Rjenik - opti pojmovi osiguranjaSaznajte znaenja raznih pojmova osiguranjaDobrovoljno osiguranje/neobavezno osiguranje(Leksikon osiguranja, dr Boris Marovi - dr Neboja arkovi)

Osiguranje zakljueno slobodnom voljom, iz isto ekonomskih pobuda zainteresovane strane - ugovaraa osiguranja, odnosno osiguranika kako bi zatitio imovinu, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili ivot. Dakle, ono proistie iz razvijenosti svesti o postojanju potrebe koja se zadovoljava sklapanjem ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Veina osiguranja spadaju upravo u dobrovoljna. Prema naim zakonskim reenjima, a slino je i u drugim zemljama, osiguranje imovine i osiguranje lica su naelno dobrovoljni. Nasuprot tome, postoje obavezna osiguranja kao izuzeci strogo ureeni zakonom. Mogue je da neka grana osiguranja bude i dobrovoljna i obavezna: na primer, zdravstveno osiguranje za koje se zakonskim odredbama moe utvrditi do kog iznosa je prinudno i preko ega je dobrovoljno.

Obavezno osiguranje/prinudno osiguranje

(Leksikon osiguranja, dr Boris Marovi - dr Neboja arkovi) Osiguranje lica ili osiguranje imovine na osnovu zakona, nezavisno od volje uesnika u osiguravajuem odnosu. Zakonska prinuda u osiguranju prisutna je u svim zemljama, pokrivajui, dodue, srazmerno mali deo ukupnog osiguranja. U nas je zakonom odreeno da se obavezno osiguravaju vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila od odgovornosti za tete priinjene treim licima, putnici u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja, vlasnici odnosno korisnici vazduhoplova od odgovornosti za tetu nanetu treim licima i polozi graana kod bankarskih i drugih finansijskih ustanova. Vlasnici ili korisnici prevoznih sredstava duni su zakljuiti ugovor o osiguranju sa osiguravajuom organizacijom. U tim sluajevima osiguravajui odnos ne nastaje samokretno, premda je obavezan, ve sklapanjem ugovora. Odredbe o obaveznom osiguranju ne vae za vojsku. Znaajno podruje prinude, koje je izvan premijskog osiguranja, predstavlja socijalno osiguranje, ureeno takoe posebnim zakonskim propisima.

Vrste osiguranja

(Leksikon osiguranja, dr Boris Marovi - dr Neboja arkovi) Oblici u kojima se savremeno osiguranje pojavljuje su mnogobrojni. Stoga se oni grupiu i razvrstavaju prema odreenim zajednikim svojstvima: postoje razne podele na pojedine vrste, grane osiguranja i druge nivoe grupisanja kako bi se olakalo njihovo prouavanje i primena neophodnih ekonomskih, pravnih pravila i pravila tehnike osiguravanja. S razvojem privrede i drutva neprekidno niu nove vrste osiguranja, dok se neke gase. Podele se razlikuju i od zemlje do zemlje. U naem Zakonu o osiguranju imovine i lica kao vrste osiguranja pominju se osiguranje ivota, zdravstveno i penzijsko osiguranje, obavezna osiguranja, ostala imovinska osiguranja, osiguranje od nezgode i osiguranje depozita graana. Oito da je svaka podela na vrste i grane osiguranja izuzetno rastegljiva i uslovna, te je takvom i treba posmatrati.

Uslovi osiguranja

(Leksikon osiguranja, dr Boris Marovi - dr Neboja arkovi) Skup klauzula kojima se podrobno ureuju odnosi izmeu ugovaraa osiguranja, odnosno osiguranika i osiguravaa, ukoliko nisu utvreni zakonom ili podzakonskim propisom. Predstavljaju sastavni deo ugovora o osiguranju. Prema naim propisima, organizacija je duna da, prilikom podnoenja zahteva za izdavanje dozvole za rad osiguravau, uz ostalo, podnese i uslove osiguranja s miljenjem ovlaenog aktuara. Njima se ureuju prava i obaveze izmeu osiguranika i osiguravaa. Osigurava je obavezan da uslove osiguranja preda osiguraniku prilikom zakljuenja posla ukoliko ve nisu odtampani na polisi osiguranja. Postoje opti i posebni uslovi osiguranja. Prve osigurava donosi unapred, odreujui sadraj buduih ugovora za pojedine vrste osiguranja, a osiguranik ih u celini ili prihvata ili odbija. O posebnim uslovima uesnici u ugovoru se sporazumevaju. Tu se, zapravo, radi o utvrivanju konanog sadraja polise i primeni raznih dodatnih klauzula.

Ugovor o osiguranju

(Leksikon osiguranja, dr Boris Marovi - dr Neboja arkovi) Odnosi osiguranja se u nas, po pravilu, zasnivaju ugovorom kao pravnim poslom, bilo da je re o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju. Ponudu za osiguranje najee daje mogui osiguranik. Ugovor o osiguranju stvara obaveze za obe ugovorne strane - osiguranik se obavezuje da plaa premiju osiguranja, a osigurava da snosi posledice ostvarenja rizika. Sem ovih, osnovnih obaveza, redovno postoji i niz drugih: kod osiguranika to su obavetavanje o promenama okolnosti od kojih zavisi rizik, o nastanku osiguranog sluaja, preduzimanje mera spasavanja i drugo, dok se kod osiguravaa radi jo o snoenju trokova spasavanja, stvaranju rezervi i tako dalje. Ugovor o osiguranju u punoj meri zavisi od sluajnosti. Naime, u trenutku njegovog zakljuenja, zbog neizvesnosti dogaaja, nisu poznate visina i uzajamni odnos obaveza obe strane. Ugovor o osiguranju je samo u nekim sluajevima formalan. Kod njega je prisutna visoka ujednaenost ugovornih uslova zbog brzine i jednostavnosti sklapanja posla, koji su obino predstavljeni uslovima osiguranja, i brojnim klauzulama. Ugovor je, takoe, postepen, to znai da se ispunjenje obaveza ugovornih strana protee na neko vremensko razdoblje.

Trajanje osiguranja

(Leksikon osiguranja, dr Boris Marovi - dr Neboja arkovi) Vremenska duina dejstva osiguranja. Ukoliko nije drugaije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoj uinak poevi od 00 sati (dakle na isteku) ugovorenog poetnog dana oznaenog u polisi osiguranja, pa sve do 24 sata poslednjeg dana ugovorenog roka. Trajanje osiguranja se, prema potrebi, moe ugovoriti na odreeni rok ili na neodreeno vreme. Zatita najee traje godinu dana, ali moe biti i dua ili znatno kraa, recimo, samo nekoliko sati za vreme putovanja iz mesta u mesto ili tokom izvoenja neke priredbe. Polazei od duine trajanja osiguranja, razlikuju se kratkorono osiguranje s rokom do jedne godine, viegodinje osiguranje sa ugovorenim trajanjem iznad jedne godine, kao i dugorono osiguranje s neodreenim rokom trajanja kod kojeg se ugovara samo poetak osiguranja. Sem toga, razlikuju se formalno, materijalno i tehniko trajanje osiguranja. Prvo je vezano za dejstvo ugovora, drugo za preuzimanje rizika, a tree za vreme na koje se odnosi obraun premije. Ovaj pojam je slian pojmu razdoblje osiguranja, ali u odnosu na njega ima uoptenije znaenje.1. Osigurava Drutvo za osiguranje sa kojom se zakljuuje ugovor o osiguranju i koja se obavezuje da isplati korisniku osiguranja preuzetu ugovornu obavezu;2. Ponudilac- Lice koje eli da zakljui ugovor o osiguranju i u tu svrhu podnosi pisanu ponudu Osiguravau;3. Ugovara osiguranja- Lice koje je sa osiguravaem zakljuilo ugovor o osiguranju;4. Osiguranik- Lice ija je stvar, odnosno imovinski interes osiguran i kome pripadaju prava iz osiguranja;5. Korisnik- Lice u iju se korist zakljuuje ugovor o osiguranju;6. Osigurani sluaj Budui, neizvjestan i od volje Ugovaraa nezavisan dogaaj; tetni dogaaj koji bi mogao dovesti do ostvarivanja odtetnog zahtjeva od strane oteenika;7. Ponuda Pisani prijedlog ponudioca za zakljuenje ugovora o osiguranju uinjen Osiguravau;.Polisa- isprava o zakljuenom ugovoru o osiguranju;8. Obraunska polisa- isprava koja sadri obraun premije za narednu godinu, odnosno period osiguranja, koju sainjava osigurava kod viegodinjih i dugoronih ugovora o osiguranju;9. Premija Novani iznos koji je Ugovara osiguranja duan da uplati Osiguravau po zakljuenom ugovoru o osiguranju;10. Tehnika premija- dio premije utvren poslovnim aktima osiguravaa koji slui za izvrenje obaveza iz ugovora o osiguranju;11. Osigurana suma- Ugovoreni iznos koji je Osigurava duan isplatiti korisniku prema ugovoru o osiguranju ivota;12. Smanjena/redukovana osigurana suma- iznos na koji se smanjuje ugovorena osigurana suma kao posljedica neplaanja premije, a u skladu sa Tabelom smanjenih osiguranih suma bez daljeg plaanja premije;13. Franiza (uee u teti)- ugovoreni iznos uea osiguranika u svakoj teti;14. Otkupna vrijednost novani iznos koji je Ugovarau, odnosno drugom imaocu prava otkupa osiguranja duan da isplati osigurava u sluaju prijevremenog raskida ugovora;15. Matematika rezerva predstavlja sadanju vrijednost buduih obaveza Osiguravaa umanjenu za sadanju vrijednost buduih obaveza Ugovaraa.