RUDARSKE MAŠINE – PITANJA ZA PRVI KOLOKVIJUM

1. Od kojih elemenata se sastoje pogoni.2. Koji pogoni spadaju u osnovne pogone, a koji u pomoćne.3. Kako se razlikuju pogoni po vrsti korišćene energije.4. Rudarske mašine, zavisno od uslova primene, koje vrste pogona koriste.5. Uređaji snage.6. Glavna odlika motora sa unutrašnjim sagorevanjem.7. Prednosti i mane električnih pogona.8. Glavna prednost hidropogona u odnosu na ostale pogone.9. Najčešće preimućstvo pneumatskih pogona.10. Šta se podrazumeva pod toplotnim motorima.11. Podela toplotnih motora.12. Osnovni princip rada toplotnih motora.13. Principijelna shema motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

14. Koji elementi čine glavni motorni mehanizam i koji im je zadatak.15. Kako se ostvaruje radni ciklus.16. Kako se nazivaju krajnji položaji klipa i kako se menjaju zapremine u tim krajnjim položajima.17. Šta je takt motora.18. Šta je zapremina cilindra.19. Šta je stepen kompresije.20. Podela SUS motora po načinu ostvarivanja radnog ciklusa – kako se ostvaruju radni ciklusi.21. Podela SUS motora po principu paljenja – kako se vrši paljenje.22. Glavna podela motora prema konstruktivnim i eksploatacionim karakteristikama.23. Podela motora prema konstrukciji.24. Podela motora prema vrsti korišćenog goriva.25. Podela motora prema načinu hlađenja.26. Osnovni zahtevi goriva za SUS motore.27. Šta je detonacija u cilidru motora.28. Šta definiše otpornost goriva.29. Šta je pokazatelj sklonosti dizel goriva ka samozapaljenju.30. Podela dizel goriva, po našem standardu.31. Četiri osnovne grupe motora.32. Koliko i koji taktovi definišu rad motora (obe podele).33. Parametri koji karakterišu rad motora.34. Indikatorski pokazatelji rada motora.35. Efektivni pokazatelji rada motora.36. Kompleksni pokazatelji rada motora.37. Konstrukcija motora – nepokretni i pokretni delovi motora.38. Koji uređaji (sistemi) su neophodni za normalan rad motora.

39. Poprečni presek dizel motora.

40. Proces konverzije električne energije u mehaničku.41. Proces konverzije mehaničke energije u električnu.42. Pomoću čega se ostvaruje sprega između električnog i mehaničkog sistema.43. Na kojim pojavama se zasniva elektromehaničko pretvaranje energije kod mašina jss. 44. Elektromotorna sila – opšti princip.45. Kako se može elektromotorna sila u namotajima indukovati.46. Kako se postiže promena fluksa u namotaju.47. Opis magnetnog polja – opšti princip.48. Pobudni namotaji – osnovna podela.49. Struja pobude – osnovna podela.50. Podela električnih obrtnih mašina prema struji indukta i induktora.51. Princip funkcionisanja sinhronih mašina – opšti princip.52. Princip funkcionisanja asinhronih mašina – opšti princip.53. Prednosti jednosmerne struje u odnosu na naizmeničnu.54. Podela mašina jednosmerne struje.55. Osnovni delovi mašine jednosmerne struje.56. Presek dvopolne mašine jednosmerne struje.

57. Princip rada mašine jednosmerne struje – osnovni postulat.

58. Pobuđivanje mašine jednosmerne struje – podela.59. Magnetopobudna sila indukta – reakcija indukta: a? b? c?

60. Naziv redni motor – zašto.61. Primena rednih motora – princip i gde.62. Naziv otočni motor – zašto.63. Naziv složeni motor – zašto.64. Karakteristična radna stanja motora jss – osnovna podela.65. Kako se može ostvariti regulisanje brzine broja obrtaja motora jss – osnovna podela.66. Od čega zavisi smer obrtanja motora jednosmerne struje.67. Osnovna karakteristika kočnog režima rada motora jss.68. Zaustavljanje motora jss – osnovna podela.69. Šta je potrebno za stvaranje obrtnog magnetnog polja.70. Zbog čega se magnetni polovi N i S obrtnog magnetnog polja obrću.71. Za vreme jedne periode, koliko magnetno polje načini obrtaja.72. Koja je osnovna razlika između dvopolnog, četvoropolnog, šestopolnog itd., obrtnog magnetnog polja.73. Šta je sinhroni broj obrtaja obrtnog polja.74. Osnovni delovi asinhronog motora – princip stvaranja obrtnog polja i indukovane struje.75. Trofazni asinhroni motor – konstrukcija.76. Zašto se trofazni asinhroni motori nazivaju još i indukcioni motori.77. Šta je klizanje asinhronog motora – šta se obrće sinhrono, a šta asinhrono u motoru.78. Od čega zavisi sinhroni broj obrtaja.79. Pri pokretanju kratkospojenih motora, kolika je vrednost struje i zašto.80. Kakve mogu biti veze namotaja rotora kod trofaznih asinhronih motora sa kliznim prstenovima.81. Šta je anlaser.82. Kako se može uticati na brzinu broja obrtanja motora.83. Šta su prenosnici snage.84. Osnovni zadaci prenosnika snage.85. Kakvi mogu biti prenosnici snage po načinu transformacije obrtnog momenta.86. Osnovna podela mehaničkih prenosnika snage.87. Šta se podrazumeva pod pojmom mehanički prenosnik snage – koji im je zadatak.88. Prednosti i nedostaci mehaničkih prenosnika snage.89. Osnovna podela reduktora.90. Konstruktivni oblici reduktora. a)

b) c)

d)91. Osnovni parametri reduktora.

92. Mehanička transmisija:

93. Šta se podrazumeva pod pojmom hidrauličkim prenosnikom snage – od čega se sastoje.94. Osnovna podela hidrauličkih prenosnika snage.95. Osnovne komponente hidroprenosnika – njihove funkcije.96. Podela hidrauličkih prenosnika snage prema principu dejstva.97. Šta je osnovni zadatak hidrauličkih prenosnika snage.98. Prednosti i nedostaci hidrauličkih prenosnika snage.99. Osnovni princip rada hidrodinamičkog prenosnika snage.100. Osnovne celine hidrodinamičkog prenosnika snage.101. Podela hidrodinamičkih prenosnika snage.102. Shematski prikaz:

103. Objasniti principijelnu shemu:

104. Šta je primarna, a šta sekundarna strana kod hidrodinamičkog prenosnika snage. Šta prenosi energiju u hidrodinamičkom prenosniku snage.

105. Na koji način se ubrzava pogonjena mašina.106. Šta je jedan od ključnih faktora za pravilno startovanje transportera.

107. Definisati shematski prikaz:

108. Osnovni delovi i osnovni princip rada hidrostatičkog prenosnika snage.109. Podela hidrostatičkih prenosnika snage prema karakteru kretanja- ko izvodi kretanje.110. Podela hidrostatičkih prenosnika snage zavisno od načina povezivanja osnovnih agregata.111. Šema električnog prenosa snage.112. Koja je najčešća konstruktivna izvedba električnog prenosnika snage – koji se motori koriste.113. Kako se vrši regulacija brzine kretanja kod električnog prenosa snage.114. Shema elektro-mehaničke transmisije:

115. U zavisnosti od mesta postavljanja motora koje su moguće šeme elektro-mehaničke transmisije.116. Šta je glavni element elektro-mehaničke transmisije i šta on obuhvata.117. Princip transformacije obrtnog momenta kod elektro-mehaničkog prenosnika snage.118. Koje su moguće izvedbe vozila kod elektro-mehaničke transmisije.119. Transportni uređaji na rudarskim mašinama – osnovna podela.120. Uloga mehanizma za kretanje transportnog uređaja na pneumaticima.121. Koji elementi čine transportni uređaj na pneumaticima.122. Šta treba da obezbede transportni uređaji na pneumaticima.123. Osnovna konstrukcija pneumatika.124. Vrste guma – osnovna podela.125. Šta čini noseći ram tegljača na pneumaticima.126. Koje zahteve treba da ispuni ram tegljača na pneumaticima.127. Način izvođenja vešanja tegljača na pneumaticima.

128. Kako vešanje deli ukupnu masu tegljača.129. Kakvo vešanje može biti.130. Podela vešanja po tipu elastičnih elemenata.131. Šta najviše odlikuje gusenični transportni uređaj.132. Prednosti mašina na guseničnom transportnom uređaju.133. Nedostaci mašina na guseničnom transportnom uređaju.134. Šta čini gusenični transportni sistem.135. Koje razlikujemo gusenične transportne sisteme.136. Osnovna shema guseničnog transportnog uređaja:

137. Osnovna uloga glavnih elemenata guseničnog transportnog uređaja.138. Kakvi mogu biti po konstrukciji kosturi tegljača mašina sa guseničnim transportnim uređajem.139. Kakvo može biti vešanje tegljača sa guseničnim transportnim uređajem.140. Osnovna shema izvođenja guseničnog sistema kod rotornih bagera i odlagača:

141. Princip kretanja po šinama.142. Kako dolazi do athezije radi kretanja mašine na šinama.143. Prednosti šinskog uređaja za kretanje.144. Mane šinskog uređaja za kretanje.145. Elementi koračajućeg mehanizma za kretanje – osnovna podela.146. Podela koračajućeg uređaja po konstrukciji.147. Operacije punog ciklusa premeštanja mašine.148. Prednosti koračajućeg transportnog uređaja.149. Mane koračajućeg transportnog uređaja.150. Normaljna dužina koraka kod koračajućeg transportnog uređaja.151. Kombinovani uređaji za kretanje – osnovna podela.152. Šta se podrazumeva pod stabilnošću sistema za kretanje.153. Koje razlikujemo vrste stabilnosti.154. Za šta služi uređaj za upravljanje.155. Koje zahteve treba da zadovolji uređaj za upravljanje.156. Koje elemente obuhvata kočioni sistem.157. Šta treba da obezbedi kočioni sistem.158. Koje razlikujemo kočione sisteme.159. Šta kočioni mehanizam predstavlja.160. Posredne i neposredne kočnice – ugradnja i delovanje.161. Podela kočionih elemenata po izgledu.162. Uloga pogona kočnica.163. Pogon kočnica – osnovna podela.164. Radni organi na rudarskim mašinama – osnovna podela.165. Primena radnih organa iz osnovne podele.166. Bageri sa jednim i više radnih elemenata – podela.167. Mašine za kopanje i transport otkopanog materijala – podela.168. Bageri sa čvrsto vezanim radnim elementom – osnovna podela.

169. Radni organ bagera sa normalnom (visinskom) kašikom – elementi.170. Shematski prikaz elemenata bagera sa visinskom kašikom:

171. Kašika bagera sa normalnom (visinskom) kašikom – funkcija, oblik.172. Podela kašika po načinu veze sa ručkom ili ručkama.173. Podela kašika po načinu pražnjenja.174. Strela kod bagera sa normalnom visinskom kašikom – podela, oblik, izrada.175. Uloga ručke kod bagera sa čvrsto vezanim radnim elementom.176. Ručke – podela, izrada.177. Funkcija mehanizma za potiskivanje ručke (kašike).178. Funkcija mehanizma za otvaranje dna kašike.179. Radni organ bagera sa obrnutom kašikom – elementi.180. Bageri sa gipko vezanim radnim elementom – osnovna podela.181. Radni organ bagera dreglajna – elementi.182. Shematski prikaz elemenata bagera dreglajna:

183. Podela strele bagera dreglajna po konstruktivnom obeležju. 184. Radni organ rotornog bagera – osnovna podela.185. Osnovni tipovi izvedene konstrukcija strele radnog točka.186. Koja su opterećenja strele radnog točka.187. Način ostvarivanja veze između konstruktivnih elemenata strele radnog točka.188. Osnovni elementi rotornog točka.189. Koji elementi spadaju u pogonski mehanizam rotornog točka.190. Osnovni tipovi rotornih točkova.

191. Shematski prikazi rotornih točkova:

192. Noseća konstrukcija rotornog točka – elementi.193. Konstrukcione forme izvođenja tela rotornog točka.194. Uloga vratila rotornog točka.

195. Tipična rešenja dispozicije pogonskih agregata i načina uležištenja rotornog točka:

196. Funkcija reduktora rotornog točka.197. Osnovni parametri rotornog točka.198. Shematski prikaz:

2

1

3

199. Radni organ bagera vedričara – elementi.

200. Noseći ram vedrica – konstrukcija, tipovi.201. Funkcija prijemnog žljeba.202. Vučni lanci – funkcija, elementi, podele.203. Vedrice – funkcija, parametri.204. Pogonska zvezda – lokacija, elementi, maksimalna brzina.

205. Zatezni točak – lokacija, funkcija, korak zatezanja.206. Radni organ dozera.207. Konstrukcija pluga dozera.208. Uloga rama kod dozera.209. Mehanizmi upravljanja plugom – osnovna podela.210. Radni organ ripera.211. Radni organ cevopolagača.212. Radni element utovarivača. Punjenje.213. Radni element rovokopača. Način upravljanja.214. Radni organ grejdera:

1234215. Radni organ dizalice.216. Radni organ skrepera.217. Osnovni elementi sanduka skrepera.218. Od čega zavise radni organi mašina za bušenje.219. Podela radnih organa mašina za bušenje.

Ukupno pitanja: 219 pitanjaZa kolokvijum je predviđeno: 50 pitanja Kolokvijum se radi jedan sat: 60 minuta