rrr.qxp 11/20/2009 10:19 am page 2...broj 1 – decembar 2009. godine issn 1821 - 3324 cobiss.sr-id...

rrr.qxp 11/20/2009 10:19 AM Page 2

rrr.qxp 11/18/2009 5:07 PM Page 3

REČ UREDNIKAPoštovani,Želimo da sa vama podelimo najnovija saznanja iz farmacije imedicine, doprinesemo edukaciji u na šoj struci - kako bi zajednosa vama uvek bili korak ispred u znanju o novim preparatima . Najvažnije je da sarađujemo i razmenjujemo informacije, a vašaisku stva i povratna saznanja iz prakse će nam biti velika pomoću inte resu zdravlja naših pacijenata. Na trenutak ćemo vas vratiti u prošlost, kada je društveni životstanovnika postao dinamičniji, a prve apoteke bile jedne od naj -prijatnijih kutaka. Tiši nom, prijatnim mirisi ma raznogaromatičnog bilja i kozmetičkih proizvoda, a posebno duhovnimvre dnostima apotekara pri vlačile su gradsku intelektualnu elitu.

Ne samo da se natom tihomskrovitom mestumoglo konsultovatio zdravlju ili esteticiveć su apo tekari biliprijatelji svakome

ko je došao po savet i tako je do danas.Ponosni smo što je naša profesija odolela vremenu i što smouspeli da sačuvamo ugled i dostojanstvo.»Doživeti 100« je naš poklon za još uspešniju saradnju u novoj2010. godini.

Živite lepše, zdravije i duže.Srećne praznike,

dipl. ph. Zoran Jovanović spec. farm. tehnologije

Neka vam nastupajuća godina donese podjednak uspeh u poslu i privatnom životu.

Glavni i odgovorni urednik:dipl. ph. Zoran Jovanović spec. farm. tehnologije

Izvršni urednik: Violeta Šošić, dr med.

Redakcija:Slađana Simeunović, mr ph.Stanislava Lazić, mr ph. Estela Gaković, mr ph.Branka Lazić, novinarAleksandra Bibić Kalanj, saradnikAleksandra Novaković, saradnik

e-mail:[email protected]

Telefon redakcije:(+381 11) 3315 157

Priprema: BB-Soft, Nikola Vukelić[email protected]

Štampa:EFEKT PRINTTel.: 011/23-93-940

SADRŽAJ4 Ekskluzivno

VIRUS H1N1 NIJE BAUK! 7 Možda niste znali

KAKO RAZLIKOVATI GRIP ODPREHLADE

8 Sezona gripa MASKE

9 Poklon zdravlja SIRUPI ZA ODRASLE ADULT

10 Ishrana NOVI VIRUS GRIPA A (H1N1)

12 Prirodni preparati VIŠAK KILOGRAMA?

13 Mršavite zdravo METHODDRAINE SLIMMING

16 Projekti AKREDITACIJOM DOUNAPREĐENJA KVALITETAZDRAVSTVENE ZAŠTITE

20 Zimska nega kožeVICHY LABORATOIRES

22 Poklon zdravlja prirode ZABORAVITE NA PMS SINDROM ...

23 Software CONNECTUR@

25 Poklon zdravlja CELASA BRUSNICA

26 Zakoni»BLUE BOX«

27 Naši apotekari GALENSKA LABORATORIJAFARMANEA

28 Nega POKLON ZDRAVE I KVALITETNE NEGE

29 Preporuka LIČNI STAV

30 Edukacija KONTINUIRANA EDUKACIJA

32 Snaga propolisa PROPOLKI PASTILE

34 AkcijeAKCIJE FARMALOGISTA

BESPLATAN PRIMERAKBroj 1 – decembar 2009. godine

ISSN 1821 - 3324COBISS.SR-ID 171237644

Farmalogist d.o.o. • Bulevar vojvode Mišića 25-27 • Beograd • Tel. /fax.: (+381 11) 3315 010Izdavač:

sadrzaj:Layout 1 11/19/2009 2:28 PM Page 1

U SVE TU PO STO JE CEN TRI za praćen je vi ru sa gri pa i naosno vu pro me na sojeva vi ru sa od ređuju se kom po zi ci je vak -ci ne za sva ku go di nu. Isto tako prati se i kretanje novogvirusa i Svetska zdravstvena organizacija ozbiljno radi natome.

Simp to mi A(H1N1) gru pa su iden tični kao i kod uo -bičaje nog gri pa i sa mo ade kvat na di jag no sti ka može utvr di -ti da li je reč o no vom vi ru su.

»Svi ma mo ra bi ti ja sno da re dov na go dišnja imu ni za ci japro tiv se zon skog gri pa održava ni vo an ti te la i da smo de li mičnozaštićeni i sa vak ci nom pro tiv se zon skog gri pa.« - kaže za»Dožive ti 100« dr Ran ko Da kić, di rek tor In sti tu ta za vi ru -so lo gi ju, vak ci ne i se ru me »Tor lak«.

»Ne tre ba pra vi ti od to ga ni ka kvu taj nu, to je jed no stav nono vi vi rus sa dru gačijim ka rak te ri sti ka ma ko ji zbog to ga no siod ređene opa sno sti.« - do da je dr Da kić.

4 decembar 2009.

EKSKLUZIVNO

UMIRUJUĆA VEST SA TORLAKA

VIRUS H1N1 NIJE BAUK!Moramo biti disciplinovani i slušati savete lekara. Čini se da se podigla

velika panika oko novog gripa, ne samo u svetu već i kod nas.Piše: Branka Lazić

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

torlak:Layout 1 11/19/2009 2:35 PM Page 4

Bit no je na gla si ti da se tre ba vak ci ni sa ti se zon skom vak -ci nom ko ja će ipak bi ti zašti ta od težih simp to ma i kom pli -ka ci ja A(H1N1).

»Reći ću vam po da tak ko ji će sve ob ja sni ti: 98 % obo le lih odno vog gri pa ni ka da ni je vak ci ni sa no. Ne ke struk tu re uo bičaje -nih vi ru sa gri pa, an ti ge ni, su za jed nički sa no vim vi ru som, štoznači da ako ste zaštićeni vak ci nom pro tiv se zon skog gri pa i akose za ra zi te sa A(H1N1) biće i blaži simp to mi bo le sti i sa ma -njim kom pli ka ci jama.« - ob jašnja va di rek tor In sti tu ta »Tor lak«.

Po da ci kažu da u sve tu sva ke go di ne od se zon skog gri paumre 250-500 hil ja da lju di, a po pro ce ni svet skih stručnja kato li ka stopa smrtnosti se očeku je i od no vog gri pa. Čini seda se po di gla ve li ka pa ni ka oko no vog gri pa, ne sa mo u sve tuveć i kod nas.

»Ne ki naši stručnja ci su uplašili na rod, pričali su da će od 7,5mi li o na građana obo le ti 2,5 mi li o na. Znate, to su suviše slo -bodne procene koje teško da imaju stručnu podlogu. Ka da se jav -no sti ob ja sni da je to sa mo no vi vi rus i da je do vol jno vak ci ni sa -ti se i pri država ti se pre po ručenih me ra zašti te, on da ne ma nipa ni ke, a ni sum nje da je reč o mešetar stvu i bi zni su.« - ob -jašnja va dr Da kić.

Na pi tan je da li ima do vol jno vak ci na za se zon ski gripdi rek tor In sti tu ta »Tor lak« kaže: »Pre po ru ka Svet ske zdrav -stve ne or ga ni za ci je je da se obez be di vak ci na ci ja mi ni mal no10% sta nov ništva što znači da smo mo ra li da obez be di mo naj -man je 750 000 vak ci na za zašti tu građana Sr bi je od epi de mi jese zon skog gri pa.

Fond je obezbedio nedovoljnu količinu od 305.000 vakcinaza one kategorije kojima je najpotrebnija.

To ni je greška In sti tu ta »Tor lak«, već po grešna pro ce na i planod pre 6 me se ci na osno vu po da ta ka ko li ko je građana ko ri sti lovak ci ne pret hod nih go di na. Ume sto da ra ste broj onih ko ji šti te

svo je zdrav lje, da se edu ka ci jom po dig ne ni vo sve sti gra đana obit no sti vak ci na ci je pro tiv se zon skog gri pa, ni smo obez be di livakcine ni za 5% stanovništva. Reč je o ne do vol jnom ra du nazdrav stve nom vas pi tan ju i sla boj ak tiv no sti epi de mi o loškihslužbi na te re nu. Ni je se mno go učini lo na edu ka ci ji sta nov ništvai to je sra mo ta zdrav stve nog si ste ma.« - kaže dr Da kić.

KRAJ HA O SA NA TRŽIŠTU SR BI JE –»TOR LAK« PO NO VO TA MO GDE MU JE ME STO

»Tor lak« je bio zlat ni rud nik naše zem lje. Nji ho ve vak ci nesu ot ku plji va li UNI CEF, Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja,PA HO (Pa na me rička zdrav stve na or ga ni za ci ja) i izvozile suse u 120 ze mal ja. Po sle 5 go di na pa u ze u pravljenju vak cineprotiv gripa, posle rekonstrukcije ponovo preuzima liderstvokoje mu i pripada u državi: pro iz vod nja i di stri bu ci ja sop stve -nih vak ci na, kao i di stri bu ci ja uvo znih, jer su je di ni u zem ljikva li fi ko va ni i ser ti fi ko va ni za to.

»Mo ram da kažem da je ve li ka šte ta što je država za bo ra -vi la da ima svog pro iz vođača vak ci na, pa se iz ne na da i pre ka -sno se ti la i to sa ne do vol jnim in ve sti ran jem. Svet ska zdrav stve -na or ga ni za ci ja nam je po klo ni la mi li on i dve sta hil ja da do la rada za vršimo po gon za pro iz vod nju vak ci na pro tiv gri pa.U pot -pu no ob nov lje noj te no lo gi ji u skla du sa naj višim pro iz vod nimstan dar di ma i za hval ju jući to me ko načno za vršava mo re kon -struk ci ju do kra ja 2009. Već u fe bru a ru sle deće go di ne po kre -nućemo pro iz vod nju vak ci na protiv gripa u ko ji ma će bi ti i vi -rus gri pa A(H1N1) za sle deću se zo nu.« - s op ti mi zmom go vo -ri dr Ran ko Da kić.

OBA VE ZNA VAK CI NA CI JA DE CE – ČIME?Di rek tor »Tor la ka« ističe da ve o ma tešku bor bu vo di sa

oni ma ko ji ma je sve stra no bol je od do maćeg, čak i ka da je5decembar 2009.

»To je jednostavno novi virus sadrugačijim karakteristikama i biće usezonskoj vakcini za sledeću sezonu. Od februara ćemo se vakcinisati domaćimvakcinama«

dr Ranko Dakić, direktor Instituta za virusologiju, vakcine i serume »Torlak«


sum nji vog kva li te ta i bez od go va ra jućih ser ti fi ka ta i do da jeda su mul ti na ci o nal ne kom pa ni je mar ken tiškim na stu pomko ji je u su prot no sti sa zdra vim ra zu mom na pra vi le ha os nanašem tržištu.

»U Sr bi ji se na si lu pro mo višu uvo zne vak ci ne, a tržište ni -ka da ni je bi lo ne or ga ni zo va ni je. Go di na ma se ile gal no ko ri stepo li va lent ne uvo zne vak ci ne za obavez nu dečiju imu ni za ci ju, ane »Tor la ko va« tro kom po nent na vak ci na ko ja je bi la do bra pu -nih 40 go di na. Naša pro ce na je da oko 40% ro di tel ja pri hva tisa vet dečijeg le ka ra da ne uzmu »otrov nu, Tor la ko vu, već pra vu,uvo znu« vak ci nu. Po sle ta kve priče lju di su sprem ni da da ju po -sled nji di nar. Pe di ja tri to ra de zbog ko ri sti, nov ca, pu to van ja nakon gre se, dru gih be ne fi ci ja… ob jašnja va du go go dišnju an ti -kam pan ju pro tiv do maćih vak ci na dr Da kić i do da je da i dal jesma tra da ne ma smi sla da va ti de ci više od tri an ti ge na isto vre -me no i da je ve li ki pro tiv nik da van ja de ci pe to-, a još više šesto -va lent nih vak ci na.«

ZAŠTO BCG VAK CI NE KU PU JE MO ZA 100, UME STO ZA 2 EVRA?

BCG vak ci ne za in sti la ci ju kod ma lig nih tu mo ra bešikeko je je in sti tut »Tor lak« 25 go di na uspešno proizvodio i di -stri bu i rao, sve dok ni su do bi li zva ničnu za bra nu pro iz vod njeiz Mi ni star stva zdrav lja zbog ne u sa glašeno sti pa pi ro lo gi je.

O čemu je reč ob jašnja va dr Da kić:»Po slušali smo i pre ki nu li pro iz vod nju. Ume sto naših do -

maćih bočica, 10 ml po ceni od 173 di na ra, pa ci jen ti mo ra ju daku pu ju stra ne od oko 100 evra. Ka da smo po nu di li i bes plat noda di stri bu i ra mo i ras po de li mo u 6-7 zdrav stve nih cen ta ra svo -ju vak ci nu, ko ja je na ma ta ko reći nus pro i zvod,od bi je ni smo.« -do da je di rek tor In sti tu ta za virusologiju, vakcine i serume.

Da je renome i ugled In sti tu ta »Tor lak« na daleko poz -nat i uvažavan, do ka zu ju i tra žen je sa ve ta i po moći u obu cika dro va iz mno gih ze mal ja.

»Ia ko je Slo vačka članica EU i iz u zet no uređena zem lja,mi ni star zdrav lja Slo vačke i nji hov di rek tor držav nih re zer vipo tražili su mišljenje od stručnjaka našeg Instituta o podi -zanju sopstvenih kapaciteta za proizvodnju vakcine protivgri pa. Koliko je bitno da jedna država ima sopstvenu proi -zvodnju vakcina govori i činjenica da je njihova vlada zva -nično donela odluku da se krene sa tim projektom, a mi sa»Torlaka« ćemo pomoći onoliko koliko možemo, znanjem iisku stvom.« - skrom no nam je is pričao dr Da kić.

Po sle sve ga, tre ba li da se za pi ta mo ka kav je naš stav pre -ma jed noj od u sve tu naj u važeni jih zdrav stve nih in sti tu ci jako je ima mo? Gde je etička gra ni ca ka da su u pi tan ju mar ke -tinške ak tiv no sti i da li zdrav stve ni rad ni ci ola ko pri ma juno ve in for ma ci je ne proveravajući ih.

6 decembar 2009.

Foto

: Shu

tter

stoc

k®


MOŽDA NISTE ZNALI

KAKO RAZLIKOVATI GRIP OD PREHLADE

Za razliku od prehlade, grip je redovno praćen povišenom telesnomtemperaturom i do 40°C u trajanju najmanje tričetiri dana.

Grip pra te i gla vo bol ja, bo lo vi u mišićima i zglo bo vi makao i du go traj ni umor i osećaj sla bo sti i is cr plje no sti. Dok suglav na obe ležja pre hla de ki ja vi ca, ki jan je i gr lo bol ja, grip jemo guće pre bo le ti i bez po ja ve tih simp to ma.

Sa mo po moć i po moćKod gri pa je važno od ma ra ti se, iz be ga va ti ne po treb ne kon -takte s dru gim lju di ma, ka ko ih ne bi ste za ra zi li, re dov no pro -ve tra va ti pro sto ri je u ko ji ma bo ra vi te, posuđe obavezno prativrućom vodom i ne de li ti peški re sa osta lim uku ća ni ma.

Povećati unos tečnosti i redovno ispirati sluzokože nosa igrla rastvorom morske soli.

Oboleli treba da nose maske da ne bi prenosili infekcijuoni ma koji se brinu o njima.

Ako ste bo le sni i ima te sle deće pro ble me, ili ne ki od sle -dećih simp to ma, od mah po tražite po moć le ka ra.

Zna ci za uz bu nu kod od ra slih• Teško di san je i ne do sta tak da ha • Bo lo vi i pri ti sak u gru di ma i ab do me nu • Iz ne nad ne vr to gla vi ce • Kon fu zi ja, zbun je nost • Učesta lo po vraćan je

Zna ci za uz bu nu kod de ce:• Ubr za no di san je ili pro ble mi sa di san jem • Pla vičasta (mo dra) ili si va bo ja kože • Od bi jan je ili otežano unošen je tečno sti • Učesta lo po vraćan je

7decembar 2009.

grip:Layout 1 11/19/2009 2:39 PM Page 7

8 decembar 2009.

SEZONA GRIPA

ZAŠTITA OD RESPIRATORNIH VIRUSA

MASKEEfikasne u borbi protiv gripa samo uz pravilnu upotrebu

SVI DO KA ZI UKA ZU JU NA TO DA JE GLAV NI NAčIN PRE NO -SA VI RU SA GRI PA A (H1N1) pu tem re spi ra tor nih ka plji ca.Sva ka oso ba ko ja se nađe u bli zi ni oso be sa simp to mi ma gri pa(po višena tem pe ra tu ra, ki jan je, kašalj, cu ren je iz no sa, drh ta vi -ca, bol u mišićima) na ra sto jan ju od oko 1 m, na la zi se u opa -sno sti od po ten ci jal ne in fek ci je. Stu di je spo ro ve de ne u zdrav -stve nim usta no va ma po ka za le su da upo tre ba ma ski može dauman ji širen je gri pa.

U društve nom okružen ju, ma ske su efi ka sne sa mo u za tvo -re nim pro sto ri ja ma, grad skom pre vo zu i jav nim oku pljan ji mana ko ji ma je pri su tan ve li ki broj lju di.

Da bi ma ske za i sta bi le efi ka sne važno je da zna te ka ko daih pra vil no upo tre bi te. Na i me, ne pra vil na upo tre ba ma skimože po većati ri zik od širen ja in fek ci je. Svet ska Zdrav stve naOr ga ni za ci ja ob ja vi la je pre po ru ku za upo tre bu ma ski uokružen ju u ko jem je došlo do po ja ve obo le lih od vi ru sa gri paA (H1N1). U ovoj pre po ru ci se na vo di uput stvo za pra vil noko rišćen je ma ski iz ve de no iz prak se zdrav stve nih usta no va:

• pažlji vo sta vi te ma sku pre ko usta i no sa, i čvr sto je za -vežite ka ko bi ste što više sman ji li otvo re između li ca i ma ske;

• uz državaj te se od do di ri van ja ma ske dok je no si te;• ka da god do dir ne te ko rišćenu ma sku (ka da je ski da te ili

pe re te, na pri mer), ope ri te ru ke vo dom i sa pu nom ili sred -stvom za pran je ru ku na ba zi al ko ho la;

• čim ma ska po sta ne vlažna, za me ni te je no vom, čistom,su vom ma skom;

• ne ko ri sti te više pu ta ma ske za jed no krat nu upo tre bu;• čim ski ne te ma sku za jed no krat nu upo tre bu, ba ci te je u

kan tu za ot pat ke;• na kon ski dan ja ma ske do bro ope ri te ru ke vo dom i sa pu -

nom ili sred stvom za pran je ru ku na ba zi al ko ho la.Pra vil na upo tre ba kao i pra vil no uklan jan je ma ski je od

suštin ske važno sti ka ko bi one bi le de lo tvor ne i ka ko bi se iz -be glo po većan je ri zi ka od pre no sa za ra ze usled nji ho vog ne -pra vil nog ko rišćen ja. Na rav no, ve o ma je važno vo di ti računa io opštim me ra ma zašti te ko je se spro vo de ka ko bi se sprečiloširen je gri pa: re dov no pran je ru ku sa pu nom i vo dom, pro ve tra -van je pro sto ri ja, po jačane me re hi gi je ne, iz be ga van je do di ri -van ja li ca u pre de lu no sa i usta, sman jen je na naj man ju mo -guću me ru pe ri o da bo rav ka u okružen ju oso ba ko je su moždabo le sne.

Far ma lo gist će počet kom de cem bra u svo joj po nu diima ti zaštit ne ma ske za li ce. Ma ske su tro sloj ne, sa gu mi -ca ma i za jed no krat nu upo tre bu. Na gorn joj ivi ci ma skena la zi se me tal na tra ka ko ja se ob li ku je pre ma no su ta koda ma ska do bro na leže na kožu li ca. Don ja ivi ca ma skepo kri va bra du i na taj način se po stiže efi ka sna zašti ta odpre no sa za ra ze.

maske:Layout 1 11/19/2009 2:40 PM Page 8

POKLON ZDRAVLJA

OLAKŠAJTE TEGOBE DISAJNIH PUTEVA

SIRUPI ZA ODRASLE ADULTNema zime i bojazni od bolesti za one koji vode računa o svom zdravlju, higijeni i

pribegavaju lečenju prvih simptoma, kao što je kašalj.

9decembar 2009.

SI RU PI NA BA ZI LE KO VI TOG BIL JA pred stav lja ju značaj nupo moć u tret ma nu kašlja i pre ven ci ji raz vit ka kom pli ka ci ja.

ESEN SA, do maća pro iz vod nja po zna ta po pri rod nimpre pa ra ti ma iz u zet nog kva li te ta, po nu di la je no vu li ni ju Adultsi ru pa bez šećera Al tal, Pri mal i Ti mal ko ji su na me nje ni od -ra sli ma. Si ru pi su bez šećera, ni ske ka lo rij ske vred no sti i po -god ni su za di ja be tičare i one ko ji drže do svo je li ni je.

AL TAL – cr no-be li si rup pro tiv su vog kašlja, jedinstven na tržištu

Sa stav: be li slez, cr ni slez, bo sil jak, mal ti tolFa mi li ja Mal va ce ae je našla pri me nu u tra di ci o nal noj na -

rod noj me di ci ni zbog umi ru jućeg i an ti mi krob nog de lo van -ja na upal je nu i iri ti ra nu slu zo kožu di saj nih pu te va.

Taj na pri ro de je da la naj vred ni je de lo van je udruženogcr nog i be log sle za, ia ko je cr ni slez du go ostao u sen ci upo -tre be be log, čak i u stručnim kru go vi ma. Efi ka snost Al tal si -ru pa do pun ju je i bo sil jak, dra go ce ni bil jni an ti sep tik ko ji sepo ve zu je sa du go večnošću. Ve ko vi ma se ko ri sti kao ob red nai začin ska bilj ka, ko ja isto vre me no umi ru je na pe tost i de lu jean ti mi krob no. Ob je din je ni be li, cr ni slez i bo sil jak da ju po -zi tiv ne re zul ta te u smi ri van ju su vog kašlja, praćenog pro mu -klošću i pec kan jem u gr lu.

PRIMAL SIRUP – pro tiv upor nog kašlja

Sa stav: be li slez, ja gorčevi na i tink tu ra ka mi li ceZbog ova kve kom bi na ci je sa sto ja ka, Pri mal si rup se pre -

po ručuje kod te go ba ko je pra te upa lu di saj nih pu te va, zaumi ren je upor nog kašlja i olakšavan je iskašlja van ja kod pro -duk tiv nog kašlja. Si rup ne sa drži šećer, pa je po go dan za pri -me nu kod di ja be tičara, kao i kod oso ba ko je su na re duk cij -skim di je ta ma. Ne iza zi va ka ri jes jer sa drži pri rod ni za -slađivač mal ti tol. Mo gu ga ko ri sti ti i de ca i od ra sli.

TIMAL – čistač di saj nih pu te va

Sa stav: ti mi jan, ja gorčevi na, bo sil jak, šipu rak, mal ti tolSi rup Ti mal po maže iz ba ci van je se kre ta, ko ji za drža -

vanjem u bron hi ja ma može do ve sti do upa la. Majčina dušica(ti mi jan) de lu je na opuštan je upal je nih bron hi ja, za u sta va -jući upal ne pro ce se. Ja gorčevi na je le ko vi ta bilj ka ko ja za -hval ju jući svo jim sa po ni ni ma po maže iskašlja van je. Bo sil jakje tra di ci o nal ni an ti sep tik, po maže u re ge ne ra ci ji upal je neslu zo kože, a šipu rak je pri rod ni iz vor vi ta mi na C, ne za men -ljiv u od bram be nim re ak ci ja ma ko je se od vi ja ju kod upal nihpro ce sa.

sirupi:Layout 1 11/19/2009 2:41 PM Page 9

10 decembar 2009.

ISHRANA

Ishrana u sezoni gripa

NOVI VIRUS GRIPA A (H1N1)Pravilna ishrana u prevenciji i medicinska nutritivna terapija obolelih

PRAVILNA ISHRANA, DOVOLJNO SNA I REDOVNA FIZIčKAAKTIVNOST mogu značajno poboljšati funkciju imunogsistema i smanjiti rizik za obolevanje od gripa. Pre po ru ka jeda se is hra nom sva ko dnev no une se naj man je 5 por ci ja voća ipo vrća ka ko bi se obez be di lo do vol jno vi ta mi na, mi ne ra la,oli go e le me na ta, fi to nu tri e na ta i vla ka na. Ia ko je iz bor svežegpo vrća i voća man ji u zim skim me se ci ma, ipak je po nu da na

našim ze le nim pi ja ca ma i me ga mar ke ti ma do sta do bra a po -red svežeg i smr znu to voće i po vrće je sa svim pri hva tlji va al -ter na ti va, ka ko po nu tri tiv noj vred no sti ta ko i po ce ni.

Is hra na tre ba da sa drži i do vol jno pro iz vo da od ce log zr -na žita ri ca, za tim po sna me sa i ri be, mlečne pro iz vo de sa ni -skim sa držajem ma sti, ma hu nar ke, koštun ja vo voće i kva li -tet na bil jna ul ja. Do ka za no je da se no vi vi rus gri pa A neFo

to: S

hutt

erst

ock®

ishrana:Layout 1 11/19/2009 2:41 PM Page 10

pre no si na lju de kon zu mi ran jem svin jskog me sa i pre rađevi -na. Na rav no, pred u slov je da je me so ade kvat no čuva no iter mički ob rađeno (vi rus se uništa va ku van jem na tem pe ra -tu ri od 70OC).

Pre po ru ka za obo le le od gri pa je da uno se pu no tečno sti:vo de, čaje va, li mu na de, sveže ceđenih so ko va od po vrća i vo -ća, jo gur ta. Bo le sni ke tre ba sa ve to va ti da se tru de da upr kosbo le sti je du, ka da god mo gu, više man jih obro ka sa do stavoća i po vrća. Do maća su pa od pi lećeg me sa i pu no po vrćaje ta kođe od ličan iz bor.

Do jen je i gripUko li ko no vo rođenče ili odojče do ji, man ji je ri zik da ćeobo le ti od gri pa ili će pak ima ti grip sa lakšom kli ničkomsli kom i ređe sa kom pli ka ci ja ma.

Ka da se pak do jil ja raz bo li, ne pre po ručuje se pre sta nakdo jen ja ali po treb no je da te mel jno pe re ru ke vo dom i sa -pu nom pre po do ja, pre svlačen ja i ku pan ja be be. Ako do jil jaima vi so ku tem pe ra tu ru, kašalj i dru ge simp to me gri pa,naj bol je je da ko ri sti pum pe za iz mla zan je mle ka a po tomda ne ko od ukućana ko je zdrav, be bu hra ni majčinim mle -kom.

Ako se be ba ko ja do ji ipak raz bo li, naj bol je je da se maj -ka tru di da održi do jen je, ta ko što će be bu do ji ti često i str -plji vo. Uko li ko je be ba su više is cr plje na za po doj, pre po -ručuje se da maj ka iz mla za mle ko a za tim hra ni be bu svo jimmle kom, na bočicu ili po moću špri ca ili pi pe tom, ako je be baja ko ma la i ve o ma bo le sna.

Di ja be tesDi ja be tičari ko ji obo le od gri pa tre ba re dov no da kon tro lišui be leže gli ke mi ju, uko li ko je mo guće na sva kih 4 sa ta kao i

da sva ko dnev no me re telesnu težinu. Po treb no je da pi juveće ko ličine ne ka lo ričnih tečno sti, da kle vo de, čaje va i li -mu na de bez šećera, po po la čaše na sva kih po la sa ta do sat.Za tim, da se tru de da je du kao i obično a uko li ko ne mo guda une su do vol jno čvr ste hra ne, on da da uzi ma ju kašastu itečnu hra nu ko ja sa drži iste ko ličine uglje nih hi dra ta kaonji ho va uo bičaje na is hra na.

Me di cin ska nu tri tiv na te ra pi ja Za bo le sni ke kod ko jih se raz vi je teži ob lik gri pa ko ji zah te -va ho spi ta li za ci ju, me di cin ska nu tri tiv na te ra pi ja (MNT) jesastvni deo lečen ja. Tre ba stal no ima ti na umu da sva ki ob likmal nu tri ci je otežava lečen je gri pa, po većava ri zik za po ja vukom pli ka ci ja, pro dužava ho spi ta li za ci ju, po sku plju je lečen jei po većava ri zik za le tal ni is hod.

Ukrat ko, ri zik je po većan kod bo le sni ka sa gri pom kodko jih je BMI < 18.5 ili su ne vol jno iz gu bi li 5 % te le sne ma seza pro te klih me sec da na, za tim uko li ko bo le snik ni je uno siohra nu per os više od 3- 5 da na ili pak ima otežano žva kan je igu tan je, mučni nu, po vraćan je, di ja re ju. Ta kođe, ri zik je po -većan kod bo le sni ka sa: di ja be te som, hro ničnim bu brežnim ikar di o va sku lar nim obo len ji ma, ci ro zom je tre, ma lig nim bo -le sti ma, HIV-om, i dru gim teškim hro ničnim bo le sti ma.

Kod svih na ve de nih bo le sni ka u cil ju pre ven ci je ili pakšto ra ni jeg ot kri van ja i lečen ja mal nu tri ci je, sa me di cin skomnu tri tiv nom te ra pi jom tre ba početi što pre i to pri me nomsle deća četi ri ko ra ka: 1. Pro ce na is hra ne i stan ja uhran je no -sti; 2. Nu tri tiv na di jag no za; 3. Nu tri tiv na in ter ven ci ja; 4.Mo ni to ring i eva lu a ci ja nu tri tiv ne te ra pi je.

Uko li ko je po stav lje na di jag no za mal nu tri ci je, po treb noje što pre po većati ka lo rij ski unos. Kod bo le sni ka ko ji se hra -ne per os, tre ba obez be di ti česte ma le obro ke i užine sa na -mir ni ca ma vi so kog sa držaja pro te i na i ka lo ri ja ili pak go to -vim nu tri tiv nim pre pa ra ti ma.

Ka da bo le snik ne može da se hra ni per os, po treb no je ot -početi sa is hra nom pre ko na zo ga strične son de i to go to vimpre pa ra ti ma za en te ral nu is hra nu. Ob zi rom na broj ne pred no -sti en te ral ne is hra ne, tre ba in si sti ra ti na ovom vi du nu tri ci je, apa ren te ral nu is hra nu pre ko cen tral nog ven skog ka te te ra pri -men ji va ti sa mo uko li ko je to za i sta ne op hod no.

11decembar 2009.

Autor: dr Jelena Gligorijevićnačelnik Odeljenja za ishranu,Klinički centar Srbije

ishrana:Layout 1 11/19/2009 2:42 PM Page 11

OPU STI TE SE U PRI JAT NIM PRA ZNIčNIM SLAV LJI MA, je -di te sve što vo li te bez bo ja zni da ćete se ugo ji ti, čak na pro tiv,i do te raćete li ni ju. Pi nno fit je pro ve re ni pri rod ni pre pa ratko ji će vam sman ji ti osećaj gla di i po moći vašem or ga ni zmuda une te na mir ni ce is ko ri sti te na naj bol ji način. Pre pa ratbez bo ja zni mogu ko ri sti ti i ti nejdžeri ko ji su sve više sklo nide bljan ju zbog ne zdra vog načina živo ta. Pro ve ri te zašto supreparati koji sadrže PinnoThin među naj pro da va ni jim pre -pa ra tima za mršav ljen je u svetu.

Sve veći zdrav stve ni pro blem ipred met in te re so van ja stručnja ka jego ja znost. I po red spro vođen ja mno -go broj nih me ra pre ven ci je, ne sa mo daje u po ra stu već pre ti da pre ra ste uepi de mi ju svet skih raz me ra. Na ročitoza brin ja va sve učesta li ja po ja va go ja -zno sti kod de ce i omla di ne. To ni jeviše sa mo estet ski pro blem već ozbi -ljno ugrožavan je zdrav lja i uslov lja -van je na stan ka mno go broj nih bo le sti.Go ja znost pred stav lja fak tor ri zi kako ji bit no uman ju je kva li tet živo ta.U na stan ku go ja zno stipo red ge net skih čini la ca, značaj nu ulo gu ima i mo der ninačin živo ta, fi zička ne ak tiv nost, br za hra na i ne pra vil na is -hra na. Svi stručnja ci se slažu da tre ba ra di ti na edu ka ci ji sta -nov ništva i po di zan ju sve sti lju di o opa sno sti ma ko ju go ja -znost no si.

Tržište je pre plav lje no su ple men ti ma ko ji obećava ju ča -rob ni re cept – mršav ljen je za sa mo ne ko li ko da na. Svi su seveć uve ri li u Jo-Jo efe kat i da je to već una pred iz gu blje na bit ka.

Da ob ja sni mo, naše te lo je kao mašina ko joj tre ba od -ređena hra na u od ređenim in ter va li ma to kom da na. Ako tone poštu je mo, višak ka lo ri ja or ga ni zam će pre tvo ri ti u ma stii de po no va ti u vi du ma snog tki va. Pre ska kan jem do ručka,uspo ra va se me ta bo li zam i kad iz glad ne li po je de mo obrok upo po dnev nim sa ti ma, uno si mo ka lo ri je ko je se ne po troševeć ta lože. Je di no rešen je je u usva jan ju zdra vih na vi ka ve za -

nih za is hra nu što prak tično znači sman ji van je obro ka.Zna mo, sad ste po mi sli li da je to la ko reći, a teško učini ti.

Ima mo div nu no vost i to je mo guće.PI NNO FIT je pr vi pri rod ni pre pa rat ko ji de lu je na

sma nji van je osećaja gla di.To po tvrđuje i na gra da do bi je na 2007. za ino va ci ju na tr -

žištu pre pa ra ta za mršav lje nje u Ber li nu, ko ju je do bi la sup -stan ca zaštićena pod ime nom PinnoThin. Istraživan ja su do -ka za la da su oso be ko je su uze le kap su lu PI NNO FI TA po la

sa ta pre obro ka bi le si te i za taj, ali čak,što je ne ve ro vat no i za sle deći obrok.Pri rod na svoj stva ul ja pin jo la iz ko re -an skog bo ra za ko je je utvrđeno da de -lu je na cen tar za si tost, no va teh no lo gi -ja pro iz vod nje čvr stih, za tvo re nih kap -su la sa tečnim sa držajem ko je omo -gućava ju da ul je stig ne do po trošača usvežem ob li ku i još po ne ka far ma ce ut -ska taj na da le su ne ve ro va tan re zul tat.

Is ku stva broj nih za do vol jnih ko ri -sni ka po tvrđuju iz u zet ne efek te. Pi -

nno fit možete ko ri sti ti i sva ki put ka da stra hu je te da na ne -koj pro sla vi nećete odo le ti spe ci ja li te ti ma.

Do kaz o kva li te tu Pi nno fi ta je pro da ja u 90% slučaje vare kla mom »od usta do usta«. Za hval ju jući re no mi ra noj far -ma ce ut skoj kući ESEN SA i u Sr bi ji na po kon možemo doćido ovog naj be zbed ni jeg pre pa ra ta za mršlav ljen je po zna togširom sve ta.

12 decembar 2009.

PRAVA REŠENJA

VIŠAK KILOGRAMA?Prvi put, sasvim prirodan preparat za mršavljenje i zaista

delotvoran PINNOFIT

PRIRODNI PREPARATI

LICAPS vrhunska tehnologija kapsuliranja tečnogsadržaja u čvrste želatinozne kapsule

Prednosti LICAPS forme:√ punjenje se vrši u inertnoj atmosferi azota, tako da

uljni sadržaj ostaje stabilan i zaštićen odoksidacije

√ brža apsorpcija tečnog sadržaja√ laka za gutanje√ bez neprijatnog mirisa koji može da ima sadržaj√ laka za varenje

pinofit:Layout 1 11/20/2009 9:22 AM Page 12

MRŠAVITE ZDRAVO

MethodDraine SLIMMING ISTINA O ZELENOJ KAFI

Klinički potvrđen preparat namenjen mršavljenju i detoksikaciji organizma

13decembar 2009.

MET HOD DRA I NE SLIM MING je kli nički do ka zan vi so koefi ka san i si gu ran pro iz vod ko ji svo je de lo van je na gu bi tak te ži -ne za sni va na ak tiv nim sa stoj ci ma: eks trak tu ZE LE NE KA FE,li stu vi no ve lo ze i su ručici ili me du ni ki (Fi li pen du la ul ma ria).

List vi no ve lo ze i me du ni ka ima ju dre nažno dej stvo tj.uklan ja ju višak tečno sti i pročišćava ju or ga ni zam, dok ze le naka fa de lu je spe ci fični je na su višne ki lo gra me. Efe kat mršav -ljen ja i efe kat dre ni ran ja uza jam no se po spešuju, čime se de -lo van je ce log pre pa ra ta po jačava.

Eks trakt ZE LE NE KA FE – efi ka san sa mo u pra voj me ri

Ze le na ka fa je nepržena ka fa bez ko fe i na, a njen eks -trakt, kao je dan od glav nih ak tiv nih prin ci pa, sa drži hlo ro -ge ničnu ki se li nu (CGA=chlo ro ge nic acid) ko ja je do bar an ti -ok si dans i ko ja uspo ra va oslo bađan je glu ko ze u kr vo tok na -kon obro ka pa sa mim tim sprečava skla dišten je šećera u vi duma sti. Šta više, CGA do pri no si oslo bađan ju već po sto jećihde poa ma sti u te lu.

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

metho:Layout 1 11/19/2009 2:43 PM Page 13

LIST VI NO VE LO ZE Eks trakt li sta vi no ve lo ze za hval ju jući pri sut nim ta ni ni -

ma šti ti i učvršćuje zi do ve krv nih su do va i po većava nji ho vuela stičnost. Po boljšava cir ku la ci ju, širi krv ne su do ve i sman -ju je stva ran je ede ma. Za hval ju jući ova kvom dej stvu li sta vi -no ve lo ze Met hod Dra i ne Slim ming in di rekt no su zbi ja ce -lu lit.

ME DU NI KA Me du ni ka ubr za va pri rod nu eli mi na ci ju tečno sti, te na

taj način sman ju je za državan je vo de. Ona dre ni ra te lo i po -spešuje eli mi na ci ju vo de i tok si na.

Istina o zelenoj kafiNa kon vo de, ka fa je piće ko je se naj više pi je, ali ta ko si gur no

nećete osla bi ti.Eks trakt ze le ne ka fe (Cof fea sp.) bez ko fe i na sa drži ak -

tiv ne sa stoj ke, a pržen jem se do bi ja ka fa ka kvu pi je mo, ali setim pro ce som i sman ju je ko ličina do ka za no ko ri snih ak tiv -nih kom po nen ti. To znači da bi bi lo po treb no po pi ti ve li kuko ličinu ka fe ka ko bi se une la kon cen tra ci ja ko ja je de lo -tvor na. Da kle, kon zu ma ci jom ze le ne ka fe po stižu se dva vr lobit na efek ta pri mršav ljen ju: re gu la ci ja ko ličine šećera u kr vii sman je no skladištenje šećera u vidu masti i efi ka sni je tro -šen je po sto jećih ma snih za li ha.

Iz tog raz lo ga pre pa ra ti ko ji sa drže eks trakt ze le ne ka fe,ali isključivo u kom bi na ci ji sa dru gim sa stoj ci ma i u pra voj

me ri kao što je u Met hod Dra i ne SLIM MING čuve nogbel gij skog pro iz vođača Ortis, ko ji je kli nički po tvrđen iz u -zet no su efekt ni. Tradicija i nauka koja stoji iza Ortis proi -zvoda garantuje prirodne upotrebljene sastojke i efi kasnodelovanje.

Klinička ispitivanja su dokazala – neverovatnih 7,5 cm manje u obimu

1. Stu di ja CGA do ka zu je:- u pe ri o du od dva me se ca gu bi tak težine do 5 ki lo gra ma- sman jen je in dek sa te le sne ma se za 4,8%- po većan je obi ma mišićnog tki va na spram ma snom tki -

vu za 4% 2. Stu di ja Met hod Dra i ne Slim min ga do ka zu je:- to kom 8 ne del ja sman jen je te le sne težine za 8,5% uz sma -

n jen je obi ma stru ka za 7,5 cm a obi ma bo ko va za 4 cm- iz beg nu ta je po ja va vraćan ja težine ne po sred no na kon

pre stan ka ko rišćen ja pre pa ra ta (ne ma yo-yo efek ta)- po većana mo ti va ci ja za spro vođen je zdra vi jih život nih

na vi ka

In di ka ci je za ko rišćen je Met hod Dra i ne Slim min ga • Pre ve li ki unos hra ne• Za državan je vo de u te lu• Ce lu lit• Svim oso ba ma ko je žele sman ji ti te le snu težinu i obim

te la

14 decembar 2009.

Konzumacijom zelene kafe postižu se dva vrlo bitna efekta pri mršavljenju: regulacija količine šećera u krvi i smanjeno skaladištenje šećera u vidu masti i efikasnijetrošenje postojećih masnih zaliha.

Do dat ni sa veti:

• Pre po ručuje se unos tečno sti od naj man je 1,5 L vo de dnev no• Bav ljen je spor tom ili ne kom fi zičkom ak tiv nošću ba rem 30 mi nu ta dnev no• Sman ji te unos ma sne i slat ke hra ne (in du strij ski pre rađeni šećeri, čoko la da, keks itd)• Iz be ga vaj te na pit ke ko ji sa drže ko fe in i te in (ka fa, ko ka-ko la, cr ni čaj) jer oni ima ju

an ta go ni stičko dej stvo na hlo ro ge ničnu ki se li nu (uman ju ju dej stvo pre pa ra ta).


O pro jek tu

Pro je kat Mi ni star stva zdrav lja Re pu bli ke Sr bi je „Po -drška Agen ci ji za akre di ta ci ju zdrav stve nih usta no va Sr bi je“ko ji fi nan si ra Evrop ska uni ja započet je 15. ju na 2009. i tra -jaće do 14. de cem bra 2010. go di ne. Ukup na vred nost pro -jek ta je 1,5 mi li on evra. Glav ni cilj ovoj pro jek ta je da po držiini ci jal ne ak tiv no sti pri raz vo ju Agen ci je za akre di ta ci juzdrav stve nih usta no va Sr bi je (AZUS) i us po stav ljan je ade -kvat nih in sti tu ci o nal nih, or ga ni za ci o nih i uprav ljačkihstruk tu ra i or ga ni za ci ju si stem skih ka pa ci te ta ka ko bi sepro ces akre di ta ci je u Sr bi ji spro veo na kom pe ten tan način ibio sa mo o drživ. Cilj pro jek ta je i una pređen je si ste mazdrav stve ne zašti te u Sr bi ji ka ko bi se stvo rio si gu ran, pra -vičan, održiv i vi so ko efi ka san si stem zdrav stve ne zašti te u16 decembar 2009.

PROJEKTI

SNEŽANA MANIĆ ZA »DOŽIVETI 100«

AKREDITACIJOM DO UNAPREĐENJA KVALITETAZDRAVSTVENEZAŠTITEBudućnost zdravstvenih ustanova Srbije je akreditacija i ispunjavanje određenih standarda prvenstveno u ciljupoboljšanja kvaliteta zdravstvene zaštite.Piše: Branka Lazić

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

intervju:Layout 1 11/19/2009 2:45 PM Page 16

ko me su pružao ci zdrav stve ne zašti te sti mu li sa ni za po sti -zan je stal no ra stućih stan dar da efi ka sno sti, efek tiv no sti i kva -li te ta.

Spe ci fični cil je vi pro jek ta:- da pruži po dršku pri raz vo ju Agen ci je za akre di ta ci ju

zdrav stve nih usta no va Sr bi je, pri us po stav ljan ju i raz vo jusvo je ulo ge, funk ci ja, pri stu pa i pro ce sa u okvi ru glav nih za -kon skih re gu la ti va i opšte stra te gi je za una pređen je kva li te tazdrav stve nog si ste ma u Sr bi ji

- da pruži po moć pri kon ti nu i ra nom una pređen ju kva -li te ta zdrav stve nih uslu ga u zdrav stve nom sek to ru Sr bi je,stva ra jući ba lans između pro fe si o nal no i/ili in sti tu ci o nal novođenih in ter nih pro ce sa una pređen ja kva li te ta upo tre bomme ha ni za ma eks ter nog pro cen ji van ja.

Cilj akre di ta ci jeCilj akre di ta ci je zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji je una -

pređen je kva li te ta, bez bed nost pa ci jen ta i us po stav ljan je po -ve ren ja ko ri sni ka u si stem zdrav stve ne zašti te. Cil je vi akre -di ta ci je su i una pređen je me nadžmen ta u zdrav stvu,obez -beđivan je de lo tvor nog i is pla ti vog pružan ja zdrav stve nihuslu ga i stva ran je jed na kih ili pri bližnih uslo va za pružan jezdrav stve nih uslu ga u čita vom si ste mu zdrav stve ne zašti te.

Na osno vu Za ko na o zdrav stve noj zašti ti i Za ko na o jav -nim agen ci ja ma, AZUS će pre u ze ti pro pi sa na jav na ovlaš -ćen ja ko ja ob u hva ta ju utvrđivan je stan dar da za akre di ta ci juzdrav stve nih usta no va, pro ce nu kva li te ta pružene zdrav stve -ne zašti te sta nov ništvu, rešavan je u uprav nim stva ri ma oakre di ta ci ji zdrav stve nih usta no va i iz da van je ser ti fi ka ta oakre di ta ci ji i vođen je evi den ci je o iz da tim ser ti fi ka ti ma.(Za kon o zdrav stve noj zašti ti, član 215).

Di rek tor ka Agen ci je za akre di ta ci ju zdrav stve nih usta -no va Sr bi je Snežana Ma nić kaže za »Dožive ti 100« da vred -nost pro jek ta ni je u novčanim sred stvi ma već u teh ničkojpo moći, kon sul tan ti ma, obu ka ma, se mi na ri ma i broj nimedu ka ci ja ma pre sve ga u cil ju us po stav ljan ja akre di ta ci o nogpro gra ma za po boljšan je kva li te ta.

- Stan dar di ko je akre di ta ci ja pro pi su je su u sve tu do bro po -zna ti i pr vi su se po ja vi li još da le ke 1917. go di ne na ini ci ja ti vusa mih zdrav stve nih rad ni ka. Naj veća is ku stva u akre di ta ci ji

ima ju države Se ver ne Ame ri ke ko je ima ju fan ta stičan pro grami go to vo sve zem lje u Evro pi ima ju akre di ta cij ske pro gra me, ko jisu do bro vol jni, ali sve više po sta ju oba ve zni ra znim pod za kon -skim ak ti ma.- kaže dr Ma nić.

Ka ko je u Sr bi ji re gu li sa no?- I kod nas je za ko nom de fi ni sa no da je akreditacija do bro -

vol jna stvar zdrav stve ne usta no ve, i ono što nas, kao Agen ci juočeku je, je ste us po stav ljan je me ha ni zma ka ko da sti mu lišemozdrav stve ne usta no ve za do bi jan je akre di ta ci je, jed ne od najz -načaj ni jih me to da za stal no una pređen je kva li te ta što je do dat nipod sti caj za sa mu usta no vu i po je din ca - ob jašnja va di rek torAgen ci je za akre di ta ci ju zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji.

U pro te kle četi ri go di ne u okvi ru pro jek ta re pu bličkogMi ni star stva zdrav lja »Raz voj zdrav stva Sr bi je« ko ji je fi -nan si ra la Svet ska ban ka, do net je od ređen set stan dar da zabol ni ce i do mo ve zdrav lja, a na ci o nal ni stan dar di su akre di -to va ni u četi ri bol ni ce i 16 do mo va zdrav lja širom re pu bli ke,u okvi ru pi lot-pro jek ta re sor nog mi ni star stva. Da li je tačnoda je Svet ska Ban ka oce ni la naj u spešijim pro jek tom u re gi -o nu?

- U pra vu ste. To je i da lo ve li ku po dršku u osni van ju Agen -ci je (16.10.2008.) tačno u ro ku, tri go di ne po sle do nošen ja Za -ko na o zdrav stve noj zašti ti (05.11.2005.). Počeli smo sa osni -van jem rad nih gru pa isključivo zdrav stve nih pro fe si o na la ca izprak se ko ji će nam po moći da pro pišemo stan dar de za našzdrav stve ni si stem. – ob jašnja va dr Snežana Ma nić i do da je:

- Osim već kva li tet no urađenih stan dar da ko je smo kroz pi -lot pro jek te i do ka za li sa da tri rad ne gru pe raz vi ja ju po treb nestan dar de za pri mar nu zdrav stve nu zašti tu, između osta log zala bo ra to ri je, apo te ke (upo tre ba me di ka ci je i uprav ljan je), za di -jag no stička sni man ja – ra di o lo gi ju, po sle čega sle di te sti ran je sapo vrat nim in for ma ci ja ma iz in sti tu ci ja i od ocen ji vača, re vi di -ran je po po tre bi i po nov no te sti ran je.

Naša sa go vor ni ca ob jašnja va da na osno vu svih pri ku -plje nih ma te ri ja la, Agen ci ja za akre di ta ci ju, čiji rad u pr vojgo di ni ra da fi nan si ra Vla da Sr bi je, do no si od lu ku da li je ne -ka usta no va is pu ni la sve ne op hod ne uslo ve za do bi jan jeakre di ta ci je, ili ne. Re a kre di ta ci ja se obav lja sva ke treće go -

17decembar 2009.

Cilj akreditacije zdravstvenih ustanova u Srbiji je unapređenje kvaliteta, bezbednost pacijenta i uspostavljanje poverenja korisnika u sistem zdravstvene zaštite


di ne, a uko li ko se uoči da me di cin ska kuća ko ja je do bi laakre di ta ci ju ima od ređene pro pu ste, može joj se ospo ri ti, jersu kon tro le eks pe ra ta, ri go ro zne.

Šta je sa da naj važni je?- RZ ZO bi mo rao da pre po zna na ci o nal ni in te res i da nam

se pri ključi u ovom pro gra mu jer u Ame ri ci, na pri mer, ni ko nemože da pot piše ugo vor sa zdrav stve nim fon dom uko li ko ni jeakre di to van. ZU mo ra ju da uvi de per spek ti vu i da bu du ma te -ri jal no sti mu li sa ne ka da ula ze u pro ces akre di ta ci je. Na da mo seda će RZ ZO da nam se pri ključi za rad kva li te ta zdrav stve nezašti te, a po sto ji hil ja du mo de la i načina za sa rad nju. - otvo re -na je dr Snežana Ma nić.

Po sto je dve vr ste stan dar da ko je akre di ta ci ja pro pi su je.Ob ja sni te?

- Jed na se od no si na sa mo lečen je pa ci je na ta, a dru ga na ne -kli nički deo ra da zdrav stve ne usta no ve. Stan dar di ko ji se od no sena lečen je pa ci je na ta re gu lišu nji hov put od tre nut ka za počin -jan ja lečen ja, bi lo da je na pri mar nom ili se kun dar nom ni vou,

do tre nut ka za vršet ka te ra pi je, to jest lečen ja. Ne kli nički aspektpod ra zu me va ne ko li ko obla sti: oblast život ne sre di ne gde se de fi -niše sprečavan je širen ja za ra znih in tra ho spi tal nih in fek ci ja,za tim ste ri li za ci ja, ko ja je, ta kođe, ve o ma bit na i uključujezašti tu od požara, ak ci dent nih si tu a ci ja, ma sov nih ne sreća. -na glašava naša sa go vor ni ca i ob jašja va:.

- Po sao akre di ta ci je se spro vo di iz dva de la. Pr vi pod ra zu -me va sa mo o cen ji van je, gde usta no va pra teći za da te stan dar de,ocen ju je sa ma se be, i u pi sa noj for mi opi su je sve, šta i ka ko ra di.Sle deći ko rak je ocen ji van je kva li te ta ra da zdrav stve nih usta no -va ko je vrše lju di edu ko va ni za to, ko ji pro vo deći ne ko vre me uusta no vi pro ve ra va ju ka kav je kva li tet ra da pružene uslu ge, ida ju po seb ne oce ne ko je ula ze u ob zir ka da se do del ju je akre di ta -ci ja. – kaže Ma nićeva.

Korist veća od ulaganjaU na red nih 6 pi lot pro jek ta rav no prav no će bi ti za stu -

plje ne i pri vat ne i držav ne apo te ke, la bo ra to ri je, do mo vizdrav lja, kli ni ke… Ka ko sa zna je mo do kra ja ja nu a ra sle dećego di ne znaće se ko je će ZU bi ti iza bra ne za po sled nje bes -plat ne pi lot pro jek te.

Ka da će zva nično početi pro ces akre di ta ci je? - Ka da od apri la 2010. po nu di mo pro gram akre di ta ci je, za -

in te re so va ne zdrav stve ne in sti tu ci je će se pri ja vi ti i bi lo da sudržav ne ili pri vat ne sa me će fi nan si ra ti pro ces pod istim uslo vi -ma. Svet ska ban ka je fi nan si ra la sa mo pi lot pro jek te, a ubu dućeće sva ka usta no va naj pre do bro vol jno, a ka sni je kao i u dru gimzem lja ma oba ve zno mo ra ti da pla ti pro ces akre di ta ci je. Ce nov -nik još ni je do net, ali će ce na za vi si ti od ve ličine usta no ve. Ia koće to usta no vu košta ti, nje na ko rist će bi ti da le ko veća od»novčanog ula gan ja«.- re kla je dr Ma nić.

Šta zdrav stvo kod nas kon kret no do bi ja akre di ta ci jom?- Čiste, si gur ne ZU, u ko ji ma se mo gućnost na sta jan ja

pro pu sta u lečen ju svo di na mi ni mum, da kle bez bed ne zapa ci jen te i za zdrav stve ne rad ni ke ko ji ra de u njoj - ob -jašnja va Snežana Ma nić.

ŠTA JE ISQua?ISQua je je di ni pro gram u sve tu ko ji je isključivo na -

18 decembar 2009.

Direktorka Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanovaSrbije Snežana Manić


men jen zdrav stvu i de fi niše ak tiv no sti kva li te ta ko je me reučinak, iden ti fi ku je mo gućno sti za po boljšan je pružan jauslu ga i uključuje ko rek tiv ne me re i kon tro lu.

- Me nadžment ljud skih re sur sa u zdrav stvu za i sta pod ra -zu me va dru gačiji pri stup, a pa ci jent je u cen tru si ste ma ka ko bise za do vol ji le nje go ve po tre be. Istraživan ja su do ka za la da jerad po stan dar di ma ISQua dao ne u pore di vo bol je re zul ta te.- re -kla je dr Ma nić.

Do ku men ta ci ja i po da ci po sta ju ja ko važni u akre di ta ci jii ak tiv no sti ma una pređen ja kva li te ta, jer pred stval ja ju do kazo učin ku. Si stem vođen ja do ku men ta ci je bi tan je za do bi jan -je akre di ta ci je. Me di cin ska do ku men ta ci ja mo ra ured no dase vo di, pa ci jen ti mo ra ju da bu du upućeni u tok bo le sti idalji is hod lečen ja. Ta kođe je važna i oblast u upravljanjuljud skim re sur si ma, uključujući de fi ni san je ko može da ra diu zdrav stvu, a ko da ru ko vo di usta no va ma.

Apoteke i akreditacija- Sve apo te ke spa da ju u pri mar ni ni vo zdrav stve ne zašti te i

po slu ju po za ko nu kao i sva ka zdrav ste ve na usta no va. Moraćeda se ba ve ko ri sni ci ma uslu ga po stan dar di ma i ocen ji van ju do -ku men ta ci je, ko je će usko ro de fi ni sa ti tim stručnja ka, a to se od -no si i na apo te ke i na la bora to ri je i svi će bi ti bla go vre me no oba -vešte ni. – pre po ručuje dr Ma nić.

Na pi tan je da li je važno i unapređenje zdrav stve ne edu -ka ci je pa ci je na ta, a po seb no pre ven ti ve jer je is ku stvo apo te -ka ra po ka za lo da mno gi ko ri sni ci traže nji hov sa vet što biolakšalo zdrav stvu dr Snežana Ma nić je od go vo ri la:

- Pot pu no se slažem, ali na žalost ni smo još do sti gli taj ni vo,tek smo naučili pa ci jen te da ima ju i svo ja pra va. U sva komslučaju to je pro ces ko ji će tra ja ti pa će sa svim si gur no Sr bi ja ubu dućno sti ima ti i edu ko va ne pa ci jen te, a i one ko ji zna ju da sepre ven ci jom zašti te od bo le sti.

Šta je akre di ta ci ja? Za kon o zdrav stve noj zašti ti čl.213:»Pod akre di ta ci jom se pod ra zu me va po stu pak ocen ji -

van ja kva li te ta ra da zdrav stve ne usta no ve, na osno vu pri me -ne op ti mal nog ni voa utvrđenih stan dar da ra da zdrav stve neusta no ve u od ređenoj obla sti zdrav stve ne zašti te, od no snogra ni me di ci ne.«

Akre di ta ci ja se može de fi ni sa ti kao način za po -tvrđivan je me di cin ske, teh ničke i or ga ni za ci o ne kom pe -tent no sti da va la ca zdrav stve nih uslu ga. Si stem akre di to -van ja tre ba da se us po sta vi kao na ci o nal ni pro gram, ko ji bibio do bro vol jno pri hvaćen od stra ne usta no va ko jepružaju zdrav stve ne uslu ge, sa cil jem da se una pre di načinra da usta no ve, po boljša kva li tet pruženih zdrav stve nihuslu ga, sman je troško vi, po veća efi ka snost i po jača po ve -ren je jav no sti u si stem zdrav stve ne zašti te. Pro gram akre -di ta ci je se oslan ja na ja sne, ob jav lje ne stan dar de, pred -ložene od stra ne ti ma eks pe ra ta, a nji ma tre ba da uprav ljaovlašćeno te lo (Agen ci ja za akre di ta ci ju zdrav stve nihusta no va Sr bi je), pri čemu od lu ke do no se ne po sred no ko -ri sni ci i da va o ci zdrav stve nih uslu ga, kao i oni ko ji po sre -du ju između njih.

Akre di ta ci ja je zva nični po stu pak ko jim pri zna to te loAgen ci ja za akre di ta ci ju zdrav stve nih usta no va Sr bi je ocen -ju je i po tvrđuje da zdrav stve na usta no va za do vol ja va una -pred de fi ni sa ne stan dar de u da toj obla sti, ali i sa ma mo ra dase po tvr di kroz uspešan rad.

19 decembar 2009.

Foto

: Shu

tter

stoc

k®


ZIM SKI DA NI ko ji stižu pod ra zu me va ju dru gačiji režimne ge. Zbog hlad nog i ve tro vi tog vre me na do la zi do sušen ja ide hi dra ta ci je kože. Ta kođe, i bo ra vak u za tvo re nim, čestone pro ve tre nim, kli ma ti zo va nim pro sto ri ja ma, man jak kre -tan ja i ne to li ko ra zno vr sna po nu da svežih na mir ni ca, do pri -neće po većan ju ne po vol jnih efe ka ta zim skog vre me na.

Upotreba adekvatnih kozmetičkih proizvoda značajnoumanjuje posledice ovakvih uslova i daje najbolju šansu na -šoj koži da i tokom zime izgleda lepo i zdravo.

Vichy pro iz vo di su pažlji vo su osmišlje ni u odnosu napotrebe svakog tipa kože. Sva ki se ba zi ra na ter mal noj vo di i

do ka za no der ma to loški ak tiv nim sa stoj ci ma. Ter mal na vo daVichy je je din stve na i po zna ta po svo jim jačajućim i umi ru -jućim dej stvi ma na kožu i pred stav lja sr ce sva kog Vichy pro -iz vo da. Zbog svo jih der ma to loških efe ka ta ko ri sti se još od17. ve ka. Fil tri ra na kroz mi le ni jum ski sta re vul kan ske ste nepri rod no je obo gaćena sa 15 mi ne ra la i 13 oli go e le me na tako ji joj da ju bla go tvor na svoj stva. Da nas, Vichy ter mal na vo -da je pri zna ta od stra ne Fran cu ske me di cin ske aka de mi je inje ne oso bi ne su više pu ta do ka za ne raz ličitim kli ničkim te -sto vi ma. Ta kođe, efi ka snost svih Vichy-je vih pro iz vo da te sti -ra na je na ose tlji voj koži pod der ma to loškim nad zo rom.

20 decembar 2009.

ZIMSKA NEGA KOŽE

ZDRAVLJE JE LEPO

VICHY LABORATOIRESVichy laboratoires su osnovane 1931. godine, a detaljno poznavanje fiziologije kože udruženo sa najboljim iz

prirode radi očuvanja zdravlja kože je rezultat dugogodišnjeg istraživanja. Mi iz Vichy laboratoires verujemoda je svaka koža jedinstvena, da ima svoje potrebe i da zaslužuje da bude očuvana i zaštićena. Naša misija jeda Vam kroz Vichy proizvode omogućimo da na zdrav, kvalitetan i prirodan način očuvate i ojačate prirodne

funkcije svoje kože.

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

vichy:Layout 1 11/19/2009 2:46 PM Page 20

Čišćen je li caPr vi i ne za o bi la zni ko rak u sva ko dnev noj ne zi je ukla -

njan je nečistoća i bak te ri ja na go mi la nih to kom da na, ukla -n jan je mr tvih ćeli ja i čišćen je po ra da bi koža osta la sveža isjaj na. Vichy nu di širo ku pa le tu pro iz vo da za čišćen je kožesvih ti po va. Je dan od ade kvat nih za ko rišćen je to kom zi meje So lu ti on mi cel la i re. Te sti ran je na ose tlji voj koži i očimai na oso ba ma ko je no se kon takt na sočiva pod der ma to -loškim i of tal mo loškim nad zo rom. Po go dan je za upo tre buzi mi za to što pot pu no uklan ja nečistoće sa po vršine kožeuz efe kat smi ri van ja even tu al no pri sut nih iri ta ci ja i osećajapec kan ja.

Ne ga li caPod ra zu me va kon ti nu i ra nu hi dra ta ci ju, is hra nu i zašti tu

kože.

Hi dra ta ci ja.Isušivan je kože zi mi je in ten ziv ni je pa Vichy pre po ručuje

upo tre bu pro iz vo da za hi dra ta ci ju kože iz li ni je Aqu a liather mal ka kvi su mi ne ral ni bal zam i Aqu a lia ther mal ric heko ji sa drže veći pro ce nat ter mal ne vo de Vichy i bo ga ti ji su usa držaju ak tiv nih kom po nen ti za za državan je vo de.

Is hra na i zašti taSu va koža li ca je najčešći zim ski pro blem, la ko rešiv uz

ko rišćen je Vichy pro iz vo da iz li ni je Nu tri lo gie ko ja snažnoob nav lja pri rod ne zaštit ne kom po nen te kože.

Mno gim oso ba ma je po red osnov ne po treb na i do dat nane ga u vi du pro iz vo da za bor bu pro tiv sta ren ja u komslučaju pre po ručuje mo upo tre bu Vichy pro iz vo da iz li ni jaLif tac tiv CxP ili Ne o va di ol i to onih za su vu kožu.

Važno je da zna mo da je naša koža iz ložena štet nom UVzračen ju i ka da je na pol ju oblačno, pa Vichy pre po ručuje ko -rišćen je pro iz vo da za zašti tu kože sa UV fil te ri ma (mi ni mal -no SPF 15).

Ne ga te laIa ko je koža li ca naj i zloženi ja efek ti ma zi me, o koži te la

ta kođe tre ba po ve sti računa i ade kvat no je hi dri ra ti i hra ni ti.Vichy pre po ručuje pro iz vo de li ni je Li pi di o se nu tri ti ve za hi -gi je nu i ne gu te la.

Pro iz vo di Vichy la bo ra toi res do stup ni su isključivo u apo -te ka ma u ko ji ma far ma ce u te možete da za mo li te za po se bansa vet o ne zi kože. Svo jom širo kom pa le tom pro iz vo da, Vichyza do vol ja va sve po tre be svo jih ko ri sni ka i pred laže Vam danaj bližima za pred sto jeće pra zni ke po klo ni te zdrav lje!

21decembar 2009.

vichy:Layout 1 11/19/2009 2:47 PM Page 21

LEKOVI I HORMONI nisu su se pokazali posebno efi -kasnim u ovom stanju, a uvek sa sobom nose i zdravstveniri zik, ali zato nam je priroda podarila rešenje.

Originalna kombinacija biljnih ekstrakta konopljike iđumbira sa mineralima pri rod nog po re kla, mag ne zi ju mom iman ga nom, uz do da tak pi pe ri na sa stav je PMSCa re. Pre po -ručuje se svim žena ma ko je ne pri jat ni simp to mi pred men -stru al nog sin dro ma ome ta ju u obav ljan ju sva ko dnev nih ak -tiv no sti.

Ko no plji ka (Vi tex ag nus ca stus) sa drži fla vo no i de ko ji in -hi bi ra ju lučen je pro lak ti na iz hi po fi ze, po većava pro duk ci julu te i ni zi ra jućeg hor mo na (LH) i bla go in hi bi ra ot puštan jefo li ku lo sti mu li ra jućeg hor mo na (FSH), što do vo di do pro -me ne od no sa estro gen/pro ge ste ron u ko rist pro ge ste ro na.Sve ovo re zul ti ra ublažavan jem simp to ma PMS-a, kao štosu raz dra žlji vo st, na pe to st, gla vo bol ja, oti can je i bo lo vi udoj ka ma i tr bu hu.

Đum bir (Zin gi ber of fi ci na lis) sa drži gin ge rol ko ji sti mu -liše cir ku la ci ju, ot klan ja grčeve, po spešuje funk ci ju je tre,snažan je an ti ok si dans. Po maže kod uklan jan ja ede ma, na -pa da vrućine i mučni na.

Pi pe rin je pa ten ti ra ni pro iz vod, do bi jen iz eks trak ta cr -nog bi be ra (Pi per ni grum), ko ji po većava is ko ristlji vost ak -tiv nih sa sto ja ka pre pa ra ta, pro dužavan jem nji ho vog dej stva.

Mag ne zi jum i man gan po mažu u ublažavan ju grčeva, anaj no vi ja istraživan ja po ka zu ju da Mg po maže i kod psi h -ičkih te go ba u to ku PMS-a. Pi pe rin po većava nji ho vu bi o i -sko ristlji vost i omo gućava mak si mal nu efi ka snost ra zum noma lih ko ličina ak tiv nih prin ci pa u pre pa ra tu.

Me no pa u za – šta je to? Me no pa u za je ter min ko ji označava pot pu ni pre sta nak

men stru a ci je. To je jed na od pre kret ni ca u funk ci o ni san juor ga ni zma, ni je bo lest, ali može ima ti uti caj na zdrav stve nostan je žene.

Ma da me no pa u za može do ve sti do fi zičkih ma ni fe sta ci jakao što su ta la si vrući ne, noćna pre zno ja van ja i dru gi simp to mi,može bi ti i početak no ve »na grad ne« fa ze u živo tu žene, kao isjaj na mo gućnost da se or ga ni zam na vre me zašti ti od glav nihzdrav stve nih ri zi ka kao što su bo le sti sr ca i oste o poro za.

Me no pa u za je i ide al no vre me za una pređen je vašegnačina is hra ne, fi zičkih ak tiv no sti i spo sob no sti uprav ljan jastre som – obra ti te se svom dok to ru za sa vet ka ko da na pra -vi te plan za zdra vu me no pa u zu i uzi maj te naj man je ri zičnebil jne pre pa ra te ko ji će vam po moći da pre bro di te ne pri jat -no sti i zašti te svo je zdrav lje. Zdrav stil živo ta je važan uživo tu žene, a ni je ka sno za početi s njim u me no pa u zi. Re -dovnim posetama lekaru, posebno ginekologu, kao i pre -ventivnom upotrebom priro dnih dijetetskih suplemenatamo žete učiniti svoje zlatno do ba još lepšim.

Svi Sa mi Labs pre pa ra ti sa drže PI PE RIN, pa ten ti ra nipro iz vod ko ji pro dužava dej stvo ak tiv nih sa sto ja ka na or ga -ni zam, po većava nji ho vu is ko ristlji vost, omo gućava jući ma -k si mal ni učinak sa nižim do za ma!

22 decembar 2009.

POKLON ZDRAVLJA PRIRODE

ZABORAVITE NA PMS SINDROM ...Žene u drugoj polovini menstrualnog ciklusa čestoosećaju vrućinu, mučninu, glavobolju, otečenost,nervozu, razdražljivost, depresiju... Sve veći brojmladih devojaka takođe pati od predmenstrualnogsindroma.

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

pms:Layout 1 11/19/2009 2:48 PM Page 22

23decembar 2009.

Con nec tUr@ je integrisani informacioni sistem ko ji sesa sto ji iz dve kom po nen te, Ur@ – pro gra m za robno-fi nan -sij sko po slo van je i Ka sa pro gra m spe ci ja li zo va n za rad sa pa -ci jen ti ma.

Ur@ je plod du go go dišnjeg raz vo ja programera i ljudi sadugogodišnjim u poslovanju farmaceutskog sektora. Onapo država rob no-fi nan sij sko po slo van je i ob u hva ta sve aspek temo der nog načina ra da. Con nec tUr@ je rađena na Win dowsplat for mi. Ova čin je ni ca kao pr vo, omo gućava ko ri sni ci mabrže i lakše upo zna van je soft ve ra i nje go vu pri me nu u ra du.Ovaj soft ver nu di rešen ja za sa vre me ni način po slo van ja sa

više složenih i de tal jno raz vi je nih mo du la. Je dan od mo du lapra ti rob ni deo si ste ma, sle dećim se pra ti fi nan sij sko po slo -van je, čime je omo gućeno do bi jan je ana li za iz pri sut nih po -da ta ka. Za tim, ad mi ni stra tiv ni mo dul pro gra ma de fi nišenji ho va ovlašće nja u okvi ru pred u ze ća u smi slu do stup no stipo da ta ka. Mo dul šifar ni ka je ništa dru go do si stem unošen jaopi snih po da ta ka o ko mi ten ti ma, ro bi, or ga ni za ci ji, po re zi -ma itd. Po rudžbi ne ro be se ovim soft ve rom mo gu ra di ti ion li ne, što po slo van je do dat no mo der ni zu je i čini efek tiv ni -jim. Do ku men ti – mo dul na men jen je kre i ran ju ra znih ti -po va do ku me na ta, a ima mo i mo du le za rad sa ci vil nim i

SOFTWARE

POSLOVNI PAKET

ConnectUr@Programsko rešenje za rad u apotekama

ura:Layout 1 11/19/2009 2:49 PM Page 23

voj nim fon dom kao i nekoliko ko ri snih pod mo du la, pre gle -da kao što su kar ti ca ar ti ka la, ulaz-iz laz i ana li ti ka koji omo -gućavaju uspešno pla ni ran je za li ha, praćen je raz li ke u ce ni ista ti stičke ana li ze. Au to mat ska tr go vačka knji ga je no vi alat.Novi pod mo dul koji pruža de tal jan pre gled svih fi nan sij skihak tiv no sti u to ku da na, me se ca i go di ne. Po red na ve de nog,ne op hod no je istaći, mo dul za fi nan sij ski deo, ko ji služivođen ju evi den ci je o pri sti glim i is plaćenim po traživan ji ma,fak tu ra ma i re ce p tima, za dužen ji ma ko mi te na ta i kre i ran juiz vešta ja fi nan sij ske pri ro de.

Ter mi ni i za da ci su no vi pla ne ri sa alar mi ma i njih možekre i ra ti sva ki ko ri snik po na o sob.

Mo dul po pis omo gućava ubr zan rad po pi sa kroz svo ju ve -li ku flek si bil nost i pre ci znost. Mo dul ma gi stra la pra ti pro cesiz ra de pre pa ra ta i omo gućava for mi ran je ma lo pro daj ne ce -ne.

Dru gim rečima, sve što je po treb no za funk ci o ni san jefar ma ce ut ske de lat no sti na la zi se u ovom pro gra mu.

Ka sa je seg ment pro gra ma spe ci fično na men jen radu uma lo pro daj nim objek ti ma. Plod je du go go dišnjeg te sti ran jau obla sti ra da na re cep tu ri. Svest o čin je ni ci da far ma ce u timo ra ju ra di ti br zo i efikasno ka ko bi izašli u su sret pa ci jen tu

i učini li sve za nji ho vu do bro bit, aisto vre me no po slo va li uspešno, bi laje po kre tač kre i ran ja pro gra ma.La ko je sto ga pre dočiti pred no sti ovo ga pro gra ma u od no suna osta le ko ji se tre nut no ko ri ste u apo te ka ma u Sr bi ji. Pr vapred nost si ste ma uočava se već pri ula sku u mo dul Račun,gde vidimo da je pro gram kon ci pi ran kao za tvo ren krugope ra ci ja. To znači da iz sva kog »prozora« možemo pri stu -pi ti dru gom mo du lu bez su višnih kli ko va. Con nec tUr@ jepaket u kome su poslovne procedure pretočene u sistemtako da ko ri snik može da prati sve faze kroz koje prolazedokumenti.

Ovaj informacioni sistem već sada koristi ve li ki brojapo te ka širom Sr bi je, ali tre ba na po men tu ti da je pro gram ufa zi stal nog usavršavanja jer se rešen ja pri la gođava ju zah te -vi ma ko ri sni ka. Mo du li se usa vršava ju u cil ju kva li tet ni jeg iuspešni jeg ra da, a sve u sa rad nji sa korisnicima koji pre -noseći svoja iskustva pomažu unapređenju ovog programa.

U sa rad nji sa Far ma lo gi stom, Con nec tUr@ mo že po sta -ti deo po slo van ja svih apoteka. Uz mo gućnost part ner ske sa -rad nje, ko ja je velika po drška u ra du, korisnici razvijaju iunapređuju svoje poslovanje.

24 decembar 2009.

ura:Layout 1 11/19/2009 2:49 PM Page 24

POKLON ZDRAVLJA

SEVERNOAMERIČKA BRUSNICA JEDINO DELOTVORNA

CELASA BRUSNICA Ova lekovita biljka vremenom dobija sve dužu listu

simptoma na koje deluje

25decembar 2009.

ISTRAžIVAN JA SU PO KA ZA LA da eks trat bru sni ce može su -zbi ti po ja vu in fek ci je uri nar nog trak ta (čak i upor ne E. co li) i da de lu je na uz ročni ka čira na želu cu, sman ju je ri zikod po ja ve pa ra den to ze i nje nog širen ja. Bru sni ca po mažepri re ge ne ra ci ji funk ci je vi da, snižava ni vo šećera u kr vi.Međutim, po trošači su u za blu di ka da ku pu ju kan di ra nubru sni cu ko ja je za pra vo sa mo od ličan de sert. Svi de lo tvor -ni efek ti po tvrđeni su je di no u eks trak tu isključivo kod se -ver no a me ričke vr ste Va cci num mac ro car pon, što su po tvr di lai broj na kli nička is pi ti van ja.

Oso be iz ložene stre su pre po zna le su bla go tvor no dej -stvo plo do va bru sni ce, a sma tra se i od ličnom pre ven ci jom

kod kar di o va sku lar nih bo le sti zbog an ti ok si dant nog dej stva. Ret ko ko ja bilj ka je sa svo jim plo do vi ma kao bru sni ca

iz Se ver ne Ame ri ke da la svoj do pri nos zdrav lju.Na tržištu se često na la ze ne kva li tet ni pre pa ra ti, bez ge -

o graf skog po re kla, a do maćoj bru sni ci le ko vi tost ni je po -tvrđena.

Spajajući sva potvrđena iskustva ovog rajskog crvenogploda ESENSA je napravila liniju proizvoda Celasa Bru -snica, prirodnih preparata u obliku kapsula, čaja, pastila ikoncentrovanog soka. Celasa Juice je jedinstven na tržištuza one koji otežano gutaju kapsule ili ne unose dovoljnotečnosti i služi za pripremanje zdravog i ukusnog soka.

brusnica:Layout 1 11/19/2009 2:50 PM Page 25

PRI ME NA OVOG PRA VIL NI KA, u de lu ko ji se od no si nakon trol ne i do dat ne mar ki ce, tre ba la je da ot počne01.08.2009. go di ne, ali u prak si ni je zažive la pr ven stve nozbog mno gih ne do rečeno sti, ne pre ci zno sti i ne ja snoća u sa -mim od red ba ma.

Šta su to kon trol ne i do dat ne mar ki ce?Kon trol na mar ki ca je mar ki ca pra vo u ga o nog ob li ka i ve -

ličine pred viđene na ve de nim Pra vil ni kom, a ko ju je pro iz -vođač dužan da sta vi na po seb no označeno me sto na spo -ljnjem pa ko van ju le ka (tzv. »blue box«) i sa drži sle deće po -dat ke:

• Reči: Re pu bli ka Sr bi ja Mi ni star stvo zdrav lja ALIMS ;• Se rij ski broj kon trol ne mar ki ce;• Bar-kod ko ji sa drži se rij ski broj kon trol ne mar ki ce;• Ho lo gram na men ski iz rađen sa obe ležji ma Mi ni star -

stva zdrav lja.Do dat na mar ki ca je mar ki ca ko ju obez beđuje pro iz vo -

đač ili di stri bu ter, a ko ja se stav lja na ori gi nal no spol jnje pa -ko van je le ka ka da je reč o:

• le ku čije spol jnje pa ko van je sa drži in for ma ci je o le kuisključivo na stra nom je zi ku;

• le ku ko ji je re gi stro van u Sr bi ji pri čemu je po trošnja istogna go dišnjem ni vou man ja od 5 000 pa ko van ja ili ne re gi -stro va nom le ku ko ji je uvežen po odo bren ju ALIMS.

U to ku su in ten ziv ne kon sul ta ci je na iz ra di i usva jan ju

Pra vil ni ka o iz me na ma i do pu na ma Pra vil ni ka o sa držaju inačinu obe ležavan ja spol jnjeg i unu trašnjeg pa ko van ja le ka io sa držaju uput stva za pa ci jen ta - ko ri sni ka (»Službe ni gla -snik RS«, br. 27/08 i 31/08), ko jim bi se stvo ri li uslo vi zanje go vu im ple men ta ci ju.

Osnov ne iz me ne pred viđene Na cr tom na ve de nog Pra -vil ni ka o iz me na ma i do pu na ma su:

• da će pro iz vođač oba ve zu le pljen ja kon trol nih mar ki camoći po ve ri ti dru gom pro iz vođaču na osno vu za ključenogugo vo ra o uslužnoj pro iz vod nji;

• da će no si lac do zvo le za pro met oba ve zu le pljen ja kon -trol nih mar ki ca moći po ve ri ti uvoziku (ve le dro ge ri ji) naosno vu po seb no za ključenog ugo vo ra.

Ta kođe se očeku je da se Pra vil ni kom o iz me na ma i do -pu na ma reše i dru ga pi tan ja od suštin skog začaja, a ko ja sena ročito od no se na pi tan ja oko pri ja va va ri ja ci ja, obe le ža -van ja spol jnjih pa ko van ja ko ja ne ma ju blue-box, obe le ža -van ja spol jnjih pa ko van ja ne re gi stro va nih le ko va, obe leža va -n ja spol jnjih pa ko van ja le ko va ko ji su već u pro me tu u RS,po vrat ne u trošenih mar ki ca, obe ležavan ja spol jnjih pa ko va -n ja le ko va za čiji pro met je pred viđen »hlad ni la nac« i slično.

Pre ma očeki van ji ma Mi ni star stva zdrav lja im ple men ta -ci ja pro pi sa ve za nih za kon trol ne i do dat ne mar ki ce znat noće po većati si gur nost pro me ta le ko va u RS, kao i mi ni ma li -zo va ti po ja ve fal si fi ko va nih le ko va i nji ho ve di stri bu ci je nacr nom tržištu.

26 decembar 2009.

ZAKONI

PRIMENA PRAVILNIKA SE OČEKUJE POČETKOM 2010. GODINE

»BLUE BOX«Obeležavanje lekova, koje podrazumeva spoljno pakovanje, unutrašnje pakovanje i uputstvo za pacijenta,bliže je uređeno Pravilnikom o sadržaju i načinu obeležavanja spoljnjeg i unutrašnjeg pakovanja leka i o

sadržaju uputstva za pacijenta korisnika Službeni glasnik RS, br. 27/08 i 31/08.

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

pravilnik:Layout 1 11/19/2009 2:52 PM Page 26

27decembar 2009.

ZDRAV STVE NA USTA NO VA APO TE KA FAR MA NEA u svomsa sta vu ima 20 apo te ka ko je se na la ze na te ri to ri ji Be o gra da,Niša, Kra gu jev ca i Pančeva. ZUA Far ma nea ima uve denISO stan dard 9001: 2000.

Šta sve pod ra zu me va mo pod poj mom lek, od no sno ka danam le kar pro piše lek na ko ji način on može bi ti na prav ljen?

Pre ma toj vr sti po de le po sto ji:Go to vi lek - fa brički iz rađen lek i kao ta kav se na la zi u

apo te ci;Ga len ski lek - ko ji je iz rađen u apo te ci po po sto jećoj

pro skrip ci ji;Ma gi stral ni lek - se iz rađuje u apo te ci pre ma re cep tu

ko ji pa ci jent do bi je od le ka ra.Ga len ski lek je lek iz rađen u ga len skoj la bo ra to ri ji apo -

te ke u skla du sa važećim far ma ko pe ja ma ili važećim ma gi -stral nim for mu la ma i na men jen je za iz da van je ili pro da jupa ci jen ti ma - ko ri sni ci ma te apo te ke. On je ka rak te ri stičanpo načinu iz ra de, a ne po načinu pro pi si van ja.

Me sto gde se iz rađuju pre pa ra ti u apo te ci na zi va se ga -len ska la bo ra to ri ja. To je pro sto ri ja ko ja opre mom, po -

suđem, si ro vi na ma, am ba lažom, re a gen si ma i po treb nom li -te ra tu rom i pro pi si ma, tre ba u pot pu no sti da od go va ra po -stup ci ma iz ra de far ma ce ut skih pre pa ra ta. Ga len ski pre pa ra tisu do bar iz bor za ose tlji vu kožu, jer uglav nom ne sa držekonzer van se, mi ri se i bo je, ko ji su najčešći iri tan si. Ve li kapo pu lar nost ga len skih pre pa ra ta održala se i u da našnje vre -me.

Ka ko bi se za do vol ji la po tre ba za ga len skim pre pa ra ti mana tržištu Zdrav stve na usta no va apo te ka Far ma nea je uapri lu me se cu ove go di ne osno va la Ga len sku la bo ra to ri ju.

U skla du sa Za ko nom o zdrav stve noj zašti ti, ZUA Far -ma nea je u mo gućno sti da ga len ske le ko ve pu tem ugo vo ra osnab de van ju po nu di i dru gim apo te ka ma ko je u svom sa sta -vu ne ma ju ga len sku la bo ra to ri ju i ko je na ovaj način mo guupot pu ni ti svo ju po nu du.

Za ugo va ran je sa ga len skom la bo ra to ri jom ZUA Far ma -nea i bliže uslo ve pro da je možete se obra ti ti mr ph. Iva niStu plja nin na broj te le fo na 065 869 25 89 ili ema il: iva nas@far ma nea.rs. Po ručene ga len ske le ko ve do bićete naadre su vaše apo te ke li ni ja ma ko je po kri va Far ma lo gist.

Kon stant no se ra di na usa vršavan ju pro iz vod nje i for mu -la ci ji no vih pro iz vo da.

U ga len skoj la bo ra to ri ji Far ma nea iz rađuju se pre pa ra titi pa ras tvo ra, su spen zi ja, emul zi ja, ma sti, kre mo va i praško -va. Tačan spi sak pre pa ra ta ko ji se pro iz vo de u Ga len skoj la -bo ra to ri ji Far ma nea mo že se pro naći na saj tu Far ma lo gi stawww.far ma lo gist.rs.

Ga len ska la bo ra to ri ja je nov pro je kat Zdrav stve ne usta -no ve apo te ke Far ma nea i pra vi je po ka za telj ka ko tim ski radmože da do pri ne se raz vo ju. Ga len ska la bo ra to ri ja je spojpro iz vod nje na ma lo, far ma ce ut ske teh no lo gi je i ana li tičkehe mi je. Stal no se ra di na usa vršavan ju pro iz vo da, proučava juse in ter ak ci je si ro vi na, raz vi ja se tim ski duh i kre a tiv nost, are zul ta ti su stal ni na pre dak i sve kva li tet ni ji pro iz vo di.

NAŠI APOTEKARI

DOBRA PROIZVOĐAČKA PRAKSA

GALENSKA LABORATORIJAFARMANEA

U galenskoj laboratoriji Farmanea radi odličan tim obučenih stručnjaka:farmaceutskih tehnologa, farmaceuta i farmaceutskih tehničara.

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

galenska:Layout 1 11/19/2009 2:53 PM Page 27

Dr Plant Pan ten krem gel – Regeneriše i neguje osetljivu kožu

Uzro ci isušivan ja kože su broj ni: po sle di ca sunčan ja,cen tral no gre jan je ko je isušuje va zduh, pre često ko rišćen jeja kih sa pu na ko ji ra s tva ra ju li pi de kože...

Dr Plant Pan ten krem gel na men jen je re dov noj ne zi izašti ti svih ti po va kože bez ob zi ra na sta rost. Šti ti i ne gu jezdra vu i nor mal nu kožu, kao i ve o ma ose tlji vu, su vu, iri ti ra -nu i aler gi ja ma iz me nje nu kožu.

D-pan te nol spa da u provi ta mi ne čiji se ne do sta tak di -rekt no odra ža va na stan je kože. On po maže koži da ak ti vi rare ge ne ra ci o ne pro ce se. Re dov nom upo tre bom ot klan ja ne -pri ja tan osećaj za te zan ja i pec kan ja, koža po sta je ela stična isjaj na. Sti mu liše pra vil no funk ci o ni san je me ta bo ličkih pro -

ce sa i je din stven je po to mešto omo gućuje »di san je« ko -že.

Dr Plant Pan ten kremgel ne ma sti kožu i ne ostav -lja ne pri ja tan film na koži,mo že se ko ri sti ti i za kožuli ca po sle bri jan ja, de pi la ci je,sunčan ja...

Dr Plant Pan ten kremgel sa drži i dru ge ko zme -tički ak tiv ne sa stoj ke: vi ta -min E, ma sli no vo i ne ve no -vo ul je. La ko se raz ma zu je,do bro ras pro sti re, vraća koživlažnost i šti ti je od isu ši -van ja.

Dr Plant 10% urea - Prirodno hidrira i obnavlja suvu i ispucalu kožu

Urea je sa sto jak kože i deo je pri rod nog fak to ra hi dri ra -nja i zato je našla primenu u ko zme tičkim i der mo ko zme ti -čkim pre pa ra ti ma.

Dr Plant 10% urea se pre po ručuje za ne gu su ve, za de -blja le i is pu ca le kože. De lu je br zo, do bro pe ne tri ra u du bin -ske slo je ve kože, raz mekšava tvr de na sla ge, ve zu je vo du iodržava vlažnost u po vršin skim slo je vi ma kože.

Bez bed no se ko ri sti za re dov nu ne gu ek ce ma to zne kožei der ma to za jer je urea »omekšivač« ko ji ne može ima ti tok -sično dej stvo. Pre po ručuje se na nošen je na za de bljan ja kože.

Kon cen tra ci ja 10% uree je pre po ručena kao je di na pre -ven ci ja kod sin dro ma »di ja be ti čnih sto pa la«, kao po sle di cape ri fer ne ne u ro pa ti je ko ja je pra ti lac šećer ne bo le sti. Za ovepa ci jen te od ve li ke važno sti je re -dov na ne ga i samopre gled sto pa la,kao i ma saža kre mom sa ure om.Ma si ran jem se po bolj ša va cir ku la ci -ja, a urea omek šava i ski da od u mr lena sla ge kože.

Dr Plant urea 10% je ne op hod nau zim skim me se ci ma, ka da je koža»za ro blje na« de bljom odećom i obu -ćom. Upo tre ba Dr Plant 10% ureanaj bol ja je pre ven ci ja pro tiv svra bako ji se jav lja kao po sle di ca iri ta ci je.

Kre ma sa drži i ul je se men kigrožđa kao i ri ci nu so vo, ma sli no vo,i ne ve no vo ul je, ko ji do dat no hra -ne i šti te kožu.

NEGA

POKLON ZDRAVEI KVALITETNE NEGE

Za osetljivu kožu kojoj je potreban poseban tretman

28 decembar 2009.

kreme:Layout 1 11/19/2009 2:54 PM Page 28

29decembar 2009.

Šta je za jed ničko za apo te ka ri ce?Oštri na u pro su đi van ju, ana li tičnost, iz građen ukus i na -

klo nost pre ma sve mu le pom i ume re nom. Po zna van je me reje važna oso bi na i sva ke do bre do maćice, ta ko da se osnov nonačelo iz he mij ske na u ke pre ne lo kao bo gat stvo u spre ma -nju uku snih je la.

Ra deći sa obo le lim lju di ma, far ma ce u ti zna ju ka ko ništani je to li ko ne si gur no kao zdrav lje i na sto je da ga sačuva juvo deći računa o hra ni ko ju spre ma ju svo jim ukućani ma.

Pred na ma je Božićni post, usta no va pra sta ra, ko ja seočuva la kao otačko na sleđe i sti gla do da našnjih da na. Činiuku snim ono što od stal ne upo tre be po sta je bez u ku sno.

Želim da Vam pre po ručim jed no je lo, ko je su nu tri ci o -ni sti UN pro gla si li za naj hran lji vi je i naj zdra vi je je lo sa našepla ne te.

Na tom kon kur su po be dio je HU MUS, po sni na mazko ji je omil jen u po ja su Le van ta, a kao zem lja po re kla na vo -di se Si ri ja.

Na maz se može je sti na to stu, običnom hle bu, to ploj tor -til ji i od lično se slaže sa cr nim vi nom.

Da je je lo uspe lo, ne čekaj te kom pli men te, znaćete popo gle di ma ukućana sa lju bav lju ko ja sa mu se be pod ra zu me -va.

PREPORUKA

NAJZDRAVIJE JELO

LIČNI STAVFarmacija je urezala nešto od profesionalnih osobinau naše ličnosti, one su postale deo karaktera ipripadaju nam i van ambijenta apoteke. Naravno,uslov za to je da farmaciju mnogo volimo.

HUMUSza 4 osobe

Sastojci:400 g sirovih leblebija1 manja glavica belog lukasok od 1 limuna1 supena kašika tahinija (sos od susamovog ulja)2 supene kašike maslinovog uljapinjoli (semenke šišarki bora) – nije neophodno

Način pripreme:1. Leblebije obarite, procedite i stavite u električni se -

cko; dodajte beli luk, sok od limuna, tahini, malo soli ibibera.

2. U malu šerpu sipati maslinovo ulje i 2 supene kašikevode u kojoj su se barile leblebije. Zagrejati ali da nepro vri.

3. Ugrejano ulje sa vodom sipati u secka, uključiti i pa si -rati dok masa ne postane glatka.Ako dobijete suviše gustu masu, dodajte još malo

vode ili limunovog soka i ponovo uključite secka.Namaz stavite u činiju, dekorišite celim leblebijama,

pinjolima, peršunom.

mr ph. Stanislava Lazić

Foto

: Shu

tter

stoc

k®

stasa:Layout 1 11/19/2009 2:56 PM Page 29

ZDRAV STVE NI SA VET SR BI JE akre di to vao je pro gra mekon ti nu i ra ne edu ka ci je ZU Apo te ka »FAR MA NEA« i ZUApo te ka »FAR MA KOP« čime su se ste kli za ko nom pro pi -sa ni uslo vi da učesni ci pro gra ma pri ku pe ne op ho dan brojbo do va (24 go dišnje) kao uslov za ob nav ljan je li cen ce.

Je dan od ob li ka stručnog usa vršavan ja, ko ji pod ra zu me -va sti can je znan ja i vešti na za po sle nih ra di održavan ja i una -pređen ja kva li te ta ra da je kon ti nu i ra na edu ka ci ja ko ja pod -ra zu me va:

1. učešće na stručnim i naučnim sku po vi ma; 2. učešće na se mi na ri ma, kur se vi ma, stručnim sa stan ci -

ma i drugim pro gra mi ma. U or ga ni za ci ji ZUA »FAR MA NEA« i »FAR MA -

KOP« održavaju se stručni sa stan ci i kur se vi Prve ka te go ri jepočev od 14.no vem bra 2009. do 24. sep tem bra 2010.go di ne

u Be o gra du, Nišu ali i dru gim gra do vi ma za zdrav stve neusta no ve van Be o gra da.

Od lu kom Zdrav stve nog sa ve ta Sr bi je ZUA »FAR MA -NEA« je akre di to va na za 15 stručnih sa sta na ka od čega je9 na men je no far ma ce u ti ma a 6 far ma ce ut skim teh ničari ma.ZUA »FAR MA KOP« ima akreditaciju za 6 stručnih sa sta -na ka na men je nih far ma ce u ti ma.

Stručni sa stan ci tra ju 1 sat a učešćem slušalac stiče 2 bo -da. Cen tar za kon ti nu i ra nu edu ka ci ju or ga ni za to ra pro gra -ma iz da je re gi stro va nim učesni ci ma ser ti fi ka te sa po tvr domo bro ju bo do va, a za tim uno si po dat ke sa održane edu ka ci jei učesni ke edu ka ci je u ba zu po da ta ka na veb saj tu Far ma ce -ut ske ko mo re Sr bi je.

Pre ko »kar to na kon ti nu i ra ne edu ka ci je« čla no vi Far ma -ce ut ske ko mo re Sr bi je moći će da pro ve re da li im je pro -

30 decembar 2009.

NEOPHODNA ZA OBNOVU LICENCE

KONTINUIRANA EDUKACIJA Dostupna i besplatna

EDUKACIJA Fo

to: S

hutt

erst

ock®

kont:Layout 1 11/20/2009 9:35 AM Page 30

gram Kontinuirane edukacije (KE) na ko me su učestvo va liupi san i na isti način pro ve ra va ju ko li ko im po e na ne do sta jedo ostva ri van ja pra va na ob no vu li cen ce.

Pri su stvo stručnim sa stan ci ma i kur se vi ma u or ga ni za -ci ji ZUA » FAR MA NEA« i » FAR MA KOP« je bes plat no.

Te me stručnih sa sta na ka za far ma ce u te: • Pla ni ran je po trošnje le ko va-pri me na li sta le ko va u prak si • De pre si ja i lečen je de pre si je • Ulo ga far ma ce u ta u una pređen ju kva li te ta far ma ce ut -

ske zdrav stve ne zašti te i bez bed nost pa ci jen ta • Sa ve to dav na ulo ga far ma ce u ta u sa mo me di ka ci ji i ko -

mu ni ka ci ja sa pa ci jen tom • Bo le sti oka-gla u kom i te ra pi ja • In fek ci ja vul ve i va gi ne • Ulo ga far ma ce u ta u te ra pu i ji GERB-a • Hro nična ven ska in su fi ci jen ci ja-pro ble mi i lečen je • Uprav ljan je far ma ce ut skim ot pa dom-lom i ras hod • Iz ra da ho me o pat skih le ko va • Si de ro pe nij ska ane mi ja kod de ce • Ak ne-šta zna mo da nas Akre di to va no je i 7 kur se va ZUA »FAR MA NEA« Prve

kategorije i to 6 za diplomirane far ma ce u te i 1 kurs zafarmaceutske teh ničare. ZUA » FAR MA KOP« akreditovalaje 1 kurs Prve ka te go ri je.

Kurs Prve ka te go ri je je onaj ko ji sa drži štam pa ni ma te ri -jal sa držaja kur sa i pro ve ru znan ja na kon za vršenog kur sa.Tra je 6 sa ti, a u za vi sno sti od te me stiče se 4-6 bo do va. Po la -znik do bi ja po tvr du od or ga ni za to ra o za vršenom kur su.

Te me kur se va Prve ka te go ri je: • Ra ci o nal na upo tre ba an ti bi o ti ka – 5 bo do va• In ter ak ci je le ko va, in ter ak ci je di je tet skih su ple me na ta i

ne žel je ne re ak ci je na le ko ve – 6 bo do va• Kli ničko-far ma ko loški pri stup pa ci jen tu sa Di a be te s mel -

li tu som – 5.5 bo do va • Oral na kon tra cep ci ja i hor mon ska sup sti tu ci o na te ra -

pi ja – 4.5 bo da • Ko zme tički pre pa ra ti sa bil jnim si ro vi na ma-no vi tren -

do vi u for mu la ci ji i mo gućnost iz ra de u ma gi stral nimuslo vi ma (osim Far ma nea-e or ga ni zu je i Far ma kop) –4 bo da

• To tal na pa ren te ral na is hra na-far ma ce ut ski i kli nički as -pek ti – 4 bo da Pre da vači su re no mi ra ni pro fe so ri i do cen ti Far ma ce ut -

skog i Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du, dok to ri i ma gi strifar ma ci je Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je,Voj no me di cin ske aka de mi je...

Do kra ja 2009. go di ne u or ga ni za ci ji Cen tra za kon ti nu -i ra nu edu ka ci ju ZUA » FAR MA NEA« održaće se:

04.12.2009. u ho te lu Hyatt Re a gency Be o grad održaće se stručni sa sta nak za far ma ce u te na te mu:»Uprav ljan je far ma ce ut skim ot pa dom-lom i ras hod« Pre da vač: mr farm.spec. Zo ri ca Ma nić

25.12.2009. u po slov nom cen tru »He mo far m« u Nišu

održaće se stručni sa sta nak sa te mom: »Ulo ga far ma ce u tau una pređen ju kva li te ta farmaceutske zdravstvene zaštite ibez bed nost pa ci jen ta«

Pre da vač: dr sci farm. Vu ki ca Ko cić-Pešić

Od go vor na li ca za kon ti nu i ra nu edu ka ci ju u okvi ru ZUA » FAR MA NEA«:mr ph. Slađana Si me u no vić, e-ma il: sla dja na@far ma nea.rs, Tel.: 011/36 90 635

ZUA » FAR MA KOP«:mr ph. Dra ga na Milj ko vić, e-ma il: far ma kop@ni net.rs, Tel.: 018/ 20 20 70

31decembar 2009.

Studijski boravak i učešće na kongresima u inostranstvu

Zdravstveni savet Srbije prema odgovarajućempravilniku vrednuje svaki prijavljeni program kon ti -nuirane edukacije (KE) odgovarajućim brojem bo -dova, a to čini na osnovu konkursa objavljenog nasvo joj internet stranici i u sredstvima javnog infor -mi sanja.

Kada je reč o individualnim aktivnostima zdrav -stvenih radnika, koje obuhvataju publikacije, stu dij -ske boravke i učešće na kongresima koji se orga ni -zuju u inostranstvu, a za koje organizatori ne pod no -se program Zdravstvenom savetu Srbije na akre di -taciju, Zdravstveni savet Srbije smatra da bi u tomslučaju odgovarajuća komora trebalo da svakom zdra -v stvenom radniku koji se pojedinačno prijavi sa do -ka zima o obavljenoj aktivnosti KE, izda potvrdu odo deli bodova, primenjujući direktno kriterijume izčla na 7 Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenjeKE za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike.(Sl. Glasnik RS br 130/2007).

kont:Layout 1 11/20/2009 9:35 AM Page 31

Le ko vi ta sna ga pro po li saPro po lis je jed na od bi o loški naj ak tiv ni jih sup stan ci bi lj -

nog po re kla. Sa drži pre ko 270 ak tiv nih sup stan ci (fla vo no i -di, se skvi ter pe ni, bio-ele men ti, or gan ske ki se li ne, ami no ki -se li ne, vi ta mi ni).

Vi so ka bi o loška ak tiv nost pro po li sa je re zul tat si ner gi -stičke ak tiv no sti svih pri sut nih ak tiv nih sup stan ci, ta ko dapro po lis is pol ja va antibakterijsko, antimikotičko i antivi ru -sno dejstvo, deluje pro ti vu pal no, ublažava bol i po većavapri rod ni imu ni tet or ga ni zma.

Zahvaljujući postupku standardizacije propolisa, Pro -polki pastile imaju visoku biološku aktivnost.

Stan dar di zo va ni pro po lis (pod ime nom Pro po lis STAM -FI) ko ji se ko ri sti u pro iz vod nji Pro pol ki pa sti la do bi ja se učetvo ro ste pe nom, pot pu no kon tro li sa nom pro ce su:

– mi kro bi o loška stan dar di za ci ja (obez beđuje istu bi o -

lošku ak tiv nost sva koj po je di načnoj se ri ji)– od stran ji van je vo sko va (po većava bi o lošku ak tiv nost

pro po li sa)– de pro te i ni za ci ja (uklan jan je aler ge na pep tid ne frak ci je

čime se sman ju je ri zik od po ja ve aler gij skih re ak ci ja)– pro iz vod nja u uslo vi ma kon tro li sa ne tem pe ra tu re-

zbog ose tlji vo sti pro po li sa na vi so ke tem pe ra tu re

Nova i jedinstvena kombinacija Propolisa STAMFI,vitamina C, aloje i đumbira obogaćena ekstraktom uljalimunove trave efikasano ublažava upalu grla i usne duplje ipovećava prirodni imunitet organizma.

• Alo ja je pr ven stve no po zna ta po svo jim hi dri ra jućimsvoj stvi ma, ali i iz u zet no po zi tiv nom uti ca ju na imu ni si -stem. Eks trakt alo je ima pro ti vu pal no i an ti ok si da ci o no dej -stvo, a ta kođe po boljšava re sorp ci ju vi ta mi na i mi ne ra la,

32 decembar 2009.

SNAGA PROPOLISA

ČASTITE I ZAŠTITITE GRLO ORIGINALNIM UKUSOM PROPOLISA!

PROPOLKI PASTILEUprkos naučno potvrđenom terapijskom dejstvu, propolis nije uvek efikasan, jer njegova biološka aktivnost

zavisi od mesta porekla kao i načina obrade. Zahvaljujući dugogodišnjem naučnom istraživanju, razvijen jepostupak standardizacije propolisa STAMFI, kojim se maksimalno eliminišu nedostatci prirodnog propolisa i

obezbeđuje visoka biološka aktivnost što čini Propolki bezbednim, efikasnim i ukusnim.

propolki:Layout 1 11/19/2009 2:57 PM Page 32

uključujući i re sorp ci ju vi ta mi na C i E.• Eks trat đum bi ra po većava sa li va ci ju i na taj način

sprečava isušivan je slu zo kože usta i gr la, in hi bi ra rast raz -ličitih so je va bak te ri ja, vi ru sa i glji vi ca ta ko da ima pro ti vu -pal no, an ti glji vično i an ti bak te rij sko de lo van je. Po zi tiv noutiče na ga stro in te sti nal ne funk ci je, sprečava mučni nu, bo -lo ve u tr bu hu i sman ju je na gon za po vraćan jem.

• Li mu no va tra va je uglav nom po zna ta kao začin ko ji seko ri sti u ori jen tal nim ku hin ja ma, tra di ci o nal nim je li ma Taj -lan da i Vi jet na ma. Ul je li mu no ve tra ve ko ri sti se zaublažavan je di ge stiv nih pro ble ma, pre hla de, osećaja ma lak -sa lo sti i kao bla gi re lak sans.

• Vitamin C pospešuje imunitet i eliminaciju toksičnihsupstanci, učestvuje u oksidoredukcionim procesima (uni -štava slobodne radikale) i učestvuje u procesima regeneracijeošte će nog tkiva, a jača i prirodni imunitet organizma.

Pro pol ki pa sti le sa drže stan dar di zo va ni pro po lis STAM -FI ko ji je bez be dan za pri me nu. Za raz li ku od dru gih pre -pa ra ta ko ji sa drže he mij ske sup stan ce, Pro pol ki ne isušujeslu zo kožu usne du plje i gr la. Pre po ručuje se za ublažavan jeupa le usne du plje i gr la, kod pa da imu ni te ta, pre ven tiv no uvre me po većane učesta lo sti pre hla da i epi de mi je gri pa, zaublažavan je pro mu klo sti, iri ta ci je gr la i usne du plje iza zva nepušen jem, su vim va zdu hom, prašinom, kon zu mi ran jem al -ko ho la, aler gij skim ri ni ti som, na pre zan jem gla snih žica, kodbak te rij skih i vi ru snih in fek ci ja.

IZA BE RI TE VAŠ PRO POL KI!!!- Pro pol ki sa šipur kom i so kom od ma li ne- Pro pol ki bez šećera- Pro pol ki sa vi ta mi nom C- Pro pol ki Alo e vera, đum bi r i ul jem li mu no ve tra ve

33decembar 2009.

NOVO - PROPOLKI sa alojom, đumbirom i uljem limunove traveNova i jedinstvena kombinacija Propolisa STAMFI, vitamina C, aloje i đumbiraobogaćena ekstraktom ulja limunove trave efikasano ublažava upalu grla i usneduplje i povećava prirodni imunitet organizma.

propolki:Layout 1 11/19/2009 2:57 PM Page 33

decembar 2009.

KOMERCIJALNE AKCIJE FARMALOGISTA

Novogodišnja saksija na poklonZa kupovinu 10 proizvoda po vašem izboru (Beli slez oriblete, Brusnica oriblete, Salvi panten pastile)

Bone China porcelanske šolje za kafuZa kupovinu paketa – informaciju o strukturi robe iiznosu daće vam referent prodaje Farmalogista

Trolley kolicaZa kupovinu paketa – informaciju o strukturi robe i iznosudaće vam referent prodaje Farmalogista

Metalni termometar na poklonZa kupovinu 5 drvenih termometara

Metalni termometar+uzorci Propolki Za kupovinu 16 Propolki

rrr.qxp 11/20/2009 10:19 am page 2...broj 1 – decembar 2009. godine issn 1821 - 3324 cobiss.sr-id...

Documents