ruskeslovo 45 3550

16
ROK LXIX ^ISLO 45 (3550) NOVI SAD, 8. NOVEMBER 2013. ROKU CENA 30 DINARI GLASN<K PO RUSKI www.ruskeslovo.com Ozda n< od ~ogo tak nw zavi{i zdravw lxdzoh yk od (nw)kvalitetnej vodi, bo x ka`di dzenq piwme. Na{o zdravstvo i der`ava tro{a barz velqki sredstva za l<~enw horotoh co nastavax pre hasno- vanw nwkvalitetnej vodi, a toti sred- stva bi, u stvari, trebalo ulo`ic do po- stavyny novej mre`i vodovodu i za do- stavanw kvalitetnej vodi za pice, zaklx~ene na tribini kotra otrimana {tredkom oktobra u Novim Sadze na te- mu “Yku vodu piwme”. Na tim shodze be{edovane o problemох – yk {e boric zoz arsenom i `elwzom u Ba~kej i Banatu? Yk ri{ic problemi vodi za pice pri filtrovanx deterd`entoh i ~i gro`i kanalizaciy ~istoti vodi u Novim Sadze i vek{ih varo{oh? VODA ZA PICE – PO@IVA BOK 6. Ivan Medw{i predsidatelq Kon<ckogo klubu “Rusin”, a ma lwm 21 rok. ^len w Kon<ckogo klubu “Rusin” u` decenix, a u ynuare to- go roku w vibrani i za predsidately. – Udalo {e mi or}anizovac taki obegovany na konqoh na htorih bulo velqo na|ivitelqoh i naisce {e nazdavam `e Klub po svowj aktivnosci postanw poznati nw lwm u Keresture. Okrem obegova- n ьоh, staram {e i o drugim. I gipodrom treba `e bi bul u{oreni, treba kon~ic i z dokumentacix, i starac {e o pedi}reu konqoh i <h u~astvovanx u obegovanqoh. Na{im lxdzom to nwzvi~ajne, alw lxdze na strani htori {e z tim zan<max, bar`ej {e zakladax za toto `e bi mladi buli na tih va`nih i podobnih funkcijoh – gva- ri Ivan. Студентка Факултета спорта и физичного воспитаня Шейла Зару- бица зоз Руского Керестура два роки тренира нєзвичайни боритель- ни спорти – бразилску дїю-дїцу и ґреплинґ. Шейла репрезентатив- ка Сербиї, на державним змаганю завжала друге место, була штвар- та у Европи и перша у держави. – То баржей хлопски спорти и слабо их тренираю жени. Тебе дах- то дави, а ти ше мушиш опущиц и роздумовац як ше витаргац, а нє маш доток воздуху до мозґу як треба. Чуєш себе як дихаш и як ци шерцо биє и аж ше билєє пред очми, а ти мушиш роздумовац як ше вицагнуц. То таке як борба за живот – гвари Шейла. BOK 13. BOK 13. БРАЗИЛСКА ДЇЮ-ДЇЦУ – ЛЮДСКИ ШАХ ПОДПИСАНЕ СПОРОЗУМЕНЄ ЗОЗ ЗАКАРПАТЙОМ КУЛТУРА Почина Костельникова єшень” Програма на 9. боку НАШО МЕСТА Спорне орезованє древкох у Дюрдьове BOK 11-12. BOK 4. Документ леґализує и олєгчує медзинародну черанку науковцох, студентох и школярох, як и сотруднїцтво медзи институциями у обласци култури и видавательства зоз Войводини и Закарпатскей обласци. У наиходзацим чаше приоритет Заводу за културу войводянских Руснацох на медзинародним планє будзе подписованє подобних документох з реґиями у Словацкей, Польскей и Мадярскей дзе жиє руска заєднїца. Тоти держави членїци Европскей униї, та спорозуменя з їх реґиями понукаю можлївосц лєгчейшого приступу ґу ЕУ фондом наменєним за реґионални партнерства, як цо то Дунайска инициятива BOK 3. NAYVI NAYVI POPULARIZACIY KONЇCKOGO KLUBU “RUSIN”

Upload: tanja-sim

Post on 07-Mar-2016

256 views

Category:

Documents


2 download

DESCRIPTION

 

TRANSCRIPT

Page 1: Ruskeslovo 45 3550

ROK LXIX ^ISLO 45 (3550) NOVI SAD, 8. NOVEMBER 2013. ROKU CENA 30 DINARI

GLASN<K PO RUSKI

www.ruskeslovo.com

Ozda n< od ~o go tak nw za vi {i zdravwlxdzoh yk od (nw)kva li tet nej vo di, bo xka ̀ di dzenq piw me. Na {o zdrav stvo ider ̀ a va tro {a barz velq ki sred stva zal<~enw ho ro toh co na sta vax pre ha sno -vanw nwkva li tet nej vo di, a to ti sred -stva bi, u stva ri, tre ba lo ulo ̀ ic do po -stavyny no vej mre ̀ i vo do vo du i za do -sta vanw kva li tet nej vo di za pi ce,zaklx~e ne na tri bi ni ko tra otri ma na{tred kom ok to bra u No vim Sad ze na te -mu “Yku vo du piw me”.

Na tim shod ze be {e do va ne oproblemох – yk {e bo ric zoz ar se nom i`el wzom u Ba~ kej i Ba na tu? Yk ri {icpro ble mi vo di za pi ce pri fil tro vanxde ter d`en toh i ~i gro ̀ i ka na li za ciy~i sto ti vo di u No vim Sad ze i vek {ihva ro {oh?

VO DA ZA PI CE – PO @I VA

BOK 6.

Ivan Med w{i pred si da telq Kon<cko go klu bu “Ru sin”, a ma lwm21 rok. ^len w Kon<cko go klu bu “Ru sin” u` de ce nix, a u ynu a re to -go ro ku w vi bra ni i za pred si da tely.

– Uda lo {e mi or }a ni zo vac ta ki obe go vany na kon qoh na hto rihbu lo vel qo na |i vi tel qoh i na i sce {e na zda vam `e Klub po svowjak tiv no sci po stanw po zna ti nw lwm u Ke re stu re. Okrem obe go va -n ьоh, sta ram {e i o dru gim. I gi po drom tre ba `e bi bul u{o re ni,tre ba kon ~ic i z do ku men ta cix, i sta rac {e o pe di} reu kon qoh i<h u~a stvo vanx u obe go van qoh. Na {im lxdzom to nwzvi ~aj ne, alwlxdze na stra ni hto ri {e z tim zan<max, bar ̀ ej {e za kla dax zato to `e bi mla di bu li na tih va ̀ nih i po dob nih funk ci joh – gva -ri Ivan.

Сту дент ка Фа кул те та спор та и фи зич но го вос пи та ня Ше й ла За ру -би ца зоз Ру ско го Ке ре сту ра два ро ки тре ни ра нє зви ча й ни бо ри те ль -ни спор ти – бра зил ску дїю-дї цу и ґре пли нґ. Ше й ла ре пре зен та тив -ка Сер биї, на дер жав ним зма га ню зав жа ла дру ге ме сто, бу ла штвар -та у Евро пи и пер ша у дер жа ви.

– То бар жей хлоп ски спор ти и сла бо их тре ни раю же ни. Те бе дах -то да ви, а ти ше му шиш опу щ иц и ро зду мо вац як ше ви тар гац, а нємаш до ток во зду ху до мо зґу як тре ба. Чу єш се бе як ди хаш и як цишер цо биє и аж ше би лєє пред оч ми, а ти му шиш ро зду мо вац як шеви цаг нуц. То та ке як бор ба за жи вот – гва ри Ше й ла.

BOK 13. BOK 13.

БРАЗИЛСКА ДЇЮ-ДЇЦУ– ЛЮДСКИ ШАХ

ПОДПИСАНЕ СПОРОЗУМЕНЄЗОЗ ЗАКАРПАТЙОМ

КУЛТУРА

Почина “Костельникова єшень”

Програма на 9. боку

НАШО МЕСТА

Спорне орезованє древкох у Дюрдьове

BOK 11-12.

BOK 4.

Документ леґализує и олєгчує медзинародну черанку науковцох, студентох и школярох, як и сотруднїцтво медзи институциями

у обласци култури и видавательства зоз Войводини и Закарпатскей обласци.У наиходзацим чаше приоритет Заводу за културу войводянских Руснацох на

медзинародним планє будзе подписованє подобних документох з реґиями уСловацкей, Польскей и Мадярскей дзе жиє руска заєднїца.

Тоти держави членїци Европскей униї, та спорозуменя з їх реґиями понукаю можлївосц лєгчейшого приступу ґу ЕУ фондом наменєним

за реґионални партнерства, як цо то Дунайска инициятива

BOK 3.

NAYVINAYVI

POPULARIZACIYKONЇCKO GO KLU BU

“RU SIN”

Page 2: Ruskeslovo 45 3550

TI@NQOVN<K 8. NOVEMBER 2013.2

Од бор за ин фор мо ва нє На ци о нал но го со ви ту Ру сна цохро бот не це ло хто ре тей чол ней и но ша цей ин сти ту циї на -шей кул тур ней ав то но миї по ма га у ви тво рй о ва ню зве ре -них пра вох у об ла сци ме ди й ох. Нє пол ни рок на зад, як но -во го пред си да те ля Од бо ру за ин фор мо ва нє за стал ме прикон чи стим єден об ся жни про цес – ви ро бок На ци о нал нейстра те ґ иї Ру сна цох. У на чал ним тек сту пред ста ве на яснави зия як би на й да лєй по 2020. рок ма ло ви па трац на шоин фор мо ва нє, алє ско ро зо шиц ким оста ли за нєд зба нипо треб ни тех нїч ни, ка дров ски и орґ а ни за ци й ни пред у -сло вия же би ви зия нє оста ла лєм кра сна на ми ра. Го лємчасц пре пу щ е нь ох од кло нє на з До дат ком, сво й о фа й то ву„ин тер ну” ме ди й ну стра те ґ ию хто ри на ини ци я ти ву и зозпо три мов ку Од бо ру за ин фор мо ва нє вєд но ви ро бе липред ста ви те лє шиц ких на ших ре дак ци й ох и Но ви нар скаасо ци я ция Ру сна цох, а дру ко ва ни є ко ло На ци о нал нейстра те ґ иї. Особ нє три мам же то знач ни ус пих Од бо ру идо бра под ло га, гоч ище вше нє ука зує кон крет ни ре зул та -ти. Ниа чом. Уж ца ли рок у дер жа ви тир ва на пар ти про цес при но ше -ня ца ло го па ке та ме ди й них за ко нох хто ри на кла да Ме ди -й на стра те ґ ия Сер биї по 2016. рок. У мед зи ча ше, кул ми -но ва ла кри за яв них ме ди й них сер ви сох, окре ме на шо гоРТВ, та и ту на я ве ни за кон хто ри ма ри шиц на гро мад зе -ни про бле ми... Ца лу то ту епо пею осто ро жно про вад зи иОд бор за ин фор мо ва нє. Фун да мен тал на за у ва га, гра нї цапре йґ хто рей нє год но, а по мо їм ду ма ню анї нє шме мепре йсц, то нє до ста точ но арґ у мен то ва не ин си сто ва нє за -ко но дав ца же шиц ки ме диї му ша буц при ва ти зо ва ни, адер жа ва, од но сно єй буд жет, ви клю че ни з ме ди й ней сфе -ри. Од бор те ди уря до во ре а ґ о вал и спо зо рел же би у тимслу чаю пер ши стра да ли, а на й ско рей и ска па ли, ло кал ниоп штин ски елек трон ски ме диї, а по тим хто зна дзе би шепо ги бе ль за кон че ла... Ро здво й о ва нє ме ди й ох и дер жа вина и сце єден зоз су щ них про це сох у де мо кра ти за циї дру -жтва, алє ше яко шик вше пре цих нє же и вон ма пред вид -зе ни ви нїм ки, а нєт лєп шо го при кла ду як цо ме диї мен -шин ских на ци о нал них за єд нї цох. Скром ни ко мер ци ял ни

по тен ци ял и на й ча сте й ше нє ве ль ка по ли тич на моц у пер -шим шо ре их кан ди дую до ка те ґ о риї за хто ру вред зи ин -сти тут по зи тив но го дис кри ми но ва ня, а хто ри го лємостат нї 70 ро ки при по зна ти и глї бо ко уко ре нє ни у на шейправ ней си сте ми. На кон цу кон цох, очу ва нє уров ня здо -бу тих пра вох на кла да и ва жа ци ре пу блич ни Устав. Да раз ви па тра же ше за ко но да вец, пред ста ви те лє фа хо -вей яв но сци и мен шин ски на ци о нал ни за єд нї ци мед зисо бу анї на и сце, анї фи ґ у ра тив но нє ро зу мя, та за єд нїц кии усо гла ше ни ста но ви ска шиц ких за єд нї цох за сту па Кор -ди на ция на ци о нал них со ви тох як ре ле вант ни со бе шед нїкдер жав них ин сти ту ци й ох. То мед зи тим лєм „тех нїч не”ри ше нє, а нї як нє зна чи же Од бор за ин фор мо ва нє ве цейнє дзба о те ма ти ки хто ра мо же од ред зиц об сто я нє на шихру ских ме ди й ох. Мед зи тим, най нє буд зе же Од бор за ин -фор мо ва нє лєм че ка вид зиц же кад зи ба бу вод за. Там дземо гло цо шка по ро биц, три мам же бу ду длу го роч ни ефек -ти. На ци о нал ни со вит Ру сна цох нє шка прак тич но на й -век ши по ряд ни фи нан си єр днь о вей ин фор ма тив ней аґен -циї Ру тен прес, а тре ба ви зна чиц же у те ра шнїм зво ла нюОд бо ру за ин фор мо ва нє ма ме єдин стве не ста но ви ско жеза ин фо-сер вис хто ри ка ждод нь о во на ви слу ги и ши ро ко -му пу бли ку му и шиц ким ру ским ме ди й ом, вред зи опред -зе лїц ве цей як по лов ку роч но го буд же та Од бо ру. Як знач -не тиж три мам и за про вад зе не блїз ке со труд нїц тво Од бо -ру за ин фор мо ва нє и Но ви нар скей асо ци я циї Ру сна цох.Факт же ше на шо ме диї нє шка фи нан сую з буд же та, таим на й ча сте й ше нє до ступ ни пе нєж з дру гих дер жав нихжри длох, хто ри у ви чер пу ю цей еко ном скей кри зи оздаище єди ни нє цал ком ви со хли. З дру го го бо ку, здру же нягра жда нох як цо нє шка НАР, а на ю тре мо же буц ище да -єд но, маю пра во ви сту пац на та ких кон кур сох. Гоч змешиц ки сви до ми же то цер нь о ви та дра га, заш лєм є кед нєдра га, го лєм драж ка, та ве рим же у на ступ ним пе ри од зепо доб ни “сим би о зи” год ни мац пер спек ти ву.

Пише: Иван СА БА ДОШ,пред си да те ль Од бо ру за ин фор мо ва нє На ци о нал но го со ви ту Ру сна цох

ЗА КО НИ СКРАЮ СУ ДЬ БУ МЕ ДИ Й ОХ

На ци о нал ни со вит Ру сна цох прак тич но на й век ши по ряд ни фи нан си єр

днь о вей ин фор ма тив ней аґен циї Ру тен прес, а у Од бо ре ма ме єдин стве не ста но ви ско же за ин фо-сер вис хто ри ка ждод нь о во

на ви слу ги и ши ро ко му пу бли ку му, вред зи опред зе лїц ве цей як по лов ку

роч но го буд же та Од бо ру за ин фор мо ва нє

Кед по чат ком дзе вед зе ша тих ро кохпре шло го ви ку за про вад зе на ве це й стран -ко ва си сте ма, по 1996. рок Со ци я ли стич -на пар тия Сер биї ма ла аб со лут ну век ши -ну у оп шти ни Вер бас и у шиц ких єй ме -сних за єд нї цох. Прав да, у ме сних те дибу ли со ви ти хто ри ви бра ни ище осемд зе -ша тих, алє у су щ но сци, шиц ки во ни бу ли“на ли ниї” оп штин скей вла сци.

На ло кал них ви бе ран кох 1996. ро кусо ци я ли сти по тверд зе ли свою до ми на -цию на оп штин ским уров ню и у шиц кихва ла лох вер ба скей оп шти ни, окрем у Ко -цу ре, дзе те ди пре швеч лї во по бед зе лаДе мо крат ска стран ка. По 2000. рок, якше те ди гу то ре ло, Ко цур бул “єди на жов -то-бе ла ва точ ка у чер ве ней оп шти ни”.

Кед ше нє шка, зоз дис тан ци од 17 ро -кох па три на тот пе ри од, мож по весц жеКо цур пре сво йо по ли тич не опред зе лє -нє нє пре шол гор ше од дру гих ва ла лоху оп шти ни Вер бас. Бу ло си ту а циї кедиде о ло ґ и й ни ро зли ки спо мал шо ва лисо труд нїц тво оп шти ни и ва ла ла, алє бу -ло и пе ри о ди кед шиц ко функ ци о но ва -ло як тре ба. Углав ним, оп -штин ска власц пре ин ша кепо ли тич не опред зе лє нє нє“по ка ра ла” Ко цур, и ва лалдзе лєл су дь бу су ше дох увер ба скей оп шти ни.

Часи ДОС-а

На ло кал них ви бе ран кохпо сле ок то бер ских пре мен -кох 2000. ро ку у вер ба скейоп шти ни по бед зе ли стран киДОС, а Ко цур то ту по би дулєм по тверд зел. Ко цу рецРа фа ил Ру сков ски бул ви -бра ни за пред си да те ля Оп -шти ни Вер бас а на по кра їн -ским уров ню бул ме но ва низа по кра їн ско го се кре та ра заин фор мо ва нє. На чо лє оп -шти ни бул по 2002. рок кед,по за кон скей обо вяз ки, ви -брал остац по кра їн ски се кре тар, а чол -не ме сто у оп шти ни Вер бас прев жалМи лан Ста ни ми ро вич. У пе ри од зе од2000-2004. рок, у Ко цу ре ве льо по ро бе -не, а то ти шти ри ро ки си ґ ур но же за ва -лал, у ца лей його ис то риї “на й ха сно -вит ши”. Мед зи тим, нє бу ло то пре при -ви ле ґ о ва ни ста тус ва ла ла, алє пре то жеКо цур во шол до пе йц роч ней про гра миаме риц кей фон да циї за ро звой АДФ.

– Кед зме 2000. ро ку прев жа ли оп -шти ну Вер бас, основ не опред зе лє нє

бу ло под звиг нуц ква ли тет жи во та у ва -ла лох же би бул та ки як и у са мим Вер -ба ше, на сам предз злєп шац ко му нал нуин фра струк ту ру – здо га дує ше Ра фа илРу сков ски – Гоч сом бул зоз Ко цу ра,ва лал нє бул при ви ле ґ о ва ни пре ско ре -й ши “де мо крат ски стаж” алє фа хов циод ред зо ва ли дзе ше ма ви ко пац студ нюабо у хто рим ва ла лє и на хто рей ло ка -циї тре ба по ста виц тра фо ста нї цу. Же утим пе ри од зе у Ко цу ре по ро бе не ве -цей як инд зей то пре то же зме во шлидо парт нер ства зозАДФ-ом хто ри за пе -йц ро ки до про єк тох ува ла лє уло жел ко ло15 ми ли о ни ди на ри,цо бу ло при блї жно якте ди шнї пе йц роч ниса мо до при но си.

У истим пе ри од зе, идру ги ва ла ли од оп -

штин скей вла сци до ста ли ин ве сти циїяк и Ко цур, а нє по ро зу ме ня на ре ла циїМЗ Ко цур–Оп шти на Вер бас бу ло и те -ди, гоч и у оп шти ни, и у ва ла лє на вла -сци бу ли стран ки зоз ис тей оп циї.

Радикали и демократи

На ло кал них ви бе ран кох 2004. ро ку уоп шти ни по бед зе ла ко а ли ция Серб скейра ди кал ней стран ки и Де мо крат скейстран ки Сер биї, а у ко цур скей Ме сней

за єд нї ци де мо кра ти зно ва ма ли век ши -ну. По 2008. рок отри ма ни уро ве нь со -труд нїц тва хто ри омо жлї вй о вал функ -ци о но ва нє ва ла ла. Те ди ви бу до ва надра га од Ко цу ра по Зма є во. Прав да жеє ши ро ка лєм три ме те ри, та за ню нєдо ста та тран спорт на ка те ґ о ри за ция идо шлє бод зе нє, алє за те раз то єди надра га хто ра Ко цур цом скра цує пу то ва -нє до Но во го Са ду и барз им по ма га.

– Ду мам же зме и те ди нє пре ход зе лигор ше од ме сних за єд нї цох хто ри бу ли

ком па ти бил ни з оп штин скуструк ту ру. Аж ми ше вид зи жезме да раз да цо до ста ли и пре -то же век ши на у оп шти ни нєсце ла же би ви па тра ло же шеКо цур цом вим сца пре ин ша кепо ли тич не опред зе лє нє – тол -кує Ру сков ски, и гва ри же пойого ис ку стве, функ ци о но ва нєва лал скей вла сци, кед у оп -шти ни ин ша ка по ли тич на оп -ция, на й бар жей за ви ши одсхоп но сци и ин вен тив но сциосо бох хто ри шед за у Со ви туМе сней за єд нї ци.

Чежше без самодоприносу

Од яри 2009. та по 13. ок то -бер то го ро ку, зно ва де мо кра ти бу ли навла сци и у оп шти ни и у ко цур скей Ме -сней за єд нї ци. Цо и ке льо у ва ла лє по -ро бе не, зна ше. О тим чи по ро бе не досцчи мо гло ве цей, єст про цив ста ве ни ду -ма ня. По сле остат нїх ло кал них ви бе -ран кох, озно ва ро злич ни оп циї бу дутри мац власц у ва ла лє и у оп шти ни. Де -мо кра ти до ста ли аб со лут ну век ши ну, тамаю осем од два нац чле нох Со ви ту Ме -сней за єд нї ци. Алє, нє тре ба за буц жена ви бе ран кох за оп штин ски пар ла мент

и у Ко цу ре пре швеч лї ву по би ду од -нє сла лї сти на Серб скей на пред нейстран ки, та би но ве ру ко вод ствоОп шти ни Вер бас тот факт вше лї яктре ба ло мац на ро зу ме.

Ище цо шка барз ва жне за при по -вед ку о вер ба ским “ло ка лу”. По2009. рок, Ко цур ци ма ли за про вад -зе ни са мо до при нос з хто рим шери шо ва ло ва лал ски про бле ми захто ри те ди шня оп штин ска власц“нє ма ла слу ха”. Ва лал мал свойди нар и нє му шел ше за шиц ко мо -длїц Оп шти ни. Алє, од 2009. ро куу Ко цу ре нєт са мо до при но су цо ипо те раз на да я ки спо соб оче жо ва -ло, а на й ско рей же и на да лєй буд зеоче жо вац ро бо ту Со ви ту Ме снейза єд нї ци Ко цур.

Kед ше буд зе по чи то вац де мо -крат ски ин сти ту циї, ло кал ни ин те -ре си гра жда нох и кед ше буд зе ин -си сто вац на со труд нїц тве, а нє након фрон та циї, вец би Ко цур нєтре бал цер пиц по ли тич ни по шлїд -ки пре то же ин шак ви брал.

АНА ЛИ ЗА: ЯК ДА КЕДИ ГЛА СА ЛИ КО ЦУР И ВЕР БАС

ПО ЛИ ТИЧ НИ РО ЗЛИ КИНЄ ПОД ЗЕ ЛЄ ЛИ СУ ШЕ ДОХ

Од ке ди у Сер биї за про вад зе на ве це й пар ти й на си сте ма, уж тре ци раз ва лал ска власц у Ко цу ре нє буд зе иста як власц

у вер ба скей оп шти ни. Те раз у Ме сней за єд нї ци де мо кра ти, у оп шти ни на пред ня ки, та ше ве лї пи таю

же як то буд зе функ ци о но вац?

NA [A TE MA

Pi {e: Силвестер ДО РОК ХА ЗИ

TRADE MARK

Lx. SOPKA

“БУД ЗЕМ ГЛА САЦ ЗА ВАС ДОК ПО БЕД ЗИ ЦЕ!”

Дзе вед зе ша тих, Ко цур и Ко цур ци бу ли по зна ти як“твар ди” де мо кра ти. Пред ви бе ран ка ми, ак ти ви сти ДСзоз Ко цу ра од ход зе ли до дру гих ва ла лох вер ба скей оп шти -ни лї пац пла ка ти бо там нє бу ло хто, лє бо точ нє й ше по вед -зе но, нїх то нє шмел ри зи ко вац. Ко цур ци тиж орґ а ни зо ва -ли и пред ви бе ран ко во три би ни по окол них ва ла лох.

На єд ней та кей три би ни кон цом дзе вед зе ша тих ро коху Са ви ним Се лу, на сход при шли чи сле ни Ко цур ци, да -ске льо до ма шнї ак ти ви сти и ище да ске льо по тен ци ял -ни гла са че. При сут ни з у ва гу слу ха ли пред ви бе ран ко вобе ше ди, а на дзве рох са ли стал єден стар ши че лєд нїк итиж слу хал ви кла да ня. Кед го во ла ли най и вон во йд зену ка и шед нє, лєм од мах нул з ру ку. Алє, у єд ней хви ль -ки и вон по чал кляп кац.

Ак те ре три би ни ше му пи та ли же чи буд зе гла сац занїх и чи по мо же же би де мо крат ска оп ция по бед зе ла?

– Шиц ко кра шнє бе ше ду є це и буд зем за вас гла сац,алє док прид зе це на власц! – од ви то вал че лєд нїк.

Page 3: Ruskeslovo 45 3550

TI@NQOVN<K8. NOVEMBER 2013. 3

Найзначнєйша информация прешлого ти-жня у нашей явносци була же стреду, 30. ок-тобра, Спорозуменє о медзиреґионалним со-труднїцтве АП Войводини и Закарпатскейобласци України у Ужгородзе подписал ипредсидатель Закарпатскей обласней дер-жавней администрациї Олександр Ледида.После того як є 11. септембра прилапене наВлади АП Войводини, исте Споро-зуменє подписал покраїнски пре-миєр Боян Пайтич, а до закарпат-скей администрациї на подписособнє го придал посланїк у Скуп-штини Войводини и предсидательНационалного совиту РуснацохСлавко Рац.

На шветочней подїї присуствова-ли и предсидатель Вивершногоорґану НС Йовґен Мудри, дирек-тор Заводу за културу войводян-ских Руснацох мр Серґей Тамаш,предсидатель ВАНУ и шеф Оддзе-лєня за русинистику Филозофско-го факултету у Новим Садзе акаде-мик Юлиян Тамаш, як и ректорУжгородского националного уни-верзитету Федир Ващук. Як визначел СлавкоРац, подписованє Спорозуменя наисце исто-рийна подїя за покраїну Войводину, бо пер-шираз вязи и сотруднїцтво наших реґионохдзвигнути на официйни уровень, а ґуберна-тор Ледида наглашел же ше рахує нє лєм наоживйованє економского сотруднїцтва, алє ина розвой културних и наукових вязох. Беше-доване о планох за конкретну акцию у обла-сцох хторе подрозумює Спорозуменє, а торозвой вязох у науки и образованю, културии уметносци, туризме и спорту.

Приоритет Националного совиту

Предсидатель НС Руснацох Славко Рац на-глашел же инициятива Националного совитуРуснацох, порушана ище 2010, после трохрокох конєчно зажила:

– Треба наглашиц же окрем нашого Сови-ту, за инициятиву спочатку нє було вираже-не вельке интересованє анї АП Войводини,анї Закарпатскей обласци. То нє бул приори-тет єдней и другей влади, алє лєм нас, Русна-цох, бо зме жадали же би нашо нєурядо-во вязи постали официйни – гварел Рац,и повторел прецо Спорозуменє насам-предз важне за войводянских Руснацох:

– Же би нє були утаргнути нашо здобу-ти права, як цо то штредньошколскеобразованє по руски, жадали зме тотоСпорозуменє, а подобни документи тре-ба подписац и зоз другима державами уреґиону дзе жию Руснаци. Думам же ми,як Руснаци, нє треба же бизме ше опера-ли лєм на держави у хторих жиєме, алєвше баржей и на реґиони, бо перспекти-ва у медзиреґионалним повязованю. До-бре же зме спознали же так думаю и наЗакарпатю.

Тераз, кед є конєчно подписане, предсида-тель НС наглашує же на першим месце кере-стурска Ґимназия, бо школяре зоз Закарпатяурядово, зоз їх свидоцтвом, ту цалком поряд-но годни предлужиц школованє. Наявюує жеСовит голєм пецерим загранїчним ґимнази-ялцом додзелї и стипендиї. Же Спорозуменєриши велї скорейши проблеми, потвердзел идиректор керестурскей Школи ”Петро Ку-змяк” Янко Хома:

– Мали зме одредзени почежкосци з осиґу-раньом школярох з України у нашей Школи,поведзме, кед ше дахто з нїх похорел, та до лї-кара мушел исц на люцку здравствену кнї-жочку и картон. Нє були урядово приявенианї у интернатскей евиденциї и були, най те-раз так повем ”на чарно” у Доме, як дочасовогосци – бешедує директор Хома и толкує ке-льо Спорозуменє годно значиц за Школу:

– Остатнї роки уписує ше мале число шко-лярох до нашого оддзелєня Ґимназиї, теразмаме лєм 11 першокласнїкох, та кажди рокмушиме глєдац согласносц Покраїни за оддзе-

лєнє з меншим числом школярох як законпредписує. Кед шицко будзе функционовац якзадумане, кед голєм по двойо-тройо школярезоз Закарпатя приду до першей класи нашей

Ґимназиї, то наисце будзе барз, барз добре –наздава ше директор Хома. Дополнюєме женєшка у керестурскей штреднєй школи тройошколяре зоз Закарпатя, було их найвецей пе-церо, а єден у Керестуре уж и матуровал.

Промоция Ґимназиї на Закарпатю

Нашо собшеднїки визначую же початкомидуцого рока заплановане отримац промоц迥имназиї “Петро Кузмяк” у Мукачове иУжгородзе, и у населєньох у їх обласцох. ИСлавко Рац и предсидатель Рускей матки иШветовей ради Руснацох/Русинох/ЛемкохДюра Папуґа хтори и член НС Руснацох гва-рели же и дотераз, а и на шлїдуюцих презен-тацийох Школи, помогнє и началнїк за мла-деж и спорт у Мукачовским реґионє, членШветовей ради РРЛ Микола Бобинец, хторибул и єден з найзаслужнєйших за дотерашнїприход тамтейших школярох до Керестура.Вєдно з делеґацию з Войводини и Бобинцом,задумане же праве бувши и терашнї школярекерестурскей Ґимназиї зоз Закарпатя буду и

єй найлєпши промотере на представяню ро-дичом и потенциялним новим школяром.

Предсидатель Рускей матки и Шветовейради РРЛ Дюра Папуґа гвари же тота орґани-зация почувствовала потребу за реґионали-зованьом Ґимназиї по руски ище 2008. року,так же вєдно з директором Школи Янком Хо-мом уж теди розпочали мотивованє младихзоз Закарпатя за школованє у Керестуре.

– Дотерашнї контакти на тим планє ишлипрейґ здруженьох гражданох, орґанизацийох из потримовку ШР РРЛ, нїяк приватно, як тохтошка гварел, алє ше складам же тото со-труднїцтво треба увесц и до урядових орґанохнашей Покраїни. Важне повесц же з тим до-полнюєме число дзецох у нашим ґимназий-ним оддзелєню, алє и же тоти штредньошкол-ци з иножемства, после студираня русинисти-ки на факултетох у Новим Садзе, Прешове,Кракове, лєбо Нїредьгази, цо тиж єден з циль-ох їх приходзеня до нас на штредньошколскешколованє, єдного дня дома годни преподавацрусински язик. Русински язик у України ужприпознати, а рихта ше и припознаванє Руси-

нох як националней меншини – гвари Папуґа.Предсидатель Рускей матки и членНационалного совиту ище раз повторел жеподписане Спорозуменє барз добре, медзи-

тим, зауваги и нєдостатки у членох4, 6, 8 и 9 вшелїяк треба виправиц.Слово о одредзеньох о факултатив-ним ученю лєм українского язика,орґанизацийох хтори окреме спом-нути у Спорозуменю и видаватель-ней дїялносци, тиж лєм по україн-ски и по сербски, а за хтори нєясночи су пошлїдок технїчного препу-щеня, чи свидомого опредзелєняукраїнского подписнїка.

Штредня школа лєм початок

Директор Заводу за културу во-йводянских Руснацох Серґей Та-маш особнє барз заслужни жеСпорозуменє подписане. Як най-

значнєйше у нїм, визначує факт же документпершираз дава наисце институцийни рамикза сотруднїцтво и инициятиви у обласци кул-тури, образованя, науки, спорту... Опредзелє-ня з рамикового документу, яке Спорозуме-нє, буду конкретизовани у 2014. року, так жеби вельо скорей пред початком нового школ-ского року мало буц познате як ше будзе од-вивац черанка штредньошколцох и студен-тох, цо наведзене як приоритетни циль кедше нашо институциї уключели до пририхто-ваня Спорозуменя АП Войводини и Закар-патскей обласци. После представяня Ґимна-зиї на Закарпатю, обчекує ше же на рок уаприлу до Войводини придзе привредно-кул-турна делеґация Закарпатскей обласци, а уистим периодзе Ужгородски универзитеторґанизує вельки медзинародни сход о Шев-ченкови, цо будзе нагода за подписованє”Писма о намирох” медзи тоту академскуустанову и Универзитетом у Новим Садзе.

Тамаш наявює же у наступним чаше Заводпланує подписац и єдну файту спорозуменя осотруднїцтве зоз Закарпатским народним хо-

ром – професийним музично-танєч-ним ансамблом з Ужгороду, чийо фа-ховци би помогли и у квалитативнимподзвигованю роботи у наших КУД, аплановани и партнерства з тамтейши-ма музеями, театрами...

По його словох, нєшка ше интен-зивно пририхтує и подобне спорозу-менє з Прешовским самоуправнимкрайом у Словацкей, хторе би моглобуц подписане до конца рока. Доку-мент хтори пририхтую Завод за кул-туру войводянских Руснацох и По-країнски секретарият за медзиреґио-налне сотруднїцтво и локалну самоу-

праву будзе дефиновани як “Виява о нами-рох”, понеже Влада Войводини у медзичашекориґовала правилнїк о медзиреґионалнихспорозуменьох. Но, по змисту, обсягу и прав-ней моци будзе исти як и Спорозуменє зозЗакарпатску обласцу.

Директор Заводу за културу войводянскихРуснацох гвари же и у 2014. року приоритеттей установи на медзинародним планє будзеподписованє подобних документох з реґия-ми у Польскей и Мадярскей дзе жиє руска за-єднїца, як и операционализованє уж подпи-саних документох.

– Окрем же на медзиреґионалним уровнюповяжеме шицки держави дзе жию Руснаци,значне же то держави членїци Европскейуниї, та спорозуменя з їх реґиями понукаюможлївосц лєгчейшого приступу ґу ЕУ фон-дом наменєним за реґионални партнерства,як цо наприклад и Дунайска инициятива –гвари Тамаш и надпомина же и Закарпатскаобласц провадзи тот шлїд, понеже уж ма под-писане спорозуменє з Прешовским самоу-правним крайом у Словацкей.

Pi {e: Ми ро слав ЗА ДРЕП КО

ОЛЄГЧАНЄ И СТУДЕНТОМ

Докторант на нашим Оддзелєню за русинисти-ку Александер Мудри 2008. року плановал мастерстудиї уписац у Ужгородзе. Медзитим, кед пошолдо України, випадло же може студирац лєм як икажди студент з иножемства, односно плациц пол-ну школарину, понеже универзитети у НовимСадзе и Ужгородзе нє мали урядове спорозуменє.

– Поведзене ми же ситуацию годно ришиц, алєаж за шлїдуюци академски рок. Нє мал сом дзекутельо чекац, та сом ше врацел до Нового Саду – бе-шедує Александер Мудри.

STA NO VI SKO

Внєд зе лю на Ко со ве отри ма ни ло кал ни ви бе -ран ки, пер ши од 1999. ро ку хто ри по три ма ли ико сов ски и серб ски ин сти ту циї. И єд ним и дру -гим бу ло ва жне же би то ти ви бе ран ки бу лиотри ма ни и же би ше фор мо ва ло ин сти ту циї ко -три би при по зна ла и Сер бия и Ко со во. И При -шти на и Бе о ґ рад би зоз тим до ста ли ле ґ и тим ниин сти ту циї зоз ко три ма би мо гли ко му ни ко вац,ко сов ска власц би на тот спо соб мо гла ви тво рицвек ши су ве ре ни тет на тей ча сци те ри то риї якпо те раз, а за серб ску власц би бу ли отво ре нидзве ри за фор мо ва нє За єд нї ци серб ских оп шти -нох. Зоз тим би Сер би на Ко со ве ко нєч но бу ли„ин сти ту ци о на ли зо ва ни” и зоз то го би ха сен ма -ли и Бе о ґ рад и При шти на. Окрем то го, ви бе ран -ки бу ли ва жни и пре то же су усло виє за да ль шуин те ґ ра цию ре ґ и о ну до Европ скей униї, цо ин -те рес и Бе о ґ ра ду и При шти ни. Кед на па пе рушиц ко так кра шнє ви па тра, по ста вя ше пи та нє:ко му и пре цо нє од ви тую ви бе ран ки? А од вит нато то пи та нє ше до ста нє кед ше од ви тує на єд ноцал ком дру ге пи та нє: хто на й ве цей тра ци зоз ти -ма ви бе ран ка ми?

Од вит на то то остат нє пи та нє єд но став ни: гев -ти хто ри по те раз мо гли „ло виц у мут ним”. А тона Ко со ве ско ро же нє бу ло про блем ро биц, го -лєм у си вер ней ча сци. Сер би нє при по зна ва лико сов ски ин сти ту циї и нє сце ли мац вя зи зоз нї -ма, а Бе о ґ рад нє мал ре ал ну кон тро лу на те ре ну.Си вер ко ло шти ри ро ки мал по вла сце не по ло же -нє у пор ци й ней си сте ми, бо ро ба хто ра ишла наси вер нє бу ла опор ци й о ва на зоз ПДВ-ом. Тоотво ре ло мо жлї восц же би да цо фик тив но, презпа пе ри бу ло уна пря ме не на Ко со во, а у ре ал но -сци би то та ро ба бу ла пре да ва на на чар но у Сер -биї. Лє бо кед би и по шла на Ко со во, слу чо ва лоше же би бу ла пре да ва на у дру гих ча сцох Ко со -ва, без на пла це но го ПДВ-а. Цо век ши шле пер иПДВ на гев то цо ше у нїм во жи, то век ши за ро -бок. Нор мал но же то нє ро бе ли шиц ки хто ри та -рґ о ва ли на Ко со ве, алє вше лї як же мед зи нї мабу ло и та ких. Дру ги спо соб „му ля ня” бул зоз по -мо цу хто ру Сер бия по си ла ла на Ко со во. Дзе по -єд ни про єк ти за ко три обез пе че ни пе нєж нї ґ да нєви бу до ва ни, а пе нє жу нєт. Од но сно єст, алє у да -чи їх ки шен кох. Тре ца ґру па гев тих хто ри би мо -гли мац ха сну од за три мо ва ня status quo, то гев-ти хтори доставали плацу и од косовских и одсербских институцийох, лєбо од єдних плацу, аод других даяку файту финансийней помоци.Тиж так правенє шора на Косове би могло завад-зац и гевтим хтори „робя” у явних подприєм-ствох котри ше финансую зоз буджету Сербиї, ана терену у ствари нїч нє робя, найчастейше пре-то же ше нє находза у местох, у хторих су фор-мовани и єдноставно нє маю цо робиц на тери-ториї на хтору су премесцени. Конєчно, вибе-ранки нє одвитую анї дзепоєдним процивнїкомевроинтеґрациї, понеже су, хвильково, главниуслов предлужованю того процесу.

Зоз отримованьом виберанкох, шицки тотилюдзе дацо траца, прето же формованє институ-цийох оможлїви нормалну комуникацию Беоґра-да и Приштини зоз людзми на терену, уведзе шеинституционалну контролу терену, цо значи иконтролу пенєжу, а Сербия предлужи драгу доЕвропскей униї. Прето праве медзи нїма и требаглєдац гевтих хтори орґанизовали гроженя и про-вокациї, на концу и напад на дзепоєдни виберан-ково места. Чи то поробя косовски, чи сербскиинституциї, чи вєдно – цалком нє важне. Важнеже би вони були пренайдзени и же би, кед же сувиновати, одвитовали, прето же на сиверу Косо-ва кельо раз ше буду отримовац виберанки – во-ни нє годни буц успишни.

КО СОВ СКИ ВИ БЕ РАН КИ

СПОРОЗУМЕНЄ АП ВОЙВОДИНИ И ЗАКАРПАТСКЕЙ ОБЛАСЦИ УКРАЇНИ

РУСКА РЕҐИОНАЛНА ИНИЦИЯТИВА

T E M A Т И Ж Н Я

Пишу: M. ZAZULYKI. SABADO[

Де мо крат ски ви бе ра нки найбаржей нє одвитую тим цо по те раз мо гли

„ло виц у мут ним”

Окрем подписаного спорозуменя зоз Закарпатйом, интензивно ше пририхтує и подобни документ

з Прешовским самоуправним крайом у Словацкей. На медзинародним планє приоритет у 2014. року будзе

подписованє спорозуменьох з реґиями у Польскей и Мадярскей дзе жиє руска заєднїца

Чолнїки Закарпатскей обласци з делеґацию войводянских Руснацох

Page 4: Ruskeslovo 45 3550

NA[O MESTA 8. NOVEMBER 2013.4

З од лу ку На ци о нал но госо ви ту Ру сна цох, у Би ки чубуд зе отво ре на Под руч накан це ла рия НС. На тот спо -соб Би ки ча нь ом ука за начесц и пре по зна ти їх ве це й -роч ни ак тив но сци. Де ян Бо -ба ль, пред си да те ль Со ви туМЗ Би кич и КПД „Иван Ко -тля рев ски”, дзе кує за од лу куНа ци о нал но го со ви ту хто ри,як гва рел, пре по знал ак тив -но сци Ру сна цох у тим срим -ским ва ла лє и хто ри ше у на -ступ ним пе ри од зе ище бар -жей по три ма.

– По те раз зме ище нє до -ста ли офи ций ну од лу ку НСалє ми уж пла ну є ме же бишед зи ско кан це ла риї бу ло уоб но ве ней ет но-хи жи.

Окрем ме ста за ет но-ви ста -ву, ту буд зе ме ста у єд нейпро сто риї и за кан це ла рию.На зда вам ше же на тот спо -соб ище бар жей злєп ша мекул тур ни жи вот у ва ла лє, атиж и кед сло во о про сви ти,ро бо ти здру же нь ох, та и уду хов ней об ла сци – гва рипред си да те ль Де ян Бо ба ль.

Вон до да ва же ше об че куєи уря до ву од лу ку НС же бисци гла до Би ки чу, а тиж и жеби ше по знє й ше утверд зе лои дзе нь отве ра ня кан це ла -риї. Би ки ча нє об че кую жеро бо ту кан це ла риї буд зепро вад зиц и „пе нє жна по -три мов ка”.

Вл. Дї.

У Шид зе, 5. но вем бра озна че ни Дзе нь здо га до ва ня кед пред22 ро ка ми гор ват ски мо ци ґра на то ва ли Шид. Те ди у бу дин куда ке ди шнь о го По ль о при вред но го ком би на ту на ро бот ним ме -сце по ги ну ли Дь ор дє Ма но й ло вич и Ми ро слав Шер фе зи з Ер -де ви ку и Сло бо дан Ми ха лє вич з Ви шнї че ва, а ве цей ро бот нї -ки по ка лї че ни.

На спо мин-та блу на бу дин ку ПИК-у, вен ци и кве це по кла -дли Ни ко ла Ва сич, пред си да те ль Оп шти ни Шид и др Бра ни -слав Ма у ко вич, пред си да те ль СО Шид у ме но ло кал ней са мо -у пра ви, по тим де ле ґ а циї СУБ НОР; СПС и Од ря ду го ря кох„Ла зар Би бич”. Са ва Ро шич, пред си да те ль ОО СУБ НОР под -зе ко вал при сут ним же при шли здо гад нуц ше тра ґ ич ней по дїїко тра ше слу че ла пред 22 ро ка ми и по во лал же би з ми ну туци хо сци бу ла ука за на чесц по ги ну тим. По тим Не бо й ша Су бо -тич, но ви нар Ра дио Ши ду, а те ди за ня ти у зе млє дїл скей за дру -ґи, бе ше до вал о тра ґ ич ней по дїї и опи тал ше пре цо по нє шканїх то нє од ви то вал за зло дї й ство. Мед зи при сут ни ма бул иЦвєт ко Ра кич, по моц нїк пред си да те ля оп шти ни, др Кр сто Ку -реш, пред си да те ль Со ви ту МЗ Шид, бор ци и гра жда нє.

По тим шиц ки на щ и ве ли бу ди нок Дзе цин скей за град ки ПУ„Єли ца Ста ни ву ко вич-Ши ля” дзе их при ви та ла ди рек тор каЯсми на Ва рґа. Во на здо га дла присутних же тиж пред 22 ро ка -ми исто го дня ґра на ти спа дли и на са ми бу ди нок дзе цин скейза град ки и же бу ло ве ль ке щесце же нє бу ло жер тви анї по ка -лї че них. Вл. Дї.

PRO BLEM ОРEZОВАНЯ DRE VOH У ДЮРДЬОВСКИМ ПАРКУ

ДОК ЄДНИ НОШЕЛИ ДРЕВА, У ДРУГИХ ЗОВАРЛО

Пред двома тижнямиу centre Dxrdqova po-~alo oрезованя drevkohu parku. Акция po~alа знаmirу `e bi {eorezalо suhi konari ivinylо suhi dreva ko-tri gro`a bezpe~ nosci{kolyroм dxrdqovskejosnovnej {koli, kotra{e nahodzi u samimparku kadzi преходза{kolyrе.

Iniciytivu poru{a-la Mariy Trti~, direk-torka O[ „ЙованЙованович Змай” уДюрдьове. До помоциповолане Yvnе komu -nalnе podpriwmstvо„Uslugi i otrimovanw”, kotre zadlu`ene za otrimovanw par-koh u op{tinskih mestoh. Шkola dostala odvit `e dxr-dqovski park тераз nw prioritet и же ше за отримованє дре-вох у парку анґажує людзох котри як надополнєнє за тотууслугу однєшу тоти порезани древа. Нєзадовольни з такимодвитом, о тим urydovо информовани и predsidatelq Op-{tini @abelq, и то як Apel za za|itu bezпeчносci{kolyroh, у котрим vira`ena zastaranosc Шkoli `e suhikonari i dreva gro`a преходнїком, окреме дзецом, алє и жепарк важни сеґмент у Дюрдьове и же ше валал зоз нїм цеши,алє же го потребно допатрац.

У Дюрдьове почало orezovanw prekrasnih, розкошних u`buv{ih roзko{nih i dawdnih ridкih sortoh dreva. Parkpodzelwni zoz kri`anqom dragoh do {tiroh caloscoh, a оre-zovanє nw po~alo u gevtей часци дze {e nahodzi {kola, alwprej} dragи, u ~asci dze piyc, a potim u ~asci dze dzecin-ske bavil<|e u kotrim i zastanovene orezovanw bo, yk gvare-la wdna gra`danka, tedi у людзох зоварло. Dzekuxci dobrejkoordinaci< Дxrdqov~anoh, kotri ked zba~eli `e {e barzorezuє, нє лєм suhi, alw i zdravi konari, apelovali же тотцо то роби, нє nwokon~uw svox robotu yk treba. Яk direk-

torka Mariy Trti~ vi-zna~ela, у рozgvarki zozdirektorom YKP “Ro-zvoj” doznala `e an}a-`ovani lxdze kotriorezux dreva u parku якплацу za toti dreva coih orezali. Чlovek ko-tri rezal древа, gутоrel`o то jomu зверене и жеби {icko orezane, sebeбере. Доgvarkа була –usluga za uslugu. Tediше medzi dzecinskimagombalkami moglo {evidzic velqo poorezova-ni konari na `emi, икamion, polni z drevomkotri odvo`i i vraca{e po ostatok.

Предсидатель Mесней заєднїци у Дюрдьове Владимир Ба-лоґ похвалєл директоркову инициятиву, алє исто так, крити-ковал нєфахове орезованє. Чlen Sovitu МЗ Дюрдьов Слави-ца Барань котра zadlu`ena za ekolo}ix наглашела же drevamo`e orezovac лєм toт hto {e do togo rozumi, nw напамят.

Дакус кед ше змирели зли духи, нa shadzki na kotrej tre-balo поmiric обиdva boki, gevtih kotri сцу o~uvac park igevtih kotri go dlu`ni dopatrac, zi{li {e direktorkаMariy Trti~ i tehn<~nи direktor YKP “Uslugi i otrimo-vanw” Ґоран Идїдов, и napraveли poradу. Пovolaна dr YsnaKora~, pejza`ni arhitekta, котра napravi predлог dalq{o-go u{orjovany parku.

З оглядом же после того ушорйованя у парку будзе местаза нови древка, на тоту тему, Милица Миличевич чlenop{tinskей vi ver{ nej ra di Op {ti ni @a belq, котра за-длужена за еколоґию, визначела же каждого року єст у пла-нє ожелєньовац општински парки. Прешлого мешаца новидревка засадзени лєм у Чуроґу. У Ґосподїнцох сто древка за-садзени на концу валала у парку коло авионского кридлаище прешлого року.

С. Барань

Дюрдьовски парк зоз порезанима и сухима и здравима конарами

ПОКРАЇНСКИ ОМБУДСМАН У КУЛИ

НАЙВЕЦЕЙ ПРИГВАРКИ НА СОЦИЯЛНИ ПРОБЛЕМИ

– Як и у других штредкох, и у Кулигражданє найвецей пригварки мали напроблеми з обласци комуналней дїял-носци, на одношеня з општинску упра-ву, на одношеня локалней самоуправуґу здруженьом гражданох, на пробле-ми у обласци будовательства, а найве-цей на социялни проблеми и чежкеекономске положенє жительох општи-ни – гварела заменїца Покраїнскогоомбудсмана Даница Тодоров. Вона зозсвоїма сотруднїками 4. новембра нащ-ивела општину Кула дзе бешедовалазоз гражданами о їх проблемох и деле-мох вязаних за шицки обласци люд-ских правох.

Як познате, институция Покраїнско-го омбудсмана защицує людски праваи шлєбоди кед их знєважи покраїнска и

општинска управа, або орґаниза-циї и явни служби хторим вониснователє.

Заменїца омбудсмана ДаницаТодоров по розгварки у Кули на-глашела же ту єст досц людзохкотри проблеми пробую ришоваци з помоцу омбудсмана, а найча-стейше вязани за можлївосци яквитвориц социялну помоц

– На обезпечованє роботи минє можеме уплївовац, алє у ви-творйованю правох зоз социял-ней защити лєбо комуналнихуслугох, ту можеме помогнуц.После виглєдованя, до орґану ло-калней самоуправи даваме пре-поруки и способи як ришиц про-блеми, а маме искуство же вониуглавним поступаю по тих пре-порукох и виправяю нєдостатки– гварела Тодорова у Кули.

М. Афич

ПРОМОЦИЯ ФИЛМА О ВАЛАЛСКИХ ЖЕНОХ

Исти дзень, пондзелок у Кули, у будинку Општини отримана промоция филму„Видзи ше ми же сом дакус иншака” хтори бешедує о доприношеню женох квали-тетнєйшому животу у войводянских општинох. Филм, як резултат дворочного про-єкту Покраїнского омбудсмана представела заменїца омбудсмана Даница Тодоров, аактерки у нїм и представительки Здруженя женох „Байка” з Руского Керестура, як изоз Здруженя женох „Бикичанки” з Бикичу.

На промоциї у Кули були и членїци „Байки” на чолє з предсидательку Славицу Ка-тона, потим представительки Аґенциї за розвой Општини Кула, предсидателькаСкупштини општини Снежана Мркаич, и други заинтересовани.

Сход закончени зоз конструктивну дискусию у котрей жени зауважели же требапорушац роботу општинскей Комисиї за родну ровноправносц котра иснує лєм напаперу. Єден з акцентох дискусиї и заувага же ше женски здруженя у општинох по-волує на рижни манифестациї лєм як прикраску, а до нїх нє доходза информациї ко-три важни за живот локалней самоуправи.

Як було видно и на тей промоциї, керестурске Здруженє женох „Байка” єдно з на-йактивнєйших або аж и єдине котре ше намага робиц так як задумане участвованєженох у доприношеню живота локалней заєднїци.

Як догварене, промоция филма „Видзи ше ми же сом дакус иншака” будзе отри-мана на пияток у Шидзе, як и у Руским Керестуре, а датум ше одредзи после.

Учашнїки розгварки з омбудсманом у Општини Кула

ПОД РУЧ НА КАН ЦЕ ЛА РИЯ НА ЦИ О НАЛ НО ГО СО ВИ ТУ

РУ СНА ЦОХ У БИ КИ ЧУ

ПРЕ ПО ЗНА ТА ВЕ ЦЕ Й РОЧ НА АК ТИВ НОСЦ

ЗДО ГА ДО ВА НЄ НА ҐРА НА ТО ВА НЄ ШИ ДУПРЕД 22 РО КА МИ

ЖЕР ТВИ НЄ БУДУЗА БУ ТИ

Зоз озна чо ва ня Дня здо га до ва ня жер твох бом бар до ва ня у Шид зе

Концом прешлого тижня у Руским Керестуре преробелбанкомат банки Поштанскей шпоровнї хтори инсталовани уЗдравственей амбуланти у чекальнї дзе лаборатория и зуб-ней амбуланти од Маковского шора т. є. Фрушкогорскей улї-ци. Банка Поштанска шпоровня так виполнєла обецанє жепостави свой банкомат и з тим ше жительом Керестура обез-печи голєм лєгчейше дойсц до свойого пенєжу. У валалє тотераз други банкомат попри банкомату ОТП банки, котрише находзи у ресторану „Червена ружа”.

По завераню двох банкох у валалє, шицки услуги уплацо-ваня Керестурци и далєй можу окончиц лєм на єдним шал-теру валалскей пошти, прецо там скоро кажди дзень велькигужви. М. А.

КЕРЕСТУРЦИ МАЮ ИЩЕ ЄДЕН БАНКОМАТ

ЛЄГЧЕЙШЕ ДО ПЕНЄЖУ

Page 5: Ruskeslovo 45 3550

NA[O MESTA8. NOVEMBER 2013. 5

Лидия Сабадош (30 роки), програмерка:– Любим читац рубрику „Спорт”, прето же там

пише о успихох наших младших и старших спор-тистох и любела бим читац вецей колумни.Интересує ме рубрика „Руске слово у швеце” избуваня по наших местох. Звишок ми висткикотри людзе патра на телевизиї, а нє вязани су занашу заєднїцу. Любела бим пречитац дацо цолюдзом осучаснює каждодньови живот.Пременєла бим кус дизайн, алє же би остал„ретро”.

Мирослав Сакач (54 роки), електротехнї-чар:

– У „Руским слове” ше ми пачи рубрика „Знаших местох”, бо прейґ нїх мож дознац цо шеслучує у наших валалох. Интересантни ми булифельтони о просвитних роботнїкох и думам жеби требало вецей писац о людзох котри дацопосцигли. Любел бим пречитац даяки практичнисовити вязани за обисце. Пачи ше ми нова„Дикица”, бо любим гумор. Нє читам у „Руским”политику, прето же то можем пречитац и у дру-гих новинох.

Mariy ^eki~ Siv~ (48 roki), profesorkaklasnej nastavi:

– Najvol<m ~itac teksti htori {e odno{a nana{u pre{losc, tradicix i kulturu. Okreme bimpohvalwla temi o reli}i< i u tim kontekstu pa~imi {e `e zme dobre povyzani zoz cerkvu, cooba~l<ve u tekstoh. Potim, z oglydom `e somprosvitni robotn<k, pa~i mi {e `e wst temi htoripo{veceni mladim, a okreme teksti o uspihohmladih talantoh u {ickih oblascoh. Moj pred-klad `e bi {e prez teksti i temi dakus vecejuvagi dalo na{ej diyspori. Dumam `e na{o lxdzehtorih wst velqo u {vece dakus zaнєдзбани. Druge,co bim lxbela `e bi vecej bulo zastupenшe u novinoh, тo aktivnoscиna{ej Matki, odnosno Ruskogo kulturnogo centru у Новим Садзе.

AN KE TA: NOVI SAD

Лидия Сабадош

U Berkasove u [idskej ul<ci nw mo`nw zamerkovac nove postavene mesto za~ekanw avtobusoh htore omo`l<vxwsklon<c {e od di`d`u i vitru, odnosnoslunka. Mesto prikra{ene i zoz „za|it-nim znakom” Berkasova, a to grozno, od-nosno vino i viniyda. Na`alq, ostatn<roki avtobusi wst v{e menwj, alw gevtimkotri go ~ekax, nasampredz {kolyre, za-klon {e zda. Lwm ked {e i|e {icko za-~uva a nw o~koduw...

Vl. D>.

ZAKLON OD DI@D@U I SLUNKAМирослав Сакач

Mariy ^eki~ Siv~

UU sslliikkii ii sslloovvoohh

NO VO SAD SKI STUDENTI OHORELI OD [U]I

NW GANQB [E POJSCDO DOHTORA

Na novosadskim Univerzitetu uNovim Sadze 19 studenti ohoreliod {u}i. Tota parazitna, oberacahorota prisutna cali rok, alw ho-rih wsat najvecej u w{enqskim i`imskim periodze. Ka`di rok {eu Serbi< re}istruw kolo 4 500, a uVojvodini kolo 2 000 horih od{u}i.

Znaki tej horoti to {verbenwvnoci htore {e pogor{uw pod d<j-stvom ceploti, yk napriklad posletu{irany. Premenki na skori zda-bu na mali pir|ki htori u formiosipkoh. Zyvxx {e na megkim, nabruhu, medzi palqcami, pod pazuha-mi, medzi scegnami, yk i na polnihor}anoh. I toti htori ~istotni ivodza rahunku o sebe, mo`u {e za-ra`ic od {u}i.

Medzi studentami na Univerzitetu u NovimSadze ~islo horih, u odno{enx na pre{li pejc

roki, ro{nw. U Zavodze zazdravstvenu za|itu studentohNovi Sad gvary `e pre{logoroku bulo zazna~eni 52 slu~a<i `e na 10 tisy~i studentohohory pecero co, yk gvary, nwalarmantne, alw znova prisut-ne.

– [u}a {e preno{i prej}seksualnogo odno{eny, spanyna istej poscel<, prej} dlug-{ogo bl<zkogo kontaktu zozskoru zara`enej osobi, yk iprej} zara`enej poscel<ni,{matoh i predmetoh za osobnehasnovanw. Naj~astej{e {e zy-vxw u mestoh za kolektivnezmescenw, yk co to internati,studentski domi, goteli, alw i

yvni prevozki. Barz zna~ne nagla{ic `e {e {u}a nw mo`e pre-

nwc z bo~kanqom i rukovanqom. Za l<~enw {e ha-snuw kremi – sakbicidi, alw obovyzno {etreba yvic dohtorovi htori mu{i dac te-rapix, zna~i nw mo` x hasnovac samoi-niciytivno – gvary u Zavodze.

Ked {e {u}u po~nw l<~ic na ~as, vonanwstava o daskelqo dn<, alw raz zara`enaosoba mo`e znova ohoric. [icki {mati,ru~n<ki, poscel<nu, htoru zara`ena osobahasnovali treba virajbac na najmenwj 60stupn<, a toto co nw mo` rajbac treba po-lo`ic do me|ka, dobre zavrec i nw otve-rac najmenwj tri dn<. Treba i dobre uci-cac tepihi i mebelq.

Fahovci dumax `e {e {u}a zyvxw ci-kli~no, u intervaloh od kolo 15 roki, go~nw posto< ob|e prilapene poy{nwnw pre-co do togo prihodzi.

Zavod za zdravstvenu za|itu studentohrealizuw prowkt „[u}a – nw ganqb {e, doh-torovi yv {e”, z cilqom `e bi studentiznali `e {u}a prisutna, yk x mo` prepo-znac, yk {e {iri i co treba zrobic u tejsituaci<. May Zazulyk

In for ma ciy `e an< wdna av to-{ko la u Ser bi< nw vi polnxw uslo viy zaro bo tu po no vih pred pi san qoh nw velq ke nwspod zi vanw. Na na {u tran -sport nu kul tu ru na i hod zi me na kad zi kro ~i me z dvo ra – dra gu pre hod zakri sta kri ̀ om i v{e dze nam z}odnw, taj ku ni d`i pi par ki rux ta koj oprezsa mih dzve roh, a zvi ~aj ni vo ̀ a ~e nagn<va ni i lax i tih oprez, i gev tihspo za se be. [ko li vi pa dli yk `er tvi, alw... ozda {e od da kalq mu {e lo ru -{ic.

I|e pre {lo go ro ku u max prin w{e ni no vi pra viln<ki o ospo so bjo vanxkan di da toh, a av to-{ko li {e za rok i pol tre ba li ospo so bic za <h pri men -qo vanw. No, od 2 000 {ko loh, lwm 100 da li vi mo gu za pre re }i stra cix, gev -ti na pre dok od -u sta li. Te raz{e uka za lo `ep r e d p i s a n istan dar di nwvi polnxx an<to ti sto {ko li.Bo, yk zoz Ko -mi si< za li cen -ci MUP Ser bi<na gla {ux, vel<na ba ve li kom -pxte ri, vi deon a d z o r i ,u~alqn<, maxpo li }o ni... alw nw i {ko lo va nih pre po da va ~oh za te o rij nu na sta vu.

Wden ~as u av to-{ko loh nw bu lo po treb ne na |i vjo vac god zi ni te o ri<,kan di da to vi dosc bu lo {ed nuc za kn<`ku, na u ~ic i po lo ̀ ic te o rij nu~asc is pi tu. Te raz zav ̀ a te sta no vi sko `e bi {e bu du ci vo ̀ a ~e per {e do -bre pod ko va li zoz te o rix. Tu i na stal pro blem. Nwt ih hto u~ic – per {etre ba ob u ~ic na stavn<koh.

Go~ tran sport ni pra vi la uni ver zal ni za {ic ki `e mi, obu ka i po kla -dany ro zli~ ni. To ti zoz vek {u tra di cix i co tri max do se be, vi ma gaxvelq ke znanw i shop nosc. Po sle te o rij nih god zi noh, vel qo {e uva gi da vavo ̀ enx na po li }o nu, par ki ro vanx, sti mu luw {e ri ̀ ni at mos fer ni uslo -viy, i a` vec {e uklx~uw do pra vo go tran spor tu. Ked {e po lo ̀ i is pit,do sta va {e do ~a so vu vo ̀ ac ku, u ko trej vo ̀ a~ zno va na pre ver jo vanx.

Pre {lo go, alw i to go lwta, na no vo sad skih ul<coh bu li oba~l<vi av ta zoz“L” ozna ku. [ic ki co ma li uslo viy i pen w`i na ma ga li {e po lo ̀ ic vo -`ac ki po sta rim. Ce na “B” ka te }o ri< bu la spod 20 000, po no vim vo na ve -cej yk 55 000 di na ri. No, ked u ce ni i ro zli ka u kva li te tu, vec obu ka nwdra ga. Ka ra za “zvi ~aj ni” po tu peny 5 000 di na ri, osob ne is ku stvo (bezura ho va nih ne }a tiv nih po e noh).

Dxra Vi na>vi na ji @e u net.rs

GN<VI PE KEL QNIH VO @A ̂ OH

PPol<n~e i KKva{nyk

ANKETA:

Ana Rimar, studentka Filozofskogo fakultetu:Vidzela som na fejsbuk }rupi mojogo fakultetu `e wst

horih od {u}i. Dumam `e {e tota horota preno{i z doti-kom i `e skora zna naj~astej{e {verbic vnoci i dumam `ebim znala prepoznac simptomi. Po{la bim do dohtora kedbim oba~ela daco nwzvi~ajne.

Zlatko Emejdi, student na Fakultetu tehn>~nih nau-koh:

Nw ~ul som `e wst horih od {u}i. Nw znam velqo o tej ho-roti, alw dumam `e to pe~aro~kovo ohorenw skori. Mo`e-buc {e preno{i z kontaktom. Ked bi mi daco vi{lo na sko-ri i nw pre{lo o par dn<, po{ol bim do dohtora.

Nata{a Kolesar, studentka Filozofskogo fakultetu:Nw ~ula som za konkretni slu~aj, alw som vidzela na }ru-

pi mojogo fakultetu. Nw znam velqo o tej horoti. Znam `eto oberaca horota skori i `e {e preno{i pri dlug{imkontaktu zoz zara`enu osobu. Nw preno{i {e zoz rukovanq-om, alw mo`e z oblapynqom, bo~kanqom. Vivoluw x mali pa-razit, a per{i simptomi to {verbenw vnoci, naj~astej{edlanqoh, pod pazuhami.

Табла на фотоґрафиї ше находзи на коцурскимшмециску. Як є написана, на латинки и на кирил-ки, значи каждому по смаку, могла би стац и уВуковаре. Правда, на нєй хиби даєдна буква зоз

мадярскей абецеди же би були заступени шицкиписма хтори у Коцуре у обтоку.

Франту набок, алє думам же то озбильни про-блем, або голєм манифестация озбильного про-блему.

Свойочасово, кед сом зоз своїма колеґами вод-зел Совит Месней заєднїци Коцур, мали зме нє-наявену контролу Републичней санитарней инс-пекциї. Кед видзели як ушорене шмециско, нїякизауваги нє мали, алє лєм хвалєли.

Нєшка шмеце на Кулянскей драги и такой колодраги а Коцурци кед приду на шмециско нє маюдзе висипац шмеце. Ґу тому, и угинути животинїшмердза на верху жеми.

Випатра же Совит Месней заєднїци окрем женє отримує шмециско як треба, вон нє кадри анїтаблу виписац як треба. Прето, их модлїм, же биголєм зняли тоту таблу, бо Коцурци писмени.

Рафаил Русковски

АЗБУЧНО-АБЕЦЕДНА ТАБЛА НА КОЦУРСКИМ ШМЕЦИСКУ

РЕАҐОВАНЄ

ЯКЕ РУСКЕ СЛОВО БИСЦЕ ЛЮБЕЛИ ЧИТАЦ?

Page 6: Ruskeslovo 45 3550

EKONOMIY/EKOLO]IY 8. NOVEMBER 2013.6

GRA@DANW SCU PIC KVALITETNU VODU, ALW TO KO[TA

(Pred lu ̀ enw z 1. bo ka)Zwdin wni na ci< 2013. rok pre gla {e li za rok kva li -

tet nej vo di za pi ce, a te raz {e za pro vad zuw i de ka da(2005–2015) za |i ti vo di. Pra ve pre to fa hov ci {e za -kla dax `e bi {e `i tel qom Ser bi< obez pe ~e lo kva li -tet nu vo du za pi ce. Prav da `e to ko {ta, alw to za{ lwmmenwj yk co {e vi dvoxw u zdrav stve na l<~enw ho ro toh ko -tri na sta vax na sam predz pre ha sno vanw nwkva li tet nej vo -di za pi ce, zaklx~uw dr Tany Bwlo vi~ zoz Za vo du za yvnezdravw.

Ar sen naj vek {a bri }aU Voj vo di ni naj vek {a bri }a yk od stran<c ri ̀ ni ~e` ki

me ta li u vo di za pi ce, a na sam predz vek {e pri su stvo ar se -nu yk co to do{lwbod ze ne po med zi na rod nih stan dar doh.

Ar sen upl<vuw na zyvjo vanw kar ci no moh u ~lo ve ko vimor }a ni zme, na sko ri, po krut koh i dru gih nu ka{n<h or }a -noh.

U vo di za pi ce po vek {i ni me stoh u Voj vo di ni, na sam -predz u Ba~ kej i u Ba na tu, wst dosc i `el wza, ta i dru gih~e` kih me ta loh. Nw vin<mok u tim an< me sta dze `ix i pri -padn<ki na {ej zawdn<ci.

Su bo ti ~anw don wdav na pi li vo du u ko trej bu lo ar se nuve cej yk do{lwbod ze ne po stan dar doh. Med zi tim, yk na pra -ve na fa bri ka vo di, tot pro blem ri {e ni, alw lwm za va ro -|an qoh. @i telw po men {ih me stoh ko lo Su bo ti ci i dalwjpix nwkva li tet nu vo du yk i sko rej. Po dob ni ob sta vi ni iu Od`a ku, Sta rej Pa zo vi, a i po dru gih va ro {oh.

Dosc kri ti~ ne po op {ti noh u Ba na tu, u Zrenyni nu, po -ved zme, alw i u op {ti noh u Ba~ kej yk co to u op {ti ni Ba~ -ka Pa lan ka, ta i ind zej.

U Sri me da kus lwp{i ob sta vi ni. [idynw pix kva li -tetnwj{u vo du, bo wst velq ki `ri dla kva li tet nej vo di ulw{e pri Ba trov coh. Di rek tor {id sko go vo do vo du Mar koBa<~ gva ri `e vo da za pi ce kva li tet na, bo to mu do pri no {ai dva no vi hlo ro }e ni apa ra ti ko tri di }i tal no do zi rux vo -du u vo do vo du zoz hlo rom. Prav da, to ti apa ra ti barz dra gi.

Za |i ta `ri dloh vo di od kalq vo du be re no vo sad skivo do vod

No vo sadynw po konwc pre {lo go vi ka pi li uglav nim do -bru vo du. Po sle yk NA TO 1999. ro ku bom bar do val dze powd -ni in du strij ni obwkti u No vim Sad ze, a na sam predz Ra fi -ne rix, ̀ ri dlo na Vow nim ostro ve z ko tro go no vo sad ski vo -do vod be re vo du v{e za gro ̀ en {e, bo z ~a sci po d`em ni vo -di {e po mi {a li z ostat ka mi naf ti co vi ce kla z bom bar do -va nih ba ze noh Ra fi ne ri<.

No vo sad ski vo do vod vo du za pi ce be re zoz {ejscver ti kal nih i {ejsc go ri zon tal nih stud nqoh priDu nax. Med zi tim va ro{ v{e vek {i, v{e {e ve cejtro {i vo di za pi ce, ta bi co sko rej obez pe ~ici|e golwm da skel qo studn<, yk i no ve `ri dlo, bovelq ke ra u bo vanw te ra{n<h `ri dloh spri ~in< `e{e tim `ri dlom barz zmen {uw vik tir vany, kon sta tuw drSrdyn Ron ~e vi~ zoz Pri rod no-ma te ma ti~ no go fa kul te tuu No vim Sad ze.

Von gva ri `e {e u po d`em nih vo doh oba~l<vo zvek {uwkon cen tra ciy vi nil hlo ri du, co znak `e pre bi va ka na li za -ciy. Po sle bom bar do vany opra ve ni ko lek tor za ka na li za -

cix ko tri nwdal wko pri `ri dlu na Vow nim ostro -ve, na pra ve ni no vi ko lek tor na Li ma nu 1, alw toma lo. Pa smo pi sku i {lxnku za sta novxw `el wzo iman }an, alw nw mo ̀ e pre fil tro vac de ter d`ent, an<l<ki. To to efi ka sno mo ̀ e za sta no vic lwm drob neuglw.

Na zlwp{anx vo di za pi ce ko tru be re i pre rabyno vo sad ski vo do vod i viglwdo vanx no vih `ri dlohuklx~e ni bul i po zna ti in sti tut “Yro slav ^er ni“zoz Ze mu nu, med zi tim, naj vek {a bri }a `e za za pro -vad zo vanw tih viglwdo van qoh nwt pen w`i.

@i telw v{e ve cej pix mi ne ral ni vo diKed nw ma ce kva li tet nu vo du za pi ce u studn< abo

u vo do vo du, pij ce vec mi ne ral nu. Z vo du {e nw lwmsce za ga {ic smiyd, alw vo da i po ̀ i va, vo na namzlwp{uw zdravw: po ma ga u pro ce su tro veny po ̀ i viu `a lud ku, zlwp{uw ro bo tu po krut koh i dru gih or -}a noh. Po te raz mi ne ral na vo da bu la luk su zna ro ba,a vo na i|e yk po ma ga, bo na do polnxw dze powd ni

mi ne ra li co nam nwob hod ni u or }a ni zme, kon sta tuw drAlek san dra Tu bi~ zoz Pri rod no-ma te ma ti~ no go fa kul te -ta u No vim Sad ze.

[ve to va zdrav stve na or }a ni za ciy da la stan dar di o kva -li te tu vo di, ta {e to ti co pod pi sa li to tu De kla ra cixmu {a to go i pri tri mo vac. Hi ba u tim `e po na {ih pred -pi san qoh pro du ko va telw mi ne ral nih vo doh obovyzni dacna fly{i so stav tej vo di, a nw obovyzni su na pi sac `e htobi x nw tre bal pic u velq kih ko li ~e stvoh. U prin ci pu,tre ba pic raz wdnu, raz dru gu mi ne ral nu vo du, ri ̀ nih so -sta voh mi ne ra loh. ]a zo va nu vo du bi nw tre ba li pic po -lo`n<ci i dze ci do se dem ro koh, bo {e im i|e nw za kon ~elro zvoj <h nu ka{n<h or }a noh.

Apa ra ti co n<bi pre ~i scux vo du, co mo` ku pic na tar -}o vi |u, do bri lwm ked {e u n<h porydnw meny fil te ri, avo ni barz dra gi. U pro civ nim vo ni na pravy vek {u ~ko duyk ked piw ce vo du zoz ~o pa vo do vo du.

Vo du u no vo sad skim vo do vo du {e kon tro luw na 18 me -stoh. Da ke di {e to porydnw kon tro lo va lo na ka ̀ dim kon -trol nim me sce, te raz {e {po ruw, ta {e kon tro lu okon ~uwpe ri o di~ no do kru ga, tak `e na dlu ̀ ej nw vi o stanw an<wdno me sto, alw {e ih nw kon tro luw na raz. U Be }e ~u, po ved -zme, ta kej kon tro li nwt, bo <h vo do vod nw u si ste mi no vo -sad sko go vo do vo du.

U Madyrskej vo da naj drag {a, u Ukra>ni naj tun q{aPri rov nux ci kva li tet vo di za pi ce i wj ce nu u der ̀ a -

voh co u Evro pi, tre ba spom nuc `e `i telw Madyrskejpix najnwkva li tetnwj{u vo du u Evro pi. Pre to madyrskavlasc od red ze la `e u idu cih dze {ec ro koh barz vel qo bud -ze ukla dac do si ste mi i mre ̀ i vo do vo doh `e bi {e do sta -lo kva li tetnwj{u vo du za pi ce. Za to to u` do sta la i sred -stva zoz fon doh Evrop skej uni<.

Yk ra ci o nal na in ve sti ciy do vo do vo du i eko nom skioprav da na ce na vo di za pi ce u {ve ce {e ra huw ked me {a~ -ni ra hu nok za vo du co pla ci fa me liy {e ru {a od dva dotri od sto do ma {nqo go bu d`e ta.

Naj drag {u vo du za pi ce pix `i telw Madyrskej, a naj -tun q{u gra ̀ danw Ukra<ni.

U Ser bi< kva li tet vo di za pi ce, a i wj ce na dze {ka u{tred ku. Ko lo 70 od sto na {ih gra ̀ da noh piw vo du zoz vo -do vod nej mre ̀ i. Mo` po vesc `e vo da z vo do vo du mi kro -bi o lo }ij no dosc bez pe~ na, dok he mij no nw ta koj ta ka. Vo -da u ar tej skih stud nqoh slab {o go kva li te ta. Kva li tet vo -di za pi ce u Ser bi< z ro ka na rok v{e gor {i, kon sta to va -ne u` u ve cej na u ko vih vi pi to van qoh.

Piw me v{e gor {u vo du i to to tre ba dac na {ic ki dzvo -ni, naj ~ux {ic ki co o tim od lu ~ux, a na sam predz vla sciko tri lwm obe cux, a ma lo pre be rax `e bi {e zlwp{a lokva li tet vo di, bu la barz kri ti~ na dr Ol }a Pe tro vi~, ci -ti rux ci Nw}o {a `e “po kolwny d<la bu du sud zic“.

Med zi tim, na tim so vi to vanx nw bu lo n<ko go od pred sta -vi tel qoh vla sci, ta to to an< nw mo gli ~uc. Pre to, po kus icin<~no kon sta to va ne `e {e u No vim Sad ze vla sci i go ro -do na ~aln<ko ve zmenxx, alw `e nam vo da v{e gor {a, a ka na -li za ciy v{e polnwj{a.

Ka`di treci Vojvodyn piw nwkvalitetnu vodu. Najsi}urnwj{a voda z vodovodu, go~ i vona nw

barz kvalitetna. Za postavynw novej vodovodnejmre`i u Vojvodini i vibudov fabrikoh

za dostavanw kvalitetnej vodi trebalo bi ulo`ic kolo miliyrdu evra

Pi{e: Mihal SIMUNOVI^

[L<DOM TRIBINI “YKU VODU PIWME”NA [A TE MA

U IND<< VLWCE SMIYDNI, GO^ MAX FABRIKU VODI

Per{a fabrika vodi u Vojvodini napravena 2009.roku i to u op{tini Ind>y. Investiciy ko{tala kolo7,6 milioni evra, a z najvek{ej ~asci x finansovalaEvropska uniy i Fond za kapitalni ukladany. [l>domtej, malo {e taki fabriki vodi pravic i po drugih op-{tinoh, ta tak i u kulskej.

Medzitim u` na tim per{im prikladu ukazalo {e`e taka fabrika tro{i barz velqki koli~estva vodi zasvoj tehnolo}ijni postupok, nasampredz za vimivanwsvo>h filteroh. Tak ked pri{lo lwto, `ridla vodi zkotrih {e doti~na fabrika “napavala8 nw mogli na-star~ic davac telqo vodi kelqo bulo nwobhodne, ta fa-brika stanula z robotu. O rok vikopana wdna, ta drugastudny, ta vec bulo dosc vodi za `itelqoh togo varo{u,alw nw i za re}ion vosto~nogo Srimu, yk to spo~aku pla-novane.

Ukazalo {e `e otrimovanw takej fabriki barz drage,ta `e ~koda taku kvalitetnu, a dragu vodu hasnovac uobiscu tam dze mo`e buc i obi~na tehn>~na voda.

Z togo vihodzi `e bi u Vojvodini, ta i u calej der`a-vi trebalo napravic dva sistemi vodovodu. Wden po~i>h civoh bi i{la lwm kvalitetna voda za pice, ~ijoprerabynw barz drage, a po drugim vodovodu bi i{latehn>~na voda, povedzme za kupanw. Tak bi i u obiscu, ubudinku ~i hi`i trebalo uvesc dva sistemi vodovodu:wden do kuhn>, a drugi do kupalqn>.

Ламачка кукурици и у хотаре Руского Керестура присамим концу, а як преценюю упутени, найвецей уро-жаю змесцене до чардакох же би ше че-кало лєпшу цену котра тераз од 14,30по 14,50 динари за килу.

Керестурски парасти з тогорочнимурожайом тей найзаступеншей културиу хотаре можу буц задовольни, бо шезродзело од 5 do 8 тони по гольту. Но,як познате, цена кукурицового зарна уодношеню на лоньски рок скоро на по-ли менша, та нєт места за радованє презаробок.

Як дознаваме у двох керестурскихподприємствох – “Ю-арбису” и “Аґро-керестуру”, пре нїзку цену, menwj od -

ku pe ne ku ku ri ci yk {e o~e ko va lo. Zарно ku ku ri ci ko -tra lu pa na ta koj na polx маla ko lo 14 od sto vla gi. Tого

року менши поверхносци ше олупало та-кой на полю, bar ̀ ej {e la ma lo i vo ̀ e loku ku ri cu u ~ut koh ta koj do ~ar da koh. Kedbu la vek {a влажносц зарна, даєдни пара-сти дали кукурицу на сушенє, а дзепоєднише одлучели урожай зохабиц u spom nu tihpod priwmstvoh на лаґеру, чекаюци лєпшуцену.

Кукурица и далєй найзаступенша польо-привредна култура на польох керестурскогохотара, но як замерковали фаховци, тото ро-ку парасти ше вецей опредзельовали и запродукцию индустrийних рошлїнох, пого-тов олєяркох, сої и слунечнїку. М. А.

ЛАМАЧКА У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ ПРИ КОНЦУ

КУКУРИЦИ НАЙВЕЦЕЙ У ЧАРДАКОХСпрам информацийох општинскей Канцелариї за польопри-

вреду, на подручу шидскей општини буду ушорени шейсц кило-метри дильовох у катастерских општинох у Шидзе, Моловинє,Ямени, Ґибарцу и Беркасове. По словох Деяна Вученовича, u{o -renw dil qovох bud ze ko {tac ko lo 15 милиони динари, а средстваобезпечени зоз Fонду од даваня державней жеми под аренду. Ву-ченович нам гварел же ше дильови ровна и насiпуw з такволану“ризлу”, а роботи окончує подприємство “Карин-комерц”.

Вученович додава и же ше будуw такволани “отре{иska” з бе-тону на vi ho doh na glav ni, as fal to va ni dra gi. У Шидзе“отре{иska” збудовани у Uлїци 12. априла и Сримского фронту,а тиж и у Беркасове na dra gi за Бановину, у Ґибарцу коло Бра-нєвини и у Куковцох на драги за Ердевик. Вредносц роботох 2,5милионi динари, а средствa obez pe ~e ni тиж од даваня держав-ней жеми под аренду з часци хтори остава општини Шид.

Вл. Дї.

У ХОТАРОХ У ШИДСКЕЙ ОПШТИНИ

УШОРЕНЄ ДИЛЬОВОХ

Page 7: Ruskeslovo 45 3550

DUHOVNI @IVOT8. NOVEMBER 2013. 7

На шве то Свя то го апо сто ла иева нґ е ли сти Лу ки 31. ок то бра,

цер ква хто ра по шве це на то му за щ -ит нї ко ви и вир ни у Ба чин цох озна -че ли Кир бай. Ар хи є ре й ску Слу -жбу Бо жу пред вод зел апо стол скиеґзарх за гре ко ка то лї кох у Сер биїкир Ге ор гий Джуд жар, а со слу же -ли 20 па но цо ве з на шо го Еґзар ха туи Кри жев ско го вла ди че ства, як ири мо ка то лїц ки свя щ е нї ки зоз су -бо тиц ко го, срим ско го и дя ко вец ко-оси єц ко го вла ди че ства.

У ка за нї пре о свя щ е ни кир Ге ор -гий Джуд жар на гла шел же апо столЛу ка нє бе сни по кро ви те ль и за -ступ нїк цер кви у Ба чин цох, хто римед зи апо сто ла ми бул мед зи на й -блїз ши ма Ису со ви ма уче нї ка ми.

– Апо стол Лу ка зоз слу же нь омХри сту при клад як тре ба жиц хри -сти ян ски жи вот – гва рел у ка за нїкир Ге ор гий Джуд жар. – Свя таЦер ква нам на нє шка й ши дзе ньда ва мо жлї восц до стац пол ни од -пуст и пре ба че нє за гри хи. То пра -ве зна че нє хра мо во го шве та – Кир -бая. Пол ни од псут то на й век ша ра -досц, а шиц ко дру ге як цо го сци -ни, и ин ше, то ме нєй знач не. Найнас апо стол Лу ка за сту па пред Го -спо дом Бо гом.

Слу жба Бо жа у Ба чин цох бу лабарз шве точ на и пре по дїю до ста -

ва ня чи на ди я ко на, по те ра шнь о гопод ди я ко на Ми ха й ла Шан ти зозКо цу ра. Вла ди ка ви зна чел же насБог бла го сло вел з но ви ма по во ла -ня ми до ду хов но го жи во та. Ми ха -й ло Шан та пра ве на Кир баю у Ба -

чин цох до стал пер ши сту пе нь свя -щ ен ства, а як ви зна чел вла ди каДжуд жар, Шан та тиж буд зе на ка -зо вац Сло во Бо же и мо длїц ше заца лу Цер кву, а Цер ква то вир ни.

У цер кви спо ве дал о. Юли янРац, па рох з Но во го Са ду, Апо столна Бо го слу же ню чи тал Ми ха й лоШан та, а Єван ге лию о. Вла ди мирЕде лин ски Ми кол ка, па рох з Бер -ка со ва. Цер ков ни шпив пред вод зе -

ли о. Йоаким Си му но вич, па рох зМи кло шев цох, о. Вла ди мир Се -длак, па рох зоз Пе тров цох и до ма -шнї па рох о. Дар ко Рац. Па рох о.Дар ко Рац под зе ко вал вла ди ко виже при шол во зве лї чац шве то, атиж под зе ко вал и шиц ким па но -цом хто ри при шли под зе лїц кир -ба й ску ра досц з до ма шнї ма. Вонокре ме при ви тал о. Ми ха й ла Гар -дия з Ме тли ки у Сло ве ниї, да ке ди -шнь о го па ро ха у Ба чин цох дзе вед -зе ша тох ро кох пре шло го ви ку.

На Бо го слу же ню бул и Сло бо -дан Ла за ров, пред си да те ль Со ви туМЗ Ба чин ци.

По сле Слу жби Бо жей бул тра ди -ци й ни об ход ко ло цер кви з чи та нь -ом Єван ге ли й ох, а на кон цу об ходза кон че ни з „мно го лїт стви й ом”.Пре сла вй о ва нє Кир баю пред лу же -не у оби сцох вир них з го сца ми.

Вл. Дїт ко

ПРО ГРА МА У ДО МЕ КУЛ ТУ РИ

Ве чар пред Кир ба й ом у До мекул ту ри отри ма на кул тур но-умет нїц ка про гра ма. Про гра мупо рих та ли МЗ Ба чин ци, КПД„Дра ґ ен Ко лє сар”, шко ля ре зОШ „Бран ко Ра ди че вич”, од -дзе лє нє у Ба чин цох и го сциКУД „Фи лип Ви шнїч” з Ви шнї -че ва.

КИР БАЙ У БА ЧИН ЦОХ

АПО СТОЛ ЛУ КА ПРИ КЛАД ХРИ СТИ Я НОМ

Ба чин ча нє на кир ба й ским об хо ду зоз сво їм вла ди ком

У ПА РО ХИЇ У РУ СКИМ КЕ РЕ СТУ РЕ

ПРИ ВИ ТА НИ КА ПЕ ЛАНИҐОР ВОВК

УРу ским Ке ре сту ре, 30. ок то брапод при єм ство „ХПС” з Но во го

Са ду по ча ло ро бо ти на ги дро и зо ла -циї му рох Ка те драл ней цер кви св.Оца Ми ко лая, а ро бо ти би ма ли буцза кон че ни за два нац днї.Як до зна ва ме од ке ре стур ско го па -ро ха о. Ми ха й ла Ма лац ка, пи та нєпрере зо ва ня му рох на цер кви препри су ство вла ги бу ло по ру ша неище 2006. ро ку, алє пре дру ги ви пи -то ва ня ну ка шнь о сци бу дин ка цер -кви, по го тов ико но ста су, ро бо ти ажте раз по чи наю.

Як утверд зе ли и фа хов ци зоз По -кра їн ско го за во ду за за щ и ту па мят -нї кох, звек ша на вла жносц у цер квиод ви ча те ль на и за то то у яким ста нудра го ци ни ико но стас, дї ло на й по -

знат шо го серб ско го ма ля ра у осме -на стим ви ку, Ар се ния Те о до ро ви ча.

Фа хов ци зоз За во ду од 14. ок то -бра ве цей як два ти жнї пре бу ва ли уке ре стур скей ка те дра ли и ви пи то ва -ли стан ико но ста су и дру гих обра -зох у цер кви. Од ви ча те ль на ма ляр -ка-кон зер ва тор ка Оли ве ра Бр да ричз тей на го ди гва ре ла:

– Го ри зон тал не пре ре зо ва нє му -рох тир ва цо ри ши про блем вла ги утей цер кви, та за ста но ви и пре па да -нє обра зох у знач ней ми ри, бо во низа гро же ни и пре чер во точ. Ми по -при основ ней ро бо ти окон че ли и то -ту фа й ту ме ра ня, та зме утверд зе лиже за те раз ве цей як 70 од сто вла ги уцер кви, а за на ми су шни пе ри од. Тозна чи же вла жносц буд зе ище и век -ша.

Ги дро и зо ла ция му рох мо гла по -чац на кад зи фа хов ци За во ду да ли зато то со гла сносц, а во на да та наосно ви ви пи то ва ня ста ти ча ра же ро -бо ти нє за гро жа ста бил ни бу ди нокцер кви.

По сло вох па ро ха Ма лац ка, по не -же у пи та ню на ша ка те дра ла, пе нєж

за ро бо ти на ги дро -и зо ла циї му рохобез пе чел Еґзар хатод до на то рох, у су -ми 19 500 еври.Шиц ко вєд но буд зеко штац и ве цей, бопо треб не и оби ва нєму рох звон ка и зод -ну ка и дру ги про -вад за ци ро бо ти.

Пре ро бо ти, ико -но стас ско ро по самверх, за кри ти з на й -ло ном же би на нь гонє ше дал прах. У ча -

сци жен скей цер кви под ко вру шом одму рох по од ца го ва ни стол ки и тиж супре кри ти з на й ло ном. Так и бо го слу -же ня у цер кви те раз лєм внєд зе лю, авир ни по зби ва ни у штред цер кви, докпрез тид зе нь, Слу жби Бо жо ше слу жиу ста рей ма на стир скей ка плї ци на Ка -пу щ а ним шо ре.

М. Афич

Вир ни ке ре -стур скей па -

ро хиї св. оца Ми -ко лая внєд зе лю,3. но вем бра, уря -до во при ви та лисво й о го но во гока пе ла на нє дав -но по шве це но гоо. Иґора Вов казоз Вер ба су. Свя -щ е нї ка Вов кавла ди ка ме но валза дру го го ка пе -ла на у Ке ре сту -ре, а внєд зе лювон и уря до восту пел на свою пер шу ду шпа стир ску слу жбу.

Но во го ка пе ла на пред ста вел и при ви тал па рох о. Ми ха й ло Ма лац ко,а на дзе цин скей Слу жби при вит му при рих та ли и ви ро на уч ни дзе ци.Ка пе лан о. Вовк слу жел ве ль ку Слу жбу Бо жу, а у дру гих на ка зо вал и након цу шиц ким при сут ним под зе лєл свой нео є ре й ски бла го слов и па -мят ни об ра щ и ки.

О. Вовк на гла шел же му ми ло буц на длу жно сци ка пе ла на дзе да ке дитиж так слу жел и його оцец Яро слав, тиж свя щ е нїк, и вир ним по нук нулсвою ду шпа стир ску по моц и ста ра нє за цо им, як гва рел, вше буд зе нароз по ла га ню. М. А.

Нового капелана о. Иґора Вовка привитал парохо. Михайло Малацко

Европ ске стрет ну це мла дих у орґ а ни за циї бра тох зоз Те зеу то горо ку буд зе орґ а ни зо ва не у Фран цуз кей у Стра збу ру, од 26. де цем -

бра 2013. по 3. яну ар 2014. ро ку. На то то но во роч не па лом нїц тво по -во ла ни и мла ди зоз на шо го Апо стол ско го еґзар ха ту, цо маю од 16 до35 ро ки. Це на па лом нїц тва 170 евра до ко трих ура хо ва ни шиц ки тро -шки – ко сти ра нє, кар точ ки за пре воз, оси ґ у ра нє и дру ге. На дра ги доСтра збу ру пла но ва не на щ и виц Бе йч, Бра ти сла ву, Кар ло во Ва ри иПра гу. По дроб нє й ши ин фор ма циї мож до стац, а тиж ше и при я вицпри Ива но ви Гар ди й о во му на те ле фон 063 88 96 467. М. А.

У ЦЕРКВИ У РУ СКИМ КЕ РЕ СТУ РЕ

ПО ЧА ЛО ПРЕ РЕЗО ВА НЄМУ РОХ ПРЕ ВЛАГУ

ВИ БЕ РА ШЕ НО ВИ ЦЕР КОВ НИ ОД БОР ГРЕ КО КА ТО ЛЇЦ КЕЙ ЦЕР КВИ У КО ЦУ РЕ

ПРЕД КЛА ДА НЄ КАН ДИ ДА ТОХ ПО 17. НО ВЕМ БЕР

Пре шлей нєд зе лї, у шиц кихСлу жбох Бо жих у ко цур скей

гре ко ка то лїц кей цер кви Ус пе ниєПре свя тей Бо го ро ди ци, ви гла -ше ни по ча ток ви бе ран кох но во гоЦер ков но го од бо ру.

Ви бе ран ко ви про цес по чал зозпред кла да нь ом кан ди да тох. По -не же Цер ков ни од бор ма 12 од -бор нї кох, на гла сац ким лїст куму ши буц два раз ве цей кан ди -да тох. По цер ков ним Ста ту ту, од24 кан ди да тох, 2/3, од но сно 16осо би тре ба же би пред ло же липа ро хи я нє, а 1/3, од но сно 8 осо -би уж пред ло жел ище вше ак ту -ал ни Цер ков ни од бор и у нєд зе -ль о вих Слу жбох, їх ме на пре чи -та ни па ро хи я ном.

Ка жди па ро хи ян, хлоп, стар шиод 25 ро кох мо же пред ло жиц єд -но го кан ди да та. Кан ди дат за цер -ков но го од бор нї ка мо же буцхлоп, стар ши од 30 ро кох, хто риак тив но уча ствує у цер ков ним ихри сти ян ским жи во це и хто ри нєокон чує ру ко вод за цу слу жбу у

да я кей уста но виабо орґ а ни за циї уци вил ним дру -жтве.

Кан ди до ва ни нємо жу буц оцец исин, шве кор ижец, бра ца, як иод бор нї ки зоз ак -ту ал но го Цер ков -но го од бо ру. Па -ро хи я нох хто рибу ли од бор нї ки упре шлих цер ков -них од бо рох,озно ва мож пред -кла дац за кан ди -да тох.

Пред кла да нєкан ди да тох буд зе тир вац по 17. но -вем бер, през тид зе нь у па ро хи ял -ней кан це ла риї, а внєд зе лю и нашве то у цер ков ней од бор нї ци. Кедпа ро хи я нє пред ло жа ве цей кан ди -да тох як цо цер ков ни Ста тут пред -вид зує, те ди ше зоз жре бом од ред -зи 16 кан ди да ти. Во ни вєд но зоз 8хто рих пред ло жел ак ту ал ни Цер -ков ни од бор, бу ду на гла сац кимлїст ку.

Ви бе ран ки за но ви Цер ков ни од -бор гре ко ка то лїц кей цер кви у Ко -цу ре бу ду отри ма ни на нєд зе лю, 1.де цем бра. С. До рок ха зи

Церковни одбор у коцурскей церкви будзе мац вельо роботи

Еґзарх кир Ге ор гий по шве цел под ди я ко на Ми ха й ла Шан ту

за ди я ко на

Па ро хи я нє тре ба же би пред ло же ли два тре ци никан ди да тох (16 осо би), а ак ту ал ни Цер ков ни од боруж пред ло жел єд ну тре ци нукан ди да тох, од но сно 8 осо би

ОСО БИ КО ТРИПРЕД ЛО ЖЕЛ

ЦЕР КОВ НИ ОД БОР

Ак ту ал ни Цер ков ни од борпред ло жел 8 кан ди да тох и то:Дю ра Ки ри ла Тим ко, ЮлинЄфре ма Ки шю гас, Вла доСил ве сте ра Ма ґ оч, Лю бо мирСил ве сте ра Са бо, Ми ко лаМи ко ли Шовш, Ми хал Йовґ -е на Чор даш, Вла до Вла ди ми -ра Ня ра ди и Ми ко ла Йоса фа -та Са кач.

Го ри зон тал не пре ре зо ва нє му рох тир ва цо ри ши про блем и за ста но ви пре па да нє обра зох

ПО ВО ЛАН КА НА СТРЕТ НУ ЦЕМЛА ДИХ У СТРА ЗБУ РУ

Page 8: Ruskeslovo 45 3550

KULTURA I PROSVITA8 8. NOVEMBER 2013.

НОВИ КНЇЖКИ

ЖВИРКИ ПУЩЕНИ ДО ШВЕТА

(Мелания Римар, „Жвирки у азбуки”, НВУ „Руске слово”, Нови Сад, 2013)

Кнї жоч ка „Жвир ки у азбу -ки”, ко тра пол на з ин те ре -сант ни ма сти щ ка ми, ви шлаше спод схоп ней ру ки Ме ла -ниї Ри мар. На тот за вод шиц -ки бу кви на шей азбу ки скап -ча ла з ри жни ма жвир ка ми ипред ста ве ла дзе цом жи во ти -

нь ски швет. Же би бул на и -сце ча рив ни, по ста рал ше зозсво ї ма илу стра ци я ми Лю бо -мир Соп ка.

Сам змист „Жвир кох”дзе цом ро зу млї ви, гоч бида єд ни пи снь оч ки нє тре ба -ли мац ве цей як осем сти щ -ки, бо кед су длуг ши, вецше ува га роз шеє, а ту ак -цент на у чиц бу кви. Кед то такнї жоч ка на ме нє на пред -школ ским дзе цом, вец бу -кви му ша „ска кац до очох”.

Же „Жвир ки” Ме ла ниїРи мар бу ду жиц нє лєм уазбу ки, алє же ше их буд зеха сно вац и у ствар ним шве -це, гу то ри и факт же у на -шим ви дав нїц тве єст барзма ло, або ско ро анї нєт, та кафа й та ли те ра ту ри за дзе ци(нє бе ше ду єм о бу ква ру). Аище яки кра сни и ха сно ви тида ру нок мо же буц на шим

дзе цом роз се лє ним по ца -лим шве це.

На кон цу кнї жоч ки самзмист пред ста вя и азбу ку,ко тра и єй ко сца нїк, та мо -же буц тре ба ло и на да єд нимдру гим ме сце на пи сац ца луазбу ку, пре гляд но и ґра фич -

но ин те ре сант но,або, цал ком су ча сно,як до да ток кнїж ки

до дац озна чо вач бо кох нахто рим ви пи са на азбу ка.

У нє шка й шим шве це ком -пю те рох, то та кнїж ка при -шла як пра ве ошви же нє.Кед же сце ме же би на шодзе ци ма ли до бру осно ву зауче нє ру ско го язи ка (окре метам дзе го дзе ци лєм фа кул -та тив но уча), вец нє досцже би лєм ґра фо мо то рич нови пи со ва ли бу кви, алє жеби их и асо ци я тив но, у тимслу чаю през жи во ти нь скишвет, па ме та ли, у чим имто та кнїж ка ище як мо жепо мог нуц.

То ту кнї жоч ку по ква ли -те ту вид зим як пер шу нано вей ґара ди чи у ви дав нїц -тве за дзе ци, ав тен тич ну,ру ску и ду мам же ше мо жеме рац зоз дру ги ма по доб ни -ма ви да ня ми у окру же ню.

Я. Дю ра нїн

На малей матури 2014. року школяре закончуюцихкласох основних школох окрем тестох зоз сербскогоязика и математики, буду покладац и композитни тест.У основних школох вербаскей општини пририхтованєшколярох почало.

Того школского року першираз плановане тестиранєшколярох закончуюцих класох на нови способ, гвари Зо-рица Капша, професорка математики у ОШ „Петар Пе-трович Нєґош”.

– Плановане жє би ше робело тест зоз математики исербского язика алє и композитни тест хтори ше состої зпейцох предметох и то биолоґиї, хемиї, физики, историїи ґеоґрафиї. Ище нє маме урядову информацию, алє поправилнїку плановане же би число бодох остало исте,значи 40 боди зоз тестох и 60 боди зоз ОШ. У першимполрочю буду мац инициялни тест, у другим полрочюпробни тест хтори облапи питаня з математики, сербско-го и композитного тесту – виявела Капша.

По правилнїку планованe же заступеносц тих предме-тох будзе по числу годзинох хтори школяре маю од пия-тей по осму класу.

Наставнїки у основних школох вербаскей општини ка-ждодньово робя зоз школярами и на дополнююцих и надодатних годзинох, а будзе ше и орґанизовано робицпририхтуюца настава.

Г. П.

ПОКЛАДАНЄ МАЛЕЙ МАТУРИ НА НОВИ СПОСОБ

БУДЗЕ ШЕ ПОКЛАДАЦТРИ ТЕСТИ

У РУСКИМ КУЛТУРНИМ ЦЕНТРЕ У НОВИМ САДЗЕОЗНАЧЕНА РОЧНЇЦА ДЮРИ ЛАТЯКА

ДЛУГОКИ ТВОРЧИ ЖИВОТЗ на го ди 80-роч нї ци од на род зе ня

Дю ри Ла тя ка, ре дак то ра, пу бли ци -сти, пи са те ля и пре кла да те ля, у Ру -ским кул тур ним цен тре у Но вимСад зе, пи я ток ве чар, 1. но вем бра,отри ма на про гра ма хто ру орґ а ни зо -ва ло Дру жтво за ру ски язик, ли те ра -ту ру и кул ту ру, у со труд нїц тве з НВУ„Ру ске сло во” и Ру ским кул тур нимцен тром.

Про гра му отво рел Хор „Гар мо -ния”, под ди ри ґ ен ством Су за ни ҐросМар ко вич, а о жи вот ним и твор чимюви лею Дю ри Ла тя ка, як и його со -труд нїц тве з Дру жтвом за ру скиязик, ли те ра ту ру и кул ту ру бе ше до -ва ла Ири на Па пу ґа. О Ла тя ко вей ре -дак тор скей ро бо ти у ви да ва те ль нейдї ял но сци „Ру ско го сло ва” и со труд -нїц тве, хто ре тир ва по нє шка,бе ше до вал од ви ча те ль ни ре -дак тор Ви да ва те ль но го од дзе -лє ня тей уста но ви Ми ко лаШан та.

– За Дю ру Ла тя ка сом до -знал ище пред тим як сомпри шол до „Ру ско го сло ва”.Бу ло то 1986. ро ку. Те ди у„Ру ским сло ве” бу ли: Пап гар -гаї, Ка нюх, Ла тяк, Та маш, авец при шли На дь, Шан та,Цап, а уж ту ро бе ли Ири наГар ди Ко ва че вич, Ми хал Ра -мач, Лю бо мир Соп ка, Ме ла -ния Ри ма ро ва... Те ди, твор -чосц бу ла на це ни и чесц бу лапри клю чиц ше та ко му дру -жтву. Я бул но ви нар, пи салсом за шиц ки ру бри ки, а на й во лєл сомза кул ту ру, та сом дзе ке ди и пред ста -вел да єд ну кнїж ку. Пра ве те ди ви шлакнїж ка На та лиї Ка ню хо вей, у сму га -стей еди циї и я на пи сал при каз тейкнїж ки за но ви ни. А Ла тяк, на єд нейсхад зки, гу то рел же ма єд ну осо бу упла нє уклю чиц до Ви да ва те ль ней ре -дак циї. Я ше у се бе на зда вал, жа дал,же то я, гоч сом нї я кей вя зи, род зин -скей, або пар ти й ней те ди нє мал. И вонме ви брал. На шол сом ше на жри длєзбу ва нь ох у ру скей ли те ра ту ри, дзе ку -ю ци пра ве Дю ро ви. Бу ло ту ри жни фа -зи у на шим со труд нїц тве, у на шей упу -це но сци єден на дру го го, алє ро ди те -ль ска ре ла ция ґу мнє, у сми слу ґене ра -ци й ней ро зли ки, нї ґ да нє пре ста ва ла.И я му на тим под зе ков ни. Же ми дал

шан су и же зме ца ло го сво й о го ро бот -но го ви ка од те ди по нє шка, до бре ико рект но со труд зо ва ли, и та ке со труд -нїц тво, по при ро ди ства рох, при ве длои до при я те ль ства – гва рел Шан та.

Ири на Гар ди Ко ва че вич ше огля длана Ла тя ко ву но ви нар ску ро бо ту и те а -трал ну дї ял носц, а Ми ко ла М. Цап бе -ше до вал о ключ ней уло ги Дю ру Ла тя -ка у об но вй о ва ню ча со пи са „Шве -тлосц” и о його исто ри о ґ раф ским ипре кла да те ль ним до при но ше ню ру -скей ли те ра ту ри.

– Твор ча ли те ра тур на, пу бли ци стич -на, но ви нар ска и пре кла да те ль на дї ял -носц Дю ри Ла тя ка барз об ся жна. У ри -жних пу бли ка ци й ох обя вел ве цей яксто пи снї, при по вед ки и гу мо ре ски,пре ло жел на ру ски язик ве цей як сто

пи снї, при по вед ки, те а трал нифа ла ти, пу бли ци стич ни на пи -си, по пу лар ни и на у ко во со о -бщ е ня. У ча со пи су „Шве -тлосц” обя вел ве цей як стоори ґ и нал ни на пи си и при блї -жно те льо пре ло же ни тво ри(пи снї, при по вед ки, ре цен зиї,на у ко во ста тї, те а трал ни фа ла -ти) и то зоз серб ско го, гор ват -ско го, ма ке дон ско го, сло вен -ско го, сло вац ко го, укра їн ско го,по ль ско го и ро си й ско го язи ка –гва рел Ми ко ла М. Цап, од ви ча -те ль ни ре дак тор ча со пи са„Шве тлосц”, на гла шу ю ци жеЛа тяк бул єден з тих ру ских

ин те лек ту ал цох дзе ку ю ци ко трим об -но ве не ви ход зе нє ча со пи са за ли те ра -ту ру, кул ту ру и дру жтве ни пи та ня„Шве тлосц” 1966. ро ку.

Аг не та Тим ко бе ше до ва ла о Ла тя ко -вей му зич ней твор чо сци и со труд нїц -тве зоз Фе сти ва лом „Ру жо ва за град ка”.

Би о ґ ра фию и да ске льо Ла тя ко во пи -снї з тей на го ди пре чи та ла На та ша Ма -каї Му дрох, а при сут ним ше об ра цел исам юви лант Дю ра Ла тяк. Як гва рел,кед вид зел на пис Оска ра Да ви ча и ко -мен тар же Ру сна ци, як на ци о нал на за -єд нї ца, нє маю ли те ра ту ру, ище докрих тал свою ди плом ску ро бо ту, то гоза бо лє ло и вон зро бел шиц ко же би Ру -сна ци нє шка ма ли ли те ра ту ру хто руше ви у чує на фа кул те ту як на й млад шусла вян ску ли те ра ту ру. О. П-С.

Внєдзелю, 3. новембра, у Руским доме у Шидзе отрима-на Скупштина Културно-просвитного дружтва „ДюраКиш”, хтору отворел и водзел о. Владимир Еделински Ми-колка, предсидатель Скупштини. На дньовим шоре булиточки вязани за пририхтованє рочного концерту, поднєше-ни звит о роботох на вибудови помоцного обєкта, потим озбераню членарини, як и порада коло дальшей роботи Дру-жтва.

Цо ше дотика рочного концерту, утвердзене же вон будзеотримани 14. децембра у сали Културно-образовного цен-тру, а тиж порадзене и хтори секциї буду наступац и напра-

вени и косцанїк концерту. По отримованє концерту, шицкисекциї буду вредно робиц, а плановане же би 12. децембрабула отримана ґенерална проба. Окрем утвердзованя ре-пертоара, направени и план пробох, потим формовани еки-пи хтори буду мац одредзени задлуженя на пририхтованюконцерта. Тиж порадзене же би концерт нє тирвал длужейяк годзину и пол и же би на нїм наступели и госци. На кон-церт буду поволани КПД „Иван Котляревски” з Бикичу,СКУД „Святи Сава”, СКУД „Єднота” и ГКУД зоз Шиду.Нащивителє буду на концерту давац добродзечни прилог.

Мирослав Цирба, предсидатель Дружтва, членох Скуп-штини обсяжно поинформовал о шицких потерашнїх ак-тивносцох на вибудови помоцного будинка, споза Рускогодому, а його поверхносц будзе коло 60 квадратни метери.Цирба наглашел же ше будинок будзе хасновац за одклада-нє инвентару (насампредз столи и лавки) и же будзе мац исанитарни ґузел, або кухню. Порадзене и же би ше фунда-менти змоцнєло же би дакеди, кед же будзе можлївосци, по-над горню плочу могло вибудовац и поверх. На потерашнїхроботох досц були анґажовани члени Дружтва зоз доброд-зечну роботу.

На Скупштини заключене и же би члени требало цо ско-рей вимириц членарину у Дружтве, а вона виноши 50 ди-нари мешачно за дзеци и пензионерох, и 100 динари за за-нятих.

О порадох коло отримованя будинку було слова же битребало звекшац увага на отримованє будинку. Слова булои о можлївосцох же би ше жени у Дружтве орґанизовали,односно реґистровали як актив женох, цо би им дало мо-жлївосц конкуровац за одредзени средства, потим бешедо-ване и о потреби набавки облєчива за жени зоз жридловейшпивацкей ґрупи, о госцованьох и подобне. Вл. Дї.

Предсидатель Скупштини о. Владимир Еделински Миколка, Мирослав Цирба, предсидатель и Наташа Регак, секретарка

ОТРИМАНА СКУПШТИНА КПД „ДЮРА КИШ”

ПРИРИХТОВАНЯ ЗА РОЧНИ КОНЦЕРТ

Хор „Гармония” у хторим од нєдавна шпива и Дюра Латяк,одшпивал ювилантови многолїтствиє

Page 9: Ruskeslovo 45 3550

KULTURA I PROSVITA8. NOVEMBER 2013. 9U FO KU SU – W[ENQ I KN<@KA

ЕСТРАДИЗАЦИЯЛИТЕРАТУРИ

Нє у праву тоти цо ше скаржа же кнїжка нїґда нє була у горшим положе-ню як є тераз. Правда, положена є до авзлоґа и на пияц як кажда роба цо юдахто випродуковал и сце на нєй заробиц, предац ю и врациц уложени ма-териял и свою роботу. То указує на факт же престала буц привилеґована якцо була у социялизме, и же вецей нє може буц винїмкови продукт и за нє-витворену цену на пияцу достац од дружтва, читай, держави, тото цо воно,односно вона, дума же єй треба дац же би окончела задаток котри єй звере-ни. Як и тераз, нїґда тоту цену нє мож було вимерац анї з пенєжом, та анїзоз славу, алє же ше у новей системи єй вреднованя дахто знаходзи, а дахтонє, и то правда. Дакеди баржей, дакеди менєй, литературу ше вше вредно-вало и сцеме або нє припознац, од кеди настала давало ше єй окремне ме-сто. Дава ше єй и нєшка, гоч на перши погляд випатра же ше ю трима якдружтвене зявенє, хторе нє ма нїяку яначносц.

Исти тоти цо видаваю кнїжки прето же то їх професия, поряднє мушапреанализовац цо то тото цо ше трима як широкей публики атрактивнакнїжка. Класика, котру ше обявює як спомнути додаток ґу новином, зведзе-на на понїжуюци ценюнди рото склад, же би прилог новином цо менєй ко-штал, одкрива уж загартушену жажду нашого чловека же би ше виказал яккупец кнїжки, од давна уж луксузней роби. Чи тота кнїжочка будзе пречи-тана, чи складана даґдзе до шкатули, чи до кута, (бо така нєуглядна нє зауказию є на полїчкох), то уж нїкому нє бриґа. Нє було бриґа анї тим дакеди-

шнїм вельочисленим аквизитером котри нащивйовали дружтвени подпри-ємства у котрих навелько заключовали догварки з котрима ше на одплатукуповало позберани дїла дружтвено жаданих класикох. Того нєт, а випатравецей анї нє у моди, уж анї по предавальньох меблю кнїжка нє служи як де-корация на полїчки, а дакеди ше ю мушело класц фалшиво, бо ше правикнїжки крадло. Крилатица же кнїжку украднуц на вистави або на сайму нєгрих у тарґовищних условийох нє важи.

Саям, котри нєдавно закончени, указал же ше у швеце и у нашей жеми, ипопри економскей и всеобщей кризи, нєпреривно обявює кнїжки озда у нє-зменшаних тиражох и числох. Медзи нїма вельо менєй таки цо их ше купуєна метер и пре фарбу платна на рамику цо швечи ґу меблю. Поєдинєчни ви-даня познатих писательох маю преклади по сербски озда источасно як и ушвеце, а домашнї писателє вше менєй пишу дробни дїла як цо то писнї иприповедки. Шицки би буц вельки писателє, а вельки писатель ше трималєм тот цо пише груби роман, по можлївосци кажди рок-два, а кед ше ука-же успишни, такой пише нове предлуженє. О кнїжкох ше бешедує у скорокаждей забавней емисиї, дзелї ше ю найшвидшим патрачом котри ше явяю,отримує ше промоциї о котрих ше документує у висткох у найудернєйшихтелевизийних терминох, пише по новинох. Углавним, то шицко пре цо век-ши тираж, а нє пре популаризованє и упознаванє литератури, єй порукох,значеню. Цо популарнєйши автор то його кнїжка популарнєйша. Йому шедава безплатну рекламу, бо авторе тих кнїжкох углавним естрадни особи, звекшей часци водительки и явни особи. Як то у єдней популарней сериї по-ведзене, нєшка нє нательо важне хто кельо кнїжки пречитал, алє барз важнехто кельо кнїжки написал!

Так вирекламовани кнїжки можебуц и маю своїх читачох, живот позна-тей особи явни и за ньго заинтересовани широки народни пасма. Першакнїжка познатого ґлумца дожила рекордне число виданьох, а друга на до-брей драги досягнуц исте. Єдна явна особа, нїхто нє зна цо є по професиї,хвалї ше же написала понад трицец романи, та як писателька и така госцує,озда за плацу, скоро на каждей телевизиї. Аж ше и ґлумци шором лапелидо писаня, та тих дньох єден ценєни ґлумец наявює свою автобиоґрафию,и уж бешедує яка то ма буц кнїжка. Цо аж будзе док видзе! Можебуц, гва-ри вон уж напредок, по тей кнїжки знєє филм! Хто зна чи и познати режи-сер по своїх двох автобиоґрафских кнїжкох нє знєє филм! Даєдни з тих дї-лох наисце одкриваю и писательски таланти уж талантованих, алє то им нєґарантує векши успих од того цо мала єдна новинарка зоз животописом ка-риєри єдней успишней предавачки любови, стилски на уровню тв фарми!Шорую ше писателє шпиваче, забавяче, та други уметнїки подозривейуметносци чийо мена познатши як добитнїки найвисших литературнихприпознаньох.

Членом жирия за Нинову награду влонї сцигли озда и 150 романи, а то-го року годно буц и вецей. Випатра же єст вше вецей жадних петнацмину-товей слави, а нє знаю бавиц фодбал, або кошарку, нє прияти су анї на єд-но змаганє за даяки талант, нє знаю шпивац, а анї су нє досц атрактивни задаяки риалити, нє маю шмелосци постац славни през даяки криминал,пробую писац о своїм лєбо видуманим живоце. Аж и кед нє найду даяко-го спонзора же би им плацел обявйованє написаного дїла, зробя то о вла-сним трошку. Та цо кошта лєм най ма кнїжку!

З того виходзи же кед телї кнїжки написани, озда их дахто лєм чита. Атот цо чита озда лєм писмени и зна же читанє драга по образованє. Мед-зитим, кед ше поряднє провадзи култну емисию на державней телевизиї укотрей ше през ришованє задаткох тестира знанє, нє мож похопиц чом шеод телїх читачох нє яви даєден цо будзе знац одвитовац на питаня о лите-ратури на уровню общого образованя.

Очивисно, кнїжки ше обявює, озда и купує, бо би видавателє нє робелина свою чкоду, а то значи же єст людзох котри можебуц праве и прето женє можу путовац, аж анї часто до театру и биоскопу пойсц, читаю. Имкнїжка особне задовольство, вони ше з кнїжками чераю медзи собу, за да-рунки купую єдни другим, та скорей як их подарую, закладкаю, пречитаю,а вец одкладкаю и подарую кому ю наменєли. Док єст читача на даякейплажи, у авиону, гайзибану, аж и у городским автобусу, та гоч ше чита з та-блету, кнїжка ма будучносц. А з ню и литература.

Цо популарнєйши автор, то його кнїжка популарнєйша.Йому ше дава безплатну рекламу, бо авторе тих кнїжкох

углавним естрадни особи, з векшей часци водительки и явниособи. Як то у єдней популарней сериї поведзене,

нєшка нє нательо важне хто кельо кнїжки пречитал, алє барз важне хто кельо кнїжки написал!

Pi{e: Ирина ГАРДИ КОВАЧЕВИЧ

ЗАКОНЧЕНЕ ФАХОВЕ ВИПИТОВАНЄ ЕНТЕРИЄРА КАТЕДРАЛИ У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ

ОРИҐИНАЛ У СТАРТУ ПРЕЦЕРПЕЛ ОЧКОДОВАНЯ

Фаховци зоз Покраїнского заво-ду за защиту памятнїкох котри ве-цей як два тижнї робели на випи-тованю ентериєра Катедралнейцеркви св. оца Миколая у РускимКерестуре, 29. октобра закончелисвою роботу. Нови утвердзенифакт же ориґиналне дїло уж на по-чатку прецерпело одредзени очко-дованя пре нєадекватни технолоґ-ийни поступок.

Спред екипи фаховцох маляр-конзерватор Оливера Брдарич занашо новини виявела:

– Попри тим цо зме уж знали остану у яким иконостас, нашо ви-глєдованя у медзичаше указалиише єден факт, а то же уж под чассамого мальованя образох булипотенциялни технолоґийни про-блеми. То значи же ше уж тедислучел якиш технолоґийни ґаф,та ту очивисни пошлїдки тих нє-адекватних поступкох у виду оч-кодованя на фарбеним пасме цоше у конзерваторскей технолоґиїнаволує алиґатор скора.

Як наглашела Брдаричова тотоутвердзели зоз сондами кед отворе-ли одредзени места на иконостасу,на пристолних образох, на образоху другей зони дзе представени шве-та, на апостолох, а тиж и на оплатит. є. на часцох около образох.

– На шицким утвердзени вецей-пасмово премасцованя фарбох ито уж о 20 роки як иконостас за-кончени, понеже уж теди робенаодредзена санация, та тераз знамеже то робене зоз причину, т. є. на-кадзи ше указала потреба образипрефарбйовани же би ше дацо

прикрило. Значи уж теди почалопремальовйованє котре ше преца-говало през час алє континуовано,при каждей векшей обнови храму,а перша була о сто роки, 1894. ро-ку – заключела Брдаричова.

Ситуацию очежує и далєй ак-тивни червоточ, а на шицки бокимаме шлїди деґрадациї пре подлуклиму у церкви т. є. звекшану вла-жносц. У медзичаше и живи шве-док – валалски маляр, котри уча-ствовал у остатнєй обнови нука-шньосци церкви, пошведочел жена мурових образох и орнаментохвидзели плєшнєнїну.

– Кед ше ми тераз питаце за да-яке преценьованє стану, зоз тим

процентом прикладнїкох котризме обробели, барз нєподзековнепоцагнуц смужку и повесц кельоби роботи на санированю кошта-ли. Вони по своєй природи ком-пликовани, подрозумюю длуго-тирваци процеси знїманя префар-бених пасмох. То окреме деликат-на часц роботи, алє аж теди шебудзе реално знац о якей поверх-носци ше роби.

На основи спомнутих виглєдо-вацких активносцох, Завод першема виробиц проєкт реставратор-ско-конзерваторских роботох, а якуказує фактични стан, за його ви-творенє будзе потребни велькипенєж. М. Афич

Шлїдза длугорочни конзерваторски роботи на образох у церкви

ТОГО ПИЯТКУ У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ ПОЧИНА

ДВАЦЕТА, ЮВИЛЕЙНА„КОСТЕЛЬНИКОВА ЄШЕНЬ”

Пред нами вельке и значне швето нашей култури,бо тераз на пияток, 8. новембра, почина уж двацетаКултурна манифестация „Костельникова єшень”, абудзе тирвац до 23. новембра. Як и скорейши роки,програми Манифестациї буду отримана у вецей на-ших местох, на тот завод у Руским Керестуре, Кули,Коцуре, Новим Садзе и Дюрдьове, а попри предста-вяня найновших виданьох „Руского слова” їх авто-рох и литературно-музичних програмох, того рокубуду отримани и два науково трибини, односно пре-подаваня.

Бо, идуцого тижня, на вовторок, 12. новембра, укерестурскей Школи „Петро Кузмяк” за штредньо-школцох, просвитних роботнїкох и шицких заинте-ресованих, будзе отримане преподаванє пошвецене260-рочнїци образованя по руски, алє и о др Гаври-їлови Костельникови. Заплановане же о историїобразованя по руски будзе бешедовац др Янко Ра-мач, а о основоположнїкови нашого язика и литера-тури, алє з другого аспекту (подобно як то було нанєдавней трибни з нагоди 65-рочнїци його забой-ства), о. мр Михайло Малацко, парох керестурски.Трибина у Школи отворена за шицких заинтересо-ваних, а почнє на 12,15 годзин.

У истим тижню, алє на соботу, 15. новембра, у ра-микох „Костельниковей єшенї” будзе отриманиєден ширши сход писательох и других, так же о„Улоги литератури у дружтве” буду бешедовац еми-нентни мена як цо то Дьордє Писарев, Зоран Дєрич,Славко Алмажан, Мартин Пребудїла, академикЮлиян Тамаш и други з рускей и ширшей заєднїци.Трибина будзе у Заводзе за културу войводянскихРуснацох у Новим Садзе, од 11 годзин.

Но, пред тим, як то уж узвичаєне, Културна ма-нифестация почнє у Руским Керестуре у Школи„Петро Кузмяк”, зоз стретнуцом наших писатель-ох, односно предствяньом їх кнїжкох школяромнїзших и висших класох ОШ и штредньошколцом(од 12,15 г.). Буду представени найновши, того ро-

ку обявени кнїжки Меланиї Римар, Юлияна Папа,Ани Тамаш, Владимира Кочиша, Штефана Гудака,та младих авторох – Саманти Рац Стоїлькович иСаши Сабадоша.

Исти дзень, на пияток, 8. новембра, векшиназоз спомнутих виданьох и авторох, як и Влади-мира Кирду Болхорвеса, будзе представена и наЛитературно-музичним вечаре у керестурскимДоме култури, од 18 годзин. Ґу тому, вечарша пи-яткова програма будзе мац и госца з Горватскей –руского писателя и поету Томислава Мишира зОсиєку.

Традицийне Стретнуце рецитаторох у Кули будзеотримане на соботу, 9. новембра, у ОШ „Петефибриґада”, а исти дзень, од 19 г. Литературно-музич-ни вечар и вистава малюнкох з Подобовей колониї„Коцур 2013” будзе отримана у коцурским Етно-клубу „Одняте од забуца”.

Промоция кнїжкох Римаровей, Тамашовей, РацСтоїльковичовей и Сабадоша и стретнуце з нїмабудзе отримане и у ОШ „Братство-єдинство” у Ко-цуре, на штварток, 14. новембра од 12 г., а у Дюрдь-ове Литературно-музични вечар и промоция кнїж-кох будзе на нєдзелю, 17. новембра. Од 19 г. у про-сторийох КУД „Тарас Шевченко” свойо найновшитвори предствя Владимир Кочиш и спомнути авто-ре своїх перших виданьох – Саманта Рац Стоїлько-вич и Сашо Сабадош.

Двацета Културна манифестация „Костельниковаєшень” будзе закончена у Руским Керестуре 23. ок-тобра (собота) з Мултимедиялну програму младих„Дньовка”. Попри вистави творчосци младих тво-рительох (од 10 г. у голу Дому култури), за цо орґа-низаторе розписали и окремни Конкурс за авторскуфотоґрафию, на вечар, од 20 г. у Велькей сали Домакултури будзе отримана програма младих, за цо„Дньовка” тиж поволує шицких заинтересовнаихже би презентовали свою творчосц.

М. Зазуляк

Page 10: Ruskeslovo 45 3550

LXDZE, ROKI, @IVOT 8. NOVEMBER 2013.10

KN<@KI PA NO CA RO MA NA MI ZA – DA RU NOK PRO TE STAN SKO MU TE O LO ]IJ NO MU FA KUL TE TU U NO VIM SAD ZE

KN<@KI OD SLI KOVXX RO ZUM I [ER CO

Ro ka mi pa no cec Ro man Miz, don wdav na pa roh no vo sad ski, do -kla dal kn<`ku po kn<`ku na pol<ci u vla snim obi scu. Kn<`ki

bu lo v{e ve cej, a pro sto ru za n<h v{e menwj. Ked ih u` bu lo tel -qo `e {e o n<h nw mog sta rac, i ked po skla da ni u {ka tu loh za kon -~e li u jo go }a ra ̀ i, pa no cec od lu ~el ̀ e ih po da ruw tim ko tri vo -ni bu du naj po trebnwj{i – Pro te stan sko mu te o lo }ij no mu fa -kul te tu. To ta, z ra dej du {i po da ro va na do na ciy, ma ko lo 10 000kn<`ki i ~a so pi si ko tri pri pa dax bi bli ci sti ki, te o lo }i< ipri men wnej te o lo }i<, a men {a ~asc kn<`ko vo go fon du pri pa daob la sci dru ̀ tve nih viglwdo van qoh, yk co to is to riy i umet nosc.

Vi da va tel qne te o lo }ij ne bla go XX vi ku

– Spe ci fi kum tej zbir ki to i wj eku men ska di men ziy, bo za -zbe ruw vi dany ka tol<ckej, pra vo slav nej i pro te stan skej tra di -ci<. Po ne ̀ e slo vo o do na ci< osob nej bi bli o te ki o. Ro ma na Mi -za, vo na do{l<dno od sli kovxw ro zum i {er co jo go za zbe ro va ~a,

pa na Mi za – pi o ni ra, pro mo te ra i advo ka ta eku me ni zma na na -{ih pro sto roh – gva rel prof. dr Di mi triw Po pa di~, de kan Pro -te stan sko go te o lo }ij no go fa kul te tu, i vi zna ~el `e mla di fa -kul tet yk co Pro te stan ski bi dlug {i ~as nw mo gol na zbe rac ta kevi da va tel qne te o lo }ij ne bla go XX vi ka yk to to hto re te raz ma.

– Otec Miz {ic kim na {im stu den tom, a <h wst na da skel qostot ki i to zoz 28 cer kvoh i hri stiynskih de no mi na ci joh zozpro sto roh buv {ej Xgo sla vi<, po da ro val ca li vik vse hri -stiynsko go vi da va telqstva na na {ih yzi koh – gva rel pro fe sorPo pa di~.

Ka pi tal na do na ciy nam da si li

Alek san dra Po pa di~, profesorova nwvesta, bi bli o te kar ka nafa kul te tu, gva ri `e o ta kim kra snim da run ku i }e stu o. Ro ma na,na fa kul te tu nw mo gli an< {n<c.

– Ked pred 13 ro ka mi fa kul tet osno va ni, po ~a li zme od po zi -tiv nej nu li, i ked slo vo o kn<`ko vim fon du. Nw{ka ma me ve cejyk 25 000 na slo vi, naj ve cej dze kux ci do na ci< pa na Mi za. Pen -w`u n<}da nw dosc i mi bi na {u bi bli o te ku nw mo gli zbo ga cic zno vi ma vi danymi tak yk bi -zme sce li. Pre to go~ yka do -na ciy, a naj nw po vem to ta ka -pi tal na, da nam si li za dal -q{u ro bo tu – gva re la Alek -san dra.

Sko ro {ic ki kn<`ki na fa -kul te tu u bi bli o te ki kla si -fi ko va ni, vek {i na ob ro be na,a kn<`ki od pa no ca zme sce niu okrem nej pro sto ri<. Ka ̀ dakn<`ka ozna ~e na z okrem nim

{tem bil qom nahto rim z me nomi pre zvi skomvi pi sa ne hto xpo da ro val. Upro sto ri< zkn<`ka mi ipor tret o. Ro ma na Mi za yk pod ze ko vanw na nwse bi~ -nim da run ku. Tih dnqoh pa no cec ob i {ol fa kul teti za {ol do bi bli o te ki.

– Ra duwm {e ̀ e kn<`ki bu du vi ha sno va ni i to mibul wdi ni cilq ked som ro zdu mo val kad zi {e z n<mapod zec. Nw bu du na za vad ze, po {ka tu loh i u }a ra -`i, alw bu du ko mu {ik na ha sen. Y mam i|e gro ma dukn<`ki, te o lo }ij ni, i ru ski i ukra<nski, ta i nadru gih slavynskih yzi koh, i do n<h {e dah to bud zemu {ic vla pic – gva rel pa no cec Miz ro zdu mux ci ono vim pro sto re av tor skih, alw i dru gih kn<`koh.

Sta rosc o kn<`koh i te o lo }ij nih, alw i go~ hto -rih dru gih, v{e barz va ̀ na. Bo, ked wst tih cokn<`ku otvory i pre ~i tax, a` vec vo na spolnxwmi six pre hto ru w i na pi sa na. Te di i bi blo te kivi tvorxx to tu ulo gu pre hto ru su for mo va ni.

Sla vi ca Fej sa

Ko lo 10 000 na slo vi, kn>`ki i ~a so pi si pri vat nej bi bli o te ki o. dr Ro man Mi za, nw{ka po skla da nina pol>~koh Pro te stan sko go te o lo }ij no go fa kul te ta u No vim Sad ze. To to te o lo }ij ne bla go tvory

ca li XX vik vse hri stiynsko go vi da va telqstva na na {ih yzi koh

NAJ MLAD [I FA KUL TET

Pro te stan ski te o lo }ij ni fa kul tet osno va ni na po -~at ku 2000. ro ku. Osem ro ki bul po zna ti pod me nomTe o lo }ij ni fa kul tet – No vi Sad u ra mi koh Sox zuBap ti sti~ nih Cer kvoh u Ser bi>, a od 2008. ro ku w ura mi koh Re for mat skej hri stiynskej cer kvi u Ser -bi>. Sno va telw fa kul te ta – prof. dr Di mi triw i mrCve ta Po pa di~. Po nw{ka na Te o lo }ij nim fa kul te -tu, lwm na wdnej programi di plo mo va li 184 stu den ti.

ZAWDN<CKI ME NOVN<K

^i na do na cix o. Mi za Te o lo }ij -no mu fa kul te tu mo` pa tric i yk nasvow rod ne mocnwnw so trudn>ctva med -zi gre ko ka tol>cku i pro te stan skucer kvu, na ~e ran ku ide joh i dum koh,pro fe sor Po pa di~ tol kuw:

– V{el>yk! Tot po cag da ro vanydragocinej bi bli o te ki sam po se bepre {ve~l>vi kro ~aj Gre ko ka -tol>ckej cer kvi }u tim hto ri hri -stiynw na dru gi spo sob. Av ten ti~ nipro te stan ti to nw to ti co {ve do ~apro civ da ko go i da ~o go, alw gev ti hto -ri {ve do ~a za! Eti mo lo }ij ne slo vopro te stant zlo ̀ e ne z la tin sko go slo -va pro i te sta re – {ve do ~ic za. Gre ko -

ka tol>ki i Pro te stan ti max barz vel qo zawdn>cki {ve do ~eny, a nia,i tot diylo} ko tri pred na mi, a hto ri od po ~al, po ru {al o. Ro manMiz – gva ri Di mi triw Po pa di~.

^LO VEK AN< NW SVI DO MI KEL QO OD SE BE MO @E DAC

Ked za kon ~e la u~i telqs ku {ko lu u Srim skih Kar lov coh,

Me la ni< Ar va jo vej {e spol nwlo dav no po ̀ a da ne – po stacu~i telq ka. Per {u ro bo tu do sta la u Ko cu re, alw {e na u~i -telqs kej ro bo ti nw za sta no ve la. Na du ma la pred lu ̀ ic zoz na u -ku i upi sac {e na stu di< ma te ma ti ki i fi zi ki.

– Pod ~as mo jo go {ko lo vany, osta li mi barz upe ~atl<vi god -zi ni fi zi ki pri, te di, mla do mu i am bi ci o zno mu na stavn<ko vi,Mi ha lo vi Kan xho vi. Barz som u~e la i ma te ma ti ku, bo mi na -stavn<k Kol wsar bul i rod zi na, ta som {e nw sce la po gan qbic.

I fi zi ka i ma te ma ti ka mi nw da li mi ra, a` i te di ked som po -~a la ro bic yk u~i telq ka. Od lu ~e la som pojsc a` do Riw ki dzewdi no bu lo me sta za mo jo dal q{e {ko lo vanw. Ca li rok som{po ro va la zoz u~i telqs kej pla ci, a vec mi po mo gla i sti pen -diy – zdo ga duw {e na {a so be {edn<ca.

Yk ab sol vent ka Me la niy dva me {a ci ro be la na za me ni u ke -re stur skej {ko li, a po di plo mo vanx, {ejsc ro ki vi kla da lama te ma ti ku i u ver ba skej osnov nej {ko li, dze i od ro be la sti -pen dix.

Ca ga lo me ro bic do Ke re stu ra

O ro bo ti u ke re stur skej {ko li Ar va jo va ma lwm kra snipamytki.

– U Ke re stu re {e mi barz pa ~el ko lek tiv i men ta li tet lxd-zoh. Ked {e pri rih to va lo naj nov {u {ko lu i ked som vid ze layki tam kra sni ka bi ne ti i {ic ko ta ke yk co som ma la i na fa -kul te tu, barz som {e zra do va la. Mam kra sni slo va i za ro di ~ohko tri {e trud ze li dze com obez pe ~ic {ic ko co tre ba lo, i n<}da

me nw do pe ra li za lwp{u oce nu, co nw bul slu ~aj dok som ro be -la u Ver ba {e. Dze ci bu li barz vos pi ta ni, ro bot ni i vred ni.

Barz lxbe li hod zic i na sek cix ko tru zme ma li so bo ta mi, i zdze ku ro be li.

Yk i sa ma pri po zna va, {vid ko “pre be gli” tri cec ro ki. Na -stavn<ci nw bu lo ~e` ko an< ked tre ba lo ka ̀ di dzenq pu to vacna ro bo tu zoz Ku li. Da ke di mu {e li i dva raz na dzenq pojscdo ke re stur skej {ko li pre obovyzni shad zki. Ked nw ma la god -zi ni, da ke di od hod ze la do dawd nej ko le }in< na ka fu, abo dotar }u za obi sce...

Pa me ta na stavn<ca Ar va jo va i vel<h {kolyroh ko tri {eokre me vi zna ~o va li z wj pred me tu i u~a stvo va li na zma gan qoh.

Dze powd nim fi zi ka po sta la i pro fe siy.

– Per {i co {e okre me vi zna ~el bul Fe dor Sku ba nov, po timdr Jo a kim Ba ran, Miryna Rac, Jo a kim Stri ber, Mi haj loRac... ]u tej }ru pi spa da i wj na{l<dn<ca u {ko li, Pa vli naRac, yk i brat i {e stra Ysna i Mir ko Pa pu }o vo.

– Lwm mi barz `alq `e som za 14 ro ki barz ma lo ~a su pre -pro vad zo va la z mo<m si nom Zlat kom ko tri {e v~as mu {el osa -mo sto<c. ^a sto bul sam, bo te di i su prug ro bel u Ver ba {e. Ked{e zdo gadnwm, da ke di mi ~e` ko `e som go n<}da nw mo gla vi -pro vad zic do {ko li – pa me ta Me la niy.

U ~lo ve ko viskri ti vel qo

ta lan ti

Na stavn<ca Ar va jo vapo tri ma la idex Ce ci -li< Mu dro vej `e bi{e u Ku li osno va loru ske kul tur no-

umetn<cke dru ̀ tvo. Isa ma {e do nqgouklx~e la yk {pi va~ -ka, bo odv{e lxbe la{pi vac. Tam {e zdo -ga dla i to go yk wj ocec nw do pu |el `e bi pred lu ̀ e la grac, bodze `e to `e na bud ze grac z gu da ca mi. A Me la niy u u~i telqs -kej {ko li na u ~e la grac na kla vi re i na tam bu ri bas-prim.Svox lxbov }u {pi vanx nw{ka pe stuw u `ri dlo vej }ru pi, alwi to nw {ic ko.

– Do Dru ̀ tva u Ku li nam sci gla mo no dra ma i y {e podnyla`e x da ko mu dam naj x po rih ta. Ked som n<ko go nw mo gla pre -{ve ~ic, gva re li mi `e naj y to tu mo no dra mu pre ve`nwm na se -be, bo in {ak Dru ̀ tvo nw do stanw penw` za ro bo tu.

– Nw mo gla som ve ric, alw i|e menwj `e som za ta ke da cospo sob na. No, vec {e do mnw vla pel na{ po zna ti }lu mec i re -`i ser Mi haj lo Za zulyk, ko tri i mowj {e stri sin. Go~ mi{ic ko barz po ma li i{lo, von me po tri mal, alw ked tre ba lo igan dro val. “Te to, ti {e nw gn<vaj, alw y ci po ma gam `e bi{zro be la tak yk tre ba” – gu to rel mi Mi ̀ o. I, nia, te raz mi {eta ka ro bo ta uca gla pod sko ru – pri po ve da o svo<h }lu mec kihpo ~at koh Me la niy Ar va jo va. Yk gva ri, an< nw du ma la `e da ke -di bud ze u~a stvo vac na Fe sti va lu mo no dra mi u No vim Sad ze.

– Mi ̀ o me tak od {melwl `e som }lu me la i u ^er vin ki, a veci u [i du , ta u Ko cu re, Ke re stu re i Ora ho ve... V{ad zi dze nasvo la li. Od {melw la som {e i bu lo mi mi lo. Po tim zme z Na -tku Za zulyko vu adap to va li Ko stel qni ko vu pri po ved ku, a te razza{ rih ta me mo no dra mu “@ve rat ko”. ^lo vek an< sam nw znakel qo i co {ic ko mo ̀ e od se be dac – zaklx~e la na {a so be -{edn<ca. Ma riy Afi~

U ke re stur skej {ko li “Pe tro Kuzmyk”, yk na stavn>ca fi zi ki ro be la i Me la niy Ar va>, na rod ze na Bu din ski. Ro dom z Ru sko go Ke re stu ra,

Me la niy `iw Ku li, dze u` da skel qo ro ki pre pro vad zuw svo jo pen zi o ner ski dn>

Prof. dr Di mi triw Po pa di~

Alek san dra Po pa di~:u bi bli o te ki mame velqo

dragocini kn>`ki

BUD ZEM U^I TELQ KA

– Ked som hod ze la do te ra {nqo go Zam ku }u u~i telq kiMa ri> Ra ma ~o vej. Za da la nam opi sac na{ Ke re stur. Yma la oda tu {e stru, ko tra `i la na Ri ska {i. Raz som{e vra ca la do va la lu, alw som nw zna la na hto ri dil -qov mam skru cic. Zba~ela som za kri ce mowj {ko li icer kvu, ta som zna la kad zi mam pojsc. O tim do ̀ i cusom pi sa la u te ki i u~i telq ki {e tak pa ~e lo `e me sa -mo i ni ciytiv no od ve dla do Ra dio No vo go Sa du `e bimro bo tu pre ~i ta la u emi si>. Ked som vid ze la yki trud i`er tvu ulo ̀ e la do to go, i yk {e }u mnw spra vo va la, od -lu ~e la som – i y bud zem u~i telq ka – pa me ta na stavn>caAr va jo va dn> z dze cin stva.

DZE COM PO TREB NA LXBOV

– Lxbim dze ci i v{e som lxbe la z n>ma ro bic. To to comnw na u ~o va li, i y to to dze com pre no {e la. Sce la somih na u ~ic `e bi ro zu me li `i vot, i `e bi {e n> od ~o gonw ba li. Dzec ku mu {ic dojsc do {er ca, a ka ̀ de dzec kookrem ne. An> wdno nw glu pe, lwm tre ba z n>m ve cej ro bic.I ked vo no vid zi `e go ti lxbi{, lwm te di mo ̀ e dac isvoj mak si mum – tol kuw Ar va jo va svo jo pro fe sij nista no vi ska.

A, `e lxbe la dze ci po tverd zuw i wj ini ciyti va `e za{kolyroh spe ciylno go od dzelwny tri ma la god zi ni }a -zdov stva, u~e la ih va ric u kuhn>. [kolyre {e barz ce -{e li `e co {ka na u ~e li i `e bu li ha sno vi ti.

Na stavn>ca Me la niy Ar va jo va

Velqku ~asc biblioteki zaberax i teolo}ijni ~asopisi

U ZNA KU 260-RO^N<CI OBRA ZO VANY RU SNA COH U VOJ VO DI NI (31)

Page 11: Ruskeslovo 45 3550

4 NOVEMBER 2013.

LITERATURNE SLOVONOVEMBER

2013. rok

^ISLO 11

Sa{o SABADO[

Dxra LATYK

ШVICACI VARO[

Теметов як институция вше бавел якушик улогу

у живоце нашого протаґонисту. Єден бок його

фамелиї видзел теметов як централну и монумен-

талну установу у їх животох. Вони патрели на

мертвих яґод на тотемох и мертви були

централни фиґури їх тужемского сущес-

твованя.

Дахто з боку би здобул

погришни упечаток же

смуток тих людзох у фун-

кциї дроґи, же их на

одредзени способ окри-

пює. Медзитим, тот сму-

ток у сущносци єдини спо-

соб за отримованє у живо-

це, нє лєм живих, алє и

мертвих, яґод сталне спо-

зорйованє на можлїву траґедию.

У таким окруженю вообще нє було

чудне же наш герой уж на шейсц роки

свойого живота почал у текох и на остатнїх бокох

календарох рисовац гроби и памятнїки. Могло би

повесц же вон на тот способ як барз млади

зошицким нєсвидомо вошол до швета ґотики,

насампредз, бо тота ґотика у сущносци була

манифестация парастских, вшелїяк гоч праве лєм

християнских, алє заш лєм морбидних ритуалох

и обсесийох старших особох з тим же чийо души

пошли дзешка горе, а чийо цела гнїю у черноже-

ми, иловачи, або у даяким другим пасму жеми.

Други бок фамелиї нашого младого героя,

хтори нароком нє ма мено, на други способ

патрел на тоту тематику. За нїх теметов бул вред-

ни фалат жеми, важни здобуток после деценийох

трапеня у якейшик фабрики за пенєж хтори даке-

ди знал буц значни, а дакеди нїяки. Гроб якашик

форма одпочивку и прето

важне же би чловек

сам себе купел теметовске место и подзвигнул

памятнїк як символ його борби у знаку шерпа и

млатка. Гроб як єдина сиґурна

инвестиция. Єдина

материялна база котру

нїґда нє дотика епиде-

мия инфлациї. Прето

таким людзом велька

ствар кед можу

повесц своїм уну-

ком же, дзекую-

ци їх закладаню

у локалней само-

управи, преши-

рени теметов. Ту ше найве-

цей указал поднїмательни

дух роботнїцкей класи.

Наш ше водзач през

тоту приповедку порихтал за одход на теметов

у дню кед векшина його познатих з його роди-

мого варошу одходзи там ридко, окрем у дню кед

очи шицких святих ознова швица, у дню хтори

велї волаю Дзень мертвих. Святи и прекляти

Перши новембер! Варош нашого чловека ма єдну

специфичносц у одношеню на други католїцки

заєднїци южней Панониї. Там того дня воднє ше

теметов рихта, а народ приходзи кед зайдзе слун-

ко. Под ноцнима зарями цинї помартих ше так

помишаю помедзи силуети живих же їх скоро нє

мож розликовац.

Попри слатких пуканих ґестиньох, хтори ище

єден символ того дня и хтори ше предава по барз

високей цени, прави лайтмотив швички. Швички

коло крижа у центре теметова и швички на самих

гробох од Некрополису творя Метрополис. На

якишик способ оживюю розпадуюци косци и

служа як швицарнїк покойним вра-

циц ше назад зоз краткей екскурзиї

медзи живима. То єден страцени варош

хтори швици раз до рока и хтори ше дзекую-

ци своїм мертвим жительом вше баржей розви-

ва и нїґда нє умера.

А наш водзач стої осамени опрез гробох своїх

наймилших, з хторима одроснул и хтори му

подаровали його нєзвичайни звичаї,

гласкани з боку жимного витра у

тим, уж по традициї бизарним пер-

шоновемберским вечаре...

Верим же вам познате же реформа у нашей жеми стаєм-ни процес котри тирва од кеди знаме за себе. Правда,

то нє вше мож обачиц, бо кед нам у дружтве дацо зашкри-пи – ми ше такой лапаме до новей реформи, гоч нам гевтапредходна ище анї до поли нє закончена. Кед зашкрипи упросвити – власци нам уводза реформу, кед зашкрипи уздравстве – уводзи ше реформа у здравстве, кед зашкрипиу привреди – ту нам привредна реформа. А вец дознавамеже нам динар вше моцнєйши у одношеню на странску ва-луту. Воно, правда, з часом ше дакус и оштрамбує, алє наспрешвечую же то лєм дочасне зявенє и же нє може буцпричина за повекшанє плацох.

Повекшанє плацох мож витвориц зоз стимулованьом при-ватней инициятиви. И так, тота приватна инициятива нам уполним розмаху и барз вельо обецує! З каждим дньом по на-ших местох ошвитню по даскельо нови приватни предаваль-нї, бутики, киоски за гамбурґери, пици и хот–доґи, та вецкабифеї, карчми, ресторани, приватни аґенциї за нєрухомосци,увозно–вивозни фирми и тому подобне. И, покля ше велькидружтвени продукцийни подприємства гартуша у длуствох идругих финансийних чежкосцох, чекаюци приватизацию,приватна инициятива нам квитнє! Праве то була тема двохдавних пайташох, тераз уж у узретих рокох, кед ше котри-шик дзень стретли на шпациру по городским парку. Пошеда-ли на лавку и розпочали бешеду.

– Читаш ти, пайташ, тоти нашо новини? – опитал ше Ми-рослав Дюрови.

– Читам, читам. А чом?– А слухаш радио? – предлужел Мирослав.– Га, слухам, слухам, а чом?– А патриш и на телевизор? – пита ше Мирослав далєй.– Га, перше го уключим, а вец и патрим... А чом? – чомка

ше упарто Дюра.– А чом же ше ти тельо чомкаш? – постал нєсцерпени Ми-

рослав.– Ша, прето же сцем цо скорей знац же чом ше ми то пи-

таш. – одвитовал Дюра– Питам ше прето же шио вец мушел замерковац же цо ше

у нєшкайшей кризи рекламує як найважнєйша ствар.– Га, дабоме же сом замерковал.– Та, вец, цо то по твоїм найважнєйша ствар? – конєчно од-

крил свою любопитносц Мирослав.– Найважнєйша ствар ожиц економию, стимуловац шлє-

бодну инициятиву приватному капиталу...– А як ти то задумуєш?– Ша, то проста ствар. Треба оможлївиц отверанє цо вецей

приватних карчмох, би-феох, дискачох, диско-текох, видеотекох, тури-стичних аґенцийох,аґенцийох за нєрухомо-сци и тарґовину, увозно-вивозних приватних фирмох, мишаних тарґовинских подпри-ємствох котри нам буду предавац наймодернєйши странскипродукти и витворйовац високи профити и плациц державивисоки порциї, потим отверац цо вецей педикирски и украси-тельни роботнї, салони за масажу и тому подобне... Най ужраз почнє уживац и тот наш роботни народ!

– Крашнє ти то задумуєш, – пригварел Мирослав, – алє од-каль же будзе пенєж тому, як ти гвариш, роботному народу?Дзе же го зароби?

– А хто же ци гутори же тоти приватни фирми маю служицроботному народу?! – зачудовано же опитал Дюра.

– Га, ти!– Ба, брус! Я гуторел же най ужива тот наш роботни народ,

а нє най хаснує услуги тих фирмох! Вон у нїх ма робиц иотримовац голи живот! З роботу ше у нас нїхто нє збогацел!Приватна фирма ци придзе баржей так як за гражданох, застранских туристох, за ґаст-арбайтерох и тому подобне. Во-ни маю хасновац услуги!

– Добре: странски туристи, ґаст-арбайтере, то розумим,алє хто же ци то тоти гражданє?

– Е, видзиш, то ци придзе найперспективнєйше пасмо на-шей дружтвеней заєднїци и ширше... То ци, пайташ, бувшии терашнї политичаре, рижни функционере, бувши дирек-торе вельких дружтвених подприємствох котри правочаснозгарли дружтвени пенєж до своїх кишенкох и тераз гооплодзую прейґ приватних фирмох на свой особни, а нїбии на наш общи хасен. Тарґовина, брацику! Тарґовина ци знашей жеми направи прави правучки рай! – одушевено по-толковал Дюра.

– А продукция? – застарано ше опитал Мирослав.– Яка продукция?!– Га, тота – материялна... Нови машини, пожива, облєчиво,

била технїка, обуй, квартелї... Тота продукция у котрей робинайвекша часц роботного народу!

– Е, то ци, мой брацику, нє наша ствар! То най бере подсвойо тота нова Европа цо вошла до 21–го вику! Най наш ро-ботни народ идзе там робиц. Там ше лєпше зарабя... А на ур-лап най тот народ приходзи дому як до раю и най троши за-робени пенєж на уживанє!

Нoви Сад, 1990–2007.

^i

slo

u{or

el V

any

Dul

a

ПОВОЛАНКА НА СУЧАСНИ БИЗНИС

Ґу 80-рочнїци од народзеня Дюри Латяка

Page 12: Ruskeslovo 45 3550

3 NOVEMBER 2013.

LITERATURNE SLOVO

2

Шлєбоду нє можу поднєсц гевти народи, котри на ню нє звикнути. Монтескє

Лєпше цильовац до лєва и нє потрафиц го, як до шакала и забиц го. Индийска народна присловка

Andrij LXBKA

Влєцемлади українскиписательАндрий Любка нащивел Сербию. На своєй драги до Македониї, на медзинароднипоетски фестивалу Струґи, зашол и до новосадского Заводу за културу Руснацох дзе представелсвою творчосци зоз присутнимапобешедовало сучасним видавательстве у України, алє и о контроверзох повязаних зоз питанями националних идентитетох у України..

Биоґрафия

Андрий Лю́бка (3. децембер 1987, Риґа, Литва-ния), українски поет, прекладатель и есеїст.

Народзел ше у Риґи, дзе ше теди учела його мац.Длуго бивал у месту Виноґрадив у Закарпатскейобласци. Закончел Мукачовску воєну школу, а ро-ку 2009. українску филолоґию на Ужгородскимнационалним универзитету. Автор є збиркох пое-зиї „Осем мешаци шизофрениї” (2007), „ТЕРОРИ-ЗЕМ” (2008), „Штерацец долари плус бакшиш”(2012) и кнїжки прози „КИЛЕР” (2012). Вєдно зDj Dimka Special-K 2012. року видал албум авдио-стихох „Пред вибухом ше поцилуєме”.

***

Жено прекрасна, хлїб мой насущни,Дзекуєм тебе нєшка, же ти иснуєш.Же полнїш кадзу з воду,Жено прекрасна, хтора знїмаш лак з нохцох,И приводзиш ме до спокуси нєпреривно,Жено прекрасна, хлїб мой насущни,Дзекуєм ци и ютре, и поютре и занавше за тото,Же иснуєш, и приводзиш ме до спокуси, жено прекрасна,И попать на мнє з лукавим поглядом,И гласно здихуй, шедаюци до горуцей води,И замодлї ме намидлїц ци хрибет, хлїб мой насущни,Жено прекрасна, и святися, односно швиц шеЧу хай ше вно ци з но гу, лї цом, ґамбaмиХлїб мой насущни три раз и три раз скричЖено прекрасна, цо жиєш у моїм шерцу,Цо шпиш у моєй поезиї, цо ме будзиш зрана,Хлїб мой насущни, най будзе воля твоя,Най грає твоя облюбена музика и най горяАроматични швички, жено моя прекрасна,Я тїло твоє, я крев твоя, хлїб мой насущни,Жено прекрасна з таким смутним меном,З таким цихим поглядом и таку малу дланю, Хлїб мой насущни, и дома, и на роботи, и кед ти блїзко,И кед ти далєко, жено прекрасна, Думам на тебе, дай ми дакус щесца нєшкаДай ми ютре, хлїб мой насущни,жено прекрасна, во имя твоє,Во имя твоє, во имя твоє –Трираз во имя твоє.

***Путовал сом по местох, ходзел по музейох,блукал по горох,патрел, як виходзи и заходзи слунко,видзел чудеса природи,чудовал ше малюнком,застановел ше пред скулптурами,Ужерал ше на нєбо, хмари,Нє могол сом зняц очи з океану,Алє найпрекраснєйше, цо сом видзел у живоцеДва нашо щеточки за зуби, хтори стали вєдноУ купатилу готела странского варошу,У хторому зме ше першираз вєдно пребудзели.

***Розпечени и превидни воздух лєта,Твоя вислункована скора и горуци витор,Ричка, вода хтора була цеплєйшаОд нашого диханя.Вноци могло чуц лєм бринєнєСуньоґох и твойо стуканя, одразуПотим ше розбовчала жирячка циґариИ циха розгварка.Телефони ше випражнєли другого дня,Ми остали сами зоз древами и,Як ше указало, з мишами, котриВноци прегризли мой ранєц и жедлиЦале єдзенє: остатки хлєба, гречку,Мещок чипса, крекери, фалаток сира. Охабели лєм паклочко циґарох.

Виривок з Ю. Виничуковей рецензиї кнїжки прози „Килер”:„Приповедки котри приповеда Андрий Любка вироятноподобни гевтим котри Андрий приповеда своєй любеней –або же би ю приведол же би була любоморна и спокушена.Ту заступена страсна еротична фантазия, котра го нє охабяу живоце. Вон постава романтични и наївни, цалком по-швецени роботи и сиґурни до себе, з главу ше зачирює дописательских дискусийох а то го трансформує до килера,котри на тот способ зисцує свойо тайомни фантазиї.”

(З українского прешпивал Александер Мудри)З кнїжки „Штерацец долари плус бакшиш” (2012)

ТАЙОМНИ ФАНТАЗИЇ ***Жена, хтора бритви ноги у твоєй кадзи,Ютре преславює свой 24.Гоч ,,преславює” – прегласно поведзено,Просто повола дома родичохИ на вечар помодлї ше.Ти нє розумиш єй молитви, єй загадкови попатрунки,Мени язикох у єй телефону.Вам нє судзене буц вєдно, и лєпше,Гвариш себе, то и лєпше,У хвильки особлївей нїжносци ти гваришЖе вериш, нїби у нїх нєт нуклеарного оружя,Жадного нуклеарного оружя, и чувствуєш ше як морон.Потим ци ше шпи, єй целоПахнє на нуклеарне оружиє, пустинї и циґански писнї.Прецо циґански? – питаш ше себе з рана,Алє одвиту на то нєт, ти нє знаш,Як прешло єй дзецинство и дзе вона учела по анґлийски,Прецо вибрала праве тебе.Ви вєдно три тижнї. З часу на часрозпатраш карту швета,

Оценююци пресцеранє Ирану, його сушедох,Природни и людски ресурси.Видзи ци ше, же ю розумиш вше лєпше.дзекеди ю випитуєш о Ирану, обецуєш же пойдзеш там зоз нюА вона вше пахнє на циґанске лєто и нуклеарне оружиє,И єй пустиня медзи вами, и нацагує ше вечар,И вона бритви ноги у твоєй кадзи.

Фотоґрафиї: Оксана Закович

Page 13: Ruskeslovo 45 3550

LXDZE, ROKI, @IVOT/SPORT8. NOVEMBER 2013. 13

IVAN MEDW[I ZOZ RUSKOGO KERESTURA

MOJ SON: KUPIM SEBE LIPICANERAIvan za kon ~el tri ro~ nu Po ̀ i vo vu {trednx{ko lu u Ver ba {e. Nw ro bi u fa hu, alw ostalna va lalw, i ro bi `em. Na polx nw ro bi sam,alw z ocom i d<dom, i gva ri `e w barz za do vol -qni. – Lxbim pa rastsku ro bo tu, sad zi me pa pri }u

i dru gi pol qo pri vred ni kul tu ri. Ked se zo napa pri }i, hod zi me na pol qo ka ̀ di ro bot nidzenq. Te di sta vam ko lo {ej scoh ra no. Alw,mnw to nw ~e` ko pri pa da, bo som u tim od mal -x~ka. I|e ked som bul {kolyr, ve cej sombul na polx yk u {ko li.

Zve re na mu sta rosc o Klu bu

Ivan ~len Kon<cko go klu ba “Ru sin” u` 10 ro -ki. Per {e bul u pod rost ku, a porydni w ~lenostatn< tri ro ki. U ynu a re to go ro ku w vi bra -ni i za pred si da tely Klu ba.

– Z oglydom `e som u` dlu go u Klu bu, bul somzoz {ic kim upo zna ti, i nw bu lo bri }i. Barz{e za kla dam i du mam `e som za tot krat ki ~as

dosc po ro bel. Uda lo {e mi or }a ni zo vac obe -go vany kon qoh hto ri bu li barz na |i ve ni ina i sce {e na zda vam `e Klub po sowj ak tiv -no sci po stanw po zna ti nw lwm u Ke re stu re.Po ma gax mi i star {i ~le ni, Uprav ni od bor,

alw mi very i nw mi {ax mi {e do ro bo ti.

Mo ̀ e buc nwzvi ~aj ne `e som ta ki mla di, au` na ta kej funk ci<, alw du mam `e do breokon ~uwm svo jo dlu ̀ no sci, bo okrem obe go -van qoh, sta ram {e i o dru gim. I gi po drom

tre ba `e bi bul u{o re ni,

tre ba kon ~ic i z do ku men -ta cix, i sta rac {e o pe -di} reu kon qoh i <h u~a -stvo vanx u obe go van qoh.

Na {im lxdzom to nwzvi -~aj ne, alw lxdze na stra nihto ri {e z tim zan<max,

bar ̀ ej {e za kla dax za to to `e bi mla di bu -li na tih va ̀ nih i po dob nih funk ci joh –gva ri Ivan.

Iva no vi {e uda lo uvesc vo du na gi po drom,

go~ {e z to tu ro bo tu od ca go va lo u` da skel qoro ki. Mladi, sceli, max barz velqo dobriide<, lwm gvari `e taki ide< barz ~e` ko mo`realizovac pre podli finansijni stan Klu-ba.

Tim co lxby kon> i lovi pa si rax i tambura{e

Ivan velq ki lxbi telq kon qoh, i an< sam nwzna yk na sta la to ta lxbov z oglydom `e n<}dau obi scu nw tri ma li kon<. Lxbi {ic ki ra si,

a wdno go dny bi lxbel ku pic li pi ca ne ra ifiyker.

– Bul som ma li, i ked som ~ul `e dah to nakon qoh pre {ol po ul<~ki, be ̀ al som i pi tal{e ~i me ve`nx na ko~. I te raz ~a sto zaj dzemdo tih }a zdoh co max kon<. Barz lxbim {e -

dlac, abo {e lwm po vo ̀ ic na fiyke ru po Ke -re stu re, a ka sac ki obe go vany i fiyke riydi nwprej du be zo mnw – gva ri von.

Ivan i naj mlad {i lo var. Pred tro ma ro ka -mi po lo ̀ el lo var ski is pit i po stal pra vilo var.

– Z oglydom `e bi vam pri Lo var skim do me,

ro ka mi, ka ̀ dej nwdzel< som bul tam ked bu lilo vi, i tak som i to to polx bel. Mo ̀ e buc ito po kus nwzvi ~aj ne, bo u mowj fa me li< n<htonw bul lo var. A do lo vu, zo mnu idu i mo jopsi la bra do ri hto ri ob u ~e ni za lo vi, ta vecvwdno u`i va me. Wden ~as som {e zan<mal i zozpre da van qom |enytoh, a ro zdu muwm ozno vapo ~ac. Lov i dzi vi na to wdno, a do ma{n< `i -vo tin< cal kom dru ge – gva ri mla di lo var ido da va `e go lov, kon< i psi barz opu |ux.

– Lxbim slu hac tam bu ra {oh, co i lo }i~ ne,z oglydom `e to povyza ne z tim co ro bim.

Uglav nim {e dru ̀ im zoz star {i ma od se be, iod vi tuw mi <h dru ̀ tvo. Mam y i paj ta {ohsvo<h ro koh, alw naj ve cej zawdn<cki te mi mamked {e dru ̀ im i pri po ve dam zoz star {i ma.

[ic ko co ro bim barz lxbim i pla nuwm i na -dalwj ostac u tim, bo {ic ko o ~im som be {e -do val mi vel qo zna ~i i bez to go bim nw mo gol– za kon ~uw Ivan.

May Za zulykFoto}rafi>: Yroslav Pap

OD PO ̂ I VOK– Prez vi kend hod zim raz na obe go vany,

a raz na lo vi, i u tim u`i vam. Pri timupo zna vam i vel>h lxdzoh. Na va ro{ vi -hod zim ked scignwm, a ked nw, nw hi ba, yza do vol qni z tim co mam. To mi, naj po -vem, od po ~i vok. Ked som vi sta ti, poj -dzem do paj ta {oh hto ri max kon>, po pra -ga me ih i u`i va me. Lwbo {e zoz psa mipoj dzem pre {ej tac – gva ri Ivan.

Ivan Med w{i: Raz i y po pra gam li pi ca ne ra

Nw ~e` ko ro bic na polx ked to tu ro bo tulxbi{

Lxbi tam bu ra {oh, mla di w, ta i|e v~asza {pi vac “Kad sam bio mla djan lo vac ja...”

Lwm po sle me {ac dnqoh tre ni rany[ej la na der ̀ av nim zma ganx zav ̀ a -la dru ge me sto, a po sle ro ka bu la{tvar ta u Evro pi i per {a u der ̀ a viu svowj ka te }o ri<.

– Per {e som hod ze la na aiki do doKe re stu ra, a vec nam tre ner uka zal ito ti spor ti i mnw {e to barz po pa ~e -lo i ta koj som {e zalx be la do n<h.Go~ som bu la wdi ne dziv ~e, i{lo mibarz do bre. Po tim zme po {li do Ku -li na tre nin}, dze i te raz tre ni ram,i tam vid ze li u mnw po ten ciyl – gva -ri [ej la i do da va `e to ti spor ti nwbarz za stu pe ni u Ser bi<.

– D<x-d<ca na ci o nal ni sport uBra zi lu i to to co nam fol klor <m vo -na i ka pu e ra. Ro zli ka med zi d<x-d<cui }re plin }om to ta `e {e per {isport ba vi u ki mo nu, a }re plin} u uz -kej ma<ci i ge lan koh lwbo {or cu.Zma gam {e i u wdnim i dru gim, alwus pi{nwj{a som u }re plin }u i tu ro -bi me i z pa so va ~a mi, a u bra zil skejd<x-d<ci z d`u di sta mi i vo na {e po -~i na i na `e mi i go re, a }re plin}lwm na par te ru, od no sno bor ba po ~i -na od do lu. U obi dvoh spor toh po -dob ni pra vi la. Ka ̀ da run da tir vapo pejc mi nu ti. Bo ri me {e u kru guyk pa so va ~e, d`u di sti i vec ka ̀ do -mu tre ner lwbo po mocn<k {ed zi uuglw i su fli ra co naj ro bi – gva rivo na.

To ti bo ri tel qni spor tivo ob |e nw lwgki, a okre me nwza `e ni. Tre ba mac dosc kon -di ci<, mo ci, a u isti ~as mu -{i {e vel qo ro zdu mo vac.

– To bar ̀ ej hlop ski spor -ti i sla bo ih tre ni rax `e -ni. Te be dah to da vi, a ti {emu {i{ opu |ic i ro zdu mo -vac yk {e vi tar gac, a nw ma{do tok vo zdu hu do moz }u yktre ba. ^uw{ se be yk di ha{ iyk ci {er co biw i a` {ebilww pred o~ mi, a ti mu -{i{ ro zdu mo vac yk {e vi -cag nuc. To ta ke yk bor ba za`i vot. Na vo la ni w bra zil skad`ix-d`i ca yk lxdski {ah.To barz ~e` ki sport i v{e ve -cej wst za in te re so va nih za nqgo.Tre nin }i na par ti, okre me ked somwdi ne dziv ~e na tre nin }u bo bo ric{e z hlo pa mi nw isto yk i z `e na mi.Z hlo pa mi vel qo ~e` {e i im pul -sivnwj{e, a vo ni na mnw pa tra yk nahlo pa. Tre nin }i ma me pejc raz ti -`nqo vo. [ti ri dn< ve ̀ ba me bra zil -sku d<x-d<cu, a wden dzenq }re plin}. Zoglydom `e na {a der ̀ a va sko ro n<~nw fi nan suw {ic ki spor ti ta tak ito ti, zna hod zi me {e sa mi. Okrem nazma gan qoh u Ser bi<, bu la som i nazma ganx u Madyrskej i to bu lo mo joper {e evrop ske zma ganw – gva ri mla -

da re pre zen ta tiv ka i do da va `e w preto ti spor ti ~a sto po kal<~e na.

– To mi nw za vad za bo lxbim tre ni -rac. Z wdnim slo vom, to ti spor ti mizna ~a {ic ko. Tre ba i fi zi~ nu i men -tal nu moc ulo ̀ ic, a ked {e zlu ~a to -ti dva stva ri nwt n<~ lwp{e. Okremto go, mam i na dosc go bi<, a to te re ta -na, be ̀ anw, gonwnw bi ci} li na dlug -{i dra gi, sal sa, or }a ni zo vanw re }efe sti va loh. Cilq mi zan<mac {epro fe sij no z dawd nim spor tom yk imoy mac, a `e bi to bu lo po mo`l<vo -sci olim pij ski sport, co bra zil skad<x-d<ca i }re plin} na ̀ alq nw.

M. Za zulyk

Na zma ganx za KUP Voj vo di ni, hto re otri ma ne pre {lej so bo -ti, 2. no vem bra, u Ver ba {e, Ka ra te klub “Ru sin” mal {ter naczma ga tel qoh u pow din w~nej kon ku ren ci<, u ka toh i u bor boh, ka -`de u svowj ka te }o ri<.

U zma ganx ka toh, An drej D`u d`ar zav ̀ al per {e me sto, Ge -len ka Nov ta tre ce, a u tim zma ganx u~a stvo va li i|e: Dar koNadq, Ana sta ziy Far ka{ i Pa vle Nov ta.

U bor boh pow din w~no: An drej Du da{ zav ̀ al per {e me sto, Sa -ra Plan ~ak ti` per {e me sto, Ma ri na Nadq dru ge, Alek san darGar di dru ge me sto, a Jo va na No }a vi ca i Sre fan No }a vi ca tre ceme sto.

U bor boh i|e na stu pe li: Leon Xri~, Deyn Nadq, Iza be la Ma -ka< i Ste fan No }a vi ca.

Tak na Ku pu Voj vo di ni na stu pe li 22 klu bi i ko lo 400 zma ga -tel qoh, a Ka ra te klub “Ru sin” do Ru sko go Ke re stu ra prin wsol 8me ta li<. Na to to zma ganw eki pu vod zel Mi haj lo Oros La ci.

V. S.

KA RA TE KLUB “RU SIN”

NA KUP ZMA GANXOSVOW NI OSEM ME TA LI<

VI BE RAN KO VA SKUP [TI NA FK “RU SIN”

VI BRA NE NO VERU KO VOD STVO

Na Vi be ran ko vej skup {ti ni FK “Ru sin” hto ra otri ma na pre -{lej so bo ti na Lon }o ve, vi bra ni no vi Uprav ni od bor, di rek tor,sport ski di rek tor, se kre tar, ka sir i Nad pa trax ci od bor Klu bu.

U no vim Uprav nim od bo re Mi ko la Hrin, pred si da telq FK“Ru sin”, Ti ho mir Me di~, pod pred si da telq Klu bu, Zlat koSaynko vi~, Ko sta Ku zma, Vla di mir Plan ko{ – star{i, YkimGrubeny Bora, Vladimir Tirkajla – mlad{i, Vladimir Plan-ko{ – mlad{i i Xlin Kolo{ny<.

Na skup {ti ni za di rek to ra Klu ba vi bra ni Bo ris [aj to{,sport ski di rek tor Alek san dar Ko ~i{, se kre tar Ykim Gru beny ika sir Mi haj lo Kanxh.

No vi Nad pa trax ci od bor tvory: Ynko Pa ster nak, Mi haj loNadq i Mi haj lo Kanxh.

Na Vi be ran ko vej Skup {ti ni u~a stvo va li fod ba le re, yk i na -viy~e, hto ri u to~ ki “ri ̀ ne” vin wsli dze powd ni za u va gi i pred -kla dany za dal q{u ro bo tu FK “Ru sin”. V. S.

[ej la na wdnim zma ganx yk po bidn>k

[EJ LA ZA RU BI CA ZOZ RU SKO GO KE RE STU RA

@A DAM BUC PRO FE SIJ NA SPOR TIST KA

Stu dent ka Fa kul te ta spor tu i fi zi~ no go vos pi tany [ej la Za ru bi ca zoz Ru sko go Ke re stu ra ko lo dva ro ki tre ni ra nwzvi ~aj ni bo ri tel qni spor ti – bra zil sku

d>x-d>cu i }re plin}. Tre ni ra u Ku li u Kon strik tor fajtti mu, a odnwdav na w i re pre zen ta tiv ka Ser bi>

Go~ ma lwm 21 rok, Ivan Medw{i – Nascikov,predsidatelq Kon>cko go klu bu “Ru sin”.

Ivan i pol qo pri vredn>k, lxbi kon> i psi, a u va lalw w naj mlad {i lo var

Page 14: Ruskeslovo 45 3550

SPORT/INFORMATOR14 8. NOVEMBER 2013.

Po kra<nski se kre ta riyt za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i tu `i vot -no go {tred ku, na osno vi ~le na 10. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i -vot ni {tre dok (“Slu ̀ be ni gla{n<k Re pu bli ki Ser bi<”, ~i slo 135/04)obyvxw

OB VI SCENWo podnw{e nej vi mo gi za od red zo vanw obsygu i zmi stu stu di> o pre -

cen qo vanx vpl>vu na `i vot ni {tre dokNo {i telq prowk ta NIS a.d. No vi Sad zoz No vo go Sa du, ul<ca Na rod -

no go fron ta ~s. 12 podnwsol vi mo gu za od red zo vanw obsygu i zmi stu stu -di< o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok za PROWKT Valynw i od -klon qo vanw po {o reny per ko la ci< 505 “Kva {na ra fi na ciy 2” u ra mi kohRa fi ne ri< naf ti No vi Sad, na kp. 2555/14 KO No vi Sad III.

Po dat ki i do ku men ta cix zoz vi mo gi no {i tely prowk ta mo`` do stacna uvid u pro sto ri joh Po kra<nsko go se kre ta riytu za ur ba ni zem, bu do va -telqstvo i za |i tu `i vot no go {tred ku, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16, No -vi Sad (pri ̀ emw, kan ce la riy ~s. 39).

Za in te re se o van yvnosc u ~a {e od 15 dn< od dny obyvjo vany to go ob vi -sceny, mo ̀ u do sta vic svo jo du manw u pi sa nej for mi na adre su Se kre ta -riytu.

Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no go {tred ku na osno vi ~le na 29.pa sus 1. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok (“Slu ̀ be nigla{n<k Re pu bli ki Ser bi<” ~i slo 135/04 i 36/09), obyvxw

OB VI SCENWo prin w{e nim ri {enx `e nw po treb ne pre cen qo vanw vpl>vu za -

sta to go sta nu na `i vot ni {tre dok prowk ta ba znej stan>ci mo bil -nej te le fo ni> “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23”

No {i telq prowk ta “TE LE KOM SER BIY” a.d. Ta kov ska 2, Be o} rad,podnwsol to mu or }a nu vi mo gu za od lu ~o vanw o po tre bi pre cen qo vanyvpl<vu na `i vot ni {tre dok prowk ta – ba znej stan<ci mo bil nej te le fo -ni< “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23” u ul<ci Bu le var Jo va -na Du ~i ~a 7, u No vim Sad ze, na ka ta ster skej par ce li ~i slo 7770/13 K. O.No vi Sad I, Go rod No vi Sad.

Po sle za pro vad ze no go po stup ku, Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no -go {tred ku dny 4. no vem bra 2013. ro ku prin wsla ri {enw ~i slo VI-501-665/13, `e nw po treb ne pre cen qo vanw vpl<vu za sta to go sta nu na `i vot ni{tre dok.

Z cil qom ob vi sco vany za in te re so va nej yvno sci tekst ri {eny obyvxw{e u ca lo sci:

Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no go {tred ku, na osno vi ~le na 10 pa -sus 4 i 6. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok (“Slu ̀ be -ni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09) i ~le na 192 pa sus 1 Za ko na o ob |imuprav nim po stup ku (“Slu ̀ be ni no vi ni SRX” ~i slo 33/97 i 31/01 i“Slu ̀ be ni gla{n<k RS” ~i slo 30/10) i ~le na 11., 34. i 36. Od lu ki o Go -rod skih upra voh Go ro du No vo go Sa du (“Slu ̀ be ni no vi ni Go ro du No vo -go Sa du”, ~i slo 52/08, 55/09 i 11/10, 39/10 i 60/10), po stu pax ci po vi mo -gi no {i tely prowk ta “TE LE KOM SER BIY” a.d. Ta kov ska 2, Be o} rad, zaod lu ~o vanw o po tre bi pre cen qo vany vpl<vu na `i vot ni {tre dok prowk taba znej stan<ci za mo bil nu te le fo nix “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23,NSH23, NSU23” pri no {i

RI [ENW 1. Utverd zuw {e `e za prowkt ba znej stan<ci mo bil nej te le fo ni<

“NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23” u ul<ci Bu le var Jo va naDu ~i ~a 7, u No vim Sad ze, na ka ta ster skej par ce li ~i slo 7770/13 K. O.No vi Sad I, Go rod No vi Sad no {i tely prowk ta “TE LE KOM SER BIY”a.d., Be o} rad, Ta kov ska ~i slo 2, nw po treb ne pre cen qo vanw vpl<vu na `i -vot ni {tre dok.

2. No {i telq prowk ta {e obovyzuw `e obez pe ~i pe ri o di~ ni vi pi to vany`ri dla ne jo ni zu co go zar jo vany na lo ka ci<ba znej stan<ci mo bil nej te -le fo ni< “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23” u sklad ze zoz Za -ko nom o za |i ti od ne jo ni zux co go zar jo vany (“Slu ̀ be ni gla{n<k RS”,~i slo 36/09) i va ̀ a ci ma pred pi sanymi hto ri re }u lux to tu ob lasc i `epo dat ki do sta ti z mo ni to rin }om do ru ~o va la A}en ci< za za |i tu `i vot no -go {tred ku, Go rod skej upra vi za in spek cij ni ro bo ti Go ro du No vo go Sa -du – Ob lasc in spek ci< za za |i tu `i vot no go {tred ku i Go rod skej upra -vi za za |i tu `i vot no go {tred ku Go ro du No vo go Sa du.

OB GRUN TO VANWNo {i telq Prowk ta “TE LE KOM SER BIY” a.d. Ta kov ska 2, Be o} rad,

podnwsol to mu or }a nu vi mo gu za od lu ~o vanw o po tre bi pre cen qo vanyvpl<vu na `i vot ni {tre dok prowk ta ba znej stan<ci za mo bil nu te le fo -nix “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23” u ul<ci Bu le var Jo va -na Du ~i ~a 7, u No vim Sad ze, na ka ta ster skej par ce li ~i slo 7770/13 K. O.No vi Sad I, Go rod No vi Sad.

Prowkt vi ved ze ni i po sta ve na tro sek tor na an ten ska si ste ma. Ha snux{e tri tri ple band an te ni K742241 za obsygi GSM 900, GSM 1800 i UMTS.

Kon fi }u ra ciy pri mo da va ~a ba znej stan<ci za si ste mu GSM 900 2+2+2.An te ni bu du una pryme ni zoz azi mu ta mi 9,5 stupn< (per {i sek tor), 137,1stupn< (dru gi sek tor) i 275,6 stupn< (tre ci sek tor) za ob sgi GSM 900GSM 1800 i UMTS.

U sklad ze zoz Za ko nom o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok, opodnw{e nej vi mo gi ob vi sce na yvnosc z ogla {o van qom u sred stvoh yvno -go in for mo vany i MZ “]a vri lo Prin cip”.

Zoz za ko nom pred pi sa nim ter minw nw do ru ~e ni du many za in te re so va -nih or }a noh, or }a ni za ci joh i yvno sci.

Zoz ~le nom 144. Za ko na o pla no vanx i vi bu do vi (“S.G. RS” ~i slo72/09, 81/09, 64/10-Od lu ka US 24/11, 121/12 43/13-Od lu ka US i 50/13-Od -lu ka US)) zoz hto rim utverd ze na okrem na faj ta obwktoh za hto ri nw po -treb ne obez pe ~o vac ak ti kom pe tent no go or }a nu za vi bu dov, od no sno aktza okon ~o vanw vi bu do vi, a med zi n<ma i no {a ~e an te noh zoz an te na mi napo stoycih bu din koh, dra goh, in fra struk tu ri i kon tej ne roh elek tro ne -skej ko mu ni ka ci<, yk i tip skih ka bi ne toh ba znih stan<coh na od vi tux -cih no {a ~oh, u sklad ze zoz du man qom Mi ni ster stva `i vot no go {tred ku,ru dar stva i pro stor no go pla no vany ~i slo 353-02-01676/2011-02 od 12.xliy 2011. ro ku, ta no {i telq prowk tu nwma obovyzku do ru ~ic vi vod zozur ba ni sti~ no go pla nu lwbo po tverd ze ni ur ba ni sti~ ni prowkt, od no snoakt o ur ba ni sti~ nih uslo vi joh hto ri nw star {i od wdno go ro ku yk an< idej -ne ri {enw, lwbo prowkt, lwbo vi vod zoz idej no go prowk ta.

Zoz uvi dom do do ku men ta ci< hto ra do ru ~e na zoz vi mo gu, po za pro vad ze -nim po stup ku roz pa trany vi mo gi, tot or }an utverd zel `e {e prowkt na hod -zi pod to~ ku 12., pod to~ ku 13. – Te le ko mu ni ka cij ni obwkti mo bil nej te le -fo ni< (ba znej ra dio stan<ci) L<sti ni II Ured bi o utverd zo vanx L<sti niprowk toh za hto ri obovyzne pre cen qo vanw vpl<vu i L<sti ni prowk toh za hto -ri mo` vi ma gac pre cen qo vanw vpl<vu na `i vot ni {tre dok (“S.G. RS” ~i slo114/08).

No {i telq prowk ta pri lo ̀ el Fa ho vu oce nu ob ter ho vany `i vot no go{tred ku u lo kal nej zo ni ba znej stan<ci mo bil nej te le fo ni< “NS-Jo va naDu ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23” ~i slo zvi tu 1104/13-271 AP i Fa ho vuoce nu ob ter ho vany `i vot no go {tred ku u lo kal nej zo ni ba znej stan<ci mo -bil nej te le fo ni< “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23-VI MEN -KI, ~i slo zvi tu 1104/13-271 AP/VI MEN KI, hto ru vi ro be la akre di to va naLa bo ra to riy In sti tu ta “Va tro }az” zoz No vo go Sa du. Zoz fa ho vu oce nu ob -ter ho vany `i vot no go {tred ku u lo kal nej zo ni ba znej stan<ci za mo bil nute le fo nix “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23” i Fa ho vu oce nuob ter ho vany `i vot no go {tred ku u lo kal nej zo ni ba znej stan<ci mo bil nejte le fo ni< “NS-Jo va na Du ~i ~a – NS23, NSH23, NSU23-VI MEN KI utverd -ze ne `e to to `ri dlo nw zoz svox ro bo tu pri ved ze po pre kro ~o vanw pred pi -sa nih gran<~nih vred no scoh.

Ked no {i telq prowk ta po stu pi u sklad ze zoz uslo viymi hto ri utverd ze -ni u to~ ki 2. dis po zi ti va to go Ri {eny i ked {e vi po ~i tux Mi ri i uslo -viy za |i ti `i vot no go {tred ku hto ri pred vid zni zoz po gla vjom 7.3. Fa ho -vej oce ni ob ter ho vany `i vot no go {tred ku, ro bo tu ba znej stan<ci za mo -bil nu te le fo nix nw zna~nwj{e za gro ̀ i `i vot no go {tred ku, od no sno uro -venq elek tro ma} net no go zar jo vany bud ze u gran<coh do{lwbod ze no go.

Na osno vi go re na ved ze no go, ri {e ne yk u dis po zi ti ve.Po u ka o prav nim l<ku: Pro civ to go ri {eny mo ̀ e {e viyvic `al ba Po -

kra<nsko mu se kre ta riytu za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i tu `i vot no go{tred ku u ~a {e 15 dn< od dny pri many ri {eny, po tim or }a nu.

Za in te re so va na yvnosc mo ̀ e viyvic `al bu pro civ to go ri {eny u ~a -{e 15 dn< od dny obyvjo vany u sred stvoh yvno go in for mo vany, po tim or -}a nu.

MEDZIOP[TINSKA FODBALSKALI]A ZOMBOR

MEDZIOP[TINSKA FOD BAL SKA LI ]AVER BAS–@A BELQ–TI TELQ

DRU GA SRIM SKA LI ]A – ZA HOD

TRE CA RU KO MET NA LI ]A SRIM – X@NA BA^ KABA^ KA RU KO MET NA LI ]A

ZNA^ NI BODFK “Du naj” (Ba~ ki Mo no {tor) – FK “Ru sin” 1:1

(0:0)

BA^ KI MO NO [TOR: sta dion FK “Du naj”, pa tra -~oh ko lo 100. Su diy: Mer da no vi~ (Serb ski Mi le ti~).]ol za Ru sin dal De nis Gar di. @ov ti kar to ni pri Ru -si nov coh do sta li: Pa vlo vi~ i Bran ko vi~.

RU SIN: @. Oros, Pa vlo vi~ (D. Gar di), ^ap ko, Go -lik, Bar na, Ku kolq, B. Oros (Bu din ski), Or sa}, Bran -ko vi~, Nadq (Ba tro vi~), Bu kej lo vi~.

Ru sin u Ba~ kim Mo no {to ru osvowl “zlat ni bod”, hto rigo uvod zi do do brej se ri< pred konwc per {en stva w{en -qskej po lu se zo ni.

U per {im pol ~a {e Ru sin ba vel osto ro ̀ no, ~e kal svoxna go du za }ol, a Du naj pro bo val na pa dac. U tim pe ri od zeba vi ska do ma{n< ma li ma lo ozbil qni na go di za }ol, a naj -vi godnwj{u na go du za Ru sin mal Bar na, po sle wdno go kor -ne ra.

U dru gim pol ~a {e do ma{n< i dalwj na pa dal, a Ru sin ba -vel na kon tri. Zoz wdnej ta kej kon tri najlwp{u na go dumal Nadq, ked vi {ol sam oprez }ol ma na, alw x nw re a li zo -val.

Po sle wdnej ak ci< do ma{n<h, od bra na Ru si na sla bo re a -}o va la, do ma{n< da li }ol, alw u` da skel qo mi nu ti pozn-wj{e Ru sin vi rov nal re zul tat.

Po sle kor ne ra De nis Gar di {e do bre zna {ol oprez }o ludo ma{n<h i zoz gla vu dal }ol.

Ru sin u Mo no {to ru mo gol i po bed zic, alw do bru na go dupre pu |el Ba tro vi~ ked sam vi {ol oprez }ol ma na do -ma{n<h.

U pre do statn<m, {ter na stim, kolw w{en qskej po lu se zo -ni Ru sin na nwdzelx ba vi do ma pro civ OFK “Me ta lac”zoz Zom bo ra. V. S.

U 11 kolw Dru gej srim skej li }i }ru pa Za hod, fod ba le reOFK Ba ~in ci do ̀ i li po ra ̀ enw na go sco vanx u su {ed -nim ]i bar cu pr o civ Sin dwli ~a z 5:2. Na pre dak z Va {i cibul lwp{i od Fru {ko gor ca z Ku kov coh 3:1, a Omla dinwcz Mo lo vi na i Wdin stvo z Mo ro vi ~u ba ve li 1:1. Slo vo oeki poh z pod ru ~a {id skej op {ti ni hto ri {e od tej se zo -ni zma gax u no vej li }i dze eki pi z pod ru ~a op {ti noh[id i Srim ska Mi tro vi ca, a pred tim spom nu ti eki pi{e zma gal u Op {tisnkej fod bal skej li }i [id.

Od spom nu tih eki poh Wdin stvo na piytim me sce z 20bo da mi, Omla dinwc dzevyti z 13 bo da mi,Fru {ko go recdze {a ti z osem bo da mi, OFK Ba ~in ci 11 ti` z osem bo da -mi. Na pre dak na 13 me sce ma {ejsc bo di, a Sin dwli~ na14 me sce ma lwm pejc bo di. U 12 kolw OFK Ba ~in ci do mabavy pr o civ Na pred ku. Vl. D>.

PO RA @ENWBA ̂ IN ̂ AN QOH

EFI KA SNI KO CUR CI

FK “Iskra”– FK “Gaj duk”(]ar di nov ci) 6:0 (1:0)

Sta dion Iskri: pa tra -~oh ko lo 150. Hvily i te -ren od li~ ni. Strel ci zaIskru: Kol wsar i Dwdo vi~po 2, Ser dar i Ni ko li~ po1.

ISKRA:Stu par, Drly~a,Du ki~, Kol wsar, Ru skov -ski, Vla ho vi~, Ser dar, Da -mir ]u ba{, Dwdo vi~, Xr -~uk i Ni ko li~.

Do ba vi ska vo {li i Ba -ro vi~, @elq ko Mal>k i@iv ko vi~ (mlad {i)

U 14. ko lu Med zi op {tin -skej fod bal skej li }i Ver -bas–@a belq–Ti telq, ko cur -ska Iskra na svo<m te re nudo ~e ka la Gaj duk zoz ]ar di -nov coh i za zna ~e la pre -{ve~l<vu po bi du od 6:0.

Go~ po bi da pre {ve~l<va,Is kro vim bavy~om nw bu lolwgko dojsc do nwj bo {e go -sci uka za li yk mla da alw so -lid na i bor be na eki pa.

U per {e im pol ~a su,Iskra ma la ini ciyti vu alw{e go sci do bre bran wli, ana da skel qo za vo di, zoz opa -snih kon tra na pa doh gro ̀ e -li do ma{n<m. Na |e sce Ko -cur coh i <h na viy~oh, Ni ko -li~ shop no re a }o val i dalper {i }ol za Iskru, tak `e{e na od po ~i vok po {lo zozpred no scu do ma{n<h.

U dru gim pol ~a su {ic kopri {lo na svo jo me sto.Iskra za ba ve la ozbilqn-wj{e i an }a ̀ o van {e i }o li{e po ~a li {o ro vac. Po dva -raz Kol wsar i Dwdo vi~, a razSer dar, za tre sli mre ̀ u go -scoh i na kon cu re zul tatbul 6:0 za Iskru.

Po sle 14. ko la, Iskra ma22 bo di, 23 }o li po zi tiv nu}ol ro zli ku i na hod zi {e na7 me sce od 17 eki poh. Idu -

cej nwdzel< Ko cur ci bu dugo sco vac u Zmaw ve dze bu duba vic pro civ do ma {nqo goObi li ~a.

S. Do rok ha zi

VEL QO[AN SI,

A DVA ]O LIFK “Ba~ ka 1923” – FK

“Wdin stvo” (Ba~ ko Pe tro voSe lo) 2:0 (1:0)

DXR DQOV: Sta dion FK“Ba~ ka 1923”, pa tra ~oh ko lo150, su diy Bo ̀ o vi~ (Ver bas).Stril ci: Dxrd>~ i Pan ti~.@ov ti kar ton za eki pu Ba~ -kej do stal Rac.

BA^ KA: Ka laj d`i~, Tri -vu no vi~, ^i rin (Mar ko vi~),Rac, Er delyn, Ku ru {i~,Dxrd>~ (Kli sa ra), Pan ti~,Ma ti~ (Ba lo}), Ynko vi~, Bo} -da no vi~.

Fod ba le re Ba~ kej od po ~at -ku zma ganw dik to va li tem po.Ma li ve cej na go di, alw per {uhto ru vi ha sno va li bu la u 30.mi nu ti. Ynko vi~ shop no pol<vim bo ku pre {ol ohra nu go -scoh, hto ri ide al no uru cellab du do ka reb no go pro sto ru, are a li za tor bul Dxrd<~. To bulre zul tat z hto rim {e po {lo naod po ~i vok.

U dru gim pol ~a {e Ba~ ka ma -la i|e ve cej na go di, alw nw bu -li re a li zo va ni. Pol god zi ni{e glwda lo pra vi re cept za }ol,a na {ol go Pan ti~.

Po od ba ve nim 14. kolw w{en -qskej po lu se zo ni, eki pa Ba~ kejna {e stim me sce zoz 23 bo da mi,a ko cur ska Iskra na sed mim zoz22 bo da mi. S. P.

BO DI PO [LI DO “BAN<”Ru sin – ]ra fi ~ar 27:29 (12:16)

RU SKI KE RE STUR: sta dion Sta ra {ko la, pa tra ~oh100, su di jo ve: ^a bai (^er vin ka) i ]lu mac (^o noply). Se -dem me te ri: Ru sin 5–3, ]ra fi ~ar 2–2. Viklx~eny: Ru sin14, a ]ra fi ~ar 16 mi nu ti.

RU SIN: Mi lin ko vi~, Mu dri (2), Bu din ski, Se man (8),Boyno vi~ (3), Ger but (7), Re gak (1), Vi slav ski, Sa lak (2),Ho ma, Pi ro ̀ ek, Rac (4).

Pro civ ]ra fi ~a ra zoz Bez da nu Ru sin otri mo val re zul tat,ba ve lo {e }ol za }ol. Ta ki re zul tat bul po konwc per {o gopol ~a su (11:11), a vec {e go sci “odl<pe li” i per {i pol ~asza kon ~e li zoz {ti ro ma }o la mi ro zli ki (12:16).

U dru gim pol ~a {e go sci ma li i osem }o li ro zli ki (19:27 i20:28), a vec Ru sin bar ̀ ej po ~al ba vic na Ger bu ta, ro zba vel{e i Se man. Pred konwc zma gany Ru sin sci gol lwm na }ol ro -zli ki (27:28), alw {e mu po konwc nw po spi {e lo vi rov nac re -zul tat.

U ostatn<m kolw, {l<dux co go vi ken du, Ru sin go scuw u Su -bo ti ci dze ba vi pro civ eki pi Voj put 2. V. S.

PRE SUD ZE LA OSTATNY SE KUN DA

Ru sin – Son ta 15:15 (6:5)

RU SKI KE RE STUR: sta dion Sta ra {ko la, pa tra ~oh ko lo70. Su di jo ve: Jor }i~ (No vi Sad), [e {um (Ba~ ka Pa lan ka).Se dem me te ri: Ru sin 7–4, Son ta 2–1. Viklx~eny: Ru sin 10, aSon ta 12 mi nu ti.

RU SIN: Vi na>, Pa vlo vi~, A. Malacko, Nadq, Sa ba do{,Plan ~ak, V. Ma lac ko (10), N. Zo ri~ (5).

U zma ganx pro civ Son ti, Ru sin nwpre riv no vod zel po da skel -qo }o li ro zli ki, a per {e viwd na ~enw bu lo pred konwc zma gany(13:13). Pred tim Ru sin mal pred nosc wdno go }o lu i lab du, alw nwvi ha sno va li na pad i go scin ski u ostatnwj se kun di vi rov na li re -zul tat na 15:15.

Va ̀ ne nad pom nuc `e na tim zma ganx }o li za Ru sin da li lwmdva bavy~ki – Vany Ma lac ko 10 i Ni ko li na Zo ri~ 5 }o li. Ti` takRu sin bil se dem pe na li od hto rih vi ha sno val lwm {ti ri.

[l<dux co go vi ken du {e ba vi pre do statnw ko lo w{en qskej ~a -sci per {en stva, a Ru sin go scuw u Od`a ku. V. S.

Pre {lej stre di, 30. ok to bra, u Velq kej sport skej ga li u@ablx otri ma ne ru ko met ne zma ganw gu ma ni tar no go ha rak te ru,po med zi per {o li }a {o� @SK zoz @ablx i su per li }a {om Par ti -za nom zoz Be o} ra du. Na zma ganx bu lo ko lo 800 pa tra ~oh, a {i cokpri hod od pre da tih kar toh po da ro va ni Mla de no vi Bla }ow vi ~o vi(1985) zoz Dxr dqo va ko tri pred dvo ma ro ka mi stra dal u tran -sport nim nw|e scu i od te di w u ko ~i ku.

To ta gu ma ni tar na ak ciy lwm wdna z vel<h ko tri za pro vad ze ni zato ti dva ro ki u {ic kih me stoh op {ti ni @a belq, tak i u No vimSad ze dze kux ci do brej dze ki gra ̀ da noh i ~ol nih lxdzoh Op -

{ti ni @a belq ko tri `a dax po mog nuc Mla de no vi. Zbe ra pri logza ope ra cix u ino ̀ em stvu za hto ru po treb ne 50 000 evra, po sleko trej bi Mla den tre bal ozno va sta nuc na no gi. Na priytelqs kimzma ganx, ~ar no bi li zvla da li do ma{n<h zoz re zul ta tom 34:35, aper {a ~asc zma gany za kon ~e na16:14.

Na zma ganx, na ko trim bul i }e ne ral ni di rek tor Ru ko met no goklu ba “Par ti zan” Alek san dar Bla }ow vi~ po zbe ra na wdna ~ascsred stvoh, a yk zoz RK “Par ti zan” obe ca li, bu du {e na ma gac ̀ e bina svo<h zma gan qoh po zbe ra li i|e sred stva za po moc Mla de no viko tri na viy za tot klub. S. B.

GU MA NI TAR NE RU KO MET NE ZMA GANW U @ABLX

PAR TI ZAN I @SK BA VE LI ZA MLA DE NA

Page 15: Ruskeslovo 45 3550

8. NOVEMBER 2013. 15INFORMATOR

UMETN<CKA KOLONIY “NYRADI”Od 9. po 15. no vem ber u go scin skej hi ̀ i Ka ta< u Ma lim

Idqo {u bud ze otri ma ne 16. zvo lanw Umetn<ckej ko lo ni<“Nyra di” z Ver ba su. Pod ~as otri mo vany ko lo ni< u }a le ri<Do ma kul tu ri u Sr bo bra nu na {tvar tok 14. no vem bra na 19god zin, bud ze otvo re na vi sta va zoz pre {lo ro~ no go 15.xvi lej no go zvo lany Umetn<ckej ko lo ni< “Nyra di”.

DZE CO BUD ZE*DZE CO BUD ZE*

MALIOGLA[KI

PRE DA VAM kvar telqpre pre selwnw, 60 me te rikva drat ni za 50 000 evra(mo`e i na kredit) nakra snim me sce na No vimna selwnx u No vim Sad -ze. Dvo bo~ no oriw nto va -ni, na per {im po ver hu,ukn<`e ni 1/1. Vo lac po -po ladnx na 069/13579-33.

NA ZDO GA DO VANWDny 6. no vem bra, na polnwl {e smut ni rok yk ve cej nw zoz na mi na -{a mi la su pru ga, mac i ba ba

Pamytku na mi lu nam po koj nu i na |e{l>vi ro ki dok zme bu livwdno, ~u va me u na {ih {er coh. Su prug Dxla, sin Dxlka zoz fa me lix i dziv ka Gaj nal ka ]ran di~zoz fa me lix

Naj spo ~i va u mi re Bo ̀ im!

AMA LIY BA JORna rod ze na Be ser min>

(1946–2012)z Ko cu ra

OSTATN< PO ZDRAVDny 30. ok to bra 2013. ro ku zo ha be la nas za nav {e u smut ku na {ami la

Nwt slo vo z hto rim mo` vi po vesc kel qo nam bud ze{ hi bic.Vi~ no o`a lo sce ni: mac Mary i {e stra Na ta {a [aj to{ zoz fa -mi lix

Naj spo ~i va u mi re Bo ̀ im!

SLA VI CA IVA NOVna rod ze na Ru ska>

(1957–2013)z No vo go Sa du

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 6. no vem bra 2013. ro ku na polnwl {e wden `a lo sni rok yk nas za -nav {e oha be la na {a mi la su pru ga, mac i ba ba

Z lxbo vu i po ~i to van qom pamytku na nx ~u vax su prug Ynko zoz unu -kom Alek san drom, sin Ro bert zoz su pru gu Oliv, sin Zvon ko zoz su pru -gu Anit ku, dziv ka Na tka zoz mu ̀ om Bren da nom i unu ki D`e si ka i Ma -ri sel

Spo ~i vaj u mi re Bo ̀ im!

ME LAN KA PLAN ̂ AKna rod ze na Sa ba do{

(1951–2012)z Ru sko go Ke re stu ra

– ma la ogla {ka do 20 slo va ko {ta 200 di na ri– ma la ogla {ka ve cej yk 20 slo va ko {ta 300 di na ri– ura mi ko va ni tekst ogla {ki, abo vin ~o van ki ko {ta 500 di -

na ri– posmertna ogla{ka na wdno pol qo ko {ta 600 di na ri– posmertna ogla{ka na dva poly ko {ta 1 200 di na ri.Ce novn<k va ̀ i od 1. av }u sta 2011. ro kuOgla {ki mo` po slac na mejl of fi ce@ ru ske slo vo.com i upla -

cic na ra hu nok No vin sko-vi da va tel qnej usta no vi “Ru ske slo -vo” u ban ki In te za ~i slo 160-923244-82. In for ma ci< mo` do -stac na te le fon 021/ 6613-697.

KSE NIY GORNYK(1938–2012)

z Ru sko go Ke re stu raZ lxbo vu i po ~i to van qomTe rez ka i Bra ni mir Ivi ~i~

Spo ~i vaj u mi re Bo ̀ im!

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra 2013. ro ku na -polnwl {e wden `a lo sni rok yknas oha be la na {a mi la i do braba ba

KSE NIY GORNYK(1938–2012)

z Ru sko go Ke re stu raMi la ba bo, v{e nam bud ze{ hi bic.Unu ka Mar ~a zoz su pru gom Vla di -mi rom i pra u nu ki Mar ti na i Sa ra

Spo ~i vaj u mi re Bo ̀ im!

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra 2013. ro ku na -polnwl {e wden `a lo sni rok yk nasoha be la na {a mi la i do bra ba ba ipra ba ba

AMA LIY BA JORna rod ze na Be ser min>

(1946–2012) z Ko cu ra

Mi la {e stri~ ko, ti i na dalwj `iw{u na {ih pamytkoh, zdo ga do van qoh i una {ih {er coh. Tvoy {e stra Mar ~a i dze ci Slo bo -dan i Sne ̀ a na zoz fa me liymi

Spo ~i vaj u mi re Bo ̀ im!

NA ZDO GA DO VANWDny 6. no vem bra na polnwl {e wdensmut ni rok yk zoz to go {ve ta do vi~ -no sci po {la moy mi la {e stra

ME LAN KA PLAN ̂ AKna rod ze na Sa ba do{

(1951–2012)z Ru sko go Ke re stu ra

Z lxbo vu i po ~i to van qom pamytkuna nx ~u vax brat Lxbo mir zoz su -pru gu Mar ~u Sa ba do {o vo

Spo ~i vaj u mi re Bo ̀ im!

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 6. no vem bra 2013. ro ku na polnwl{e wden `a lo sni rok yk nas oha be lana {a mi la {e stra i ni na

KSE NIY GORNYK(1938–2012)

z Ru sko go Ke re stu raVi~ no bud ze{ `ic u na {ih {er -coh.Dziv ka Ge len ka i `ec Jov }en

Spo ~i vaj u mi re Bo ̀ im!

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra 2013. ro ku na -polnwl {e wden `a lo sni rok yknas oha be la na {a mi la i do bramac

KSE NIY GORNYKna rod ze na Med w{i

(1938–2012)z Ru sko go Ke re stu ra

Pamytku na mi lu nam po koj nu za -nav {e bud ze me ~u vac u na {ih{er coh. Dziv ka Ve ra Bor |ak, `ec Lxbo iunuk Ivan zoz dziv ku Sanx

Spo ~i vaj ce nam u mi re Bo ̀ im!

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra, na polnwl {ewden smut ni rok yk nas za nav {eoha be la na {a mi la mac i ba ba

KSE NIY GORNYKna rod ze na Med w{i

(1938–2012) z Ru sko go Ke re stu ra

Pamytki na mi lu ba bu, na wj lxbov ipo ro zu menw, bud ze me ~u vac u na {ih {er -coh i |e{l>vi zme `e zme x ta ku ma li.Unu ka Iva na Do rok ha zi zoz su pru gomMi ko lom i dzec mi Alek som, An dre jomi Lu komMi la ba bo, spo ~i vaj ce nam u mi re Bo -`im!

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra, na polnwl {e wden rokyk zoz to go {ve ta do vi~ no sci po {lamoy mi la ba ba

JO A KIM SE MAN(1926–1991)

SLAV KA SE MANna rod ze na [ov{

(1931–2005)

Dny 2. sep tem bra 2013. ro ku na -pol nwli {e 22 ro ki yk nas za nav -{e oha bel na{ mi li ocec i d>do

Dny 7. no vem bra 2013. ro ku na -pol nwli {e 8 ro ki yk nas za nav -{e oha be la na {a mi la mac iba ba

z Ru sko go Ke re stu ra

Z lxbo vu i po ~i to van qom pamytku na n>h ~u vax dziv ka Mar ~a zozsu pru gom Vla di mi rom, sin Mi ̀ o zoz su pru gu Te rez ku i unu ki Ma -riynka zoz su pru gom I}o rom, Mi ̀ o i So fij ka

Spo ~i vaj ce u mi re Bo ̀ im!

SMUT NE ZDO GA DO VANWMA RIY

na rod ze na Bu din ski (1932–2011)

Dny 4. ok to bra 2013. ro ku na pol -nwli {e dva smut ni ro ki yk pre -sta lo dur kac {er co na {ej mi -lej ma ce ri, ba bi i pra ba bi

Dny 28. ok to bra 2013. ro ku na -pol nwli {e tri smut ni ro ki yknas za nav {e zo ha bel na{ mi liocec, d>do i prad>do

z Ru sko go Ke re stu ra

Mi li ro di ~i, po sle va {o go od ho du osta la lwm pra`n>na i bolq.Nwt slo va z hto ri ma mo ̀ e me opi sac kel qo sce nam zna ~e li. Do -bro ta, scer pezl>vosc i lxbov hto ru sce nam |i ro i nwse bi~ no da -ro va li, vod ze li nas prez `i vot, a va {o slo va za nav {e ostanxutka ni u na {ih {er coh.Vi~ no vas bu du pa me tac: sin Ynko zoz fa me lix, dziv ka Ma riy zozfa me lix, sin Vla do zoz fa me lix i sin Mi hal zoz fa me lix

Spo ~i vaj ce u mi re Bo ̀ im!

SMUT NE ZDO GA DO VANW

Or }a ni za to re Mul ti me diylnej ma ni fe sta ci< “Dnqov ka” po -vo lux {ic kih za in te re so va nih mla dih `e bi {e priyve li zau~a stvo vanw na pro gra mi, hto ra bud ze otri ma na 23. no vem bra uRu skim Ke re stu re.

Mo` {e pred sta vic z ~i tan qom pro zi, po e zi<, {pi van qom,tan com, krat ki ma fil ma mi itd. Za priyvu i {ic ki in for ma -ci< pi sac na fej sbuk-bok “Dnqov ki”, lwbo na e-adre [email protected].

[esnasta “Dnqovka” budze otrimana u ramikoh“Kostelqnikovej w{en<”, a or}anizux x mladi z nwvladovejor}anizaci< “Pakt Rutenorum”.

“DNQOV KA” PO VO LUW MLA DIH@E BI U^A STVO VA LI U PRO GRA MI

NWVLA DO VA OR ]A NI ZA CIY„PACT RUT HE NO RUM“ ROZ PI SUW

KON KURSZa av tor ski fo to} ra fi> na te mu

„Moj po pa tru nok na {vet”

I Ob |i in for ma ci>:Mul ti me diylna ma ni fe sta ciy „Dnqov ka” bud ze otri ma na

23. no vem bra u Do me kul tu ri u Ru skim Ke re stu re, a u wj ra -mi koh i vi sta va fo to} ra fi joh u~a{n<koh kon kur sa.

II Kri te rix miKon ku ro vac mo ̀ u {ic ki za in te re so va ni. Od ro bo toh hto -

ri scignx bu du vi bra ni 25, vo ni bu du vi ro be ni i vi lo ̀ e nina vi sta vi, a or }a ni za to re zno {a tro {ki vi rabyny. Fa ho vi`i ri po tim vi be re tri najlwp{i fo to} ra fi< ~i jo av to re bu -du na grad ze ni. Dod zel qo vanw bud ze otri ma ne u ra mi koh glav -nej pro gra mi „Dnqov ki“, a na gra di {l<dux ci:

1. me sto - 3 000 di na ri.2. me sto - 2 000 di na ri.3. me sto - 1 000 di na ri.Bu du roz pa tra ni lwm av tor ski fo to} ra fi<, a na kon kurs {e

mo ̀ u priyvic {ic ki za in te re so va ni. ^i slo fo to} ra fi johzoz ko tri ma mo` kon ku ro vac nw ogran<~e ne.

III Yk {e priyvicOso ba hto ra kon ku ruw tre ba `e bi po sla lo fo to} ra fi< i

osob ni po dat ki (me no, pre zvi sko, me sto pre bu vany) na e-mailadre su:[email protected] zoz naslovom „Konkursfoto}rafi<“ najpoznwj{e po 17. november 2013.

Po kra<nski se kre ta riyt za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i tu `i vot no -go {tred ku, na osno vi ~le na 10. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni{tre dok (“Slu ̀ be ni gla{n<k Re pu bli ki Ser bi<”, ~i slo 135/04) obyvxw

OB VI SCENWo podnw{e nej vi mo gi za od red zo vanw obsygu i zmi stu stu di> o pre cen -

qo vanx vpl>vu na `i vot ni {tre dokNo {i telq prowk ta NIS a.d. No vi Sad zoz No vo go Sa du, ul<ca Na rod no -

go fron ta ~s. 12 podnwsol vi mo gu za od red zo vanw obsygu i zmi stu stu di< opre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok za PROWKT Valynw i od klon qo -vanw po {o reny U 503/504 tret ma na zoz kva{n<na mi “Kva {na ra fi na ciy 1”u ra mi koh Ra fi ne ri< naf ti No vi Sad, na kp. 2555/14 KO No vi Sad III.

Po dat ki i do ku men ta cix zoz vi mo gi no {i tely prowk ta mo`` do stac nauvid u pro sto ri joh Po kra<nsko go se kre ta riytu za ur ba ni zem, bu do va -telqstvo i za |i tu `i vot no go {tred ku, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16, No viSad (pri ̀ emw, kan ce la riy ~s. 39).

Za in te re se o van yvnosc u ~a {e od 15 dn< od dny obyvjo vany to go ob vi -sceny, mo ̀ u do sta vic svo jo du manw u pi sa nej for mi na adre su Se kre ta -riytu.

Po kra<nski se kre ta riyt za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i tu `i vot no go{tred ku, na osno vi ~le na 10. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre -dok (“Slu ̀ be ni gla{n<k Re pu bli ki Ser bi<”, ~i slo 135/04) obyvxw

OB VI SCENWo podnw{e nej vi mo gi za od red zo vanw obsygu i zmi stu stu di> o pre cen qo -

vanx vpl>vu na `i vot ni {tre dokNo {i telq prowk ta NIS a.d. No vi Sad zoz No vo go Sa du, ul<ca Na rod no go

fron ta ~s. 12 podnwsol vi mo gu za od red zo vanw obsygu i zmi stu stu di< o pre cen -qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok za PROWKT Valynw i od klon qo vanw po{ reny}u dron u ra mi koh Ra fi ne ri< naf ti No vi Sad, na kp. 2555/14 KO No vi Sad III.

Po dat ki i do ku men ta cix zoz vi mo gi no {i tely prowk ta mo`` do stac na uvidu pro sto ri joh Po kra<nsko go se kre ta riytu za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i -tu `i vot no go {tred ku, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16, No vi Sad (pri ̀ emw, kan ce -la riy ~s. 39).

Za in te re se o van yvnosc u ~a {e od 15 dn< od dny obyvjo vany to go ob vi sceny,mo ̀ u do sta vic svo jo du manw u pi sa nej for mi na adre su Se kre ta riytu.

Po kra<nski se kre ta riyt za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i tu `i vot no go{tred ku, na osno vi ~le na 10. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni{tre dok (“Slu ̀ be ni gla{n<k Re pu bli ki Ser bi<”, ~i slo 135/04) obyvxw

OB VI SCENWo prin w{e nim ri {enx o po tre bi vi rob ku stu di> o pre cen qo vanx

vpl>vu na `i vot ni {tre dokPo kra<nski se kre ta riyt za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i tu `i vot no -

go {tred ku, dny 24. 10. 2013. ro ku, prin wsol ri {enw o nw pri stu panx vi rob -ku stu di< o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok PROWK TA Ba }e ro vanwri~ no go na no {eny zoz ko ri ta ri ki Du naj od km 1192+000 do km 1192+500,Sta ri Ba nov ci, no {i tely prowk ta Ka rin Ko merc MD d.o.o. zoz Ve ter ni ku,ul<ca @i vo ra da Pe tro vi ~a ~s. 8.

Ri {enw o od lu ~o vanx o po tre bi vi rob ku Stu di< o pre cen qo vanx vpl<vuna `i vot ni {tre dok za pred met ni prowkt mo` do stac na uvid ro bot ni madnymi 10 g do 14 g u u pro sto ri joh Po kra<nsko go se kre ta riytu za ur ba ni zem,bu do va telqstvo i za |i tu `i vot no go {tred ku, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16,No vi Sad (pri ̀ emw, kan ce la riy ~s. 39).

Za in te re se o van yvnosc mo ̀ e viyvic `al bu na prin w{e ne u ~a {e od 15 dn<od dny obyvjo vany to go ob vi sceny.

Po kra<nski se kre ta riyt za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i tu `i vot -no go {tred ku, na osno vi ~le na 10. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i -vot ni {tre dok (“Slu ̀ be ni gla{n<k Re pu bli ki Ser bi<”, ~i slo 135/04)obyvxw

OB VI SCENWo podnw{e nej vi mo gi za od red zo vanw obsygu i zmi stu stu di> o pre -

cen qo vanx vpl>vu na `i vot ni {tre dokNo {i telq prowk ta ]u mins d.o.o.o zoz No vo go Sa du , ul<ca Dra ga no vo sad -

sko go par ti zan sko go odrydu ~s. 10 podnwsol vi mo gu za od red zo vanw obsygui zmi stu stu di< o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok za PROWKTPo {o renw za hlor al kal nu alek tro li zu, na kp. 2237/2 KO No vi Sad.

Po dat ki i do ku men ta cix zoz vi mo gi no {i tely prowk ta mo`` do stac nauvid u pro sto ri joh Po kra<nsko go se kre ta riytu za ur ba ni zem, bu do va -telqstvo i za |i tu `i vot no go {tred ku, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16, No viSad (pri ̀ emw, kan ce la riy ~s. 39).

Za in te re se o van yvnosc u ~a {e od 15 dn< od dny obyvjo vany to go ob vi -sceny, mo ̀ u do sta vic svo jo du manw u pi sa nej for mi na adre su Se kre ta -riytu.

VLA DI MIR(1929–2010)

TIR KAJ LO VO

CE NOVN<K MA LIH I POSMERTNIH OGLA [KOH

Page 16: Ruskeslovo 45 3550

16 8. NOVEMBER 2013.ROZVAGA

R I @ A L Q K AK

* “RU SKE SLO VO” – glasn<k po ru ski * Vi hod zi ka ̀ do go piytku * Sno va telq Na ci o nal ni so vit ru skej na ci o nal nej men {i ni * Vi da va NVU “Ru ske slo vo” u No vim Sad ze *Per {e ~i slo vi {lo 15. xniy 1945. ro ku u Ru skim Ke re stu re * Adre sa: NVU “Ru ske slo vo”, Bu le var o{lwbod zeny 81/7, 21000 No vi Sad * Re dak ciy: za men<k od vi ~a tel qnogore dak to ra – Mi hal Si mu no vi~; re dak to re/ki – Dxra Vina>, Mi ron Gornyk-Ku har, Mi haj lo Za zulyk, Alek san dar Pa lan ~a nin, Ole na Plan ~ak-Sa ka~, Slavica Fejsa;novinare/ki – Ma riy Afi~, Sil ve ster Do rok ha zi, Vladimir D>tko, May Zazulyk, Gelena Papu}a, Ivan Sabado{ * Yzi ~na re dak tor ka – Bla`enka Homa-Cvetkovi~ *Lektorka – Ysmina Dxran>n * Podobovi redaktor – Lxbomir Sopka * Tehn<~na redaktorka – Lxpka Cve>~; kompxterski obrobok – Veronika Vuy~i~, MariyGudak, Tany Salonta> * Te le fo ni: 021/6613-697, 021/6624-708, 021/6623-076; 021/6621-433 * Te le faks 021/528-083 * Pred pla ta za ca li rok: u `e mi 1 500 di na ri,a u ino ̀ em stve 100 evra * @i ro-ra hu nok u Banca Intesa 160-923244-82 * De vi zni ra hu nok Raiffeisen BANK a.d. Beograd 26 5100000002458904 * Ru ko pi si {e nw vra ca *Dru kuw “Dnev nik” Gol din} No vi Sad * E-ma il: ru ske @E U net.rs * Web si te: www.ru ske slo vo.com *YU ISSN 0350-4603 * COBISS SR-ID 15915778 * Dru ko va ni ti ra` 2 300 *

DirektorkaMARTICA TAMA[

***Odvi~atelqni redaktor

dr BORIS VAR]A

РИШЕНЄ KRI @ALQ KI ZOZ 44. ^I SLA1. Срим; 5. Шедлац; 7. Тил; 8. S; 9. С; 10. Надя Волчко; 15.AП; 16. N; 17. Полак; 18. Дим; 20. М; 21. ПЕ; 22. Осетени;26. ЧР; 27. Беркасово; 29. RРА; 30. Н; 31. Ява; 33. EИ.; 34.Од; 35. Рзав; 36. Яр; 38. ЕЙ; 40. АЦ; 41. Нарвац.

GO RI ZON TAL NO: 1. Faj ta in sek ta (Ve spi dae); 4. Тераз утей хвильки; 6. Dro biz}, skr., od ho vjo vanw dro biz }u; 7. No -ta; 8, Me ter; 9, Wden vi ta min – to ko fe rol; 10. D<ylnosc,

d<jstvo vanw; 14. Uni ver zi tet uNo vim Sad ze; 16. De mi nu tiv, skr.;17. To na; 18. [ko la, skr.; 19. Me -no av to ra tek sta {pi van ki “Ma -ce ro va mu {ka tla” (1938–2012), nasli ki; 22. Ti tu la za pa triyrha uhri stiynskej cer kvi, pan po gre -~e ski; 24. Slov ko; 25. @i vo tinyzoz igel ka mi; 27. Po vo lan ka, do -vo lo vanw; 29. Pri slovn<k, nwo{tro, npr. pa tric; 31. Tem po; 32.Pod pol ni; 34. Ono ma to pey bre -hany; 35. No ta sol mi za ci<; 37. ]e ni tiv; 38. In ter net do -men der ̀ av nih ko doh za X`nu Ko rex; 40. Tem pe ra tu ra;41. Atri but, skr.; 43. Ener }iy; 44. Faj ta in sek ta (Phthi -rap te ra); 46. Zbir ka po e zi< Te o fi la Sa ba do {a (NVU “Ru -ske slo vo”, 1971.); 49. Faj ta pti ci (Otis tar da).

ВЕР ТИ КАЛ НО: 1. Ostrovo u Danskej; 2. Prezvsko na{ogopoeti (1938–2012), na sliki; 3. Avion; 4. Pre sce rac, po -pre sce rac; 5. Vi kri~n<k za vi ra ̀ o vanw ~uv stvoh; 6. Da tiv;7. Naft na in du striy; 8. Faj ta kve ca (Pe lar go ni um); 11.Re men ~ki hto ri {e klad ze kon qo vi na gla vu; 12. Nw blydi;13. Na zva za bu kvu u sta ro slavynskej ki ril ki; 15. Ki ril -ski tran skript ozna ki za he mij ni ele ment azot (N); 20.Elek tron; 21. Zbir ka po e zi< Te o fi la Sa ba do {a (NVU “Ru -ske slo vo”, 1975); 23. In ter net pro to kol, skr.; 26. Faj taosnov nej far bi; 28. Pro dukt za de ko ra cix noh coh; 30.Ozna ka za po ten ciylnu ener }ix; 33. Lo ka tiv; 36. Ki ril -ski tran skript ozna ki za astat; 39. Vi ko pi na; 42. Rod zi na;43. U sta ro gre ~e skej mi to lo }i< gor ska nim fa od gu ku; 45.Av to ozna ka za [id; 47. Dok tor na u koh, skr.; 48. Ini ciyliOli ve ra For da (1939), an }lij ski }lu mec i pi sa telq.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

[email protected]

NWPRE @ALW NA LXBOV ]U DER @A VI I ]U DER @AV NIM AV TOM

VE CEJ NW BU DU ZAVI VAC PO DRA @E

Vi ce pre mi wr u Vla di Ser bi> pred lo ̀ el, a na Vla di i pri la pe ne `e{e barz re vi duw pra vo u tran spor tu na ha sno vanw si re noh na der ̀ av nihav toh ko tri do te raz ma li ri ̀ ni der ̀ av ni in sti tu ci> i funk ci o ne re.

U Ser bi> wst ko lo 60 000 av ta ko tri ha snux funk ci o ne re. Dra gi nampod li, na n>h wst va }a {i i bra zdi ko tri vi o ral i|e Kral qo vi~ Mar ko,alw po n>h fur kax be sni funk ci o ner ski av ta. Hto {e im nw vi stu pi – za -vi vax. Funk ci o ne roh na tih av toh vo ̀ a >h (der ̀ av ni) {o fe re, abo {e vo -`a sa mi na n>h ked du max `e max u dra ̀ e da co po kon ~ic co stro ga der ̀ av -na taj na.

Po te raz pra vo na uklx~o vanw si re ni dok pu to va li na av tu ma li da skel qostot ki av ta i dru gi pre voz ki ko tri ha sno va li nw lwm mi ni ster stva, alw iri ̀ ni der ̀ av ni slu ̀ bi. Od to go za vi vany a` nam kru ce lo u bru hu.

Funk ci o ne re u dra -`e za vi va li kedbu lo na n>h barzokru glo. Po ved -zme, ked mu {e lipo naglyc napiyc ku pic

{ve kri ko pru doma ~an ki, abo ked

i{li sko kom }u {va -ler ki, bo vo na na nqgo

rov no od ka zo va la na mo -bil ni, a` pre be ra la z

no ga mi.Po no vim,

ta ki av ta zozsi re nu god niha sno vac lwm

naj glavnwj{imi ni ster stva im i n i s t r o v e .Zna ~i, za vi vac

bu du lwm da skel>u der ̀ a vi.

Go~ konwc kri -zi i|e nw vid no, u`

nam od da lo. Od te raznam bud ze kru cic i za -

vi vac lwm u bru hu.

M. Si mu no vi~

Зоз Ав стра лиї,точ нє й ше зоз Аде -ла и ди, явел ше намба чи Ян ко Ва рґа.Ба чи Ян ко зоз Ко -цу ра до же ми ке нґ -у рох по шол пред45 ро ка ми, алє ида лєй пре йґ “Ру -ско го сло ва” про -вад зи цо ше слу чуємед зи Ру снаца ми уста рим краю. Ро зу -ми ше, на й ве цей гоин те ре сую тек сти оКо цу ре и о Ко цур -цох, а окрем ну ува -гу му при ца глоозна чо ва нє 100-ро -ч нї ци як у Ко цу ре ба ве на першa театралнапредстава п о руски. У своїм допису, бачиЯнко нам послал интересантни податки опершей театралней представи хтору ше ба-вело у Коцуре после Другей шветовей вой-ни, а у хторей и сам бавел.

Интересантне же тота представа, як пер-ша после Другей шветовей войни, нє спом-нута у моноґрафиї хтора з нагоди театрал-ного ювилея видата у Коцуре.

По словох бачика Янка, представа “Сиро-та Ана” була перша представа виведзена по-сле ошлєбодзеня, а бавена є 8. януара 1945.року.

Режисер представи бул Микола Гайнал(син дзияка Силвестера Гайнала). Вон по-зберал коцурски дзивчата и хлапцох, орґа-низовал проби и за руски Крачун (як напи-сал бачи Янко), представу ше одбавело.Нажаль, тоту представу зоз тима актерамише вецей нє бавело, бо уж у фебруару велїґлумци мобилизовани.

По здогадованю бачика Янка, у горнїм шо-ре з лїва на право стоя Михал Макаї, ЛеонаГорняк, режисер Микола Гайнал, Юлин Доро-кази, Феброна Будински и бачи Янко Варґа.

У стреднїм шоре, з лїва на право стояЮлин Ходак, партизанка Сека (вона нє ба-вела алє надпатрала и мерковала на морал-но-политичну подобносц), Єлена Москаль,? Арваї, ? Олеарова, Драґо Сакач, ? Дорока-зийова, Микола Шофран, Йовґен Барат, Ян-ко Макаї (помоцнїк режисера) и челєднїкчийого ше мена бачи Янко нє здогадує.

Шедза з лїва на право Цила Маґоч, КирилХромиш, Пава Кочиш, Данил Малїк, СенаПап и Владо Сабодайко.

У споднїм шоре, зоз гушлю нєпознатиґлумец и Янко Новак.

По здогадованю бачика Янка, робело ше окомедиї нєпорозуменя. Вон бавел Петрахтори зоз сином пошол спитац дзивку. Тому так схопно ишло же домашнї думали жепришли купиц краву! После велїх нєпорозу-меньох и шмиху, млади ше побрали, а пу-блика барз крашнє прияла представу.

Од актерох тей представи живи лєм бачиЯнко и Владимир Сабодайко и вони, як итота фотоґрафия, чуваю памятку на першутеатралну представу у Коцуре после Другейшветовей войни.

С. Дорокхази

“СИРОТА АНА” БАВЕНА У КОЦУРЕ ЗАКРАЧУН 1945. РОКУ

FO TO – DAKEDI