Robert Sojer

Dete

Robert Sojer

Dete

Prevod

Milica Simi

Algoritam

Beograd, 2007.

Naslov originala

HYBRIDS

Robert J. Sawyer

Robert Sojer

DETE

Urednik

NENAD STAMENKOVI

Izdava

ALGORITAM

www.aIgoritam.co.yu

Prelom i korice

ATENEUM

tampa

HEKTOR PRINT

Zemun

Za izdavaa

VESO IVANIEVI

Tira

800

Za

Lojda i Ivon Peni,

divne ljude

Komentar autora

Neutrinska Observatorija Sadberi, rudnik Krejton kompanije Inko, univerzitet Lorentijan i univerzitet Jork zaista postoje. Svi likovi u ovom romanu su u potpunosti izmiljeni. Oni nemaju nikakve slinosti sa stvarnim ljudima koji rade u ovim ili u bilo kojim drugim organizacijama.

Izjave zahvalnosti

Zahvaljujem se na pomoi u svim antropolokim i paleo-antropolokim pitanjima dr Majklu Bret-Surmanu i dr Riku Potsu iz Instituta Smitsonijan, dr Filipu Libermanu sa univerziteta Braun, dr Robinu Ridingtonu sa univerziteta Britanska Kolumbija, Geriju D. Sojeru (nismo u srodstvu) i dr Ianu Tatersolu iz Amerikog muzeja Prirodne istorije, dr Milfordu Volpofu sa univerziteta Miigen i ostalim brojnim strunjacima koje sam ve naveo u svom prethodnom romanu Dve vrste.

Za sva pitanja iz genetike i u vezi sa bolestima zahvaljujem se dr Dordu Karmodiju sa Odseka za biologiju univerziteta Karleton, Piteru Halau, Hasanu Masumu, dr Alison Sinkler i Edvardu Viletu. Za sve savete u vezi sa ostalim medicinskim pitanjima zahvaljujem se endokrinologu Kristoferu Kovaku sa univerziteta Njufaundlend.

Za informacije o Neutrinskoj opservatoriji Sadberi zahvaljujem se dr Artu Mek Donaldu i dr D. Dankan Hepburn.

Zahvaljujem se Normu Nejsonu to mi je ukazao na teorije po kojim ljudska svest predstavlja elektromagnetni fenomen. Dve teorije ove vrste koje su sline u veini pojedinosti nedavno su objavili, nezavisno jedno od drugog, dr Dondo MekFaden sa univerziteta Sarej i dr Suzan Poket sa univerziteta Okland. Oni koji bi

eleli da saznaju neto vie o ovome mogu da proitaju poslednje poglavlje knjige Dondoa MekFadena Kvantna evolucija: Nova nauka ivota (Harper Kolins GB 2000; V.V.Norton, SAD, 2001) i knjigu Suzan Poket Priroda svesti: Hipoteza (Rajters klab pres, 2000).

U prethodnoj knjizi ove trilogije Dve vrste postojale su brojne rasprave oko paleomagnetnih dokaza koji pokazuju da je do prethodnog kolapsa Zemljinog magnetnog polja dolo veoma brzo. Budui da se ta istraivanja spominju i u ovoj knjizi, oni koje to zanima mogu da proitaju studiju Roberta Koa i Miela Prevoa Dokazi o izuzetno brzoj varijaciji polja tokom geo-magnetne promene koja je objavljena u Earth and Planetary Science Letters 92:292-98 (1989) i nastavak te studije koji su uradili Ko, Prevo i Pjer Kamp pod naslovom Novi dokazi o izuzetno brzoj varijaciji polja tokom geo-magnetne promene koji je objavljen u Nature 374:687-92 (1995). Za sve ostale savete u vezi sa promenom magnetnog polja zahvaljujem se dr Grantu MekKormiku i dr Arijelu Rajhu.

Ogromnu zahvalnost dugujem svojoj divnoj eni Karolin Klink, svom uredniku Dejvidu Hartvelu i njegovom partneru Moe Federu, svom agentu Ralfu Viinanci i njegovim partnerima Kristoferu Lotsu i Vinsu Derardisu, zatim Tomu Doertiju, Lindi Kvinton, Denifer Markus, Denifer Hant i Iren Galo i svima ostalima u Tor buks, kao i Haroldu i Silviji Fen, Robertu Hauardu, Hajdi Vinter, Melisi K ameron , Dejvidu Leonardu, Stivu Sent Amantu i svima ostalima u H.B. Fen end kompani.

Zahvaljujem se i svim prijateljima i kolegama ije su me ideje inspirisale, a naroito Lindi Garson, Marselu

Ganjeu, Dejmsu Alanu Garnijeu, Alu Katerinskom, Herbu Kaudereru i Robertu arlsu Vilsonu. Za ovaj roman su zasluni i Ted Blini, Karolin Klink, Dejvid Livingston Klink, Riard Gotlib, Piter Hala, Hauard Miler, Arijel Rajh, Alan B. Sojer, Sali Tomaevi, Edo van Belkom i Dejvid Vidikomb.

Ko je ko u dva univerzuma

Barasti (Homo neanderthalensis)

Ponter Bodit

Dasmel Ket

Mega Bek

Adikor Huld,

Lurt Fradlo

Dab Lundej

BandraTolgak

Harb

Hapnar

Drana

Visan Lenet

Lonvis Trob

kvantni fiziar (Generacija 145),

Ponterova starija ki (147),

Ponterova mlaa ki (148),

kvantni fiziar (145),

Adikorov enski partner, hemiar (145),

Adikorov sin (148),

geolog (144),

Bandrin muki partner (144),

Bandrina starija ki (146),

Bandrina mlada ki (147),

genetiar (144),

pronalaza (138)

Gliksini (Homo sapiens)

Meri Von

Kolm O'Kejsi

Dok Kriger

Luiz Benoa

Ruben Montego

Veronika enon

Kvejzer Remtula

Kornelijus Raskin

genetiar u Grupi sinergija,

Merin mu sa kojim se razila,

direktor Grupe sinergija,

fiziar u Grupi sinergija,

lekar u rudniku Krejton,

neurobiolog, univerzitet Lorentian

genetiar, univerzitet Jork,

genetiar, univerzitet Jork

Verovanje u Boga je esto smatrano ne samo za najveu, ve i za najpotpuniju razliku koja postoji izmeu oveka i ivotinja.

ARLS DARVIN,

Pad oveka

I dopustite mi da vam kaem: Bog nije onoliko beskonano veliki kao to to katolici tvrde. On ima oko est stotina metara u preniku; a ak i onda je sve slabiji kako se ide dalje ka ivicama.

KAREL APEK,

Apsolutno u svoj svojoj veliini

Ljudi su i dalje podeljeni na dve vrste: na malo onih koji u svojim duama nose sklonost ka spekulaciji i na mnogo onih koji nemaju tu sklonost, a izmeu njih su oni koji su meavina te dve vrste.

DON GOLSFORTI,

Dopustiti

Poglavlje 1

Moji dragi Amerikanci i svi ostali ljudi na ovoj Zemlji veliko mi je zadovoljstvo to mogu da vam se veeras po prvi put obratim kao novi predsednik SAD. eleo bih da govorim o bududnosti nae vrste ljudskih

bida, vrste poznate kao homo sapiens, vrste koja poseduje mudrost...

Mer, poe Ponter Bodit, ast mi je to mogu da te predstavim Lonvisu Trobu.

Meri je ve bila navikla da Neandertalce smatra robusnim zdepasti varcenegeri je bio izraz koji se po prvi put pojavio u listu Toronto star i skovan je zato to su Neandertalci niskog rasta i veoma miiavi. Zbog toga, prilino se iznenadila ugledavi Lonvisa Troba, pogotovu zato to je on u tom trenutku stajao pored Pontera Bodita.

Ponter je pripadao onome to Neandertalci nazivaju Generacija 145, a to znai da je imao trideset osam godina. Bio je visok oko metar sedamdeset i spadao je meu vie Neandertalce, a uz to je imao miie na kakvim bi mogla da mu pozavidi veina bodi-bildera.

S druge strane, Lonvis Trob je bio jedan od veoma malog broja jo ivih pripadnika Generacije 138 a to znai da je imao neverovatnih sto osam godina. Bio je

mrav, ali su mu ramena i dalje bila veoma iroka. Svi Neandertalci imaju svetlu boju koe oni su ljudi naviknuti na ivot u severnim krajevima planete ali Lonvis je izgledao kao da je bukvalno providan, a isto tako i ono malo dlaka po telu koje je jo imao. Iako su se na njegovoj glavi mogle videti sve uobiajene karakteristike pripadnika njegove vrste nisko elo, dvostruki eoni luk, ogroman nos, etvrtasta donja vilica bez brade na njoj uopte nije bilo kose. Nasuprot njemu, Ponter je imao bujnu plavu kosu (koja je bila podeljena tano na sredini glave, kao kod veine Neandertalaca) i gustu plavu bradu.

Ipak, oi su bile ona najneverovatnije karakteristika dvojice Neandertalaca koje je Meri Von sada posmatrala. Ponterove oi su bile zlatne boje; Meri je znala da bi mogla da u njih gleda beskonano dugo. Lonvisove duice su se sastojale od razliitih delova i bile su mehanike: njegove one jabuice su bile napravljene od uglaanog metala plavkaste boje sfernog oblika, sa centralnim soivima plavo-zelene boje.

Prijatan dan, naunie Trob, ree Meri. Nije mu pruila ruku; to, naime, nije bio obiaj kod Neandertalaca. ast mi je to sam vas upoznala.

Nesumnjivo jeste, odgovori joj Lonvis. Naravno, on joj se obratio na neandertalskom jeziku postojao je samo jedan, tako da nije imao naziv a njegov Pratilac je preveo ono to je rekao, izgovarajui svojim sintetizovanim glasom rei na engleskom koje su se ule kroz spoljanji zvunik.

A kakav je to samo Pratilac bio! Meri je znala da je Lonvis Trob izumeo ovu tehnologiju jo kada je bio

mladi, one godine koju su pripadnici Merine vrste oznaavali kao 1923. U poast svemu onome to su Pratioci uinili za svet Neandertalaca, za Lonvisa je bio izraen implant od istog zlata. Bio je ugraen u nadlanicu njegove leve ruke; naime, veoma malo Neandertalaca je levoruko. Nasuproto tome, Ponterov Pratilac Hak je bio napravljen od obinog elika i delovao je prilino neupadljivo u poreenju sa Lonvisovim.

Meri je genetiarka, ree Ponter. Ona je ta koja je dokazala kada sam prvi put bio na ovoj Zemlji da sam ja, genetski gledano, ono to oni nazivaju Neandertalac.

Lonvis je ispruio ruku i uzeo Merinu sitnu aku u svoju krupnu sa kratkim prstima.

Ipak, to je vanije od toga, to je ena koju volim. Mi nameravamo da uskoro obavimo ceremoniju vezivanja.

Pogled Lonvisovih mehanikih oiju zadra se na Meri, ali ona nikako nije mogla da pronikne ta se krije u njemu. Ona uhvati sebe kako skree svoj da bi pogledala kroz prozor svoje kancelarije koja se nalazila na drugom spratu stare vile koju je koristila Grupa sinergija tu, u Roesteru u dravi Njujork. Veliko jezero Ontario sivkaste boje prualo se ka horizontu. Pa, ree Lonvis, ili, bar je tako njegov Pratilac nainjen od zlata preveo re od jednog sloga koju je glasno izgovorio. Ali, odmah zatim on neto ree veselijim glasom gledajui u Pontera. A ja sam mislio da sam ja taj koji mnogo ini za povezivanje razliitih kultura.

Lonvis je bio jedan od desetoro izuzetno cenjenih Neandertalaca velikih naunika, nadarenih umetnika koji su proli kroz kapiju koja spaja dva sveta, spreivi

time svoju vladu da prekine vezu izmeu dva paralelna univerzuma.

elim da vam se zahvalim na tome, ree Meri. Svi mi ovde smo vam zahvalni svi mi ovde u Grupi sinergija. Doi tako u sasvim nepoznat svet!

To je poslednje to bih pomislio da u uiniti u ovim godinama, ree Lonvis. Ali, one kratkovide budale koje sede u Visokom savetu sedokosih! On odmahnu glavom s gaenjem.

Naunik Trob e raditi sa Lu, poe Ponter, na tome da se utvrdi da li je mogue ovde napraviti kvantni kompjuter kao to je onaj koji smo Adikor i ja stvorili, i to korienjem opreme koja je ovde kako vi ono kaete? 'pri ruci'.

Lu je bila dr Luiz Benoa, nuklearni fiziar. Neandertalci nisu mogli da izgovore glas i i njihovi Pratioci su ga dodavali kad je to bilo neophodno pri prevoenju neandertalskih rei na engleski.

Luiz je spasla Ponteru ivot kada je on prvi put dospeo na ovu Zemlju, pre nekoliko meseci, kada je nesrenim sluajem bio prenet iz svoje podzemne kvantno-kompjuterske laboratorije na odgovarajuu lokaciju na ovoj Zemlji, a ispostavilo se da je to bio rezervoar sfernog oblika ispunjen tekom vodom u Neutrinskoj observatoriji Sadberi u kojoj je Luiz tada radila.

Poto je bila stavljena u karantin sa Ponterom, Meri i lekarem Rubenom Montegom kada se Ponter razboleo tokom svoje prve posete, Luiz je imala priliku da sazna od Pontera sve to Neandertalci znaju o kvantnim

kompjuterima i zato je bilo sasvim prirodno to je bila postavljena na elo projekta stvaranja istog takvog kompjutera na ovoj Zemlji. To je proglaeno prioritetnim zadatkom, budui da je kvantni kompjuter odgovarajue veliine bio osnova za povezivanje dva paralelna univerzuma.

A kada u da upoznam naunicu Benoa? upita Lonvis.

Ovog trenutka, zau se enski glas sa jakim francuskim naglaskom. Meri se okrenu. Luiz Benoa lepa, smeokosa dvadesetosmogodinjakinja, dugih nogu, blistavih belih zuba i savrenih oblina stajala je na vratima. Izvinite to kasnim. Saobraaj je ubistven.

Lonvis malo nae na stranu svoju staru glavu, oigledno sluajui svog Pratioca kako prevodi ove poslednje tri rei, ali, isto tako oigledno potpuno zbunjen njima.

Luiz je ula u kancelariju i pruila mu svoju ruku svetle puti. Dobar dan, naunie Trob, ree. Drago mi je to sam vas upoznala.

Ponter se malo nae ka Lonvisu i neto mu apnu. Lonvisovo elo se nabora. Predstavljalo je neobian prizor kada neki Neandertalac podigne obrve, ali bilo je potpuno nadrealno, smatrala je Meri, kada je to uinio ovaj stogodinjak bez ijedne dlake na licu. Lonvis tada isprui svoju ruku i uze Luizinu u nju, steui je kao da podie neki predmet koji mu je neprijatan na dodir.

Luiz mu uputi jedan od svojih neodoljivih osmeha, ali, inilo se da to nema nikakvog dejstva na Lonvisa. Zaista mi je ast, ree Luiz. Zatim pogleda u Meri. Nisam bila

ovoliko uzbuena jo otkako sam upoznala Stivena Hokinga! Stiven Hoking je jednom posetio Neutrinsku observatoriju Sadberi; to je predstavljalo prilian poduhvat budui da se detektorska komora nalazi na dubini od dva kilometra i da je od najblieg lifta udaljena jedan kilometar i dve stotine metara putem koji vodi koz rudnik.

Moje vreme je izuzetno dragoceno, ree Lonvis. Moemo li da ponemo da radimo?

Naravno, odgovori mu Luiz, smeei se i dalje. Naa laboratorija je tamo, malo dalje niz hodnik.

Luiz krenu, a Lonvis za njom. Ponter prie Meri i s ljubavlju je liznu po licu, ali Lonvis ree, ne osvrui se. Hajde sa nama, Bodite.

Ponter se tuno nasmei pogledavi Meri, a zatim slee svojim ogromnim ramenima kao da eli da kae ta se tu moe i krenu za Luiz i velikim pronalazaem, zatvarajui za sobom teka vrata od tamnog drveta.

Meri sede za svoj pisai sto i poe da sreuje gomilu papira na njemu. Bila je... ta? Nervozna? Ljubomorna? Nije bila sigurna ta sada osea, ali sasvim sigurno je u poetku bila nespokojna kad bi posmatrala Pontera u drutvu sa Luiz Benoa. Uostalom, Meri je otkrila da su mukarci iz vrste homo sapiens ovde u Grupi sinergija esto nazivali Luiz iza njenih lea SL. Meri je jednom upitala Frenka, jednog od momaka koji se bave fotografijom, ta to znai. Njemu je bilo neprijatno, ali joj je, ipak, rekao da to znai Sona Luiz. Meri je morala da prizna da je Luiz bila upravo takva.

Meutim, Meri vie nije smetalo kada je Ponter sa Luiz. Uostalom, nju, a ne Kanaanku francuskog porekla, Neandertalac voli, a uz to, inilo se da za Baraste velike grudi i pune usne ne predstavljaju omiljene fizike karakteristike kod ena.

Trenutak kasnije zau se kucanje na vratima. Meri podie pogled. Slobodno, povika.

Vrata se otvorie i na njima se pojavi Dok Kriger, visok, mrav, sede kose oeljane tako da bi Meri uvek podsetio na Ronalda Regana. Ona nije bila jedina; naime, oni isti koji su Luiz kriom zvali SL dali su Doku nadimak Maher. Meri je pretpostavljala da su i njoj nadenuli neko ime, ali jo nije uspela da sazna koje.

Zdravo, Meri, ree Dok svojim hrapavim glasom. Da li ima malo vremena?

Meri uzdahnu, Imam mnogo vremena, odgovori.

O tome sam i eleo da razgovaram s tobom.

Dok ue i sede na stolicu. Zavrila si posao koji je trebalo da obavi ovde: da otkrije pouzdan metod koji e omoguiti da se razlikuje Neandertalac od homo sapiensa.

Meri je zaista uspela u tome; ispostavilo se da je to bilo neverovatno jednostavno: homo sapiensi imaju dvadeset tri para hromozoma, a homo neanderthalensisi dvadeset etiri.

Meri oseti da joj se puls ubrzao. Znala je da je ovaj posao iz snova, sa pozamanom platom, previe dobar da bi potrajao. Ja sam rtva sopstvene genijalnosti, ree, pokuavajui da se naali. Ali, znate, ne mogu da se vratim na univerzitet Jork, bar ne ove kolske godine.

Nekoliko honorarnih predavaa od kojih je jedan prokleto udovite, pomisli Meri preuzeli su moje predmete.

Dok podie ruku. Oh, ja ne elim da se vrati u Jork, iako elim da ode odavde. Ponter se uskoro vraa kui, zar ne?

Meri klimnu glavom. Doao je ovamo samo da bi prisustvovao nekim sastancima u Ujedinjenim nacijama, a i naravno, da bi doveo Lonvisa u Roester.

Zato ne bi pola s njim kada krene natrag u svoj svet? Neandertalci su bili veoma velikoduni to se tie razmene onoga to znaju o genetici i biotehnologiji, ali uvek moe da se sazna neto novo. eleo bih da provede neko vreme u svetu Neandertalaca moda mesec dana i naui to vie o njihovim otkriima u oblasti biotehnologije.

Meri oseti kako joj srce ubrzano kuca od uzbuenja. Volela bih da to uinim.

Dobro. Ne znam kako e tamo da organizuje gde e da stanuje, ali...

Proli put sam boravila kod enskog partnera Ponterovog mukog partnera.

enskog partnera Ponterovog mukog partnera, ponovi Dok.

Tano. Ponter je u vezi sa mukarcem koji se zove Adikor to znate, to je onaj sa kojim je napravio kvantni kompjuter. A Adikor je u vezi sa jednom enom, hemiarkom Lurt. U periodu kada nije vreme Kada dvoje postaje jedno to znai onda kada mukarci i ene ive odvojeno ja mogu da boravim kod Lurt.

Ah, ree Dok, odmahujui glavom. A ja sam mislio da meu onima u seriji Mladi i nemirni vladaju zbrkani porodini odnosi.

Oh, ne, to je lako, ree Meri osmehujui mu se. Dek Abot je bio oenjen sa Niki, koja je roena kao Niki Rid. To je bilo nakon njenog braka sa Viktorom Njumanom zapravo, nakon prva dva braka, a pre treeg. Ali, sada je Dek oenjen

Dok podie ruku. Dobro, dobro.

Dakle, kao to sam rekla, enski partner Ponterovog mukog partnera je hemiarka Lurt, a Neandertalci smatraju da je genetika grana hemije, to naravno i jeste, ako se o tome malo bolje razmisli. Lurt e moi da me upozna sa pravim ljudima.

Odlino. Ako si ti voljna da ode na drugu stranu, nama bi dobro dole nove informacije.

Voljna? ponovi Meri pokuavajui da ne pokae koliko je uzbuena. Da li je papa katolik?

Bio je kad sam poslednji put proveravao, odgovori joj Dok uz slabani smeak.

Poglavlje 2

Kao to dete i sami videti, ja du veeras da govorim samo o naoj bududnosti bududnosti homo

sapiensa. Razlog tome nije samo to to ja mogu da vam se obratim iskljuivo kao predsednik SAD. Ne,

postoji jo jedan razlog. Naime, po tom pitanju, naa bududnost i bududnost Neandertalaca nisu

meusobno isprepletene...

Kornelijus Raskin se plaio da njegovi komarni snovi, sa jasnim slikama, nikada nee prestati; naime, stalno je sanjao kako onaj prokleti peinski ovek dolazi kod njega, obara ga na pod i sakati ga. Budio se svakog jutra mokar od znoja.

Kornelijus je proveo veinu onog prvog dana posle uasnog otkria leei u krevetu, obrglivi sebe rukama i oseajui bolove. Telefon je nekoliko puta zazvonio i bar je jedan od tih poziva nesumnjivo bio od nekoga ko je zvao sa univerziteta Jork da bi saznao gde je on. Ali, Kornelijus nije mogao da natera sebe da bilo s kim razgovara.

Kasno te veeri, nazvao je odsek za genetiku i ostavio u glasovnoj poti poruku za Kvejzer Remtulu. Uvek je mrzeo tu enu, a sada, posle ovoga to mu je uinjeno, mrzeo ju je jo vie. Ipak, uspeo je da postigne da mu glas

zvui mirno i rekao je da je bolestan i da nee dolaziti nekoliko dana.

Kornelijus je budno pratio da li e mu se pojaviti krv u mokrai. Svakog jutra, opipao bi povreeno mesto da bi proverio da nema gnoja, a merio je nekoliko puta dnevno temperaturu, da bi se uverio da nije poviena. Nije bila, iako je esto oseao talase vreline.

I dalje mu je bilo teko da poveruje da mu se ovo dogodilo; i sama pomisao na to previe ga je pogaala. Oseao je bol, ali on je iz dana u dan bivao sve slabiji; analgetici su pomagali. Hvala Bogu, mislio je, da ovde u Kanadi mogu lako da se kupe. Uvek ih je imao pri ruci i u poetku je uzimao i po pet tableta, ali sada je smanjio dozu na uobiajenu od dve dnevno.

Ipak, sem toga to je uzimao tablete za umirenje bolova, Kornelijus nije imao pojma ta bi drugo mogao da uini. Sasvim sigurno nije mogao da ode kod svog lekara niti bilo kog drugog. Kada bi to uinio, njegova povreda ne bi mogla da se sauva u tajnosti; naime, neko bi nesumnjivo progovorio, a Ponter Bodit je bio u pravu: Kornelijus nije smeo da rizikuje da se to dogodi.

Konano, kada je najzad smogao dovoljno snage, Kornelijus je otiao do svog kompjutera. To je bio stari Pentium na 90 MHz nepoznatog proizvoaa koji je imao jo od svojih studentskih dana. Taj kompjuter mu je bio dovoljan za program Vord i slanje elektronske pote, ali je internet obino koristio na kompjuteru na poslu; naime, na Jorku su imali brzu vezu, a jedino to je on mogao da priuti sebi bila je obina veza sa lokalnim ISP. Meutim, sada mu je bilo potrebno da pronae odgovore

na svoja pitanja i stoga se muio ekajui, dok je kompjuter izluujue sporo skidao stranice sa interneta.

Bilo mu je potrebno dvadeset minuta, ali je najzad naao ono to je traio. Ponter se vratio na ovu Zemlju nosei medicinski pojas u kojem se meu ostalim spravama nalazio i laserski skalpel za brzo zaustavljanje krvarenja. Taj laser je korien da mu se spase ivot kada je u njega pucano ispred zgrade Ujedinjenih nacija. Sasvim sigurno, zakljui Kornelijus, njime je Neandertalac

Kornelijus oseti kako mu se svi miii u telu gre kada je ponovo pomislio na ono ta mu je uinjeno.

Verovatno mu je tim laserom zasekao skrotum i

Kornelijus sklopi oi i s mukom proguta pljuvaku, pokuavajui da sprei da mu se eludana kiselina popne uz jednjak.

Nekako moda i rukama! Ponter je odvojio njegove testise od tela. A onda je, nesumnjivo, ponovo upotrebio taj laser da bi zatvorio ranu.

Kornelijus je mahnito traio po celom stanu svoje testise, nadajui se da bi mogli da budu ponovo vraeni na mesto. Ali, posle nekoliko sati, suze besa i frustracije potekle su mu niz lice, jer je morao da se suoi sa realnou. Ponter ih je ili bacio u toalet ili ih je poneo sa sobom. Ali, ma ta da je od ta dva uinio, njegovi testisi su zauvek nestali.

Kornelijus je bio besan. Ono to je on uinio bilo je udesno prikladno: te dve ene Meri Von i Kvejzer Remtula stajale su mu na putu. One su dobile svoje poloaje i katedre samo zato to su bile ene. A on je taj

koji je doktorirao na Oksfrodu, ali uvek bi ga na Jorku preskakali kada bi dolo do unapreenja zbog politike 'ispravljanja nekadanjih neuravnoteenosti i polne diskriminacije' koja je vladala na razliitim fakultetima koji su pripadali Univerzitetu. To je njega 'pokopalo' i zato im je pokazao onoj pakistanskoj kuki to se nalazi na elu odseka i onoj Von koja je dobila posao koji je on trebalo da dobije ta stvarno znai biti 'pokopan'.

Prokletstvo, pomisli Kornelijus ponovo opipavajui mesto izmeu nogu. Skrotum mu je bio jako nateen ali u njemu nije bilo niega.

Prokletstvo!

Dok Kriger se vratio u svoju kancelariju koja se nalazila u prizemlju vile u kojojo je bila smetena Grupa sinergija. Ogroman prozor je bio okrenut ka jugu, ka marini, umesto ka severu, ka jezeru Ontario; vila je bila sagraena u Sibrizu u Roesteru na jednom isturenom delu kopna koje se prualo od istoka ka zapadu.

Dok je doktorirao na teoriji igre; studirao je na Prinstonu i mentor mu je bio Don Ne, a onda je proveo tri decenije u korporaciji RAND. Ta korporacija je predstavljala savreno mesto za Doka. Iako finansirana od strane Vazduhoplovnih snaga SAD, zapravo je predstavljala glavnu instituciju vlade SAD za prouavanje svih pitanja koja su bila u vezi sa Hladnim ratom i tamo su sprovoena istraivanja mogunosti izbijanja nuklearnog sukoba i njegovih posledica. Od tada pa do danas, kada bi Dok uo skraenicu MD on bi pomislio na megasmrt milion civilnih rtava a ne na skraenicu koja oznaava lekara.

U Pentagonu su bili besni zbog naina na koji se odigrao prvi susret sa Primerkom Neandertalca prvim Neandertalcem koji je bio prenet iz onog univerzuma u ovaj. Pria o tome da se savremeni peinski ovek pojavio u rudniku nikla u Severnom Ontariju inila se kao neto to se objavljuje iskljuivo u utoj tampi, nalik onim priama o susretima sa vanzemaljcima ili o tome da su vieni otisci stopala Big futa i slino tome. Do trenutka kada je vlada SAD kao, uostalom, i kanadska vlada shvatila priu ozbiljno, Primerak Neandertalca je izaao napolje i kretao se meu stanovnitvom, to je potpuno unitilo svaku mogunost da se situacija stavi pod kontrolu.

Onda se novac iznenada pojavio neto je poticalo od INS, ali veina od DOD i stvorena je Grupa sinergija. Neki politiar je smislio to ime; Dok bi je nazvao BERET to bi oznaavalo ono to i jeste slubu za hitno reagovanje u sluaju ponovnog uspostavljanja kontakta sa Barastima. Ali i naziv Grupa sinergija i onaj smeni logo koji je predstavljao dva sveta ve su postojali kada je Dok izabran da se nae na elu te organizacije.

Ipak, nikako nije bila sluajnost to je za to mesto izabran ba neko ko se bavi teorijom igre. Naime, bilo je jasno da e, ako se kontakt ikada ponovo uspostavi, Neandertalci i ljudi Dok je i dalje koristio ovu re, bar u mislima, samo za prave ljude imati razliite interese, a zakljuivanje ta bi mogao da bude najpovoljniji ishod koji bi logiki gledano mogao da se oekuje u takvim situacijama je upravo ono ime se teorija igre bavi.

Dok?

Dok je obino drao vrata otvorenim uostalom, to predstavlja dobro rukovoenje, smatrao je. Politika otvorenih vrata! Ali, ipak, trgao se kada je iza dovratka ugledao lice jednog Neandertalca iroko lice sa istaknutim eonim lukom i gustom bradom. Izvoli, Pontere.

Lonvis Trob je doneo iz Njujorka neke izvetaje. Lonvis i ostalo devetoro slavnih Neandertalaca i njihova ambasadorka, Tukana Prat, provodili su najvei deo vremena u Ujedinjenim nacijama. Da li si obaveten o putovanju do korespondentne lokacije?

Dok odmahnu glavom.

Dakle, poe Ponter, zna da postoje planovi da se otvori nova, vea, stalna kapija koja bi se nalazila na nivou tla i koja bi spajala naa dva sveta. Izgleda da je u vaim Ujedinjenim nacijama doneta odluka da ta kapija treba povezuje zgradu Ujedinjenih nacija u ovom svetu i odgovarajuu lokaciju u mom svetu.

Dok se namrti. Zato, do avola, on dobija obavetenja od prokletog Neandertalca, pomisli. Ali, ipak, seti se da tog dana jo nije bio proverio svoju elektronsku potu; moda se ta informacija tamo nalazi. Naravno, ve je znao da se Njujork razmatra kao mogua opcija. To, ionako, nije predstavljalo neku mudrost, bar to se tie Doka: oigledno je da nova kapija treba da se nalazi na teritoriji SAD, a time to e biti postavljena na trgu ispred zgrade Ujedinjenih nacija formalno gledano, meunarodnoj teritoriji ostatak sveta e biti umiren.

Lonvis kae, nastavi Ponter, da oni planiraju da povedu grupu zvaninika Ujedinjenih nacija na drugu stranu u moj svet. Adikor i ja emo otii sa njima na

ostrvo Donakat to odgovara vaem Menhetnu da bismo pogledali lokaciju; postoje prilini problemi u vezi s tim kako zatititi toliko veliki kvantni kompjuter od solarne, kosmike i Zemljine radijacije da ne bi dolo do dekoherencije.

I?

Palo mi je na pamet da bi ti moda eleo da krene sa nama. Ti se nalazi na elu instituta koji se bavi uspostavljanjem dobrih odnosa sa mojim svetom, a jo ga nisi ni video.

Dok je bio iznenaen. Smatrao je da je jezivo i to to se dvojica Neandertalaca nalaze ovde u Grupi sinergija; koliko samo lie na trolove, pomisli. Nije bio siguran da eli da ode tamo gde e biti okruen njima. Kada ete krenuti na taj put?

Posle sledeeg vremena Kada dvoje postaje jedno.

Ah, da, ree Dok, pokuavajui da deluje ljubazno. Verujem da je izraz koji Luiz za to koristi urrrka!

To je mnogo vie od toga, odvrati Ponter, iako to nee moi da vidi na ovom putovanju. Dakle, da li e da nam se pridrui?

Imam mnogo posla, odgovori Dok.

Ponter mu uputi onaj svoj osmeh veliine stopala koji je Doku bio izuzetno neprijatan. Trebalo bi da je moja vrsta ta kojoj nedostaje elja da vidi ta se krije iza sledeeg brda, a ne tvoja. Treba da vidi svet kojim se bavi.

Ponter je uao u Merinu kancelariju i zatvorio vrata za sobom. Uzeo je Meri u naruje i vrsto je stegao. Onda ju

je liznuo po licu, a ona ga je poljubila. Najzad, kada su pustili jedno drugo, Ponter ree ozbiljnim glasom: Zna da uskoro moram da se vratim u svoj svet.

Meri je pokuala da klimne ozbiljno, ali nije uspela da potpuno suspregne osmeh. Zato se smei? upita je Ponter.

Dok me je pitao da li elim da idem s tobom!

Zaista? upita je Ponter. To je divno! Zatim zastade. Ali, naravno

Meri klimnu i podie ruku. Znam, znam. Viaemo se samo etiri dana u mesecu. U Ponterovom svetu, mukarci i ene ive najvei deo vremena odvojeno, tako to ene ive u Centru svakog grada, a mukarci podiu svoje domove u Obodu. Ipak, bar emo biti u istom svetu, a i ja u imati neto korisno da radim. Dok eli da prouavam mesec dana ta Neandertalci znaju o biotehnologiji i da saznam sve to budem mogla.

Odlino, ree Ponter. to vie razmene izmeu dve kulture, tim bolje.

Ponter na trenutak pogleda kroz prozor koji je bio okrenut ka jezeru Ontario, moda zamiljajui putovanje na koje e uskoro krenuti. Znai, treba da krenemo za Sadberi.

Preostalo je jo deset dana do vremena Kada dvoje postaje jedno, zar ne?

Ponter nije morao da to proverava pitajui svog Pratioca; naravno znao je sam da to izrauna. Njegov enski partner, Klast, umrla je od leukemije pre dve godine, ali samo u vreme Kada dvoje postaje jedno on je mogao da vidi svoje kerke. Ponter klimnu glavom. A

posle toga, ja treba da krenem ka jugu u mom svetu do lokacije koja odgovara mestu na kojem se na ovoj Zemlji nalazi zgrada Ujedinjenih nacija. Ponter nikada nije govorio UN; Neandertalci nisu imali fonetski alfabet i sama pomisao da o neemu moe da se govori samo na osnovu poetnih slova bila im je potpuno strana. Tamo e biti napravljena nova kapija.

Ah, ree Meri.

Ponter podie ruku. Neu, naravno, krenuti za Donakat sve dok predstojee vreme Kada dvoje postaje jedno ne bude zavreno, a vratiu se mnogo pre nego to bude vreme za sledee.

Meri je osetila kako joj je oduevljenje malo splaslo. Razumski je znala da ak i da se ona nalazi u svetu Neandertalaca, treba da proe dvadeset pet dana do trenutka kada e moi da se ponovo nae u Ponterovom naruju, ali bilo joj je teko da se navikne na tu ideju. Pomisli koliko bi elela da postoji reenje negde, u nekom svetu, u kojem bi ona i Ponter mogli da budu uvek zajedno.

Ako i ti ide tamo, ree Ponter, onda moemo da oputujemo zajedno do kapije. Nameravao sam da se tamo odvezem sa Lu, ali...

Sa Luiz? Da li i ona ide u tvoj svet?

Ne, ne. Ona prekosutra ide u Sadberi da bi posetila Rubena. Luiz Benoa i Ruben Montego su postali ljubavnici dok su se nalazili u karantinu i njihova veza se posle toga nastavila. Zna, poe Ponter, ako emo svi etvoro biti u Sadberiju u isto vreme, moda bismo mogli da zajedno veeramo. Ueleo sam se Rubenovog rotilja.

Meri Von je u tom trenutku u svom svetu imala dva doma: iznajmila je kuu u Bristol Harbur Vilidu, tu u dravi Njujork i posedovala je stan u zgradi u Rimond Hilu, u severnom delu Toronta. U taj njen drugi dom ona i Ponter su se sada uputili i bilo im je potrebno tri i po sata vonje automobilom od sedita Grupe sinergija do tamo. im su izali iz drave Njujork, zaustavili su se pred jednim od restorana Kentaki frajd iken. Ponter je smatrao da je to najbolja hrana koju je ikada jeo a Meri nije pokazala da se s njim ne slae, uprkos svom ne ba vitkom struku. Korieni su zaini poreklom iz tropskih podruja i oni su bili tu da se ne bi primetilo da se ukus mesa uopte ne osea. Pripadnici Ponterove vrste, budui da ive uglavnom u severnim podrujima, malo koriste zainske biljke kao dodatak jelima, tako da kombinacija jedanaest razliitih biljaka i zaina nije nalikovala iemu to je Ponter probao.

Tokom duge vonje koja je usledila, Meri je putala muziku sa kompakt diskova; to je bilo mnogo lake nego da stalno trai novu radio-stanicu dok izlaze izvan dometa prethodne. Poeli su sa najveim hitovima Martine Mekbrajd, a onda su sluali album Come On Over enije Tvajn. Meri je volela veinu njenih pesama, ali nije mogla da podnese The Woman In Me jer joj se inilo da u njoj nema one senzualnosti koja je toliko prisutna u ostalim. Palo joj je na pamet da bi jednog dana mogla da naree taj album i izostavi ovu pesmu.

Dok su se vozili, a muzika svirala i sunce zalazilo to se deavalo veoma rano u to doba godine Merine misli su lutale. Lako je srediti redosled pesama na kompakt

disku, pomisli. Teko je srediti svoj ivot. Dodue, postojalo je samo nekoliko stvari iz njene prolosti koje bi poelela da moe da izbrie. Silovanje, sasvim sigurno. Da li je mogue da se to dogodilo pre samo tri meseca, upita se. Zatim, neke greke finansijske prirode. Osim toga, na desetine opaski koje nije trebalo da izgovori.

Ali, ta je sa njenim brakom sa Kolmom O'Kejsijem?

Meri je znala ta Kolm eli. On eli da ona izjavi pred crkvom i pred Bogom da njihov brak nije nikada ni postojao. To je ono to zapravo znai ponitenje braka: potpuno pobijanje i poricanje da je uopte postojao.

Naravno, jednog dana, katolika crkva e povui svoju zabranu na razvod braka. Sve dok Meri nije upoznala Pontera, nije postojao neki poseban razlog da okona svoju vezu sa Kolmom, ali sada je elela da s tim zavri. A mogunosti koje je imala bile su ili da bude licemerna i trai ponitenje, ili da bude ekskomunicirana iz crkve to je predstavljalo kaznu u sluaju razvoda.

Prava je ironija, pomisli Meri, to katolici mogu da dobiju oprost za bilo koji greh sem nekog od smrtnih samim tim to e priznati da su ga poinili. Meutim, ako si stupio u brak sa pogrenom osobom, ne postoji izlaz. Crkva eli da ostanete zajedno sve dok vas smrt ne rastavi, osim ako ste voljni da laete i tvrdite da brak nije ni postojao.

Ali, njen brak sa Kolmom ne zasluuje da bude izbrisan tek tako, kao sunerom, da bude potpuno odstranjen iz svih zapisa.

Da, ona zaista nije bila sto posto sigurna kada je prihvatila njegovu branu ponudu i nije bila potpuno

uverena da je donela ispravnu odluku ni dok je koraala kroz crkvu drei svog oca pod ruku. Ali, njihov brak je bio dobar prvih nekoliko godina, a kada je postao lo, do toga je dolo samo zato to su se njima dvoma promenila interesovanja i ciljevi.

U poslednje vreme se mnogo govorilo o Velikom skoku napred, trenutku kada se svest po prvi put pojavila u ovom svetu, pre etrdeset hiljada godina. Pa, ona je imala svoj Veliki skok napred, kada je shvatila da njene elje i karijera ne moraju da budu manje vane od onih njenog branog druga. Od tog trenutka, njihovi ivoti su krenuli razliitim putevima i sada su njih dvoje bili udaljeni svetlosnim godinama.

Ne, ona nee da porekne da je brak postojao. A to znai...

To znai da e doi do razvoda, a ne do ponitenja. Dodue, ne postoji zakon koji kae da neki Gliksin to je bio neandertalski izraz za homo sapiense koji je u braku sa drugim Gliksinom ne moe da obavi ceremoniju vezivanja sa Barastom suprotnog pola, ali, nema sumnje da e jednog dana postojati takav zakon. Meri je elela da se svim srcem posveti Ponteru kao njegov enski partner, a da bi to uinila, morala je da napokon okona svoju vezu sa Kolmom.

Meri obie jedan automobil, a onda pogleda u Pontera. Dragi, ree.

Ponter se malo namrti. Ovaj izraz od milja Meri je upotrebila potpuno nesvesno, ali se njemu nije dopadao zbog glasa i koji se u njemu nalazi a koji on nije mogao da izgovori. Da? ree on.

Ti zna da emo provesti no u mom stanu u Rimond Hilu?

Ponter klimnu glavom.

Ti zna i da sam ja i dalje po zakonu u vezi sa mojim... mojim mukim partnerom ovde, u ovom svetu.

Ponter ponovo klimnu.

Ja bih elela da se naem s njim, ako to bude mogue, pre nego to krenemo iz Rimond Hila za Sadberi. Moda da odem s njim na doruak ili na ruak.

Znatieljan sam da vidim, poe Ponter, kakav je Gliksin kojeg si ti izabrala.

Sa kompakt diska se zau nova pesma: Is There Life After Love?

Ne, ree Meri. Ono to sam htela da kaem je da elim da se vidim s njim nasamo.

Meri pogleda u Pontera i vide kako su se njegove spojene obrve podigle sve do isturenog eonog luka. Oh, ree on, izgovorivi sam tu re na engleskom.

Meri ponovo obrati panju na put pred sobom. Vreme je da reim neke stvari s njim.

Poglavlje 3

Rekao sam to tokom svoje predizborne kampanje i sada du da ponovim: potrebno je da Predsednik ume da gleda unapred, i to ne samo da gleda do slededih izbora, ved u decenije i pokoljenja koja tek dolaze. Sa

time na umu, obradam vam se veeras...

Kornelijus Raskin je leao u svojoj postelji natopljenoj znojem. iveo je u stanu na poslednjem spratu zgrade koja se nalazila u Driftvudu, zloglasnom kraju Toronta; to je, kada bi bio raspoloen za alu, nazivao svojim apartmanom u sirotinjskom delu grada. Suneva svetlost je prodirala u sobu kroz zavese. Poslednjih nekoliko dana Kornelijus nije podeavao asovnik da ga probudi, a sada nije imao snage da se okrene na drugu stranu i pogleda koliko je sati.

Ali, stvarni svet e se uskoro uvui unutra, znao je to. Nije mogao da se tano seti svih pojedinosti u vezi sa pravom na bolovanje koje imaju honorarni predavai, ali, ma kakve da su, nema sumnje da e posle izvesnog broja dana, univerzitet, sindikat,osiguravajue drutvo sindikata, svi oni, zajedno zahtevati od njega da donese neku potvrdu od lekara. Znai, ako se ne vrati svojim predavanjima, onda nee dobiti platu, a ako ne dobije platu...

Imao je jo dovoljno novca da plati stan za narednih nekoliko meseci, a, s obzirom da je morao da unapred da novac za prvi i poslednji mesec, to je znailo da e moi da ostane u stanu sve do kraja godine.

Kornelijus natera sebe da ne posegne ponovo rukom na dole da bi opipao svoje testise. Njih vie nema; znao je da ih vie nema. Poinjao je da se navikava na pomisao da ih vie nema.

Naravno, znao je da postoji mogunost leenja; stalno se deava da neki mukarac oboli od raka izgubi testise. Mogao bi da se podvrgne terapiji i dobija testosteron. Niko bar niko iz njegove najblie okoline ne bi morao da zna za to.

Ali, ta sa privatnim ivotom, upita se. On ga ionako nije ni imao, bar ne otkako je Melodi pre dve godine raskinula njihovu vezu. Kornelijus je tada bio potpuno uniten, ak je nekoliko dana razmiljao o tome da se ubije. Melodi je diplomirala na Ozgud Holu, Pravnom fakultet univerziteta Jork i posle pripravnikog staa, dobila je posao u firmi Kuper Jeger sa platom od sto osamdeset hiljada dolara godinje. On nikada ne bi mogao da bude mu kakav je njoj potreban, a sada....

A sada...

Kornelijus pogleda u tavanicu, oseajui se da mu je celo telo potpuno obamrlo.

Meri nije videla Kolma O'Kejsija mesecima, ali on joj se sada uinio pet godina starijim nego to ga je pamtila. Naravno, kad bi pomislila na njega, obino bi ga se setila onakvim kakav je bio kada su zajedno iveli i planirali da

jednog dana odu istovremeno u penziju i ve odluili da se tada presele u seosku kuicu na ostrvu Salt spring u Britanskoj Kolumbiji.

Dok mu je prilazila, Kolm ustade i malo se nae ka njoj da bi je poljubio. Meri malo pomeri glavu, ponudivi mu samo obraz.

Zdravo, Meri, ree Kolm sedajui. Bilo je neeg nadrealnog u atmosferi restorana u vreme ruka: tamno drvo, imitacije lampi tifani i to to nije bilo prozora inili su da sve izgleda kao da je vee. Kolm je ve bio naruio vino lambijans koje je bilo njihovo omiljeno. Sada je sipao malo vina u au namenjenu Meri.

Meri se udobno namesti najudobnije to je mogla na stolici preko puta Kolma, dok je jedna svea u svenjaku treperila izmeu njih. Kolm je, kao i Meri, bio pomalo sklon gojaznosti. Gubio je kosu na sredini glave, a ona na slepoonicama mu je bila proseda. Imao je mala usta i sitan nos; sitan ak i po merilima Gliksina.

U poslednje vreme te je bilo mnogo u vestima, ree Kolm. Meri je ve poela da zauzima odbrambeni stav i zaustila da mu neto odseno odgovori, ali je pre nego to je ita uspela da kae, Kolm podigao ruku, dlanom okrenutim ka njoj i rekao: Drago mi je zbog tebe.

Meri je pokuala da ostane mirna. Ovo e biti teko i bez toga da postane previe emotivna. Hvala ti.

Pa, kako izgleda? upita je Kolm. Svet Neandertalaca?

Meri slee ramenima. Kao to kau na televiziji. istiji je nego na. Ima manje guve.

Voleo bih da ga jednom posetim, uzvrati Kolm. Ali onda se namrti i dodade: Ipak, ne verujem da u ikada imati priliku. Ne mogu da zamislim da tamo pozivaju ikoga ko se bavi onim ime seja bavim.

To je verovatno istina, pomisli Meri. Kolm je predavao engleski jezik na univerzitetu Toronto, a oblast koju je posebno prouavao bili su pozorini komadi za koje se smatralo da ih je napisao ekspir, ali za koje je pitanje autora i dalje ostalo sporno. Nikad se ne zna, ree Meri. Kolm je dok su jo bili u braku proveo est meseci u Kini predajui na univerzitetu, a njoj nikada ne bi palo na pamet da Kineze zanima ekspir.

Kolm je bio gotovo podjednako cenjen u svojoj struci koliko Meri u svojoj nije bilo nikoga ko bi napisao rad o komadu Dva plemia a da njega ne citira. Meutim, iako se njihov ivot odvijao u akademskim krugovima i univerzitetskoj kuli od slonovae, ubrzo su se problemi iz stvarnog sveta umeali u njega. I univerzitet Jork i univerzitet Toronto plaali su svoje profesore na osnovu trine vrednosti: profesori prava bili su bolje plaeni od profesora istorije zato to imaju mnogo prilika da nau drugi posao. Po istom principu, ovih dana naroito ovih dana! biti genetiar je predstavljao odlinu priliku, a s druge strane, za strunjake za englesku knjievnost bilo je malo mogunosti za zapoljenje izvan univerziteta. Meri se seti kako je jedan njen prijatelj na kraju svog pisma koje je dobila od njega napisao sledeu alu:

Naunik pita: Zato to radi? Inenjer pita: Kako to radi? Ekonomista pita: Koliko de to da kota?

Profesor engleske knjievnosti pita: Da li uz to eli prene krompiride?

injenica da je Meri donosila vie novca u kuu bio je samo jedan od izvora napetosti u njihovom braku. Ali, ipak, ona zadrhta pri pomisli kako bi Kolm reagovao kada bi mu rekla kolika joj je plata u Grupi sinergija.

Kelnerica im prie i oni naruie; Kolm je traio biftek, a Meri grgea.

Kako ti se dopada Njujork? upita je Kolm.

U deliu sekunde Meri pomisli da se to odnosi na grad Njujork, gde je u septembru Ponter bio pogoen u rame. Ali ne, naravno, Kolm je govorio o Roesteru u dravi Njujork, njenom domu otkako je poela da radi za Grupu sinergija. Lepo je, odgovori ona. Kroz prozor moje kancelarije vidi se jezero Ontario, a imam divan stan kod jednog od Jezera prstiju.

Dobro, ree Kolm. to je dobro. On uze gutljaj vina i pogleda je iekujui.

Meri duboko udahnu. Uostalom, ona je bila ta koja je dogovorila ovaj sastanak. Kolme..., poe Meri.

Kolm spusti svoju au s vinom. Bili su u braku sedam godina; nesumnjivo je znao da mu se nee dopasti ono to ona ima da kae kada govori takvim glasom.

Kolme, poe Meri ponovo, mislim da je vreme da mi... da mi okonamo nae nezavrene poslove.

Kolm podie jednu obrvu. Da? Mislio sam da smo izmirili sve raune.

Ono na ta sam mislila je da je vreme da uinimo na... na razlaz konanim, ree Meri

Kelnerica se pojavi u pogrenom trenutku, donosei salate salatu Cezar za Kolma i meanu salatu za Meri. Kada im je ponudila biber, Kolm odbi i onda se tiho obrati Meri: eli ponitenje braka?

Ja... mislim da bih vie elela da se razvedemo, odgovori Meri tiho.

Tako dakle, ree Kolm. Zatim skrete pogled na drugu stranu, ka kaminu na suprotnom kraju restorana, u kojem nije gorela vatra. Dobro.

ini mi se da je sada pravo vreme za to, to je sve, ree Meri.

Da li je? upita je Kolm. Zato ba sada?

Meri se snudeno namrti. Ako postoji ita to prouavanje ekspira usadi u oveka koji se time bavi, to je da uvek postoji neki podtekst i skrivena tema; naime, nita se ne deava tek tako. Ali, nije bila sasvim sigurna kako da uoblii ono to ima da mu saopti.

Ne, ne, to nije tano, znala je. Dolazei ovamo, u mislima je isprobavala iznova i iznova koje e rei da upotrebi. Ono u ta nije bila sigurna bila je kako e Kolm da reaguje.

Upoznala sam nekoga, ree Meri. Odluili smo da ponemo da ivimo zajedno.

Kolm podie au, otpi jo jedan gutljaj vina, a onda uze malu kriku hleba iz korpe koju je kelnerica donela zajedno sa salatama. To je izgledalo kao podsmeljiva imitacija priea i govorilo je sve to je trebalo da se kae. Ali, on ipak iskaza ono je eleo i reima: Razvod znai ekskomunikaciju iz crkve.

Znam, odgovori Meri oseajui da je stee u grudima. Ali, ini mi se da je ponitenje braka previe licemerno.

Ja ne elim da napustim crkvu, Meri. I ovako sam izgubio stabilnost u svom ivotu.

Meri se namrti na ovu opasku; uostalom, ona je bila ta koja je njega napustila. A ipak, moda je u pravu. Moda mu duguje bar toliko. Ja ne elim da tvrdim da na brak nije ni postojao.

Ovo malo smeka Kolma i u jednom trenutku Meri pomisli da e on da prui ruku preko stola prekrivenog lanenim stolnjakom i uzme njenu u svoju. Da li je to neko koga poznajem, taj tvoj novi momak?

Meri odmahnu glavom.

Neki Amerikanac, pretpostavljam, nastavi Kolm. Potpuno te je oborio s nogu, zar ne?

On nije Amerikanac, ree Meri branei se. On je dravljanin Kanade. A onda, iznenadivi samu sebe svojom okrutnou, dodade: Ali da, bukvalno me je oborio s nogu.

Kako se zove?

Meri je znala zato je Kolm to pita: ne zato to je oekivao da e prepoznati ime, ve zato to bi, po njegovom miljenju, prezime moglo da mu otkrije mnogo toga. Ako je Kolm imao neku manu, to je bilo to to je bio pravi sin svog oca, zatucanog oveka koji je sve gledao povrno i delio ljude po osnovu pripadnosti odreenoj etnikoj grupi. Nema sumnje da je Kolm u svojoj glavi ve imao spisak moguih odgovora. Ako ona spomene neko italijansko prezime, Kolm e zakljuiti da je ovek igolo.

Ako kae da je Jevrejin, Kolm e pretpostaviti da sasvim sigurno ima mnogo novca i rei e Meri da ona nikada nije bila zadovoljna time to joj je mu skromni profesor.

Ne poznaje ga, ree Meri.

To si mi ve rekla. Ali, eleo bih da znam kako se zove.

Meri sklopi oi. Bila je naivna kada se nadala da e moi da izbegne to pitanje; naravno, kad-tad je moralo da bude postavljeno. Ona uze viljukom malo salate, kupujui sebi vreme, a onda gledajui u tanjir, jer nije mogla da podnese Kolmov pogled, ree: Ponter Bodit.

Meri zau kako on udara svojom viljukom u tanjir sa salatom dok ju je otro sputao. Oh, Isuse, Meri. Neandertalac!

Meri uhvati sebe kako brani Pontera, i to je bila refleksna reakcija koju je istog trena poelela da je mogla da suspregne. On je dobar ovek, Kolme. Nean, inteligentan, pun ljubavi.

I kako to funkcionie? upita je Kolm, a onda nastavi glasom koji nije zvuao onoliko aljivo kao ono to je govorio. Da li se ponovo igra Rei koje se slau po zvuku? ta je ovoga puta? Meri Bodit? Da li ete iveti ovde ili ete da zasnujete dom u njegovom svetu i

Iznenada, Kolm zauta i podie obrve. Ne, ne, to ne moete da uinite, za ne? itao sam o tome u nekim novinama. U njegovom svetu, mukarci i ene ne ive zajedno. Isuse, u kakvoj si ti to udnoj krizi srednjih godina?

Razliiti odgovori su se vrzmali Meri po glavi. Njoj je pobogu! tek trideset devet godina i moda jeste u

srednjem ivotnom dobu matematiki gledano, ali sasvim sigurno nije gledano po onome kako se osea. Uz to, Kolm je bio taj, a ne ona, koji je upoznao nekoga nakon to su okonali zajedniki ivot, iako se njegova veza sa Lindom zavrila pre vie od godinu dana. Meri se odlui da ponovi reenicu koju je toliko esto koristila tokom njihovog braka: Ti ne razume.

Tu si prokleto u pravu, ne razumem, uzvrati Kolm, oigledno se borei sa sobom da ne govori previe glasno da ostali gosti u restoranu ne bi mogli da ga uju. To je bolesno. On nije ljudsko bie.

Da, jeste, ree Meri odluno.

Gledao sam emisiju na CTV o tvom velikom otkriu, ree Kolm. Neandertalci nemaj isti broj hromozoma kao mi.

To nije vano, ree Meri.

avola nije vano. Ja sam samo profesor engleskog jezika, ali i ja znam da to znai da oni predstavljaju drugu vrstu u odnosu na nas. A znam i da to znai da vas dvoje ne moete da imate dete.

Dete, pomisli Meri, a srce joj preskoi jedan otkucaj. Naravno, kad je bila mlaa, elela je da postane majka. Ali, do trenutka kada je diplomirala i ona i Kolm konano imali neto novca, njihov brak je poeo da biva nestabilan. Meri je poinila neke ludosti u svom ivotu, ali bar je sada znala da ne treba da dobije dete samo da bi uvrstila vezu koja puca.

A sada, etrdesete se pribliavaju. Ui e u menopauzu pre nego to i shvati da se to deava. A sem toga, Ponter ve ima dvoje dece.

Ipak...

Ipak, sve do tog trenutka, sve dok Kolm to nije rekao, Meri nije ni palo na pamet da bi mogla da ima dete s Ponterom. Ali, ono to je Kolm rekao, bilo je tano. Romeo i Julija su bili samo Montegju i Kapuleti; barijera koja je njih delila nije bila nita u poreenju sa onom koja deli Von i Bodita, koja deli enu Gliksina i mukarca Neandertalca. Ona i Ponter su iz dva razliita univerzuma, iz dve vremenske linije.

Nismo razgovarali o tome da imamo dete, ree Meri. Ponter ve ima dve kerke, a sledee godine e postati deda.

Meri vide da se Kolmove sivkaste oi suavaju; moda se pita kako iko moe da predvidi tako neto. Trebalo bi da ljudi koji su u braku imaju decu, ree on.

Meri sklopi oi. Na njeno insistiranje oni su oduili da ekaju dok ona ne doktorira; to je bio razlog zato je uzimala pilule za kontracepciju i ogluila se o papinu zabranu. Kolm nije nikada zaista shvatio da je njoj potrebno da saeka i da bi njene studije trpele kada bi istovremeno morala da gaji dete i studira. A dovoljno dobro ga je poznavala i ve na samom poetku njihovog braka je shvatila da bi sav teret podizanja deteta bio na njoj.

Kod Neandertalaca ne postoji brak kakav postoji kod nas, ree Meri.

Meutim, ovo nije umirilo Kolma. Naravno da eli da se uda za njega. Ne bi ti bio potreban razvod od mene da to ne eli. Ali, onda mu glas smeka i za jedan trenutak Meri se seti zato ju je Kolm privukao. Nema sumnje da

ga mnogo voli, poe on, s obzirom da razmatra mogunost da bude ekskomunicirana iz crkve samo da bi bila s njim.

Da, ree Meri, a onda, kao da je ova re predstavljala samo zloslutni odjek njihove ne tako daleke prolosti, ona dodade: Da, volim ga veoma mnogo.

Kelnerica im prie i spusti na sto jela koja su naruili. Meri pogleda u svoj tanjir sa ribom znajui da joj je verovatno ovo poslednji obrok sa mukarcem koji joj je bio mu. Onda iznenada uhvati sebe kako eli da bar malo usrei Kolma. Nameravala je da vrsto ustraje u tome da se razvedu, ali sada shvati da je on u pravu to znai ekskomunikaciju iz crkve. Pristau na ponitenje braka, poe Meri, ako je to ono to eli.

Da, elim, odgovori Kolm. Hvala ti. Posle jednog trenutka, on poe da ree svoj biftek. Pretpostavljam da nema svrhe da to odlaemo. Mogli bismo da odmah pokrenemo stvar.

Hvala ti, ree Meri.

Imam samo jedan zahtev.

Merino srce bre zakuca. Koji?

Reci mu... reci Ponteru... da nije bila samo moja greka to se na brak raspao. Reci mu da sam bio... da jesam... dobar ovek.

Meri prui ruku i uini ono to je pomislila da Kolm eli da uini: dodirnu njegovu. Rado u to uiniti, ree.

Poglavlje 4

Dozvolite mi da ponem naglaavajudi da ovo to govorim ne znai da imam neto protiv njih. Ne radi

se o tome ko je bolji, homo sapiensi ili homo neanderthalensisi. Ne radi se o tome ko je pametniji,

Gliksini ili Barasti. Radi se o tome da mi treba da otkrijemo u emu je naa najveda snaga i koje su nam

najbolje osobine i da onda inimo one stvari kojima moemo da se najvie ponosimo...

im je zavrila ruak sa Kolmom, Meri krenu po Pontera u svoj stan u Rimond Hilu. Ponter je sa zadovoljstvom gledao reprizu Zvezdanih staza na kanalu Spejs. Naravno, za njega je sve to bilo novo, ali Meri je odmah prepoznala epizodu, jer je bila jedna od onih nezaboravnih. Bila je to Neka to bude vaa poslednja bitka u kojoj se kao gosti pojavljuju Frenk Gorin i Lu Antonio s licima ija je jedna polovina bela, a druga crna.

Onda su Ponter i Meri seli u njen automobil i otpoeli etvoroasovnu vonju do kue Rubena Montega, nameravajui da tamo stignu u vreme veere.

Dok su ili auto-putem 400, Meri iznenada poe da trubi i mae kroz prozor. Kraj njih je upravo prolazila Luiz u svom crnom fordu eksplorer sa tablicama na

kojima je hvalisavo pisalo D2O to je hemijska formula za teku vodu. Luiz im odmahnu i odjuri dalje.

Verujem da je prekoraila ogranienje brzine ree Ponter.

Meri klimnu glavom. Kladim se da ume da se izvue da ne dobije kaznu.

Sati su prolazili, a isto tako i kilometri. eniju Tvajn i Martinu Mekbrajd su zamenile najpre Fejt Hil, a onda Suzan Aglukark.

Moda ja nisam prava osoba da ti govorim o katolicizmu, ree Meri odgovarajui Ponteru na jedno njegovo pitanje. Moda bi trebalo da te upoznam sa ocem Kaldikotom.

ta njega ini pogodnijim od tebe? upita je Ponter, skrenuvi pogled sa puta jurnjava auto-putem je za njega i dalje predstavljala novo iskustvo da bi pogledao u Meri.

Pa, on je rukopoloen. Meri je razvila svoj sistem davanja signala rukom i sada malo podie levu aku da bi spreila Haka, Ponterovog Pratioca, da se oglasi zvukom biiip kada zauje neku re za koju je znala da ne zna ta znai. On je proglaen za svetenika. On je sveteno lice.

Izvini, poe Ponter, ali i dalje ne shvatam.

Kada se radi o veri, postoje dve klase ljudi, ree Meri. Svetena lica i laici.

Ponter se nasmei. Sasvim sigurno je puka sluajnost to to ja ne mogu da izgovorim te dve rei.

Meri mu uzvrati osmeh; veoma joj se dopadao Ponterov smisao za humor. Dakle, nastavi ona, svetena lica su oni koji su posebno obueni za obavljanje nekih funkcija. Laici su obini ljudi kao to sam ja.

Ali, ti si mi rekla da je religija sistem verovanja i etikih i moralnih zakona.

Da.

Onda to znai da svi pripadnici jedne religije imaju isti pristup tim pitanjima.

Meri iznenaeno zatrepta. Naravno, ali vidi, ipak je mnogo toga ostalo to je podlono razliitim tumaenjima.

Na primer?

Meri se namrti. Na primer, pitanje da li je Marija ona iz Biblije, Isusova majka ostala devica celog ivota. Zna, na nekim mestima u Bibliji spominju se Isusova braa.

A to je vano pitanje?

Mislim da nije. Ali, ima tu i drugih stvari, stvari koje nose sa sobom odreene moralne posledice.

Na primer? upita Ponter.

Pitanje abortusa, recimo.

Abortus je unitavanje fetusa?

Da.

Koja se tu moralna pitanja postavljaju?

Da li je ispravno to uiniti? Ubiti neroeno dete?

Zato iko eli da to uradi? upita Ponter.

Pa, ako je do zaea dolo sluajno...

Kako moe da doe sluajno do zaea?

Zna... poe Meri, a onda zauta. Ne, mislim da ne zna. U tvom svetu, nove Generacije se raaju na svakih deset godina, zar ne?

Ponter klimnu glavom.

Kod svih ena su njihovi menstrualni ciklusi sinhronizovani. Kada su mukarci i ene zajedno po etiri dana svakog meseca, to se obino deava onda kada ene ne mogu da ostanu u drugom stanju.

Ponter ponovo klimnu.

Ovde nije tako. Mukarci i ene ive zajedno sve vreme i sve vreme tokom celog meseca imaju seksualne odnose i tako moe da doe do trudnoe koja nije bila eljena.

Kada sam prvi put bio ovde, ti si mi rekla da vi imate naine da spreite da doe do zaea.

Tako je. Postoje razni gelovi, mehanika sredstva, oralna sredstva.

Ponter je sada gledao pored Meri u Dordijan Bej. Da li to funkcionie?

Uglavnom. Ali, ne koriste svi ljudi mogunost kontrole raanja, ak i onda kada ne ele da imaju dete.

Zato?

Meri slee ramenima. Zato to im nije prijatno. Zato to je skupo. Kod onih koji ne koriste pilule za kontracepciju, moe da se dogodi da se pokvari raspoloenje, ako se pozabave kontrolom raanja.

Ali, zaeti ivot, a onda ga unititi....

Eto, vidi! ree Meri. ak i za tebe to predstavlja moralno pitanje.

Naravno da predstavlja. ivot je dragocen zato to je konaan. Posle jednog trenutka, on nastavi: I, ta tvoja religija kae o abortusu?

To predstavlja greh i to smrtni greh.

Aha. Dakle, tvoja religija zahteva da se vodi briga o kontroli raanja, zar ne?

Ne, ree Meri. I to predstavlja greh.

To je... mislim da je re koju bi ti upotrebila bila suludo.

Meri malo ispravi ramena. Bog nam je rekao da treba da budemo plodni i da se mnoimo.

Da li zbog toga u vaem svetu ima toliko mnogo ljudi? Zato to je va bog tako naredio?

Pretpostavljam da bi moglo da se tako gleda na to.

Ali... izvini, ja to ne shvatam. Ti si imala mukog partnera mnogo desetina meseci, zar ne?

Kolma, da.

A ja znam da ti nema dece.

Tano.

Ti i Kolm ste, nesumnjivo, imali seksualne odnose. Zato, onda, nemate dece?

Ja koristim pilule za kontracepciju. To je lek, kombinacija sintetizovanog estrogena i progesterona, i zato ne mogu da zanem.

Zar to nije greh?

Mnogo katolika ini to isto. To dovodi do unutranjeg sukoba kod mnogih od nas mi elimo da budemo dobri vernici, ali postoje problemi praktinog tipa. Zna, 1968. godine kada je ceo Zapadni svet postao veoma liberalan

po pitanju seksualnosti, papa Pavle VI je izdao dekret. Seam se kako sam sluala svoje roditelje kako govore o tome; ak su i oni bili iznenaeni tim dekretom. U njemu je reeno da svaki seksualni odnos mora da ima za cilj raanje deteta. Iskreno reeno, veina katolika je tada oekivala da e doi do slabljenja stega, a ne do jo veeg pootravanja i poveanja zabrana. Meri uzdahnu. Za mene kontrola raanja ima smisla.

To mi se ini mnogo boljim od abortusa, ree Ponter. Ali, pretpostavimo da ti se dogodilo da si ostala u drugom stanju onda kada to nisi elela. Pretpostavimo...

Meri malo uspori da bi propustila jedan automobil. ta?

Ne, izvinjavam se. Hajde da razgovaramo o neem drugom.

Meutim, Meri je shvatila. Pitao si se u vezi sa silovanjem, zar ne? Meri se ispravi, priznajui da je to teko pitanje. Pitao si se ta bi moja crkva elela da uinim da se dogodilo da sam zatrudnela kada sam silovana?

Ne elim da te teram da razmatra neprijatne teme.

Ne, ne, u redu je. Ja sam ta koja je navela primer abortusa. Meri duboko udahnu, a zatim polako izdahnu i nastavi. Da sam tada zatrudnela, crkva bi zastupala stav da treba da rodim to dete, bez obzira to je do zaea dolo kada sam bila silovana.

Da li bi ti to uinila?

Ne bih, odgovori Meri. Izvrila bih abortus.

I tako bi jo jednom prekrila pravila svoje religije?

Ja volim katoliku crkvu, ree Meri. I volim to sam katolkinja. Ali, odbijam da prepustim bilo kome da kontrolie moju savest. Ipak...

Da?

Sadanji papa je star i bolestan. Mislim da nee jo dugo. Moda e onaj koji doe umesto njega malo popustiti pravila.

Ah, ree Ponter.

I dalje su ili auto-putem koji je suavao poev od Dordijan Beja. S njihove leve i desne strane pruale su se planine prekrivene borovim umama.

Da li si razmiljao o budunosti? upita Meri Pontera posle izvesnog vremena.

Ovih dana ne razmiljam ni o emu drugom.

Mislila sam na nau budunost, ree Meri.

I ja.

Ja... molim te nemoj da se naljuti, ali mislim da bi trebalo da bar razgovaramo o ovoj mogunosti: kada doe vreme da se vratim kui, moda bi mogao da se vrati sa mnom. Zna, da pree ovde za stalno i ivi u mom svetu.

Zato? upita je Ponter.

Ovde bismo mogli da budemo zajedno sve vreme, a ne samo etiri dana meseno.

To je tano, ree Ponter, ali... Ja imam svoj ivot u svom svetu. On podie svoju krupnu ruku. Ja znam da ti ima svoj ivot ovde, ree on odmah. Ali, ja imam Adikora.

Moda... Ne znam. Moda bi i Adikor mogao da doe ovamo.

Ponterove spojene obrve podigoe se sve do eonog luka. A ta je sa Adikorovim enskim partnerom, Lurt Fradlo? Da li i ona treba da doe?

Pa, ona...

A ta je sa Dabom, Adikorovim sinom, koji treba da pone da ivi sa nama dvojicom jednu godinu posle sledee? A, naravno, tu je i Lurtin enski partner i muki partner njenog enskog partnera i njihova deca. I moja maloletna ker Megameg.

Meri duboko uzdahnu. Znam. Znam. To nije praktino, ali...

Da?

Meri podie jednu ruku sa volana i vrsto ga stee za butinu. Pontere, mnogo te volim. Da mi bude ogranieno da mogu da te vidim samo etiri dana meseno...

Adikor mnogo voli Lurt, a i on je toliko via. Ja sam veoma mnogo voleo Klast, ali samo toliko sam je viao. Po izrazu njegovog lica, videlo se da sve ovo govori potpuno mirno. Mi tako ivimo.

Znam. Samo sam mislila...

Postoje i drugi problemi. U vaim gradovima uasno smrdi. Ne verujem da bih mogao da to stalno podnosim.

Mogli bismo da ivimo na selu. Negde daleko od svakog grada, daleko do automobila. Negde gde je vazduh ist. Meni ne bi bilo vano gde smo, samo da smo zajedno.

Ja ne mogu da napustim svoj svet, ree Ponter. I svoju porodicu.

Meri uzdahnu. Znam.

Ponter trepnu nekoliko puta. eleo bih... eleo bih da mogu da predloim neko reenje koje bi te usreilo.

Ne radi se samo o meni, ree Meri. ta bi tebe usreilo?

Mene? upita je Ponter. Ja bih bio zadovoljan kada bi ti bila u Centru Saldaka svaki put kada je vreme Kada dvoje postaje jedno.

Tebi bi to bilo dovoljno? etiri dana u mesecu?

Mora da shvati, Mer, da ja teko mogu da zamislim bilo ta drugo sem toga. Da, mi smo proveli zajedno ovde u tvom svetu mnogo dana, ali me je dok sam bio ovde srce bolelo zbog Adikora.

Po Merinom izrazu lica zakljuio je da je rekao neto to ju je povredilo. ao mi je, Mer, nastavi on, ali ne moe da bude ljubomorna na Adikora. Ljudi u mom svetu imaju po dva partnera, jednog mukog i jednog enskog. Nije u redu to tebi smeta moja bliskost sa Adikorom.

Nije u redu? otro uzvrati Meri. Ali onda duboko udahnu, pokuavajui da se smiri. U pravu si. Ja to razumem, barem racionalno gledano. Pokuavam da se s tim pomirim i emotivno.

Ako ti to ita znai, Adikoru si veoma draga, Mer i on ti ne eli nita drugo sem da bude srena. Zatim zastade. Ti sasvim sigurno eli njemu to isto, zar ne?

Meri nije nita odgovorila. Sunce je bilo nisko na obzorju. Ona ubrza.

Mer? Ti eli da Adikor bude srean, zar ne?

ta? odgovori ona. Oh, naravno. Naravno da elim.

Poglavlje 5

Pre etiri decenije, jedan od mojih prethodnika u Ovalnoj kancelariji, Don Kenedi, rekao je: Sada je

vreme da krenemo krupnijim koracima, vreme za novi veliki ameriki poduhvat. Ja sam tada bio dete i

iveo u getu Montgomerija, ali, jasno se sedam kako sam osetio da mi jeza ide du kime dok sam sluao

ove rei...

Meri i Ponter su stigli na prilazni put kue Rubena Montega neto malo pre sedam sati. Luiz i Ruben su oboje posedovali automobile ford eksplorer, i to je, pomisli Meri nasmejavi se, oigledan dokaz da su stvoreni jedno za drugo. Luizin je bio crne boje, a Rubenov smee. Meri je parkirala svoja kola i ona i Ponter su se uputili ka ulaznim vratima. Dok su to inili, Meri je morala da proe pored Luizinog forda; pade joj na pamet da opipa haubu, ali, zapravo, nije uopte sumnjala da se ve odavno ohladila.

Ruben je posedovao nekoliko jutara zemlje u Lajvliju, gradiu u blizini Sadberija. Meri se jako dopadala njegova kua koja je imala dva sprata i bila prostrana i moderna. Ona zazvoni i trenutak kasnije na vratima se pojavi Ruben, a za njim i Luiz.

Meri! uzviknu Ruben, privlaei je u zagrljaj. Pontere! ree kada je pustio Meri i zagrli i njega. Ruben Montego je bio uglaeni trideset petogodinji crnac sa obrijanom glavom. Sada je bio obuen u trenerku sa natpisom Blu dejs na grudima.

Uite, uite, ree Ruben, pokazujui im da se sklone sa hladnog veernjeg vazduha i uu u kuu. Meri izu cipele, ali Ponter to nije mogao da uini, zato to ih nije ni imao. Nosio je neandertalske pantalone, koje su na krajevima nogavica imala proirenja koja su zamenjivala obuu.

Ovo je ponovno okupljanje onih koji su bili stavljeni u karantin! izjavi Ponter, hvalei svoju malu grupu. Zaista je tako bilo: njih etvoro je bilo zatvoreno u kui etiri dana po nareenju Ministarstva zdravlja Kanade kada se Ponter razboleo tokom svoje prve posete ovoj Zemlji.

Tako je, prijatelju, ree Ruben, potvrujui Ponterove rei. Meri se osvrte oko sebe; jako joj se dopadalo kako je kua bila ureena: radilo se o mudroj meavini karibskog i kanadskog stila, sa ugraenim policama za knjige i nametajem od tamnog drveta. Ruben je bio pomalo neuredan, ali je, oigledno, njegova biva ena imala odlian ukus.

Meri shvati da se u toj kui odmah osetila oputeno. Naravno, na to je uticala i injenica da je na tom mestu poela da se zaljubljuje u Pontera, a i da je tu, samo dva dana poto ju je Kornelijus Raskin silovao u kampusu univerziteta Jork u Torontu, pronala utoite u kojem se oseala bezbedno, tako zatvorena u kui, dok su bili okrueni policajcima iz RCMP.

Vie nije odgovarajue doba godine za to, poe Ruben, ali pomislio sam da bih mogao da spremim rotilj.

Da, molim te! uzviknu Ponter oduevljeno.

Ruben se nasmeja. Dobro. Idem da se bacim na posao.

Luiz Benoa je bila vegetarijanac, ali joj nije smetalo da jede zajedno sa onima koji uivaju u mesu, a to je bilo dobro zato to je Ponter zaista voleo da jede meso. Ruben je stavio tri ogromna komada govedine da se peku, a Luiz je bila zaokupljena pripremanjem salate. Ruben je stalno dolazio iz dvorita u kuu da bi pomogao Luiz da postavi sto. Meri ih je posmatrala kako rade zajedno, dodirujui povremeno s ljubavlju jedno drugo. U poetku je i u njenom braku sa Kolmom bilo tako, a kasnije je izgledalo da se stalno sklanjaju jedno drugome s puta.

Meri i Ponter su se ponudili da im pomognu, ali Ruben je rekao da im nije potrebna pomo i uskoro je veera bila na stolu i njih etvoro je selo da jede. Meri je bila zapanjena kada je shvatila da te ljude troje najvanijih ljudi u njenom ivotu! poznaje samo tri meseca. Kada se svetovi sudare, stvari se zaista brzo menjaju, pomisli.

Meri i Ruben su jeli svoje odreske koristei noeve i viljuke. Ponter je jeo pomou rukavice za jelo koju je doneo iz svog sveta, tako to je zubima odgrizao ogromne komade mesa.

Ovo je bilo nekoliko neverovatnih meseci, ree Ruben, oigledno mislei isto to i Meri. Za sve nas.

I zaista je bilo. Ponter Bodit je sluajno prenet u ovu realnost kada je njegov eksperiment sa kvantnim kompjuterom poao naopako. Tamo na njegovoj Zemlji, Ponterov muki partner, Adikor Huld, optuen je da ga je ubio i otarasio se tela. Adikor i Ponterova starija ker, Dasmel Ket, uspeli su da ponovo otvore kapiju koja spaja dva univerzuma i da je dre otvorenom dovoljno dugo da bi vratili Pontera kui i oslobodili Adikora od optunice za ubistvo.

Kada se Ponter vratio kui, uspeo je da ubedi Visoki savet sedokosih da dozvoli njemu i Adikoru da ponovo pokuaju da otvore kapiju, i to ovoga puta za stalno, u emu su i uspeli.

U meuvremenu, magnetno polje ove planete Zemlje poelo je da se ponaa udno i bilo je oigledno da to predstavlja pripremu za kolaps polja i promenu njegovih polova. To se nedavno ve dogodilo magnetnom polju Zemlje na kojoj su iveli Neandertalci; sve to se odigralo neuobiajeno velikom brzinom, jer je kolaps magnetnog polja poeo da se odvija pre dvadeset pet godina, a zavrio se ponovnim uspostavljanjem polova samo petnaest godina kasnije.

Meri, koju je i dalje opsedala pomisao na silovanje koje je doivela, napustila je univerzitet Jork da bi se pridruila novoosnovanoj Grupi sinergija Doka Krigera. Kada su se vratili u Toronto, Ponter je otkrio ko je bio mukarac koji je silovao Meri. Bio je to Kornelijus Raskin, a ispostavilo se da je silovao i Kvejzer Remtulu koja se nalazila na elu odseka za genetiku univerziteta Jork.

Neverovatnih nekoliko meseci, zaista, ree Meri. Nasmei se najpre Rubenu, a onda i Luizi; oni su tako lep

par, pomisli. Ponter je sedeo pored Meri i ona bi ga uhvatila za ruku da se na njoj nije nalazila okrvavljena rukavica za jelo. Meutim, Ruben i Luiz nisu imali slian problem i Ruben je stegao Luiz za ruku i gledao je blistajui, sa oiglednim izrazom ljubavi na licu.

Dok su jeli glavno jelo, ivahno su askali o najvanijim stvarima koje su im se u meuvremenu dogodile, a onda i za vreme dezerta, tokom kojeg su jeli vonu salatu i na kraju dok su pili kafu (troje homo sapiensa) i koka-kolu (Ponter). Meri je uivala u svakoj minuti tog razgovora, ali je pomalo oseala i tugu i alila to e sa Ponterom i njihovim prijateljima retko ovako provoditi veeri i to u velikim vremenskim intervalima; naime, u Ponterovom svetu stvari ne funkcioniu na taj nain.

Oh, uzgred budi reeno, poe Ruben, otpivi gutljaj kafe, jedna moja prijateljica sa Lorentijana moli me da vas upoznam s njom.

Na univerzitetu Lorentijan u Sadberiju Meri je obavila analizu Ponterove DNK i dokazala da je on Neandertalac.

Ponter podie svoje spojene obrve. Da?

Zove se Veronika enon i ona je doktor nauka. Radi u jednoj neurolokoj istraivakoj grupi.

Ponter je, oigledno, oekivao da Ruben kae jo neto, ali kada se to nije dogodilo, on izgovori na neandertalskom jeziku re koja je znaila da. Ka?

Izvini, ree Ruben. Nisam siguran kako da to objasnim. Pretpostavljam da ne zna ko je Majkl Persinder?

Ja znam, ree Luiz. Proitala sam jedan lanak o njemu u Saturdej najtu.

Ruben klimnu glavom. Da, to je bila pria sa naslovne strane. A o njemu su pisali i Vajred i Skeptikal invkajerer i Maklins i Sajentifik ameriken i Diskaver.

Ko je on? upita Ponter.

Ruben spusti viljuku. Persinder je lovac na talente iz Amerike, iz dobrih starih dana kada je do odliva mozgova dolazilo u oba pravca. Godinama je radio na Lorentijanu i izumeo je jedan aparat pomou kojeg mogu da se izazovu religiozna iskustva kod ljudi, pomou magnetske stimulacije mozga.

Oh, to je taj, ree Meri, zakolutavi oima.

Deluje sumnjiavo, ree Ruben.

I jesam sumnjiava, odgovori mu Meri. To je gomila gluposti.

I ja sam se tome podvrgao, ree Ruben. Ne sa Persinderom, ve sa mojom prijateljicom Veronikom, koja je razvila sistem druge generacije zasnovan na njegovim otkriima.

Pa, da li si video Boga? upita ga Meri ironinim glasom.

Moglo bi se rei. Oni tamo stvarno imaju neto. Ruben pogleda u Pontera. Sada ti tu nastupa, veliko mome. Veronika eli da isproba svoju opremu na tebi.

Zato? upita Ponter.

Zato? ponovi Ruben, kao da je odgovor na njegovo pitanje potpuno oigledan. Zato to u naem svetu ljudi ne mogu da prihvate pomisao da vi kao vrsta nikada niste razvili nikakvu religiju. I to da se ne radi o

tome da ste je imali, a onda je nadrasli, ve da u celoj vaoj istoriji niko nikada nije ni pomislio na mogunost postojanja boga ili ivota posle smrti.

Takve ideje bi bile potpuno suprotne opaenoj realnosti, ree Ponter. Zatim pogleda u Meri. Izvini, Mer. Ja znam da ti veruje u to, ali

Meri klimnu glavom. Ali, ti ne veruje.

Dakle, nastavi Ruben, Persinderova grupa smatra da su pronali neuroloki razlog zbog ega kod homo sapiensa postoje religiozna uverenja. Sada bi moja prijateljica Veronika elela da vidi da li moe da izazove religiozna oseanja kod Neandertalaca. Ako bude uspela u tome, onda e oni imati tota da objasne, s obzirom da kod vas ne postoji religija. Ipak, Veronika sumnja da e tehnika koja uspeva na nama uspeti i na vama. Ona smatra da vai mozgovi drugaije funkcioniu na nekom sutinskom nivou.

Neverovatna zamisao, ree Ponter. Da li je taj postupak opasan?

Ruben odmahnu glavom. Nije uopte. Zapravo, ja sam morao da to garantujem. On se nasmei. Veliki problem kod veine psiholokih istraivanja je to su svi zamorii studenti psihologije dakle ljudi koji su odluili da studiraju psihologiju. Mi posedujemo ogromnu koliinu podataka o mozgovima takvih ljudi koji mogu biti tipini, ali i ne moraju, ali znamo veoma malo o mozgovima ostalih ljudi. Ja sam se upoznao sa Veronikom prole godine. Ona mi je prila i obratila mi se sa molbom da neki od rudara bude podvrgnut njenom testiranju zato to to predstavlja potpuno razliitu demografsku grupu u odnosu na onu s kojom ona obino radi. Ruben je bio

lekar u rudniku nikla Krejton koji je pripadao korporaciji Inko i u kojem se nalazila Neutrinska observatorija Sadberi. Ponudila je rudarima da im plati nekoliko dolara, ali ljudi iz Inka su eleli da ja odobrim tu proceduru pre nego to im dozvolim da to uine. Proitao sam Persinderove radove, pogledao izmene koje je Veronika unela i onda sam se podvrgao postupku. Magnetna polja su minijaturna u poreenju sa onim kod magnetne rezonance, a ja to rutinski preporuujem svojim pacijentima. Potpuno je bezbedno.

Znai, i meni e platiti nekoliko dolara? upita ga Ponter.

Ruben je delovao zapanjeno.

Hej, i ja moram da jedem, ree Ponter. Ali nije mogao da dugo zadri ozbiljan izraz na licu i ogroman osmeh se ukaza na njemu. Ne, ne, u redu je, Rubene, meni nije stalo ni do kakve nadoknade. On pogleda u Meri. Ono do ega mi je stalo je da shvatim taj deo tebe, Mer tu stvar koja ti je toliko vana i koja predstavlja deo tvog ivota koji je meni neshvatljiv.

Ako eli da sazna neto vie o mojoj veri, poi sa mnom na misu.

Rado, ree Ponter. Ali, voleo bih i da se upoznam sa tom Rubenovom prijateljicom.

Moramo da idemo u tvoj svet, ree Meri zvuei po malo razdraeno. Uskoro e doi vreme Kada dvoje postaje jedno.

Ponter klimnu glavom. Oh, da i mi ne elimo da propustimo nijedan trenutak toga. Zatim pogleda u

Rubena. Tvoja prijateljica e morati da za nas sutra odvoji vreme. Da li je to mogue?

Odmah u je nazvati, ree Ruben ustajui. Siguran sam da e prevrnuti i nebo i zemlju ako treba samo da bi uinila onako kako tebi odgovara.

Poglavlje 6

Don Kenedi je bio u pravu: tada je bilo vreme da krenemo krupnim koracima napred. Takvo vreme je sada ponovo dolo. Naime najvedu snagu koju smo

mi, homo sapiensi, imali, poev od pojavljivanja svesti pre etrdeset hiljada godina, predstavlja naa elja

da odemo na razliita mesta, da putujemo, da vidimo ta se nalazi iza slededeg brda, da proirimo svoju

teritoriju i ako mi je dozvoljeno da ponovim reenicu izgovorenu samo etiri godine posle ovog

govora Dona Kenedija da hrabro stupamo tamo gde nijedan ovek nije nikada bio.

Ponter i Meri su proveli no u Rubenovoj kui i spavali su zajedno na rairenom kauu. Rano sledeeg jutra uputili su se do malog kampu-sa univerziteta Lorentijan i otili u prostoriju s oznakom COO2B, a to je bila jedna od laboratorija koje je koristila mala grupa za neuroloka istraivanja.

Veronika enon je bila mrava belkinja u kasnim dvadesetim sa crvenom kosom i nosem za koji bi Meri, sve dok nije srela Neandertalce, smatrala da je veliki. Na sebi je imala beli mantil. Hvala vam to ste doli, doktore Bodit, rekla je, vrsto steui Ponteru ruku. Mnogo vam hvala to ste doli.

Ponter se nasmei. Moe da me zove Ponter. I meni je drago to sam doao. Tvoje istraivanje me veoma zanima.

Meri... mogu li da vas zovem Meri? Presretna sam to sam vas upoznala! Veronika prui ruku Meri. ao mi je to nisam imala priliku da vas sretnem kada ste proli put bili u kampusu, ali bila sam tokom leta kod kue u Halifaksu. Ona se nasmei, a onda skrete pogled u stranu, delujui kao da joj je pomalo neprijatno da nastavi. Vi ste mi idol, ree.

Meri iznenaeno zatrepta. Ja?

Nema ba mnogo Kanaanki koje su naunice i koje su zaista uinile neto izuzetno, a vi to jeste. ak i pre Ponterovog dolaska, vi ste stvarno skrenuli panju na nas. Sve ono to ste uradili sa drevnim DNK! Izvrsno! Apsolutno izvrsno! Ko kae da Kanaanke ne mogu da osvoje svet na juri?

Uh, hvala ti.

Vi ste mi bili uzor. Vi, Duli Pejet, Roberta Bondar...

Meri nikada nije palo na pamet da bi mogla da se nae u toliko visokom drutvu Duli Pejet i Roberta Bondar su bile kanadski astronauti. Ali, s druge strane, ona je ta koja je stigla u neki drugi svet pre bilo koje od njih.

Hvala ti, ponovi Meri. Hmm, mi nemamo mnogo vremena.

Veronika malo pocrvene. Izvinite, u pravu ste. Dozvolite mi da vam objasnim kako izgleda postupak. Ono to radim je zasnovano na istraivanjima koja su zapoeta ovde u Lorentijanu devedesetih godina i koja je zapoeo Majkl Persinder. Ne mogu da prisvojim sebi

zasluge za osnovnu ideju, ali, nauka se ionako sastoji od razvijanja ve postojeih ideja, a moj posao je da potvrdim njegova otkria.

Meri se osvrnu po laboratoriji, u kojoj se nalazila meavina uobiajena za svaki univerzitet bljetave nove opreme i starog i oteenog drvenog nametaja. Veronika nastavi: Dakle, Persinderov procenat uspenosti bio je osamdeset. Moja oprema pripada drugoj generaciji i predstavlja modifikaciju onoga to je on izumeo i procenat uspenosti je oko devedeset etiri.

ini mi se da je koincidencija to se ovo istraivanje obavlja toliko blizu mesta na kojem se nalazi kapija koja spaja dva univerzuma, ree Meri.

Veronika odmahnu glavom. Oh, ne, Meri, nije tako! Mi smo svi ovde zbog iste stvari nikla koji je ovde nataloen kada je asteroid udario u Zemlju pre dve milijarde godina. Vidite, u poetku je Persinder bio zainteresovan za fenomen leteih tanjira: kako je mogue da letee tanjire najee viaju tipovi po imenu Klit i Buba tamo negde u bespuu.

Pa, poe Meri, pivo moe svugde da se nabavi.

Veronika se nasmeja glasnije nego to je Meri mislila da njena ala zavreuje. To je istina, ali Persinder je odluio da to pitanje razmotri takvo kakvo je. Ne radi se o tome da on ili ja verujemo da letei tanjiri postoje, ve da postoji neki istinski psiholoki fenomen zbog kojeg neki ljudi misle da su videli takve stvari i Persinder se zapitao zato do pojave tog fenomena dolazi napolju, i to pogotovu na nekim izolovanim lokacijama. Ovde u Lorentijanu, naravno, obavljaju se mnoga istraivanja u vezi sa rudom i rudarstvom i kada je Persinder poeo da

trai mogue uzroke za vienje leteih tanjira na pustim poljima u seoskim sredinama, inenjeri iz ovdanjeg rudnika su mu predloili da razmotri piezoelektrina pranjenja.

Ponterov Pratilac Hak oglasio se zvukom biiip nekoliko puta, signalizirajui tako da nije razumeo neke rei, ali ni Ponter ni Meri nisu prekinuli Veroniku, koja je, oito, bila u zamahu. Ipak, ona nije oekivala da Ponter poznaje termin piezoelektrina pranjenja i tako ga je sama objasnila: Piezoelektricitet je stvaranje elektriciteta u stenama kristala koje su deformisane ili se nalaze pod nekim pritiskom. Do piezoelektrinog pranjenja dolazi, recimo, kada neki kamion prelazi preko nekog stenovitog zemljita, a to predstavlja uobiajenu lokaciju na kojoj su vieni letei tanjiri. Persinder je uspeo da reprodukuje u laboratorijskim uslovima takvu vrstu elektromagnetnog efekta i sluajte paljivo! zahvaljujui tom efektu moe da se uini da svako misli da je video vanzemaljce.

Vanzemaljce? upita Meri. Ali, ti si spominjala Boga.

Veronika im uputi iroki osmeh. To je isto.

Kako?

Veronika izvue jednu knjigu sa police: Zato Bog nee da ode: bioloke osnove verovanja. Autori ove knjige Njuberg i Dakvili skenirali su mozgove osmorice tibetanskih budista dok su meditirali i velikog broja franjevakih kaluera dok su se molili. Sasvim prirodno, kod svih ovih ljudi se pokazala poveana aktivnost u onim oblastima mozga koje se odnose na koncentraciju. Meutim, takoe se pokazalo smanjenje aktivnosti u

potiljanom renju. Veronika kucnu prstom po jednom mestu na glavi, pokazujui gde se taj reanj nalazi. Leva strana potiljanog renja pomae nam da definiemo sliku naeg sopstvenog tela, a desna nam pomae da se orijentiemo u trodimenzionalnom prostoru. Dakle, zajedno, ova dva dela su odgovorna za definisanje granice izmeu toga gde se nae telo zavrava, a gde poinju stvari koje su izvan njega. Kada se potiljani reanj odmara, oseaj je upravo onakav o kakvom govore kalueri: gubljenje oseaja sopstvenog bia i oseaj da se postaje jedno sa univerzumom.

Meri klimnu glavom. Videla sam lanak o tome u Tajmu.

Veronika utivo odmahnu glavom. To je bilo u Njuzviku. Dakle, njihov rad je povezan sa Persinderovim i mojim. Oni su otkrili da se limbiki sistem aktivira za vreme religioznih doivljaja, a limbiki sistem je taj koji oznaava stvari kao vane. Moe nekom ocu ili majci da pokae na stotinu dece, ali oni e istinski reagovati samo kada ugledaju svoju bebu. Do toga dolazi zato to je njihov limbiki sistem oznaio taj odeeni prizor kao znaajan. Dakle, kada je limbiki sistem aktivan tokom nekog religioznog iskustva, cela ta stvar dobija oznaku da je izuzetno vana. Zbog toga religiozna iskustva nikada ne zvue dobro kada se prepriaju; to je isto kao kada ja govorim da je moj deko najlepi mladi na celom svetu, a ti kae da, da, naravno. Onda ja otvorim tanu i izvadim njegovu sliku i mislim da e te to uveriti, a ti kae auu, ba je pravi dasa! On je za mene zgodan van svih granica poreenja zato to ga je moj limbiki sistem oznaio kao pojavu koja ima specijalno znaenje za mene.

Ali, ja to ne mogu da prenesem drugome pomou rei ili fotografije. Isto se deava sa religioznim doivljajima: bez obzira koliko ti neko drugi govori o svom iskustvu i o tome koliko je to promenilo njegov ivot i koliko je to bilo vano za njega, ti ne moe da doivi isto oseanje.

Ponter ju je, oigledno, sluao veoma paljivo, naizmenino se mrtei i podiui svoje spojene plave obrve do eonog luka. I ti smatra, poe Ponter, da je to to kod vas postoji religija, a kod nas ne, u vezi sa funkcionisanjem vaih mozgova?

Upravo tako! uzviknu Veronika. To predstavlja kombinaciju aktivnosti potiljanog renja i limbikog sistema. Pogledaj ta se deava kod ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti: kod onih koji su bili vernici celog svog ivota, esto se deava da izgube zanimanje za religiju kada obole. A kod Alchajmerove bolesti, prvo to biva uniteno je limbiki sistem.

Veronika zastade, a onda nastavi: Ve je dugo poznato da su takozvana religiozna iskustva povezana sa hemijskim deavanjima u mozgu, s obzirom da halucinogene droge mogu da ih izazovu; zato te droge predstavljaju osnovu svih rituala u velikom broju plemenskih kultura. Mi ve dugo znamo da aktivnost limbikog sistema moe da predstavlja jedan od uzroka za to neki epileptiari koji imaju napade koji su ogranieni na limbiki sistem imaju neverovatno duboka religiozna oseanja. Recimo, Dostojevski je bolovao od epilepsije i on je pisao o tome da dodiruje Boga tokom napada. Sveti Pavle, Jovanka Orleanka, Sveta Tereza od Avile i Emanuel Svedenborg su, takoe, najverovatnije, bili epileptiari.

Ponter se naslonio na ugao ormaria sa dokumentima, i pomerajui se nesvesno levo-desno, eao lea. To su imena nekih ljudi? upita on.

Veronika je na trenutak bila iznenaena, a onda klimnu glavom. Pokojnika. Slavnih religioznih ljudi iz prolosti.

Meri se saali na Pontera i objasni mu ta je epilepsija. Ponter nikada nije uo za neto slino i Meri se upita osetivi jezu kao i uvek kada bi o tome razmiljala da li su geni kojima se prenosi sklonost ka oboljevanju od epilepsije jo jedna stvar koju su Neandertalci izbrisali iz svog genetskog materijala.

Ali, ak i ako ne boluje od epilepsije, poe Veronika, mogue je da doivi taj efekat. Ritualni ples, pojanje i slino su razvijani iznova i iznova od strane svih moguih religija na planeti. Zato? Zato to neki svesno izvoeni repetitivni stilizovani pokreti tela tokom takvih ceremonija dovode do toga da ih limbiki sistem oznai kao neto to ima posebno znaenje.

Sve je to u redu, poe Meri, ali

Ali, vi se pitate kakve sve to veze ima sa cenom aja u Kini, zar ne?

Ponter je delovao potpuno zbunjeno i Meri se nasmei. To je samo metafora, ree ona. To znai kakve to veze ima sa temom o kojoj govorimo.

A odgovor je, poe Veronika, da mi sada prilino dobro shvatamo kako mozak stvara religiozna iskustva i to moemo da reprodukujemo u laboratorijskim uslovima... bar kada se radi o homo sapiensima. Ali,

umirem od elje da otkrijem da li mogu da ih izazovem kod Pontera.

Moja radoznalost nije toliko fatalna, ree Ponter smeei se, ali bez obzirai na to, voleo bih da bude zadovoljena.

Veronika ponovo baci pogled na sat i onda se namrti. Moji studenti se, naalost, jo nisu pojavili, a oprema je prilino osetljiva mora da se podeava svakog dana. Meri, pretpostavljam da ne biste

Meri se ukoi. Da ne bih ta?

Prvi isprobali opremu. Moram da znam da sve funkcionie kako treba da bih mogla da prihvatim bilo koji rezultat postignut kod Pontera kao verodostojan. Ona podie ruku da bi spreila Meri da se usprotivi. Sa ovom novom opremom, potrebno je samo pet minuta za ceo postupak.

Meri oseti da joj srce ubrzano kuca. To nije bilo neto to je elela da ispituje naunim putem. Kao i pokojni Stiven Dej Guld, ona je uvek verovala da kada se radi o nauci i religiji, 'svaka od njih ima svoj znaaj, ali da one nemaju nita jedna s drugom'. Zaista nisam sigurna da

Oh, ne brinite, nije uopte opasno! Polje koje koristim za transkranijalnu magnetsku stimulaciju iznosi samo jednu mikroteslu. Rotiram ga u suprotnom pravcu u odnosu na kretanje kazaljki na satu oko slepoonih renjeva i, kao to sam ve rekla, gotovo svi ljudi pripadnici vrste homo sapiens, treba da kaem koji su to pokuali, doiveli su neko mistino iskustvo.

Kako... kako to izgleda? upita Meri.

Veronika ree. Izvini, Pontere i povede Meri malo dalje, tako da Neandertalac ne moe da ih uje. To iskustvo obino ukljuuje oseaj da neko uzvieno bie stoji iza ili pored njih, ree Veronika. Meutim, forma tog iskustva zavisi u mnogome od stavova te osobe. Ako tu stavi nekoga ko fanatino veruje u postojanje leteih tanjra, on e imati oseaj da se nalazi u prisustvu vanzemaljca. Stavi li nekog baptistu, on bi mogao da kae da vidi Hrista. Neko ko je izgubio nedavno nekog blinjeg, mogao bi da vidi tog pokojnika. Neki drugi govore o tome da su osetili da ih je dodirnuo aneo ili Bog. Naravno, taj postupak se ovde u potpunosti kontrolie i testirani subjekti su svesni da se nalaze u laboratoriji. Ali, zamislite kako izgleda kada do tog istog efekta doe kasno nou kada se nai prijatelji Buba ili Klit nalaze usred neke nedoije. Ili dok sedi u crkvi ili u damiji ili u sinagogi. Biete stvarno oduevljeni!

Ja zaista ne elim...

Molim vas, ree Veronika. Ne znam da li u ikada ponovo imati priliku da testiram nekog Neandertalca, a oprema mora da se prvo podesi.

Meri duboko udahnu. Ruben joj je rekao da je ceo postupak potpuno bezbedan, a ona nije elela da izneveri ovu mladu enu strastveno odanu onome to radi koja ima toliko visoko miljenje o njoj.

Molim vas, Meri, ree Veronika ponovo. Ako sam u pravu to se tie rezultata, ovo e predstavljati ogroman korak napred za mene.

Kanaanke koje na juri osvajaju svet. Kako da kae ne? Dobro, ree Meri nevoljno. Hajde da to uradimo.

Poglavlje 7

Naa snaga nalazi se u naoj elji za putovanjem, u naoj radoznalosti, u naoj sklonosti ka traenju, u

naem istraivakom duhu...

Da li ste dobro? upita Veronika enon Meri preko zvunika koji se nalazio pored njenog uveta. Da li vam je udobno?

U redu sam, ree Meri, govorei u mali mikrofon koji joj je bio zakaen za bluzu. Sedela je na stolici u mranoj komori koja je bila velika kao dva prosena kupatila. Videla je, pre nego to su svetla pogaena, da su zidovi bili prekriveni penastom gumom, verovatno zato da bi se priguio svaki zvuk.

Veronika klimnu glavom. Dobro. Ovo nee boleti, ali, ako u bilo kom trenutku poelite da iskljuim opremu, samo recite.

Meri je na glavi imala neku napravu ute boje nalik zatitnoj kacigi kakvu nose motorciklisti, na ijim stranama, tano iznad slepoonica, su se nalazili kalemovi. Brojnim icama je kaciga bila povezana sa mnotvom opreme koja je stajala na polici prislonjenoj uz zid.

Dobro, ree Veronika. Poinjemo.

Meri je oekivala da e uti neko zujanje ili osetiti golicanje u uima, ali nije bilo niega. Samo tama i tiina i

Iznenada, Meri oseti da su joj se lea ukoila, a ramena malo ispravila. Neko je bio tu, u komori s njom. Nije mogla da vidi tu osobu, ali je mogla da oseti njen pogled kako joj probija zadnji deo glave.

Ovo je smeno, pomisli Meri. To je samo autosugestija. Da je Veronika nije unapred pripremila priajui joj sve ono, Meri je bila uverena da ne bi nita osetila. Isuse, ponekad je zapanjujue za kakvo sve istraivanje moe da se dobije novac! Ovo nije nita vie od obinog trika i

Ali, onda je znala ko je tu u komori s njom.

I to nije bio on.

Bila je ona.

Bila je to Marija.

Bogorodica.

Isusova