rt i rtc 1 - seminar ski rad

UNIVERZITET U BEOGRADUSAOBRAĆAJNI FAKULTET

ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet:

Robni terminali i robno-transportni centri 1

SEMINARSKI RAD

Logistički centar za bezalkoholna pića (voda)

Predmetni nastavnik:prof. dr. Slobodan Zečević, dipl. inž.

Asistenti:Mr. Snežana Tadić, dipl. inž.

Studenti:Desivojević Nikola 060032

Lazić Marko 060342Vilotijević Branislav 060199

Jovčić Đorđe 060144

Beograd, 2010. god.

Robni terminali i robno-transportni centri 1Logistički centar za bezalkoholna pića 2

SADRŽAJ

SPISAK SLIKA 2SPISAK TABELA 3UVOD 41.Obim i struktura robnih i transportnih tokova 6 1.1.Analiza robnih tokova u gravitacionoj zoni centra 6 1.1.1.Vrsta i asortiman robe 6 1.1.2.Domaća proizvodnja 7 1.1.3.Uvoz mineralne vode 10 1.1.4. Gravitacione zone: 10 1.1.5. Generatori robnih i transportnih tokova 11 1.1.6. Pojavni oblik robe: 16 1.1.7. Pravci dopreme i otpreme: 18 1.1.8. Sezonske karakteristike: 20 1.2.Procena realizacije robnih tokova preko logističkog centra 21 1.2.1. Dopremni tokovi 23 1.2.2.Otpremni tokovi 24 1.2.2.1.OTPREMA TRGOVAČKIM PREDUZEĆIMA 24 1.2.2.2.OTPREMA UGOSTITELJSKIM PREDUZEĆIMA 25 1.2.2.3.OTPREMA ADMINISTRATIVNIM PREDUZEĆIMA 25 1.3.Intezitet i dinamika realizacije robnih tokova 261.3.1. Mesečna količina – Izbor merodavnog meseca 26 1.4.Struktura i intezitet transportnih tokova 31 1.4.1.Struktura tehnologije transporta u realizaciji dopremnih tokova 31 1.4.2. Struktura transportnih sredstava u realizaciji dopremnih tokova 31 1.4.3. Struktura transportnih sredstava u realizaciji otpremnih tokova 33 1.4.4.Raspodela verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne dopreme (otpreme)

35

ZAKLJUČAK 39LITERATURA 40PRILOG 41

Desivojević Nikola 060032Lazić Marko 060342Vilotijević Branislav 060199Jovčić Đorđe 060144 Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku


SPISAK SLIKA

Slika 1. Prodaja vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008. 8

Slika 2. Učešće proizvođača vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008. 9

Slika 3. Grad Beograd podeljen po opštinama, uža i šira gravitaciona zona 11

Slika 4. Pravci dopreme robe – mineralne vode (gazirane i negazirane) 18

Slika 5. Pravci dopreme i rastojanja do LC-a, kao i mogući vidovi transporta 19

Slika 6. Potrošnja bezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008. po mesecima 20

Slika 7. Mesečna potrošnja vode u Beogradu za 2008. godinu - Isporučena iz LC-a 26

Slika 8. Mesečna potrošnja mineralne vode u Beogradu za 2008. godinu 27

Slika 9. Raspodela verovatnoća mesečne količine mineralne vode isporučene iz LC-a 28

Slika 10. Raspodela verovatnoća količine tereta u jednoj dopremi u merodavnom mesecu 29

Slika 11. Raspodela verovatnoća vremena između dve realizacije robnog toka 29

Slika 12. Raspodela verovatnoća veličine jedne otpreme 30

Slika 13. Raspodela verovatnoća vremena između dve otpreme vozila 30

Slika 14. Prikaz drumskog transportnog sredstva za realizaciju dopreme – Volvo FH 12 32

Slika 15. Prikaz železničkih kola serije G 32

Slika 16. Prikaz pick-up vozila – VW Caddy Van 33

Slika 17. Prikaz kombi vozila – Ford Transit 33

Slika 18. Prikaz drumskog transportnog sredstva nosivosti do 10 tona – MAN Furgon 33

Slika 19. Raspodela verovatnoća broja drumskih transportnih sredstava u dopremi 35

Slika 20. Raspodela verovatnoća broja vagona 35

Slika 21. Raspodela količine robe u pick-up vozilu 36

Slika 22. Raspodela verovatnoća količine robe u kombi vozilu 36

Slika 23. Raspodela količine robe u vozilu do 10 t nosivosti 37

Slika 24. Raspodela količine robe u vozilu do 20 t nosivosti 37

Slika 25. Raspodela verovatnoće pojavljivanja svakog od tipova vozila 38



SPISAK TABELA

Tabela 1. Asortiman vode prema ambalaži 6

Tabela 2. Prodaja vode u Srbiji po domaćim proizvođačima 7

Tabela 3. Učešće proizvođača na tržištu Srbije 8

Tabela 4. Prodaja vode u Beogradu u 2008. godini 9

Tabela 5. Uvozni tokovi i količina vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godini 10

Tabela 6. Maloprodajni i veleprodajni trgovački objekti u području Beograda 13

Tabela 7. Veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda 14

Tabela 8. Ukupna količina vode koja se potroši po opštinama u Beogradu 15

Tabela 9. Raspodela ugostoteljsih objekata prema gravitacionim zonama 16

Tabela 10. Karakteristike ambalaže i jedinica rukovanja 17

Tabela 11. Mesečna potrošnja bezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008 20

Tabela 12. Distribucija vode u Beogradu 21

Tabela 13. Robni tokovi negazirane vode koja će se distribuirati preko LC-a 22

Tabela 14. Robni tokovi gazirane vode koja će se distribuirati preko LC-a 22

Tabela 15. Tokovi dopreme negazirane vode do logističkog centra u Beogradu 23

Tabela 16. Tokovi dopreme gazirane vode do logističkog centra u Beogradu 23

Tabela 17. Distribucija vode iz LC-a do generatora 24

Tabela 18. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora 24

Tabela 19. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora 25

Tabela 20. Distribucija vode u užu i širu zonu administrativnih generatora 25

Tabela 21. Mesečna potrošnja vode u Beogradu za 2008. godinu - Isporučena iz LC-a 26

Tabela 22. Mesečna potrošnja mineralne vode u Beogradu za 2008. godinu 27

Tabela 23. Učešće vida transporta za realizaciju dopreme 28

Tabela 24. Broj drumskih i železničkih tr. sred. za realizaciju dopreme robe po pravcima 31

Tabela 25. Struktura drumskih tr. sred. kojima se realizuje otprema u užu i širu gravitacionu zonu 34



UVOD

Robni tokovi su uzročno posledični faktor stalnog porasta prostornih, vremenskih i količinskih transformacija u neprekidnoj smenjivosti aktivnosti pakovanja, utovara, transporta, skladištenja, ponovnog pretovara, transporta, istovara, skladištenja, isporuke itd. Nosioci realizacije robnih tokova su logistički lanci i logistički sistemi. Najznačajnije mesto u logističkom lancu je logistički centar ili terminal. Logistički centar je pojam koji je najprisutniji i koristi se za sve centre, odnosno terminale koji kao osnovnu delatnost imaju skup logističkih aktivnosti.1 U radu će biti razmatrani robni tokovi bezalkoholnih pića sa akcentom na flaširane vode.

Voda je tečnost bez mirisa i ukusa koAja je prisutna skoro svuda: u okeanima, morima, rekama, jezerima, gasovita u oblacima, zamrznuta u glečerima ili u velikim podzemnim bazenima ispod krečnjačkih stena. Ovu vodu neprestano koristi živi svet koji bez nje ne može da opstane. Ljudsko telo čini 72% vode, pri čemu se stalno unose i izbacuje nove količine. Voda je presudna za metabolizam u organizmu, pošto omogućuje varenje i kasnije rastvaranje hrane u ćelijama, ali i čišćenje ćelija od suvišnih materija. Smatra se da bi svakog dana u organizam trebalo uneti oko osam čaša vode, ali to nije naučno dokazano pošto mnogi ljudi piju znatno manje vode.

Kako bi zadovoljila svoje ogromne potrebe za vodom, ljudska civilizacija vodu crpe ispod zemlje, iz reka ili iz mora, a potom je vodovodima dovodi u gradove, do stanova i česmi. Sva voda, hemijski posmatrana sačinjena je od istog molekula (H2O). Ovo nam govori da je voda sastavljena od dva atoma vodonika (H) i jednog atoma kiseonika (O). Električne karakteristike i prostorni izgled ovog molekula su zaista specifične, pa određuju mnoge od dobro poznatih osobina vode. Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do niza hroničnih degenerativnih promena tkiva i organa. Čak i bolesti kao što su čir na želucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice konstantne dehidracije. Savremeni čovek živi u iluziji da ne može da dehidrira jer mu je voda uvek pri ruci - dovoljno je da okrene slavinu. Međutim, zanemarivanje čiste vode i njena zamena tzv. "tečnostima", kako mi volimo da nazivamo kafu, alkohol, razne "kole" i sokove, neumitno vodi dehidraciji, jer pomenuti napitci ne mogu da zamene čistu vodu u organizmu. A njihovo stalno konzumiranje, nažalost, na kraju dovodi i do gubitka osećaja za žeđ, i do toga da čovek zameni osećaj žedji sa osećajem gladi, pa jede, umesto da pije vodu - što je pogubno po organizam.2

Do sada je registrovano preko 200 izvora voda na teritoriji Srbije, od kojih većina može da se flašira, ali se trenutno crpi samo 12 izvora. Najveći tereni sa pogodnim, slobodnim, podzemnim vodama nalaze se u Istočnoj Srbiji (borsko-zaječarski region, niško-topličko-pirotski, jablaničko-pčinjski i braničevski) i zapadnoj Srbiji (mačvanski, raški). Na prostorima Srbije potrošači su dugo favorizovali gaziranu flaširanu vodu. Međutim, danas se okreću svetskim trendovima, vodeći sve više računa o zdravlju i samim tim unose više flaširane negazirane vode u svoj organizam. U Srbiji segment negazirane vode učestvuje sa 33,6% količinskog učešća bezalkoholnih pića. Sa aspekta tipa pakovanja proizvoda, tržišna struktura mineralne (gazirane i

1 Slobodan Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Odsek za logistiku, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2009.

2 www.tehnologijahrane.com – Voda kao izvor života



negazirane) vode u Srbiji plastična ambalaža je najzastupljenija. Povratna staklena ambalaža čini 13,1%. Nepovratna staklena ambalaža je još uvek prisutna, ali zauzima neznatno količinsko učešće od 1,8%. Kada se uzme u obzir poreklo flaširane vode, podaci ukazuju da na tržištu Srbije količinsko učešće proizvoda stranih proizvodača konstantno iznosi 0,1%, što znači da su u Srbiji zbog jake konkurencije domaćih brendova, inostrani brendovi irelevantni. Najveći značaj za prodaju vode pripada objektima sa odloženom konzumacijom (supermarketi, tradicionalne piljarnice, specijalizovane prodavnice hrane, kiosci, benzinske pumpe, ugostiteljski objekti). Današnjica je okarakterisana brzim životom, nezdravom hranom i pićem i skromnim bavljenjem fizičkim aktivnostima. Međutim, na globalnom nivou se ljudi sve češće okreću zdravijem stilu života, koji podrazumeva i unošenje velikih količina vode u organizam. Okretanje zdravijem životu, neminovno, predstavlja jedan od glavnih uzročnika globalnog rasta tržišta vode. Te promene na svetskom tržištu vode se reflektuju i na tržiste Srbije kroz veću ponudu, ali i potražnju flaširane vode.3

U ovom radu će biti reči o realizaciji robnih tokova preko određenog logističkog centra koji se nalazi na teritoriji Beograda. Prvo će biti sagledani obim i struktura robnih tokova kao i njihove osnovne karakteristike. Važno je dobro poznavati vrstu robe sa kojom će se raditi i u potpunosti istražiti njen asortiman kao i pojavni oblik. Prva tačka rada obuhvata analizu robnih tokova u gravitacionoj zoni centra. Tu će biti reči o asortimanu i pojavnom obliku robe, domoćoj proizvodnji flaširane vode kao i uvoznim tokovima. Potrebno je utvrditi pored tokova dopreme robe i tokove otpreme ka generatorima na području Beograda., kao i dinamiku isporuke u cilju realizacije postavljenih zahteva. Glavni inicijatori logističkih aktivnosti su različiti generatori pa će biti potrebno da se utvdi ko su generatori i kolika je njihova tražnja za ovom vrstom proizvoda. Gravitaciona zona koju opslužuje logistički centar će biti podeljena na užu i širu zonu. Uži deo čine gradske opštine grada Beograda, a širu gravitacionu zonu čine prigradske opštine.

Nakon analize robnih tokova i usvajanja merodavne količine robe na godišnjem nivou tj. utvrđivanja trenutnog stanja, potrebno je proceniti realizaciju robnih tokova preko određenog logističkog centra. Intenzitet i dinamika robnih tokova su razmatrani u trećoj tački gde je stavljen akcenat i na raspodele verovatnoće veličine jedne dopreme odnosno otpreme kao i raspodele verovatnoća vremena između dve realizacije toka po vrsti robe ili kategoriji toka. Konačno u poslednjem, četvrtom delu rada biće razmatrani struktura i karakteristike transportnih tokova koja je određena: strukturama tehnologija transporta i transportnih sredstava kojima se realizuju tokovi, raspodelaom verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne dopreme (otpreme). Ovo je potrebno utvrditi kako bi se postavila podloga za kasniji rad kada se bude utvđivala lokacija Logističkog centra (LC), definisala njegova struktura i usluge koje će on pružati.

3 Progressive magazine – Potrošnja vode u Srbiji



1.Obim i struktura robnih i transportnih tokova

Robni tokovi su generatori zahteva za uslugama transporta, skladištenja, pretovara, pakovanja, komisioniranja, kontrole i dr. Od vrste, strukture, intenziteta i drugih kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika tokova zavisi i struktura usluga na logističkom tržištu.

Kod robnih tokova razlikuju se međunarodni i unutrašnji tokovi. Postoje tri vrste međunarodnih tokova: tokovi uvoza, izvoza i tranzita. Unutrašnji tokovi se mogu podeliti na: tokove dopreme/otpreme (šira gravitaciona zona), tokove unutrašnjeg tranzita i tokove dovoza/odvoza (uža gravitaciona zona). Tokovi makro distribucije su tokovi koji nastaju i/ili se završavaju van posmatranog regiona, a tokovi mikro distribucije se definišu kao tokovi koji nastaju i završavaju se unutar posmatranog regiona.

Karakteristike robnih tokova se ne mogu svrstati u jednu ili dve grupe, jer postoji mnoštvo karakteristika koje su bitne za njihovo sagledavanje. Karakteristike robnih tokova mogu biti: vrsta i asortiman robe, pojavni oblik robe, količina (godišnja, mesečna, dnevna), pravci dopreme i otpreme, sezonski karakter i neravnomernost robnog toka, osetljivost robe i specifični zahtevi pri realizaciji logističkih aktivnosti i procesa.

1.1.Analiza robnih tokova u gravitacionoj zoni centra

1.1.1.Vrsta i asortiman robe

Voda se na tržištu pojavljuje kao prirodna mineralna voda, a može biti gazirana ili negazirana, sa ili bez arome. Pakuje se u staklenu ili PET ambalažu, različitih dimenzija i zapremine. Voda se pojavljuje u različitim pakovanjima - 0.25, 0.33, 0.5, 0.75, 1, 1.5, 2, 5 litara. Zbog lakše manipulacije jedinice proizvoda se ukurupnjavaju u jedinice rukovanja, odnosno zbirna pakovanja i to: 6 x 1.5 l, 12 x 1 l, 12 x 0.75, 12 x 0.5 l, 12 x 0.33 l, 24 x 0.25l, 1 x 5 l. U cilju jednostavnijeg, bezbednijeg i bržeg pretovara, transporta i skaldištenja zbirna pakovanja se slažu na paletu (800 x 1200 mm ili 1000 x 1200 mm). Kompletan asortiman vode prema ambalaži prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1. Asortiman vode prema ambalaži

Ambalaža (l)Gazirana - Prirodno mineralna voda Negazirana - Prirodno mineralna voda

Sa aromom Bez arome Sa aromom Bez arome

0,25 / STAKLENA PET PET, STAKLENA

0,33 / STAKLENA / STAKLENA

0,5 PET PET, STAKLENA PET PET, STAKLENA

0,75 PET PET, STAKLENA PET PET, STAKLENA

1 / PET, STAKLENA / PET, STAKLENA

1,5 PET PET / PET

2 / PET / PET

5 / / / PET



1.1.2.Domaća proizvodnja

Kao što je već napomenuto, Srbija ima veliki broj izvora vode, pa ne iznenađuje činjenica da se najveći deo zahteva potrošnje podmiruje iz domaće proizvodnje. Prisutno je 35 proizvođača, a najpoznatiji su:

KNJAZ MILOŠ - Aranđelovac VODA VRNJCI - Vrnjačka Banja HEBA - Bujanovac KARAĐORĐE - Palanački Kiseljak VLASINSKA ROSA - Surdulica BB MINAKVA - Novi Sad MIVELA - Valjevo PROLOM VODA - Prolom Banja VODA VODA - Subotica VUJIĆ VODA - Valjevo BI VODA - Bujanovac JAZAK VODA - Novi Sad VRNJAČKO VRELO - Vrnjačka Banja

Prethodnih godina uglavnom svi proizvođači su povećavali proizvodnju, što je u skladu sa zahtevima tržišta. Struktura proizvođača u ukupnoj prodaji vode u Srbiji u periodu 2006. – 2008. prikazana je u tabeli 2, a odnos gazirane i negazirane vode u proizvodnji i prodaji je 60:40.

Tabela 2. Prodaja vode u Srbiji po domaćim proizvođačima4

ProizvođačKoličina (hiljada litara)

2006. 2007. 2008.„Knjaz Miloš“ 142 650 165 872 178 384„BB Minakva“ 114 805 133 494 136 628„Voda Vrnjci“ 68 054 79 132 79 738

„Vlasinska Rosa“ 40 934 47 598 55 724„Heba“ 34 458 40 068 39 466

„Prolom voda“ 25 616 29 786 28 556„Voda voda“ 25 702 29 886 21 082„Karađorđe“ 8 834 10 272 10 294

„Bi voda“ 6 326 7 356 8 640„Jazak“ 5 616 6 530 6 378

„Vrnjačko vrelo“ 5 229 6 080 6 646„Vujić voda“ 4 290 4 988 4 700

„Mivela“ 2 981 3 466 2 974Ostali 31 820 37 000 39 000

UKUPNO 517 315 601 528 618 210

4 www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije



Dominantnu ulogu na tržištu mineralne vode u Srbiji (Slika 1) imaju „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca i „BB Minakva“ iz Novog Sada, a slede „Voda Vrnjci“, „Vlasinska Rosa“, „Heba“, „Prolom voda“ i „Voda Voda“. Ostali proizvođači imaju manje učešće.

Slika 1. Prodaja vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008.

Iz tabele 3. se može videti da prodaja vode raste iz godine u godinu, kao i prodaja kod vodećih preduzeća. Pad prodaje u 2008. godini imali su „Heba“, „Prolom voda“, „Voda Voda“, „Jazak“, „Vujić voda“, „Karađorđe“ i „Mivela“, dok je kod ostalih zabeležen rast prodaje.

Tabela 3. Učešće proizvođača na tržištu Srbije5

UČEŠĆE (%)Proizvođač 2006. 2007. 2008.

„Knjaz Miloš“ 27,2 27,6 28,9BB „Minakva“ 21,6 22,2 22,1„Voda Vrnjci“ 12,1 13,2 12,9

„Vlasinska Rosa“ 8,2 7,9 9,0„Heba“ 7,0 6,7 6,4

„Prolom voda“ 5,7 5,0 4,6„Voda voda“ 5,3 5,0 3,4„Karađorđe“ 2,3 1,7 1,7„Bi voda“ 1,5 1,2 1,4„Jazak“ 1,1 1,1 1,0

„Vrnjačko vrelo“ 1,1 1,0 1,1„Vujić voda“ 0,7 0,8 0,8

„Mivela“ 0,5 0,6 0,5Ostali 5,7 6,0 6,1

UKUPNO 100 100 100

5 www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije



Slika 2. Učešće proizvođača vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008.

Sa slike 2 se vidi procentualno učešće proizvođača vode na teritoriji Srbije za period od 2006. do 2008. godine. Vidi se da najveće učešće na tržištu ima „Knjaz Miloš“, a na drugom mestu je „BB Minakva“. Bitno je napomenuti da ova dva proizvođača drže oko 50% tržišta, za ceo posmatrani period. Od ukupne količine flaširane vode koja je potoršena na teritoriji Srbije u 2008. godini oko 25% je potrošeno na teritoriji Beograda. Taj procenat je dobijen tako što je sa aspekta strukture proizvođača zadržan odnos iz prodaje na teritoriji cele Srbije. (Tabela 4) Međurim, na teritoriji Beograda se prosečno potroši više vode po glavi stanovnika, jer na to utiču velike manifestacije, sportski događaji, karakteristike Beograda kao turističkog i studentskog centar, a ujedno i koncentracija ljudi iz unutrašnjosti koji su privremeno tu zapošljeni.

Tabela 4. Prodaja vode u Beogradu u 2008. godiniProizvođač Količina (litara)

„Knjaz Miloš“ 43 659 774BB „Minakva“ 33 439 925„Voda Vrnjci“ 19 516 005

„Vlasinska Rosa“ 13 638 540„Heba“ 9 659 368

„Prolom voda“ 6 989 127„Voda voda“ 5 159 854„Karađorđe“ 2 519 473

„Bi voda“ 2 114 654„Jazak“ 1 561 026

„Vrnjačko vrelo“ 1 626 619„Vujić voda“ 1 150 333

„Mivela“ 727 891Ostali 9 545 313

UKUPNO 151 307 902

1.1.3.Uvoz mineralne vode



Analiza tržišta mineralne vode u Srbiji pokazuje da su strani proizvođači veoma malo zastupljeni. Tokom 2008. godine uvezeno je 2.7 miliona litara vode, a najviše iz Hrvatske (preko 50%). Od inostranih proizvođača najprisutnija je Jana, sa nešto više od 34% ukupnog uvoza. (Tabela 5).

Tabela 5. Uvozni tokovi i količina vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godini6

Proizvođac Država Količina (l) Učesće (%)Jamnica Hrvatska 400 000 15

Jana Hrvatska 905 000 34Radenska Slovenija 130 000 5Donat Mg Slovenija 81 000 3

Evian Šva-Fran 405 000 15Perrier Francuska 135 000 5Badoit Francuska 270 000 10Volvic Nemačka 81 000 3

Kiseljak BiH 189 000 7Gorska Crna Gora 59 000 2Zora Crna Gora 45 000 2

1.1.4. Gravitacione zone

Gravitaciona zona logističkog centra je prostor sa koga se pokreću robno-transportni tokovi koji u jednoj fazi svog kretanja prolaze kroz centar.7

Uža i šira gravitaciona zona, čine jednostavnu podelu teritorije grada Beograda na kojem će se vršiti distribucija vode. Beograd se sastoji iz 17 opština, od kojih su neke gradske, prigradske i mešovite opštine. Prema urbanizovanosti, gustini naseljenosti i potrošnji vode za potrebe ovog rada posmatrana oblast Beograda je podeljena na užu gravitacionu zonu i širu gravitacionu zonu (slika 3). Užu gravitacionu zonu čini šest gradskih opština uz, bliže centru grada, delove Voždovca, Zemuna, Palilule i Čukarice. Širu gravitacionu zonu čine prigradske opštine, kao i delovi mešovitih opština koji nisu u okviru uže gravitacione zone.

Gradske: Vračar, Zvezdara, Novi Beograd (najviše stanovnika), Rakovica, Savski venac, Stari Grad.

Mešovite: Voždovac, Zemun, Palilula (po površini najveća beogradska opština) i Čukarica.

Prigradske: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac, Sopot i Surčin.

6 www.dragas.biz – Količina mineralne vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godini7 Slobodan Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Odsek za logistiku, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2009.



Slika 3. Grad Beograd podeljen po opštinama (levo), uža i šira gravitaciona zona (desno)

1.1.5. Generatori robnih i transportnih tokova

Glavni razlog projektovanja i izgradnje logističkog centra za bezalkoholna pića (flaširana voda), jeste snadbevanje potrošača, tačnije generatora koji podstiču potražnju i prodaju navedenih proizvoda. Neophodno je utvrditi gde se nalaze odnosno lokaciju generatora, njihove karakteristike, veličinu i kakvi su njihovi zahtevi u pogledu asortimana robe, količine, itd. Na osnovu ovoga moguće je utvrditi generatore robnih tokova za navedenu robu.

Generatori robnih tokova bezalkoholnih pića – prirodna mineralna voda, za područje Beograda i okoline su:

TRGOVAČKA PREDUZEĆA UGOSTITELJSKA PREDUZEĆA ADMINISTRATIVNA PREDUZEĆA

Trgovačka preduzeća: Hiper marketi, Super marketi, Mini marketi, Cash&Carry, FMCG, STR, Category killer consumer,

Robne kuće, Shoping centri, Kiosci...

Ugostiteljska preduzeća: Hoteli, Moteli, Hosteli, Restorani, Fast Food, Diskoteke, Caffe klubovi, Gostionice, Kafane,

Poslastičarnice, Picerije, Splavovi, Kazina...

Administrativna preduzeća: Opštine, Sudovi, Ministarstva, Banke, Obrazovne ustanove...

Trgovačke objekte možemo podeliti na male, srednje i velike. Postoje još i podela na veliko i na malo, ali danas je takva podela praktično ne moguća, jer danas većina velikih pa čak i srednje velikih trgovačkih objekata vrši i trgovinu na veliko i na malo. Razlika se ogleda u tome što se kod trgovine na malo vrši obrt sa manjom količinom robe u odnosu na trgovinu na veliko.



Mali trgovački objekti:

Kiosci - Štampa, Futura Plus, Global Press... Samostalne trgovačke radnje Mini marketi - Mini Maxi, C Market, Pekabeta... Robne kuće, Shoping Centri – Delta City, Ušće Shoping Centar, Mercator...

Srednji trgovački objekti:

Marketi – Maxi, RK Marketi... Samostalne trgovačke radnje Category Killer Consumer (Diskonti) FMCG - Fast Moving Consumer Guided

Veliki trgovački objekti:

Hiper marketi, Cash & Carry – Pevec, Tempo, Metro, Super Vero, Idea, Roda, itd. Supermarketi - Super Maxi, Delta Maxi... Category Killer Consumer (Diskonti)

Navedeni generatori su primeri generatora koji se nalaze na području grada Beograda i svaki od njih ima svoje zahteve za određenom robom. Konkretno, danas maltene na svakom koraku može da se kupi flaširana voda, tako da je neophodno da svi navedeni objekti budu opskrbljeni navedenom robom.

Prema podacima trgovinskog sektora grada Beograda, tačnije strategije prostornog razvoja trgovinske mreže, u tabeli 6 je prikazan raspored trgovinskih objekata po opštinama u Beogradu.



Tabela 6. Maloprodajni i veleprodajni trgovački objekti u području Beograda8

Naziv opštineBr. veleprodajnih

trgovinskih objekata

Br. maloprodajnih trgovinskih objekata

Br. stanovnik

a

Br. stanovnika po veleprodajnom

trgovinskom objektu

Br. stanovnika po maloprodajnom

trgovinskom objektu

Barajevo 5 211 24.000 4800 114

Voždovac 621 965 164.000 264 170

Vračar 457 782 64.000 140 82

Grocka 26 112 76.000 2923 679

Zvezdara 460 1134 145.000 315 128

Zemun 641 1191 162.000 253 136

Lazarevac 2 30 58.000 29000 1933

Mladenovac 37 561 53.000 1432 94

N. Beograd 1555 2548 234.000 150 92

Obrenovac 103 124 70.000 680 565

Palilula 636 1292 168.000 264 130

Rakovica 100 536 105.000 1050 196

Savski Venac 490 688 46.000 94 67

Sopot 3 7 20.000 6667 2857

Stari grad 1145 1471 63.000 55 43

Surčin 55 212 40.000 727 189

Čukarica 227 1098 180.000 793 164

UKUPNO 6563 12962 1672000 / /

Kao veliki turistički centar i jedan od evropskih centara, grad Beograd je opskrbljen velikim brojem ugostiteljskih objekata. Svaki od ovih objekata pružaju određenu vrstu zabave, odmora i drugih aktivnosti koje su vezane za njih. Da bi jedan grad funkcionisao, neophodno je da se u njemu nalaze hoteli, restorani, kafići i ostali objekti sličnog karaktera. Na sledećoj tabeli će biti prikazan broj ugostiteljskih objekata na području grada Beograda, prema podacima turističke organizacije Beograda i turist biroa, koji konstanto vrše popis ugostiteljskih objekata različitih tipova.

Svaka od ove dve grupe, može se dalje klasifikovati. Tako se ugostiteljski objekti mogu klasifikovati u šest grupa:

Hoteli - uključujući hostele i motele Restorani - (inter)nacionalni, poslastičarnice i fast food... Kafe klubovi - kafići, kafane, gostione... Diskoteke i klubovi, Splavovi Ostalo - kazina, kladionice...

Prema podacima Turističke oranizacije Beograda, ukupan broj većih ugostiteljskih objekata na teritoriji Beograda, koju čini ukupno 16 opština, iznosi 572 ugostiteljska objekta. Podaci o broju većih ugostiteljskih objekata na području grada Beograda, dati su u tabeli 7.

8 www.beograd.rs – Ekonomija razvoja grada Beograda, trgovački objekti na području grada Beograda



Tabela 7. Veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda9

Ugotiteljski objekat Broj objekata

Hoteli

Hoteli 53

Hosteli 61

Moteli 3

Restorani

(inter) nacionalni 148

Fast Food 45

Poslastičarnice 11

Pivnice 10

Kafe klubovi 164

Diskoteke i klubovi 65

Ostalo 12

UKUPNO 572

Potrošnja flaširane vode nije ista u savim beogradskim opštinama i zavisi od raznih faktora kao što su: broj stanovnika, broj turističkih, ugostiteljskih i trgovinskih objekata; postojanje obrazovnih ustanova kao i studentskih domova. Tako je u užoj gravitacionoj zoni potrošnja flaširane vode veća nego u široj gravitacionoj zoni upravo zbog postojanja velikog broja fakulteta, raznih znamenitosti, poslovnih objekata itd. U zavisnosti od podataka dobijenih istraživanjem i iskustva stečenog terenskim istraživanjem proračunate su količine flaširane vode koja se troši po opštinama. U centru grada je zbog koncetracije većeg broja turista, posetilaca i studenata potrošnja flaširane vode u manjem pakovanju veća dok je u takođe u užoj gravitacionoj zoni ali dalje od centra grada prodavanjia voda u pakovanjima od preko 1.5 l (velikoprodajni objekti kao što su Tempo i Idea su upravo locirani u tim delovima ove zone, npr.u Novom Beogradu). Pri kupovimi na veliko u većim prodajnim objektima koji nisu locirani u užem centru grada prodaja flaširane vode u većem pakovanju je izraženija. U tabeli 8 je prikazana ukupna količina flaširane vode koja se troši po opštinama kao i raspodela tih količina prema asortimanu.

9 www.tob.co.rs – Turistička organizacija Beograda, veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda



Tabela 8. Ukupna količina vode koja se potroši po opštinama u Beogradu

Naziv opštine

Staklena ambalaža

0,25 l

Staklena ambalaža

0,33 l

Staklena ambalaž

a 1 l

PET ambalaža

0,5 l

PET ambalaža

0,75 l

PET ambalaža

1,5 l

PET ambalaža

2 l

PET ambalaža

5 l

Količina (hiljada litara)

Barajevo 2104 282 287 257 241 165 395 322 155

Voždovac 14244 2110 1461 1756 1647 1128 2199 2884 1059

Vračar 6044 1019 765 685 643 440 1053 1025 413

Grocka 6796 1110 809 714 763 523 1151 1236 491

Zvezdara 13920 2108 1634 1553 1456 997 2286 2550 836

Zemun 14552 2579 1937 1735 1627 1114 2666 2849 1046

Lazarevac 5368 823 694 521 582 399 855 920 275

Mladenovac 4988 744 634 568 532 364 872 832 342

N. Beograd 21464 3725 2798 1906 2350 1609 3351 4115 1511

Obrenovac 6520 1014 837 750 703 481 1152 1131 452

Palilula 14128 2174 2009 1299 1287 1055 2565 2654 1085

Rakovica 9580 1571 1206 1024 1054 722 1628 1746 628

Savski Venac 4416 732 550 493 462 316 757 809 297

Sopot 1816 318 239 214 201 138 329 248 129

Stari grad 5548 903 653 575 533 433 1037 1008 407

Surčin 3740 637 478 428 402 275 658 603 258

Čukarica 16080 2565 2153 1628 1508 1238 2863 3065 1063

UKUPNO 151308 26613 19994 17904 16790 11495 27518 27997 10447

Posmatrajući pojavni oblik robe tj. ambalažu u kojoj se voda puni dolazi se do zaključka da je gotovo nemoguće na jednom mestu pronaći vodu u svim oblicima ambalaže. Naročito je izražena razlika kod generatora koji se bave pružanjem ugostiteljskih usluga (restorani, kafići itd.) kod kojih se flaširana voda može kupiti u staklenoj ambalaži od 0.25, 0.33 i 1 litra što je nemoguće naći na kioscima ili u marketima.



Tabela 9. Raspodela ugostoteljsih objekata prema gravitacionim zonama

Ugotiteljski objekatBroj

objekata

Uža gravitaciona

zona

Šira gravitaciona

zona

HoteliHoteli 53 41 12Hosteli 61 39 22Moteli 3 2 1

Restorani

(inter) nacionalni 148 113 35Fast Food 45 39 6

Poslastičarnice 11 9 2Pivnice 10 9 1

Kafe klubovi 164 127 37Diskoteke i klubovi 65 55 10

Ostalo 12 10 2UKUPNO 572 444 128

U tabeli 9 je predstavljena raspodela ugostiteljskih objekata prema gravitacionim zonama. Svi ugostiteljski objekti su razvrstani u pet kategorija: hoteli, restorani, kafe klubovi, diskoteke i klubovi i ostali. Hoteli se dalje dele na hotele, hostele i motele, a restorani na (inter)nacionalne, Fast Food, poslastičarnice i pivnice. Kao što se može videti iz tabele veći broj ugostiteljskih objekata je koncentrisan u užoj gravitacionoj zoni a manji broj u široj gravitacionoj zoni. Većina turista, ali i domaće stanovništvo teži centru grada, kada su u pitanju noćni izlasci, svečane manifestacije, noćenja u hotelima, diskoteke, klubovi, koje su uglavnom skoncentrisani oko centra grada. U široj gravitacionoj zoni se u većem broju nalaze hosteli, restorani i kafe klubovi, koji se uglavnom nalaze duž većih saobraćajnica na izlazu iz uže gravitacione zone grada Beograda.

1.1.6. Pojavni oblik robe

Kako se voda nalazi u tečnom stanju, neophodno ju je pakovati, odnosno puniti, u flaše određene zapremine. Tako dolazimo do pojavnog oblika robe u kojoj se voda pojavljuje, a to su PET i STAKLENE odnosno flaše.

PET boce zapremine: 0.25 l - 0.5 l - 0.75 l - 1.5 l - 5 1 Staklene flaše zampremine: 0.25 l - 0.33 l - 0.5 l - 1 l

Karakteristike PET-a (Poli-Etilen Tereftalat)10

Među termoplastičnim poliestrima, najvažnije jedinjenje je polietilen teraftalat. Opšta hemijska formula ovog jedinjenja je [(-OC-C6H4-COO-CH2-CH2-O-)n]. To je linearni, zasićeni poliestar, polukristalne strukture, termoplastičan i velike tvrdoće. Ima odlične barijerne karakteristike na spoljašnje uticaje, čak i pri niskim temperaturama, glatke je površine i otporan na habanje. Amorfna frakcija prelazi u kristalno stanje na temperaturama od 50ºC do 70ºC i kao takav se najčešće koristi za proizvodnju ambalaže. Prerađuje se ekstruzijom, injektovanjem i ekspandovanjem, a postoji mogućnost upotrebe drugih poznatih metoda.

10 www.tehnologijahrane.com – Karakteristike PET-a (Poli-Etilen Tereftalat)



Karakteristike stakla11

Staklene posude koje se koriste za pakovanje namirnica obično imaju obloženu površinu da bi se obezbedilo premazivanje u proizvodnoj liniji i izbeglo grebanje ili nagrizanje površine, a time i zastoj linije. Dokazana otpornost na lomljenje omogućava proizvođačima da koriste tanje staklo čime se smanjuje težina i olakšava transport i distribucija.

Kako je bez mirisa i hemijski inertno prema praktično svim namirnicama staklo ima nekoliko prednosti u primeni za pakovanje namirnica:

Nepropusnost za gasove i paru, pa održava proizvod svežim u dužem vremenskom period bez pogoršanja ukusa i arome,

Sposobnost da podnese zagrevanje na visokim temperaturama, što ga čini upotrebljivim za sterilizaciju kako slabo, tako i jako kiselih namirnica,

Staklo je čvrsto, obezbeđuje dobru izolaciju i može biti proizvedeno u velikom broju različitih oblika, Providnost stakla dopušta korisnicima da vide proizvod, a ipak varijacije u boji stakla štite sadržaje koji

su osetljivi na svetlost, Staklo se može reciklirati, pa nije štetno sa stanovišta očuvanja životne sredine.

Tabela 10. Karakteristike ambalaže i jedinica rukovanja

Kapacitet ambalaže

(l)

Vrsta ambalaže (jed.p.)

Dimenzije jedinice rukovanja

(mm)

Broj flaša u jed. rukovanja

Bruto masa (kg)

Neto masa (kg)

0,25Staklena (1) 370x245x160 24 6 11,05Plastična (2) 360x250x155 24 6 6,48

0,33Staklena (3) 240x180x220 12 3,96 7,21Plastična (4) 245x185x215 12 3,96 4,46



1Staklena (9) 400x300x330 12 12 19Plastična(10) 380x280x320 12 12 12,8

1,5Staklena(11) 255x180x315 6 9 13,4Plastična(12) 260x170x320 6 9 9,51

2Staklena(13) / / / /Plastična(14) 350x260x330 6 12 12,9

5Staklena(15) / /Plastična(16) 150x120x350 1 5 5,2

U tabeli 10 je prikazan asortiman flaširane vode prema ambalaži i to kapacitet ambalaže, dimenzije jedinice rukovanja, broj flaša u pakovanju kao i bruto i neto masa pojedinačnih pakovanja. U zavisnosti od

11 www.tehnologijahrane.com – Karakteristike stakla



vrtse ambalaže napravljena je podela na 16 kategorija koje će kasnije za potrebe ukrupnjavanja robe olakšati postupak (npr. staklena flaša od 0.25 l ima redni broj 1 i tako redom do plastične flaše od 5 l koja ima r.b. 16).

U tabelama (Prilog 1) i (Prilog 2) je prikazan pravac iz kog se doprema određena količina (u tonama) flaširane vode za svakog proizvođača pojedinačno. Zatim je prikazan broj jedinica proizvoda, jedinica rukovanja kao i potrebnih tovarno manipulativnih jedinica za sve proizvođače po asortimanu. Kao izlazni rezultat tabele dobijen je broj tovarno manipulativnih jedinica potrebnih za ukrupnjavanje ukupne količine ( oko 151 milion litara) flaširane vode koja se potroši na teritoriji Beograda. Za potrebe ukrupnjavanja korišćen je softver „Quick Pallet Maker“ i podaci o karakteristikama ambalaže (jedinice rukovanja) iz tabele 10.

1.1.7. Pravci dopreme i otpreme

Tokovi dopreme i otpreme mogu se podeliti na unutrašnje i uvozne. Unutrašnji tokovi, odnosno domaći tokovi, se realizuju iz više pravaca u zavisnosti od grada u kom se nalazi fabrika za proizvodnju vode. Unutrašnji i uvozni tokovi, odnosno pravci dopreme i otpreme, prikazani su na slici 4.

Slika 4. Pravci dopreme robe – mineralne vode (gazirane i negazirane)Pošto je utvrđena vrsta robe i asortiman, kao i pojavni oblik i količina, neophodno je utvrditi pravce

dopreme te robe u logistički centar koji se nalazi na periferiji Beograda. Proizvođači flaširane vode su sa



teritorije cele Srbije, a neznatna količina vode se uvozi iz Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine što se može videti na slici 5. Za potrebe izrade seminarskog rada pravci uvoza su zanemarljivi jer je reč o veoma maloj količini vode, svega 0,3 % od ukupne količine koja se proda tj. proizvodi na teritoriji Srbije. Za svaki robni tok potrebno je utvrditi pravac dopreme, rastojanje između mesta proizvodnje i logističkog centra kao i alternativne vidove transporta do LC-a. U obzir ulaze drumski i železnički transport (Slika 5).

Slika 5. Pravci dopreme i rastojanja do LC-a, kao i mogući vidovi transporta12

1.1.8. Sezonske karakteristike

Mineralne vode su potreba svakodnevice i ne spadaju u sezonsku robu, ali se, ipak, i kod njih mogu uočiti određene oscilacije u potražnji i u potrošnji u toku godine. Primetno je da je potražnja za ovom vrstom proizvoda izraženija u letnjem periodu, kao i u zimskom periodu (oko Nove Godine) u vreme velikog broja praznika. U tom periodu je potrebno da proizvođači obezbede dovoljne količine ove vrste pića, kako bi se zadovoljili povećani zahtevi korisnika. Pomenute sezonske razlike se moraju uzeti u obzir prilikom izgradnje logističkog centra bezalkoholnih pića (voda) za snabdevanje bilo kog grada ili oblasti, a naročito Beograda, koji postavlja velike zahteve pred proizvođače, snabdevače i ostale učesnike lanca snabdevanja. Sezonske karkteristike su date u tabeli 11.

12 www.beograd.org.yu



Tabela 11. Mesečna potrošnja bezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008.13

Mesec u godiniUčešće

(%)Količina

(l)Januar 6.4 9 683 706Februar 5.5 8 321 935

Mart 6.5 9 835 014April 7.3 11 045 477Maj 9.3 14 071 635Jun 11.3 17 097 793Jul 12.7 19 216 104

Avgust 10.3 15 584 714Septembar 7.3 11 045 477Oktobar 6.8 10 288 937

Novembar 7.7 11 650 708Decembar 8.9 13 466 403Ukupno / 151 307 902

Prodaja mineralnih voda u Srbiji u prvih pet meseci ove godine nalazi se na istom nivou kao i u istom periodu lani, i to je dobra vest. Iako je većina proizvođača planirala rast u ovoj godini, početkom godine situacija je bila veoma loša, pad tržišta se kretao oko 20%, pa su novi podaci ”silom prilika” zadovoljavajući. Po podacima Udruženja industrije mineralnih voda, prodaja je opala za svega jedan procenat u ovom periodu, dok se u zavisnosti od proizvođača (članova Udruženja) uspeh kretao od 40% pada do 30% rasta. Najveći pad u prvih pet meseci imali su voda "Mivela" od 42%, "Voda Voda" (31%), "BB Minakva" (8%), "Knjaz Miloš" (7%), dok su najveći rast imali "Voda Vrnjci" (32%) i "Vlasinska rosa" (15%). Na slici 6 je prikazano učešće potrošnje vode po mesecima za merodavnu godinu. Proizvođači saopštavaju da je svakako bio planiran dosta veći rast prodaje vode ove godine, jer je svest građana o značaju mineralnih voda za zdravlje dosta povećana, ali je kriza kao i u svim drugim segmentima privrede učinila svoje.

Slika 6. Potrošnja bezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008. po mesecima1.2.Procena realizacije robnih tokova preko logističkog centra

13 Izvor: Knjaz Miloš – Sezonska potrošnja vode na teritoriji Srbije za 2008. godinu



Nakon određivanja obima i strukture robnih i transportnih tokova, na osnovu dobijenih rezultata, potrebno je izvršiti što precizniju procenu realizacije robnih tokova preko logističkog centra u Beogradu kroz 15 godina. Na sam postupak procene realizacije tokova mogu uticati razni faktori od kojih su najbitniji: karakteristike robnih tokova, zahtevi za realizacijom tokova, uloga centra u logističkoj mreži, struktura usluga koje LC pruža i saobraćajno transportna infrastruktura.

Od karakteristika i zahteva za realizacijom robnih tokova u velikoj meri zavisi koja će količina bezalkoholnih pića (flaširane vode) biti distribuirana preko LC koji je predmet procene. Pojedini proizvođači sami vrše distribuciju flaširane vode (npr. Knjaz Miloš) pa će ti tokovi biti zanemareni. Ukupna količina vode koja se distribuira u Beogradu je 151 307 904 litara.Od te količine vode koja se distibuira u Beogradu, 43 659 774 litara što predstavlja 29 % od ukupne količine distribuira Knjaz Miloš preko svog logističkog centra. Prema ličnoj proceni 17 614 255 litara ili 11 % distribuiraju proizvođači iz grupe „ostali“ direktno do velikih prodajnih centara (Metro, Idea...). Količina od 60 % ukupne vode koja se distribuira u Beogradu ide preko logističkog centra za bezalkoholna pića. Ta količina iznosi oko 90 785 000 litara i u centar stiže iz raznih delova Srbije. Zbog zanemarljivo male količine uvoznih tokova, oni se neće uzimati u obzir.

Rad LC-a Beograd će biti posmatran 12 godina pa se predpostavlja da će na funkcionisanje ovog centra u velikoj meri uticati privredni razvoj zemlje kao i velika konkurencija na tržištu. Promene u kupovnoj moći potrošača biće od značaja za potencijal beogradskog tržišta a samim tim i za zahteve za bezalkoholnim pićem, u ovom slučaju za flaširanom vodom.

Flaširana voda će preko ovog centra biti distribuirana do svih generatora, a predpostavlja se

uspostavljanje i održavanje jakih poslovnih veza sa konkurentima. Bezalkoholna pića se moraju čuvati u zatvorenim skladišnim objektima i prevoznim sredstvima, na tamnom i suvom mestu pri temperaturi koja nije veća od sobne temperature (oko 20°), pa tako i za flaširanu vodu važe isti uslova. Specifičnost ove robe jeste to da se pakovanje obavlja kod proizvođača a ne u logističkom centru. LC pruža svojim klijentima (naročito maloprodajnim objektima) uslugu formiranaja mix paleta sa flaširanom vodom različitih proizvođača. Što se tiče lokacije LC je smešten u Dobanovcima, opština Surčin i ima dobru povezanost sa svim generatorima koje treba opsluživati. Prisutne su drumske saobraćajnice a nije isključeno da se u budućem peridu razvije mogućnost za povezivanje železničkim ili vodnim saobraćajem.

Tabela 12. Distribucija vode u Beogradu

Distributer Učešće (%)Količina

(u hilj. litara)

LC Beograd 60 90785

Knjaz Miloš 29 43879

Ostali 11 16644

Ukupno 100 151308

S obzirom na procenu da će se pereko LC Beograd realizovti distribucija 60% od ukupne količine vode, uitvrđene su količine koje se dopremaju iz određenih pravaca tj. od određenih proizvođača. U prikazanim tabelama predstavljeni su tokovi dopreme u LC Beograd kao i količine kako gazirane, tako i negazirane vode po svakom pravcu. Iz tabele 12 se može zaključiti da se je kod pojedinih tokova procenjena količina vode koja će se dopremati u LC skoro identična, a u pojedinim tokovima se javljaju znatna odstupanja.



Ta odstupanja su posledica raznih faktora koji su sagledani s obzirom na to da će rad LC biti posmatran u periodu od 12 godina.. Samim tim se uzima u obzir da će neki manje poznati proizvođači vode postati poznatiji, a da će sada poznati biti biti još poznatiji pa će se njihova proizvodnja a samim tim i potrošnja povećati.

Tabela 13. Robni tokovi negazirane vode koja će se distribuirati preko LC-a

Pravac Proizvođač Količina (t) Količina preko LC-a (t)

Aranđelovac Knjaz Miloš 19648 0

Vrnjačka Banja Voda Vrnjci 7418 4451

Surdulica Vlasinska Rosa 10252 10651

Prolom Banja Prolom voda 6996 6198

Subotica Voda voda 5006 5250

Palanački Kiseljak Karađorđe 1951 2071

Novi Sad Jazak 1542 1425

Bujanovac Vrnjačko vrelo 1626 1476

Jug Ostali 2108 1589

Zapad Ostali 2283 2187

UKUPNO 58830 35298

Tabela 14. Robni tokovi gazirane vode koja će se distribuirati preko LC-a

Pravac Proizvođač Količina (t) Količina preko LC-a (t)

Aranđelovac Knjaz Miloš 23984 0

Novi Sad BB Minakva 34340 26604

Vrnjačka Banja Voda Vrnjci 12553 8567

Surdulica Vlasinska Rosa 3708 4250

Bujanovac Heba 9600 8760

Palanački Kiseljak Karađorđe 973 584

Bujanovac Bi voda 254 652

Valjevo Vujić voda 1152 991

Valjevo Mivela 759 655

Jug Ostali 2784 2087

Zapad Ostali 2371 2337

UKUPNO 92478 55487



1.2.1. Dopremni tokovi

Doprema negazirane vode najveća je iz pravca juga i jugo-istoka. Na ovaj podatak imaju uticaj proizvođači koji prevashodno proizvode negaziranu vodu, a to su Vlasinska Rosa, Prolom Voda, Heba.

Tabela 15. Tokovi dopreme negazirane vode do logističkog centra u Beogradu

Pojavni oblik (litara)

Količina (litara)Pravci

Sever Jug Jugo-IstokJugo-Zapad

0,25 2 230 000 / / / 2 230 0000,33 5 430 000 / / 3 320 000 2 110 000

0,5 15 847 0004 597 000

5671 000 5 579 000 /

0,75 2 113 000 / / 2 113 000 /1 0 / / / /

1,5 9 660 0001 823 000

4 649 000 2 352 000 836 000

2 202 000 / / 202 000 /5 367 000 / 142 000 86 000 139 000

UKUPNO 35 647 0006 420 000

10 462 000

13 450 000

5 315 000

Doprema gazirane vode je najveća iz pravca severa, a veliki uticaj na to ima proizvođač BB Minakva, koji je na drugom mestu po ukupnoj proizvodnji u Srbiji. To je jedini proizvođač koji je u tri godine ostvario rast prodaje od preko 15%, a najmanje je iz pravca jugo-zapad, jer iz tog pravca je najmanje proizvođaća (Tabela 15).

Tabela 16. Tokovi dopreme gazirane vode do logističkog centra u Beogradu



Sever Jug Jugo-IstokJugo-Zapad

0,25 5 536 000 / 2 716 000 590 000 2 230 0000,33 2 110 000 / / / 2 110 000

0,5 26 824 00012 206

0006 427 000 7 616 000 575 000

0,75 711 000 / / 711 000 /1 0 / / / /

1,5 8 804 000 / 5 129 000 2 162 000 1 513 0002 10 364 000 9 154 000 548 000 / 662 0005 37 000 / 37 000 / /

UKUPNO 54 386 00021 360

00014 857

00011 079

0007 090 000



1.2.2.Otpremni tokovi

Kao što se vidi iz tabele 17 najviše vode se distribira tragovačkim preduzećima, što je i logično, jer ih ima više nego ugostiteljskih i administrativnih preduzeća. Posle trgovačkih najviše se distribuira ugostiteljskim preduzećima, a najmanje administrativnim preduzećima.

Tabela 17. Distribucija vode iz LC-a do generatora

GENERATORI Količina (litara)Učešće

(%)Trgovačka Preduzeća 70 438 760 77,6

Ugostiteljska Preduzeća 18 167 000 20Administrativna

Preduzeća2 172 240 2,4

1.2.2.1.OTPREMA TRGOVAČKIM PREDUZEĆIMA

U tabeli 18 su prikazane količine vode koje se distribuiraju preko logističkog centra za bezalkoholna pića, u trgovačka preduzeća. Najveći generatori na području Beograda su trgovačka preduzeća. Zato je i logično da najveća količina vode ide prema trgovačkim preduzećima. Takođe se iz tabele može videti koja količina vode ide u širu, a koja u užu gravitacionu zonu. Vidi se da se skoro četri puta više vode distribuira u trgovačka preduzeća u užoj gravitacionoj zoni. Ovaj podatak je prevashodno proistekao iz toga što je najveća koncentracija trgovačkih preduzeća u užoj gravitacionoj zoni ali i iz činjenice da u ovoj zoni ima više znamenitosti atraktivnih za turiste.

Tabela 18. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora



Gravitaciona zonaUža Šira

0,25 4 367 203 3 406 418 960 7850,33 10 636 253 8 296 277 2 339 976

0,5 31 204 37124 339

4096 864 962

0,75 4 015 009 3 131 707 883 3021 0 0 0

1,5 19 088 90414 889

3454 199 559

2 422 633 329 653 92 9795 704 388 549 422 154 965

UKUPNO 70 438 76054 942

23315 496

527



1.2.2.2.OTPREMA UGOSTITELJSKIM PREDUZEĆIMA

Iz tabele 19 se vidi da otprema ugostiteljskim preduzećima najviše ide u užoj gravitacionoj zoni, oko četri puta više nego ugostiteljskim preduzećima u široj gravitacionoj zoni. Ovaj podatak je proizašao iz toga što većina ugostiteljskih preduzeća nalazi u užoj gravitacionoj zoni, odnosno u većini slučajeva oko centra grada.

Tabela 19. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora


Količina (litara)

Pravci

Gravitaciona zona

Uža Šira0,25 1 126 354 878 556 247 7980,33 2 743 217 2 139 709 603 508

0,5 8 047 981 6 277 4251 770 556

0,75 1 035 519 807 705 227 814

1 0 0 0

1,5 4 923 257 3 840 1401 083 117

2 109 002 85 022 23 9805 181 670 141 703 39 967

UKUPNO 18 167 00014 170

2603 996 740

1.2.2.3.OTPREMA ADMINISTRATIVNIM PREDUZEĆIMA

Iz tabele 20 se vidi da otprema administrativnim preduzećima ide više u užu gravitacionu zonu, nego u širu gravitacionu zonu. Isto kao i kod trogovačkih i ugostiteljskih preduzeća, to je vezano zato što ima više administrativnih preduzeća u užoj gravitacionoj zoni. nego u široj gravitacionoj zoni.

Tabela 20. Distribucija vode u užu i širu zonu administrativnih generatora



Gravitaciona zonaUža Šira

0,25 134 679 105 050 29 6290,33 328 008 255 846 72 162

0,5 962 302 750 596211 707

0,75 123 818 96 578 27 2401 0 0 0

1,5 588 677 459 168129 509

2 13 033 10 166 2 8675 21 722 16 943 4 779

UKUPNO 2 172 240 1 694 477



347 893



1.3.Intezitet i dinamika realizacije robnih tokova

Rast prodaje vode je kod pojedinih proizvođača bio izraženiji i zbog toga je 2008. godina izabrana za merodavnu. Na osnovu tih podataka u predhodnoj tački je procenjena količina čija će se distribucija ka generatorima realizovati preko LC Beograd.

1.3.1. Mesečna količina – Izbor merodavnog meseca

U tabeli 21. je prikazana potrošnja vode po mesecima na teritoriji Beograda, koja se distribuira preko LC-a (Logističkog centra). Količina koja se distribuira preko LC-a je 60% od ukupne količine vode koja se potroši u Beogradu. Na osnovu sezonskih karakteristika dobijene su količine vode koje se potroše po mesecima na teritoriji Beograda, za količinu vode koja se distribuira preko LC-a.

Tabela 21. Mesečna potrošnja vode u Beogradu za 2008. godinu - Isporučena iz LC-aMesec u godini Količina (litara)

Januar 5 810 223Februar 4 993 160

Mart 5 901 008April 6 627 286Maj 8 442 981Jun 10 258 676Jul 11 529 662

Avgust 9 350 825Septembar 6 627 286Oktobar 6 173 363

Novembar 6 990 425Decembar 8 079 842

Slika 7. Mesečna potrošnja vode u Beogradu za 2008. godinu - Isporučena iz LC-a



U tabeli 22 je prikazana potrošnja negazirane i gazirane vode koja se potroši u Beogradu, a distribuira se preko LC-a. Podaci su dobijeni na osnovu već ranije iskorištenih podataka, tačnije da se u Beogradu popije 60% gazirane vode, a 40% negazirane vode. Od količine vode koja se distribuira preko LC-a, dobijeni su podaci, koliko se gazirane i negazirane vode potroši po mesecima u godini.

Tabela. 22. Mesečna potrošnja mineralne vode (gazirana i negazirana) u Beogradu za 2008. godinu

Mineralna voda

Gazirana Negazirana

Mesec u godini Količina (litara)

Januar 3 486 134 2 324 089

Februar 2 995 896 1 997 264

Mart 3 540 605 2 360 403

April 3 976 372 2 650 914

Maj 5 065 789 3 377 192

Jun 6 155 206 4 103 470

Jul 6 917 797 4 611 865

Avgust 5 610 495 3 740 330

Septembar 3 976 372 2 650 914

Oktobar 3 704 018 2 469 345

Novembar 4 194 255 2 796 170

Decembar 4 847 905 3 231 937

Slika 8. Mesečna potrošnja mineralne vode (gazirana i negazirana) u Beogradu za 2008. godinu



Na osnovu navedenih podataka i na osnovu sezonskih karakteristika robe, kao merodavni mesec izabran je mesec avgust. Avgust je izabran iz tog razloga što je mesec u kome se potroši veća količina vode u odnosu na većinu meseci u godini, ali nije veća potrošnja u odnosu na jun i jul. U slučajevima porasta prodaje mogao bi da se iznajmi dodatni prostor za smeštanje te količine robe. U slučajevima ne popunjavanja kapciteta, prostor logističkog centra se može iznajmljivati drugim provajderima i logističkim centrima. Na slici su prikazane raspodele verovatnoća mesečne količine mineralne vode koja se distribuira preko LC-a.

Slika 9. Raspodela verovatnoća mesečne količine mineralne vode isporučene iz LC-a

Doprema vode iz logističkog centra

Neophodno je definisati dinamiku dopreme robe od proizvođača do LC Beograd. Ujedno je potrebno definisati veličinu jedne dopreme, a potom prikazati raspodelu verovatnoća veličine jedne dopreme i raspodela verovtnoća vremena između dve realizacije robnog toka. Utvrđeno je da će se doprema robe u LC Beograd, iz pravca Novog Sada realizovati 40% drumom, a 60% železnicom. Ovaj odnos je usvojen, jer se radi o većoj količini robe koja se doprema, a relativno kraćem rastojanju. Za Prolom Banju je usvojeno da će se 100% tokova realizovati drumom, iako je rastojanje pogodno za železnicu neće se koristiti, jer u Prolom Banji ne postoje železnički koloseci. Železnički koloseci taakođe ne postoje u Surdulici ali se distribucija obavlja tako što se predviđena količina flaširane vode Rosa dopremi do Vladičinog Hana gde postoje uslovi za distibuciju železnicom. Za svaki pravac respektivno, utvrđena su učeća vidova tarnsporta a podaci su prikazani u tabeli 23.

Tabela 23. Učešće vida transporta za realizaciju dopreme

PravacDrumski transport Železnički transport

Učešće (%)Novi Sad 40 60Surdulica 20 80

Vrnjačka Banja 30 70Bujanovac 20 80

Prolom Banja 100 /Subotica 20 80

Palanački Kiseljak 100 /Valjevo 100 /Zapad 45 55

Jug 45 55Iz podataka prikazanih u tabeli (Prilog 3) može se izvršiti raspodela verovatnoća količine tereta u

jednoj dopremi koja je dobijena na osnovu dinamike dopreme u LC Beograd, tako da stigne 6 do 7 drumskih



transportnih sredstava dnevno, a za dopremu železnicom usvojeno je da mesečno iz pravca Novog Sada dolazi 6 puta, iz pravca Surdulice takođe 6 puta, iz pravca Vrnjačke Banje 5 puta, iz pravca Bujanovca 3 puta, iz Subotice 2 puta i iz pravaca zapad i jug po jednom mesečno doprema železnicom. Na osnovu podataka prikazanih u tabeli (Prilog 3) dobijena je raspodela verovatnoća količine jedne dopreme koja je prikazana na slici 10.

Slika 10. Raspodela verovatnoća količine tereta u jednoj dopremi u merodavnom mesecu

Nakon što je usvojena dinamika dopreme, potrebno je utvrditi vreme između dve realizacije robnog toka. Sa ciljem izbegavanja saobraćajne gužve, što predstavlja veliki problem za drumska transportna sredstva, većina drumskih transportnih sredstava će dolaziti u jutarnjim satima ili uveče, tačnije nakon jenjavanja saobraćajne gužve. Pretpostavka je da će vozila pristizati u intervalima 24 minuta, odnosno od 24 do 48, 48 do 82, 72 do 96 i 96 do 120 minuta. Na osnovu navedenih podataka formirana je raspodela verovatnoća vremena između dve realizacije robnog toka koja je prikazana graficima na slici 11.

Slika 11. Raspodela verovatnoća vremena između dve realizacije robnog toka



Otprema vode iz logističkog centra

Pošto generatori zahtevaju da ih opslužuju vozila različite nosivosti treba da se odredi koje će generatore opsluživati koja vozila i koje nosivosti. Trafike će opsluživati pick-up vozila i kombiji nosivosti u rasponu od 0,75 t do 3 t. Mini markete i STR radnje će opsluživati kombiji i drumska transportna sredstva ( kamioni manje nosivosti ) nosivosti od 3 t do 10 t, a velike trgovinske centre šleperi do 18 t nosivosti. Ako se ustanovi da će najviše polazaka imati prema trafikama i STR radnjama ustanovljeno je da će matematičko očekivanje biti =5,35, a standardno odstupanje =2,7.

Slika 12. Raspodela verovatnoća veličine jedne otpreme

Vreme između dve otpreme vozila zavisi od mnogo uslova. Prvo treba se videti kolika je nosivost vozila koja izlaze iz LC, koliko brzo se može otpremiti vozilo (primiti narudžbinu, utovariti vodu u drumsko transportno sredstvo i otpremeti), koliko se vozila može odjednom otpremiti da se ne bi stvorila gužva na pretovarnom frontu itd. Na osnovu ovih ograničenja ustanovljeno je da je srednje vreme otpreme tj. Matematičko očekivanje =5,35 a standardno odstupanje =2,7.

Slika 13. Raspodela verovatnoća vremena između dve otpreme vozila



1.4.Struktura i intezitet transportnih tokova

1.4.1.Struktura tehnologije transporta u realizaciji dopremnih tokova

Na osnovu podataka iz tabele 24 može se zaključiti da će se železničkim transportnim sredstvima dopremiti veća količina vode (5 693 t) u odnosu na dopremu vode drumskim transportnim sredstvima (3 654 t). Najviše dopremnih tokova železničkim transportnim sredstvima će se realizovati iz pravca Novog Sada, Surdulice, Vrnjačke Banje i Bujanovca, jer se iz tih pravaca dopremaju najveće količinje vode.

Tabela 24. Broj drumskih i železničkih transportnih sredstava za realizaciju dopreme robe po pravcima

PravacKoličina u

merodavnom mesecu (t)

Drumski transport Železnički transport

Učešće (%)

Količina (t)

Broj transportnih

sredstava

Učešće (%)

Količina (t)

Broj vagona u

kompoziciji

Broj kompozicija

Novi Sad 2887 40 1155 58 60 1732 10 6

Surdulica 1535 20 307 15 80 1228 7 6

Vrnjačka Banja 1341 30 402 20 70 939 7 5

Bujanovac 1121 20 224 11 80 897 10 3

Prolom Banja 638 100 638 32 / / / /

Subotica 541 20 108 5 80 433 7 2

Palanački Kiseljak

273 100 273 14 / / / /

Valjevo 170 100 167 8 / / / /

Zapad 466 45 210 11 55 256 9 1

Jug 379 45 170 9 55 208 7 1

UKUPNO 9351 / / 183 / / / 24

Za razliku od dopremnih tokova koji se realizuju drumskim i železničkim transportnim sredstvima otpremni tokovi će se realizovati samo drumskim transpornim sredstvima jer se distribucija realizuje u užu i širu gravitacionu zonu grada Beograda.

1.4.2. Struktura transportnih sredstava u realizaciji dopremnih tokova

U realizaciji dopremnih tokova koriste se železnička transportna sredstva – kola serije G, i drumska transportna sredsta – VOLVO FH 12. Za realizaciju dopreme drumskim saobraćajem, izabrano je vozilo Volvo FH 12, koje svojimk dimenzijama i karakteristikama zadovoljava kriterijume sa aspekta nosivosti (20 tona). Vozilo Volvo FH 12 će biti upareno sa polurpikolicom CargoBull.

Karakteristike poluprikolice: Dužina tovarnog prostora - 13400 mm Širina tovarnog prostora - 2450 mm Visina tovarnog prostora - 2950 mm Nosivost - 20 000 kg



Slika 14. Prikaz drumskog transportnog sredstva za realizaciju dopreme – Volvo FH 12

U realizaciji dopremnih tokova železničkim saobraćajem koristiće se železnička transportna sredstva – kola serije G, čija nosivost iznosi 30 tona. Prikaz kola serije G dat je na slici 17.

Slika 15. Prikaz železničkih kola serije G Dimenzije tovarnog prostora i neke osnovne dimenzije G-kola:

Dužina preko odbojnika: 10,60 m Korisna dužina poda: 9,30 m Korisna širina poda: 2,70 m Korisna visina vagona: 2.3 m Korisna površina poda: 25,10 m2

Korisna zapremina: 57,80 m3

Nosivost 30 tona



1.4.3. Struktura transportnih sredstava u realizaciji otpremnih tokova

U realizaciji otpremnih tokova pored drumskih transportnih sredstava nosivosti 20 t koristi će se i drumska transportna sredstva manje nosivosti - pick up vozila, kombi vozila i drumsko transportno sredstvo nosivosti do 10 tona.

Pick UP vozilo - VW Caddy Van

Pick UP vozilo se koristi za izvršenje otpreme u užoj gravitacionoj zoni grada. Navedenim vozilo se vrši opsluživanje manjih objekata, kao što su kiosci i male STR radnje. Nosivost Pick UP vozila se kreće u rasponu od 0,5 tona do 1 tone. Nosivost prikazanog modela iznosi 0,75 tona (Slika 16).

Slika 16. Prikaz pick-up vozila – VW Caddy Van

Kombi vozilo - Ford Transit

Kombi vozilo se koristi za opslugu većih trgovačkih objekata u užoj gravitacionoj zoni grada, i ugostiteljskih objekata u široj gravitacionoj zoni grada. Nosivost kombi vozila se kreće u rasponu od 1 tone do 5 tona. Nosivost prikazanog modela Ford Transit iznosi 3 tone (Slika 17).

Slika 17. Prikaz kombi vozila – Ford Transit

Drumsko transportno sredstvo do 10 tona nosivosti – MAN Furgon

Drumskim transportnim sredstvima do 10 tona nosivosti se realizuje isporuka ugostiteljskim objektima i većim trgovačkim objektima u široj gravitacijonoj zoni grada. Zbog svoje veličine i nosivosti od 10 tona, njegova upotreba u užoj gravitacionoj zoni grada je minimalna. Nosivost se kreće u rasponu od 8 tona do 10 tona. Nosivost prikazanog modela MAN Furgon iznosi 10 tona (Slika 18).

Slika 18. Prikaz drumskog transportnog sredstva nosivosti do 10 tona – MAN Furgon



U tabeli 25. je prikazana struktura drumskih transportnih sredstava kojima se realizuje otprema. Otprema se realizuje u užu i širu gravitacionu zonu grada Beograda, administrativnim preduzećima, ugostiteljskim objektima i trgovačkim objektima. Prikazana su učešća drumskih transportnih sredstava po tipu vozila za realizaciju otpreme do administrativnih, ugostiteljskih i trgovačkih preduzeća u široj i užoj gravitacionoj zoni i količina koja se otprema.

Tabela 25. Struktura drumskih transportnih sredstava kojima se realizuje otprema u užu i širu gravitacionu zonu

Otprema administrativnim preduzećima

Vrsta vozila

Gravitaciona zona

Uža Šira

Količina (t) Učešće (%) Broj vozila Količina (t) Učešće (%) Broj vozila

Pick UP 136 80 181 14 30 19

Kombi 34 20 11 29 60 10

Furgon 0 0 0 4 10 1

Šleper 0 0 0 0 0 0

Otprema ugostiteljskim preduzećima

Vrsta vozila

Gravitaciona zona

Uža Šira


Pick UP 425 30 566 40 10 53

Kombi 708 50 236 160 40 54

Furgon 283 20 29 200 50 20

Šleper 0 0 0 0 0 0

Otprema trgovačkim preduzećima

Vrsta vozila

Gravitaciona zona

Uža Šira


Pick UP 1648 30 2197 154 10 206

Kombi 1648 30 550 464 30 155

Furgon 2197 40 220 620 40 62

Šleper 0 0 0 309 20 16



1.4.4.Raspodela verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne dopreme (otpreme)

Dinamika dopreme i odpreme zavisi od vrste robe, količine robe koja se pojavljuje po pojedinim tokovima, raspoloživog vida transporta, saobraćajne infrastrukture, rastojanja koja treba preći od proizvođača do logističkog centra i od logističkog centra do generatora.

Na slici 19 je prikazana raspodela verovatnoća broja drumskih transportnih sredstava u jednoj dopremi. Sa slike se vidi da je najveća verovatnoća da će se jedna doprema realizovati pomoću 6 vozila. Nasuprot tome najmanja verovatnoća je da će se u jednoj dopremi pojaviti 10 vozila za dopremu vode do logističkog centra.

Slika 19. Raspodela verovatnoća broja drumskih transportnih sredstava u dopremi

Na slici 20 je prikazana raspodela verovatnoća broja vagona u jednoj dopremi. Najveća verovatnoća je da će se pojaviti 14 vagona u jednoj dopremi, međutim pošto ni u jednoj kompoziciji se ne pojavljuje više od 10 vagona, ovaj podatak pokazuje da će verovatno dve kompozicije stiću u isto vreme.

Slika 20. Raspodela verovatnoća broja vagona



Na slici 21 je prikazana raspodela verovatnoća količine tereta u pick-up vozilu za realizaciju jedne otpreme. Kada se realizuje otprema kapacitet vozila ni u jednom trenutku nije ispunjen. Vidi se da je verovatnoća najveća kada je teret u pick-up vozilu težak 0,4 tone. Kada je pick-up vozilo u pitanju, ono ne opslužuje samo jedan objekat, već nekoliko u nizu. Iz tog razloga može se zaključiti da ovo vozilo neće napuštati logistički centar sa malim iskorišćenjem nosivosti, odnosno da neće napuštati logistički centar sa manje od 0,2 t robe.

Slika 21. Raspodela količine robe u pick-up vozilu

Drugi tip drumskog transportnog sredstva za realizaciju otpreme, je kombi vozilo nosivnosti do 3 t. Ovo vozilo kao i pick-up vozilo ne opslužuje samo jedan objekat, već nekoliko njih u jednoj otpremi. Kao što je to bio slučaj sa pick-up vozilom, ni kombi vozilo neće napuštati logistički centar sa malim iskorišćenjem nosivosti, a to u ovom slučaju iznosi 0,75 tona (Slika 22).

Slika 22. Raspodela verovatnoća količine robe u kombi vozilu



Drumsko transportno sredstvo nosivosti od 10 t se neće koristiti za transport količine manje od 3 t, jer se za terete do 3 tone koriste kombi vozila. Najveća verovatnoća je da će se u ovo vozilo natovariti 8 tona tereta, a najmanja verovatnoća je da će u ovo vozilo biti utovareno 4 tone. Međutim ovde se javlja problem, jer je kombi vozilo nosivosti do 3 tone, tako da ono ne može biti pretovareno pa će se za terete težine od 3 do 4 tone koristiti drumsko transportno sredstvo nosivosti do 10 tona (Slika 23).

Slika 23. Raspodela količine robe u vozilu do 10 t nosivosti

Drumsko transportno sredstvo nosivosti do 20t, predviđeno je da, zbog velike nosivosti, snabdeva samo velike trgovačke objekte u široj gravitacijonoj zoni grada. Vozilo može da opslužuje nekoliko velikih trgovačkih objekata. Ako se uzme u obzir da navedeni generatori poseduju pretovarni front za navedena vozila i kapacitet da prime veće količine robe u jednoj otpremi. Predviđa se da vozilo ne kreće iz logističkog centra sa teretom manjim od 12 t, a maksimalna količina robe koja može da se pojavi u otpremi iznosi 20 t, što je ujedno i njegova maksimalna nosivost (Slika 24).

Slika 24. Raspodela količine robe u vozilu do 20 t nosivosti



U odnosu na ukupan broj vozila na dnevnom nivou dobija se da će se najčešće pokretati pick-up vozila, zatim kombi vozila, vozila nosivosti do 10 tona i najmanje će se pokretati vozila nosivosti do 20 tona. Na osnovu navedenog, može se odrediti raspodela verovatnoća koja određuje zakonitost pojavljivanja svakog od vozila u otpremi (Slika 25)

Slika 25. Raspodela verovatnoće pojavljivanja svakog od tipova vozila



ZAKLJUČAK

Značaj logistike za društvo, njen uticaj na poslovanje savremenih kompanija kao i značaj za korisnike usluga i društvo je veliki. Unapređivanje poslovanja kompanije koja ima zahteve za logističkim uslugama se postiže detaljnom analizom kompanije, njenim osnovnim aktivnostima i usluga koje kompanija pruža. Često se u praksi odluke donose na osnovu subjektivnog utiska, osećaja, ličnog iskustva. Logistički centri kao osnovnu delatnost imaju skup logističkih aktivnosti. Usluge koje logistički centri pružaju mogu biti vezane za opsluživanje robnih i transportnih tokova, personala (usluge ljudima), usluge informisanja, posredovanja i pripreme dokumenata; usluge vezane za finansijske poslove kao i dodatne tj. usluge koje stvaraju dodatnu vrednost robi.

Osnovni cilj ovog rada je bio projektovanje logističkog centra za bezalkoholna pića (sa akcentom na vodu) koji će snabdevati generatore na teritoriji Beograda. Za potrebe projektovanja logističkog centra, a u cilju postavljanja podloge za kasniji rad urađena je detaljna analiza strukture robnih i transportnih tokova. U obzir su uzimani razni faktori i karakteristike okruženja, tokova, društva kao i potencijalne lokacije, postojeći objekti, zakonske regulative itd. Analizom robnih tokova u gravitacionoj zoni su obuhvaćeni asortiman i pojavni oblik robe, domaća proizvodnja i uvozni tokovi, zatim tokovi dopreme do LC-a Beograd kao i tokovi otpreme ka generatorima na području Beogrda. Područje Beograda je za potrebe rada podeljeno na užu i širu gravitacionu zonu. Pošto je reč o robi široke potrošnje na tržištu Srbije je prisutan veliki broj proizvođača pa je samim tim zastupljen širok asortiman robe u različitim pojavnim oblicima. Uvozni tokovi su prisutni ali procentualno imaju veoma malo učešće u ukupnoj potrošnji vode pa su za potrebe rada zanemareni.

Na osnovu prikupljenih podataka o ukupnoj potrošnji vode na teritoriji Srbije a potom i Beograda izvršena je procena realizacije robnih tokova preko LC-a Beograd. Utvrđena je količina potrošene vode na teritoriji Beograda za merodavnu godinu, merodavni mesec u godini kao i merodavni dan u mesecu što je u velikoj meri olakšalo utvrđivanje veličina jedne dopreme odnosno otpreme kao i intenziteta realizacije robnih tokova. Kao izlazni rezultat poslednjeg poglavlja ovog rada dobijen je broj potrebnih drumskih transportnih vozila i vagona u kompozicijama za otpremu vode ka definisanim generatorima.

Usled povećanja konkurencije logistički centar koji se projektuje mora biti spreman da u svakom ternutku pruži kompletnu i kvalitetnu uslugu. Na osnovu izvršene prognoze i posmatranja rada projektovanog LC-a u narednih 12 godina zaključuje se da će povećanje tražnje i tokova izazvati i razvoj intermodalne mreže, što će zahtevati da LC bude otvoren za sve vidove transporta. U skladu sa tim potrebno je projektovati centar koji će biti dostupan za veliki broj korisnika i koji će privući transportne tokove, sa jedne strane i ispuniti sve zahteve koji se stavljaju pred njega, sa druge strane.



LITERATURA

[1] - Slobodan Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Odsek za logistiku, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2009.

[2] - Progressive magazine – Potrošnja vode u Srbiji

[3] - Knjaz Miloš – Sezonska potrošnja vode na teritoriji Srbije za 2008. godinu

Internet izvori:

www.tehnologijahrane.com – Voda kao izvor života

www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije

www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije

www.dragas.biz – Količina mineralne vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godini

www.beograd.rs – Ekonomija razvoja grada Beograda, trgovački objekti na području grada Beograda

www.tob.co.rs – Turistička organizacija Beograda, veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda

www.tehnologijahrane.com – Karakteristike PET-a (Poli-Etilen Tereftalat)

www.tehnologijahrane.com – Karakteristike stakla

www.beograd.org.yu



PRILOG

Prilog 1: Ukrupnjavanje negazirane flaširane vodePrilog 2: Proces ukrupnjavanja gazirane flaširane vodePrilog 3: Mogući raspored dopreme u LC Beograd uključujući količine robe u dopremi


44Robni terminali i robno-transportni centri 1Logistički centar za bezalkoholna pića

Prilog 1. Ukrupnjavanje negazirane flaširane vode


Pravac ProizvođačKoličina

(t)Jedinica proizvoda (u hiljadama) Jedinica rukovanja (u

hilj.)

Jedinica tovarenja(u hilj.)

EURO paleta ISO paleta1 2 3 4 6 8 12 14 16

Aranđelovac Knjaz Miloš 19648 5240 / / / 6986 2329 7277 / 437 2680 33 (+1) 28(+3)

Vrnjačka Banja Voda Vrnjci 7418 / / / / 2734 / 3383 / 195 987 39(+1) 11(+1)

Vlasotince Vlasinska Rosa 10252 / / 4548 / 5752 2895 2469 / / 1511 16(+1) 12(+1)

Prolom Banja Prolom voda 6996 / / / / 5034 / 2986 / / 917 22(+1) 18(+1)

Subotica Voda voda 5006 / / / / 5740 / 1514 / / 708 9(+1) 7(+1)

Palanački Kiseljak Karađorđe 1951 / / / / 1014 / 168 277 56 215 3(+2) 2(+2)

Novi Sad Jazak 1542 / / / / 558 / 984 / / 202 3(+1) 2(+1)

Bujanovac Vrnjačko vrelo 1626 / / / / 878 / 586 / 62 233 3(+2) 2(+1)

Jug Ostali 2108 / 1584 / 1733 / / 293 / 140 400 2(+2) 1(+3)

Zapad Ostali 2283 / 2640 / 1067 / / 440 / 122 394 2(+2) 1(+3)

UKUPNO 58830 5240 4224 4548 2800 28696 5224 20100 277 1012 8247 132(+14) 84(+17)

45Robni terminali i robno-transportni centri 1Logistički centar za bezalkoholna pića

Prilog 2. Proces ukrupnjavanja gazirane flaširane vode

Pravac ProizvođačKoličin

a (t)Jedinica proizvoda (u hiljadama) Jedinica

rukovanja (u hilj.)

Jedinica tovarenja (u hilj.)

EURO paleta ISO paleta1 3 5 6 7 9 12 14

Aranđelovac Knjaz Miloš 23984 6988 / / 8672 / 1747 10187 / 3003 44(+1) 37(+2)

Novi Sad BB Minakva 34340 / / / 17320 / / / 12840 3483 91(+1) 74(+1)

Vrnjačka Banja Voda Vrnjci 12553 / / / 3179 / / 746 / 1431 22(+1) 18(+1)

Jug Vlasinska Rosa 3708 3721 / 4960 / / / / / 723 7(+1) 5(+1)

Bujanovac Heba 9600 / / / 10434 / / 2962 / 1363 27(+1) 22(+1)

Palanački Kiseljak Karađorđe 973 808 / / / 975 / / / 115 2(+1) 1(+1)

Bujanovac Bi voda 254 / / / 720 / / / 802 236 6(+2) 4(+1)

Valjevo Vujić voda 1152 / / / 554 / / 583 / 143 2(+1) 1(+1)

Valjevo Mivela 759 / / / 264 / / 408 / 88 1(+1) 1(+1)

Jug Ostali 2784 1648 1576 / / / / 468 260 326 4(+2) 3(+1)

Zapad Ostali 2371 1872 1067 / / / / 416 390 343 5(+2) 2(+1)

UKUPNO 92478 13165 1576 4960 41143 975 1747 15354 13902 10911 211(+14) 168(+12)


Prilog 3. Mogući raspored dopreme u LC Beograd uključujući količine robe u dopremi

Dan u mesecu

Teret koji stiže

drumom (t)

Teret koji stiže železnicom

Količina (t)

Novi Sad

SurdulicaVrnjačka

BanjaBujanovac Subotica Zapad Jug

1 122 289 205 188 299 217 256 208

2 122 / / / / / / /

3 122 / / / / / / /

4 122 / / / / / / /

5 122 / / / / / / /

6 122 289 205 / / / / /

7 122 / / 188 / / / /

8 122 / / / / / / /

9 122 / / / / / / /

10 122 / / / / / / /

11 122 289 205 / 299 / / /

12 122 / / / / / / /

13 122 / / 188 / / / /

14 122 / / / / / / /

15 122 / / / / / / /

16 122 289 205 / / 217 / /

17 122 / / / / / / /

18 122 / / / / / / /

19 122 / / 188 / / / /

20 122 / / / / / / /

21 122 289 205 / 299 / / /

22 122 / / / / / / /

23 122 / / / / / / /

24 122 / / / / / / /

25 122 / / 188 / / / /

26 122 289 205 / / / / /

27 122 / / / / / / /

28 122 / / / / / / /

29 122 / / / / / / /

30 122 / / / / / / /

rt i rtc 1 - seminar ski rad

Documents