ribolovacki magazin rm 63 - oktobar 06

8/15/2019 Ribolovacki magazin RM 63 - Oktobar 06

http://slidepdf.com/reader/full/ribolovacki-magazin-rm-63-oktobar-06 1/60



R I B O L O V A Č K I M A G A Z I N

Oktobar 2006 5

Revija za sportski ribolov, ekologiju iturizam na vodi - mesečno izdanjeOsnivač i izdavač:"MONT - PRESS", Novi Sad,Ribolovački magazin,

21000 Novi Sad, poštanski fah 254Tekući račun:355-1017151-04Tel.:021/483-08-08Tel. Fax:021/452-750Direktor i glavni i odgovorni urednik:Stanko PopovićPomoćnik direktora:Dragana DeuraZamenik glavnog urednika: Aleksandar PopovićPomoćnik glavnog urednika i ilustrator:Đorđe VeberUrednik - redaktor:Bogdan Četnik Saradnici:Darko Bandur, Milovan Bogovac, Dragan Davi-dović, Srđan Despot-Blaf, Zoran Dugajlić-Sre-mac, Dragan R. Filipović, Slobodan Filipović-Fića, Goran Grubić, Dušan Hadnađev, Aleksan-dar Ivanović, Slobodan Ivanović - Bobo, VeliborIvanović-Caki, Jovan Ivošević, Miki Jovančević,Mlađen Jušković, Robert Karan-Bracika, MilanKnežević-Smrki, Jovo Kojić, Nikola Kosić, Dra-gan Kostadinović-Džeri, Saša Ledenčan, SavoMartinović, Branislav Matejić, Goran Mesaroš,Tibor Mesaroš, Siniša Milenković, Pavle Milja-nić, Milan Milosavljević-Mida, Nemanja Mirosa- vljev, Slobodan Mravik-Mrav, Miloje Nikić-Miš-ko, Aleksandar Panić, Pero Petrašević, Tomislav Popović, Dragan Radojević, Goran Radović, Mi-hal Ramač, Goran Sarić, Milan Šerifović, PredragSimonović, Slavoljub Šojić, Vaso Spasojević,Siniša Stanković, Milorad Stepanov, Vanja Sto- janović, Petar Strugar, Nenad Suša, RankoTravar, Branislav Valković, Dragomir Vujačić,Goran Vuković i Lazar Zarić.Inostranstvo:Jan Eggers, Bertus Rozemeijer(Holandija),DougHannon(USA),Milan Marjan Pocrnja, VincenzoNatale(Nemačka),Milan Đelević(Švedska),StaneOmerzu (Slovenija),Mladen Merkaš Goranin,Kristijan Keglević, Božo Povijač, Nenad Barinić(Hrvatska),Ratko Markočević, Žarko Milanović,Nazif Fetahović Suzi, Sabahudin Kajević(BiH) iSergej Bangievski(Makedonija),Dejan Starčević(Švajcarska).Tehnički urednik i kompjuterska obrada:Emil Otrupčak Foto reporteri:Martin Candir, Jovan Lakatoš,Jan Janković;Dizajn:Dragiša Rakić - Gile, Tijana Pješčić;Web design: Vuk Petrović,Naslovna strana:Dragan Grcić.Savet časopisa:Stevan Popović - predsednik, Voja Pavlović,Petar Petrović, Milorad Miša Sovilj, RadojeLaušević, Milan Jovanović, Predrag Purić i SrboNikolić.Pravni savetnik redakcije: Advokatska kancelarija Šećerov Časopis je registrovan u Ministarstvu pravde i lokalnesamouprave Republike Srbije, rešenjem broj651-01-191/2001-08Štampa:"Litostudio" - Novi Sad

799.1Ribolovački magazin: revija za sportski ribolov,

ekologiju i turizam na vodi / glavni i odgovorni urednik Stanko Popović. - 2001, br. 1 (avgust) - . - Novi Sad: Mont-press, 2001 - . - Ilustr. ; 30 cm

MesečnoDostupno i na: http://www.ribolovacki-magazin.co.yu -

nastavak publikacije: Ribolovačka revijaISSN 1451 - 057XCOBISS.SR- ID 80014594 Redakcija ne preuzima odgovornost za sadržaj reklamnih poruka

N N aa ss l l oo vv nn aa ss t t r r aa nn aa ::

Naše šarandžije, svetski prvaci u pojedinačnoj konkurenciji i srebrni u ekipnoj

PPrvo, dragi moji čitaoci, oprostite za ovo kašnjenje od dan - dva, jer se čekalo, ali sa lepim razlogom.

Čekali smo samo jedan dan, da naprav-imo, za one koji nisu bili na našemsajmu LORIST u No-vom Sadu, iscrpnu priču o najvećoj smo-tri te vrste, ne samo unašim krajevima.

Rekoh da je lepokada se čeka lepim povodom. Takav smoimali desetak danaranije, i tome posve-ćujemo, sa izuzetnimrazlogom i naslovnustranu i one koje sledeiza ovog mog obra-ćanja. Čekali smo,kao i do sada, našemajstore - zlatnemomke - prvake svetau ribolovu. Naravno,kako i dolikuje, sačestitkama i šampanjcem, isto kao i kada su prvi put doneli šampionske pehare i medalje, a kasnije krenuli danam takvu radost priređuju redovno.

Kada je Čigra postala prvak sveta,bili su gosti Novosadskog sajma i našeredakcije i tada je Bošku i kruševačkimmatadorima upućen poziv da budu spe-cijalni gosti na otvaranju Lorista. Kada je naša reprezentacija odlazila u Portu-gal, redakcija im je poručila - Majstori,čekamo vas, takođe, na svečanom otva-ranju, naravno, sa šampionskim peha-rima.

I tako bi. Dok je plivač Ivan Lenđer,osvajač zlatne medalje na juniorskom prvenstvu sveta u Rio de Žaneiru na100 metara delfin stilom, otvarao sajam rečenicom: - Velika je čast za menešto mogu da otvorim ovu manifestaciju, jer i ja sam, eto, sportista i veliki ljubi-telj ribolova, naši zlatni reprezentativci sa peharima i medaljama na svečanoj tribini, uz mladog šampiona pobrali suaplauz zvanica.

Nakon toga su se ugledni gosti i majs-tori ribolova preselili na naš izložbeni prostor na Loristu, gde je upriličena iz-ložba o njihovim uspesima i gde su pe-hari simbolično predati predsedniku SRSS Draganu Boškoviću, a onda su sešampionska odličja preselila u izložbene

vitrine na našem štandu da u vremesajamske smotre budu u centru pažnje,na radost svih posetilaca. Šampioni suukazali pažnju svima koji su ih podržali,bodrili i pomogli. Od nas koji smo

uputili lepu reč, posvetili stranice i prostor, do onih koji su imali sluha da prepoznaju šampione i finansijski ih po-drže.

Rekoh, sledeće stranice posvećujemouspesima naših ribolovaca, i uspešnoj manifestaciji - sajmu Lorist, a tu je i pu-no priča, i to iz pera čuvenih majstoranovinarstva.

Posebnu radost u sajamske dane, nesamo meni, priređivala je ekipa Vojvo-dinašuma sa svojom akcijom vezanom za edukaciju mališana i razvijanju lju-bavi prema prirodi.

Punog srca vas pozdravljam do sle-dećeg sretanja na ovim stranicama, anajbolje na bistrim vodama.

B B R R A AV V OO M M A A J J S S T T OO R R I I



Ekipa srpskih šarandžijadruga na svetu, a Milan Majkić i Blagoje Nemčav pojedinačni svetski šampioni - Novo viđenje u Beogradu

Piše: Dragomir Vujačić

UUsubotu 9. septembra, oko 2,00,pokret iz Sente za Beograd sa ko-legom plovkarošem. Let imamo

oko 5,00. Ekipa poleće tek oko 16,00, a ja sam morao ranije da krenem jer samimao zadatak da obezbedim rent-a-kar.Slećemo u Frankfurt oko 8,30 i čekamopet sati za nastavak puta ka Lisabonu.Tamo stižemo oko 16,00. Po dogovoru,naša dva takmičara Boban (SlobodanRadosavljević) i Joca (Jovica Benak) bitrebalo da me čekaju na aerodromu jersu krenuli za Portugal kombijem i već su bili na jezeru dva dana. Jezero je uda-ljeno od Lisabona oko 160 km.

Iznajmio sam auto, stiglisu Boban i Joca, a pošto

smo imali dosta vremena,krenuli smo u obilazak Lis-abona, na svoju ruku i, nar-avno, bez mape. Za tih parsati obišli smo samo malideo znamenitosti tog prele-pog grada sa gomilomspomenika i trgova. Brzo jedošla ponoć pa smo moralinazad na aerodrom. Stižuostali, “glavnica”.

Moram pomenuti da sunas na aerodromu dočekaliljudi iz srpske ambasade uLisabonu i dali nam njihove brojeve telefona, da se javi-

mo ako imamo bilo kakvih problema. Tome prijatno iznenadilo i osećao sam sedosta sigurnije, imavši tu rezervu za “nedaj Bože”!

NEDELJA, 10. SEPTEMBAR

Organizator takmičenja, federacija Por-tugala, imala je zakazano svečano otva-ranje u Lisabonu u 15,00. Sve reprezen-

tacije i funkcioneri su morali doći u Lisa- bon na otvaranje. Naša ekipa donosi od-luku da ne ide već će to malo vremena(takmičenje počinje u ponedeljak) da is-koristi za obilazak piste i pregled terena.Tako sam od šarandžija jedino ja bio naotvaranju, zajedno sa 50-tak naših plov-karoša i oko 4000 takmičara.

Otvaranje je bilo grandiozno, defileekipa je trajao oko sat vremena. Svakoj

državi su pustili himnuoko 15 sekundi i poželelisrećan boravak u Portu-

galu i uspešno takmičenje.Bilo mi je žao što moji izekipe nisu videli otvara-nje, ali se kasnije ispo-stavilo da su doneli dobruodluku.

PONEDELJAK,11. SEPTEMBAR

Izvlačenje i prijava ekipa itakmičara se obavlja uju-tro. Takmičenje malo kas-ni i treba da počne u

14,30. Ekipe se razvoze popisti i polako dižu kam-


6 Oktobar 2006

ZLATNO-SREBRNI DNEVNIK SP U PORTUGALU

MMNNOOGGOO SSMMOO JJ A A K K II

Milna Majkić i Blagoje Nemčev u akciji - nema vremena za priču, treba raditi - zlato je u pitanju!



pove gde će provesti sledećih 72 sata.Nismo zadovoljni mestima jer nemamonikog na krajevima sektora. Manje - višesvi pecaju u sredini. Pista je dugačka oko5 km i pecalo se u tri sektora. PozicijeSrbije su bile A11, B6 i C6.

Zoran Đukić i Obrad Marković pecajuu A sektoru, Milan Majkić i BlagojeNemčev u B sektoru i Slobodan Rado-savljević i Jovica Benak u C sektoru.

Daju signal i počinje takmičenje.Lete rakete kol’ko ko može i gde ko

misli. Peca se u 8 metara. Neki su na-hranili k’o da im je zadnje takmičenje. U


Oktobar 2006 7

DD A A NN EE BB UU DD EE UU ZZ A A LL UU DD

Moderni šaranski ribolov je poslednjih godina u ogromnoj ekspanziji, kako kodnas tako i u zemljama okruženja. Mislim da uz obilnu dozu fanatizma, karakteris-tičnog samo nama, nije ni čudo na koji nivo smo ga doveli. Kad kažem “mi”, mis-lim na sve šarandžije ove zemlje koji neprestano “rade” težeći da poboljšaju svakiaspekt ribolova u cilju ostvarivanja boljih rezultata.

Po povratku iz Portugala 2004, kada smo se okitili zlatom, kako u ekipnoj takoi u pojedinačnoj konkurenciji, na prvom učešću na svetskom prvenstvu, izneo sam jasan stav: naše mesto je u samom vrhu ovog sporta!

Danas, posle osvajanja ponovnog pojedinačnog zlata i ekipnog srebra, nadam seda je to svima jasno. Jedini naš cilj je jos veća popularizacija i promocija ovogsporta, radi još lakšeg dolaska do najviših odličja, kako u finansijskom smislu takoi iskustveno, promovisanjem naših ribolovaca kroz domaće prvenstvo pa na dalje.

Osnovni problem ovog sporta, kao i svih malih, je nedostatak sredstava za finan-siranje reprezentativnih nastupa, mada posle ovakvih rezultata i to mora krenutina bolje. Kad se samo setim 2004-te i samofinansiranja u ogromnom procentu, a jedina satisfakcija medalja za sebe i svoju zemlju.

Na sreću, danas je to bolje, a posle ovog uspeha nadam se i lakše. Naši najvećiaduti bili su želja, kolektiv i iskustvo od pre dve godine, koji su nam dali krila daistrajemo do cilja. Ostala je i gorčina za izgubljenim ekipnim zlatom u poslednjim

časovima ovog 72 časovnog nadmetanja. Nesrećnim raspletom okolnosti po nas,kada nas u sektoru A obilazi Latvija, koja nije u borbi za plasman, a Rumune Por-tugal u poslednjoj sekundi, dolazimo na bodovni egal i domaćin nas pobeđuje sa većom kilažom u situaciji istog broja bodova.

Još pre polaska u Portugal bili smo svesni da nam žestoki ribolov sa puno tempai rada odgovara i da u situaciji sa puno ulova naš kvalitet mora doći do izražaja. Natome je i bila bazirana taktika koju je ceo kolektiv morao da iznese. Pod kolek-tivom podrazumevam ceo tim putnika za Portugal. Upravo to se i dogodilo.

Šta reći sada: jednostavno samo ne dopustiti da bude uzaludno! Vidimo se 2007, gotovo sigurno u Beogradu, na 9 S.P. u šaranskom ribolovu.

Bojan Bojanić ,selektor šarandžijske reprezentacije

Zasluženo na pobedničkom postolju!

Ekipe na pobedničkom postolju: Portugal, Srbija i Italija



A sektoru naši hrane na nekih 80-90metara, dok u B i C sektoru momci zapi-nju junački i hrane na 130-140 metara.

Počinju da se vade prvi šarani, podos-ta ispod mere. Lovi se i tek pokoji u meri(min. 1,5 kg). Prolazi prvih 24 sata...

UTORAK, 12. SEPTEMBAR

Mala nervoza u timu. U B i C sektoruimamo upisane ribe, dok u A sektoruništa. Ako i upecaju nešto, sve je ispodmere. Bojan kombinuje sa tom ekipomsve varijante. Najzad u tom sektoru pa-daju i prve dve ribe u meri. Popravlja seraspoloženje i sad smo već u nekom real-nom plasmanu. Još uvek niko ne mislina medalju.

SREDA, 13. SEPTEMBAR

B i C sektor odskaču, naročito C. Boban iJoca imaju ribu na hranilištu i u prva trisu u sektoru. Svaki čas se menja po-redak. U B sektoru Braca i Miša polakoali sigurno napreduju na listi. A sektorima vrlo malo ribe i naši momci sa 5-6riba drže 5. mesto.

Polako i sigurno se stvaraju uslovi zaplasman u prvih pet.

ČETVRTAK, 14. SEPTEMBAR

Dobijam SMS poruku od Brace: “Zemo,ubacili smo u petu”. Znao sam odmah da je tu noć napecao ribe i da su izbili naprvo mesto u B sektoru. Jednog momen-ta je imao čak 8 komada za merenje. U Csektoru Boban i Joca se drže oko drugogmesta. U A sektoru su na 5. poziciji. Je- bote, pa to je zlato u ekipnom! Tenzija se

diže na maksimum, svi se raspoređuje-mo po pisti, pratimo domaćina koji nam je jedini konkurent za zlato. Imamomomentalno 8 negativnih bodova, do-maćin 9, ali nas “šije” za nekih 6 kg u te-žini. Treba održati ovo stanje i imaćemodva zlata, u pojedinačnom i u ekipnomplasmanu! Nisam ni sanjao o ovakvomraspletu.

No, niko nije računao na Letoniju u A sektoru. Hvatali su vrlo malo ribe pasmo svi pratili Portugal i desila nam sesportska nesreća. Letonija meri ribu u A sektoru, premešta nam ekipu na 6. mes-

to i vodi za 600 gr. Imamo isti broj bo-dova kao Portugal, ali oni imaju veću ki-lažu. Srebro ekipno i zlato pojedinačno, još sat vremena... Ima ekipa koje pecajuribu za ribom i tek svaku 20. mere, ne-

moguće je pratiti stanje na pisti, trebalo bi nam 20 ljudi za tako nešto.

Zvižduk u 13,30 prekida takmičenje.Slavlje, imamo zlato u pojedinačnom si-gurno, srebro u ekipnom još nije sigurno jer ima ekipa koje su uložile žalbe, neznamo protiv koga i zašto. Možda protiv

Portugalaca, pa nam se smeši i zlato akoreše žalbu u našu korist. Nažalost, ispos-tavilo se da je žalba bila protiv Hrvata.

Ekipni poredak: Portugal, Srbija, Ita-lija! Majkić i Nemčev prvaci sveta u po- jedinačnoj konkurenciji!

Plan ostvaren, izvanredan rezultat.Ostaje samo žal za zlatom u ekipnom jersmo ga imali u ruci a spletom nesretnihokolnosti ga gubimo poslednjih par sati.

Predveče, u 19,00, proglašenje pobed-nika. Prozivaju Majkića i Nemčeva, svirase himna, delirijum, suze na čvrstim lici-ma šarandžija... Čestitaju nam svi, ekipa

prima srebro i obećava Portugalcima dase vidimo u Beogradu!Na svečanoj večeri razmena majica,

suvenira, slikanje sa ekipama i obećanjesvih da dolaze u Beograd 2007.


8 Oktobar 2006

SS A A SS TT A A V V ŠŠ A A R R A A NN DD ŽŽ II JJ SS K K EER R EE PP R R EE ZZ EE NN TT A A CC II JJ EESS R R BB II JJ EE

Milan Majkić - ŽitišteBlagoje Nemčev - KikindaSlobodan Radosavljević - Sr. MitrovicaJovica Benak - Sr. MitrovicaObrad Marković - Sremska MitrovicaZoran Đukić - Sremska MitrovicaBojan Bojanić - ZrenjaninŽeljko Sirar - ZrenjaninIgor Vinković - Sr. MitrovicaDragomir Vujačić - SentaMiroslav Maglić - Sremska Mitrovica

Slavlje uz trubače po dolasku u Beograd!

Prvaci sveta! Bravo momci!



Veoma uspešni i plovkaroši (seniori) kojima je medaljaizmakla za dlaku, a kadeti i seniorke podbacili - Lošaorganizacija i manjak sreće u žrebanju

Piše: Zoran Bošković

SSamo nedelju dana pred polazak mis-ija Portugal je ličila na nemoguću,iako je svih 68 putnika dobilo vizu,

za sve njih obezbeđen avionski ili autobus-ki prevoz, smeštaj i ishrana, rezervisanodevet rent a car vozila za prevoz opreme iljudi unutar samog Portugala, plaćenekotizacije, naručeni mamci, urađeni ATA karneti za bezbolni prelazak granica - dvameseca upornog i samopregornog radadvojice ljudi koji tako bezobrazno lako sta- ju u jednu rečenicu. I sve to uz najveći, jošuvek prisutni problem finansija.

LISABON

Oko 10 ujutro ulazimo u Portugal. Tačno upodne stižemo u Lisabon. Ubrzo dolazimoispred paviljona Atlantiko, gde je zakazanosvečano otvaranje Druge ribolovačkeOlimpijade. Već na zbornom mestu repre-zentacija osećamo prve znake loše organi-

zacije olimpijade koja će nas pratiti sve dopovratka. Kreće i naša kolona. Prvo kadeti,pa juniori, seniorke, a ispred samog pavi-ljona nam se priključuju i seniori. Svi u cr- venim trenerkama i belim majicama, ma-mimo aplauze prolaznika. Fale samo ša-randžije. Oni su odlučili da ne budu na otvaranju jer im takmičenje počinje već uponedeljak. U ulaznoj sali Paviljona At-lantik predugo čekamo početak koji kasninajmanje sat vremena. Naše himne nema.

Nema himni još par zemalja, a umesto češ-ke himne intonirana je slovačka.

COUCO - SANTAJUSTA - MONTE DOS ARNERIOS - KADETI

U utorak odlazimo u prvi obi-lazak kadeta. Sama staza

(između dva seoceta Couco i Santa Justa)nasipana je peskom i prilično je lepa. Našikadeti su u ponedeljak lovili promenljivo.Taktika se bazirala na što manje hrane idosta crva, u prva dva sektora štek i meč, au ostala tri se mora pecati samo meč. Nov-ina je bila pecanje sa otkočenim ma-šinicama, no naši su to prekasno saznali inisu imali vremena da klince obuče i tojnovini.

Izuzev Bakoša, koji je bio treći, svi su

loše otpecali. Nije ih ni žreb poslužio. Lis-tom svi su kukali na organizatore, čak je inašem malom Gubiću sviran nepostojeći

fiš aut. Prvi dan takmičenja naši mališanizavršavaju kao sedmi. Nije bilo bolje ni na-rednog dana. Na kraju smo bili pretposled-

nji, deveti. Prvi su Portugalci, drugi Hrvati,treći Englezi. Pojedinačno najbolji je bioHrvat. Da li smo mogli bolje? O tome će sesigurno pričati na narednim sastancimaSaveza. Ekipa kadeta nastupala je u sasta-


Oktobar 2006 9

MISIJA PORTUGAL: DRUGA RIBOLOVAČKA OLIMPIJADA

ŠŠ A A R R A A NNDDŽŽIIJJ EE OOSS V V EETTLL A A LLEE

OOBBR R A A ZZ

Četvrto mesto, najbolji plasman dosad - seniorska reprezentacija Srbije

Svojim pecanjem zadivio i Scotthorna - Predrag Vesligaj

Mnogo veći cipal je pobegao, a sa njim ibolji plasman - Gica na stazi



vu: Đorđe Mlađenović, Roland Bakoš, Pe-tar Bošković, Predrag Dugajlić, Dejan Gu- bić i Milan Nenadović. Selektor reprezen-tacije bio je Tihomir Plavšić, trener PetarZagorčić, oficijelni predstavnik Miroslav Smiljanić, a ekspertski tim činili su DuškoKovačević i Dragan Đorđević. Pomagali sui roditelji Goran Mlađenović, Rudolf Ba-koš, Zoran Dugajlić, Goran Gubić i MlađaNenadović. Sa njima su bile i dve gošće -Milka Medić, dugogodišnja sekretarica Sa- veza i Milinka Nikolić iz Pirota.

MORA - CABECAO - MONTE DOS ARNERIOS - JUNIORI

Juniori su pecali na stazi u mestu Cabecao, blizu gradića koji se zove Mora. Pecali suna najgorem delu staze, gde ribe nije biloni od korova. Staza je bila teška, pista mož-da najlošije opremljena od svih. Trebalo jedosta sreće u izvlačenju kombinacija kojumi, naravno, nismo imali. Ipak, naši junio-ri prvi dan takmičenja završavaju kao vrlodobri sedmi. Naš najbolje plasirani takmi-čar Bojan Beljić delio je drugo mesto sa sa-mo jednom ribom! Drugog dana kombina-cija nam je bila još gora što je uslovilo dačak tri naša takmičara ostanu bez ulova.Ukupni skor - dvanaesti od osamnaest eki-pa. Prvi su bili Portugalci, drugi Englezi,treći Mađari, četvrti Hrvati. Hrvati su i uovoj kategoriji doneli kući zlatnu medaljuu pojedinačnoj konkurenciji. Boje Srbije uPortugalu branili su juniori: Ondrej Hru- bik, Marko Varga, Marko Roksić, MarkoMitrović, Bojan Beljić i Dragomir Marja-nović. Selektor reprezentacije bio je Nenad

Radović, trener Radmilo Mladenović, ofi-cijelni predstavnik Momčilo Roksić, a po-magali su još i roditelji Rafailo Mitrović,Nenad Marjanović i Aleksandar i Zlatica Varga.

MONTARGIL - ŠARANDŽIJE

U utorak, u rano popodne uspevamo daobiđemo i šarandžije. Znamo da su sjajnostartovali. U kampu Orbitur, u tri šatora, bila je smeštena baza naše šaranske repre-zentacije. I dalje je dobro - Majkić i Nem-

čev i dalje održavaju prednost u svom sek-toru, prvi su, dobri smo još u jednom sek-toru - drugi ili treći, međutim jedna našaekipa je bez ribe. Pravila nam ne dozvo-ljavaju da obiđemo i takmičare na stazi.Selektor Bojanić nam kaže da će biti prinu-đen da, ukoliko ne uhvate ništa do ponoći,promeni ekipu. Vidno umoran odlazi daodspava bar tridesetak minuta. Mi odlazi-mo dalje. Srca su nam sa šarandžijama.

Kasnije saznajemo da su Majkić i Nem-čev postali svetski prvaci, a svi zajedno sudrugi na svetu! Prvi je Portugal, u borbi za

treće mesto Italija je bila tik ispred Rumu-nije.

CAVEZ - ABADIM - CASA DA TORRE - SENIORKE

U sredu obilazimo seniorke. Pecaju u Ca- vezu na reci Tamega, na istoj stazi kao i predve godine, kada su bile sedme. Treninzine protiču dobro, naše majstorice nikakoda izvade krupne mrene koje su predstav-ljale takozvane “bonus ribe”. Svakog danasu stavljale sve deblje gumice i jače siste-

me, i opet ništa. Prilikom svakog susreta sakrupnom mrenom udice su se ispravljale,gumice i sistemi kidali. A uz sve to nije semoglo na treninima provaliti kako to radesuperiorne Portugalke, jednostavno su kri-le i način pecanja i volšebni mamac koji suimale samo one. Zato je, osvojivši trećemesto, Francuskinja Izabela Hawryhuk skočila u vodu kao da je prvakinja sveta!Prva i druga su Portugalke, četvrta, peta išesta isto. Ekipno iza Portugala su Mađari-ce, treće su Italijanke. Naše se baš nisusnašle. Prvog dana bile su poslednje, dru-

gog pretposlednje, ukupno dvanaeste odtrinaest reprezentacija. Nekako svi smo senadali da će to biti mnogo bolje, uprkosteškoj vodi i veoma zahtevnom pecanju. ZaSrbiju su pecale: Jasmina Macura, Alek-sandra Marinković, Slavica Dražić, Sla-đana Mladenović, Ruža Markov i MarinaJokić. Selektor reprezentacije bio je SinišaDražić, a trener Milan Milosavljević.

MONTEMOR O VELHO - CENTRONAUTICO - TERMAS DA AZENHA - SENIORI

Prvi trening seniori su imali u sektoru A. Voda je teška, odmah se videlo, uprkosprilično dobrom pecanju naših takmičara.Hvatala se sunčica, poneki bas, boga i nar-avno cipol. Sama staza je idealno prava,osnovna namena su joj veslačke discipline,prosečne dubine od 3,5 do 4 metara nasvim dužinama. Već posle prvog treninga vidi se da meč i bolonjez nemaju šta datraže na ovoj stazi. Hrana koju smo dobiliod Sensasa na ime sponzorstva je dobra,ali zemlja nije. Treba nam puno teža kojenema u prodaji. Trening u utorak protičesjajno - pecalo se u sektoru B koji je i na sa-mom takmičenju davao najviše ribe. Poslenekoliko bezuspešnih pokušaja nađena je iskoro adekvatna zemlja, tu na samoj stazi.Svima je malo lakše. Kreće se top setovima,da se eventualno pokupi sitna riba koja seiz dana u dan treninga sve ređe javljala, a


10 Oktobar 2006

Na devetom mestu - kadetska reprezentacija Srbije

Bežale im borbene ribe, pa su osvojile dvanaesto mesto - seniorke Srbije



onda se izlazi na pun štek. U većini sektorakrupna riba se javljala tek posle 20 do 30minuta. Znali smo da se glavni udar očeku- je tek u drugoj polovini trećeg sata, ali tadahvataju svi pa bi bilo dobro uhvatiti barneku krupniju ribu u prvom i drugom satu.

Jović određuje ekipu - Gica, Vesa, Dača,Babić i Bicok. Rezerva je Žica, kome baš inije svejedno, no selektorova je zadnja iizbor ekipe ide na njegovu dušu. Ujutromeđu prvima stižemo na stazu gde ćemopodeliti mamce i zamešati hranu. Magla jetoliko gusta da se ne vidi ni staza. Jović i Vlada stižu sa startnim brojevima - A23,B11, C15, D7, E20. Sve same sredine sekto-ra što nikako nije dobro, svi sektori su bilizasebni pa su i samim tim favoriti na krajevima sektora. Prolazi pregled hrane. Sve je u redu, kod svih naših takmičara. I poče-lo je. Gica nema ništa na kratkom štapu i već posle 5 minuta izlazi na štek. Dobro jeto uradio, hvatanjem jedne boge anulirao je prednost onih koji su bunarili sunčicu.Posle pola sata prvi izveštaji govore da je Vesa dobar, već je uhvatio dva cipla. Dačatakođe nije loš, u prvih pet je. Babić ima jednu ribu, Bicok je našljamio desetak sit-nih, Gica ima tu jednu bogu. Čekamo iz- veštaje i popisivanje posle prvog sata. Gica je, iako ima samo tu jednu ribu po plasma-nu negde u sredini. Takođe i Bicok i Babić. Vesa je i dalje prvi, Dača se drži odlično.Ubrzo Babić hvata prvog cipla. Hvata i Bi-cok, ali dosta se muči i promašuje, verovat-no ti cipli nisu zakačeni za usta. Kod Gicese ne dešava ništa. Levo i desno od njegaSlovenac i Austrijanac hvataju neke sitneciple. Počinje treći sat. Vesa je već ubedljiv,četvorostruki svetski prvak Alan Skothorn,koji po sopstvenoj želji nije pecao prvogdana jer je smatrao da će ostali iz tima to bolje uraditi, sve češće je stajao iza Vese iklimajući glavom pozdravljao sve što je Vesa radio. Dača je i dalje dobar. Babić iBicok polako padaju. A kod Gice - spektakl.Na štapu mu je riba od preko kilo i po,možda i dva. Ajmo polako, care. Gica izdr-žava prvi beg, pa drugi i treći. Oko nas se,kao po komandi sjatila gomila posmatrača,fotoreportera, kapitena. Prolazi deset min-uta, riba je i dalje na štapu, uporni cipolpravi i četvrti, pa peti, pa šesti beg, jošuporniji Gica i dalje odoleva. Gledam nasat, borba traje više od 16 minuta. A ondafatalni sedmi beg i cipol odlazi kao da ganikad nije ni bilo. Odlaze i posmatrači, os-tajemo ja i Gica, sreću nam se pogledi puniočaja. Ovo je bila riba za prvo mesto u sek-toru, znamo to obojica.

Iz ostalih sektora javljali su da nema ne-kih bitnih promena. Jedino što smo imali još jedan peh - Dači je riba pobegla tik predmeredovom. Njegovih 880 grama bili sudovoljni za deseto mesto. Bicok je sa 1750grama bio dvadeset prvi, Babić je sa 1335grama bio dvadeseti, Vesa - 3980 grama, više nego dovoljno za prvo mesto, i na kraju Gica - jedna boga od 110 grama, dvade-set četvrto mesto.

Svima nam je drago zbog Vese. Dok Vesadaje turu za osvojeno prvo mesto u sektoruu restoranu na stazi, prilazi nam Skothorni uz čestitanja Vesi ćaska sa svima nama

dvadesetak minuta. Ponosni smo, ne deša- va se to baš svakom. Uz popodnevni roštilj,u prilično jadnoj atmosferi sumiramo re-zultate. Ukupno imamo 76 sektorskih plas-mana, mnogo je to. Petnaesti smo, sa desetsektorskih plasmana više od Italijana kojisu peti. Englezi su vrlo ubedljivi sa 16, dru-gi su Mađari sa 39, treći San Marino sa 48.

Ekipa za završni dan je sledeća: Vesa,Dača, Babić, Gica i Žica. Sledi poslednjemontiranje. Dogovor je da se ide na sve iliništa. Odmah hrabro na štek, pa šta bude.Probaćemo da uđemo u pet, niko to ne zas-lužuje više od nas. Raspored po sektorima- A29, B14, C4, D26, E1. Ovo već nije loše.

Ponovo magla. Odlazimo na mesta. Po-novo pregled hrane prolazi bez problema.

Od samog starta znamo da smo dobri. Veću prvoj polovini prvog sata svi su bili bar sapo jednom krupnom ribom. Gica, Dača i Vesa sa po dve. Dača čak hvata i šarana,preko kilo i po. Jedino malo škripi kod Ba-

bića. I pored našeg velikog navijanja za Ve-su, u drugom satu on polako posustaje. Bo-lji od njega su i Tamaš i Bjordi. Dača je sve bolji i zajedno sa Rajzonom i Falsinijempolako se odvaja od ostalih u sektoru. Tako je i kod Gice, on, Mađar i Šveđanin su bit-no bolji od ostalih. Dobar je i Žica, sa još jednim ulovljenim ciplom skočio je za de-setak mesta. Idemo na treći sat. Babić na-pokon hvata cipla. Gica hvata još jednog,potvrđujući dobar plasman u svom sekto-ru. Dača je i dalje dobar, samo što mu jeFalsini malo odmakao, imao je krupnijegšarana. On se sa Rajzonom bori za poziciju broj dva. Pred kraj trećeg sata Dača uspevada prestigne Rajzona. Vesa je napokonproradio, ekspresno brzo vadi nekolikociplova. Žica u zadnjih pet minuta ima ribuna štapu, ali ne uspeva da je izvadi. Babić je prvi na merenju. Imao je okruglo kilo ribe što je bilo dovoljno za petnaesto mesto.Žica je sa 1775 grama u sektoru bio odličan,peti. Vesa je uhvativši 2890 grama bio je-danaesti. Dača je sa izvanrednih 4615 gra-ma takmičenje završio na drugom mestu. A moj nesrećni Gica sa uhvaćenih 2620grama bio je treći. Bravo za Srbiju! Sa 36sektorskih plasmana tog dana smo bilidrugi, ispred Engleza sa 45, iza Italijanakoji su imali fantastičnih 19! Preskočilismo jedanaest mesta i ostvarili najveći us-peh reprezentacije do sada, u istoriji dugoj53 svetska prvenstva. Četvrti smo na svetu.Prvi su Englezi, drugi Italijani, treći Ma-đari. Pojedinačno Vesa je četrnaesti, Dačapetnaesti. Prvak sveta je Valter Tamaš,drugi je Ivan Bjordi, treći je Šon Ešbi.Ostaće žal za prvom medaljom, imali smošansu i u pojedinačnoj i u ekipnoj konku-renciji, ali je najvažnije da smo u vrhu. ZaSrbiju su četvrto mesto na svetu osvojili:Goran Radović Gica, Predrag Vesligaj Ve-sa, Vladimir Danilović Dača, Goran Babić,Goran Novaković Žica i Robert Bicok.Selektor je bio Goran Jović, trener Goran

Mitrović Skobalj, oficijelni predstavnik Vladan Lazić. Stručni tim su još činili Zo-ran Panić Pampur, Dragiša Ilić Gricko, Sa-ša Ivančević i Dragan Bošković, predsed-nik Saveza.


Oktobar 2006 11

Loša staza, malo ribe, dvanaesto mesto u finišu - juniori Srbije

Najbolji od naših drugog dana -Vladimir Danilović - Dača



Jedan udarac delujelekovitije nego najskuplje psihoterapeutske seanse

Piše: Mihal Ramač

DDa bi se ribolovac u pedesetoj odubeđenog somaroša pretvorio unepopravljivog bucovdžiju, ne

mora biti po sredi ni zasićenost ninedostatak dobrog ukusa. Može biti onošto je bilo kod mene: jedini mogućiizbor. Sticajem okolnosti, u pedesetoj mise zalomio posao koji je zahtevao dasvakog radnog dana na poziv iz redakcije mogu doći kući najkasnije kroz pet-naest minuta. To je podrazumevalo

oproštaj od višečasovnog sedenja poreddubinki, ali je dopuštalo da se na Dunav izlazi po tri-četiri puta dnevno. Nekadsamo radi nekoliko desetina zabačaja,nekad znatno duže.

Da prvi bucov nije bio teži od kile i danije došao na “Ružno pače”, srebrnu šes-

ticu, možda ne bi bilo ljubavi na prvipogled. Udario je jednog aprilskog danau podne ispod one montažno-demon-tažne skalamerije s petrovaradinskestrane. Poznavaoci su mi objasnili da jeto bila slučajnost. Em tog dana nijeradio, em ga nije trebalo tražiti uz obalu,em ne na varalicu na koju je došao. Zakratko vreme sam se uverio da poz-navaoce valja poštovati, ali da je ličnoiskustvo - kao i u svemu - najbolja škola.Uz to, uverio sam se da ni u slučaju bucova pravila ne određuje ribolovac.Čim pomislite da ste pokupili sve znanje,

zreli ste za penziju a ne za nove poduh- vate, nova otkrića i zadovoljstva. Kad jepočetkom septembra mom drugu Rade-tu jurišnik od pet kilograma zgrabiomajušnog šedića na tri metra od obale,pri dnu, shvatio sam to ne kao slučaj, većkao novu lekciju u školi koja se nezavršava dotle dok je čovek voljan da uči.

Vezan za petrovaradinsku stranu odTvrđave do Oficirca, u početku sam senajčešće držao pontonskog mosta na jednom i špica kod plaže na drugomkraju ovog prebogatog lovišta. Kod gvoz-denih stubova i oko Duge, gde iskusni

majstori mušicama redovno čine čuda,mene su bucovi dugo izbegavali. Takosam naučio da se ne treba gurati tamogde je nekome krenulo. Treba pret-postaviti da bucova ima i drugde i da će

mu biti po ukusu baš ono što ponudite.Bucov radi i kada reka opada i kad raste.Kreće se svuda gde ima mamaka. Mnogisu me uveravali da ne vredi gubiti vremeako se ne vidi da bećar raubuje. Ne razu- veravajući nikoga, pretpostavio sam daon nešto jede i kada mamci nisu na

površini. Pošto jede samo živi plen, nijenerazumna pretpostavka da bucov tadalovi u nižim slojevima. Uostalom, kadaste poslednji put videli da raubuje unovembru ili januaru? A udara i tada,nego šta! Ponekad i češće nego u sredleta, kada voda pršti na sve strane.

Ako ujesen ili zimi, tražeći smuđa belim ili žutim tvisterom, ulovite bucova- računajte da će nekoliko njegovih vrš-njaka biti na istom mestu još petnaest-dvadeset minuta. Čim u februaru prviudari na voblera na metar i po dubine,znajte da to nije bio usamljeni lutalica. U

oba slučaja ne zaboravljajte da bucoviudaraju u talasima. Kad osetite da su seprivremeno povukli, i vi možete predah-nuti. Bucov nije zec da otperja neznanokud. Nije ni miš da se zavuče u rupu ičeka da odete. On je strastveni lovac.Čim se malo primiri i pribere, kreće unovu poteru. Neobuzdana strast, pre ilikasnije, svakoga navede na grešku.Greška se najčešće zove ružno pače. Dasam bio pitan pre krštenja, nazvao bihpačence čarobnim ili čak čudesnim. Kadto zaroni, zasvetluca i zatreperi popropisu, ništa ne vredi iskustvo ni preve-

janku koji je dosad izbegao stotine vara-lica.Mada ne volim da podučavam ni

mlađe, a držati predavanja starijima nepriliči, odaću tajnu da mi je i najkrupni-


12 Oktobar 2006

BUCOV NE ZNA ZA DIJETU

JJ UUR R II ŠŠNNII K K OOBBOOŽŽ A A V V A A

PP A A ČČII ĆĆEE



ji, od tri i po kile, došao dok sam sporoprovlačio voblera rubom matice i mirne vode. Isto važi za kilaše i dvokilaše. Jesteda on napada i ribice koje panično beže,ali imam utisak da se češće zaleće na jatokoje spokojno plivucka ka nekom svomcilju. Vobler, po skromnom iskustvu bucovdžije sa petogodišnjim stažom, nesluži za rasecanje Dunava i plašenje sve-ga što živi u njegovim vodama, već za bezbrižno poigravanje koje će kad-tadprivući pažnju alavog delije.

Kad baš neće srebrnu patkicu, krivicanije do njega. Uostalom, ni najveći gur-mani ne žive samo na jagnjetini ili jas-tozima. Zamislite bucova koji cele godi-ne guta istu vrstu mamaka iste veličine.Ponudite mu drugu boju ili šed repa. Ilitanderstika, ako ste se uželeli malo oštri- je borbe. Ako ne to, onda mušicu. I kadceo dan ne udara, znajte da bucov nije

na dijeti. To jest, da je kod njega na je-lovniku uvek ono pravo: zdrava hrana.Greška je u vama. Preskočili ste nekulekciju ili do nje još niste stigli.

Ovog leta, prvi put posle nekolikodecenija, nijednom nisam zabaciodubinku. Nisam imao nijednog soma.Zadovoljstva i užitaka bilo je taman ono-liko koliko je čoveku potrebno da birasteretio mozak i oplemenio dušu.Bacate, vučete, bacate, vučete i onda -zzzzzzzzzzzzz. Jedan udarac deluje leko- vitije nego najskuplje psihoterapeutskeseanse. A prethodnih i narednih stozabačaja uprazno najbolje su okrepljen- je za onoga ko bar deset sati dnevno sediza kompjuterom.

Za novu ljubav nije kasno ni poslepedesete. Kada oseti da je voljen, bucov zna i hoće da uzvrati.


Oktobar 2006 13

PP EETTOOK K II LL A A ŠŠK K OODD ““DDUUGGEE””

Prema mom iskustvu bucov senajčešće javlja na brzacima, odnosnona mirnom delu vode iza brzaka.Bucov je aktivan tokom celog dana. Uslučaju kada je mamac na površini, bucov najčešće uzima mušicu.

Zbog daljine izbačaja često koris-tim pilker, spinkaster sa dodatommušicom od kozje brade. Kada bucov nije aktivan na površini, treba pustiti varalicu 50-70 cm ispod površine vode.

Inače, bucov je aktivan tokom celegodine. U zimskom periodu i ranoproleće treba koristiti silikonske va-ralice tako što će se lagano voditi podnu.

Najveće primerke sam dobijao u večernjim satima i to na silikonsku varalicu, odnosno šed. Primerak od 5kg upecan je 5. septembra u 18,30 satikod mosta “Varadinska duga”.

Koristim štap Falkon od 3 metra,mašinicu Okuma, najlon Stren 0,30mm i šed od 6 cm.

Radomir Tokić ,Petrovaradin



Valja svaku baštu negovati,voleti i paziti...

NNaš saradnik La Bobo nas uvek iznenadi, nekada somom od pe-deset kilograma koga je vukao (i

izvukao, svedoči i naša naslovnica) uzPetrovaradinski bedem, pa niskom ulo-

va po belom svetu, onda nekom fan-tastičnom mušicom ili silikoncem, naj-maštovitijom pričom na svetu... Evo jedne od njih. Nazove on redakciju ipočne: - Stanjo, nećeš mi vjerovati, bilo je to kao u nekoj čarobnoj bašti. Za sat vremena nabrao sam tuce protfiša, pasomče, onda onako gredom jednu mre-nu, a da doživljaj bude veći i lepogsmuđa od dve kile...

La Bobo, smanji doživljaj, vodi me naprotfiše, poručuje mu vaš urednik i većse, bez dogovora sa njim, locira u rano jutro ispod Petrovardinske tvrđave (to

su ona mesta gde je lovio protfiše kapi-talce na Ujku) i normalno od ulova ništa.Opet zove La Boba i dogovara popod-nevni, odnosno preddnevnikovski ribo-lov, i prihvata se onoga što mu nije baš


14 Oktobar 2006

NOVOSADSKE RAZGLEDNICE

BBOOBBII NN A A BB A A ŠŠTT A A

Dva centa manje od dva metra i 20 deka od četiri kila!



po volji da radi. Uzima maestrov štapgde je na minijaturnoj udici snop crvićai zabacuje u “baštu”.

O, ho, ho... savija se štap i počinje dase praćaka prekrasan protfiš, kilaš. Vašurednik ga, ruku na srce, ne baš veštoprivlači i prihvata meredovom, pa još jednog i još jednog, dok mu La Bobo vezuje svoju tajnu montažu, a njegov drugar Aca uljudno pita: - Stanko, pe-cate li vi često ili je to ona početničkasreća? Šta da kažem čoveku, da mi je to i

profesija, hleb i ljubav i da ću se ceo vek učiti od umešnijih.Dok sam se ja zamajavao protfišima,

La Bobo je montirao na svoj sistemfiletić i pustio ga nekoliko “leja” nizvod-no u svom čarobnom vrtu, ne bi li pre- vario neku mrenu. Štap se savio do pu-canja, a na tridesetak metara je počeloda pumpa i posle višeminutnog nadvla-čenja i komentara kako će brkata lepoj-ka pokidati tanki predvez, do čamca jeprivučen ogroman bucov - dvadeset de-ka manje od četiri kilograma, dok LaBobu za dva metra fale dva centimetra!

Sve to vreme Aca se lomata sa šara-nom koji je kilogram lakši od ovog bucova. Za sat vremena, u ovo septembarskopredvečerje, čuvarka je bila puna prot-fiša i krasnih deverika, uz bucova kapi-talca, Acovog šaranca, a onda je La Boboubrao i cvet ove riblje bratije, naravnona filetić - lepog smuđa. Umalo da zabo-ravim da je urednik imao i jednog peša(mogao se i peći uz kilo krompira) koji jeposlužio za primamljivanje soma (dva -tri puta se zvonce oglasilo)...

Sutradan je na istom mestu bila istapostava, sa istim rekvizitima, i još više

žara i volje da malo “brsti” po ovoj ribljoj bašti. I, šta bi? Nekoliko čvrkanja, praz-na čuvarka i priča o satu u kome je riblji vrt bio izdašan. Valja svaku baštu negovati.


Oktobar 2006 15

Za sigurno izvlačenje ulova treba i dobar najlon

Smuđ pozira u umetničkoj i mušičarskoj radionici (gore) i deo berbeiz Bobine “bašte”



NNijedan glas ne putuje brže od onogada je riba krenula na nekoj vodi.Međutim, takve vesti oni malo

vičniji uvek primaju sa dosta obazrivosti.Jer, zna se da se “dobra” mesta kriju, dajupoluinformacije ili se posle desetak danakaže prava lokacija, a mamac i tajne cakeprećute ili sakriju.

E, u Novom Sadu, na legendarnom kejusa obe strane Dunava, takvo nešto se nemože prikriti. Dovoljno je da neko odribolovaca počne da zamara ribu i eto ti utri sekunde pored njega još nekoliko kole-ga, a tu su i dokoni šetači - posmatrači. Oni

što gledaju “sa druge strane”, koja je nor-malno uvek lošija, vide gužvu i počnu da jadikuju: - Oni tamo razbijaju, što dođohna ovu obalu!

Takva priča obleti grad u tili čas i tu je već gužva. Ovako je bilo i proteklih sep-tembarskih dana. Krenula voda da dolazi,a krenula i riba. Ispod broda “Cepelin”, to je ono mesto gde je legendarni Ranko lovioone orijaške mrene od pet - šest kilograma,pale su nekolike krupne na “dubinku” i sir.Tu je desetak ribolovaca svakodnevnookušavalo umeće, pa su ovu ratobornu ribunadmudrivali i na crviće i plovak. Stalnaekipa je imala promenljiv uspeh. Tu su se

mogli sresti ribolovci znani po nadimcimaGluvi, Profa... a i dva Kineza koji su prih- vatili naše ribolovačke navike.

Jednoga dana najviše umeća je pokazaonaš stari druigar iz “Dnevnika”, Gluvi, koji je u desetak minuta savladao tri prekrasnemrene, a sve pred objektivom i brojnompublikom. Onaj “naš” Kinez je prokomen-tarisao: “Nema ovde leba”, spakovao pribor i napustio mrensku oazu.

Voda je naglo počela da opada, riba pre-stala da radi, a čuveno mrensko mestoopustelo, do neke druge prilike.


16 Oktobar 2006

NOVOSADSKE RAZGLEDNICE

K K A A DD MM R R EE NN A A K K R R EE NN EE



GGrupa međunarodnih sajamskihpriredbi Lorist, koja je održanaod 26. septembra do 1. oktobra,

okupila je preko 300 izlagača iz oblastiribolova, lova, nautike, a uz prateće saj-move hortikultutre i priredbe EKO -SVET, bila je pravi praznik za sve koji suopredeljeni prema prirodi.

Najstariji sajam u toj grupaciji - 39.međunarodni sajam lova ribolova isporta sve više poprima novu dimenzi- ju. O čemu je reč najbolje ilustruju reči jednog od stranaca koji su posetili ovusmotru:

- Ovo je, nema sumnje najveća ovakvamanifestacija u ovom delu Evrope, jer jelepo spojena izložbena delatnost i pro-mocija po svetskim merilima, a išlo se ina ruku posetiocima - ribolovcima kojižele da vide i kupe ono što je novo usvetu pribora i opreme, kaže Anđelo Ra- vela, direktor italijanske kompanije Al-cedo. No, krenimo redom kroz velikuhalu Master centra.

Novosadski YU-HUNG nastupio jeove godine sa izložbenom postavkom na velikom i po svetskim standardima pos-tavljenom štandu. Brojne vitrine bile supune pribora i opreme najpoznatijih

svetskih proizvođača: Abu Garcia, Ber-kley, Mitchell, Fenwick, Milo, Zebco,Browning, Quantum, Minn Kota, Hum-

minbird, Formax, Hakuyo, Viva, Cukk,Marcel Van Den Eynde... Na velikužalost posetilaca, ovde nije moglo ništada se kupi ali su zato tu bile lepe hostesekoje su delile flajere i usmeravale zain-teresovane do najbližeg Formax Storecentra (oko 300 metara od sajma).

Yu-Hung je i ove godine podržao akci- ju usmerenu na rad sa mlađim narašta- jima pa je tako na njihovom štanduponovo tridesetak mališana dobilo svojuprvu pecaljku i komplet sitnog pribora.Mališani su predhodno bili na štandu Vojvodinašuma, čiji je nastup takođe bioposvećen najmlađima - edukaciji i us-merenosti prema prirodi.

A. & S. NASTASOVIĆ iz Beograda

ponovo je nastupio sa svojim velelepnimi prepoznatljivim štandom koji je biopodeljen na dva dela: izložbeni i proda- jni. Ribolovci su ovde mogli da pogleda- ju i kupe pribor vodećih svetskih


Oktobar 2006 17

** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 ** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 ** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 ** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 **

PP OO SS V V EE TTSSK K II MM MMEE R R II LLII MM A A

V V OO JJ V V OO DD II NN A A ŠŠ UU MM EE -- ZZ A A LL OO GG ZZ A A BB UU DD UU ĆĆ NN OO SS TT

Vojvodinašume, javno preduzećeza gazdovanje šumom i vodom, nas-tupom na sajmu je napravilo pravoosveženje, gde je dominirala njihova, izuzetno kvaliteno osmišljenaakcija u kojoj su glavni protagonisti bili mališani. U cilju edukacije naj-mlađih svakodnevno su se održavaliprogrami od nastupa poznatih glu-maca, likovnih radionica u klupamakao iz bajke, do promocija i prezen-tacije revira kojima gazduju.

Yu-Hung izložbena postavka svetskih brendova, gosti - svetski prvaci u lovu šaranai mališani - budući šampioni

A. & S. Nastasovi: stari brendovi uz novitet u ponudi - oprema za šarandžije JRC Products



proizvođača koje ova firma zastupa(Daiwa, Cormoran, Prologic, D.A.M,Okuma, Scierra, Ron Thompson, As-so...). Najviše pažnje privlačili su sig-urno Daiwa i Cormoran štapovi i ma-šinice. Veliko interesovanje vladalo je i

za novitet u ponudi, program opreme zašarandžije engleske firme “JRC Pro-

ducts”, u okviru kojeg se može pronaćiširok asortiman artikala, od najmanjihsitnica do štapova i šatora. Informacije oovim proizvodima mogle su se dobiti odlegendarnog Tome Popovića.

Okosnica ponude niškog Sport Com-ai ove je godine bila na priboru firme Shi-mano. Na zavidnom prostoru bio jeizložen kompletan asortiman štapova imašinica, a na ovom štandu mogle su sekupiti i udice Gamakatsu, program raz-nog pribora firme Balzer i asortimanplovaka iz sopstvene proizvodnje.

Užički RIBOSPORT i ove je godine biomesto okupljanja prvenstveno plovka-roša, koji su imali prilike videti i kupiti

neki od štapova iz velikog asortimanafirme Falcon. Najviše interesovanja vladalo je za telemečeve Hercules kao ištekove, koji su se mogli kupiti po veomapristupačnim cenama. Na ovom štandumogle su se videti i mašinice Tica,garderoba Behr i plovci Venturieri.Ribosport je ponudio i poslasticu zaribolovce - varalice Alex, kreacije Ace Veselinovića.

BLINKER iz Niša ove je godine nastu-pio sa izložbenom postavkom, tako da nina ovom štandu nije bilo moguće neštopazariti. Ribolovci su ovde mogli dapogledaju kompletan asortiman štapo- va, mašinica i druge opreme italijanskihfirmi Lineaeffe i B-Tech, udice Cannele,a sigurno najviše interesovanja vladalo je za pribor austrijske firme Byron, koji je, posle dugo vremena, evo ponovo nanašem tržištu.

Firma TRAVAR iz Novog Sada pre-zentovala je na sajmu pribor italijanskog Alceda, poljskog Mikada, udice Sasame ihrane La Sirene X21. I ovaj je štand bio

mesto okupljanja prvenstveno plovka-roša, koji su, pored pribora, mogli dobitii neki koristan savet po pitanju ribolovaod Ranka Travara.

ENERGOTEAM iz Niša, zajedno saFAZANOM iz Temerina nastupio je na


18 Oktobar 2006


Mile Dragić - kvalitetna ribolovačka garderoba

Tri musketara: Ranko, Mauricijus i Angelo na štandu Travar

Sport Com - Shimano štapovi i mašinice za najizbirljivije

M-Plast: bazeni za rekreaciju i čamci zaribolovce

Naser Nimani - ima svega, poniskim cenama

Energo Team i Fazan - kvalitetno i povoljno



prelepom štandu urađenom kompletnou drvetu, a posetiocima Lorista predsta- vili su kompletan asortiman pribora fir-me Goldstar. Ovde se takođe moglo ku-piti sve, “od igle do lokomotive”, a o ne-kima od najzanimljivijih artikala možete

pročitati detaljnije baš u ovom broju.CAPRIOLO iz Bačke Topole izložio jeprogram proizvoda za lovce i ribolovce,među kojim (za ove prve) izdvajamokompletan program pribora nemačkogInterfisha, kao i bogat izbor garderobeza sve vremenske uslove. Verovatnonajviše interesovanja izazvala je obućanamenjena ribolovu u najekstremnijim

uslovima. Tu su predstavljeni proizvodinajpoznatijih proizvođača iz ove oblasti.

RIBARSKE VODE iz Novog Sada i ovesu godine kao okosnicu ponude pred-stavile sopstveni proizvodni programnajraznovrsnijih olova, plovaka i drugihsitnica, a kod njih se mogao kupiti i pribor firmi D.A.M, Cormoran i Okuma,kao i varalice Orka i Steel.

Novosadski proizvođači ribolovnogpribora STEEL & STREAMER takođe su

izložili sopstvene programe (Steel - var-alice, stringere, rod podove i držače...Strimer - velika paleta olova i drugesitne galanterija), ali im je štand biosamo izložbenog tipa. No, ribolovci sunjihove artikle mogli da kupe na brojn-

im štandovima u blizini.HOT TUNA iz Smedereva nastupila jezajedno sa BLINKEROM iz Bečeja. Naovom štandu, pored već poslovičnodobrog izbora američkih varalica (istina,ovog puta u nešto skromnijem izdanju),mogao se kupiti i pribor italijanskogColmica (štapovi i mašinice za sve vrsteribolova), najloni Trabucco i brojnadruga sitna oprema.

EUROFISH iz Beograda ove je godineponudio nekoliko noviteta, kao što suštapovi i mašinice poljske firme Konger,te udice Kamatsu. Ovde je bilo moguće

kupiti i širok asortiman varalica Orka.NASER NIMANI iz Subotice ponovo je izložio kompletan program poljskefirme Jaxon. Bilo je tu svega, od udica, virblica i varalica, do štapova i mašinica.Poznat po već poslovično niskim cena-

ma, ovaj štand je bio stalno opsednut velikm brojem ribolovaca.

Štand Beogradskog ARGA i novosad-ske firme NAUTIC ZONE ove je godinekao glavnu ponudu imao nautički pro-gram. Tu su bili gumeni čamci Sevylor u

svim veličinama i modelima i vanbrods-ki motori Johnson i Evinrude. Za ljubitelje boravka u priodi ovde se moglakupiti i oprema firme Campingaz.

Šabačka firma M - PLAST predstavila je bogatu ponudu plastičnih čamaca, aza ribolovce je u narednoj sezoni najavi-la je brojna lepa iznenađenja.


Oktobar 2006 19


Capriolo - odeća i obuća najpoznatijih svetskih firmi, Interfish pribor za ribolov

Ribosport - štapovi Falcon, mašinice Tica, odeća Behr, varalice Alex...

Kristal - širok asortiman noževa

Grof MBM - šampion sajma LORIST 2006

Blinker Niš - Lineaeffe, Cannelle i B-Tech,a na radost ribolovaca i odnedavno i

provereni Byron



Za one koji su na Lorist došli u potraziza kvalitetnom garderobom, štand firmeMILE DRAGIĆ iz Zrenjanina bio jepravo mesto, kako za ribolovce, tako i zalovce. Ovde se mogao nabaviti širok asortiman odevnih predmeta, počevši

od prelepo rešenih i kvalitetnih ribolo- vačkih prsluka, do rančeva od kojih je

jedan poneo i najveće sajamsko prizna-nje za dizajn.

Ako vam je trebao neki kvalitetan nož,na Loristu ste ga mogli pronaći na štan-du firme KRISTAL iz Valjeva. Wenger,

Dick, Muela, Martiini, Swibo... su samoneki od brendova čije noževe oni dis-tribuiraju. Reč je o noževima od džepnihformata, pa sve do onih koji se nose ufutroli za pojasom.

Sve u svemu, i na ovogodišnjem Loris-tu ribolovci su zaista imali šta da vide ikupe, a nije nedostajalo ni dobrogdruženja.


20 Oktobar 2006


NN A A GG R R A A DD EE FF OO R R MM A A XX SS TT OO R R EE A A K K CC II JJ EE

Velika poklon akcija ugledne novosadske kompanije YU - HUNG, gde suu vreme sajamske manifestacije kupcidobili brojne poklone - 10 000 darova,2500 štapova Zebco, imala je svoje finaleposlednjeg dana sajamske priredbe.

Tog dana su izvučene i premije. Iz hi-ljada računa na kome su bila imena itelefoni kupaca izvučena su imena dobit-nika. Evo ko su srećni ribolovci koji sudobili poklone Formax Store: MilanMarić iz Sente je dobio komplet opreme “od glave do pete” - baš sve što treba zaizlazak u ribolov, pa i više. Put na pecanje u Švedsku dobio je kupac Vladimir Mar- janović iz Beograda, a pet vrhunskih varaličarskih štapova dobili su: Vladimir Jan- jić, Stevan Božanić, Dušan Uzelac, Momo Babić i Stevan Jančić.

Steel i Streamer - varalice, stringeri,držači i olovna galanterija

Eurofish - pribor Konger, udice Kamatsu,Orka silikonci...

Ribarske vode - porodična manufaktura

Argo i Nautic Zone - motori i čamci

Vojvodinašume - da ribe ima, da se peca

Hot Tuna i Blinker Bečej - sve za plovkaroše i varaličare

Laureati sajamskih priznanja: A.&S. Nas-tasović, Vojvodinašume, Ugly Duckling



R R ibolovački Magazin, odnosno na-še preduzeće Mont - Press, kaodugogodišnji saradnik Novosad-

skog sajma i suorganizator sajma Lorist,i ove godine je pripremio obilje zan-imljivih dešavanja na svom izložbenomprostoru od 130 m2 u centralnom deluhale Master.

Posle uspešnog nastupa na sajmuEFTTEX 2006 u Briselu, deo noviteta zanarednu sezonu preselili smo u iz-ložbene vitrine na Loristu. Pored bren-dova koji su vodeći u ovoj oblasti, rameuz rame su se našli i svi izlagači sa ovihprostora. Na našem štandu je svakod-nevno, pored izložbenih postavki, bilo iobilje promocija, prezentacija i dešava-nja.

Posetili su nas ugledni gosti i prijateljiiz sveta, saradnici, čitaoci i svima velikohvala.

Ovaj broj otpremamo u štampu pos-lednjeg dana sajma i evo za vas, iz prve

ruke, u slici i reči, dešavanja na Loristu,

a o svemu šire narednih meseci.Na našem štandu su bile izložene,pored ostalog, varalice domaćih proiz- vođača - vobleri Ugly Duckling, Alex,Goldy, Dr Buda’s, Monarch-Dok, Yogi,Gaga, Zoran i Vidra, strimeri i mušice“Ministar” i “La Bobo”, metalne varaliceSteel i Spiner, od stranih - Rapala,Storm i Blue Fox, Manns, Rollo, od pri-


22 Oktobar 2006

** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 ** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 ** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 ** LL OO R R II SS TT 22 00 00 66 ** NA ŠTANDU RIBOLOVAČKOG MAGAZINA

IIZZLLOOŽŽBBEE,, PPR R OOMMOOCCIIJJEE,, SSUUSSR R EETTII

Puna kuća prijatelja

Noviteti iz svetske produkcije: Rapala, Mann’s, Mustad, Power Pro... Izložba fotografija i postavka “Ribolovač-

ki reviri”



bora Mustad i Byron, stolice za takmi-čare De Box, čamčić na daljinsko uprav-ljanje namenjen šarandžijama konstruk-tora Laze Georgijevskog iz Beograda,radionica za popravku i samogradnju

štapova Ljubiše Stankovića, a tu su bile ipotrepštine za mušičare nemačke firmeRenate Wurm, kao i najnovije Power Prostrune, a štand je krasila i štuka od 13,2kg Milana Grujića iz Klenja.

Dešavalo se da se u isto vreme na štan-

du obavlja više promocija i snimanjaspecijalizovanih emisija, o Ugly Duc-kling varalicama, signalizatorima He-ron, novitetima iz svetske produkcije...Domaćini štanda bili su majstori Ljubiša

Stanković, koji je demonstrirao samo-gradnju i opravku štapova, i ZvonkoPešić, vezač mušica, kojem su se pridru-živali Vanja Stojanović, Bobo Ivanović inaš Emil Otrupčak.

Posebnu pažnju plenila je izložbena

postavka Ribolovački reviri gde su pred-stavljene Vojvodinašume (Labudovookno i Gornje Podunavlje), Vode Vojvo-dine (Jegrička), Šajkaška, Tresetište,Pavlovci, Pelagićevo, Čepel, Ribnik).


Oktobar 2006 23


Svetski prvaci Majkić i Nemčev na našemštandu, uručivanje trofeja predsedniku SRSS i na kraju pehar u vitrini da ga vide

posetioci Lorista

Najnoviji modeli Monarch-Dok voblera

Veliki Rollo modeli voblera zakapitalce i more

Ugly Duckling noviteti i faze izrade

Paleta Goldy voblera i nekolikounikatnih modela

Alex vobleri Ace Veselinovića privlačili suveliku pažnju posetilaca

Metalne varalice Spiner i postavkaradionice Ljubiše Stankovića

Mesto u jednoj od vitrina našao je i trofej Čigre iz Kruševca, ekipnih svetskih prvaka u ribolovu na plovak. Platforma De Box (desno) koju su koristili takmičari

Dr Buda pored vitrina sa njegovimvaralicama



Posle uspešne prezentacije na sajmuEFTTEX u Briselu, ovde na Loristu jepriređena i izložba “FISHELP” gde suprezentovane fotografije Miroslava Ze-

ca, Željka Škrbića, Jaroslava Papa, Jo- vana Vajdla, Branislava Martinovića,mozaik sa motivom riba autora MrSnežane Jovčić - Olđa, a najavljena je i

nova knjiga autora Mileta Šušnjara, kaoi prezentovana stara - “Šaran i šarandži- je”...


24 Oktobar 2006


Na sajmu Lorist, po tradiciji,upriličena je i prezentacija kom-panije Sojaprotein iz Bečeja ihrana za ribe Soprofish. Ribo-lovački Magazin je organizovaopromociju gde je uz izložbenupostavku, posetiocima i mediji-ma, predstavljen koncept - zdra- vom hranom do zdrave ribe.Promoteri ovog projekta, profe-sor Dr Zoran Marković sa Poljo-privrednog fakulteta u Zemunu i

diplomirani inženjer ribarstvaMajo Milošević, glavni menadžer prodaje firme Sojaprotein, su, pored ostalog,uputili i poruke gledaocima izuzetno popularne emisije “Sajam info”, koju vodetelevizijske vedete Višeslav i Bora.

Strimeri Ministar i La Bobo, vobleriYogi, Zoran i Gaga

Zvonko sa učiteljem Vanjom demonstriravezivanje strimera

Metalne varalice Steel i vobleri Vidra

Promocija sajma EFTTEX - vidimo se u Pragu 2007.

Renate Wurm - proizvodi za mušičare

Preparat štuke od 13,2 kg Milana Grujića

Goran Radović - Gica sa svojim hranama za primamljivanje riba

Demonstracija Heron indikatora trzaja

Laza Georgijevski i njegov čamčić nadaljinsko upravljanje

Zeleni ugao i morovićki čamac - Mikan Kasalica i Pero Okrugić

SOJAPROTEIN - SOPROFISH

ZZ DD R R A A V V OO MM HH R R A A NN OO MM DD OO ZZ DD R R A A V V EE R R II BB EE



Pred dilemom Crna Gora ili Grčka odlučio sam se za Hrvatsku, Brač i njegovemolove, ušate, bukve i ciple

Piše: Đorđe Veber

ZZa mangupa kakvim nekad davno bejah proglašavan, dvadeset godinau braku - sve sa istom ženom - veliko

je životno dostignuće, da i ne pominjemmanje-više dobro vaspitanu 19-ogodišnjumušku škorpiju... Po svemu sudeći, pravusam partnerku izabrao čim me trpi više odčetvrt veka. Kao većina pravih dama, imoja voli more, tačnije - žegu. Kao većinapravih veprova, vrućine ne pod-no-sim...Znajući to, moja jača polovina ove godineneoprezno mi prepušta izbor gde će (ikada) letovati. Verovatno je očekivala krajavgusta umesto sredine jula. Verovatno jeočekivala Petrovac ili Budvu, Kalikratiju iliPefkohori. Prc! Slično Aleksi Velikom saGordijevim čvorom, dilemu: Crna Gora iliGrčka razrešio sam u trenu. Hrvatska. Na1178 km kopnene obale ima mnogo togalepog. Pa ipak, zahvajujući ukupnoj dužiniobala od impozantnih 4057 km, moj izbor(ponovo) pada na ostrvo. Najveći su Krk (nisam bio) i Cres (bio), najšumovitijiMljet (bio) i Lastovo (bio i tu). Meninajlepši je Vis - bio i tu 22 dana, moje naj-duže letovanje. Hmmm, najviši jadranskiotok je Brač. Baš da vidim(o) šta ima daponudi Najviši.

Čuvši za odluku, moja Gospa rekla jesamo jedno pitomo “Dobro”, slično ŠteficiCvek u raljama kultnog filma 70-ih. Kaonagradu, čvrsto sam rešio da se pokažem u boljem svetlu nego Šteficin partner u leop-ard gaćama. Da li sam i uspeo? Sva srećašto moja draga ne piše...

Iz dostupne literature odranije sam znaoda je, ne računajući vrlo razuđenu (ju-go)zapadnu stranu, veliki deo obalne zoneoko Brača muljevit ili peskovit, sa “ređimoazama purića i zostere”. Ne želeći da sebipostavim previsoke standarde, odmahzanemarujem komarče i landovinu (raže isl.). Na nišan svog vernog, preko 30 godinastarog trodelnog meča, uzimam špara, bukvu, ušatu i cipla, eventualno i iglicu. Zakrupniji plen (preko kilogram) nosimdvodelni trometraš t.b. 60 grama i Mit-chellovu Orku, da ne razmišljam ako ipak naleti orada!

MALA FLORAMI

Splitska autobuska stanica početkom sep-tembra. Kako li je tek u punoj sezoni kad je

sad ovako? Vavilonska zbrka “naroda i na-rodnosti”, jezika i dijalekata, boja i nijansi.Mlečni tek dolaze, čokoladni odlaze, a kre-masti broje dane. Ruski, češki, nemački,holandski, švedski, francuski, talijanski imađarski mešaju se sa slovenačkim, hr- vatskim, BiH-ovskim i - zamisli - srpskim.Do kraja letovanja, jedina tri evropska jezi-ka koja ne čuh (a baš imam oštro uvo) sugrčki, španski i crnogorski.

Brač se vidi sa obale i deluje mnogo bliženego što jeste. Modernom Jadrolinijinomtrajektu, trebalo je dobrih 45 minuta da po bonaci preore svileni ultramarin bračkogkanala. Sedeći na gornjoj palubi, još sam seu Splitu bio pomirio sa činjenicom da mi je, zbog bajate krštenice (godište ‘55) nosnepovratno zatajio. Toliki organ, a ničemune služi, plus iz njega stalno curi... Negdena po’ puta do Supetra odjednom me jepreplavio mediteranski melanž spontanoskrojen od soli, joda, borova i šišarki, ruz-marina, kane, lorbera i maslina.

RIBA SA UŠIMA

Ribožder kao ja jednostavno mora da obo-žava biće kakvo je ušata (oćada, ukljata,crnorep). Kako god je spremili - pečenjem,prženjem, kuvanjem ili na brodet - krajnjirezultat je delikates. Zbog ukusnog, lakosvarljivog mesa, pogodna je za dijetalce,iako je sama daleko od dijetalca.

Ušatu (pogotovo sa obale) masovno lovesamo pravi majstori. Od svih jadranskih riba upravo ona je najosetljivija na debljinunajlona. Nije loše ni 0,20 mm, 0,16 je neu-poredivo bolje. Čisto sumnjam da ju je mo-guće uloviti dubinkom. Ostaju nam plovak i varalica. Naj-situacija za plovak: jugo (to-pao vetar) duva ti u lice. Uz obalu pojas pe-ne nastale radom talasa. Vedar dan je O.K, još bolji je oblačan. Najbolje je loviti u sa-moj peni. Zbog smanjene vidljivosti až-dajice se udaljavaju od dna, a ako vetar po-traje nekoliko sati eto ih pod samom po- vršinom! Fiksni plovak nosivosti 0,5-1,5 gpostaviti plitko (max. 2,5 m, min. 0,25 m).


26 Oktobar 2006

PLOVKARENJE NA BRAČU

NN A A DDNN A A CCIIOONN A A LLNN A A R R IIBBOOLLOO V V A A ČČK K A A

MM A A SSOONNEER R IIJJ A A

Uvala Banj, eldorado za ljubitelje lakog ribolova

Cipli, mic, mic...



Udicu 8-10 okititi mesom srdele ili inćuna,može i ušate. Lično, najviše volim lignju,sečenu na uske i žilave kaišiće (0,5x1,5cm), jer je uz njih procenat realizacije vrlo visok, i do 75%! Kad čujem da neko, plov-kareći po ušatinom lovištu, psuje vetar,znam da je početnik. S jedne strane, tačno je - zbog talasa plovak se čas vidi, čas ne. Sdruge strane, upravo zahvaljujući njima

sistem sa lignjom (srdelom...) sve vremeskakuće gore-dole. Ovo dokazano izluđujeokatu opasnicu. Ožeži. I ne lovi više negošto (ti) treba. Po mirnom vremenu i ved-rom danu ušatu je neuporedivo teže nad-mudriti. Zatrebaće klizni plovak veće gra-maže (2-4 g). Graničnik se mora postavitina 10 ili 15, često i svih 20 metara! Lignja je (opet) najbolje rešenje. Dok sistem pro-pada na maksimalnu dubinu, suđeno mu je da prođe danteovsko čistilište. Mamacće biti presretnut od brojnih cipala, buka-

va, knezova, šparića i - naročito - sitnihušata. Svi bi oni da omaste brke uprkostome što ih nemaju. Iako je verovatno naj-univerzalniji mamac na Jadranu, svežasardela ovde nema šta da traži. Meso joj je(pre)mekano. I tako, sedi moj Vojvođanin(naopako, ta neće valjda stajati!) i merkaplovak koji se konačno, posle jedno 22 se-kunde, dig’o. Vreme teče, plovak miruje.Jebiga, na praznu udicu ni prošle godinenije ‘telo, kolega.

Da se ne lažemo više: ušata je tipičnanoćna grabljivica. Noću je i treba loviti.Preko dana, to je Dr. Džekil. Noću je to Mr.Hajd. Prvo treba naći mesto gde je “kure-nat” (struja) najjače izražen. U Supetrupostoji odlična pozicija za to čim izađeš satrajekta. U odnosu na mol, pogledaj polu-levo i videćeš ljudskom rukom stvorenukamenu strukturu koja jako liči na dunavs-ki “špor”. Idi na levo “krilo”. Gledano kaSplitu, kurenat ide zdesna ulevo. Sistem vidiš. Klasičnom blinkeraškom “lepezom”prečešljaj teren. Prezentacija srednje-brza(0,5-0,8 m/s) do brza (1-1,5 m/s!). Kakvisu udarci? Idi pa vidi. U svakom slučaju,ribo-filozof i ovo radi meč-motkicom i mo-nofilom 0,16 mm. I riba treba da ima šansuiako je ušata.

Jednom davno, čini mi se u jednom dru-gom životu, ušate su se uspešno lovile na bele, oko 1,5 cm duge komadiće plastičnihcevčica kojima se pio sok. Definitivno je vreme za nešto novo. Spas dolazi sa da-lekoistočnih ostrva ribožderskih, Japana.Sistem zovu “sabiki”. Kičmu čini glavnastruna okićena sa nekoliko (2-6) kratkih bočnih predveza čiji dijametri varirajushodno kalibru očekivanog plena. Na krajusvakog predveza nalazi se mušica kojasavršeno imitira riblju mlađ. Kad se osve-tle baterijom glavice ovih smrtonosnihliliputanaca svetle (fosforišu). Treba li nam bolji dokaz da ovim treba loviti u noćima bez mesečine? Šteta što sam bio na Braču baš po najjačem uticaju punog Meseca.Daće Bog, eto mene opet, ali po mlađaku.Da bi sistem što dalje odleteo, po vetrovit-om vremenu na donju virblu stavi vaser-kuglu. Ako je mirno (bonaca), bolja je kaši-kica, ne duža od 3 cm, uske siluete. Džigostaje univerzalno (čitaj: svuda osrednje)rešenje. Težina glav(ic)e: max. 4 gr. Dužinagumice: max. 3 cm.

DRVENA RIBA

Najkrupnije bukve keb’o na Visu i Lastovu.Uknjižio 30-tak velikih (oko pola kg), uzdve kapitalke od skoro 600 grama. Zajed-ničko za sve izdašnije situacije: zatalasanomore. Znao sam da će mi se i u Supetru bukve dostojno odužiti. I jesu. Iako su slič-ne mojim ljubimicama ušatama, jer se lovei danju i noću, bukve ipak najbolje rade uonih 2-3 sata oko sutona. Apsolutno najbolji mamac je školjka (dagnja). Ni hlebumešan sirom nije loš, dok ne ulete cipli i

počnu da zajebavaju. I opet stigosmo dolignje! Potrebni su kaišići nešto kraći i užinego za oćadu. Dobra mesta ovde je lakonaći, jer Supe(ta)r ima 20-tak što dužih štokraćih molova, plus nekoliko već spomi-

njanih “šporova”, ispred kojih je dubinapreko 15 metara. Nađi neki koji ti odgovarai zabaci plovčić od max. 2 grama, izbalan-siran “do balčaka”. Najproduktivnija lovnadubina: od 0 do 1,5 m, bez obzira na dubinu mora. Literatura preporučuje upotrebu dva kratka predveza nejednakih dužina.Uvek koristim samo jedan, dug 60-80 cm(!), jer samo tako mogu biti siguran da je zasve što plovak javlja kriva samo jedan riba.Bukva nije ušata, nema mentalni sklopprave grabljivice. U trajanju od dve - tri se-kunde plovčić podleti pedalj pod vodu,izroni na sekund, podleti dva prsta i drh-turi, pa izroni na po’ sekunde, da bi se na2-3 sekunde ukoso zario pod vodu, pedaljduboko... Bez obzira u kom trenutku oveludačke koreografije pala kontra, garanto- vano će rezultirati promašajem! Plovkanema, pa ga nema, pa ga još uvek nema?Da se nije udavio? Kontra. Tu je. Jedino sadugačkim predvezom koji prirodno, sporo


Oktobar 2006 27

Ukusniji od smuđa, lovi se lakše od badara- vuk, jedna od najlepših riba Jad-

rana

Sabiki sistem (zvati kuma Travara),smrt za ušatu

Kuma Ana nas je sve vreme ribomhranila. Njen specijalitet:

škrpine na tajni način



tone moguće je nadmudriti bukvu na ova-ko elegantan, gotovanski način. Uz dvakratka predveza (i dva mamca) nikad nisisiguran. Stoički si izdržao tri-četiri munje- vita potapanja i izranjanja plovka. Mišići junačke desnice napregnuti do pucanja. Nasledeću provokaciju sledi kontriranje ma-

kar samo nebo palo. Pitam te, kako da znašda li je prva bukva baš ostavila donju udicuili, možda, druga počinje da proverava gor-nju? Slažem se, kratak predvez (zbog olov-ne sačmice koja mu je blizu) uzbunu dižerano. U stvari, prerano. Uz dug predvez,plovak u početku ne javlja puno. Tačnije,ne javlja skoro ništa. A kad počne, obično je vreme za uspešnu kontricu.

Kad jurim ušatu, nikad ne hranim, jer seradu skupa po pravilu pridruže upravo bukve i vešto mi sjebu varijantu. Ušate su idalje prisutne, ali budući da su brojčano višestruko nadmašene, sve teže stižu nared. Nasuprot ovome, kad se ciljno juri baš bukva, treba hraniti. Ako se lovi na “ru-ž(ic)u”, dovoljne su dve vekne hleba za-mešanog polurastresito, kao gusto kiselomleko. To se zove bljuzga, a ima zadatak dastvori lebdeći “oblak”. Ako se lovi na neštodrugo (srdela, lignja...), to drugo dodati u“bljuzgu” u maloj količini, oko 5%. Kad se bukve dignu na površinu, sa “bljuzganjem”prestati, kad nestanu, “bljuzgaj” opet... Pr-ljav je to posao. Krpa (još bolje peškir) za brisanje ruku obavezan je rekvizit. U pro-tivnom, drška štapa vrlo brzo počinje daliči na jedan deo švalerske anatomije posleneprekidne trosatne upotrebe. Na šta ukombinaciji sa ribljom sluzi liči špulna odčekrka, čak ni meni nije dozvoljeno danapišem. Usput, nikad ne nosim krpu. Če-mu, inače, služe pantalone?

VEROVALI ILI NE

Da Gospod sa neba siđe i poruči mi kakood danas na moru smem da lovim samo jednu ribu, izbor bi bio lak. Cipal. Zbogcipala sam se po Vrsaru mot’o (dobro-de,ne samo zbog nji’), pa po Stanićima (kodušća Cetine), Ulcinju... Pazi bogati, cipli sunajmasovniji baš tamo gde je golo ženski-nje!? Pametna riba. Najveća jata viđaju seoko... Op, stoj, zakoči Đole! U jednom odnarednih (verovatno zimskih) brojevadetaljno o ciplima, a sada više o Bračanimai još koječemu.

Recimo, kada uđeš u prodavnicu i čuješ:“Bok, jedan kruh prosim” to je latinica. A kada kao ja kažeš: “Bar dan, gospo’jce, jednu veknu” i još pokažeš prstom koju (jerima 22 vrste), to je teška ćirilica. Crnokosa

Dalmatinčica sa očima boje sutona, uz

uljudan osmeh, i sama prelazi na ćirilicu.“Izvolite vaš hleb”. I odmah: “Želite li jošnešto”? Bilo me sramota da kažem: još jedan osmeh. Dobih ga, ipak.

Pa ipak, nije sve glatko počelo. Videvšime sa štapom, priđe mi nepoznati. Ćelav,žabolik, po zanimanju: dežurni dušebriž-nik. Polu-šapatom kaže kako snage reda(čitaj: milicija) vole da zezaju, tražeći da imse pokaže dozvola za ribolov. Nemaš? ‘Aj-mo u stanicu, da platiš kaznicu. Cela pričami je malo smrdela. Ima li boljeg načina daoteraš gosta? Samo sam ga čekao da kaže:za štokavce, kajkavce i čakavce jedna tari-fa, dupla za nas štakavce. I štake pride... I?Ništa? Ponoć. Naiđe patrola. Vidi bradonjusa štapom. Prođe. Jedne večeri desi seneminovno. Priđu mi. “Dobra večer” kažuu glas i odmere me od glave do pete. Gle-dajući u Daiwinu motkicu, Mičelovu Or-kicu i Berklijevu Power Bait varalicu, nižiće znalački: “Imate dobar pribor, kolega”.U uglovima očiju pojavljuju mu se borice.Borice od osmeha. “Hvala”, kažem zbu-njeno i mislim: to je to. Nemam dozvolu. Ali... “Tribali bi otić’ na oni mul” i pokazaprstom. Zašto? ‘Oće tamo da me tabaju?Ne, nego je juče(r) jedan tamo mlatn’olubina od kilo i četvrt, istina - na crva tre-pljaša. Vredi probati. Odoše. Nekolikodana bezuspešno sam tražio žabolikog,“honorar” da mu isplatim.

Prvi zornjak. Žarko želim da upoznamnekog hrvatskog “udičara”, iskustva darazmenimo. Imam dva krupna špara i so-lidnog cipla. Riva polako oživljava. Kad,neko me pita gde sam, zaboga, našao tajplovak? Kolega po strasti mi se požali kakou lokalnoj radnji trenutno nijednognema!? Inače, ima ekipu s kojom svakenoći, na molu kod vaterpolo terena, od 20pa do ponoći, klepaju bukve. Bude i cipli iušata. Lovi se na lignju, strogo. Sat pre do-govorenog vremena već sam bio kod O.K.korala. Sam. Svaki hitac, posle najviše 3-4sekunde, udarac. Bukve. Pred suton pojav-ljuje se i moj jutrošnji poznanik, gosponPetelinšek, Vinkovčanin, za prijatelje Stan-ko ili “Slovenac”, u pratnji svog direktora injihovog kuvara i... Kratko upoznavanje. Vadim plastičnu antenu iz Yu-Hungovog2-gramca i stavljam (Yu-Hungovu) svet-leću ampulu. Na molu - tajac. Šta je sad pato, gde se može naći... Dva sata proleteše.Iako je zagazio u sedmu deceniju, naš tiStanko mora na nekakvu igranku! Budućida sam radodajka, poklanjam kolegi dvaplovka i dve ampule, za sutra i prekosutra, jer se nakosutra ionako vraćaju u Vin-


28 Oktobar 2006

V V UU K K OO V V CC EE TT R R LL JJ A A

Kameni pojas širine 20-tak metara, ispresecan vijugavim lavirintom useka, kanjonai mini-hridi, uklješten između (pri)obalnog šljunka s jedne i peščane pustinje s drugestrane. Bogato obrastao, priredio mi je prvo iznenađenje. Vuk (pirka, burača), jedna jeod najlepših riba Jadrana. Iako važi za velikog usamljenika i osobenjaka, usupetarskom podmorju ima ga k’o blata! I kalibri su impozantni. Videh - nažalost neulovih - 10-ine primeraka koji se opasno približavaju ihitiološkim maksimumima od300 grama. Ljubitelji Grčke reći će: ništa k’o peščana plaža. Ima i ovdi toga. Po plimi,dubina (na sredini) oko 2-2,2 m, po oseci oko 1-1,5. Beli pesak uvale Banj priredio mi je drugo veliko iznenađenje. Ovčice! S pravom je smatraju jednom od najukusnijihriba. Zbog posebnog načina ishrane privlače je upravo peskovita dna. Na Banju sam viđao kilašice. Ništa naročito? To je polovina maksimalne težine koju ova lepojka možeda nabije, ej! Prosečan “banjski” primerak cenim na 270-300 grama. Iznenađenjetreće, i opet neko iz grupe najukusnijih, barbun (trlja blatarica), u apoenima od 100-tinak grama. Koliko je ukusna? Kad je vide ulovljenu, delfini navale na mrežu u pokre-tu (koču), ne bi li se dokopali ove poslastice!

Lažu Yu-Hungovci! Piše: ampula svetli l2sati. U stvari, svetli četvorostruko duže!

Cipal - gradelaš



kovce. A sutra, tragedija. Naš ti Stanko otk-inuo najlon. Dok “svitac” nošen strujompolako odlazi, stane ti se moj Stankosvlačit’! Da je osmi mjesec, još i nekak’, aliseptembar je, jebote! I još neki vetrić piri...Kažem mu da se mane, daću mu nov plo-

vak i ampulu. A moj Vinkovčan će: “To nijesamo plovak, to je poklon od prijatelja”. Iskoči u ono mastilo. Sunce ti jebem žarko,dobro što je mrak. Suzu pustih, tvrdu,mušku, olovnu. Tako je, prijatelju. Više volem(o) jednog ribolovca, nego 10 znaš- već-čega. Pazi bogati, ribolovci na masoneliče! Imaju tajne svoje a krasi ih nadna-cionalni duh. Sutra mi i lignje svojeostaviše, i zalihu kruhleba, i... Popih sadečkima Ožujsko (pivce). Stanko častio.Stanko, sokole.

SKORO KAO RODITELJI

Provesti divno letovanje a ne pomenutione koji su za to najviše zaslužni stvarno ne bi ličilo na lepo vaspitane (polu)Vojvo-đane. Kako opisati jednu dušu u dva tela?Dva usklađena instrumenta koji skladno

sviraju zajedničku temu? Kako opisatiMateAnu, dobri duh koji bukvalno pro-žima čitavu Kuću? Posle samo 1o minuta sanjih dvoje, i najcrnji samoubica naprasno bi dobio volju za životom. Oboje prostozrače neiscrpnom energijom koju crpe iz

nekog samo njima znanog izvora. Kao imnoge drge na ovim prostorima, život ihnije mazio. Oni njega jesu. Iz svake bureizađoše jači, ili bar odlučniji da uspeju. Iuspeše Mate “Zlatnoruki” i njegova Ana“Tihavodabregroni”.

Navodno nosim redakcijski nadimak “Mr. Pridev”. Treba ga i opravdati. Elem,moji MateAna su: ljubazni a nenametljivi, vredni u uredni, sveprisutni a nevidljivi,skromni a operisani od svake zavisti, ne-užurbani a sve stižu (!), pitomi a ponosni...Mogao bih ovako do sutra. Vraćajući se saBola, u pustari iza Nerežišća, videh prizorkoji će me zauvek podsećati na njih dvoje.

Maslina i smokva izmešanih grana, obojerodilo. Namah se setih jedne od najlepšihpriča klasične starine, one o Deukalionu iPiri. Daće Bog, dobri moji, još 55 godinica,pa posle - ko hoće.


Oktobar 2006 29

c

m

y

b

Supetar na odlasku (snimano sa trajekta). U prvom planu Maslina i Smokva



Period potonuća džiga mnogi ne kontrolišu, čak ni blago zategnutom strunom, takoda često nisu ni svesni trenutka kada smuđ u propadanju pokupi džig, a neretko ima i dosta vremena da

ga izbaci iz usta.

Piše: Lazar Zarić - Laki

DDefinisati džigovanje samo perio-dom koji silikonac provede u zo-ni dna i govoriti o tehnici povla-

čenja koja počinje od “kuckanja” džiga odno je u polazu pogrešno. Time smo og-raničili izuzetnu tehniku, nepresušan izbor prezentacija sveli samo na zonu dna,a džigu u odnosu na ostale varalice do-delili jedino prednost u ceni. Ona je ne-pobitna, ali su tek funkcionalne moguć-nosti džiga te koje ga izdvajaju kao izborza većinu situacija na vodi. Lovnost ne-kih varalica je nesporna, ali je često og-raničena na uski krug situacija na vodi iuslovljena faktorima okruženja. Džig iz-dvaja skoro neiscrpna mogućnost eks-perimentisanja sa dubinom, brzinom,putanjom i uglom povlačenja korišće-njem različitih tehnika. Kombinovanjemtežina i oblika džig glava moguće je pri-lagoditi se svakoj situaciji na vodi, a iz-

borom adekvatnog silikonca uskladitioptimalnu vibraciju sa brzinom povla-čenja.

VARALIČARSKA MUNICIJA

Korišćenje voblera je opravdano u situa-cijama kada je smuđ aktivan i kada barpribližno znamo zonu njegove aktivnos-ti. Kada smuđ ne lovi aktivno, u periodu van cugova, kao i pri ispitivanju novihlokacija, veoma je teško locirati smuđa iisprovocirati njegov napad. Potrebna je varalica aktivna u svim slojevima vode,koju možete bez straha spustiti na dno,provlačiti kroz panjeve, kotrljati kame-njarom, voditi kosinom odseka, a sve vreme imati optimalnu vibraciju, kojusami kreirate brzinom povlačenja i teh-nikom džigovanja. Kada ovakve karak-teristike i upotrebnu vrednost dobijetepo veoma povoljnoj ceni, jasno je da džigzaslužuje da se njegove mogućnosti u

potpunosti sagledaju. On je jeftina, a efi-kasna varaličarska municija. Obećava- juće rešenje za početnike i dobitna kombinacija za iskusne. Efikasna kod aktiv-nog, a jedino moguća opcija kod neak-tivnog smuđa, varalica koja radi i pri mi-nimalnoj pobudi ili slabom strujanju vode.

Savršen u svojoj jednostavnosti džig jeipak za mnoge ostao nepoznanica, poštosu koristili samo deo njegovih moguć-nosti. Ulovi u neobjašnjivim uslovima,iako ostvareni zaslugom džiga, pripisi- vani su sreći i znanju varaličara, kojičesto nije ni bio svestan da ima ribu naštapu. Ovakvih primera je dosta, ali sunajupečatljiviji ulovi pri propadanju dži-ga neposredno posle zabacivanja, kao isiloviti udarci smuđa na tek otkačendžig, koji nekontrolisano poleti sa dna.Pripisati ovakve ulove samo sreći ili ih vezivati za svoju umešnost, je neprime-reno, iz prostog razloga što su ovo situ-acije koje većina varaličara ne isprati sapotrebnom pažnjom, posebno period odzabacivanja do prvog “kuckanja” u dno.

KONTROLISANO PROPADANJEZa mnoge prezentacija počinje od kon-takta džiga sa dnom. Potonuće džiga nekontrolišu, čak ni blago zategnutomstrunom, tako da često nisu ni svesnitrenutka kada smuđ u propadanju po-kupi džig, a ne retko ima i dovoljno vre-mena da ga izbaci iz usta. Zato su real-izacije ovakvih udaraca izuzetno retke iisključivo su rezultat slučajnosti i sreće.Međutim, domenu sreće ne pripada či-njenica da je džig napadnut u trenutku

kada ga nismo kontrolisali. Zasluga pri-pada isključivo izazovnoj vibraciji sili-konca na džig glavi koji radi i kada mi neradimo. Ovo je dovoljan razlog da perio-du propadanja džiga posvetimo dužnu


30 Oktobar 2006

DŽIG I NJEGOVE PREDNOSTI

JJ EE FF TT II NN A A II EE FF II K K A A SS NN A A

MM UU NN II CC II JJ A A

Brzinu propadanja kontrolišite uzvodnim bočnim obaranjem štapa, vodeći računa dašto manje gubite kontakt sa džigom

Mr.Twister Sasy Shiner - dobar izbor za tehniku produženog propadanjai sporog vođenja



pažnju, pošto je on sastavni deo uspešneprezentacije.

U trenutku kada dodirne površinu vo-de možete ostvariti stalan ili povremen

kontakt sa džigom tokom njegovog pro-padanja. Stalan kontakt ćete ostvarititako što ćete vratiti preklopnik mašinicei zaustaviti oticanje stune sa špulne, azatim blago podići štap do trenutka kadaosetite sitno treperenje džiga u propa-danju. Brzinu propadanja džiga možetekontrolisati uzvodnim bočnim obara-njem štapa, gde će džig brže propadatismanjenjem ugla koji zaklapaju štap iuzvodna ivica obale. Sve vreme morateimati kontakt sa džigom, vodeći računada ga previše ne privlačite pri propada-nju, pošto ćete tako promašiti lokaciju

na koju želete da ga spustite. Manji višak strune, koji će se javiti pri propadanju,po pravilu samo na spotovima slabijegstrujanja, korigujte laganim namotava-njem mašinicom, ostavljajući štap u po-ložaju koji će vam u svakom trenutkuomogućiti efikasnu kontru. Vodite raču-na da ovako kontrolisan džig tokom pu-tanje propadanja skraćuje rastojanje odobale u zavisnosti od dubine, tako datačka na površini koju ste pogodili neće biti reper gde je džig pao na dno. Ovo jeposledica toga što džig na zategnutojstruni ne propada pravolinijski, već pra-

teći zamišljenu parabolu, skraćujući ras-tojanje od obale sa porastom dubine.Zato uvek lokaciju na koju želite da spu-stite džig kod bacanja blago prebacite,čime ćete korigovati prilazak džiga obali.

NIŠTA BEZ PRSTA Povremeni kontakt sa džigom tokompotonuća ka dnu primenjuje se na vodisa izraženijim strujanjem, pošto u mno-gome skraćuje vreme propadanja, a ipak ostavlja dovoljno vremena da blagovre-meno odreagujete. Posle uzvodnog zabacivanja ostavite preklopnik mašiniceotvoren, ali oticanje strune sa špulnesprečite kažiprstom. Kada ste dobilikontakt sa džigom oslobodite par namo-taja strune, pa opet sačekajte da se stru-na zategne i osetite džig u propadanju.Ponovo oslobodite par namotaja... Br-zinu propadanja kao i u prethodnomslučaju možete kontrolisati uzvodnim bočnim obaranjem štapa, vodeći računada što manje gubite kontakt sa džigom.

Delimično izmenjenu tehniku povre-meno kontrolisanog propadanja džigapraktikuje nekolicina iskusnih varali-čara sa beogradskih terena. Naime džigse sve vreme kontroliše kombinovano -štapom i mašinicom, sa tom izmenomšto se preklopnik mašinice vraća poslezabačaja, a struna se džigu u propadanju

dozirano dodaje okretanjem ručice una-zad. Ovakva tehnika kontrole propada-nja džiga zahteva izuzetnu koordinacijupokreta štapom i odmotavanja strune sašpulne, a svako kontriranje zahteva dakažiprstom sprečite nekontrolisan hodmašinice unazad, pošto je super-stoperisključen. Ukoliko to ne učinite, pogons-ki sklop mašine trpeće veliko optereće-nje, što vremenom može dovesti do oš-tećenja. Sa druge strane, nekontrolisan-im odmotavanjem strune možete je lakozamrsiti.

PROPADANJE KROZ PERIODEUdarci na džiga u propadanju česti su uprolećnom i jesenjem periodu kada sesmuđ aktivno hrani. Po pravilu su u ter-minima cugova ishrane, kada se smuđ diže i lovi na različitim dubinama, čestoi na površini, što zavisi od položaja beleribe. U tim terminima obavezno prak-tikujte stalan kontakt sa džigom u pro-padanju, a ukoliko ne ometaju mrak, ve-tar i talasi, korisno je stalno imati na okumesto ulaska strune u vodu. Ovo je ko-risno pošto aktivan smuđ često usisanplen ponese uzvodno, što je najlakše de-tektovati vizuelno, dok će se na štapuočitavati naglim gubitkom kontakta sadžigom. I u ovom slučaju obavezna je oš-tra ponovljena kontra.


Oktobar 2006 31

PP OO NN A A V V LL JJ A A ČČ II CC A A SS II GG UU R R NN OO UU BB A A DD A A U oba slučaja (stalno ili povremeno kontrolisanog propadanja džiga) udarci smuđa

se očituju skretanjem džiga sa putanje, uz rezak udarac ili u vidu blagog feder-efekta,kada će vam se učiniti da džig ubrzano treperi. Izuzetan osećaj je udarac krupnogsmuđa u propadanju, kome prethodi zatezanje strune koje zaustavlja džig. Prati gakarakteristično “grebanje” duž strune i nakon toga kratak ali rezak udarac. Kontriratipre krajnjeg udarca po pravilu je pogrešno i osuđeno na promašaj. Naime, krupansmuđ plen u propadanju uzima tako što se ustremi na njega otvorenih usta, brzootvarajući i zatvarajući škržne poklopce čime bukvalno “usisava” žrtvu. Kontra mora biti oštra i ponovljena. Prvo jedna duža, kojom ćete “ispeglati” višak strune, zatim brzonamotavanje, pa kratko opucana ponavljačica koja sigurno ubada. Dril mašinice pode-site tako da obavezno blago prokliza posle ubadanja ribe, pošto je to kritičan momenatopterećenja. Ukoliko suviše olabavite dril i on prokliza u trenutku ubadanja a ne poslenjega, udica neće moći da probije tvrde vilične kosti smuđa.

Wobble jig head - za prezentaciju pro-duženim propadanjem, gde džig toneusporeno, često lelujavom putanjom

Orka Sirena 9,5 i 12 cm - domaći favoriti za zahtevno vođenje tehnikom pro-

duženog propadanja

Laser Sharp Eagle Claw 4/0 i Mr.Twister 3,5” u dekoru “Pumpkin Sid”



U letnjem periodu udarci smuđa upropadanju su mogući kod rano-jutar-njih cugova, naročito ukoliko su pro-praćeni osetnijim padom temperature.Letnje kasno-večernje i noćne cugovečesto je efikasnije odraditi površinskim voblerima, pošto se smuđ u tom periodudiže na površinu za kederom. Letnjeg,

letargičnog smuđa van termina cugovatražite na dnu, dalje od obale na dub-ljim, tamnim, protočnim lokacijama.Jasno je da je u takvom stanju udarac nadžiga u propadanju u domenu teorije,kao u ostalom i u periodu zimskog mi-rovanja, kada je ponašanje smuđa sličnoletnjoj letargiji - uslovljeno tempera-turnim ekstremima. U oba slučaja im-perativ prezentacije je “brzo do dna”, pa je čak poželjno propadanje džiga pro-pratiti stalnim dodavanjem strune i uzvodnim obaranjem štapa ka vodi.

PRODUŽENO PROPADANJEObećavajući periodi za napad smuđa nadžig u propadanju mogu se iskoristiti iza prezentaciju sa produženim propada-njem. Korišćenjem specifičnih wobble- jig glava sa većom napadnom površinomkoja povećava otpor vode, džig će tonutiusporeno, često lelujavom putanjom, što je dobitna kombinacija za aktivnog smu-đa.

Ukoliko nemate wobble-jig glave (ateško ih je naći, pogotovo na kvalitetnimudicama) možete pokušati i okruglim,

ali sa nešto izmenjenom tehnikom vo-đenja. Koristeći veće gume (zbog otpora vode - čime usporavate propadanje) i zanijansu lakše okrugle džig-glave od opti-malnih, vodite džig stalno zategnutomstrunom sa reskim trzajima nakon svakadva - tri namotaja mašinice. Štap neobarajte puno bočno pošto time ubrza- vate propadanje džiga, što kod ove pre-zentacije nije cilj.

U oba slučaja morate ispitati sve sloje- ve vode, a za to se dobro pokazala kaunt-daun metoda, po poznatom Rapala mo-delu voblera. Pustite da džig tone, uzstalni kontakt zategnutom strunom to-kom propadanja, dok ujednačeno od- brojavate (u sebi - naravno) celu putanjudo dna.

Prvo pretražite zonu dna, a zatimprezentaciju počnite kada izbrojite brojmanje nego prvi put. Time zonu pre-traživanja blago dižete od dna. Posledva-tri bacanja prezentaciju počnitekada izbrojite dva broja manje nego prviput itd.

Posebno poglavlje produženog propa-danja džiga vezujem za jezera, kanale i vode usporenog strujanja, gde je ovametoda, ukoliko izuzmemo zimu, aktu-elna tokom cele godine, naravno u ter-minima cugova ishrane smuđa. Uz adek- vatno odabrane silikonce, prateći kre-

tanje kedera kao reper položaja smuđa,produženim propadanjem često ćeteimati više uspeha nego klasičnim teh-nikama džigovanja.

Tajna verovatno leži u specifičnoj vibraciji silikonca koja se u propadanjudrastično razlikuje od one koju dobi- jamo klasičnim vođenjem džiga. Ukoliko još dodate sporo-tonuće ili lelujajućedžig-glave, koje će dodatno usporitipropadanje i unesete nešto lične kreativ-nosti pri prezentaciji, eto potpuno novekonture vibracije. To je često dovoljanrazlog da smuđ poludi.


32 Oktobar 2006

Dunav-Dorćolska marina u Beogradu -15. oktobar 2005.

Voda u stagnaciji i laganom opadanju, još uvek zamućena posle nadolaska. Većnekoliko dana love se sporadično komadido kilograma. Iza prve-priobalne kamenekaskade, na 20 metara od obale je druga- veća. Obe čuvaju kameni kej od udaratalasa i urušavanja. Između kaskada je rel-ativno čist glineni plato blago reljefnogdna, sa poniranjem dubine i rasutimkamenom. Smuđ se javljao na bližoj, pri-obalnoj kaskadi, u njenom podnožju.

Direktno sa posla odlazim na vodu, aliuzvodno i nizvodno od sidrenog broda varaličari već “češljaju” priobalni kame-njar. Penjem se na brod i sa nizvodne stra-ne gađam dalju kamenu kaskadu, da ne bismetao ljudima na obali. Jače strujanje idublju vodu savlađuje 18-gramska džig-glava koju otvorenom špulnom puštam daslobodno pada. Na 4/0 Eagle Claw-LazerSharp udici je Mr. Twister-ov 3,5 inčni šedu ubitačnom “Pumpkin sid” (Bundevinoseme) - dekoru. Posle nekoliko zabačaja“napipavam” konture dublje kaskade i

puštam džig da potone iza nje na vodu, da bi lerovanjem prekuckao obe ivice. Neštokraći zabačaj i džig propada tačno iznadkaskade, da bi mi se učinilo da to trajenešto duže nego obično. Zatežem strunu -

promašaj. Osetio sam smuđa na štapu, alinisam stigao da reagujem, jer je džig po-kupio u propadanju. Sledeći zabačaji letetačno na kaskadu, a propadanje pratimdelimično zategnutom strunom i štapom bočno oborenim ka vodi. Lagano pratimpropadanje džiga ujednačenim brojanjem.Na devet imam dno.

Pretražujem vrh kaskade, bliže i daljeod broda, delimično kontrolisanim pro-padanjem džiga. U trenutku kada džig ležena dno - udarac. Kontra bez greške, pošto je struna već bila zategnuta i lepotan neštoteži od kilograma (1100 g) je na stringeru.Dobitna kombinacija se ne menja. Trećizabačaj od tada. Nisam uspeo da odbrojimpropadanje do pet, a udarac smuđa savijaštap i”raspeva” dril mašinice. Skoro tri ipo kilograma (3400 g) težak smuđ je poslekraće borbe na stringeru. Adrenalin je nazavidnom nivou. Trudim se da mi pažnjane popusti, što se pokazuje kao ispravnodeset minuta kasnije. Na odbrojanih šest -neočekivano gubim kontakt sa džigom.Opucavam dugu kontru koja tek na pot-puno ispravljen štap zakucava smuđa.

Ponovljena kontra i skoro deset minutakasnije, uz pomoć prijatelja, i ovaj je nastringeru (7100 g)

Četiri udarca (svi u propadanju!!) odtoga tri realizovana, za manje od sat vre-

mena, možda je malo za ozbiljnijezaključke, ali je takođe dovoljno da ne bi bilo slučajno.

JJ EE SS EE NN JJ II PP R R A A K K TT II K K UU MM

Težinom džig glave regulišemo brzinu

tonjenja, a oblikom putanju kretanjasilikonca, periode lebdenja i kontakta sadnom



O MEŠALICAMA I MEŠAČICAMA

Izbor džiga prilagodite opštim uslovimana vodi i prema njima birajte formu i boju silikonca, težinu i oblik džig glave i veličinu udice. Na otvorenim vodotoko- vima izraženog strujanja propadanjedžiga je tek deo prezentacije i treba mu

posvetiti istu pažnju kao i vođenju podnu ili penjanju uz kosinu odseka. Vo-dite računa da tokom propadanja sili-konci najčešće imaju različitu “kontru vibracije” nego pri standardnom vođe-nju. Često veoma sličnu dezorijentisanojili ranjenoj ribici koja je, priznaćete, ide-alan plen za smuđa. U ovom slučaju lak plen će se pokazati kao ubitačan lovac.

Ne postoje striktna pravila pri izborusilikonca koji su dobar izbor za periodekada je mogućnost udarca u propadanju veća. To često zavisi i od brzine propa-danja - uslovljeno težinom džig-glave,elastičnosti silikonca ili smera i jačinestrujanja vode itd. Međutim, za jezera,kanale i sporo-tonuće vode Mr. Twister-ov šajner (Sasy Shiner) se vremenompokazao (i dokazao) kao dobar izbor zatehniku produženog propadanja, a nijepraštao ni kod klasičnog (čak i veomasporog) vođenja. Što je veoma važno,nije zakazao ni u zimskom periodu, kada je sporo vođenje i prezentacija pri dnuimperativ. Zato je na glasu kao “zimska”guma, što je samo delimično tačno, poš-

to je šajner veoma vredan i pri propa-danju. Ukoliko zategnutom strunompratite putanju propadanja šajnera, uči-niće vam se da na kraju strune imate

mikser, što ga veoma kvalifikuje zaovakve prezentacije.Ništa lošija, a cenom konkurentnija,

“Sirena” - Joce Orke se letos dokazala na“mrtvom” Bosutu, kada su zakazali svi voblerski aduti za sporo-tekuće vode unoćnoj varijanti. Udarci su isključivo biliu propadanju ili neposredno po kretanjusa dna, na veliku “Sirenu” montiranu natri-gramsku džig-glavu. Ukoliko plani-rate da probate ovako nešto, problemmože predstavljati činjenica da je tri

gramsku džig-glavu teško naći naudici 3/0 i 4/0 kojeodgovaraju većoj“Sireni”.

Udarac smuđana džig u propa-danju nije sluča-

jnost već činjenica,kao što je neo-sporna činjenicada se tom segmen-tu prezentacije nepoklanja dužna pa-žnja. To je spasiloglavu mnogimsmuđevima, koji-ma ste ostavili dovoljno vremena da

spoznaju prevaru i ispljunu silikonac, odkojih većine niste ni bili svesni da ihimate na štapu. Probajte da u jednom

periodu ispoštujete propadanje džiga sadužnom pažnjom i (kao i ja) bićete izne-nađeni rezultatima. Vremenom ćete pre-poznati koje su to situacije kada jemogućnost udarca u propadanju izgled-na. Takvo iskustvo steći ćete ulovima,koji su jedino merilo vaše nadgradnjekao varaličara. Razmislite i o vašoj nad-gradnji kao čoveka. Za početak ispoštu- jte lovostaj i minimalne mere. Često jedovoljno samo da “razmislite pre negošto zabacite”. Vaš Laki.


Oktobar 2006 33

Džig - skoro neiscrpna mogućnost eksperimentisanja sadubinom, brzinom, putanjom i uglom povlačenja, korišćenjem

različitih tehnika džigovanja.



Neprospavane noći, najloni pucaju, najžešći šarani otpadaju, ali je zadovoljstvodunavskog šarandžijeneuporedivo

Piše: Jovan Ivošević

DDunav... Divlja i neumoljiva reka.Česte oscilacije vodostaja ome-taju ribolovce da postignu neke

bolje ulove. Najgore je kad prebrzo dola-zi i kad isto tako opada. Nikako da seumiri par dana ili da je bar lagani porast,što je idealno za sve ribe. Riba bolje radiu nadolasku vode, prilazi bliže obali, po-gotovo grabežljive vrste.

U septembru, kada je Dunav počeonaglo opadati, pa zatim sporije, uhvatiosam malo slobodnog vremena (nepred-

viđenog), da zaređam 48 sati na vodi.Prvi put sam nahranio boilama u podne,da bi isti dan popodne oko 17 sati došaona vodu. Boile su bile eksperimentalne,na Crnom viru pokazale su se dobro, pahajde to što je ostalo da posejem u Du-nav. Pravljene su od kombinacije mes-nog i klasičnog miksa, sa dodatkom Me-leg Bait amino komplexa, betaina, zas-lađivača, specijalnog aditiva iarome.

Iz Ledinaca sam doneoglinu i napravio manjeloptice, da ih mogu

daleko bacati, i unjih utisnuo zrnakukuruza. Baca-nje kukuruza u vodu (solje-nje) je oba-

vezno kada dođemo na pecanje, ali ako je voda brza treba predvidjeti gdje ćezrno pasti. Zato je glina pola uspjeha.

Prihranio sam mjesto a i štapovi su bi-li pola sata kasnije zabačeni. Situacija jeuobičajena: riba ne radi (a kupa se,hmm?). Prethodnih dana ribolovci naovom potezu ulovili su dva šarana po 3kg. U ribolovu mi se pridružio Bata, kojiovdje godinama lovi šarana sa mnom, dapodjelimo još jednu neprospavanu noć.

Vrh jednog od štapova na rod podusitno je zaigrao oko 23,00. Udario sam

kontru i bila je to mrena od 2 kg. Izgledada joj se dopala boila. Poslije ponoći po-čelo je kupanje šarana. Pre mraka samprihranio sa dvadesetak boila pa smo bili u velikom iščekivanju.

Oko dva poslije ponoći ponovo samzabacio štapove. Na jedom je bio kuku-ruz Meleg Bait, a na druga dva boile od18 mm. Montaže su bile safety bolt rig iantitengl. Oko 4 sata đavo mi ne da mi-

ra, hoću da provjerim mamce (iakosam rekao da neću do jutra) da nisu

zapeli u neki krš. Prvi štap (sa kuku-ruzom) dobro je stajao, drugi je zapeo u

krš, a na trećem je bila mrena, tko znaotkad, ista kao prethodna, a signalizatorse uopšte nije oglasio. U pola pet sve je bilo na svom mjestu. Ovaj put sam naPVA konac nanizao tri boile uz udicu.

Samo što sam se okrenuo i došao do

Bate (taman se i konac otopio), indika-tor je zapištao kao da su se neka kola brzine 100 na sat zakačila na udicu. To je bio tako nenormalan zvuk da me malozbunio, ali sam se, svejedno, u sekundinašao pored rod poda da vidim u mrakukoja se špulna odmotava (od ljuljanjasvijetlila su sva tri indikatora!). Dohva-tim prvi sa boilom, opalim kontru i tu je.Izvlači još desetak metara najlona i staje.Kakav stampedo! Počeo sam ga privlači-ti i osjetim da ga čupam iz nekih najlona(koje su ostavili drugi pecaroši pecajući

na “trulex” nalone koji pucaju kod prvekarike pa tako u vodi ostane 30-tak me-tara. Užas!). Nekako sam ipak uspeo daiščupam šarana iz te podvodne šumenajlona, polako, bez većeg siljenja i uz- buđenja. Uz obalu je uslijedila uobičaje-na žestoka borba i nagli udarci. Dril Shi-mana i elastičnost Spro Strategy štapaod 3 1/4 lbs (koji se savio kao da je od 21/2 libre) učinili su svoje. Šaran je bio umeredovu kojeg je Bata već spremio. Biosam oduševljen, ne toliko zbog veličineribe, već zbog njegove specifičnosti, po-sebne forme, tamnije boje... Pravi neu-

moljivi dugački dunavski divljak. Iz-gleda da je bio mužjak. Predivna riba od9,8 kg. Bogme lepo, pogotovo za Dunav.Stavio sam šarana u sak i nastavili smoda iščekujemo dalje.

U 6,00 usledio je drugi udarac, ali nakukuruz. Borba je malo potrajala, a poudarcima trome ribe procjenjujem je na12-13 kg, možda i više. Kad je bila bližeobali, zaglavila se negdje pod sprud kojiovdje predstavlja veliki problem, pogo-tovo kada vadimo udice, jer tada mora-mo jako brzo motati i držati štap visokoda se udice ne bi zakačile za bair na 20-

30 metara od obale (zavisi od vodostaja). Ribu više nisam osjetio i otkačio sam je... Velika šteta, ali to bi već bilo previše- dva grmalja za sat vremena. U 7,00opet udarac na kukuruz. Lep šaran od 7-


34 Oktobar 2006

DIVLJI DUNAV - DIVLJI ŠARANI

K K A A OO K K OO NN JJ

UU TT R R K K UU

Žestok borac na udici - Jovan sa dunavskim “divljakom”



10 kg, ušao mi tokom borbe u najlone iotkačio se. E, ovo je već previše! Pro-klinjem sve one koji su mi poremetilimesto.

Od 11,00 do 12,00 tri udarca, sve nakukuruz, ribe od 2,5 - 5 kg. Lepi! Taj dansam imao još dva-tri udarca i otpadanje,ali to su bili manji šarani. Noć smo prov-eli spavajući, ja na krevetu, a Bata nastolici uz vatru. Nije mu baš bilo prijat-no, hladne su noći. Nije imao ni udarca,iako je bacao skroz uz mene. Naravno da bi mi bilo drago da je i on imao neki uda-rac. Zato sam mu govorio: “Bato, sad ćetebi...” sve dok nije i njega krenulo.

Noć je prošla bez udarca, rano jutro -ništa. Oko pola osam udarac i vadim ša-rana od 4 kg. Zatim oko podne još jed-nog od 2 kg. A u podne?

Riba je munjevito izvlačila najlon, akada sam udario blažu kon-tru (zbog brzine run-a),kao da sam zakačiokonja u trku! Špulna seokretala takvom br-zinom kao nikadpre u momšarandžij-

skom stažu. Nevjerovatno! Nažalost, utom drilu uspela je da pokida najlon ProGold 0,44 mm, najvjerovatnije kodčvora. Od silnog kačenja za preprekenajlon se tegli i gubi nosivost, a uticajškoljki i kamesnica da i ne pominjem.Uvek bacam oštećeni deo najlona (reci-mo, sa 170 m spao sam na 50), al’ eto,

desi se.Sledeću noć nisam noćio, al’ sam uj-utro bio na poziciji i pala su opet trišarana, “češki” od 4,5 kg i dva od po 2 kg.Opet dobro.

Za ta tri dana izvukao sam 9 šarana, a6-7 mi je otpalo i otišlo u najlone. Mjesto

treba i održavati, a ne samo loviti, takoda smo Bata i ja prvom prilikom iz čam-ca “mačkom” pokušali koliko - tolikoočistiti ova mjesta od zaostalih najlona,al’ sprud koji oštećuje najlone nažalostne možemo pomjeriti.

Zato treba koristiti ekstra kvalitetnenajlone koji to koliko-toliko izdržavaju,a za mene nema boljeg od originalnog

Berkley Trilene Big Fisha. Većina riba je došla na Meleg

Bait kukuruz, odnosno samo je šaran od9,8 kg udario na boilu. Naravno, najvećipo pravilu dolaze na boilu (ovaj putposlije samo jednog dana hranjenja).

Bata je skinuo mrak i uhvatio šaranaod 5,5 kg, a jedan još veći mu je otpao,isto na kukuruz. Silan posao koji me bašsad okupirao sprečava me da idemredovno na vodu, a bez dva-tri danaribolova ne možemo očekivati neki boljiulov. Sutra je novi dan. Vreme će bitioblačno i kišovito, idealno za kapitalce.Bićemo na vodi, u nadmudrivanju sanajlepšom ribom divljeg Dunava, šara-nom.


Oktobar 2006 35

Mrene su česte gošće na šaranskoj trpezi



Kad neko već na prvom pecanju ulovi šarana od devet kila, teško ga je oterati od vode. Posle šestogodišnjegstaža stigao je i kapitalac

UUnoći 4. avgusta ove godine, oko 22i 30 na Pavlovačkom jezeru Mi-lorad Batalo iz Rume upecao je

šarana teškog 23 kilograma. Ovaj kapitalacza jezero je jedan od najvećih primerakaikada izvađenih, za ribolovce je prava po-

slastica, a za Milorada, kako on kaže, os-tvarenje životnog sna.Pitali smo ga da nam ispriča kako je to

bilo i zamolili ga da nam otkrije neku odsvojih pecaroških tajni.

- Kao i obično, i tog petka poslepodnekrenuo sam sa prijateljem Nešom Rado- vanovićem na pecanje. Budući da je biotmuran i kišovit dan spremali smo se sapuno entuzijazma i nade da bi, zbog pro-mene vremena, možda baš tog vikendamogao da udari neki veći komad. Stavilismo mamce, zabacili štapove, podesili sig-nalizatore i sklonili se u kolibu da ne kis-nemo. Ubrzo se i alarm oglasio. Ja sam u

tom momentu presvlačio mokre pan-talone, pa sam doviknuo Neši da on kontri-ra. Čim je podigao štap, rekao mi je: “Pri- jatelju, ovaj panj ima preko 20 kila”! Nas-tojao je da mu ne pobegne u granje sadesne strane, ali nije smeo nigde da ga vuče na silu. U međuvremenu sam seobukao, došao do Neše i preuzeo štap. Ose-tio sam veliku silinu u vodi. Tada sam imaona umu samo jedno, da ga po svaku cenumoram izvući na obalu.

Koliko ste se dugo borili sa šara-nom?

Činilo mi se celu večnost, a trajalo je okopola sata. Sve vreme sam ga zamarao. Ot-

pustio sam dril, pa ga lagano vukao premaobali. U Pavlovcima, inače, uvek daleko za- bacujemo, oko 100 m od obale, tako da jemoje uživanje u pecanju zaista trajalo. Ka-da sam ga privukao i kada se prvi put izba-cio, onako po mesečini, učinio mi se toliko veliki da sam se na momenat uplašio. Stre-peo sam samo da mi se ne otkači sa udice.Želja da ga dovučem u meredov, koji je Ne-ša sve vreme držao u pripravnosti, bila je

neopisiva. Kada smo ga napokon izvukli naobalu, obojica smo bili zadivljeni njegovom veličinom i snagom. Stavili smo ga u sak nestrpljivo čekajući jutro da ga izmerimo.

A ujutru...Ujutru na merenju skupilo se mnogo pe-

caroša. Svi su naglas procenjivali i nagađalikoliko bi mogao da bude težak srebrni lep-otan. Zanimljivo da su sve procene bile na

više od 25 kila. Usledelo je merenje elek-tronskom vagom i ona je pokazala 23,920grama. Od toga smo odbili težinu džaka zamerenje i došli do konačnih 23 kile. Svi suželeli da se slikaju pored šarana, sevali su blicevi, škljocali mobilni telefoni, a ceospektakl je zabeležen i kamerom. Svi smo bili toliko oduševljeni prizorom koji nam jepružao šaran da smo potpuno zaboravili daizmerimo njegovu dužinu, obim i ostale di-

menzije. Kakva je sudbina ribu dočekalana kraju?

Šaran je meni pružio neopisivo zadovolj-stvo i najmanje što sam ja mogao da ura-


36 Oktobar 2006

MIĆIN PAVLOVAČKI REKORDER

PPOOLL A A SS A A TT A A DDOO SSR R EEĆĆEE

Ovaj izlazak na vodu ostaće dugo zapamćen - Milorad Batalo sa kapitalcem iz Pavlo-vačkog jezera



dim za njega je da ga vratim u vodu. A, na-ravno, time je ostala i nada da ću ga, mož-da, upecati za koju godinu ponovo...

Koju ribolovačku opremu ste ko-ristili i na koji mamac je uhvaćen?

Ovog kapitalca sam izvukao stapom Shi-mano Alivio 3,90 m 3lb, sa mašinicomOkuma Coronado CD 65, koristeći najlonDaiwa Infinity duo debljine 0,31mm, sapredvezom Foxs Gravitron 6,84 kg no-sivosti i udicom Kamasan B725, veličine 6.Opisani pribor i inače koristim i vrlo samzadovoljan njime. Za mamac sam stavio boilu sa aromom raka od Big Carpa iz Ru-me.

Koliko dugo se bavite pecanjem? Imam nešto malo više od 6 godina pe-

caroškog staža. Sećam se tačno, 3. juna2000. sam neobavezno sa prijateljima po-šao na drugo pecanje u životu, baš u Pav-lovce. Tada sam uhvatio svoju prvu ribu ito šarana od 9 kila. Ko bi posle takvog is-kustva odoleo da ne postane pecaroš? Togšarana sam bukvalno iščupao na obalu i nidanas mi nije jasno kako se nije otkačio saudice, obzirom na moje, ondašnje, totalnoneuko pecanje. Bili smo tada pravi varvari- još te večeri smo ga u slast podelili u kru-gu porodice.

Vi ustvari i niste za ideju uhvati poljubi i pusti?

Istini za volju, svi u porodici volimo da jedemo ribu. Manje ribe još nosim kući, ali bih sada šarana od 9 kila svakako vratio u vodu.

U čemu je tajna? Kako danas upe-cati veliku ribu?

Kao prvo treba biti na vodi. A da bi se na vodi provelo dosta vremena, potrebno je irazumevanje porodice. Ja imam sreće daimam podršku porodice, supruga često po-maže pri pravljenju bolia, a deca Iva (6g.) iIvan (3g.) prosto ne mogu da dočekaju

vikend da idemo na pecanje. Zatim, trebaimati dobru opremu, hranjeno mesto, ikoristiti pravi mamac, jer je odavno prošlo vreme pecanja ribe na crviće ili kukuruz. I,naravno, pored svega ovoga neophodno jeimati malo sreće.


Oktobar 2006 37

II ZZ UU GG LL A A SS UU PP R R UU GG EE PP EE CC A A R R OO ŠŠ A A .. .. ..

A kako je sve to izgledalo iz ugla supruge pecaroša pitali smo Vesnu, Mićinu ženu.- Tog petka poslepodne spakovala sam mužu hranu, pomalo gunđajući što deca i ja

ne možemo sa njim na vodu jer je ružan dan. Naravno, Miću je upravo takav danradovao.

Uveče sam uspavala decu i sela da odigram još jednu igricu na kompjuteru. Odjed-

nom je neko snažno uhvatio za kvaku i ušao u stan. Tada sam ugledala muža kakomokar i kaljav ulazi u dnevni boravak ne nameravajući da se izuje. Prišao mi je sav ozaren i glasno počeo da govori da se brzo oblačim i da idem sa njim na vodu. “Kakoda idem, ko će ostati da čuva decu, kasno je...”, probala sam da mu objasnim kako je tonemoguće. Dok sam ga bezuspešno ubeđivala pozvao je društvo iz grada da provedu veče kod nas u stanu i da nam pričuvaju decu. Uvek je umeo da spoji lepo i korisno. Dok sam se spremala, doviknuo je “Obavezno ponesi kameru’’. Tada sam znala da je upitanju stvarno velika riba.

Na putu do Pavlovačkog jezera nije prestajao da priča o šaranu koga su upecali on iNeša i po nekoliko puta je ponavljao već ispričano.

Kada su napokon on i Neša izvukli sak i pokazali mi ulov, podjednako su mi bili zan-imljivi i riba i ribolovci. Šaran mi je u mraku više izgledao kao poveće prase, a njih dvojica su bili kao mali dečaci koji samo što još rukama ne pljeskaju od radosti. Sigurnasam da se Mića nije tako radovao ni kad sam mu decu rodila. Mića je bio srećan zbogribe, a ja zbog njega. Nesvakidašnji je prizor danas videti čoveka koji se istinski raduje.Šta da vam kažem, da nema pecaroša sigurno bi ih trebalo izmisliti.

Zanimljivo bi bilo pomenuti da je na istom mestu Dušan Miljković iz Rume upecaopar dana posle Miće šarana golaća od 11 kg i takođe ga pustio. I to smo zabeležilikamerom, a imamo i slike.



UUkompaniji “Ugly Duckling” iz

Čačka vredno rade na usavrša- vanju čuvenih voblera i dopu-njavanju postojeće palete. Prema naj-novijim vestima, od nedavno su u ponu-di još dva nova modela i jedan zanimljividekor.

“Fantasy 6 jointed” - pažljivo balansi-ran dvodelni vobler, izuzetne osetljivostii živahne vibracije koja ga čini pravimzalogajem za sve vrste grabljivica. Kon-struisan kao univerzalan mamac, ovaj vobler je privlačan za različite riblje vrste. To ga čini voblerom izbora unedoumici. Dostupan je kao duboko ili

srednje-roneći tako da pokriva različitesituacije i postaje svestrano oruđe.“Fantasy 9 jointed” - ovaj dvodelac je

izuzetan za selektivni ribolov. Izrađen jeod drveta sambe i dobro naoružan zaduge i iscrpljujuće borbe. Pažljivo je ba-lansiran tako da “radi” čak i pri najspori-

jem privlačenju i ostaje stabilan kroz veliki raspon brzina povlačenja. Spe-cifičan je po nešto sporijoj vibraciji kojaprivlači krupne predatore.

Ovi mamci su izuzetni za klasično va-raličarenje sa obale i trolling. Ako kre-

nete da lovite velike slatkovodne i mor-ske grabljivice, obavezno proverite da liste poneli i neki od ovih modela.

Detaljnije informacije: “Ugly Duc-kling” - Čačak, tel: 032/373-692


38 Oktobar 2006

NN II LL SS K K II GG R R GG EE ČČ II II TT A A JJ GG EE R R FF II ŠŠ IIOO BB OO ŽŽ A A V V A A JJ UU PP A A ČČ II ĆĆ EE

Distributer “Ružnog pače-ta” za Nemačku, g. MartinGroeger, svake godine ide u Afriku na dve nedelje i us-pešno lovi nilske grgeče itajgerfiše na ove čuvene var-alice. Na ovogodišnju turne- ju polazi 16. novembra, zajedno sa prijateljem i pozna-tim fotografom OlivieromPortratom, pa očekujemoiscrpnu reportažu za neki odsledećih brojeva. Do tada,neka vam deo atmosfere iz tih avantura dočara ova fotografija...

BB OO JJ A A V V II ŠŠ NN JJ EE ZZ A A K K LL EE NN A A

Na zahtev brojnih varaličara sa

juga Srbije koji love klena, kompanija“Ružno pače” je postojećem asorti-manu dekora nedavno dodala još jedan - “višnja” (cherry). Naime,primećeno je da klen rado napada voblere u boji omiljenog mu voća, pa je ovaj dekor primenjen na voblerima

od broja 2 (u tonućoj i plivajućoj varijanti) do 6 (srednjeronac i duboko-ronac - MR i DR).

Prva testiranja dala su izuzetnerezultate, a na ovaj novi dekor nisudobro reagovali samo klenovi, već i brojne druge grabljivice.

NOVOSTI IZ KOMPANIJE “UGLY DUCKLING”

NNOO V V II MMOODDEELLII II DDEEK K OOR R II

Fantasy 9 jointed - posebno atraktivan krupnim predatorima

Univerzalac za sve vrste grabljivica - “Fantasy 6 jointed”




42 Oktobar 2006

A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A

FF OO R R MM A A XX SS TT OO R R EE II ZZ LL OO GGU prodavnicama “Formax Store” u Novom Sadu tokom oktobra traje velika akcija sniženjacena za određene artikle. Neke njih vidite na ovim stranama.

Cara Dušana 47 - Novi Sad, tel. 021/646-77-96Beogradski kej 13 - Novi Sad, tel. 021/524-338

V V II V V A A TTR R 22000000Mašinica srednje veličine,

kapaciteta 0,25/140 i pre-nosa 5,0:1, sa laganimkompozitnim kućištem, 7kugličnih i jednosmernimležajem u rotoru, metal-nom špulnom i jakom, re-zanom ručicom sa udob-nom gumenom drškom.Poseduje i preciznu pro-klizavajuću kočnicu narepu kućišta, obod špulnei vođicu strune presvu-čenu titanijumom. Odli-čan izbor za lako varali-čarenje ili ribolov plovkom.

Cena: 1699 dinara.


V V II V V A A SSEENNZZOOR R Monofil čelično-sive boje u prečnicima 0,10-0,50 mm. Uni-

verzalne je namene, visoke nosivosti na čvoru i zavidne mekoće. Ukartonskom pakovanju dolaze dve špulne od 100 metara.

Cena: 79 dinara.

BB A A NN A A XX HHEELLIICCOONN55440000 NNFF

Nova ver-zija popu-larne maši-nice sa slo- bodnim ho-dom kalemanamenjena

lovu šaranaili grabljivi-ca. Duga,plitka met-alna špulnai wormshaft sistemg a r a n t u j u besprekornoslaganje strune i daleke izbačaje, a metalni poklopac -leva strana kućišta, na koju se oslanja osovina i ležajručice, trajnost i robusnost. Od opreme poseduje 4 leža- ja, moćnu ručicu i anti-tvist vođicu. Kapacitet osnovnešpulne je 0,35/360, prenos 4,7:1. Velika i snažnamašinica dizajnirana da izdrži sva iskušenja koju prednju može postaviti savremeni šaranski ribolov.

Cena: 3729 dinara.

BBR R OO W W NNIINNGGBBLL A A CCK K MM A A GGIICC

Serija visokokvalitetnih naj-lona namenjenih određenim vidovima ribolova i njimaspecijalno prilagođenih oso- bina, a dizajnirana prema su-gestijama višestrukog svet-skog prvaka u ribolovu, EnglezaBoba Nudda.

“Black Magic Feeda Line” namenjen jelakom dubinskom ribolovu bele ribe (sahranilicom), crne je boje i može senabaviti na špulnama od 150 m, uprečnicima od 0,12 do 0,26 mm.

Cena: od204 dinara“Black Magic Sinking Match Line” je

tonući monofil namenjen “meč”ribolovu. Takođe je crne boje i

isto se može nabaviti u pre-čnicima od 0,12 do 0,26 mm,na špulnama od 150 metara.

Cena: od219 dinara.




Oktobar 2006 43

MMIITTCCHHEELLLL A A PP A A CCHHEEIzuzetno jak teleskopski petodelni štap dužine 3,5 metra, težine

bacanja 80-150 grama, opremljen aluminijum-oksid provodnici-ma, navojnim držačem mašinice i drškom od duplona (po uzoruna šaranske štapove). Namena mu je lov krupnih grabljivicaprirodnim mamcima (štuka, som...) ili dubinski ribolov.

Cena:1291

dinar.

MMIITTCCHHEELLLL BB A A SSIICC MM A A NNIIEE IIIILagan i brz univerzalan dvodelni varaličarski štap izrađen odHRC - “high resistance” karbona i opremljen SiC provodnicima iput over spojem. Poseduje i specijalno oblikovan držač mašinice(donji deo je od duplona), tako da prsti ruke naležu na blank štapa,čime je osiguran maksimalan prenos informacija. Dužina 3,00metra, težina bacanja do 60 grama.

Cena: 2582 dinara.



CCUUK K K K K K UUK K UUR R UUZZ Velika paleta kukuruza u teglicama poznatog mađarskog pro-

izvođača proširena je dvema novim aromama: kraba (rak) i mos-quito larva (zrna kukuruza su žuto-roze boje). Ovi poznati mamciupakovani su u teglice od 125 grama.

Cena: 136 dinara.

ZZEEBBCCOO FFUUTTR R OOLL A A Futrola za štapove sa jednom pregradom i zip zatvaračem,

izrađena od čvrstog najlonskog platna, dužine 1,50 metara. Pode-duje i kaiš za nošenje prko ramena. Pogodna je za transport štapo- va bez namontiranih mašinica.

Cena: 719 dinara.

DDŽŽIIGG K K OOMMPPLLEETTKomplet od 60

džig glava, u ne-koliko težina iraznim bojama,izlivenih na vrlokvalitetnim i oš-

trim udicama.Idealno za lov smuđa, bandara iostalih grabljivi-ca.

Cena:399 dinara.

TT V V IISSTTEER R K K OOMMPPLLEETTKomplet od 57

silikonskih var-alica, popular-nih “tvistera”(grub tail), u veličinama od jednog do tri in-ča, u više atrak-tivnih boja. Ukompletu se na-

lazi i nekolikomanjih olovnihglava sa udica-ma i par spinerkrilca sa žiči-com-kopčicom(idealnih za“ d ž i g - s p i n ”montažu).

Cena:299 dinara.




44 Oktobar 2006

A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A

A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A A A K K CC II JJ A A

FFOOR R MM A A XX CCOOLLOOSS BBOOLLOO Veoma snažan i brz sedmodelni karbonski teleskop, težine bacanja 40-80 grama

i dužine 4,50 metara (težina štapa 290 g). Poseduje SiC provodnike i patent držaččekrka, a namenjen je za lakši dubinski ribolov, lov grabljivica ili teže varijanteplovkarenja.

Cena: 1999 dinara.

OOK K R R UUGGLL A A K K UUTTIIJJ A A

Višedelna prozirna plastična kutijaokruglog oblika, prečnika 50 mm,namenjena smeštaju sitnijih delovaopreme. Delovi (male kutije) se jednaza drugi spajaju navojem tako da jemoguće menjati dužinu kutije ikoličinu smeštajnog prostora. U jed-nom pakovanju dolazi 5 malih kutiji-

ca.Cena: 76 dinara.

FFOOR R MM A A XX FFEENNCC Y Y Šestodelni teleskop dužine 4,20 metara i težine bacanja 80-150 g, izrađen od

kompozita i opremljen alu-oksid provodnicima, navojnim držačem mašinice idrškom od duplona. Fluorescentno obojen vrh olakšava detekciju udarca ribe.Namena mu je dubinski ribolov kao i lov grabljivica na kedera (štuka na balerinu,som, krupan smuđ).

Cena: 999 dinara.

MM A A GGNNEETTNN A A K K UUTTIIJJ A A

Dvostrana plića kutija (dimenzija145x105x20 mm) sa sitnim pre-gradama koje imaju magnetno dno,tako da je idealna za smeštaj sitnijihmetalnih delova pribora i opreme(udice, virble, kopčice...). Prozirnipoklopci omogućavaju da i bez ot- varanja imate uvida u unutrašnjost. Ako se i slučajno otvori ili vamispadne, neće doći do rasipanja nje-nog sadržaja.

Cena: 199 dinara.

Serija teleskopskih štapova brze akcije izrađenih od kompozita u dužinama od3,00, 3,30 i 3,60 m i težinama bacanja od 10-40, 30-70 i 80-150 grama. Od opremeovi štapovi poseduju aluminijum-oksid provodnike, navojni držač mašinice i drškuod crnog duplona. Posebna pogodnost je veoma mala transportna dužina.

Cena: od999 dinara.

FFOOR R MM A A XX K K A A ČČK K EETT Lepo dizajniran platnenikačket sa produženim šiltomkoji će vas pouzdano zaštititiod sunca, crne boje i sa iz- vezenim Formax logom.

Cena: 199 dinara.

FFOOR R MM A A XXTT Y Y PPHHOONN



Model “SiNew” razlikuje seod starog po novoj ručici,špulni i preklopniku, a ima i tri kuglična ležaja više

JJedna od verovatno najtraženijih inajpopularnijih mašinica u posled-njih nekoliko godina, bar što se

tiče varaličara - čuveni Banax Si - dobio je nedavno mlađeg brata. Novi modelnosi oznaku “SiNew” (novi Si) i odprethodnika je preuzeo najbolje oso- bine: kućište u potpunosti izrađeno odmetala (rotor, špulna - sve), beskonačni vijak, jednosmerni ležaj, preciznufrontalnu kočnicu... a tu je i nekolikokorisnih poboljšanja.

NOVA ŠPULNA, RUČICA,PREKLOPNIK, VIŠE LEŽAJEVA...

Kućište nove mašinice je, zajedno sarotorom, prenosnim mehanizmom imehanizmom za slaganje strune, pre-uzeto sa starog modela. Da bi se SiNew lakše raspoznavao od prethodnika, bojakućišta je sa mat crne promenjena u sre- brno-sivu.

Špulna je sada čisto blistavo-bela(polirani aluminijum) i lepo se slaže sa bojom kućišta, a po obimu ima izbušenerupice, radi estetike ali i smanjenjatežine. Dobila je i obod presvučen titanijumom, što je korisno jer smanjujehabanje strune i povećava daljinu hica.

U kutiji nove mašinice čeka vas još jednoprijatno iznenađenje: rezervna špulnatakođe je metalna, samo bez “zlata”(oboda od titanijuma i izbušenih rupi-ca).

SiNew je dobio i potpuno novi prek-lopnik strune. Žica preklopnika jedebela i šuplja (čitaj: lagana), izrađenaod aluminijuma, a na nju se nadovezujepotpuno novi nosač vođice strune,takođe izrađen od istog materijala. On jepažljivo profilisan i zaobljen kako strunane bi zapinjala prilikom prebacivanja. Vođica strune je, kao i obod špulne,

presvučena titanijumom.Novi model ima i jaku ručicu izrezanuod komada aluminijuma i opremljenuudobnom gumenom drškom, po uzoruna one sa mašinica više klase. Ni


46 Oktobar 2006

NOVA BANAX MAŠINICA

LL OO GG II ČČ A A NN K K OO R R A A K K

NN A A PP R R EE DD

Prenosni mehanizam je već proveren na starom modelu. Sada se vrti na joštri kuglična ležaja više



unutrašnjost mašinice nije u potpunostiostala nedirnuta, pa tako SiNew ima trikuglična ležaja više (8+1) u odnosu naprethodnika.

Novi model se za sada može nabaviti udve veličine, 750 i 800.

DOBRO I JOŠ BOLJE

Lepa vest je da se stari Si model i daljenalazi u prodaji, pa kupci sada imajumogućnost izbora: ako hoćete za malopara dobru i robusnu mašinicu koja leposlaže strunu - tu je i dalje Si. Zanima li vas usavršenija, opremljenija i luksuzni- ja verzija, a spremni ste da izdvojite inešto više para - tu je SiNew.

Stari Si i dalje predstavlja odličnukupovinu, kao što je to bio i pre dosta

godina kada se pojavio na tržištu. Kupitiutegnutu, robusnu i trajnu metalnumašinicu sa beskonačnim vijkom zasvega 50-tak evra, zvučalo je tada višenego fantastično, jer smo bili naviknutida mašinice sličnih karakteristikaplaćamo skoro triput više. No, vreme jerazuverilo i “najnevernije Tome” pa suove mašinice stekle dobar glas. U među- vremenu su i drugi proizvođači krenuliistim stopama pa se sada može kupitičitava paleta sličnih mašinica za iste ilinešto veće pare, no Banax je i dalje ostaonajpopularniji. Novi model nastavlja tu

tradiciju i logičan je korak napred. Cena je ponovo ostala u više nego razumnimokvirima, pa nema sumnje da će i zanjega biti dosta interesovanja.

A. Popović


Oktobar 2006 47

BBEE R R K K LLEE Y Y FF II R R EE LLII NNEE CCR R Y Y SSTT A A LLZa nove i usavršene vara-

ličarske mašinice, trebajunam i nove upredene stru-ne... Čuveni FireLine, up-redena struna američkog

Berklija, odnedavno semože nabaviti u novoj“Crystal” verziji. U Berk-lijevom katalogu za njunavode: “Ako postoji neštoprovidnije, onda je to sig-urno monofil...”

Dakle, glavni adutove nove strune jeprozirnost, odno-sno mala vidljivost u vodi, koja je dobijena po-sebnim proizvod-

nim procesom, aproizvođač navodi ida je ova nova struna20% jača od prethodnih verzija. Za sada se može nabaviti u prečnicima od 0,04mm (nosivost 3,5 kg) do 0,25 mm (17,5 kg) i na kalemovima od 45 i 270 metara.Berkli je za ovaj proizvod već dobio nekoliko nagrada na prestižnim ribolovačkimsmotrama i sajmovima, među kojima je i nagrada za najbolju novu strunu na ovo-godišnjem EFTTEX-u u Briselu. Novi FireLine Crystal već se može nabaviti koduvoznika, firme Yu-Hung iz Novog Sada.

Novi i stari model - SiNew 800 i Si 800

SiNew ima metalnu rezervnu špulnu(levo), ra razliku od prethodnog modela

kod koga je grafitna




48 Oktobar 2006

PONOVO NA NAŠEM TRŽIŠTU: BYRON

ZZ A A SS V V A A ČČIIJJ II UUK K UUSS II DDŽŽEEPP Posle višegodišnje pauze, proizvodi poznate austrijske kompanije “Roessler”, pod brendom“Byron”, odnedavno se ponovo mogu kupiti na našem tržištu preko firme “Blinker Co” iz Niša.Ovog puta predstavljamo vam nekoliko zanimljivih štapova i mašinicu iz pomenutog programa.

GGR R EE Y Y MM A A MMMMOOUUTTHH

PPOO W W EER R SSTTII CCK K Varaličarski štap dug 3,00 metra, težine bacanje 40-100 grama (težina štapa 225 g). Izrađen

je od high modulus karbona i opremljen sa čak 9 dvostopalnih SiC provodnika, plutanom drškomi specijalnim navojnim držačem mašinice (gornji deo rukohvata se navrće odozgo, tako da ruka leži

na pluti) i lepom anti-šok kapom na kraju drške. Reč je o veoma snažnom i brzom štapu namenjenomizbirljivijim varaličarima, a dizajniran je za lov kapitalnih grabljivica (štuka, smuđ, som) na većim reka-

ma i jezerima.

A A LL II CC EE 11 00 00 00 Varaličarska mašinica visoke klase sa kućištem, rotorom i špulnom izrađenim u potpunosti od

metala. Poseduje 8 kugličnih ležajeva, jednosmerni u rotoru, jaku ručicu sa drškom od gume ianti-tvist vođicu velikog prečnika presvučenu titan-nitridom. Tu je i posebno oblikovani “V”rotor i preklopna ručica. Alice perfektno slaže strunu zahvaljujući sis-temu sa beskonačnim vijkom (worm shaft). Uz osnovnu špulnudobija se i potpuno identična rezervna, kao i lepa platnena torbica- futrola.

Kapacitet ove zaista zanimljive, kvalitetne i preciznoizrađene mašinice je 200 m najlona 0,18 mm, a prenos4,9:1. Predstavlja odličan izbor za lako varaličarenje(klen, bas, pastrmka, smuđ) ili ribolov plovkom. Zaone koji love krupnije ribe, tu je i još jedan većimodel (3000) kao i meč varijanta sa plićim špulnama(3000M).




Oktobar 2006 49

XX 11 22 TT TT EE LL EE MM EE DD II UU MMŠestodelni teleskopski štap univerzalne

namene, izrađen od karbona, dužine 3,00m i težine bacanja 20-60 grama (težinaštapa 200 g, transportna dužina 76 cm).Opremljen je SiC provodnicima, navojn-im držačem mašinice i drškom u kombi-naciji pluta/duplon. U našim uslovimaodlićno će poslužiti za srednje-teško var-aličarenje (smuđ, štuka, bucov) ili lakši dubinski ribolov.

TT R R II FF II BB R R EEJoš jedan teleskopski štap

univerzalne namene, izrađen odkabona. Dužina 3,00 metra, težina bacanja 15-50 grama, ukupna težina 210

g. Ima pet delova (transportna dužina 60 cm) a napravljen je u specijanoj konstrukcijiod kombinacije tri različita materijala, što mu omogućava veliku snagu uz malu težinu. Poseduje

rukohvat od veštačke kože, navojni držač mašinice i provodnike od aluminijum-oksida.

Kompanija “MB Star” iz Užica nedav-no je u paletu svojih GOLDY varalicauvrstila seriju voblera specijalno diza- jniranih za lov velikih grabljivica. Reč jeo modelima od 13, 17 i 21 cm, koji noseimena “Challenger” (izazivač), “Seeker”(tragač) i “Great Mate” (veliki drugar).Sva tri modela se prave u plivajućoj itonućoj varijanti, a mogu se nabaviti udeset atraktivnih dekora. Naoružani su veoma jakim i oštrim VMC trokrakimudicama.

Prvi prototipovi ovih varalica uspešnosu se dokazali u Sibiru u lovu tajmena, u Africi u lovu nilskog grgeča (njima sulovili Srđan Despot Blaf i ostali članoviekipe TV emisije “Lov i ribolov), kao i na brojnim drugim terenima širom sveta,pa je to bogato iskustvo iskorišteno zanjihovo dalje usavršavanje. Na našimterenima ovo će sigurno biti odlične varalice za lov kapitalnih štuka, mladicai somova.

Detaljnije informacije: MB Star Užice,tel: 031/515-716

GG OO LL DD Y Y ZZ A A K K A A PP II TT A A LL CC EE



Sa pet pobeda i jednimdrugim mestom Jagodinci usvemu nadvisili dalekoiskusnije i poznatije rivale u Srpskoj ligi - grupa Istok i salakoćom prokrčili put doelitnog društva

Piše: Vaso Spasojević

UUanalima ribolovačkog sporta

Srbije ime jagodinskog udruže-

nja “Velika Morava” biće zapisa-no krupnim slovima. Mlada ekipa uspela je da u istoj takmičarskoj sezoni pređeput od kvalifikacija do Savezne lige, što je uspeh kakvom se malo ko nadao. Sapet pobeda i jednim drugim mestom,poletni Jagodinci u svemu su nadvisilidaleko iskusnije i poznatije ekipe u Srp-skoj ligi - Grupa istok i sa lakoćomprokrčili put do elitnog društva. Tako jeJagodina, pored Kruševca, postala drugiribolovački centar u Srbiji sa dve prvoli-gaške ekipe, pošto je pre tri godine sli-čan uspeh ostvarilo lokalno udruženje

“Jagodina 03”.Ideja da se grupa poletnih momakaokuša i u ligaškim nadmetanjima nasta-la je posle nekoliko briljantnih nastupana kup i revijalnim takmičenjima. Sta-nislav Saša Vučković, Saša Stefanović,Nebojša Milošević i Bojan Ristić uspeš-no su se nosili i sa poznatim srpskim re-prezentativcima, što je za upravu kluba bio dovoljan pokazatelj da se, uz neko-liko pojačanja, može napraviti ekipa koja će uspešno proći kvalifikacije za Srp-sku ligu - grupa Istok. Izbor je pao naGorana Petkovića Miloševca, jednog odnajtrofejnijih jagodinskih pecaroša, is-

kusnog Nebojšu Stevanovića i dotadaš-njeg člana “Belice” Predraga Peđu Mi-loševića. Mesto u proširenom sastavuprve ekipe izborili su momci željni do-kazivanja, Saša Karadžić i Ivan Nesto-rović, čime je stvorena veoma jaka kon-kurencija za mesto u timu.

Vođeni principom da startnu postavuza svaki nastup čini trenutno najsprem-nija petorka, krenulo se u ligaško nad-metanje sa ciljem da se status srpskoli-gaša sačuva. Međutim, već u prvom kolunovajlija je ozbiljno upozorio dalekopoznatije ekipe. Da to nije bila samo po-četnička sreća, dokazali su već sutradan,kada su se domogli i druge pobede i za-poseli vodeće mesto na tabeli.

Neočekivanu žetvu bodova borbenihJagodinaca pokušala je da prati jedinoiskusna ekipa “Mrene” iz Paraćina, koja je u trećem kolu uspela da preuzme vo-deću poziciju. Međutim, već u narednomkolu ekipa “Velike Morave” je došla dotreće pobede. U završna dva kola za- beležene su još dve ubedljive pobede pa je sasvim zaslužen status prvoligaša.

Da ova ekipa ima snage i za veće do-mete najbolje potvrđuje podatak da suStanislav Saša Vučković i Goran Pet-ković Miloševac zauzeli vodeće pozicije u

generalnom plasmanu pojedinaca, dok su se još dva člana ekipe našla međudeset najuspešnijih.

- Cilj nam je bio da očuvamo statussrpskoligaša, a stigli smo do elitnogdruštva. Sada pred ovom ekipom i upra- vom udruženja stoje novi, daleko slo-ženiji zadaci, jer želimo da budemo stal-ni član provoligaške porodice - zadovolj-no konstatuje predsednik udruženja Go-ran Đurđević.

Iskusni Miloševac već procenjuje da unjemu i drugovima ima snage da se i uprvoligaškom društvu ostvari dobar uči-nak, pa možda i plasman među četirinajbolje ekipe, što bi im donelo pravonastupa u novoosnovanoj Dunavsko -Jadranskoj ligi.


50 Oktobar 2006

ZAPAŽEN USPEH JAGODINSKIH RIBOLOVACA

““ V V EELLII K K A A MMOOR R A A V V A A ”” UU EELLII TTII

Spremni i za veće domete - pobednička ekipa “Velike Morave”

Zasluženo poneo titulu najuspešnijeg pojedinca - Stanislav Saša Vučković

Radost pobede proslavljena i u vodi



Lovili smo lipljane, njih sunapadale štuke od 7-8 kila, ana svakoj od njih bili suugrizi njihovih nekoliko putavećih rođaka

Piše: Slobodan Ivanović - La Bobo

MMožda je Travar u pravu kad kažeda je mušičara u Srbiji malo, ali

to ne znači da nas nema dovoljnoda bilo gde u svetu pokažemo umešnost uovoj vrsti sportskog ribolova, a i u izradi veštačkih mušica i strimera. Ovaj vidsportskog ribolova godinama je kod naszanemarivan, ali poslednjih godina doživ-ljava ekspanziju. Treba reći da je ovo ipak vrhunac sportskog ribolova, jer je ribumnogo lakše prevariti na prirodne mamcenego na veštačku mušicu ili strimera. Joškad lično kreirate i napravite neku muvu,pa na nju postignete rezultat - nema većegzadovoljstva.

U Hesenborgu u Švedskoj moja suprugaNatalija i ja mušičarili smo na predivnom

veštačkom jezeru kod našeg poznanikaPere Trkulje. Pera je divan domaćin koji će vas nesebično ugostiti, a i otkriti vam mno-go tajni o ovom načinu ribolova, kako nanjegovom jezeru tako i na mnogim rekamaširom Evrope gde je bio i lovio.

U njegovom kompleksu od par jezeražive dve vrste pastrmke, kalifornijska ipotočna, koje teže od par do deset kila.Tamo se najbolje lovi na nimfe i manjestrimere, što svetlije, čak i bele boje. Nar-avno, i ovu tajnu nesebično nam je otkriodomaćin, koji je Nataliji uz to i pokazivao,

objašnjavao i učio je rukovanju i izbacivan- ju strune mušičarskim štapom.

Posle dve nedelje boravka u Hesenbor-gu, sa našim domaćinom Mikijem Strajni-ćem odlazimo na sever Švedske, kod nje-gove supruge Vesne. Stižemo u Stremsundkoji je 1300 km udaljen od Hesenborga.Usput se divimo lepoti njihovih jezera išuma (Švedska ima oko 70000 jezera i u80% slučajeva su povezana protočnimpotocima).

U Stremsundu se preko Vesne obraćamoturističkom savezu, upoznajemo direktorai iznosimo planove i želje o ribolovu. Di-rektor je pozvao Kristera, tamošnjeg priz-natog sportskog ribolovca - mušičara, koji je inače predsednik njihovog udruženja aujedno radi na očuvanju i zaštiti voda iribljeg fonda. Video sam da mu je drago da


52 Oktobar 2006

MUŠIČARENJE NA ŠVEDSKIM REKAMA

ZZ A A LLOOGG A A JJ OODD OOSS A A MM K K II LL A A

Brzaci na severu Švedske puni su velikih štuka!

Veštačkog jezerao Pere Trkulje puno jekrupnih potočara i kalifornijki



upozna nekog iz tako daleke zemlje i rado je prihvatio da mi te nedelje bude vodič.Prva dva dana, pošto je Krister imao svojihobaveza, odlazimo sa našim domaćinimana reku Ameron (naravno, uz plaćenuribolovnu dozvolu). Ta predivna reka jezaista bogata raznim vrstama ribe. Od-lučujemo da pecamo (mušičarimo) na jed-nom brzaku (buku), a ubrzo se pokazalo danisam pogrešio. Reka je puna lipljena ipotočne pastrmke. Tu sam bio u prilici daisprobam mnoštvo mojih novih mušica,koje su prvi put osetile ukus vode a i ribe.Prvi dan na Ameronu duboko će mi ostatiu sećanju, i zbog ulova i zbog prirode. Reka je vrlo specifična, kamenita je i kroz nju nemožete gaziti jer su obluci kamenja veliki ilako možete skliznuti duboko između njih.U toj divljini (ne daj bože da ste sami) ne bi vam imao ko pomoći sem, možda, nekerazjarene mečke kojih ovde ima mnogo itreba ih se čuvati, mada Krister kaže da nenapadaju ljude.

Ovako daleko na severu nema mraka uovom periodu (bele noći) i na naše zapre-pašćenje u jedan sat iza ponoći sunce jenaveliko sijalo. Vesna, Natalija i Miki, većumorni od ribolova, navaljivali su da kren-emo kući na spavanje, a meni se činilo dasam tek stigao. Uzeli smo nešto lipljena ipastrmke, da sutra spremimo ručak, a os-talih pedesetak riba vratili u vodu.

Sledećih para dana dolazili smo na istureku, uvek puni uzbuđenja. Jednog danaprolomio se vrisak usplahirene Natalije,kao da je videla neko čudo. A čudo je i bilona njenom štapu. Držala je veliku ribu imolila me da odložim kameru kojom sam je snimao i preuzmem štap. Naravno, od- bio sam jer je to trebao biti njen prvi kapi-talni ulov. I bio bi da riba nije sve iskidala.Nije mi bilo jasno kako se to desilo jer jeriba bila pod njenim nogama, a najlon 0,18Stroft nov i držao je na čvoru deset kila.

Uz zamerke da je njena krivica što jestrunu prešpanovala, vezah joj drugu nim-fu, odložih kameru i uhvatih se svog štapa.

Ne prođe ni pet minuta a Natalija opet vrišti, štap joj savijen do vode. Scena seponavlja, uz njeno obrazloženje da je tako bilo i prvi put. Ali, nije stigla reći da je vukla malog lipljena, a da je velika ribazgrabila tu malu. Tada sam shvatio da tomože biti samo ona kučka geda (štuka).Brzo sam premontirao svoj štap, staviosajlu i okačio velikog žutog zonkera. Na prvo bacanje jak udarac koji je prosto zguž- vao sajlu. Izvadio sam joj maltene strimeraiz usta i tog trenutka bio sam ubeđen da jereč o velikoj štuki. Drugo bacanje donelo jerezultat. Strimer se našao u njenim ustimai započela je borba. Davala je jak otpor učemu joj je pomagala i sama reka brzimtokom. To me je upravo i zbunjivalo: otkudštuka u takvom brzaku? Jedna, a za njom idruga, merene pokazuju 14 kg, a na našezaprepašćenje i ona od 6 i ona od 8 kgimale su veliki ugriz od mnogo krupniještuke. U to smo se mogli uveriti narednihdana, vadeći treću, petu, šestu...

Zahvaljujući polarizacionim naočarima, vadeći štuku od 8 kg, video sam da je neštosevnulo kroz vodu za njom, a bilo je bartriput veće, što znači da u ovoj vodi imaštuka koje teže od 20-30 kg. Jednoj od

štuka sam našao u ustima zabodenu Na-talijinu nimfu. Iz ovog iskustva mogu rećida tamošnje štuke najbolje rade na zon-kere, dugačke strimere (20 cm), a ponaj- bolje na imitaciju miševa koje pravim ukombinaciji srneće i zečije dlake.

Sa Kristerom smo išli na dosta drugihreka, koje su takođe bogate lipljenom i pas-trmkom. Svuda se ponavljala ista priča, dase kroz vodu jako teško može hodati, pa jei to jedan od faktora koji pomaže ribi da seima gde skloniti i sačuvati.

Inače, na svim tamošnjim rekama i jez-erima postoji mogućnost (pored kupovineribolovne karte) iznajmljivanja brvnara

koje su na samoj vodi i primaju od 4 dodeset ribolovaca. Cena je pristupačna čak iza naše džepove, pa ko voli nek izvoli. Uzdrugarski pozdrav, bistro na vodi! Vaš LaBobo.


Oktobar 2006 53

Lovljeni su i krupni klenovi

Predah na vodi - vodič Krister i La Bobo



Ekipa emisije “Bistro BiH” prvi put se, kod Vodica u Hrvatskoj, okušala (i touspešno) u morskomribolovu

Pišu: Nazif Fetahović - Suzii Sanjin Kotlica

GGotovo godinu dana, zajedno saekipom momaka iz “Bistro BiH”,radimo TV emisju koja za temu ima

ribolov.Svako od nas ima omiljeni način ribo-

lova, pa smo i mi tako, “skoro pa nepri-mjetno”, nametnuli fly fishing u 70%emisija. Na žalost, nisu svi ribolovci mu-šičari, tako da se i sadržaj emisije moraoosvježiti. Uradili smo nekoliko emisija o

lovu smuđa, šarana, bijele ribe, ali imalismo osjećaj da nešto nedostaje. Odlučilismo da uradimo emisiju koju još niko nijeobradio na prostorima Bosne i Hercego- vine, a i sama tema morskog ribolova uturističkoj sezoni učinila nam se intere-santnom.

Nakon nekoliko dana “surfanja” na In-ternetu, odlučili smo da idemo u Vodice,Republika Hrvatska.

Ovu destinaciju smo odabrali zbog re-lativno razvijenog BIG GAME FISHINGA u turističkoj ponudi, kao i zbog činjeniceda smo ribolov dogovorili sa mladim, ali već namćorastim, kapetanom broda“BAKUL” Antonom Rocom kojem, vjerujte, venama teče more.

Sa kapetanom smo dogovorili ribolov za26. avgust, kao datum koji bi mogao osi-gurati dobar ribolov, iako je po njegovimriječima ovaj period dosta ćudljiv.

S druge strane, nama je ulov bio višenego potreban zbog snimanja, jer ko još voli ribolov bez ribe, a naročito ako se lovina moru.

Ekipa standardna: Damir Begović, autori snimatelj, onaj s kamerom koji vas tjerada neke stvari ponovite i po nekoliko puta jer ugao i nije bio baš najbolji, Mirza Salk-ić, novinar, stalno nešto zapitkuje i zapisu- je, odgovoran za scenario emisije, SanjinKotlica, statista s štapom, nekada nešto iulovi, Nazif Fetahović - Suzi, ko MarlonBrando u najboljim godinama, vuk siskustvom.


54 Oktobar 2006

BIG GAME FISHING - AVANTURA EKIPE BISTRO BIH

ŠŠTTOO JJEE LL A A JJOO,, LL A A JJOO JJEE......

Suzi pozira sa krupnim modruljem



U petak, 25. avgusta, u poslijepodnev-nim časovima, ekipa se sastala u Travnikute nakon brze kafe krenula put Vodica.

Nakon nekih četiri sata vožnje i laganepriče o ribolovu, u Vodice smo stigli oko 23časa. Odmah smo kontaktirali kapetana,otišli na kratko “viđenje” s njim, odmjerili brod i dogovorili se o sutrašnjem izlaskuna more.

Nakon ustajanja u 8 časova (naravnoSuzi je bio na nogama već u pet, spremanda razvija burek...), dočekalo nas je nimaloprijatno iznenađenje.

Crno nebo i kiša koja pljušti nisu baš sja- jan prizor kada znate da treba isploviti nanekoj ljuski od oraha desetak nautičkihmilja od obale. Ipak smo mi kontinetalci,

neka je nama čvrsto pod nogama. Na tre-nutak je svima na licu bio izraz razočarenja jer smo, i pored straha, žalili što nećemo vjerovatno moći isploviti. Anton nam jenešto objašnjavao o satelitskim snimcimakoji su obećavali dobro vreme. Mislim damu niko od nas četvorice uopšte nije vjerovao.

Dobra stvar ovog načina ribolova jesteda smo na brod ušetali sa rukama u dže-povima, na što nismo navikli jer za svakiribolov uvijek vučemo brdo opreme i šta-pova.

Isplovili smo u 10 časova, a sunce nas jeobradovalo negdje oko 10.45, kada smo već bili od obale nekoliko nautičkih milja.

Anton je prvo predložio troling kako bilovili gofa, zubaca, ki-rnju i neke druge, na-ma potpuno nepozna-te ribe. Naravno, prvosmo trebali uhvatitikedere, ali to nisu ke-deri kao naši. Lovilismo iglice kao mamackoji je imao dužinugotovo pola metra.

Interesantan je bionačin lova. Zamislite,lovite ribu bez udice.Uzme se komad “vu-nice” narandžaste boje, koji je imao i neko-liko niti flasha, tako

da je ovo nama ličilo na strimer bez udice.Kada je rekao da spustimo mamac iza broda, svi smo se pogledali i pomislili da linas ovaj Dalmatinac malo z....

Međutim, već nakon nekoliko povla-čenja, sličnog vođenju strimera, imali smoprvu iglicu. Shvatili smo da iglica u ustimaima “milion” sitnih zuba kojima se jednos-tavno zapetlja u vunicu i ne može spasti.Mi bi potrošili čitav dan loveći da nas Anton nije opomenuo da je dovoljno samopar koje ćemo korisiti kao mamac.

Za montažu iglice od pola metra Anton je koristio unaprijed pripremljeni predvezsa tri udice i navučeni bužir na osnovninajlon. Bužir navlači na “kljun” iglice kakone bi otvarala usta prilikom trolinga, audice samo naslonjene uz tijelo veže


Oktobar 2006 55

Suzi sa gofom, Sanjin i njegov morski kuco

Skuše su odličan mamac za tune



drugim najlonom tako da iglica ostajenepovrijeđena što osigurava da duže živi.

Pripremljenu montažu otežava s dvautega, od kojih je prvi obično okruglo olo- vo težine 300 grama, udaljeno od mamcanekih trideset metara, dok je drugi uteg u

obliku pravog torpeda težine 350 grama,udaljen od mamca 70 metara. Oba utega seza osnovni najlon debljine 1,5 mm vežuobičnom gumicom.

Lov je počeo, Anton stalno zagleda u sv-oje uređaje i prilagođava brzinu. Kretalismo se brzinom od neka 3 čvora. Nakonnekih 30 minuta imali smo prvu ribu. Vjerujte da je nevjerovatan osjećaj kada se borite s ribom, a da ne znate ni šta vam jena štapu. Anton je odmah rekao da imamogofa.

Suzi je bio brži i bliži štapu pa je počeo saizvlačenjem i žestokom borbom s gofom.Nakon nekih petnaest minuta riba je bila učamcu. Svi smo bili oduševljeni, a naročitoDamir koji je sad imao pravog materijalaza emisiju.

“Suzi drži ga ovako, Suzi okreni gaovako...” Damir je pravio materijal zaemisiju.

Ulovljeni gof nije spadao u red pravihkapitalaca, ali za nas je i njegovih 14 kg bilo više nego kapitalno.

Nakon toga krenuli smo na otvorenomore, nekih desetak nautičkih milja odobale, gdje je Anton tražio najbolju poziciju za lov tune. Prema njegovim riječima uovom periodu godine najšešće se love onenajkrupnije koje dosežu i nevjerovatnih300 kg.

Montaža za tunu je totalno različita odmontaže za gofa. Montira se mrtva skuša,dužine do 30 cm, kojoj se samo jedna udicaprovuče kroz usta, izvuče na škrge i laganona polovini tijela zabode u stomak.

Zabacili smo na taj način četiri štapa,čija je nosivost bila daleko veća od štapovakojim smo prethodno lovili gofa. Lovi seklasičnom tehnikom, “na čeku”, gdje sezabace mamci na različite dubine, od 40 pasve do 100 metara. Ugase se motori i pre-pušteni ste morskim strujama koje vaslagano nose, tako da se i mamac laganokreće u vodi. Momak kojeg nismo dosad nispomenuli, Marko, dečko od palube, imao je zadatak da iz unaprijed pripremljenihgajbi s mrtvim skušama stalno mamči iza broda. Ukoliko bi se tuna pojavila na so-naru, Marko bi mamčenje morao intezivi-rati kako bi natjerao tunu da se digne nadubinu mamaca, jer one običnu budu nadaleko većim dubinama. Konkretno, mismo lovili na mjestima sa dubinama odoko 250 metara.

Gotovo dva sata nije se ništa dešavalo,osim žestokog ljuljanja broda, za koje baš inismo bili naviknuti.

U jednom trenutku primjetili smo da jena krajnjem desnom štapu najlon zategnut više nego kod ostalih, što je značilo daimamo ribu. Ono u šta smo bili sigurni jeste da to nije tuna, jer silovit borac kaošto je ona u prvim trenucima borbe izvučei po stotinu metara najlona. Ovaj put San- jin se prihvatio štapa. Anton je pret-

postavljao da se radi o golubu i gotovo daga je bilo i sramota što se on zakačio nanjegov mamac. Međutim, nama je bilo in-teresantno sve što se miče (ne mislimo naČehinje na plaži), trebala nam je riba zaemisiju. Zamislite Sanjinovu facu kada se u jednom trenutku, desetak metara od broda, pojavilo leđno peraje ajkule (mors-ki pas modrulj). I Anton je bio iznenađen iuz uzvike “pasa, pasa, daj ga vam, pazi ga”prihvatio se harpuna.

Nakon desetak minuta borbe, naročito je bio žestok uz brod, pas se našao na palubi,a svi mi na ogradi broda bježeći od njegov-ih usta. “Što je lajo, lajo je” prolomio seSuzijev glas.

Nekoliko desetina slika i snimaka za- bilježili su ovaj za nas gotovo nestvarantrenutak.

Mislimo da je ulov morskog psa kod nasizazvao veće uzbuđenje nego što bi touradila i tuna od stotinjak kila, jer morskipas je ipak morski pas.

Nakon stišavanja emocija, skupili smoštapove, završili ribolov i negdje oko 20časova krenuli natrag u Vodice.

Anton je tokom vožnje mobitelom sa-zivao svoje kolege koji su takođe bili namoru da provjeri da li je bilo ulova kodnjih, pa kada bi saznao da oni nisu imaliništa, kratko bi ih bockao: “Vi ništa, a ovimoji Bosanci gofa i pasa ...”.

Kada smo prilazili gradskoj rivi nismo niočekivali da ćemo za kratko postati pravezvijezde večeri, jer čim smo pristali, okupiose veliki broj turista koji su slikali nas i našulov. Da smo bili malo poduzetniji, moglismo zaraditi i koji euro da smo naplaćivalislikanje s morskim psom.

Na kraju, moramo priznati da se radilo onesvakidašnjoj avanturi, naročito za naskontinentalce, kojima baš i nije sva-kodnevica loviti ribe ovih dimenzija, na-ročito ne nakon mušičarskog štapa.

Naravno zasluge za uspješan lov trebadati Antonu, kapetanu broda “BAKUL”,koji se stvarno potrudio i odveo nas na nje-gove “favorit” lokacije, gdje gotovo uvijek dobiva ribu. Ukoliko se odlučite na BIGGAME FISHING na Jadranu, dio hrvatskeobale, preporučujemo vam Vodice i brod“BAKUL”.

I na kraju, utješite svoje porodice i prijatelje, u Jadranu je sada jedan morski pasmanje.

Bistro od ekipe emisije “BISTRO BiH”. Vidimo se na vodi!


56 Oktobar 2006

Kamera Damira Begovića sve je zabeleži-la za emisiju “Bistro BiH”...

Po povratku u luku: zadovoljna ekipa “Bistro BiH” sa ulovom

Sonar i GPS nezamenjiv su deo opreme uovakvom ribolovu



Veliko mrestilište i staništebrojnih vrsta dunavske ribe(neposredno uz lovišta visokedivljači), uskoro postaje primamljivo ribolovačko, pogotovo šarandžijsko,

izletište

SSpecijalni rezervat prirode Labu-dovo okno nalazi se na 1083. kilo-metru Dunava, na njegovoj levoj

obali, između Dubovca i BanatskePalanke. Do njega se dolazi od Beogradapreko Pančeva i Kovina putem premaBeloj Crkvi (iz pravca Niša može se doći

i preko Smedereva i Kovina), a od NovogSada preko Titela i Pančeva, pa daljeistim putem.

Nekada davno (pre izgradnje hidro-centrale u Đerdapu) to je bila velika barau kojoj su se skupljali labudovi, zbogčega je i dobila ovo lepo ime. Posleizgradnje brane, podizanjem vodostaja,okolina bare delimično je potopljenatako da je od pređašnjeg izgleda ostaosamo uzak pojas drveća i ostalog rastinjakoje je sada odvaja od glavnog tokaDunava. Zbog toga ribolovac namernik,pogotovo ako do ovog revira dođe sakopna, može pomisliti da je došao naneki od dunavaca. No, ovaj prelepi terense od njih itekako razlikuje konfiguraci- jom terena i dna, dubinama, vodenimraslinjem i drugim karakterističnim bilj-nim i životinjskim svetom. Prava slika onjegovom izgledu i veličini može se dobiti samo detaljnim obilaskom ili pogle-dom na snimke iz vazduha.

Celo ovo područje predstavlja velikomrestilište i stanište brojnih vrsta du-navskih riba, ptica i ostalih životinja.Uzvodno od Labudovog okna nalazi sepoznati Dubovački rit, nizvodno je još


58 Oktobar 2006

REZERVAT LABUDOVO OKNO

LLEEPP OOTTII CC A A ČČEEK K A A GGOOSSTTEE



jedna velika bara-zaliv Đurica, a uneposrednoj blizini su i ušće kanalaDTD i reke Nere (granica sa Rumu-nijom). Šta tek reći za moćni Dunav, koji je na ovom potezu širok preko pet kilo-metara, pa mu skoro i ne vidite druguobalu?

Labudovo okno, kao područje podposebnom zaštitom države, povereno jena staranje “Vojvodinašumama”, odnos-no njihovom šumskom gazdinstvu“Banat” iz Pančeva. Na njemu se nalazi i baza njihove ribočuvarske službe, smeš-tena u prelepom i potpuno opremljenomobjektu sa malom marinom. Odavdepetorica ribočuvara polaze u svakod-nevne obilaske i kontrole ovog područja.Pošto su odlično opremljeni i obučeni(na raspolaganju su im brzi čamci i glis-eri sa moćnim Yamaha i Evinrude van- brodskim motorima), ribokrađa je sve-dena na minimum.

Ribolov na samom Labudovom oknunije dozvoljen, pošto se ovaj teren nalaziu prvoj zoni zaštite, no pecati je ipak moguće uz godišnju ili dnevnu dozvoluna njegovim rubnim delovima (koji su

svrstani u treću zonu zaštite). Lepa vestza ribolovce je da odgovorni iz “Vojvodi-našuma” uskoro nameravaju da naovom delu Dunava organizuju ribolo-

vačke izlete. Smeštajnih kapacitetaimaju i više nego dovoljno. Objekat nasamoj obali, u kome je smeštena riboču- varska služba, ima i nekoliko lepih sobanamenjenih gostima (struja, centralnogrejanje, klima...), a u zaleđu Labudovogokna nalazi i veliko lovište sa visokomdivljači (Deliblatska peščara) koje ima

objekte sposobne da prime i veći brojgostiju. Delovi određeni za ribolov izu-zetno su atraktivni i bogati ribom, po-sebno šaranom, pa će zato glavni akce-nat biti stavljen baš na ponudu zašarandžije. U planu je pravljenje platfor-mi za ribolov i uređivanje drugih mestakako bi ribolov bio što ugodniji. Jedinusmetnju ribolovu ovde mogu predstav-ljati ćudljive vremenske prilike, odnosno jaka košava koja podiže velike talase, patada retko ko izlazi na vodu.

Sve u svemu, ovo područje obaveznotreba imati u vidu prilikom planiranja

boravaka na vodi (pogotovo onih malodužih) jer omogućuje maksimum uži-

vanja u nedirnutoj prirodi, na obalimoćnog Dunava, a uskoro i uz zavidankomfor i uslugu.


Oktobar 2006 59

Foto: www.google.com



Skakavcima se pretežno lovi na površini, ali postoje i imitacije za veoma uspešanlov i pod površinom vode

Pišu: Goran Grubić i Alek-sandar Panić

K K opneni insekti su veoma važni uishrani svih riba, a posebno grab-ljivaca kakvi su pastrmka, klen,

lipljan. Ono što je interesantno za nji-hovu upotrebu je da se sa sigurnošćunikada ne može reći kada će postati ak-tuelni na ribljem jelovniku, pa je prisus-tvo njihovih imitacija u kutijama ribolovaca stalno potrebno. Grubo određenje bilo bi da su leto i jesen vreme kada veli-ka većina ovih insekata aktivno leti okoreka pa su tada i najčešće situacije kada

oni dospeju u vodu i postaju potencijal-ni plen.Imitacije skakavaca drže veoma viso-

ko mesto među imitacijama kopnenihinsekata i u mnogim krajevima svetapredstavljaju omiljene kreacije međumušičarima. Riblja strast prema oviminsektima je poznata odavno, pa se saimitacijama skakavaca odavno srećemou mušičarskoj literaturi. Za ovo pred-stavljanje odabrali smo četiri imitacijekoje reprezentuju različite poglede nanjihovo imitiranje, vezivanje i korišće-nje. Treba napomenuti da se skakavcima

pretežno lovi na površini, ali da postoje iimitacije rađene za korišćenje pod po- vršinom.

Kako se skakavci sreću najčešće polivadama, to su i mesta za korišćenjeovih imitacija pretežno na delovima rekagde su obale obrasle travom i niskom vegetacijom. Ali, neka vas ne čudi akoimitacijom skakavaca lovite i u kanjoni-ma i šumama gde ovih insekata nemapreviše. Tome je kriva univerzalnostimitacija koje ribi na odgovarajućim veličinama udice mogu ličiti na tularašei kamenjarke. Na kraju, nikada nećemo

biti sigurni zašto ribe uzimaju baš onošto smo vezali jer ima mnogo opštihimitacija koje ne imitiraju ništa posebnoa postale su legendarne po svojoj uspeš-nosti.


62 Oktobar 2006

SKAKAVCI I NJIHOVE IMITACIJE

DDOOBBR R OO UUOOČČLLJJ II V V IIUUNNII V V EER R ZZ A A LL A A CC

JJ OOEE --SS HH OOPP PP EE R R (( DDŽŽOOOO V V SS K K A A K K A A V V A A CC))Udica: VMC 9279, Mustad 94840 # 12 - 8Rep: Isperci crveno bojenog petlovog peraTelo: Antronska ili polipropilenska vuna krem bojeRebra: smeđe pero petla sa ispercima ošišanim na dužinu 3-5 mmKrilo: isečci ćurećeg krilnog peraNoge: Adams stil, smeđe i grizli pero vezano uporedo



Joe’s Hopper (Džoov skakavac) jeimitacija Džoa Bruksa (Joe Brooks)nastala u prvoj polovini prošlog veka, alii danas važi za izvanrednu imitaciju napovršini i ispod nje. Naime, mnogi mu-šičari su, još od vremena njenog nastan-ka, primetili da lagano potopljena lovipodjednako dobro kao i vođena površi-

nom. Naša najranija ribolovačka iskustva se poklapaju sa ovim jer su skakavci ipopci umeli da donesu odlične rezultateu lovu klena, bačeni čak i na dno po vrlomutnoj vodi. Ne retko ovako mamčeniotežani sistemi znali su da donesu imrenu. Skakavci su možda dobri ska-kači, ali pogotovo u uzburkanoj vodi vrlo brzo tonu i bivaju nošeni strujama kojemi samo možemo naslutiti ali ih pastrm-ka odlično poznaje i baš u njima sačeku- je hranu. Džoov skakavac je veoma jed-nostavna imitacija, ali jednostavnost u vezivanju i tek naglašen izgled prirod-

nog uzora su i naši principi imitiranja.Telo od namotaja polipropilenske vunesa palmerovanim nogama preko njega,krila od segmenata ćurećih pera, a nogeu stilu Adamsa od namotaja grizli ismeđeg pera, komponente su ove jed-nostavne ali i nezaobilazne imitacije.

Vezujući imitaciju skakavca, legendasvetskog mušičarenja Dejv Vitlok (DaveWhitlock) iskoristio je način vezivanjatela Džoovog skakavca kojoj je dodaonešto realističnija krila i veliku madlers-ki vezanu i ošišanu glavu od jelenskedlake. Ova imitacije ušla je u mušičarskeanale po uspešnosti i izvanrednoj plo-

vnosti. Originalno je pravljena za avgus-tovsko i septembarsko pecanje na reciMedison u Montani, jednoj od najču- venijih pastrmskih voda, ali se od nas-tanka šezdesetih godina prošlog veka

proširila i dokazala na svim vodama gde

kopneni insekti u nekom trenutku činedominantnu hranu riba. Radi što boljeplovnosti u novije vreme telo se, umestoantronske vune, radi i od policelona.Krilo za Dejvovog skakavca može se

učvrstiti na dva načina, lepljenjem seg-menta ili celog pera na podlogu odnerastegljivih ženskih čarapa ili pre-mazivanjem poleđine pera Flexamen-tom (vrstom tečnog lepka koji slepiisperke i veoma brzo se suši). Povodomove intervencije dajemo i mali savet. Akona promenljivom tržištu ne pronađeteamerički Flexament, francuski Odif 505ili neki sličan produkt za učvršćivanje,predlažemo da u staklenoj bočici sazapušačem otpornim na agresivnije flu-ide pomešate aceton i OHO lepak. Raz-ređujte lepak acetonom do gustine koju

ćete najlakše slikarskim četkicama na-nositi na pera ili podlogu. Činite to brzim pokretima i četkicama od prirod-ne dlake.

Istu tehniku izrade krila iskoristio jena mnogim imitacijama i amerikanac EdŠreder (Ed Schroeder) koji je, zbogpecanja u smanjenim svetlosnim uslovi-ma, imitacije vezao u parašut stilu sakrilom u beloj ili nekoj drugoj lakouočljivoj boji. Parachut Caddis je bilaprva takva imitacija koja je donekle slu-žila za pecanje, ali u prvo vreme više kaoindikator u tandemu sa malom nimfom.

Kada je niskoležeća silueta počela dalovi bolje od onoga što ju je u tandemupratilo, dobila je i naslednike u viduparašut mrava, kamenjarki, jednodnevkii skakavaca. Parashut Hopper je nas-


Oktobar 2006 63

PP A A R R A A SSHH UUTT HH OOPP PP EE R R Udica: VMC 9279, Mustad 94840 # 12 - 8Telo: maslinasto sivi antronKrilo: isečak prepariranog pera ćuranaNoge: isperci fazana vezani na čvorGrudi: smeđi dabingKrilo: beli polipropilen vezan uspravnoNoge: grizli pero sa petlovog sedla

W W HH II TTLLOOCCK K HH OOPP PP EE R R Udica: VMC 9279, Mustad 94840 # 12 - 8Rep: isperci crveno obojenog pera petlaTelo: antronska vuna porebrena perom petla sa skraćenim ispercimaKrilo: preparirano pero petlaNoge: isperci ćurećeg pera vezani u čvor

Glava: madlerski vezana dlaka jelena ili srne



tavio samostalni život i ravnopravnuzastupljanost sa ostalim slavnim imi-tacijama, a njegova odlična vidljivost davala je i mogućnost pecanja krupnimkopnenim insektima u sumrak i na većim distancama.

Kao primer dobre ukomponovanostinajboljih elemenata mnogih imitacija i

predstavljanje neke od odličnih imitacija nastalih na našim prostorima, pod-sećamo vas na Sivog skakavca našegpokojnog kolege Andrije Urbana. Telood ošišane jelenske dlake, krilo lepljenou stilu slovenačkih tularaša, noge odčvorovanih ćurećih isperaka i palme-rovana madlerska glava kratak su opisove imitacije koju smo i sami bogato ko-ristili u lovu pastrmke i klena. Njenaizrada traži određenu veštinu u obradi jelenske dlake, ali ne spada u vezačkipreterano zahtevne imitacije pa je, kao vrlo lovnu i čvrstu imitaciju, toplo pre-

poručujemo. Ako ovoj imitaciji uraditezadnji deo tela od crveno bojene dlake jelena, dobićete (takođe Andrijinog)Crvenorepog skakavca, izuzetnu imitaciju za lov klena sve do zadnjih lepih no- vembarskih dana, a takođe i vrlo upo-trebljivu na bržim tokovima kao mešavi-nu atraktora i imitacije insekta.

Nadamo se da smo vam ovim kratkimprikazom poznatih imitacija skakavacapomogli da izaberete svog favorita ili daga sami vežete jer je to jedini način da u

mušičarenju uživate potpuno. Budući daćete imitacije koristiti u uslovima malihi bistrih jesenjih voda, pribor bi trebao

biti oko klase 4, sa predvezom koji neće buditi podozrenje riba a omogućiće dase izborite i sa krupnijim plenom.


64 Oktobar 2006

NOVE KNJIGEZZ NN A A K K OO V V II NN A A

V V OO DD II

Detaljnije informacije:tel. 010/332-392 ili e-mail: [email protected]

Goran Grubić i Aleksandar Panić

A A NNDDR R II JJ II NN SSII V V II SS K K A A K K A A V V A A CCUdica: VMC 9279, Mustad 94840 # 12 - 8Telo: dlaka jelena ili srneKrilo: preparirano pero ćuranaNoge: vezani isperci pera ćuranaGrudi: dlaka srne ili jelena

Noge: grizli pero petla



Sa ulovljenih 3447,76 kg postignut je novi (dupli)rekord šaranskih kupova u Austriji

DDrugi šaranski kup u organizacijiSFV “ŠARAN WIEN” održan jena jezeru Grosserteich Nexing

od 8. do 10. septembra. Lovilo se 50 satipo ugodnim vremenskim uslovima. Većna izvlačenju mjesta vidjelo se da će iovak kup, baš kao i onaj proljetni, pro-teći u dobrom raspoloženju i zabavi,

zbog čega je, na kraju krajeva, većinatakmičara i došla.

Prvi dan se lovilo veoma dobro. Naprethodnim takmičenjima dokazano jeda se, zavisno od taktike ekipe, na svimmjestima mogu postići dobri rezultati.Prvih dvanaest sati donijelo je tako bogate ulove kakve zaista niko nijeočekivao. Poveo je CT Carp Shop Wiensa fenomenalnih 108,10 kilograma, izanjih je bio CT Starkfisch sa ostvarenih73,20 kilograma. Ukupno šesnaest ekipaostvarilo je ulove.

Kako je odmicao drugi dan takmiče-nja, moglo se primijetiti da su ulovi ša-rana postali sve češći, a time je borbapostajala sve neizvjesnija. Svi smo senadali da će na hranilište ući šaran i tadaće se odskočiti sa kilažom.

I to se dogodilo, bilo je kao nekoj ri- bolovačkoj priči. CT Carp Shop Wienkrenuo je sa pobjedonosnim ulovima zadugo pamćenje i ulovio 78 riba ukupnetežine 395,30 kilograma.

Veliku borbu za drugo mjesto vodilesu ekipe CT Starkfisch, CT Šaran Wien,CT Zimzek. I momci iz CT BDK počeli susuper loviti. Njihov ulov povećavao sesvakih 15 minuta. Rezultat toga bio je da

su se primakli vodećima. Moj kolega i jaodlučili smo nahraniti popriličnu ko-ličinu i time eventualno, privući šaranana naše hranilište. Kako duže vrijemenismo imali poteza, na daljini od nekih40 metara nabacio sam dobrih pet kilo-grama boila. Taktika se pokazala dob-rom i počeli smo dobivati ribe i na krajuzavršili na šestom mjestu.

Treći takmičarski dan doneo je kona-čni rasplet. CT Carp Shop Wien osvojio


66 Oktobar 2006

ŠARANSKI KUP SFV “ŠARAN WIEN”

TTR R II DD A A NN A A -- TTR R II II PP OO TTOONNEE



je prvo mjesto sa 136 riba ukupne težine773,70 kilograma, što je ujedno novirekord austrijskih kupova. Na drugommjestu, sa 63 ribe, ukupne težine 361kilogram, našao se CT Šaran Wien.Najžešća borba vodila se za treće mjestoizmeđu CT Starkfisch, CT Zimzek i CTBDK. Momci iz BDK uspjevaju u zad-njim satima uloviti petnaest šarana itako osigurati treće mjesto sa 63 ribe

ukupne težine 285,70 kilograma. Glavnisudija Dragan Grkinjić odsvirao je u 12sati kraj ovog jesenjeg kupa koji će sesigurno dugo pamtiti. Svih 17 ekipa ostvarilo je ulove. Ulovljeno je ukupno 665šarana, a ukupna težina svih riba bila je3447,76 kilograma (što je takođe noviaustrijski rekord). Najveća riba jesenjegkupa je šaran od 9,60 kilograma koga jeulovio CT Carp Shop Wien.

Organizator se i ove godine potvrdiokao dobar domaćin. Gospodin DraganGrkinjić, organizator i vođa kluba“ŠARAN WIEN”, takmičarima je za svatri dana obezbjedio hranu (neizbježnaprasetina), čaj i kafu.

Pobjednici su dobili novčane nagrade ipehare.

Milivoj Krnjić - Krnja


Oktobar 2006 67




69 Oktobar 2006

K K A A PPIITT A A LLK K A A NN A A BBOOR R A A DDUUBorivoje Stanković -

Borada iz Beograda,proizvođač poznatih va-ralica, ulovio je 14. sep-tembra na Drini u Ok-letcu (Suljin vir), kapi-talnu mladicu tešku21,2 kg i dugu 122 cm!Kapitalka je udarila usumrak (oko 19,30 h)na njegovu varalicu, pomirnom vremenu i ma-loj vodi, a na obali je bila u 19,50. Savladao ještapom D.A.M HypronXS Tele 250 od 3,00metra, mašinicomD.A.M Quick 4000 Ne-pobedivi i najlonom XLFluor 0,35 mm. Vre-mešni pribor u majsto-rovim rukama izdržao je orijašku ribu. Mla-dica je merena u Gvoz-denovoj kafani u Oklet-cu, čemu su bili prisutniMlađa Pavlović, vlasnik kafane, Slobo Milikić izBeograda, Dejan Toše- vić iz Čačka, GoranPavlović i brojni drugiribolovci.

Zanimljivo je da jeSlobo Milikić na istu varalicu i na istom mes-tu (malo nizvodnije),pre godinu dana savla-dao mladicu tešku 23kg.

NN A A K K A A ŠŠIIK K UU,,R R A A NNOOMM ZZOOR R OOMM

Svetislav Igaz poznati je kikindskiribolovac. Po zanimanju je električar ukikindskoj “Livnici”. Ovog lepog somaod 10 kg dobio je ujutro oko 5,30, var-aličareći u kikindskom pristaništu.Savladao ga je štapom Hakuyo Aramisod 3,00 m, 30-60 g, najlonom 0,22Extreme i na kašiku FD 45.

Inače, Svetislav pored soma uspešnolovi i ostale grabljivice na kanalu DTD,a plovkari do duboko u zimu i ciprinide(šarana, deveriku, babušku).

Pošto je tog dana radio od 6,00,Svetislav se sa somom pojavio na rad-nom mestu, na opštu radost svih rad-nika. M. Stepanov

Taj dan mi baš ništa nije polazilo zarukom. Zato sam odmah iza podneva batalio posao i krenuo kući da se od-morim. Tamo vidim oca Ljubišu kako sesprema za pecanje. Odmah sam odlučioda mu se pridružim i ostatak dana pro- vedem na Moravi - opisuje dan koji ćedugo pamtiti Vladimir Jovičić, dvade-setčetvorogodišnji moler iz Jagodine.

Već oko 17 časova njih dvojica, udruštvu stalnog ortaka Srđana Radoj-kovića, zaposeli su dobro poznato mestona Mijatovačkom viru i osam štapova,čije su udice bile namamčene mamcimakoje som najradije uzima, našle su se naželjenom mestu. Sati su prolazili, str-pljnje popuštalo, a od ribe ni traga. Neš-to iza 20 sati počeli su da pakuju pribor,kada se jedini preostali Vladimirov štapžestoko zaljuljao.

- Naglo sam kontrirao i odmah shva-tio da na udici imam krupnu ribu. Otacmi je govorio kako da postupam pri pri-

vlačenju, a Srđan je požurio da donesemeredov. Mada su mi ruke podrhtavaleod uzbuđenja, nisam izgubio priseb-nost, pa se posle desetak minuta som,kakvog ranije nikada nisam uhvatio,zapraćakao na obali - opisuje Vladimirdetalje.

Zadovoljni što im se pecaroška srećaosmehnula, talični ribolovci su spakova-li pribor i pohitali do prodavnice ribolo- vačkog pribora i opreme “Magnum” gde je vaga pokazala 14,2 kilograma, ametar 125 centimetara. Uz merenjeulova nastalo je i nekoliko fotografijakoje će Vladimira podsećati na dan kada je došao do vrednog trofeja.

Ulov je ostvaren štapom D.A.M t.b.60 do 80 grama, mašinicomLINEAEFE, najlonom SAMURAJpromera 0,35 mm i udicom OVNER 3/0, koja je nosila dva uginula durduba-ka.Upornost se isplatila - Vladimir Jovičić i

Srđan Radojković sa vrednim ulovom

IIZZNNEENN A A DDNNII TTR R OOFFEEJJ




Oktobar 2006 70

ŠŠTTUUJJ A A NN A A CCR R V V IIĆĆ A A II 00,,1122

Trinaestogodišnji Jovan Bogovac izInđije je 9. septembra imao zaista lepulov: pecajući tog dana belu ribu nacrviće zajedno sa ocem Milovanom idrugom Nešom, na Dunavu kodSremskih Karovaca (kej-šetalište kod

hotela), savladao je lepu štuku od dvakilograma. Mladi majstor je neočeki- van ulov vešto izvadio petljašemHakuyo od 5 metara, osnovnimnajlonom 0,14 (predvez 0,12),plovkom od dva grama i udicomOwner veličine 12.

MMLL A A DDII CC A A OODD 2211,, 44 K K GG NN A A TTR R A A V V UU II 00 ,,1144 !!Oliver Đurić iz Bajine Bašte ostvario je 20. avgusta na Drini zaista neverovatan

ulov. Pecajući skobalja na travu kod sela Gvozdac (Mutov vir), na udicu mu jedošla kapitalna mladica teška čak 21,4 kg i duga 121 cm!

Vešti ribolovac uspeo je da savlada grdosiju za nekih 25 minuta, iako je pecao,za ovakvu ribu, zaista nežnim priborom: štapom Tubertini Bounty od 4,8 m,mašinicom Shimano Technium 2500, osnovnim najlonom Tubertini Top Scorer0,16 mm, predvezom Stroft 0,14 mm i udicom Gamakatsu veličine 12.



U ponudi široka paleta proizvoda za sve vrsteribolova po akcijskimsajamskim cenama

PPosle promocije na novosadskomsajmu Lorist, firma ENERGOTEAM, čiji je vlasnik Markocszy

Jozsef iz Budimpešte, za sportske rib-nolovce je najavila brojna prijatna izne-nađenja. Sve što je plenilo pažnju ku-paca u velikoj akcijskoj ponudi nasajmu, biće dostupno i preko distribu-tera za Vojvodinu, stare trgovačke kućeFazan iz Temerina, vlasnika TiboraBaloga. Cene kvalitetnog pribora i op-

reme ostaju iste - akcija važi i dalje, is-tiče direktor ENEGO TEAM-a, čije je se-dište u Nišu, Dušan Bogdanović.

Ovoga puta vam predstavljamo deoove bogate ponude pribora po povoljnimcenama.

Detaljnije informacije:

ENERGO TEAM , 18000 NišKoče Kapetana 8tel/fax: 018/217-571,mobtel 064/61-42-766, 064/30-74-506

e-mail: [email protected] , TEMERINNovosadska 507tel/fax: 021/843-872


Oktobar 2006 71

PORUKA IZ ENERGO TEAM - A

II K K V V A A LL II TT EE TT II CC EE NN A A

Italijanske kutije “NOU” - širok izbor modela

LED lampa za kačket - ruke slobodne umrklom mraku

Rod pod + signalizatori = 3000 din,šaranski štap Blue Blade (3,60 3 lbs) =

3000 din.

Mašinica Laser Fish RP 3000



Snažni, izdržljivi i izuzetnoštedljivi - dušu dali zaribolovce

V V anbrodski motor Suzuki DF5 iDF6 troši malo goriva, izrazito jetih i čist za okolinu, kompaktan

je, a zajedno sa ugrađenim rezervoaromza gorivo težak je samo 27 kg. Ima najsa- vremenije digitalno CDI paljenje otpor-no na koroziju, dekompresijski sistem,te graničnik prekomernog broja obrtaja.

Upravljačka ručica je duža od standard-nih, sa širim rukohvatom gasa, što omo-gućava lako upravljanje. U manevrisa-nju je brz jer se može zaokrenuti za 90stepeni u desno i levo, a kad stignete uluku, motor ćete isprati slatkom vodompriključivanjem na slavinu. Po želji,možete mu ugraditi spoljašnji rezervoari priključak za rasvetu ili punjenje bater-ije. Uz sve to ima i 3 godine garancije iobezbeđen servis.

Grubin Marine su na sajmuLorist imali akcijsku prodaju, kojase nastavlja.

Valja istaći da je paleta Suzukimotora koja se ovde nudi od 2,5do 200 KS!

Tehničke karakteristike DF5L i DF6L:5/6 KS, 4 takta, prenosiviSnaga na osovini propelera: 5/6 KSBroj cilindara: 1Zapremina: 138 cm 3

Dužina osovine: S:381 mm, L:508 mm

Potrošnja*: 1,6 milja - 0,2 litra/sat5,0 milja - 1,0 litra/satDetaljnije informacije: Grubin Ma-

rine, Novi Sad, Kej žrtava racije (brodZepelin), tel.021/426-633, 063/567-474, 063/554-605.


Oktobar 2006 73

IInstitut za stočarstvo Poljoprivrednogfakulteta u Zemunu - Beogradu i“Akvaforsk” Institute of Aquaculture

Research, as, Norway, organizuju od 1. do3. februara 2007. godine, na Poljoprivre-dnom fakultetu u Zemunu - Beogradu, IIIMeđunarodnu konferenciju i mini sajam“Ribarstvo”.

Teme konferencije “Ribarstvo”:1. Trendovi akvakulture u svetu i kod nas2. Gajeni vodeni organizmi3. Akvakultura- Kvalitet vode u ribnjacima- Proizvodnja riba i drugih vodenih orga-

nizama- Održiva akvakultura- Bolesti, preventiva i lečenje riba- Hidrotehnika u akvakulturi- Tehnika u akvakulturi- Obrazovanje u akvakulturi- Zakonska regulativa4. Ribarstvo otvorenih voda- Privredni ribolov

- Sportski i rekreativni ribolov - Zaštita ribolovnih voda- Zakonska regulativa5. Morsko ribarstvo6. Akvarijumsko ribarstvo

7. Riblja hrana8. Kvalitet, plasman

i prerada ribe9. Ekonomija u rib-

arstvuOčekuje se učešće

naučnika, stručnjaka,poslovnih ljudi, kao isvih zainteresovanih izoblasti Ribarstva izSrbije, kao i iz velikog broja zemalja.

Pored predavača izSrbije i Norveške, ze-malja čije su naučne instituticije organiza-tori Konferencije, učesnici Konferencije ćeimati priliku da čuju predavače (uz obez- beđen simultani prevod), kao i vide pro-izvode izlagača iz oblasti ribarstva iz preko15 zemalja.

Uporedo sa konferencijom odvijaće se imini sajam “Ribarstvo”. Namera organiza-tora je da jednom mestu okupi proizvođače

riba i namirnica od riba, proizvođače iuvoznike hrane i lekova za ribu, pro-izvođače i uvoznike opreme za ribarstvo,trgovce ribe i opreme, projektanske firmeiz oblasti ribarstva, poslovne ljude i struč-

njake iz oblasti ribarstva, naučne i stručeinstitucije koje u svojim osnovnim ilisporednim delatnostima imaju zastupljenoribarstvo ili prateće delatnosti ribarstva,sportske, privredne i rekreativne ribolovcei njihova udruženja, kao i sve zaintereso- vane za ovu oblast i da na taj način poboljšaposlovnu komunikaciju u oblasti ribarstva.Izlagači na Mini sajmu mogu biti svi zain-teresovani (firme, organizacije i pojedinci)

iz oblasti Ribarstva i pratećih grana (opre-manja, izdavaštva, kreditiranja, osiguranja,projektovanja, obezbeđenja, transporta...).

www.agrifaculty.bg.ac.yue-mail: [email protected]

AKCIJA U GRUBIN MARINE

V V R R HH UU NN SS K K II SS UU ZZ UU K K II

MM OO TT OO R R II

NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U ZEMUNU

II II II MMEEĐĐUUNN A A R R OODDNN A A K K OONNFF EER R EENNCCII JJ A A IISS A A JJ A A MM ““R R II BB A A R R SSTT V V OO””

DF5 - 1230 €

DF6 - 1340 €



PPrvi “Internacionalni bas kup” u Somboru okupio je

mnoge znalce u lovu grabljivice na veštačke mamce.Okupili su se ribolovci iz Kruševca, Niša, VrnjačkeBanje, Beograda, Novog Sada, Kikinde, B. Petrovca, Apatina iKoprivnice....

Iako vreme nije služilo takmičare, ulov nije izostao, kao nidobro druženje, vredne nagrade i lepa atmosfera.

Bas je slabo radio po izuzetno jakom vetru, pa su slabe kon-tre i česta otpadanja bila sastavni deo takmičenja. Za razlikuod basa, štuka je često odnosila varalice koje nisu bile njojnamenjene. Ipak, ulovljene su 23 štuke, dva bandara (jedan od24 cm), jedan bucov i pobednički bas.

Prvo mesto i vredna nagrada, dar A.&S. Nastasovića izBeograda, pripali su Goranu Rakiti iz Žablja za ulovljenog basa. Druga nagrada pripala je Miroslavu Plavšiću iz Sivca,

koji je ulovio najveću štuku (45 cm), dok je treće mesto pripa-lo Nikoli Parčetiću iz Crvenke. Prigodnu nagradu su dobili iOliver Leopolt iz Bezdana za štuku, Aleksandar Mitić koji jeulovio najviše riba (8 štuka u meri), jedini ženski takmičarMarija Blažić, a najmlađi takmičari Najdan Veljanovski(1995.), Svetozar Miškov (1994.) i Zoran Lepolt (1994.) dobilisu pregršt varalica “Moša” i varalice “Gaga”. Nagrađeni su zaprvo mesto dobili boravak od 7 dana za dve osobe u ribolo-

vačkom domu “Štuka” u Monoštorskom ritu, dok je drugo-plasirani dobio boravak za dve osobe u Vrnjačkoj Banji.

Na ovom skupu, varaličarska sekcija “Dr. Nikola Džamić” iz Vrnjačke Banje i varaličarska sekcija iz Sombora, nakondugogodišnje saradnje, potpisali su povelju o bratimljenju saciljem propagiranja lova ribe veštačkim mamcima, kao i popu-

larizacije i unapređenja ribolova uopšte.Nakon dodele nagrada usledilo je druženje i razmena iskus-tava uz večeru i tamburaše, sa dogovorom da se uskoro ponovo sretnemo.

Robert Katona


74 Oktobar 2006

PP R R V V A A NN A A ŠŠ A A K K NN JJ II GG A A OO ŠŠ A A R R A A NN UU II NN A A ČČII NN UU PP EE CC A A NNJJ A A

Prodajna mesta:U BEOGRADU – knjižare “Plato” i

“Vojna knjiga”;U SUBOTICI – “Golden master”;

U NOVOM KNEZEVCU – “Metaloplasti-ka”;

U NOVOM SADU – Meleg Carp Shop i“Ribolovac” u Kralja Petra I br. 23Kod izdavača - narudžba na telefon:011.2152.965; 011.17.66.265 i

064.230.61.75ili e-mail: [email protected]

Cena za kupce iz inostranstva iznosi25 evra (uračunata poštarina).

OBRADUJTE VAŠEG RIBOLOVCA!

Za narudžbe pet i više primeraka popust 30%

SOMBOR: INTERNACIONALNI BAS KUP

JJ EE DD A A NN BB A A SS ZZ A A PP OO BB EE DD UU

Pobednički bas vraćen je u vodu



U Jadranu je najčešća vrstakrupnih morskih pasa, anaročito je brojan u južnomdelu

Piše: Pavle Miljanić

UU Jadranu se sreće više vrstakrupnih morskih pasa, ali su sa-mo dva predmet sportskog ribo-

lova. Prvi je atraktivni dugorepi pas lisi-ca (Alopias vulpinus), a drugi je plava aj-kula ili modrulj (Prionace glauca), omi-ljeni trofej ljubitelja pučinskog ribolova.Modrulj pripada porodici Carchar-hinidae, koja okuplja pedesetak kosmo-politskih vrsta, okupljenih u 12 rodova.Smatra se da može dostići dužinu od bli-zu 5 m i težinu od skoro 300 kg. Postojeglasine o divovskim modruljima dugim6 m, ali one nisu potvrđene, mada ne bičudilo da su tačne pošto su u literaturimaksimalne dimenzije mnogih riba češ-će potcenjene nego precenjene. Inače,novi svetski rekord po pravilima IGFA (International Game Fish Association)iznosi 240 kg (528 libri), a postavljen je

9. avgusta 2001. g. u vodama nadomak Montauka (država Nju Jork). Ovaj mod-rulj bio je dug ravno 4 m. Prethodni re-kord iz 1996.g. iznosio je “svega” 206 kg.

BIOLOGIJA

Od ostalih morskih pasa modrulja jelako razlikovati po predivnim bojamakoja mu je priroda podarila. Leđa oveajkule imaju tamno-plavu boju kobaltaili indiga, bokovi su u svetlo-plavim ni- jansama, dok je stomak beličast. Otudamu i naučni naziv (glaucus na latinskom

znači plav ili plavo-zelen), kao i imenana većini živih jezika (engl. blueshark ili bluedog, nem. blauhai, šp. tiburon azul,franc. peau bleue, ital. squalo azzuro

itd.) Kontrast između tamnih leđa i svet-

log stomaka obezbeđuje modrulju (kao imnogim drugim pelagičkim predatori-ma), efikasnu kamuflažu na otvorenommoru. Naime, žrtve ga teže uočavaju, bilo da gledaju odozdo (svetli trbuh segubi u osvetljenoj površini mora), biloodozgo (tamna leđa se stapaju sa mor-skim dubinama ili dnom). Od ostalihosobenih crta ističe se veoma dugačkogrudno (pektoralno) peraje, uzano isrpoliko. Telo modrulja je vitko, vrete-nasto i elegantno, tipično za morske psekoji se odlikuju prorazrednim plivačkimsposobnostima i u čijem životu brzina

igra važnu ulogu. Gubica mu je izrazitodugačka, konusnog oblika, oči krupne,sa pokretnim kapcima. Čeljusti su nao-ružane brojnim i velikim zubima zastra-šujućeg izgleda. Trouglastog su oblika,zašiljeni i testerastih ivica, s tim što sugornji širi i više iskošeni. U svakoj če-ljusti ima 27 do 34 zuba.

Modrulj je pelagična vrsta psa, štoznači da život provodi u slobodnoj vodi,nezavisno od morskog dna. Uglavnomse drži otvorenog mora, a u blizini obalemožemo ga naći samo izuzetno, po prav-ilu tamo gde je kontinentalna platforma

uska. Obično se kreće u površinskim vo-dama, ali ga srećemo i na dubinama od150 m. Tipična je migratorna vrsta i čes-to prelazi ogromna rastojanja u potrazi

za hranom ili odgovarajućom temper-

aturom vode (vezano za reprodukciju).Prilikom migracija formira velika jata,obično sastavljena samo od mužjaka ilisamo od ženki približno iste veličine.Razlog za ovakvo ponašanje naučnicima još nije poznat. Po načinu ishrane je tipi-čni mesožder, poznat po agresivnosti i

proždrljivosti. Najintenzivnije se hranitokom noći. Poput većine ostalih mor-skih pasa, nije naročito probirljiv: napa-da plavu ribu (sardine, inćune, skuše,lokarde, palamide, sitne tune), malemorske pse, lignje, sipe i druge glavo-nošce, pelagične rakove, mladunčadmorskih sisara... Zna i da zgrabi neop-rezne morske ptice koje slete na po- vršinu ili zarone za sitnom ribom. Sličnonekim drugim ajkulama, jede i otpatke

koji se bacaju s ribarskih i putničkih bro-dova, pa ponekad, sledeći ih, dođe u bli-zinu luka.

Razmnožavanje modrulja je vivipa-rno. Posle godinu dana embrionalnog


76 Oktobar 2006

MORE: PAS MODRULJ

OOPP A A SSNNII PPUUČČIINNSSK K II LLEEPPOOTT A A NN

Modrulj ima zastrašujuće čeljusti puneoštrih, trouglastih zuba



razvoja ženka okoti više desetina živihmladunaca (čak i preko 100), koji su du-gački 35-45 cm. Seksualna zrelost nas-tupa u uzrastu od 4-5 godina, pri dužiniod 2.5 m. Smatra se da modrulj možeživeti više od 20 godina.

Modrulj je široko rasprostranjen usvim umerenim i toplim morima. Ima ga

u celom Mediteranu. U Jadranu je naj-češća vrsta krupnih morskih pasa, a na-ročito je brojan u njegovom južnom de-lu. Pre četiri godine jedan ribolovac izUlcinja ulovio je posle dvočasovne borbemodrulja teškog blizu 100 kg, dugog2.20 m.

Modrulj se svrstava u grupu pasa kojisu potencijalno opasni za čoveka, madau tom pogledu naučnici nisu jedinstveni.Prema nekim mišljenjima ljude napadasamo kad je isprovociran mirisom krvi.Postoje provereni podaci da je odgovo-ran za smrt ranjenika prilikom raznih

nesreća na moru. Najpoznatiji takav slu-čaj desio se u 2. svetskom ratu kada je jato modrulja u vodama Pacifika usmrti-lo nekoliko stotina američkih mornarasa broda koji su torpedirali Japanci.

LOV: DRIFTING I TROLING

Na sportski način modrulj se najefikas-nije lovi hranjenjem iz čamca u mestu(driftingom). Čamac može biti usidrenili prepušten struji. Ovaj metod se svodina to da se iz čamca niz struju baca veli-ka količina primame koju čini iseckanasitna plava riba (sardela, papalina, inću-ni itd.), a mogu se bacati i cele ribice.Poželjno je ispod čamca držati mrežastu vrećicu napunjenu samlevenom ili isit-njenom plavom ribom, ili otpacima odčišćenja ribe, koja će nadaleko za sobomostavljati neodoljivi oblak mirišljavihčestica. Vrećicu je potrebno povremenodobro protresti. Efikasnost ovog metodapočiva na izvanrednom čulu mirisa mo-drulja. Privučen primamom, modruljnekad zna da dođe do samog čamca,maltene da nam jede “iz ruke”.

Udicu i mamac puštamo niz struju,tamo gde ide primama. Pošto se modruljkreće u gornjim vodenim slojevima,najbolja je prezentacija pomoću plovka(balon, plastična boca, komad stiropora,plute itd.), koji mamac konstantno

održava na željenoj dubini, obično ne većoj od desetak metara. Na udicu obič-no kačimo cele sardele,

komade ili filete skuše ililokarde, lignju, sipu itd.Što mamac intenzivnijemiriše i više krvari, bićeprivlačniji. Još bolje jemodrulju ponuditi živuribicu ili glavonošca. Za- visno od vrste i veličinemamca koristićemo udi-ce u rasponu od 5/0 pasve do 10/0. Najviše seupotrebljava sistem oddve udice kratkog vrata,kako za mrtve, tako i za

žive mamce. Žive ribicemogu se zakačiti i na jednu udicu, za leđa.Pošto je udica velika idebela mamac se lako

povredi ili usmrti. Zbog toga iskusni ribolovci živu ribicu i ne probadaju, već je jednostavno privežu za udicu.

Imajući u vidu potencijalne dimenzijemodrulja, ali i drugih riba koje se loveovom metodom (sabljarka, tuna itd.),pribor za drifting mora biti robustan ipouzdan. Čine ga štap snage 30 ili 50

libri i multiplikator srednje veličine. Sis-tem čine osnovna struna orijentacionenosivosti 50 libri (22.5 kg), velika i jaka vrtilica (sa ili bez kopče) i žičana sajladužine nekoliko metara, nosivosti 50-100 kg, koja je apsolutno neophodna, jernema tog monofila koji modrulj ne možekao od šale pregristi.

Dok čekamo griz, kočnica multiplika-tora treba da je otpuštena kako bi mod-rulj mogao lagano da uzme mamac i dapočne da ga guta ne osećajući nikakav otpor. Onda prstom pritisnemo kalem idamo dve-tri energične kontre, posle če-

ga kočnicu stavljamo u redovan borbenipoložaj.Zavisno od veličine modrulja, borba

može trajati od desetak minuta do neko-liko sati. Za izvlačenje krupnih primera-ka neophodni su dugački i jaki Big-Ga-me gafovi, jer će oni standardni lako bitiispravljeni. Imajući u vidu opasnost odugriza i udarca repa, izlišno je napomi-njati koliko opreznosti je potrebnotokom izvlačenja modrulja iz vode, kao ionda kad smo ga prebacili preko palube.

Modrulj se može loviti i u pokretu -

panulanjem (trolingom), ali se ovaj me-tod daleko ređe upražnjava. Veštačkimamci se baš i nisu pokazali naročitoefikasnim, ali se odlični rezultati mogu


NN A A JJ V V II ŠŠ EE EE K K SS PP LL OO A A TT II SS A A NN

Plave ajkule spadaju u najbrojnije, najrasprostranjenije, najplodnije i najbrže

Modrulj - svetski rekorder težak je 240 kgi dug 4 metra!

Za lov ovakvih grdosija koristi se robustan pribor

ribolovacki magazin rm 63 - oktobar 06

Documents