rozi brajdoti_ nomadski subjekti – uvod - putem nomadizma

Rozi Brajdoti

P O R T R E T S A V R E M E N I C E

Rozi Brajdoti

P U T E M N O M A D I Z M A : U V O D

Odli~no je imati korene, sve dok moè{ da ih nosi{ sa sobom.Gertrude Stein

Na ovom tavanu / nema lu|akinja. Berteke Waaldijk

Ova knjiga traga vi{e od bilo kog intelektualisti~kog itinerera; ona, ta-ko|e, pokazuje egzistencijalnu situaciju kao multikulturalnu individuu, mi-granta koji je postao nomad. Sadràj koji se u njoj izlaè, osmi{ljen je, i u ne-kim prilikama predstavljen, na nekoliko razli~itih evropskih jezika u perioduod deset godina. Ovi eseji prethode, produbljuju i pridruùju se idejama izlo-ènim u mojoj knjizi Patterns of Dissonaunce (Obrasci nesklada), koja, po se-bi, predstavlja moju nomadsku egzistenciju. Zami{ljena prvo na francuskom,morala je biti prevedena na engleski jezik; kona~nu verziju sam direktno pro-{irila na engleskom, tako da je, i pre nego {to je oti{la u {tampu, knjiga posta-la prevod bez originala. Moj rad kao misliteljke nema maternji jezik, samo ni-zove prevoda, preme{tanja, prilago|avanja promenjivim uslovima. Drugimre~ima, nomadizam koji branim kao teorijsku mogu}nost tako|e je i egzisten-cijalni uslov, koji, za mene, prerasta u na~in razmi{ljanja. Jedan od ciljeva oveknjige je, istovremeno, i razvijanje i izazivanje vizije ènske, feministi~ke su-bjektivnosti u nomadskom modusu. Ovaj modus se odnosi na figurativni na-~in razmi{ljanja, povremeno autobiografski, koji, vremenom, ~itaocima moèda se u~ini i kao epistemolo{ki tok svesti.

Namera mi je da istaìm raznovrsne pojedina~ne aspekte pojma no-madski subjekti kao pogodne teorijske figuracije savremene subjektivnosti.Termin figuracija odnosi se na na~in razmi{ljanja koji izaziva, ili izraàva, na-pu{tanje falocentri~ne slike subjekta. Figuracija je politi~ki uobli~eno obja-{njenje alternativne subjektivnosti. Ose}am sna`nu potrebu da razvijem to al-ternativno obja{njenje; da u~im da se razmi{lja na drugi na~in o subjektu, dase prona|u nove osnove, nove predstave, novi modusi razmi{ljanja. Sve ovozahteva prevazilaènje dualisti~kih konceptualnih ograni~enja i izopa~enomonolo{kih mentalnih navika falocentrizma. Smatram da je zadatak feminist-

165ProFemina

broj 41/42, leto/jesen 2005zima/prole}e 2006.

kinja, kao i drugih kriti~kih intelektualaca, da se odvaè i suo~e sa sloèno{}uovog izazova. Crna feministkinja, spisateljica i pesnikinja bel huks (bell ho-oks), u svom radu o postmodernoj crna~kosti (blacknees), opisuje ovu vrstusvesti terminom ùdnja (yearning). Ona dokazuje da je ùdnja op{ti uti-caj i politi~ka ose}ajnost, koja se slobodno kre}e unutar granica rase, klase,roda, seksualne prakse i da moè biti plodno tlo za konstrukciju empatije spone koja }e unaprediti prepoznavanja op{tih obaveza i posluìti kao baza zasolidarnost i ujedinjenje.1 S obzirom na ovo, nomadska svest je epistemolo-{ki i politi~ki imperativ kriti~kog mi{ljenja na kraju ovog milenijuma.

Nasuprot pomodnoj upotrebi termina, u ovoj knjizi }e pod pojmompostmodernizam biti ukazano na specifi~an trenutak u istoriji. To je trenutaku kome se ispod transformacija sistema ekonomske proizvodnje menjaju i tra-dicionalne socijalne i simboli~ke strukture. Na Zapadu pomeraj od proizvod-nje prema usluìvanju i strukturi zasnovanoj na informisanosti, zahteva glo-balnu preraspodelu posla, uklju~uju}i i ostatak sveta, jer posebno, zemlje urazvoju obezbe|uju jeftinu radnu snagu za proizvodnju. Takav pomeraj zah-teva propadanje tradicionalnih sociosimboli~kih sistema zasnovanih na drà-vi, porodoci i maskulinom autoritetu. Kao {to Inderpal Grival (InderpalGrewal) i Karen Kaplan (Caren Kaplan) isti~u,2 postmodernizam korespondi-ra sa reorganizacijom podele nagomilanog kapitala u transnacionalnom i po-kretljivom na~inu. Postojanje ovakvog, novog istorijskog, smera, u pravcutrans-nacionalne pokretljivosti, imperativ je za kriti~ke teoreti~are i kultu-rolo{ke kriti~are, da ponovo razmotre svoju ulogu i svoje prakse u okviru ove{eme. Moj zadatak, u ovoj knjizi, jeste da poku{am da redefini{em transmo-bilnu materijalisti~ku teoriju feministi~ke subjektivnosti, koja se obavezuje dafunkcioni{e unutar parametara postmodernog stanja, a da ga ne romantizuje,ali tako|e i bez nostalgije, za navodno, dobrim starim vremenima. Kao {tosam navela u knjizi Obrasci nesklada istorijska kontradiktornost, u koju jeuhva}ena feministkinja postmoderne, sastoji se u tome da sami uslovi, koji suozna~eni od strane dominantnih subjekata, kao faktori krize vrednosti, za-pravo, po meni, predstavlja otvaranje novih mogu}nosti. Mors tua vita mea(Tvoja smrt, moj ìvot): to je isti istorijski uslov koji moè biti alternativnoopaàn, kao pozitivan ili negativan, u zavisnosti od perspektive. Vrati}u se pi-tanju pozicionalnosti u poglavlju 7 ove knjige.

Odmah se name}e pitanje: na ~emu se zasniva ova nova teorijska i po-liti~ka kreativnost? Odakle to novo dolazi? Koje paradigme nam mogu po-mo}i u razra|ivanju novih {ema? Da li je model nau~ne racionalnosti potpu-no diskreditovan, ili jo{ uvek moè da inspiri{e? Da li je model artisti~ke kre-ativnosti imalo bolji? Slede}i neka od lucidnih zapaànja poststrukturalisti~-ke generacije, potrudi}u se da dam odgovor, isti~u}i ograni~enja logocentri~-nog pristupa i pomera}u naglasak na druge na~ine i moduse prikazivanja. Po-treban je kvalitativni skok feministi~ke politi~ke imaginacije. Verujem u sve-

166ProFeminabroj 41/42, leto/jesen 2005zima/prole}e 2006.

mo}nu silu politi~kih fikcija, koje su ponu|ene od strane feministkinja, toli-ko me|usobno razli~itih, kao {to su Lis Irigaraj (Luce Irigaray) i Dona Hara-vej (Donna Haraway).3 Prva isti~e slike dobijene iz znakova ènske morfo-logije i seksualnosti, kao {to je prizor dve usne koje sugeri{u bliskost dok iz-begavaju zatvaranje. Druga predlaè figuraciju kiborga,4 koji je vrhunskatehnolo{ka zamisao, gde elektronska kola izazivaju nove uzorke, me|usobnopovezane i srodne. Obe su se, me|utim, vezale za radikalni zadatak subver-zije konvencionalnih pogleda i predstava ljudske, i posebno, ènske subjek-tivnosti. Obe se uzdaju u alternativnu figuraciju kao izlaz iz zastarelog {e-matskog razmi{ljanja.

Ove feministi~ke postavke su dokaz mnogih, heterogenih na~ina kakofeministkinje danas istraùju druga~ije oblike ènske subjektivnosti i bore sesa jezikom, da proizvedu afirmativno predstavljanje. Niz termina je na raspo-laganju da opi{e ovu novu feministi~ku subjektivnost: Monik Vitig (MoniqueWittig)5 je odabrala da je predstavi izrazom lezbejstvo, Dùdit Batler (Ju-dith Butler) se odazvala svojom parodi~nom politikom maskarade6; drugi,citiram Nensi Miler (Nancy Miller),7 ovaj proces radije opisuju kao postaja-nje ènom u smislu ènskog feministi~kog subjekta iz druge pri~e. De Lau-retis (De Lauretis) ga naziva ekscentri~ni subjekt;8 alternativne feministi~-ke subjektivnosti su, tako|e, bile opisane i kao saputnice (fellow-commu-ters) u tranzitu,9 ili kao neprikladna drugost,10 ili kao postkolonijalni11

subjekti. Ovi poslednji analiziraju rod u odnosu na druge geopoliti~ke pojaveu terminima transnacionalnih feministi~kih veza.

Po~etna pozicija, ve}ine feministi~kih redefinisanja subjektivnosti, je-ste novi oblik materijalizma; onaj koji razvija ideju telesne materijalnosti,isticanjem otelovljenja, i, usled toga, seksualno druga~iju strukturu subjektakoji govori. Samim tim, ponovno promi{ljanje telesnih korena subjektivno-sti po~etna je pozicija epistemolo{kog projekta nomadizma (videti poglavljeSubjekt u feminizmu). Telo, ili otelovljenje subjekta, ne sme se shvatiti nikao biolo{ka, ni kao sociolo{ka kategorija, ve} pre kao pozicija preklapanjafizi~kog, simboli~kog i sociolo{kog (videti poglavlje Slike tela i pornogra-fija predstavljanja). Drugim re~ima, feministi~ko insistiranje na otelovlje-nju ide ruku pod ruku sa radikalnim odbijanjem esencijalizma. U feministi~-koj teoriji, sopstvo (one) govori kao èna, iako subjekt èna nema mono-litnu su{tinu, definisanu jednom i zauvek, ve} je pre mesto mnogostrukih,kompleksnih i latentno kontradiktornih nizova iskustava, definisanih prekla-panjem promenljivih, kao {to su klasa, rasa, starosno doba, stil ìvota, sek-sualne sklonosti i druge (videti poglavlje Seksualna razli~itost kao politi~-ki projekt). Neko govori kao èna u cilju da osnaì ène, da pokrene soci-osimboli~ke promene u njihovom poloàju: ovo je radikalna antiesencijali-sti~ka pozicija.

167ProFemina


Figuracije su, otuda, politi~ki uobli~ene slike koje prikazuju sloènu in-terakciju razli~itih nivoa subjektivnosti. S obzirom na to, ~ini mi se da {to jevi{e alternativnih figuracija u ovoj fazi feministi~kog delovanja otkriveno, tobolje.

Nomad je moja figuracija situiranog, postmodernog, kulturolo{ki razli-~itog razumevanja subjektivnosti uop{te, i feministi~kog subjekta posebno.Ovaj subjekt moè biti opisan i kao post-moderan/industrijski/kolonijalan, uzavisnosti od ne~ije lokacije. Sve dok se o{tre podele, kao {to su klasa, rasa,etni~ka pripadnost, rod, starosno doba i druge, presecaju i deluju jedna na dru-gu u konstituisanju subjektiviteta, ideja nomada se odnosi na njihova simulta-na zbivanja. Govoriti kao feministkinja, zahteva da prioritet bude dat isticanjuroda, ili pre, seksualne razli~itosti (videti poglavlje Seksualna razli~itost kaopoliti~ki projekt) u priznavanju razlika me|u ènama.

Nomadski subjekt je mit; on je, takore}i, politi~ka fikcija, koja mi omo-gu}ava da promi{ljam i kre}em se kroz utvr|ene kategorije i nivoe iskustva:u~initi granice nejasnim a da se mostovi ne sru{e. U mom izboru implicitno jeprisutna vera u snagu i relevantnost imaginacije, u stvaranje mita, kao na~inada se iza|e iz politi~ke i intelektualne neaktivnosti ovih postmodernih vreme-na. Politi~ke fikcije mogu povremeno biti efektivnije, od teorijskih sistema.Izbor ikonoklasti~ke, mitske figure kakva je nomadski subjekt, pobuna je pro-tiv ustaljenje i konvencionalne prirode teorijskih, i posebno filozofskih, raz-mi{ljanja. Ova figuracija, dakle, prevodi moju èlju da istraìm i ozakonimpoliti~ko delovanje, dok uzimam da je slabljenje metafizi~ki fiksiranih, utvr-|enih identiteta istorijski o~igledno. Ovde je u pitanju jedan problem kakouskladiti delimi~nost i diskontinuiranost sa konstrukcijom novih formi me|u-sobne povezanosti i kolektivnim politi~kim projektima. Vrati}u se kasnijeopet na ovo pitanje.

Iako je slika nomadskih subjekata inspirisana iskustvom ljudi ili kul-tura koje su bukvalno nomadi, nomadizam koji je ovde u pitanju, odnosi se navrstu kriti~ke svesti koja se odupire sme{tanju u socijalno kodirane modelemi{ljenja i pona{anja. Nisu svi nomadi svetski putnici, neka od najve}ih pu-tovanja se mogu dogoditi bez fizi~kog pomeranja iz svog okruènja. Subver-zija utvr|enih konvencija odre|uje nomadsku poziciju, a ne bukvalni ~in pu-tovanja.

Kao {to Karen Kaplan isti~e u svom radu o Delezovoj slici deteritorija-lizacije i nomadskih putovanja, poststrukturalisti su u opasnosti da romantizu-ju ove pojmove.12 Ipak, meni se ~ini da je Delezova {ema mi{ljenja ozbiljna iempirijska, te da }e odoleti romanti~nim isku{enjima. Ona zahteva potpunonestajanje pojma centra, i, u skladu sa tim, nestajanje prvobitno utvr|enih po-redaka ili autenti~nih identiteta svake vrste. I vi{e od ovoga, ~ini mi se da nasDelez i Gatari (Guattari) upozoravaju na rizik da postmoderni sistemi, sa svo-jom fragmentarno{}u i gubljenjima celine, mogu dovesti do reprodukcije od-


nosa mo}i globalno u malom. Oni na ovu opasnost ukazuju kao na mikro-fa-{izam: manje, lokalizovanije, ali podjednako izrabljuju}e formacije mo}i,koje se, tako|e, mogu opisati kao reprodukcija ra{trkanih hegemonija, kao{to Grival i Kaplan isti~u, u svetskim razmerama. Kao radikalnu nomadskuepistemilogiju, Delez i Gatari predlaù oblik otpora prema mikrofa{izmima,koji se usredsre|uje na potrebu za kvalitativnim pomakom od hegemonije,bez obzira na njenu veli~inu koliko god lokalna ona bila.

U nekim slu~ajevima, figurativni modus funcioni{e u skladu sa filozo-fijom kao da, kako je ja nazivam (videti poglavlje Politika ontolo{ke raz-li~itosti). To kao da su neka iskustva reminiscencija ili evokacija drugosti;ova mogu}nost da se prelazi iz jednog skupa iskustava u drugi kvalitet je me-|usobne povezanosti koju visoko vrednujem. Crte` tih prelaènja ovih pove-zanosti ne mora da bude ~in prisvajanja. Nasuprot tome, on ozna~ava prelazeizme|u komunikacijskih stanja ili iskustava. Delezov rad na linijama bekstvai postajanja, ovde je velika inspiracija;13 nomadsko postajanje (bivanje noma-dom) nije ni reprodukcija ni puka imitacija, ve} enfati~ka bliskost, intenzivnopovezivanje. Neka stanja ili iskustva mogu se stopiti jednostavno zato {to de-le odre|ena svojstva.

Nomadski pomeraji ozna~avaju kreativnu vrstu postajanja; performa-tivnu metaforu, koja dozvoljava, ina~e, neverovatne susrete i neo~ekivane iz-vore interakcije iskustva i znanja.

Praksa kao da, sa svojim ritualnim ponavljanjima, rizikuje da upadneu solipsisti~ke jezi~ke igre i autoreferencijalne opsesije njihovim sopstvenimreferentnim terminima. Da bih izbegla to, zasnovala sam opis nomadskog sta-nja na svojim ìvotnim iskustvima, otelovljuju}i ga i postavljaju}i ga na naj-konkretniji mogu}i na~in. Autobiografski ton koji }e se pojaviti u ovom izla-ganju, kao i u drugim esejima, predstavlja moj na~in da u~inim sebe relevant-nom za nomadska izvo|enja koja u tekstu ozakonjujem. Ako je to metafora,onda je to ona koja preme{ta i zbija prostore moje egzistencije; to je retro-spektivna mapa mesta u kojima sam boravila.

Izbegavaju}i romantizaciju, ili prisvajanje tog egoisti~nog drugog,èlim da radim sa skupom naracija moje sopstvene otelovljene genealogije,{to }e re}i da èlim da ponovo posetim odre|ena mesta i uvedem ih u svojerazmatranje. Kao {to Karen Kaplan isti~e, ova vrsta pozicioniranja je fikcio-nalni teren, reteritorijalizacija koja je pro{la kroz nekoliko verzija deteritori-jalizacije, da bi se postavila kao mo}na teorija o lociranju zasnovanom na slu-~ajnosti, istoriji i promeni.14 Praksa toga kao da jeste tehnika strate{ke re-lokacije sa namerom da spasi sve {to nam je potrebno iz pro{losti da bi se pra-tili putevi transformisanja na{ih ìvota, ovde i sada.

Praksi toga kao da moè se pri}i i kao modusu impersonacije (engl.impersonation izdavati se za nekoga, ili ne{to, imitirati, prim. red.), {to je,da se tako izrazim feti{isti~ka reprezentacija. Ona se sastoji u simultanom pre-

169ProFemina


poznavanju i poricanju odre|enih svojstava ili iskustava. U mu{kom domi-nantnom toku (male-stream) postmoderne misli15 feti{isti~ko poricanje, ~i-ni se, obeleàva ve}inu diskusija na temu seksualne razli~itosti (videti pogla-vlje Diskontinuirano postajanje: Delez i filozofija postajanja ènom). U fe-ministi~koj perspektivi, radije pristupam filozofiji kao da, ali ne kao pori-canju, ve} pre kao afirmaciji fluidnih granica, praksi intervala, posrednika ime|uprostora. Drugim re~ima, element ponavljanja, parodija po sebi, ili im-personacija koji se pridruùju postupku kao da, ne mogu samo po sebi kon-stituisati zavr{etak. Praksa sukcesivnih poza, ili maskiranja po sebi, nema au-tomatski subverzivni efekat; kao {to je Dùdit Batler lucidno upozorila, silaparodijskog modusa sastoji se ba{ u nastojanju da se izbegnu jednoli~na po-navljanja, jer ona dovode do politi~ke stagnacije.

Ono {to mi se ~ini mo}nim u postupku kao da upravo je njegov po-tencijal da kroz sukcesivna ponavljanja i mimeti~ke strategije, otvori prosto-re gde alternativne forme delovanja (agency) mogu biti ozna~ene rodom (vi-deti poglavlje Seksualna razlika kao politi~ki projekat). Drugim re~ima, pa-rodija moè biti politi~ki ozna~avaju}a, pod uslovom da je podràna od stra-ne kriti~ke svesti, koja ima za cilj transformisanje odre|ivanja roda i prome-na. U momentu kada predlaèm radikalnu svest kao preduslov, obavezujem seda se pozabavim problemom ponavljanja, razlikovanja i subverzije dominant-nih kodova, {to zahteva komplikovanije {eme obja{njavanja. Zato je strategi-ja mimeze Lis Irigaraj vrsta ponavljanja, koja daje politi~ku mo} jer istovre-meno doti~e probleme identiteta, identifikacija i politi~kog subjektiviteta.

Performans umetnica Lori Anderson (Laurie Anderson) jo{ jedan je od-li~an primer efektnog parodijskog nomadskog na~ina u modusu16 kao da:situacije i ljudi uvek su reverzibilni u konceptualnom univerzumu Lori Ander-son. Ovaj stalni tok iskustva omogu}uje joj da prikaè visoko tehnolo{ki tipkontinuuma izme|u razli~itih nivoa iskustva. Ovo zauzvrat omogu}uje nje-nom neobi~nom talentu da priziva paradokse, od kojih najve}i nije sloènostkoja se oslanja na minimalisti~ki pristup. U svom duhovitom praktikovanjukao da principa, Lori Anderson je usavr{ila umetnost reverzibiliteta: doga-|aji, ali i izjave, mogu se uru{iti jedni u druge i izvrnuti. Zato Lori Anderson~esto tvrdi: Ne ubija metak, ve} rupa, isti~u}i time da su granice izme|uunutra{njeg i spolja{njeg, kao i vremenski lanac, ustrojene tako da mogu bitipogo|ene metkom i, zbog toga, umreti, kao i to da nisu jednosmerne sekven-ce. Njihovo zna~enje, dakle, ne moè biti svedeno na jednosmeran odnos.

Slede}i analogiju, rekla bih da ono {to je politi~ki efektno u politici pa-rodije, ili u politi~koj praksi kao da, nije mimeti~ka impersonacija ili spo-sobnost ponavljanja dominantnih poza, ve} pre nivo do kog ove prakse otva-raju me|uprostore u kojima se nove forme politi~ke subjektivnosti mogu is-traìti. Drugim re~ima, nije parodija to {to }e ubiti falocentri~ni stav, ve} prevakuum mo}i, koji }e parodi~na politika biti sposobna da ozna~i rodom.


Nomadski subjekt kao performativna slika, dozvoljava mi da upletemrazli~ite nivoe svog iskustva; on odraàva neke autobiografske aspekte, dokistovremeno izraàva moju konceptualnu naklonost postmetafizi~kom vi|e-nju subjektiviteta. I na kraju, ali ne i najmanje va`no, dozvoljava mi da spa-jam moju feministi~ku politiku sa raznovrsnim ostalim mo}nim politi~kim iteorijskim interesovanjima i pozicijama.

Ovakvo figurativno pribliàvanje nomadizmu, dozvoli}e mi da se poi-gram asocijativnim kvalitetima nomadskog stanja i, samim tim, mo}i }u da is-koristim njegovo metaforijsko bogatstvo. Nastavi}u da istraùjem neke odkognitivnih i afektivnih rezonanci slike nomada, jezde}i, da se tako izrazim,na njihovim le|ima, prema horizontu, koji ne}u uvek mo}i da predvidim. Natom putu, dok budem koristila mnoge varijacije povodom teme nomadizma,istica}u i stepen u kom nomadsko stanje ima potencijal za pozitivno preime-novanje, za otvaranje novih mogu}nosti za ìvot i razmi{ljanje, posebno zaène, i naro~ito za feministkinje.

Sve ovo je u vezi sa onim {to Patri{a Jeger (Patricia Yeager) naziva vi-zionarska epistemologija:17 ona isti~e da je nova slika u stanju da nam po-nudi uobi~ajeni pristup neuobi~ajenom promi{ljanju.18 I u skladu sa tim, Je-gerova navodi feministkinje da razmi{ljaju o mo}i svojih figura govora, kao ida dobro procene njihovu potencijalnu sposobnost ozna~avanja.

Nomadski subjekti sposobni su da oslobode aktivnost razmi{ljanja izkandì falocentri~nog dogmatizma, vra}aju}i razmi{ljanju njegovu slobodu,njegovu ìvahnost, njegovu lepotu. Sna`na estetska dimenzija prisutna je uovom traganju za alternativnim nomadskim figuracijama, a feministi~ka teo-rija kakva je ona koju ja praktikujem obave{tena je o ovoj radosnoj no-madskoj sili. Kao {to Dona Haravej kaè, potrebne su nam feministi~ke figu-re humanosti koje se opiru bukvalnoj figuraciji, a ipak prodiru u mo}ne, no-ve trope, nove figure govora, nove odnose istorijskih mogu}nosti. Za ovajproces, u promenljivoj ta~ki krize, gde se svi tropi preispituju, potrebni sunam ekstati~ni govornici.19

Nomad kao poliglota

Poliglota je lingvisti~ki nomad. Poliglota je specijalista za nesigurnuprirodu jezika, bilo kog jezika. Re~i na svoj na~in ne miruju, prate sopstveneputanje. One dolaze i odlaze, prate}i svoje sada{nje semanti~ke tragove, osta-vljaju}i za sobom akusti~ne, grafi~ke ili nesvesne tragove. U Alisi u zemlji ~u-da,20 Hampti Dampti nas mudro podse}a da je pri definisanju zna~enja re~i je-dino va`no ko ih defini{e. Ova napomena mi se ~ini naro~ito va`nom za oso-bu koja je stalno izme|u razli~itih jezika.

171ProFemina


Ja sam ro|ena u Italiji, preciznije u severno-isto~nom delu zemlje, kojisu Venecijanci kolonijalizovali u trinaestom veku. Venecija je stvorena podznakom nomadizma, kada je lokalno stanovni{tvo pre{lo preko vode, beè}ipred Atilom-Bi~em Bo`jim i njegovim mo}nim isto~nim ratnicima. Sve to jeprouzrokovalo neprekidnu bujicu globalnih jaha~a, ni{ta manje poznatu odone u kojoj Marko Polo jo{ uvek sjaji kao jedan od svetski najve}ih tuma~astranih znakova.

Kasnije sam rasla u austalijskim vi{ekulturalnim metropolama, na iz-maku vladavine politike Bele Australije, malo pre nego {to je multikultu-ralizam postao pomodan. Kontakti izme|u migranata i Aboridìna nisu bilipodsticani, ta~nije, kontakt sa aboridìnskom kulturom nije postojao ~ak niunutar gradskih getoa. [tavi{e, prikrivanje prisutnosti Aboridìna i }utanjevladaju}e australijske kulture o rasizmu, klasnoj stratifikaciji, kolonijalnoj no-stalgiji i lo{ poloàj Aboridìna, odzvanjao mi je u u{ima bez prestanka kaoneizgovoren znak unutra{njeg nemira unutar australijske du{e i na~ina ìvo-ta.21 Sve to je u~inilo da se osetim rastrzanom.

Budu}i da je kulturni identitet spolja{nji i retrospektivan, najneposred-niji uticaj iskustva Australije na mene bio je da otkrijem dubinu svog evropej-stva, koje je bilo daleko od jednostavnog pojma ili pojedina~nog iskustva. Nesamo da sam bila bela migrantkinja, kada se uporedim sa Aboridìnima, ve}sam, tako|e, bila i off-white ( wog ili dago) kada bih se uporedila sa an-glo-australijskom manjinom koja je upravljala zemljom. Kako, pod tim okol-nostima, uraditi ispravnu stvar? êsto sam, u suprotnosti prema antipodnojpsihi i kulturnom identitetu, shvatala, da sam ja, na moju {tetu, naravno, Evro-pljanka. êsto sam se pitala da li bi ova svest bila tako bolna da migracijomnisam doìvela iskustvo gubitka svojih evropskih korena. Moè li se kulturniidentitet pojaviti iz unutra{nje dinamike, ili je on uvek spolja{nji, dakle supro-tan? Ono {to je sada sigurno jeste da me termin evropski poga|a kao pojampun kontradiktornosti, koje nikada ne prestaju da me zavode i razjaruju.Evropsko je intimno vezano za mene, sa problemima kulturolo{kih me{avinai interkulturnim konfliktima; on ozna~ava fizi~ku mobilnost kroz beskrajnetalase migracija i posebnu vrstu istorijskog pam}enja, koje, bez obzira kolikobilo svesno kolonijalizma, ne moè lako deliti prava postkolonijalnog uslova.

Retrospektivni i spolja{nji ose}aj mog evropejstva sadrào je brojnekontradiktorne implikacije: to se, pre svega, odnosilo na kontinentalno ko-je je suprotnost britanskom kolonijalnom stavu, koji je hegemonisti~ki. S ob-zirom na ovo, nazvati sebe Evropljankom, bio je na~in da ponovo odbranimidentitet koji su èleli da prezirem. Sa druge strane, posedovala sam dovoljnoznanja o evropskoj istoriji da bih mogla da shvatim da evropski identitet nije,niti }e ikada biti jedan: njegovo navodno jedinstvo jeste, u najboljem slu~aju,jedna fikcija. U svojoj verziji u dijaspori, kroz brojne male-Italije, ma-le-Gr~ke i {panske ~etvrti, Evropa je otkrila svoje pravo lice, koje je me-


{avina razli~itih kulturnih, lingvisti~kih, etni~kih grupa, koje su u velikoj me-ri sukobljene. Nisu sve dijaspore jednake, iako su homogenizovane pod bud-nim pogledom kolonijalnih posmatra~a. Zato, otkrivanje mog evropejstvanije bilo pobedonosno usvajanje suverenog identiteta, ve} pre razo~aravaju}eiskustvo raz-identifikovanja sebe u potpunosti od suverenosti. [tavi{e kadasam shvatila do kog stepena britanski i kontinentalni znaci evropejstvamogu prednja~iti u neprijateljstvu da bi se pridruìli snagama koje odbacujuaustralijske uro|enike i druge crne i azijske emigrante izgubila sam sveiluzije. U ovakvom hegemonijskom modusu, evropski identitet je kroz istori-ju uve`bao usavr{avanje varke, koja se sastoji u tome da sebe predstavi kaonormu, poèljni centar, ograni~avaju}i sve druge na poziciju periferije. Za-ista jeste svojevrsna varka kombinovanje univerzalnih te`nji sa kapitalno ja-kim naporima da se uspostavi kulturolo{ka saglasnost svih perifernih dru-gih. Za mene biti Evropljanka zna~i nastanjivati takve istorijske kontradik-tornosti i doìveti ih kao imperativ politi~ke potrebe da bih ih vratila u pro-store kriti~kog otpora hegemonim identitetima svake vrste. Zato mogu re}i dasam predodre|ena da budem migrant, ali sam ja izabrala da budem nomad, {tozna~i subjekt u tranzitu, koji je ipak dovoljno u~vr{}en istorijskom pozicijomda bi prihvatio odgovornost, i sve to me ~ini odgovornom.

Zahvaljuju}i nadahnutom vo|enju @enevjev Lojd (Genevieve Lloyd),22

koja mi je bila mentorka za sticanje zvanja be~elora umetnosti, odlu~ila samda se zaustavim u disciplinarnom polju filozofije. Me|utim, da bih izvela svojplan, morala sam da promenim kontinente.

Svoj prvi zna~ajan akademski rad, svoju doktorsku disertaciju, napisalasam u Francuskoj, na Sorboni, o post-1968-klimi, gde su ~asovi filozofije, po-sebno @ila Deleza, privukli vi{e strane Bretonce, Irance, Kambodàne,Amerikance, Palestince, Alìrce, Australijance, Kamerunce i tako dalje ne-go lokalne studente. Kasnije sam prisvajala i napu{tala italijanski, francuski iengleski jezik u korist njihovih britanskih, australijskih, ameri~kih i drugihvarijanti ali ne pravolinijski, ve} pre kroz beskona~no promenljivu skalustepena hibridizacije. âk i kada sam odlu~ila da postavim engleski jezik kaosvoje osnovno sredstvo istraìvanja, to je rezultiralo samo mreòm povezanihengleskih dijalekata: italo-australijskim, franglais njujor{ko-pariskim,holandsko-irskim i mnogim drugim. Moje preseljenje u Holandiju 1988.godine, smestilo je ovaj dinami~ni krajolik u ìvotni stil zasnovan na stabil-nosti privremenih re{enja i udobnosti mogu}ih utemeljenja.

Tokom godina, postala sam fascinirana ljudima koji su govorili jednimjezikom: onima koji su ro|eni za simboli~ki sistem jednog jezika, koji }e osta-ti njihov do kraja ìvota. Kako sam po~ela da razmi{ljam o njima, shvatilasam da ne poznajem mnogo takvih ljudi, ali da ih mogu lako zamisliti: ljudiudobno uljuljkani u iluziju bliskosti, koju im njihov maternji jezik daje.Kroz me{avinu zavisti i blagonaklonosti razmi{ljam sa zahvalno{}u o Laka-

173ProFemina


novom (Lacan) vi|enju subjekta, koje potvr|uje moja najdublja ose}anja oovoj temi. Lakanovska psihoanaliza pokazuje nam da tako ne{to poput mater-njeg jezika ne postoji, ve} da svi jezici nasle|uju ime od oca, i da su ozna~e-ni njegovim registrom. Psihoanaliza nas tako|e pou~ava o nenadomestivomgubitku ose}aja ~vrstog porekla, koje prati prisvajanje govora bilo kog jezika.Francuska teoreti~arka Julija Kristeva (Julia Kristeva), Bugarka koja se zastalno nastanila u Francuskoj, ovu ideju sna`no isti~e u knjizi Stranci u namasamima (Etrangers a nous-meme)23 i shodno tome dokazuje da je stanje pre-vo|enja op{ti uslov svih misle}ih bi}a.

Ve}ina akademika nastoji da predstavi Amerikance kao monolingvalne,a ipak, treba samo zakora~iti u bilo koju ameri~ku metropolu i na}i }ete seokruèni mnogobrojnim varijantama razli~itih jezika i etni~kih identiteta. Pa-radoksalno, prose~ni Amerikanac ukoliko posmatramo WASPs (belce,Anglosaksonce, protestante) jeste emigrant koji govori u najmanju ruku jo{jedan jezik povrh ameri~kog znaka adaptiranog engleskog jezika. Monolin-gvizam, ~ini mi se, mnogo je vi{e rasprostranjena ~injenica u hodnicima idvoranama ameri~ke akademije, nego na bilo kom trotoaru prose~nog ameri~-kog grada. Nametnulo mi se pitanje: ~ijim interesima najvi{e sluì zadràva-nje slike da su Amerikanci monojezi~ki monolitni?

Odazivaju}i se ovom problemu, francusko-ameri~ka direktorka progra-ma Kolumbijskog univerziteta u Parizu, Danijel Az Diboz (Danielle HaaseDubose) ukazala je na zna~ajnu promenu u profilu ameri~kih studenata kojinastavljaju studiranje u inostranstvu. Sve ve}i broj azijskih, indijskih, afro-ameri~kih i afri~kih studenata koji dolaze sa ameri~kih univerziteta u Francu-sku, ne ose}a vi{e da pripadaju jasno ozna~enom etni~kom identitetu. Ta~ni-je, ve}ina ovih studenata putuje iz Sjedinjenih Dràva po prvi put u ìvotu;francuski je ~esto tre}i jezik, a Francuska tre}a kultura:

Kada do|u na ovo tre}e mesto, koje je Francuska, oni dobijaju izvesni pro-stor i vreme za razmi{ljanje. Putanja multipliciranog identiteta, ~ini se, ìvi se napozitivan na~in. Za mnoge, pravo pitanje je ono o moralu. To ima veze sa radikali-zacijom koncepta univerzalnog, pre nego sa njegovim uni{tenjem.24

Vo|ena potrebom i èljom da radikalizujem univerzalno, na{la sam, ta-ko|e, utehu i intelektualnu podr{ku u Fukoovom (Foucault) radu o subjektiv-nosti. On obja{njava da je konstituisanje krhkog, podeljenog subjekta postme-tafizi~ke ere, zapravo proces kulturolo{kog kodiranja odre|enih funkcija i ~i-nova kao zna~enjskih, prihvatljivih, normalnih, poèljnih. Drugim re~ima, ne-ko postaje subjekt nizom zabrana i dozvola, koje upisuju na{u subjektivnost utemelj mo}i. S obzirom na ovo, subjekt je gomila fragmenata slepljenih sim-boli~kim lepkom, {to ~ini dodatak na, ili, identifikaciju sa falogocentri~nimsimboli~kim. To je gomila otpada koja sebe naziva centrom kreacije; preplet


mesa koje èli i podrhtava, i koje sebe projektuje u visine vladaju}e svesti. Iz-nena|ena sam nasiljem gesta koji povezuje izlomljeno sopstvo u performativ-nu iluziju jedinstva, ovladavanja, autotransparentnosti. Zapanjena sam uàsa-vaju}om glupo{}u te iluzije jedinstva, kao i njenom neshvatljivom silinom.

Mogu}e je da ja sebe vidim kao strukturalno izme{tenu izme|u razli~i-tih jezika, i u poststrukturalisti~koj misli nalazim adekvatno konceptualnopredstavljanje onog stanja koje sam intimno doìvela kao sopstveni na~in po-stojanja.

Politi~ki otpor iluziji jedinstva i metafizi~koj prisutnosti ostao je priori-tet. Svuda oko nas, na zavr{etku milenijumske kulture, verovanje u va`ne, bo-gom dane, ozbiljne i fundamentalne vrednosti maternjeg jezika, ja~e je negoikad. U ovoj novoj Evropi, koja se suo~ava sa svim svojim starim problemi-ma, u talasu ubistvenog povratka onoga {to je potisnuto (videti poglavlje Sje-dinjene Dràve Evrope ili Sjedinjene Boje Benetona?); u ovoj etnocentri~nojtvr|avi koncept maternjeg jezika ja~i je nego ikad. On podsti~e obnovljen inagla{en ose}aj nacionalizma, regionalizma, lokalizma, a sve to ozna~avaovaj specifi~ni trenutak na{e istorije.

Poliglota posmatra ovu situaciju sa prili~nom kriti~kom distancom; oso-ba koja je u tranzitu izme|u jezika, ni ovde ni tamo, u stanju je da sa nekimzdravim skepticizmom posmatra utvr|ene identitete i maternje jezike. U tomsmislu, poliglota je varijacija na temu kriti~ke nomadske svesti; bivanje izme-|u jezika pruà povla{}eni pogled na dekonstrukciju identiteta. Kao {to, ro|e-na u Vijetnamu, obrazovana u Francuskoj, kalifornijska reìserka i feministi~-ka akademkinja Trin T. Min-a (Trinh T. Minh-ha) pokazuje, multikulturalizamnas ne}e odvesti predaleko ukoliko ga shvatamo samo kao razliku izme|u kul-tura. Pre ga treba shvatiti kao skup razlika unutar iste kulture, {to zna~i unu-tar svake ponaosob.

Sve ovo ipak ne zna~i da su svi ljudi koji imaju iskustvo multilingvizmaautomatski obdareni nomadskom sve{}u; daleko od toga. Isticanje sakralnostimaternjeg jezika, vrsta nostalgije za mestom kulturnog porekla ~esto vi{efantasti~nog nego realnog ja~e je kod ljudi koji govore nekoliko jezika, iliìve u multikulturnom okruènju. Da li su zbog svog maternjeg jezika nekeène u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj bile sistematski silovane i dràne ukoncentracionim logorima? Da li je prinudno materinstvo, koje su im podari-le bande silovatelja, cena koja je morala biti pla}ena zbog govorenja pogre-{nog maternjeg jezika? Nije li svaki apel za ispravnim maternjim jezikom matrica terora, fa{izma, o~aja? Da li zbog toga poliglota upra`njava vrstudelikatne promiskuitetnosti sa razli~itim lingvisti~kim temeljima, koje su onaili on ostavili daleko iza sebe, kao bilo koji pojam lingvisti~ke ili etni~ke ~i-stote?

Ne postoje maternji jezici, ve} samo lingvisti~ka mesta od kojih se po-lazi. Poliglota nema maternji jezik, ve} mnogo linija prelaènja, linija prekr-

175ProFemina


{aja; neke uobi~ajene navike su ona ili on izgubili na primer, mogu}nost dase sete na kom jeziku izgovaraju de~ije pesmice, na kom jeziku sanjaju, vole,ma{taju. Kompleksni mi{i}ni i mentalni sklop pridruùju se silama u proiz-vodnji jezika, kombinovanih u poliglotiji, da bi proizveli neobi~ne zvuke, fo-netske veze, vokalne kombinacije i ritmi~ka ukr{tanja. Vrsta polimorfne de-formisanosti prati poliglotsku sposobnost da se uvu~e izme|u jezika, potkra-daju}i akusti~ne niti ovde, zvukove diftonga onde, u konstantnoj, i nalik de~i-joj igri, persiflaì. Pomeraji su neprevodivi i ni{ta manje razumljivi. Najboljipoklon koji se moè nekome dati, a posebno poligloti, jeste: nova re~; re~ ko-ju ona ili on jo{ uvek ne poznaju.

Poliglota zna da jezik nije jedini, i ne samo, instrument komunikacije,ve} i mesto simboli~ke razmene koja nas spaja u prore|enu, a ipak aktivnumreù posrednih nesporazuma, koju nazivamo civilizacija. Od kada su Frojdi Ni~e, zapadni filozofi, objasnili da se zna~enje ne poklapa sa svesno{}u, ve}da postoji nesvesni temelj za ve}inu na{ih radnji, cogito ergo sum postalo jeopsesija Zapada, njegov pad, njegova varka. Niko nije gospodar u svojoj ku-ci; desidero ergo sum jeste ta~niji opis procesa stvaranja zna~enja.

Drugim re~ima, temeljni disbalans egzistira izme|u libidnih ili afektiv-nih osnova i simboli~kih formi, koje su na raspolaganju za njihovo izraàva-nje. Kao {to i grafit sa jednog pariskog zida poru~uje: Ista je pozicija sa ko-je moète i videti i omanuti u sagledavanju. Celokupno znanje je situirano,{to zna~i da je delimi~no; svi mi zamuckujemo ~ak i kada govorimo te~no.

Mnogi savremeni kriti~ki mislioci25 oslanjaju se na uticaj, kao na silukoja je sposobna da nas oslobodi hegemonih navika razmi{ljanja (videti po-glavlje O ènskom feministi~kom subjektu, ili od Nje-kao-jastva do Nje-kaodruge). Uticaj u ovakvoj {emi ozna~ava predsvesno i preddiskurzivno; èljanije isklju~ivo nesvesna, ve} ona ostaje ne-misao u samom srcu na{e misli, za-to {to je ona ono {to nosi samu aktivnost razmi{ljanja. Na{e èlje su ono {tonas zaobilazi u samom ~inu na{eg kretanja napred; one ostaju jedini indikatortoga ko smo, tragovi toga gde smo ve} bili dakle, ono {to smo ve} prestalida budemo. Identitet je retrospektivni pojam.

Poliglota, kao nomad izme|u jezika, oslanja se na emotivni nivo kao nasvoju ta~ku mirovanja; ona ili on znaju kako da veruju tragovima i da se od-upru sme{tanju u jedno suvereno vi|enje identiteta. Nomadski identitet jemapa gde su ona ili on ve} bili; ona ili on uvek mogu da je naknadno rekon-strui{u kao niz koraka u itinereru. Ipak, pobeda ne postoji, cogito nadgledamogu}nosti sopstva; nomad se zalaè za pokretnu raznolikost; nomadskiidentitet jeste inventar tragova. Ukoliko bih pisala autobiografiju, to bi bioautoportret kolektivnog, nimalo razli~it od uzorne Autoritratto di gruppo Lu-ize Paserini (Luisa Passerini).26

Klju~ni pojam za razumevanje multipliciranog identiteta jeste èlja, da-kle, nesvesni procesi. Psihoanaliza kao filozofija èlje, tako|e je i teorija kul-


turne mo}i. Istina o subjektu nalazi se uvek izme|u sopstva i dru{tva. Istina oovom problemu je u slede}em: od momenta kada se rodite, izgubili ste svojeporeklo. S obzirom da je jezik medijum i mesto konstruisanja subjekta, sle-di da je on, tako|e, i nagomilani simboli~ki kapital na{e kulture. Ako je on biotu i pre nego {to je ja postalo, ako }e biti tu i po{to ja nestane, pitanje okonstruisanju subjekta, onda, nije pitanje internalizacije datih kodova, ve}pre proces pregovaranja izme|u slojeva, nanosa, registra jezika, okvira izra-àvanja. @elja je produktivna jer te~e, nastavlja da se kre}e, ali njena produk-tivnost, tako|e, upli}e odnose mo}i, prelaz izme|u kontradiktornih registara,isti~u}i pomeraje. Vrati}u se kasnije na ovo.

Poliglota, tako|e, intimno zna ono {to je de Sosir (de Saussure) ekspli-citno predavao: da je veza izme|u lingvisti~kih znakova arbitrarna. Ta arbi-trarnost jezika, potvr|ena na brojnim jezicima, dovoljna je da dovede do o~a-ja zbog relativizma. Zato poliglota postaje prototip postmodernog govornogsubjekta, koji je pogo|en razjarenim, eksplodiraju}im uvidom u arbitrarnostlingvisti~kih zna~enja, a ipak odbija slobodan pad u cinizam. Kao {to je nor-ve{ko-australijska feministkinja Sneja Gunev (Sneja Gunew) istakla u uvoduu antologiju australijskih pisaca-migranata sa vanengleskog govornog pod-ru~ja: Paradoksalno, jezici su ti koji govore nas. Pitajte bilo kog migranta.27

Sopstveno iskustvo poliglote ohrabrilo me je da se suo~im sa ovom ar-bitrarno{}u, a da ipak ne zaklju~im brzopleto da je sve dozvoljeno, da arbi-trarnost ne podrazumeva apsurd i da polivalenca ne zna~i anarhiju. Sopstve-ni polilingvizam obezbedio mi je potrebu za etikom, koja }e preìveti brojnejezi~ke pomeraje i kulturne lokacije, i koja }e me u~initi iskrenom prema se-bi, iako znam da sopstvo koje je u pitanju nije ni{ta drugo do zbirka sasta-vljena od fragmenata. Primorala sam sebe da shvatim da zamenjivost znako-va nije srednjovekovni ples smrti, ve} {ablon orkestariranih ponavljanja. Mo-ramo da po{tujemo tu sloènost, a ne da se utopimo u njoj. Zbog svega ovo-ga, poliglota sme da prestane da bude eti~ki entitet, da se suo~i sa umnoàva-njima da ipak izbegne relativizam.

Nomadska estetika

Nomadski poliglota praktikuje estetski stil zasnovan na saose}anju pre-ma neskladu, ponavljanjima, arbitrarnosti jezika, kojima se ona ili on bave.Pisanje je, za poliglotu, proces razgradnje iluzorne stabilnosti fiksiranih iden-titeta, probijanje balona ontolo{ke sigurnosti koja dolazi od bliskosti nekoglingvisti~kog mesta. Poliglota razotkriva ovu la`nu sigurnost: ona ili on suKasandra (Cassandra) Kriste Volf (Christa Wolf) koja kaè: Do tada, sve {tomi se doga|alo, udaralo je odgovaraju}i akord. Ovo je tajna koja me okruù-je i drì: postoji ne{to od svih ljudi u meni, tako da ja nikome ne pripadam

177ProFemina


potpuno, pa ~ak i razumem njihovu mr`nju prema meni.28 Pisanje u ova-kvom modusu vrsta je oìvljavanja ustajale prirode re~i, destabilizacija zdra-vorazumskih zna~enja, dekonstrukcija utvr|enih oblika svesti.

U tom smislu, pisci mogu biti poliglote unutar jednog jezika; moè segovoriti engleski, a pisati mnogo razli~itih engleskih jezika. [ta su drugo i ra-dili veliki modernisti poput Virdìnije Vulf, Gertrude Stajn, ili najmanje dragmi Dèjms Dòjs, nego {to su pronalazili nove engleske dijalekte? [ta drugoi rade Alis Voker (Alice Walker) i Toni Morison (Toni Morrison) nego {to po-novo odre|uju granice utvr|enja engleskog jezika? Postati poliglota u sop-stvenom jeziku jeste pisati. Fransoaz Kojen (Francoise Collin), belgijsko-francuska feministi~ka teoreti~arka i spisateljica, sada nastanjena u Parizu,skovala je izraz limmigre blanche beli emigrant da bi opisala poloàjljudi koji su u tranzitu unutar svog najbliskijeg jezika; u njenom slu~aju, iz-me|u francuske verzije belgijskog i onog kontinentalnog francuskog. Ose}a-nje posebnosti, ako ne i usamljenosti belih emigranata, moè biti beskrajno.

Ovakva fasciniranost usamljeno{}u praznih prostora izaziva razna ose-}anja i moè se, ~ak, razviti do radikalnog pomodarstva. Ostajem, me|utim,pri svome da je ova vrsta nomadske estetike pandan otpora politi~ke periferi-je novim hegemonim formacijama. Drugim re~ima, ne verujem da se pitanjestila moè odvojiti od pitanja politi~kih izbora. Bitni deo prihvatanja postmo-derne transnacionalne ekonomije, u kojoj ìvimo, jeste razrada stilova i formiprikazivanja, koje su pogodne za na{u istorijsku situaciju.

Nomadizam: vrtoglavo napredovanje u pravcu dekonstrukcije identite-ta; molekularizacija sopstva. Kao {to Trin T. Min-a isti~e: Pisati zna~i posta-jati. Ne postati pisac (ili pesnik), ve} postajati; neprelazno. Ne kada pisanjeusvaja utvr|ene osnove tonova ili na~ela, ve} kada sledi sopstvene puteve iz-micanja.29 Nomad, pisac-poliglota prezire mainstream komunikaciju; mete`zna~enja koji, dok ~eka na ulasku u grad na dozvolu da u|e, stvara oblik za-ga|enja, poznat pod imenom zdrav razum. Umesto toga, nomadsko pisanje~ezne za pustinjom: podru~jem ti{ine, negde izme|u slu`benih kakofonija,flertuju}i sa radikalnim nepripadanjem i neu~estvovanjem. Kolet je u Lutalici(La Vagabonde) zabeleìla jednom, za svagda: Mene niko ne ~eka na putu nakojem nema ni slave, ni bogatstva, ni ljubavi.30

Pisanje nije samo proces stalnog preme{tanja, ve} je, tako|e, i sukce-sivno prilago|avanje druga~ijim kulturnim realnostima. Nikol Vard @uv (Ni-cole Ward Jouve), britanska teoreti~arka knjièvnosti, ro|ena Francuskinja,koja se na{iroko bavila i Koletinim radom, sna`no je istakla ovu njenu poen-tu, pre nego {to je pristupila njenom li~nom multikulturalizmu.31 Ovo je teàkzadatak, koji se prevodi u potrebu da se zauzme li~ni poloàj, da se kontekstu-alizuje sopstveni izraz, da se iscrtaju mape, i sve to na nestabilan na~in. Kaovrsta intelektualnog stila, nomadizam se ne sadrì u ideji besku}ni{tva, kao u


sposobnosti da se iznova stvara dom, bilo gde.32 Ma gde da ide, nomad nosisve svoje sa sobom i moè bilo gde ponovo da stvori svoj dom.

îni mi se da su mnoge stvari, od svega {to sam napisala, kartografske,{to }e re}i vrsta ure|enja intelektualnog pejzaà, koji mi pruà horizont, re-ferentni okvir unutar kojeg mogu da zauzmem stav, da se kre}em, postavimsvoj teorijski {ator. Zato nije slu~ajno da je slika te mape, ili samo pravljenjemape, ~esto prisutno u mojim tekstovima. U~estalost prostornih metafora iz-raàva simultanosti nomadske pozicije i potrebe da se iscrtavaju mape; svakitekst li~i na mesto za kampovanje: on istraùje mesta na kojima sam ve} bila,u pomeraju}em pejzaù moje usamljenosti.

Besku}ni{tvo, kao odabrano stanje, tako|e, izraàva izbor situiranogoblika heterogenosti, koji teìm da pokaèm u stilu svog pisanja (videti po-glavlje Re-figuriranje subjekta). Da li je, onda, ~udno {to svaki posebantekst izgleda kao da nastaje iz ostalih, sporim procesom {irenja? Moje razmi-{ljanje se {iri postepenim dodavanjem malih delova, ili bljeskova ìvopisnogpronicanja u postoje}a polja istraìvanja. Po{to moje razmi{ljanje te~e sukce-sivno, ponekad me taj proces nadma{i, a ideje izrastu u ~udesnu amebu, ~estona moje veliko iznena|enje i odu{evljenje.33

Nomad i kartograf putuju ruku pod ruku, jer dele istu situacijsku potre-bu osim {to nomad zna kako da ~ita nevidljive mape, ili one koje su ispisa-ne po vetru, pesku, stenama i biljkama. Pisac globalne migracije Brus êtvin(Bruce Chatwin), u knjizi Stihovi34 pokazuje izuzetan stepen do kog se, u rom-skim, australijskim, aboridìnskim i drugim plemenima, nomadski identitetsadrì u upam}enoj usmenoj poeziji; stepen do kog je razvijen ta~an opis pre-dela, koji treba da budu pre|eni za vreme nomadskog beskrajnog putovanja.Geografija totema ozna~ava ovu vrstu identiteta. Pustinja je ogromna mapaznakova za one koji znaju kako da ih rastuma~e, za one koji umeju da opeva-ju svoj put kroz pusto{.

U Nevidljivim gradovima (Invisible cities)35 Italo Kalvino (Italo Calvi-no), italijanski pisac, koji je ve}i deo ìvota proveo u Parizu, kroz lik MarkaPola pokazuje nomadsku ve{tinu pam}enja neprimetnih mapa. Marko Polo i{-~itava {ahovsku tablu na kojoj igra sa Kublaj-kanom. Iz si}u{ne poderotine sapovr{ine drvene table, on je u stanju da rekonstrui{e njenu genealogiju; istra-ì vrstu drveta od kog je tabla napravljenja, njeno poreklo i strukturu, sve dovrste zanata koji je bio potreban da bi se ona napravila. Takva mapa je nevi-dljiva, ili ta~nije, ona je na raspolaganju samo onima koji su uve`bani da ~i-taju nevidljivo mastilo znakova.

Lis Irigaraj, filozofkinja belgijskog porekla, koja ìvi u Francuskoj kaoemigrantkinja unutar istog jezika, ima dosta sledbenika u Italiji, gde je njenrad najbolje i shva}en (biv{a Komunisti~ka partija Italije proglasila ju je svo-jom savetnicom), pa`ljivo je istakla u svojoj poslednjoj knjizi mesto i vremepisanja svakog ~lanka ponaosob. Uvaàvam njenu kartografsku preciznost i

179ProFemina


vidim je kao vrstu posebne situirane etike: politika lokacije primenjena na pi-sanje.

Ukoliko bih i ja èlela da uradim isto za eseje sakupljene u ovoj knjizi,morala bih da zapi{em mesta poput Juvaskula u centralnoj Finskoj, Melburnau jugo-zapadnoj Australiji, Verone u severnoj Italiji, Utrehta u centralnoj Ho-landiji i tako dalje. Ovakav na~in pisanja povla~i za sobom razgovore i raz-mene sa drugim transmobilnim entitetima, strancima, bez kojih bi se intelek-tualni ìvot mnogih svetskih metropola okon~ao: Amerikanci u Parizu, Holan-|ani, Italijani, Kana|ani i Australijanci svuda; Afro-Amerikanci, Afro-Belgi-janci i Amerikanci u svim varijantama sa crticom; jevrejski Amerikaci, jevrej-ski Pariàni; postkolonijalni Britanci, Palestinci i Izraelci.

Istaknuta grupacija unutar ovih nomadskih intelektualaca jesu feminist-kinje, koje ~ine jezgro ovih transatlantskih mogu}nosti, o kojima je AlisDàrdin (Alice Jardine) tako elokventno pisala.36 Zaista sam iznena|ena mno-gobrojno{}u èna, koje poznajem, iz me{ovitih kulturnih pozadina, koje suveoma aktivno uklju~ene u feministi~ki pokret. Prema mom iskustvu, pokretje obezbedio sebi stabilnost za vreme promenljivih uslova i nestabilnih kon-teksta. Vremenom sam shvatila da je ovakva pome{anost radikalnih intelek-tualki oznaka jedne ere i da se od tada ovakva vrsta pokretljivosti smanjuje.Na primer, Nensi Hjuston (Nency Huston), Engleskinja-Kana|anka, koja sesre}no smestila u francuskom jeziku i postala plodna esejistkinja i spisatelji-ca, i francusko-alìrska spisateljica Lejla Sebar (Leila Sebbar) ne`no su pisa-le o multikulturnoj me{avini, koja karakteri{e ve}inu njihovih intelektualkikoleginica i prijateljica,37 u Parizu sedamdesetih godina. Da li bi se isto mo-glo re}i i za devedesete?

Tako|e bih napomenula i da su eseji, ovde sakupljeni, doìveli nekoli-ko preme{tanja iz svojih prvobitnih publikacija: ve}ina njih je ugledala svetlodana u ~asopisima manjeg tiraà, ~asopisima ènskih studija, ili u onom spe-cijalnom odeljku popularnih publikacija, znanom kao specijalno feministi~-ko pitanje. Svi su bili {tampani u mnogim zemljama, ali nikada u onoj, u ko-joj sam ìvela u vreme publikovanja ~lanka. Ponekad mislim da je ~ak i samomoje biranje mesta, unutar polja ènskih studija, odraz moje èlje za nomadi-zmom, {to }e re}i, moje èlje da prekinem sve veze sa utvr|enim diskursima.@enske studije vidim kao novu granicu i ose}am uznemirenost unutar domi-nantnih diskursa (videti poglavlje @enske studije i politika razli~itosti). Mo-`da su svi nomadi uvek manjima. Vrati}u se jo{ na ovo.

Ono {to mi je postalo jasno tokom godina jeste da bez ovakvih geograf-skih preme{tanja ne bih uop{te mogla da pi{em, i da ono {to pi{em nije puto-pis. Ipak, istina je da sam posebno naklonjena samim mestima tranzita kojaprate putovanja: stanice i aerodromske ~ekaonice, pruge, autobuski peroni igranice. Izme|u zona sve veze su prekinute, a vreme se proteè kao vrsta traj-


nog prezenta. Oaze nepripadanja, prostori nepovezivanja. Ni~ija zemlja (nowo/mans land).

Mo`da u ovome leì razlog zbog kog su ovi otvoreni, javni prostoritranzita privilegovana mesta kreativnosti savremenih umetnika.38 U DecadeShow, koji je bio odràn u Novom muzeju savremene umetnosti u Njujorku,1990. godine, umetnica Marta Rosler (Martha Rosler) izloìla je instalacijupod nazivom Na javnom mestu, 19831990 , koja je sadràla ogromne fo-tografije tranzitnih mesta, prolaza, posebno aerodromskih ~ekaonica i prtlja-`nika, zdruène op{irnim komentarima, inspirisanim filozofijom marksizmaAnrija Lefebvra (Henri Lefebvre) . U Roslerinoj viziji, javni prostori su me-sta koja ozna~avaju ceremoniju prolaènja i zavise od specifi~nih kulturnihimperativa, kao {to su vozni red, ritam saobra}aja, dozvoljeni ili zabranjenipravci, puni ili ispra`njeni tranzitni prostori, ili prostori prelaska. Prostor jeapstrakcija kojom vlada logika marketin{ke ekonomije i, tako|e, proèt jedru{tvenim odnosima. Velika zasluga umetnosti Marte Rosler sastoji se u to-me {to je uhvatila oba aspekta ovih tranzitnih mesta: i njihovu prakti~nu vred-nost isto kao i njihovu naro~ito zavodljivu anonimnost. Aerodromske ~ekao-nice su mesta gde se prolazi bez beleènja prolaska; isto kao {to su i mikro-kosmosi savremenog dru{tva, koje moè biti i postindustrijsko, ali se ipak po-kazuje kao ~istije, {to zna~i nemilosrdniji oblik kapitalisti~e agresije, vi{inego ikad ranije.

Instalacije u javnim prostorima, na povr{inama gde se prolazi, tako|esu glavno mesto za rad i drugih va`nih savremenih umetnica. Na primer,ogromni bilbordi Barbare Kruger (Barbara Kruger) smi{ljeno su postavljenina velikim raskrsnicama po centrima metropola zapadnog sveta. Oni objavlju-ju: Ne treba nam novi heroj i Nadgledanje je njihov posao, silinom kojaoduzima dah.39 U ovim danima postindustrijskog raspadanja urbanog prosto-ra, umetnice, poput Krugerove, poku{avaju da vrate umetni~kom radu monu-mentalnu vrednost, koja je nekada u pro{losti bila njegova povlastica, dok, sadruge strane, ~uvaju njegovu politi~ku prirodu. Efektne poruke Barbare Kru-ger su okrepljuju}e i zbog sna`nog feministi~kog tona, humora i ~iste lepote.

Na sli~an na~in i elektronski paneli Dèni Holcer (Jenny Holzer) svetle,du` reklamiranjem zaraènog neba na{ih gradova, i emituju visoko politizo-vane i osve{}uju}e poruke: Novac kreira ukus , Svojina je stvorila zlo~in, Tortura je divlja{tvo i tako dalje.40 Dèni Holcer koristi i aerodromski pro-stor, posebno oglasne panoe, da bi poslala izuzetno {okantne poruke, kao naprimer: Nedostatak harizme moè biti fatalan, ili ironi~ne poruke poput:Da ste se lepo pona{ali, komunisti ne bi ni postojali, ili Koju zemlju trebada usvojite ako ne podnosite siroma{ne?

Marta Rosler, Barbara Kruger i Dèni Holcer daju savr{ene primerepostmodernog pronicljivog i nenostalgi~nog prisvajanja javnih prostora u kre-ativne i politi~ke svrhe. U njihovim rukama, tranzitne povr{ine i prolazi po-

181ProFemina


staju savremeni ekvivalenti pustinja ne samo zbog otu|uju}e samo}e, koja ihkarakteri{e, ve} i zbog toga {to su jedva ozna~eni znacima i panoima koji uka-zuju na mno{tvo mogu}ih pravaca, kojima umetnica pridodaje svoj li~ni, neo-~ekivan i remetila~ki.

Zbog toga je urbani prostor ogromna mapa, koja zahteva posebne ve{ti-ne de{ifrovanja i interpretiranja; u rukama ovakvih umetnica, grad postajetekst, ozna~ivala~ki artefakt. Brunhilda Bibajk (Brunhilde Biebuyck) [Belgi-janka ro|ena u Zairu, koja nikada nije ìvela u Belgiji, odrastala svuda po Sje-dinjenim Dràvama, uklju~uju}i i Njujork, nekoliko godina, postala etnolo-{kinja i kona~no se nastanila u Francuskoj] i Mihaela Baku (Mihaela Bacou)[Rumunka, latino-makedonskih roditelja, koja je ìvela u Gr~koj, a onda sepreselila u Pariz kao nau~nica istraìva~ica] sakupile su impresivnu kolekcijuotisaka murala sa pariskih zidova. U jednom ~lanku govore o zajedni~kom ra-du na ovoj kolekciji, one nagla{avaju ekspresivnost grada njegovu zvu~nu au-ru gustih naslaga poruka koje {alje.41

Javni prostori su mesta kreativnosti i zbog svog izrazitog paradoksa: is-punjena su i zna~ajno{}u i potpunom anonimno{}u; ona su prostor razdvaja-nja puteva, ali, i mesta inspiracije, vizionarskih uvida, mesta velikih osloba-|anja kreativnosti. Muzi~ki eksperiment Brajana Ina (Brian Eno) pod nazi-vom Muzika za aerodrome veoma sna`no isti~e identi~nu poentu: u pitanju jekreativno prisvajanje mrtvog srca slabih halucinantnih zona, kao {to su javniprostori.42 Umetnici, me|utim, nisu jedini koji rade sa tranzitnim podru~jima.

Jednom prilikom, sle}u}i na Pariski internacionalni aerodrom, videlasam sve ovo u prostoru izme|u ispunjenom emigrantima sa razli~itih stranabiv{e francuske imperije; oni su bili stigli, ali im nije bio dozvoljen ulazak, ta-ko da su, dok su ~ekali da u|u, kampovali na tom luksuznom tranzitnom pro-storu. Mrtvo, panopti~ko srce nove Evropske zajednice sve }e njih detaljnoproveriti i ne}e im lako dopustiti ulazak: margine su prepunjene, a nepripada-nje moè biti pakao.43

Ni migrantkinja ni izgnanica:Feministkinja kao nomad

Poliglotski nomadski intelektualac danas u Evropi mora obezbediti hra-nu za razmi{ljanje o ekskluzivnoj, etnocentri~noj koristi koja je trenutno sa~i-njena od pojma zajedni~ke Evropske zajednice (videti poglavlje SjedinjeneDràve Evrope ili Sjedinjene Boje Benetona?), i predstave jednog, takozva-nog, intranacionalnog evropskog identiteta, koji sve to prati. Me|u slikamainterkulturne drugosti koje su aktuelne danas, izdvoji}u izgnanika i migranta,pre nego {to se vratim na nomada.


Virdìnija Vulf je 1938. iznela problem: Kao èna, ja nemam zemlju,kao èna ja ne èlim zemlju, kao èna, moja zemlja je ceo svet.44 Identifika-cija ènskog identiteta, kao vrste planetarne izgnanosti, otada je postala toposfeministi~kih studija, sa spisateljicama kakve su ro|ena Alìrka, pariska Je-vrejka Elen Siksu (Helene Cixous)45 i Belgijanka-Francuskinja Lis Irigaraj,46

koje su to isticale.Me|utim, nisam u potpunosti zadovoljna metaforom izgnanika: biti

gra|anin sveta moè biti privla~no u po~etku, ali, tako|e, moè da bude itaktika izbegavanja. Kao da sve ène imaju zajedni~ki ose}aj za svoje besku}-ni{tvo, bezdomovinstvo, nemaju}i zajedni~ku ta~ku usidrenja. Ne nalazim daje ovo zadovoljavaju}e, ni kao dijagnoza statusa èna u 1993, niti kao vizijanjihove mogu}e uloge u budu}nosti. Oslanjaju}i se na pojam Adrijen Ri~(Adrienne Rich) politika lokacije, mislim da generalizacije povodom ènatreba da budu zamenjene obra}anjem pa`nje i sagledavanjem razli~itosti me-|u ènama. Kao {to je Alis Voker istakla47 u svom odgovoru na VirdìnijuVulf: nije li ovaj non{alantni otklon privilegija kaste i bele koè? [ta to moèda zna~i ljudima koji nikada nisu imali dom, ili se}anje na rodnu zemlju, po-put Filis Vitli (Phillis Wheatley) na plantaì robova u Sjedinjenim Dràvama?Nije li veli~anstvena metafora planetarnog izgnanika izrazito etnocentri~na?Na ovakvom kraju veka, kada se Evropa i ostali delovi sveta suo~avaju sa pro-blemom izbeglica sa istoka i juga, i pomeranjem populacije daleko od ratomuni{tenih domovina, problemi kao {to su izgnanstvo i pravo na pripadanje,pravo na ulazak, pravo na azil, isuvi{e su ozbiljni da bismo ih samo metafo-ri~ki predstavili kao nov ideal.

U tom smislu, va`no je vratiti pojam politike lokacije radikalnoj po-liti~koj fikciji, kojoj je bio i namenjen. To se odnosi na praksu dijaloga me-|u brojnim razli~itim ènskim otelovljenim genealogijama. Lokacija, u smi-slu u kom je koristi Adrijen Ri~ jeste i geopoliti~ki pojam, ali i saznanje ko-je jedino moè biti posredovano u jeziku, te zato jeste i objekat imaginarnihrelacija. Zbog toga, dok delim zabrinutost koju je i Karen Kaplan izrazila usvojoj transnacionalnoj analizi pojma,48 a delim i njenu potrebu da koristipolitiku lokacije kao kritiku dominantnih modela hegemonije, tako|e èlimda dokaèm da ne postoji socijalni odnos koji nije posredovan jezikom i za-to oslobo|en imaginarnih konstrukcija. U skladu sa tim, radikalna femini-sti~ka postmoderna praksa zahteva da se obrati pa`nja i na identitet kao naniz identifikacija, i na politi~ku subjektivnost kao na traganje za gradovimaotpora.

Pored izgnanika, druga figuracija koju èlim da istaknem jeste migrant.Migrant nije izgnanik: ona/on ima jasnu destinaciju: ona/on ide od jedne ta~-ke u svetu do druge, sa sasvim jasnom svrhom. Evropa je danas multikultur-ni entitet; fenomen ekonomskih migracija stvorio je u svakom evropskom gra-du niz stranih potkultura, u kojima ène obi~no imaju ulogu lojalnih ~uvar-

183ProFemina


ki izvorne zavi~ajne kulture. Ne mislim da postoje efektivne veze izme|ubelih intelektualki i mnogobrojnih doma}ih stranaca koji naseljavajuEvropu danas. Ovaj problem je sve hitniji u vreme rastu}eg rasizma i kseno-fobije, koji su posledice bu|enja nacionalnih ideologija.

Migrant je blisko povezan sa klasnom strukturom; u ve}im zemljama,migranti su ekonomski najugroènije grupe. Ekonomska migracija je u srcunovog klasnog raslojavanja u Evropskoj zajednici danas. Sa druge strane, iz-gnanstvo je ~esto motivisano politi~kim razlozima i ~esto se ne podudara saniìm klasama; {to se nomada ti~e, ona/on je izvan klasifikacija, vrsta beskla-sne jedinice.

Kao suprotnost slikama migranta i izgnanika, èlela bih da istaknem sli-ku nomada. Nomad ne podrazumeva besku}ni{tvo, ili prinudnu seobu; on jepre figuracija za vrstu subjekta koji se odrekao svih ideja, èlja ili nostalgijeprema stabilnosti. Ovakva figuracija izraàva èlju za identitetom sastavlje-nim od tranzita, sukcesivnih pomeraja, i koordiniranih promena, bez, i protiv,esencijalne zajednice. Nomadski subjekt, me|utim, nije u potpunosti bez za-jednice. Njen/njegov modus je modus beskona~nih, sezonskih obrazaca kre-tanja kroz, radije, fiksne mar{rute. To je kohezija zasnovana na ponavljanju,cikli~nim pomeranjima, ritmi~nom razme{tanju. S obzirom na ovo, shvatamnomada kao prototip mu{karca ili ène od ideja;49 kao {to je Delez istakao,poenta bivanja intelektualnim nomadom jeste u prelaènju granica, u samom~inu idenja, bez obzira na destinaciju. @ivot nomada je intermeco...On jevektor deteritorijalizacije.50

Nomad ozakonjuje tranzicije bez teleolo{ke svrhe; Delez, tako|e, dajekao primer ovog nomadskog modusa figuraciju rizoma. Rizom je koren ko-ji raste ispod zemlje, sa strane; Delez ga suprotstavlja linearnom korenju dr-ve}a. Dalje, to je kao da je rizomski modus izrazio nefalogocentri~ni na~inrazmi{ljanja: tajno, bo~no, {ire}i se, kao opozicija vidljivim, vertikalnim raz-granjavanjima zapadnog drve}a znanja. Nadovezuju}i se na ovo, rizomi vaèza nomadsku politi~ku ontologiju, koja ne obezbe|uje pokretnu bazu, kao ki-borg Done Haravej (videti poglavlje Re-figuriranje subjekta), za post-hu-manisti~ko vi|enje subjektivnosti. Nomadski svet je i oblik politi~kog otporahegemonim i isklju~ivim pogledima na subjektivnost.

Nomadska svest je i epistemolo{ka pozicija. U svom radu o savremenojnauci, Izbel Stengers (Isabelle Stengers) ukazuje na ulogu koju su odigralinomadski koncepti u postmodernoj epistemologiji.51 Prema Izabel Sten-gers, koncepti su nomadski, jer su dobili kapacitet koji im omogu}ava da pre-laze iz jednog nau~nog diskursa u drugi, u neodre|enim disciplinarnim grani-cama, {to je specifi~na istorijska privilegija savremene nauke. Ovo transdisci-plinarno {irenje koncepata ima pozitivne efekte u tome {to dopu{ta vi{estru-ke me|usobne povezanosti i transmigracije pojmova, naj~e{}e iz tvrde/eg-zaktne u meke/manje egzaktne nauke. Samo treba razmisliti o sudbini poj-


ma kao {to je kompleksnost da bi se shvatila metafori~ka rezonanca dobije-na od strane nau~nih koncepata u savremenoj globalnoj kulturi. Na drugojstrani, ovakav oblik konceptualnog nomadizma izaziva, po re~ima IzabelStengers, probleme metafori~ke preoptere}enosti i, zbog toga, zbunjenosti,kojima se ona ~vrsto suprotstavlja. U sna`nom ne-nomadskom maniru, koji jetoliko tipi~an za post-poststrukturalisti~ku francusku misao, Stenger zavr{avaukoravanjem samog koncepta koji podràva njeno razmi{ljanje. Zbog toganomadizam je prevazi|en i zahteva se nova normativna epistemologija, ko-ja }e izbe}i konfuzije i dozvoliti jasnije i bolje definisanje ta~aka transdisci-plinarnog prelaènja. Ovo zahtevanje novog epistemolo{kog sistema viza, za-tvara nomadizam u nesre}ni status koncepta, koji je prizvan samo da bi bioobesnaèn. Ovakvo odricanje od odgovornosti, me|utim, ima mogu}nost dasmesti nomadske koncepte, bez obzira {to je to samo trenutno, u centar savre-mene nau~ne debate.

Na op{tijem nivou, istorija ideja uvek je nomadska pri~a; ideje su smrt-ne isto koliko i ljudska bi}a, i izloène, isto koliko i mi, ludim kretanjima iobrtima istorije. Figura nomada, kao suprotnost izgnaniku, dozvoljava nam darazmi{ljamo o internacionalnom {irenju i rasprostiranju ideja, ne samo kaobanalnom i hegemonom modelu turiste ili putnika, ve}, tako|e, i kao oblikuotpora; kao putu odbrane ideja koje, u drugom slu~aju, mogu biti osu|ene nasvesno brisanje ili kolektivno proizvedenu amneziju.

Razlika koju isti~em izme|u migranta, izgnanika i nomada, korespon-dira, tako|e, sa razli~itim stilovima i ànrovima, kao i sa razli~itim odnosimau vremenu.

Na~in i vreme stila izgnanika zasnivaju se na jasnom smislu za tu|inu,zajedno sa ~estom neprijateljskom percepcijom zemlje doma}ina. Izgnani~kaknjièvnost, na primer, ozna~ena je ose}ajem gubitka, ili otu|enja od rodnezemlje, koja ~esto iz politi~kih razloga, jeste izgubljeni horizont; postoji stra-na dijaspore u njoj. Uspomene, se}anja i preìvanje akusti~nih tragova mater-njeg jezika jesu centralne u ovom literarnom ànru, kao u Enfance52 Natali Sa-rot (Nathalie Sarraute). Preveden na vreme, ovaj ànr jeste naklonjen vrsti to-ka reminiscencija, koje bih ja prevela vrstom budu}eg perfekta it will havebeen like this.

Sa druge strane, migrant je uhva}en u izvesnu me|u-poziciju, pri ~emupripovedanje o poreklu ima efekat destabilizacije sada{njosti. Migrantskaknjièvnost govori o odloènom, ~esto nemogu}em prezentu; re~ je o nesta-janju, nostalgiji i blokiranim horizontima. Pro{lost se pona{a kao teret u mi-grantskoj knjièvnosti; ona nosi fosilne definicije jezika koji ozna~ava preta-panje pro{losti u sada{njost. Omiljeno gramati~ko vreme migranta jeste pre-zent perfekt.

Italo-australijska spisateljica Roza Kapielo (Rosa Capiello) nudi odli~anprimer ovoga u svojoj knjizi O, sre}na zemljo (Oh, Lucky Country),53 koja

185ProFemina


predstavlja njen o{tar odgovor na svevremeni australijski klasi~an tekst Sre}-na zemlja (The Lucky Country).54 Celokupna radnja ove knjige se fizi~ki de{a-va u beloj Australiji, ali i unutar multikulturalnih zajednica, koje sa~injava-ju ovaj raznovrsni urbani pejza`. Sve varijante sa subjektima, u polusloèni-cama, koji ~ine ovu ljudsku tapiseriju jesu ~isti emigranti, koji ìve u zamr-znutom smislu svog kulturnog identiteta, pona{aju se kao da su jo{ u zemlja-ma svog porekla, i govore jezikom koji nije ni njihov maternji, ni standardniengleski, ve} neka me{avina koju su sami stvorili. Kako se zaplet razvija, be-li Australijanci se sve re|e opisuju i sve manje su prisutni; oni ~ine vrstu uda-ljenog i nedohvatnog horizonta, i zbog toga postaju stalni objekat ùdnje istraha. [to se ti~e australijskih uro|enika Aboridìna, oni su jednostavno od-re|eni nevidljivo{}u i zbog toga zaronjeni u neiskupivu drugost. Krajnji efe-kat je jedna od izre~enih usamljenosti i hibridizacija, bez radosnog kreativnogosloba|anja.

Jukstaponirana ànru migranta, postkolonijalna knjièvnost funkcioni{edruga~ije, zato {to ose}aj rodne zemlje ili kulture porekla jeste aktiviran poli-ti~kim i drugim formama otpora prema uslovima koje nudi kultura doma}ina.Kao posledica toga, vreme nije zale|eno za postkolonijalne subjekte, a se}a-nje na pro{lost nije kamen spoticanja koji bi spre~io pristup izmenjenoj sada-{njosti. Sasvim suprotno, etni~ki impuls koji nosi postkolonijalni modus pre-tvara originalnu kulturu u ìvo iskustvo, u ne{to {to funkcioni{e kao standardodno{enja. Daleko od toga da je kultura doma}ina nedohvatna i udaljena, snjom se sasvim direktno suo~ava, s vremena na vreme, gotovo fizi~ki. U svo-joj lucidnoj analizi Satanskih stihova55 Salmana Ru{dija (Salman Rushdie), in-dijsko-ameri~ka postkolonijalna teoreti~arka Gajatri Spivak (Gayatri Spivak)jasno razlikuje politi~ko i epistemolo{ko izme|u metropolskih migracija ipostkolonijalnih uslova.

Ja dokazujem da je nomadska svest bliska onome {to Fuko naziva pro-tivse}anje (cauntermemory); to je oblik opiranja asimilaciji, ili homologizaci-ji, dominantnim na~inima predstavljanja sopstva. Feministkinje ili drugi kri-ti~ki intelektualci kao nomadski subjekti jesu one koje su zaboravile da za-borave nepravdu i simboli~ku oskudicu: njihova memorija je aktivirana pro-tiv vaè}eg toka; one ozakonjuju pobunu podjarmljenih znanja. Nomadskovreme je imperfekat: aktivno, trajno vreme; nomadska putanja je kontrolisa-na brzina. Nomadski stil je sav u tranzicijama i prolazima, bez unapred odre-|enih destinacija, ili u izgubljenim rodnim zemljama. Nomadski odnos premazemlji je vrsta kratkotrajne veze i kru`ne u~estalosti; antiteza farmeru; nomadsakuplja, ànje i razmenjuje, ali ne eksploati{e.

Shodno tome, postoji jaka veza izme|u nomada i nasilja; nemilosrdnostiskorenjenosti moè biti {okantna. Od davnih dana, nomadska plemena suratne ma{ine, kako ih Delez naziva, {to }e re}i savr{eno istrenirane nao-ruàne ~ete. Napadi, plja~ke gradova, haranja, ubijanje starosedelaca jesu no-


madski odgovori na agrikulturu. îni mi se da je vredno ista}i ovu poentu, dabi se sagledala politi~ka zbijenost figure nomada; bave}i se ovom vrstom sve-sti, ~ovek se mora, tako|e, zbog svega toga, suo~iti sa te{kim problemom po-liti~kog nasilja, oruànih buna, uni{tavanja i smrti.

U inspirativnom prou~avanju veza izme|u evropske umetni~ke avan-garde, od dadaisti~kog pokreta s po~etka XX veka, pa do pokreta italijanskihgradskih indijanaca (Metropolitan Indians, alternativni pokret mladih, koji suse obla~ili u indijansku ode}u, uzimali indijanska imena, i zalagali se za krea-tivnu autonomiju i bezopasni ludisti~ki terorizam, prim. red.) sredinom se-damdesetih godina, Sadi Plant (Sadie Plant) nagla{ava ovu poentu izuzetnosna`no: Borba da se izbegnu i podriju kodovi koje su teoretizovali Delez iGatari iscrpla se bezbroj puta u avanturama i porazima generacija revolucio-nara, sabotera, umetnika i pesnika.56

Analiza Sadi Plant osvetljava trajanje nomadskih poteza u savremenimpoliti~kim pokretima, od hipi-pokreta do Cigana novog doba (New ageGypsies, mirovnih kampova, muzi~kih festivala, feministi~kih hepeninga, pasve do spiralnog nasilja teroristi~kih organizacija, kao {to su italijanske Crve-ne brigade, koje su bile potpune ratne ma{ine u borbi protiv dràve.

Pjer Paolo Pazolini (Pier Paolo Pasolini), koji je ro|en u Bolonji, rastao~etrdeset kilometara ju`no od mog rodnog grada, i ubijen u Rimu, uradio jejednu od najneverovatnijih analiza dràvnog nasilja u svojim izve{tajima omra~noj italijanskoj politici za vreme godina terorizma, 19681977: godinakur{uma; preko, i uklju~uju}i i samo ubistvo politi~ara Moroa.57 Pazolini is-ti~e gotovo neverovatnu sli~nost izme|u dràvnog nasilja i teroristi~kog nasi-lja u italijanskom kontekstu; ipak, isti~e razlike izme|u njih, da bi odbraniomogu}nosti radikalno nenasilnih politi~ara.

Nekoliko kriti~ara je tako|e komentarisalo plemenske karakteristikeste~ene me|usobnim delovanjem unutargradskih kontrakultura, uklju~uju}ifenomene kao {to su buna i plja~kanje. Gledaju}i na analize postmodernog{kripca, kao slabljenje pojma nacija-dràva58 ~ovek je uhva}en u odnosu iz-me|u nasilja dràvnih aparata i neonomadskih prigradskih nemira, posebnounutar gradske urbane kulture.

Centralna struktura za razumevanje nomadskog nasilja jeste zapravoopozicija grad prostor pustinje. Brus êtvin (Bruce Chatwin) opisuje gradkao ba{tu postavljenju iznad obora: prostor agrikulture i sto~arstva, dakle sakupljanje zaliha i nagomilavanje bogatstva. Kao {to je dijametralno suprot-stavljen otvorenom prostoru: noumos ili deo zemlje, jeste etimolo{ki koren re-~i nomad, {to ozna~ava starije pleme koje nadgleda raspodelu pa{njaka ple-menu. [ire, noumos predstavlja zakon; tako da smo dobili termin kao {to jenemesis, koji upu}uje na prigodnu ili bo`ju pravdu. Gotovo svi nov~ani izra-zi, tako|e, poti~u od ovog pastirskog korena: nomisma zna~i konkretan nov-~i}, od ~ega se dobio pojam numismatics. Re~i koje su povezane sa novcem

187ProFemina


kao {to su pecuniary (nov~an) imaju koren u re~ima koje ozna~avaju ovcu pecu/pecus.

Delez potvr|uje êtvina: nomos je najva`niji u podeli zemlje, i ba{ za-to {to predstavlja opoziciju vladavini polisa, zbog toga i jeste prostor bezogra|enosti ili granica. On je bio seoski, otvoren nomadski prostor, koji je usuprotnosti sa onim {to je uparloèna mo} grada podigla. Prostor metropoleprotiv nomadskih putanja.

Nomadsko nasilje je, shodno tome, suprotstavljeno nasilju dràvne apa-rature: pleme je protiv-vojska, {to }e re}i, prostor gde ratnici vladaju. Da li suzbog ovoga nomadi jo{ uvek proganjani kao opasni kriminalci od strane drà-ve? Nomadski borac postaje `rtva dràvne represije. Da li je zbog ovoga toli-ko Cigana pobijeno u nacisti~kim koncentracionim logorima; da li je strah odnjihove pokretljivosti stegao ubila~ke ruke oko njihovog vrata? Da li je to raz-log {to Tuareze danas kolju u Africi? Nomadsko nasilje i dràvno nasilje suodrazi u ogledalu, koje deli antiteti~ko neprijateljstvo.

Razlike u vrsti nasilja su tako|e i pitanje druga~ijih bitova, {to }e re}i varijacije u snazi ili brzini. Ja~ina pokretljivog ritma kod unutargradskih mla-dih repera suprotstavljena je hevimetalu, kao i drugim oblicima rocknrollmuzike,59 kao ratno oru`je ameri~ke vojske za vreme napada na Norijegu uPanami.60 Ove razlike u bitovima, ili brzini jesu paradoksalnije ukoliko se imana umu da je rocknroll zapo~eo kao subverzivna kultura uperena protiv esta-bli{menta. U svojoj beskrajnoj fleksibilnosti, kasni kapitalizam se adaptiraona hard-rock revoluciju i prona{ao pametne instrumentalne primene za nju.Moè biti teè koristiti repovanje, u istom stepenu.

Jedan fle{bek ilustruje moju ambivalentnost povodom problema no-madskog nasilja: se}am se svog dede uglednog ~lana antifa{isti~kog otporau severnoj Italiji kako me upozorava da Cigani kradu decu. Se}am se ka-ko sam gledala u prvog Ciganina, koji je pro{ao mojim rodnim gradom (kojije jedva sto kilometara udaljen od granice sa Jugoslavijom), sva fascinirana iupla{ena: da li oni zaista kradu decu? Da li }e i mene ukrasti? Ako me ukra-du, gde li }u zavr{iti? Shvatanje egzistencije ljudi, ~iji je dom na putu, otvo-rilo je sasvim novu dimenziju za mene. Osvr}u}i se na pro{lost, strah od njihdao mi je prvu uàsnu sumnju da je put, stari poznati put koji se pruào predmojom ku}om, neodoljiva staza koja nas moè odvesti isto toliko daleko kaoi put za Melburn, Pariz ili Utreht. Taj sna`ni temelj, koji sam bila naviknutada shvatam kao izvesnost, morao je biti opozvan u jednom gr~evitom trenut-ku, ostavljaju}i i mene na putu. Kora~anje po takvom putu moè biti fatalno,kao {to se kasnije i ispostavilo da jeste.

Od Klajstovog opisa Pentezileje, u dvosmislenoj drami o smrtonosnimstrastima, do Medejine tragedije, strankinje u neprijateljskoj zemlji, i drugioblici nasilja dolaze, tako|e, u fokus èna nomada: vrsta surovog susretanjasa neprijateljskim okolnim silama; isticanje fizi~kog otpora i izdr`ljivosti;


uzdanje u rituale i drame u nedostatku hramova dràvne religije. Sicilijankakoja ìvi u Rimu, italijanska spisateljica Da~a Maraini (Dacia Maraini) opi-suje, sna`nom lucidno{}u, u svojoj knjizi Donna in Guerra61 nasilje pobunje-nih èna. One nastanjuju mu{ki svet, kao produèni, bolni oblik samootu|e-nja, i sposobne su da iz sebe oslobode ogromno nasilje, kao posledicu sve-ga toga.

Postoji rigorozna, nemilosrdna vrsta tvrdoglavosti u nomadskim su-bjektima. Nalazim mo}nu evokaciju toga u promuklom lova~kom ritmu gla-sova prosjakinja u Indijskoj pesmi, magi~nom filmu Margaret Diras (Margue-rite Duras), francuske umetnice koja je odrasla u kolonijalnom delu jugoisto~-ne Azije. Tako|e, to prepoznajem i u nemilosrdnom, demonskom udaru KetiAker (Kathy Acker) u delu U znak se}anja na identitet (In memoriam toidentity),62 u njenoj prijanjaju}oj strasti za nomadska transformisanja, kao i unjenoj delezovskoj sklonosti prema vra}anju situacija i ljudi njenoj grani~-noj sposobnosti da depersonalizuje, imitira i sagleda nesavr{ene drugosti.

Postmoderni feministi~ki nomadizam

Uobli~enje nomada je oblik posredovanja u debati izme|u feminizma ipostmoderne krize vrednosti i prikazivanja subjekta. @ive}i u Evropi, u kon-tekstu gde je termin postmodernizam postigao saglasnost samo kao arhitek-tonski pojam, govori}u sada o pojmu poststrukturalizam, da bih odredila teo-rijski diskurs o krizi subjekta.

Dok pokazujem sopstveni skepticizam povodom pojma kriza vredno-sti, koji zauzima mesto, u isto vreme, kao i istorijska pojava feminizma, naro-~ito sam bila kriti~na u knjizi Obrasci nesklada63 prema porastu novih slikaènskosti koje su stvorili ljudi kao prototip takvog podeljenog, pokretljivog,multicentri~nog identiteta, kojem su postmodernisti naklonjeni. Istovremeno,me|utim, èlim da dokaèm da je poststrukturalizam bitan u mojoj nameri dapredstavim, i proces mi{ljenja i misle}i subjekt, druga~ije u nomadskom mo-dusu.

Ba{ kao pravi nomadi koji su ugroèna vrsta danas, preti im i izumira-nje nomadsko razmi{ljanje je manjinska pozicija. Moja odbrana nomadizmaje ono {to pripada mojoj percepciji istorijski ranjive pozicije pokreta mi{lje-nja poznatog kao poststrukturalizam, i politi~kih i teorijskih aktivnosti koje suga u~inile privla~nim za moju generaciju. Mislioci subverzinog uverenjapoput Fukoa, Irigaraj i Deleza (videti poglavlje: Etika seksualne razli~itosti:slu~aj Fuko i Irigaraj), imaju malo, ili ni malo {anse da nametnu svoje filo-zofske zabele{ke i teorijske prioritete u ovim mra~nim danima fin-de-sieclea(videti poglavlje:Zavist; ili Sa tvojim mozgom i mojim izgledom). Njihovposeban filozofski stav, radikalna pitanja koja postavljaju, njihova posve}e-

189ProFemina


nost promenama i preobli~enjima u svakodnevnom ìvotu, isto kao i u njiho-vom u~enju istorije filozofije, poko{eni su vetrovima neokonzervativizma,koji danas duvaju iznad Evropske zajednice. Njihovo mi{ljenje je deo intelek-tualne levice koja je bila istorijski poraèna u korist bilo kog znanja neopozi-tivizma ili umerenog neoliberalizma, kroz koji danas prolazimo. Ovo, tako|e,podrazumeva da su sve pozicije, gde se poststrukturalisti~ka misao nastavlja,ne ili -izvan-filozofske. Mislim da je feminizam jedan od foruma gde se su-{tina poststrukturalisti~ke rasprave moè nastaviti: on je jedan od puteva spa-senja ideja koje bi ina~e mogle izumreti. Poststrukturalizam moè preìvetipreuzimanjem nomadskog puta feminizma, ali da li }e?

Jedna od ta~aka preseka poststrukturalisti~kih filozofija i feministi~keteorije jeste èlja da se napusti linearni modus intelektualnog mi{ljenja, tele-olo{ki odre|en na~in argumentacije koji je ve}ina nas nau~ena da po{tuje i po-draàva. U mom iskustvu ovo rezultira ohrabruju}im ponavljanjem i odano-{}u kanonskoj tradiciji, koja osnaùje licemernu svetost izvesnih tekstova:tekstova velike filozofske humanisti~ke tradicije. @elela bih da im suprotsta-vim strastveni oblik post-humanizma, zasnovanog na feministi~koj nomad-skoj etici.

Jo{ konkretnije, ja vidim da je su{tina u tome da se ène oslobode ono-ga {to Tereza de Lauretis, italijansko-ameri~ka feministi~ka teoreti~arka kojaje izabrala Holandiju za jedan od svojih domova, opisuje kao edipovski za-plet teorijskog rada. Za feministkinje je va`no da se otrgnu od obrazaca ma-skuline identifikacije, koji visoka teorija zahteva, da iza|u iz parali{u}ihstruktura isklju~ivog akademskog stila.64 Nomadizam je poziv na raz-identi-fikaciju sopstva od zastarelog falogocentri~nog monologizma filozofskog raz-mi{ljanja i, za po~etak, gajenje umetnosti neodanosti civilizaciji, koji AdrijenRi~ zagovara, ili, radije, taj oblik zdravog nepo{tovanja i prema akademskimi prema intelektualisti~kim konvencijama, koje su inaugurisane i propagiraneod strane drugog feministi~kog talasa.

U celini feministi~ke filozofije ne sjaje svojim radikalnim nomadi-zmom, nasuprot tome, one poku{avaju da otelotvore sindrom poslu{ne }erke,ili drugu mogu}nost odanu ljubavnicu.65 Ovo potvr|uje udruènu vezanostza disciplinu i sna`nu identifikaciju sa gospodarima; mnoge feministkinje ra-de na odbrani, ili ~ak spasenju same ideje da filozofija, zapravo, ima smisla.Zbog toga ne iznena|uje ~injenica da poststrukturalisti~ki pojmovi vezani zasmrt filozofskog subjekta i samu krizu filozofije ~esto nailaze na svoje najè-{}e protivnice u ènama u filozofiji.66

U svetlu pozicije koja je izloèna ranije, èlim da odbranim poststruk-turalisti~ki napad na filozofski humanizam, kritikuju}i njegovo previ|anje ro-da (gender). Jedina teorija, koju ose}am da mogu da praktikujem, jeste onakoju i Delez i Irigaraj brane kao oblik stvaranja novih na~ina razmi{ljanja.Mene zanimaju samo sistemi razmi{ljanja, ili konceptualni okviri koji mi mo-


gu pomo}i da razmi{ljam o promeni, transformaciji, ìvim tranzicijama.@elim kreativan, nereaktivan projekat, emancipovan od ugnjeta~ke sile tradi-cionalnog teorijskog pristupa. Vidim feministi~ku teoriju kao mesto takvetransformacije od zastarelog logocentri~nog razmi{ljanja ka nomadskoj krea-tivnoj misli.

Za mene feminizam jeste praksa, isto koliko i kreativnost, koja cilja usmeru odbrane seksualnih razli~itosti kao pozitivne sile (videti poglavlje: Po-litika ontolo{ke razlike). Novi feministi~ki nomadski subjekt, koji nosi ovajprojekt, jeste epistemolo{ki i politi~ki entitet, koji treba da bude definisan ipotvr|en od strane èna koje su suprotstavljene svojim vi{estrukim razlikamau klasi, rasi, godi{tu, na~inu ìvota i seksualnoj orijentaciji. Prema tome, vi-dim feminizam danas kao aktivno ciljanje prema uskla|ivanju pitanja indivi-dualnog, otelovljenog, rodnog identiteta sa pitanjima koja su vezana za poli-ti~ku subjektivnost, vezuju}i ih i za problem znanja i za problem epistemolo-{ke legitimnosti.

Prema mojoj oceni, jedan od centralnih problema, koji je u pitanju uovom projektu, jeste kako pomiriti istori~nost i, usled toga, delovanje(agency), sa (nesvesnom) èljom za promenama. Najteì zadatak jeste kakospojiti volju za promenom sa èljom za novim, {to podrazumeva samu kon-strukciju novih èle}ih subjekata.

Ova pote{ko}a je u vezi sa ~injenicom da je unutra{nje, psihi~ke ili ne-svesne strukture veoma te{ko izmeniti pukom voljom. Slu~aj psihoanalize ja-sno po~iva na zahtevu da bol, koja je uklju~ena u procese menjanja i transfor-misanja, bude prepoznata i uvaèna. U su{tini, transformacije su isto tolikobolne koliko su i spore. Ukoliko feministkinje èle da imaju efektnu politiku,moraju da imaju na umu razlikovanje izme|u nivoa voljnih politi~kih izborai nesvesnih èlja, da poku{aju da razviju strategije koje su u skadu jedna sadrugom. Propadanje volje sa èljom, ili isticanje jedne u odnosu na drugu, jed-nako je neadekvatan potez. Kao {to sam ve} dokazala (videti poglavlje:Sek-sualne razlike kao politi~ki projekat), svaki nivo mora da bude uvaèn usledsvoje sloènosti, a pored toga, ta~ke prelaza i preklapanja moraju biti razvije-ne unutar njih. Niko ne sme da koristi pre~ice kroz ne~ije nesvesno; ène ko-je imaju nameru da varaju pri tom prelaènju posebno ako su feministkinje igraju se vatrom. Etikom seksualne razli~itosti nazivam prilago|avaju-}i ideju koju je predloìla Lis Irigaraj feministi~ki nomadski projekat kojidozvoljava unutra{nje kontradiktornosti i zahteva pregovaranje izme|u ne-svesnih struktura èlje i svesnih politi~kih izbora. S obzirom na ovo, femini-zam je oblik vi{estruke svesti o razli~itosti.

Drugim re~ima, moj rad se danas fokusira na presecanje identiteta, su-bjektivnosti i epistemologije iz poststrukturalisti~kog ugla seksualne razlike.Centralno pitanje je me|usobna povezanost identiteta, subjektivnosti i mo}i.Ako je sopstvo vrsta mreè me|usobno povezanih ta~aka, postavlja se pitanje

191ProFemina


kojom se vrstom, me|usobne povezanosti, koraka po rubu i linija bekstva,moè proizvesti feministi~ko znanje bez u~vr{}ivanja u nekoj novoj norma-tivnosti?

Suo~ena sa ovim problemima, predlaèm da feministkinje i ostali kri-ti~ki intelektualci dana{njice razviju nomadsku svest. Ovaj oblik svesti kom-binuje karakteristike koje su obi~no opaàne kao suprotne, zapravo, posedo-vanje ose}aja identiteta, koji ne po~iva na u~vr{}enosti, ve} na slu~ajnosti.Nomadska svest kombinuje koherentnost sa mobilno{}u. Ona cilja ka ponov-nom promi{ljanju zajednice subjekata, bez referenci na humanisti~ka uvere-nja, bez dualisti~kih opozicija, vezuju}i, umesto svega toga, telo i um u noviskup intenzivnih i ~esto intranzitivnih tranzicija.

Feministi~ki postmodernisti~ki zadatak je da shvati kako da uvaàvakulturnu raznolikost bez pada u relativizam ili u politi~ki o~aj. Relativizam jezamka, u koju se uru{ava zemlja mogu}ih unutra{njih veza ili politi~kih koa-licija. Izazov za pojedine feministi~ke nomade jeste kako spojiti vi{eslojne,multikulturalne perspektive, sa odgovorno{}u za i prema svom rodu.

Pojam situiranost sam po sebi nije nomadski, sasvim suprotno, moèse shvatiti u smislu potrebe za stabilnim temeljima. U mogu}oj odbrani poj-ma progonstvo, bez obzira {to ga ona sagledava kao postmodernisti~ki otklonod politi~kog, [ejla Benhabib (Seyla Benhabib) razja{njava nekoliko ta~a-ka.67 Ona isti~e istorijsko trajanje slike intelektualca kao onog, ko okupiraprostor izvan zidina grada, koji ìvi u vrsti socijalnog egzila, zato {to ona/onodbija vrednosti koje su imanentne za to dru{tvo. Benhabib defini{e ovaj pro-stor kroz ideju utopije, koja doslovno zna~i nigde, ili ne-prostor. Prema [ejliBenhabib bez izvesnog utopijskog verovanja u prostor kriti~ke nigdine, ni je-dan politi~ki ili socijalni kriticizam ne moè biti legitiman. Uzimanje nepoko-lebljive pozicije protiv postmodernog slavljenja gubitka granica i porasta te-ritorijalne nesigurnosti, koje ona vidi kao politi~ku nemo}, ona dokazuje da jenajbolje {to moèmo da èlimo, u ovoj ta~ki vremena, utemeljen poloàj kri-ticizma, {to zna~i vrstu privremenog egzila. Kada se to doda subjektivnosti,ne moèmo da uradimo ni{ta drugo, nego da ponudimo pogled na sopstvo kaoautonomno, uz sve to odre|eno fluidnim granicama ega, sposobnim za delo-vanje i odgovornost.

Dok delim eti~ki impuls [ejle Benhabib, da bih osnaìla ènsko politi~-ko delovanje, bez ponovnog pada u ~vrstu viziju subjekta, ne mogu se sloìtisa isticanjem egzila. Prema odrednicama koje sam ranije istakla, centralna fi-guracija za postmodernu subjektivnost nije marginalizovani egzil, ve} pre vr-sta aktivnog nomadizma. Kriti~ko intelektualno kampovanje pored gradskihkapija nije traènje ponovnog ulaska, ve} pre odmaranje pre prolaènja novogprostranstva pustinje. Kriti~ko mi{ljenje nije dijaspora nekolicine odabranih,ve} masovno napu{tanje logocentri~nog polisa, navodnog centra imperije,od strane kriti~kih i otpora{kih misle}ih bi}a. Budu}i da je za [ejlu Benhabib


normativ falogocentri~nog reìma sklon pregovaranju i popravljiv, po menion se ne moè popraviti. Nomadizam je zbog toga, tako|e, i pokret neverova-nja u kapacitet polisa da poni{ti mo}ne temelje na kojima po~iva.

Utopija, ili nigdina, kojom poststrukturalisti idu, zbog toga i jeste no-madski put, koji funkcioni{e po druga~ijim pravilima i planovima. Definisa-}u ovu vrstu post-humane utopije kao politi~ku nadu da postoji ta~ka izlaza izfalogocentrizma; to je osnova nomadske svesti. Nomadsko mi{ljenje jesteprojekat koji se sadrì u izraàvanju i imenovanju razli~itih oblika za ovu vr-stu decentralizovane subjektivnosti.

Politi~ki nomadski stil izraàva moje sumnje povodom mogu}nosti vi-soke teorije da osvetli konkretna pitanja, koja ja vidim kao centralna: falogo-centrizam; etnocentrizam, mogu}nost razli~itosti. Filozofija kao disciplinami{ljenja jeste visoko falogocentri~na i antinomadska; ona zadràva povla-{}enu vezu sa dominacijom, mo}i i nasiljem i, shodno tome, zahteva mehani-zme isklju~ivanja i dominacije, kao deo svojih uobi~ajenih praksi. Filozofijastvara samu sebe onim {to isklju~uje, isto koliko i onim {to potvr|uje. Viso-ka teorija, posebno filozofija, uspostavlja vrednosti isklju~ivanjem mnogihne-mu{karaca, ne-belaca, ne-u~enih, itd. Strukturalna neophodnost ovih peò-rativnih figuracija drugosti, navodi me da sumnjam u teorijsku sposobnost, ada ne govorim o moralnoj i politi~koj spremnosti teorijskog diskursa da delu-ju nehegemonijskim, neisklju~ivim manirom.

Na poseban na~in, sopstveni rad na nomadizmu u~inio me je svesnomstrukturalne aporije u konvencionalnom teorijskom diskursu a posebno u filo-zofiji. Diskurs, u poststrukturalisti~kom smislu procesa proizvodnje ideja,znanja, tekstova i nauke, jeste ne{to na {ta se teorija odnosi i na ~emu po~iva,s ciljem da kodifikuje i sistematizuje svoju razli~itost u jednu prihvatljivu na-u~nu normu. Normativnost visoke teorije, me|utim, jeste i ograni~enje, jerdiskurs jeste i kompleksna mreà me|usobno povezanih uzroka-posledica,koje prevazilaze teorijsku mo} kodifikovanja. Zato filozofija mora da juriza svim vrstama novih diskursa (ène, postkolonijalni subjekti, audiovizuel-ni mediji, druge nove tehnologije, itd.) sa ciljem da ih inkorporira i kodifiku-je. Kao {to nas Dona Haravej podse}a, visoka teorija jeste kanibalisti~ka ma-{ina koja cilja ka asimilaciji svih novih, pa ~ak i stranih tela. Na sre}u, noma-di mogu brè da tr~e i da duè podnose putovanja nego ve}ina, i zbog toga onine mogu da budu asimilovani tako lako.

Biti nomad, ìveti u tranziciji, ne zna~i da neko ne moè ili je nesposo-ban da stvori one neophodne stabilne i sigurne osnove za identitet, koji dozvo-ljava da se funkcioni{e u zajednici. Radije, nomadska svest se sastoji u nepre-uzimanju bilo koje vrste identiteta kao stalnog. Nomad sam prolazi; ona/onprave one neophodne situirane veze koje njoj/njemu mogu pomo}i da preì-vi; ali ona/on nikada ne preuzima u potpunosti ograni~enja jednog nacional-nog, fiksnog identiteta. Nomad nema paso{, ili ih ima mnogo.

193ProFemina


Najbolji na~in da se vrati slika nomada u konkretni manir jeste prevestije u institucionalnu politiku. Za mene, nomadska svest leì u srcu projektaènskih studija, kakve praktikujemo u Utrehtu (videti poglavlje: @enske stu-dije i politika razli~itosti). Iskustvo je pokazalo da uspeh u ispunjavanju ipotkrepljivanju institucionalizovanih feministi~kih projekata zahteva pragma-ti~nu me{avinu autonomnih struktura i integrisanih praksi. Nije samo episte-molo{ki nomadizam taj koji nosi praksu feministi~kog u~enja i istraìvanjakoji vi{e ne isklju~uju ustajale institucionalizovane prakse, ve} nas on, ta-ko|e, ve`ba da bolje igramo institucionalne igre, jer smo vi{e kriti~ki distan-cirani od njih.

Zbog toga kurs studija, koji mi nudimo, jeste u potpunosti priznat dodi-plomski program na dru{tvenim studijama i fakultetima, ali on je i potpomog-nut profesorima, koji su vezani za autonomni odsek ènskih studija i zaviseisklju~ivo, i u potpunosti, od autoriteta predava~a/predava~ica na ènskimstudijama. Ovo olak{ava osoblju koje se bavi menad`mentom i povezanim ad-ministrativnim pitanjima. To tako|e ohrabruje unutra{nji duh posve}enosti fe-ministi~koj teoriji; ose}aj legitimnosti naklonjeniji je opu{tenom i zaintereso-vanom pristupu fakultetskim ~lanovima drugih odseka.

U na{im diplomskim programima, na{ pristup je transdisciplinaran; onse sastoji u tome da na{e mi{ljenju bude autonomno i, u isto vreme, integrisa-no u fakultetski ìvot dominantnog toka. Razume se, ovo je veoma privilego-vana pozicija, koju omogu}ava velikodu{na dràvna finansijska pomo}.68 Zamene, praksa postavljanja i vo|enje odseka ènskih studija, ìvi su dokazpragmati~ne efektivnosti nomadske politike.

Ova ideja o prolasku, o presecanju kroz razli~ite vrste i nivoe identite-ta, nije daleko od izbegavanja konfrontacije sa veoma realnim ideolo{kim isociolo{kim prisilama pod kojima sopstvo mora d

rozi brajdoti_ nomadski subjekti – uvod - putem nomadizma

Documents