SADRŽAJ

E K S P E R I M E N T I .......................................................................................................... 3

DUGA U ĈAŠI ....................................................................................................................... 3

LAVA U ĈAŠI ....................................................................................................................... 4

SIMULACIJA ERUPCIJE VULKANA ............................................................................. 5

UPOTREBA KROMPIRA ZA IZOLOVANJE I DOKAZIVANJE SKROBA ............. 6

DOKAZIVANJE PEPTIDNE VEZE U PROTEINIMA-BIURET REAKCIJA ............... 8

MALO NEZABORAVNO DRUŢENJE ................................................................................ 9

POSJETA PRIRODNO-MATEMATIĈKOM FAKULTETU .......................................... 10

PITALI SMO DOC. DR MILJANA BIGOVIĆA ............................................................... 11

U POTRAZI ZA NOVIM ZNANJIMA ............................................................................... 13

DEBATA UĈENIKA DEVETOG RAZREDA ................................................................... 14

CHEMISTRY FOR FUN ....................................................................................................... 15

OSJEĆANJA U HEMIJI ....................................................................................................... 16

K V I Z .................................................................................................................................. 17

UKRŠTENICA ....................................................................................................................... 18

POZNATI HEMIĈARI ......................................................................................................... 20

1

t t

t t

t

t

“Niĉega se u ţivotu ne treba plašiti, samo treba shvatiti.

Što više razumijemo, to se manje plašimo.“

Marija Kiri

Koordinator u radu: Mirjana Mališić, nastavnica hemije

Urednik: Sara Lukaĉ IX5

Redakcija: Jovana Boljević IX1 ● Mia Sekulović IX1 ● Mia Ţarković IX1 ● Milica Ćupić IX5●Milica Laković IX5●Sofija Mirković IX5●Mia Tapušković IX5

2 UPOZORENJE: U nekim od opisanih eksperimenata se koriste supstance opasne po zdravlje ljudi. Zbog toga se ekspermenti ne smiju

izvoditi bez prisustva struĉne osobe.

Eksperiment 1.

E K S P E R I M E N T I

DUGA U ĈAŠI

Šta je potrebno za izvođenje ovog eksperimenta?

Voda

Šećer

Boja za hranu, tempere ili akrilne boje

Ĉetiri manje ĉaše i jedna menzura ili uska ĉaša

Pipeta ili špric

Štapić za miješanje ili kašika

Tok eksperimenta:

1. U pripremljene ĉetiri ĉaše sipati jednake

koliĉine vode

2. U jednu od njih staviti jednu kašiku šećera, u

svaku drugu za jednu kašiku više (mogu se

koristiti i druge koliĉine, ali iste proporcije)

3. Miješati dok se šećer ne rastvori u vodi. Voda

se moţe zagrijati kako bi se šećer brţe rastvorio

4. U ĉaše sipati boju i ponovo miješati

5. Na kraju, u menzuru ili usku ĉašu sipati rastvore

šećera i vode i to tako da se prvo stavlja rastvor

sa najviše šećera, zatim oni sa manje, a na kraju

rastvor sa najmanje šećera. Rastvore sipati

pipetom ili špricem polako uz ivicu posude,

kako se slojevi ne bi miješali. Veoma je bitno

da se slojevi sipaju u navedenom redu.

Duga u čaši

Foto: Sara Lukač

3

Šta pokazujemo ovim eksperimentom?

Ovim eksperimentom se dokazuje kako se teĉnosti

razliĉite gustine rasporeĊuju u istoj posudi. Uoĉava

se da se obojeni rastvori manje gustine tj. sa manje

šećera ne miješaju sa rastvorom ispod njih, sa više

šećera. Time dokazujemo tvrdnju da od rastvora

iste koliĉine istog rastvaraĉa, a razliĉite koliĉine

iste rastvorljive supstance, najveću gustinu i masu

ima onaj sa najviše rastvorljive supstance. Ovim

eksperimentom se dokazuje i da se teĉnost manje

gustine uvijek nalazi iznad teĉnosti veće gustine.

Vremenom će se slojevi pomiješati, zato što je

rastvaraĉ iste gustine.

Šta je rastvor?

Rastvor je homogena smješa dvije ili više

komponenti. Homogene smješe imaju isti sastav i

ista svojstva u svakom svom dijelu. Rastvor se

sastoji od rastvaraĉa i rastvorene supstance. Masa

rastvora jednaka je zbiru mase rastvorene supstance

i mase rastvaraĉa.

Šta se dešava sa šećerom u vodi?

Kada se saharoza (šećer) doda u ĉašu sa vodom,

dolazi do procesa rastvaranja. U isto vrijeme se

odigrava i kristalizacija, tj. proces povratka

molekula saharoze iz rastvora u kristalnu rešetku

saharoze. Dok je koncentracija rastvora šećera

mala, brzina rastvaranja je veća od brzine

kristalizacije. Sa povećanjem koncentracije, brzina

rastvaranja se smanjuje i u jednom momentu se

izjednaĉi sa brzinom kristalizacije. Tada se

uspostavi ravnoteţa rastvora saharoze i

nerastvornih kristala, tj. nastaje zasićen rastvor.

Sara Lukaĉ IX5

Eksperiment 2.

LAVA U ĈAŠI

Šta je potrebno za izvođenje ovog eksperimenta?

Voda

Tempera/ prehrambena boja

Ulje

Šumeća tableta

Menzura

Ĉaša (staklena ili plastiĉna)

Kašiĉica (ili štapić)

Tok eksperimenta:

1. U ĉašu sipati vodu.

2. U vodu dodati boju.

3. Kašiĉicom/štapićem miješati dok voda ne

poprimi boju.

4. Obojenu vodu prenijeti u menzuru.

5. U menzuru, na obojeni sloj vode, sipati ulje.

Bitno je zapamtiti da treba sipati više ulja nego

vode (1:2).

6. U menzuru sa pripremljenim teĉnostima ubaciti

polovinu ili ĉetvrtinu šumeće tablete

7. Sastav šumeće tablete se rastvori u vodi i poĉne

da izbija na površinu, pritom prolazeći kroz ulje

u vidu mjehurića.

Šta je gustina?

Gustina je fiziĉka veliĉina koja predstavlja odnos

mase i zapremine tijela. Kao što je već pomenuto u

prethodnom eksperimentu, ako se u istoj posudi

naĊu supstance razliĉite gustine, one se ne miješaju

i guste uvijek ostaju ispod manje gustih supstanci.

Voda i ulje imaju razliĉitu gustinu pa se zbog toga

ne miješaju. Ulje se nalazi iznad vode jer je manje

gustine.

Šta su izdvojeni mjehurići?

Kada šumeća tableta doĊe u kontakt sa vodom

izdvajaju se mjehurići gasa ugljenik (IV)-oksida.

Mjehurići se kreću ka površini, prolaze kroz ulje i

opet se vraćaju na dno. Tokom tog kretanja sa

4

sobom nose kapljice obojene vode, što stvara lava

efekat.

Dodavanje šumeće tablete i pojava

lava efekta Foto: Sara Lukač

Šta je ugljenik(IV)-oksid, CO2?

CO2 je gas bez boje i mirisa. Nije otrovan, ali pošto

je teţi od vazduha skuplja se na dnu prostorije i

moţe da izazove gušenje. CO2 troše biljke u

procesu fotosinteze i pretvaraju ga u kiseonik i

sloţena organska jedinjenja. Potrošena koliĉina

CO2 nadoknaĊuje se disanjem ljudi i ţivotinja,

raspadanjem biljnih i ţivotinjskih organizama,

sagorijevanjem raznih materijala. Ne gori i

onemogućava gorenje pa se koristi u aparatima za

gašenje poţara. Koristi se i za pripremu

osvjeţavajućih pića, a šumeće tablete u kontaktu sa

vodom oslobaĊaju ovaj gas.

Napomena: Ogled moţe da se izvede i na drugaĉiji

naĉin. Umjesto šumeće tablete, u ĉašu sa obojenom

vodom i uljem doda se so. So je teţa od vode i,

prolazeći kroz uljanu fazu, kupi kapljice ulja, pada

na dno. U kontaktu sa vodom, so se rastvori, a ulje,

koje je lakše od vode, se kreće ka vrhu i pravi lava

efekat.

IZVOR:

R. Jankov, D.Trivić, S. Antić, V.Kastratović, “Hemija”za osmi razred

devetogodišnje osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Podgorica, 2010.

Milica Laković IX5

Eksperiment 3.

SIMULACIJA ERUPCIJE VULKANA

Šta je potrebno za izvođenje ovog eksperimenta?

Glina za pravljenje vulkana

Crvena prehrambena boja

Sirće

Soda bikarbona

Posuda /drvena kutija

Epruveta

Ĉaša

Tok eksperimenta:

1. Od gline napraviti vulkan u obliku kupe, u

ĉijoj unutrašnjosti će biti sakrivena stakrivena

epruveta. Vulkan staviti u neku posudu, npr.

drvenu kutiju.

2. U pripremljenu ĉašu sipati sirće.

3. U epruvetu, sakrivenu u vulkanu, sipati

koncentrovani rastvor sode bikarbone, dodati

malo crvene boje, a zatim i pripremljeno sirće.

4. Na taj naĉin je vulkan aktiviran, dešava se

erupcija i lava se spušta niz strane kupe.

Zašto se dešava „erupcija“?

Kada sirće doĊe u kontakt sa sodom bikarbonom,

dešava se reakcija u kojoj nastaju mjehurići gasa

ugljenik (IV)-oksida, koji brzo izlaze na površinu

(što smo vidjeli i u prethodnom eksperimentu) u

vidu crvne pjene, što podsjeća na erupciju lave iz

vulkana.

Šta je vulkan?

Vulkan predstavlja otvor u Zemljinoj kori, kroz

koji istopljena masa stijena, lava, pepeo i

gasovi bivaju istisnuti na površinu, gdje se hlade i

taloţe. Postoje vulkani razliĉitih oblika, ali kada

kaţemo „vulkan“ obiĉno mislimo na njegov kupast

oblik sa otvorom na sredini, preko koga je povezan

sa ţarištem. Vrh kupole zove se krater.

Kako nastaje vulkan?

Što se više ide u dubinu Zemlje, temperatura je sve

viša, jer je njeno jezgro vrelo. Na dubini od oko

30km, temperatura je

veoma visoka (1000-

1100°C), pa su tamo

stijene uglavnom

rastopljene.Taj istopljeni

stijenski materijal zove

se magma.Magma poĉinje

da se širi i potrebno joj je

više prostora. Kreće se i

utiskuje u Zemljinu koru, a pritom se stvara i

rezervoar otopljene stijene. Onda se polako penje

duţ pukotina u Zemljinoj kori. Kad pritisak u

rezervoaru otopljene stijene postane veći od

ĉvrstine kore, ona izbija u obliku vulkana.

Erupcija vulkana je, u stvari, eksplozija gasa, pri

ĉemu se jedan dio lave pretvara u fini prah. Sve dok

ima gasa traje i erupcija. Osim gasova, izbacuju se

i velike koliĉine otopljene stijene – lave. Lava je

otopljena stijenska masa istisnuta na površinu

Zemlje vulkanskom erupcijom.

A kako je izgledao naš vulkan?

Vulkan bez posljedica Foto: Milica Ćupić

IZVOR:

htpp//naukica.wordpress.com/2012/04/14/vulkan

Milica Ćupić IX5

5

Eksperiment 4.

UPOTREBA KROMPIRA ZA IZOLOVANJE I DOKAZIVANJE SKROBA

Šta je potrebno za izvođenje ovog eksperimenta?

Krompir

Lugolov rastvor

Ĉaša

Epruvete

Lijevak

Filter papir

Mikroskop

Tok eksperimenta:

1. Oguliti i izrendati krompir, preliti ga

hladnom vodom ostaviti malo da odstoji

2. Procijediti.

Priprema krompira za izolovanje skroba

3. Ĉašu sa suspenzijom pustiti da odstoji dok se

skrobna zrna ne slegnu.

4. Odliti teĉnost iznad taloga.

5. U talog dodati destilovanu vodu pa

profiltrirati

6. Malo skroba prenijeti u dvije suve i ĉiste

epruvete.

7. Dodati vodu, promućkati, a zatim sadrţaj u

jednoj od dvije epruvete zagrijati do

kljuĉanja. Talog se dobrim dijelom rastvorio.

8. U epruvetu sa ohlaĊenim rastvorom skroba

dodati destilovanu vodu i kap Lugolovog

rastvora. Pojavljuje se plava boja (reakcija

kojom se dokazuje skrob) koja potiĉe od

kompleksa koji nastaje ugradnjom joda u

zavojnicu amiloze. Rastvor podijeliti u dvije

epruvete.

Pojava plave boje usljed reakcije joda i skroba

9. Sadrţaj jedne epruvete zagrijati.

Primjećujemo da se plava boja gubi. To se

dešava jer se deformiše zavojnica amiloze.

Iščezavanje plave boje nakon

zagrijavanja sadrţaja u epruveti

6

Skrobna zrna Skrobna zrna

Krompir

Krompir je biljka iz porodice Solanaceae, koja se

gaji u skoro svim dijelovima svijeta. Potiĉe iz Juţne

Amerike, a smatra se da su ga u Evropu prenijeli

Španci u XVI vijeku. Vodeću ulogu u proizvodnji

krompira ima Azija, dok Evropi pripada 34%

svjetske proizvodnje.

Krompir je zeljasta biljka koja dostiţe visinu od 30-

150 cm. Ima snaţan korijenov sistem koji se

najvećim dijelom prostire na dubini od 30 cm.

Korijen pod zemljom razvija podzemna stabla na

ĉijim se krajevima formiraju krtole.

Cijela biljka, osim krtole, je otrovna jer sadrţi

alkaloid solanin. Koristi se u ishrani ljudi i

ţivotinja. Ono što ga svrstava u vodeću namirnicu

u ishrani je svakako njegova hranljiva vrijednost.

Hemijski sastav kromira predstavljen je u tabeli 1.

Pored toga se, takoĊe, upotrebljava i za proizvodnju

skroba, glukoze, alkohola, lijepka, a ima i neke

druge namjene.

Tabela 1. Hemijski sastav krompira

1

00

g k

rom

pir

a s

ad

rži:

kcal 80

kJ 320

voda (g) 75

masnoće (g) 0,1

protein (g) 1,68

kalijum (mg) 421

kalcijum (mg) 1,8

magnezijum (mg) 23

Vitamin C (mg) 20

Šta je skrob?

Skrob se ne rastvara u hladnoj vodi, alkoholu i etru.

U vrućoj vodi nabubri i djelimiĉno se rastvori

stvarajući skrobno ljepilo. Skrob je izgraĊen od

dvije, potpuno razliĉite, vrste polimernih

molekula: amiloze i amilopektina. Amiloza je

nerazgranati, dugi polisaharid, savijen u uzvojnicu,

a amilopektin je lanac glukoze koji ima boĉne

lance, razgranati molekul.

Upotrebljava se u industriji papira (kao lijepak), u

prehrambenoj industriji (kao sredstvo za

zgušnjivanje i ţelatinizaciju), u kozmetici

(pirinĉani skrob kao puder), u tekstilnoj, metalnoj i

farmaceutskoj industriji, kao reagens za jod itd.

Namirnice bogate skrobom su: ţitarice, riţa,

krompir, hljeb i drugi proizvodi od brašna, pasulj,

banana… Skrob je vaţan sastojak naše ishrane-

razlaganjem u organizmu daje energiju za potrebe

organizma što se moţe predstaviti hemijskom

reakcijom:

C6H12O6 +6O2 →6CO2 + 6H2O + E

Izvor: USDA National Nutrient Database for Standard Reference

IZVOR: https://poljosvet.weebly.com/krompir.html)

https://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/skrob )

https://www.youtube.com/watch?v=XJFFg8YxcqY

Mia Tapušković IX5 i Mia Ţarković IX1

7

Skrob je najvaţniji rezervni polisaharid biljnog

porijekla opšte formule (C6H10O5)n. Nastaje u

procesu fotosinteze i nagomilava se u korijenu,

krtolama, sjemenu, stablu i plodovima biljaka.

Bez obzira na porijeklo, prirodni skrob je izgraĊen

od puno meĊusobno povezanih molekula glukoze i

nalazi se u obliku granula koje su karakteristiĉne za

svaku biljnu vrstu

Foto: Sara Lukač u prisustvu joda

Eksperiment 5.

DOKAZIVANJE PEPTIDNE VEZE U PROTEINIMA-BIURET REAKCIJA

Šta je potrebno za izvođenje ovog eksperimenta?

Vodeni rastvor bjelanceta jajeta

Rastvor natrijum-hidroksida (NaOH)

Rastvor bakar(II)-sulfata (CuSO4)

Epruvete

Kapaljka

Tok eksperimenta:

1. U epruvetu sipati vodeni rastvor bjelanceta

jajeta

2. Dodati rastvor natrijum-hidroksida

3. Kapaljkom dodati nekoliko kapi rastvora

bakar(II)-sulfata

Šta su aminokiseline?

Aminokiseline su organska jedinjenja koja u

molekulu sadrţe karboksilnu grupu (-COOH) i

amino-grupu (-NH2). MeĊusobno se povezuju

peptidnim vezama gradeći proteine, najznaĉajnije

organske molekule za ţive sisteme. Proteinskih

aminokiselina ima dvadeset, od ĉega je deset

esencijalnih. To su aminokiseline koje organizam

ne moţe da sintetiše, pa se moraju unositi hranom

(mlijeko i mlijeĉni proizvodi, meso jaja, riba, soja,

mahunarke, orasi i dr.).

Šta je peptidna veza?

Peptidna veza je veza koja se gradi izmeĊu

karboksilne grupe jedne i amino grupe druge

aminokiseline uz izdvajanje molekula vode.

MeĊusobnim povezivanjem dviju aminokiselina

peptidnom vezom nastaju dipeptidi. Primjer

reakcija graĊenja peptidne veze izmeĊu molekula

alanina i molekula glicina moţe se predstaviti

sljedećom hemijskom reakcijom:

. Rastvor bjelanceta Dodavanje CuSO4

4. Pojavljuje se ljubiĉasta boja kao dokaz peptidne

veze u molekulima proteina

Ljubičasta boja-dokaz postojanja peptidne veze

Foto: Sara Lukač

O O

ǀ ǀ ǀǀ CH3 – CH – C – OH + H – N – CH2 – COOH CH3 – CH – C – N – CH2 – COOH + H2O

ǀ ǀ ǀ ǀ

NH2 H NH2 H

Šta su proteini?

Proteini su prirodni polipeptidi (polimeri) ĉiji su

molekuli sastavljeni od velikog broja ostataka

molekula aminokiselina, vezanih peptidnim

vezama. Proteini, koji se nalaze u hrani, u

organizmu se razlaţu na aminokiseline. Krv ih

prenosi do svih ćelija u tijelu gdje se stvaraju novi

proteini, neophodni u svim ţivotnim procesima.

IZVOR:

D.Trivić, V.Kastratović, M.Jevrić “Hemija”za deveti razred devetogodišnje

osnovne škole, Zavod za udžbenike I nastavna sredstva, Podgorica, 2010.

Sara Lukaĉ IX5

8

MALO NEZABORAVNO DRUŢENJE

Još jedan zanimljiv ĉas hemije, kroz uĉenje i

druţenje, odrţan je 08.02.2018. godine. Naime,

odluĉili smo da ugostimo uĉenike IV4 razreda ĉija

je uĉiteljica Katarina Baković Boljević. Cilj

aktivnosti je bio da se kroz praktiĉan rad afirmiše

druţenje uĉenika razliĉitog uzrasta, da se kod

mlaĊih uĉenika razvije interesovanje za prirodne

nauke, prvenstveno za hemiju i istovremeno razbiju

predrasude da je hemija bauk.

Na poĉetku ĉasa uĉenici su na stikerima napisali šta

je to za njih hemija.

Hemiju su,

uglavnom,

povezivali sa

eksperimentom ali i

sa eksplozijom i

miješanjem opasnih

supstanci.

Odgovori učenika IV r. na pitanje - Šta je hemija? Foto: Jovana Boljević

Nakon kratkog i tom uzrastu prilagoĊenog

predavanja o hemiji kao nauci, uĉenici su pogledali

video o mjerama opreza pri radu u laboratoriji i

analizirali oznake za opasne i štetne materije. A

onda je uslijedio najzanimljiviji dio – uĉenje hemije

kroz zabavu i eksperimente. Sa velikom paţnjom

su nas posmatrali dok smo im pokazivali

eksperimente, a kasnije su iste, uz našu pomoć, i

sami radili.

Dio atmosfere sa opisanog časa Foto: Jovana Boljević

Na naše prijatno iznenaĊenje uĉenici su pokazali

veliko interesovanje i ţelju za usvajanjem novih

znanja.

Duga u ĉaši, lava u ĉaši, izolovanje skroba iz

krompira, pjena od bjelanceta, vulkan, promjena

boje indikatora u prisustvu kiselina i baza, mjerenje

zapremine menzurom i biretom kao i mjerenje

mase su bile podjednako zanimljive aktivnosti i

izazivale su veliko oduševljenje naših mlaĊih

drugara.

Da li smo uspjeli da im kroz zabavu i eksperimente

doĉaramo naš mali svijet hemije moţete zakljuĉiti

sami kroz utiske prevedene u rijeĉi.

Utisci učenika IV razreda Foto: Jovana Boljević

Ovaj ĉas nam je mnogo znaĉio i nadamo se da ćemo

moći da ga ponovimo jednog dana. Drago nam je

što smo probudili interesovanje uĉenika IV razreda

da kada porastu i oni budu ĉlanovi ove sekcije i vole

hemiju.

Još jednom veliko hvala našim malim drugarima na

prelijepom druţenju i njihovoj uĉiteljici Katarini,

koja je prepoznala znaĉaj ovog dogaĊaja, rado se

odazvavši pozivu dajući neophodnu podršku za

izvoĊenje ove aktivnosti.

Puno pozdrava od vaših starijih drugara iz devetog

razreda!

Milica Laković IX5, Sofija Mirković IX5

9

POSJETA PRIRODNO-MATEMATIĈKOM FAKULTETU

Dana 22.02.2018. godine, naša sekcija je

posjetila PMF, Laboratoriju za organsku hemiju,

gdje nas je doĉekao ljubazni i dobro raspoloţeni

doc. dr Miljan Bigović sa svojim studentima. U

ovoj laboratoriji smo bili i prošle godine pa smo se

osjećali kao na domaćoj teritoriji, a ono što smo

vidjeli je bilo još interesantnije nego prošli put.

U Laboratoriji za organsku hemiju Foto: Mirjana Mališić

Studenti su radili vjeţbu – Dokazivanje halogenih

elemenata u oganskim jedinjenjima primjenom

dviju metoda: Bajlštajnove i Libigove probe, a mi

smo nauĉili nešto novo.

Bajlštajnova proba podrazumijeva dokazivanje

prisustva halogenih elemenata u organskim

jedinjenjima, ali ne dokazuje koji je to element.

Postupak podrazumijeva da se bakarna ţica uţari,

zatim unese u rastvor ispitivane supstance i ponovo

stavi u plamen. Ako se plamen oboji zelenom

bojom znaĉi da uzorak sadrţi halogene elemente. O

kom element je konkretno rijeĉ dokazuje se

Libigovom probom tako što se u epruvetu stavi

ispitivani uzorak, doda se voda i kalcijum-oksid.

Rastvor se zagrije do kljuĉanja, zatim se ostavi da

se ohladi, nakon ĉega se filtrira. U filtrat se dodaje

srebro-nitrat, AgNO3. Ukoliko su prisutni halogeni

elementi, pada talog razliĉite boje, zbog stvaranja

srebro-halogenida, AgX. Talog bijele boje

rastvoran u amonijaku, NH3, dokazuje da uzorak

sadrţi hlor. Ako je talog svijetlo-ţuti i teško

rastvoran u amonijaku, znaĉi da uzorak sadrţi

brom, a ţuti talog, nerastvoran u amonijaku,

ukazuje na prisustvo joda.

Studenti se sumpor dokazivali tako što su u

epruvetu stavili malo kose i rastvor natrijum-

hidroksida,NaOH. Sve se to zagrijava. Rastvor se

podijeli na dva dijela, u jedan se doda olovo-acetat,

(CH3COO)2Pb. Pojava crnog taloga dokazuje

sumpor u ispitivanom uzorku. U drugi dio se dodaje

natrijum-nitroprusid i pojava crvenog rastvora

dokazuje prisustvo sumpora.

Nakon završene vjeţbe student su bili duţni da

srede svoja radna mjesta-svo posuĊe je moralo biti

oprano i vraćeno na odgovarajuće mjesto kao i

reagensi.

Kada su studenti otišli, intervjuisali smo profesora,

a više o intervjuu moţete saznati na sledećoj strani.

Za nas je ovo bilo lijepo i korisno iskustvo. Jako

nam je ţao što ne postoji Hemijski fakultet u Crnoj

Gori, koji bi nam omogućio da radimo više nauĉnih

projekata i da se bolje upoznamo sa hemijom.

Ovom prilikom se još jednom zahvaljujemo našim domaćinima.

U Laboratoriji za organsku hemiju Foto: Mirjana Mališić

IZVOR:

http://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_19675/objava_18113/fajlovi/praktik

um%20tehnologija%202018.pd

Mia Sekulović IX1 i Jovana Boljević IX1

10

PITALI SMO DOC. DR MILJANA BIGOVIĆA

Sekcija: Moţete li nam

nešto reći o sebi?

Profesor: Smijeh…E,

našli ste najteţe pitanje.

RoĊen sam 1984. godine

u Nikšiću. Završio sam

osnovnu i srednju školu u

Nikšiću. Upisao sam

Hemijski fakultet u

Intervju Beogradu 2003. Završio i

Foto: Jovana Boljević doktorirao sam na istom.

Od ĉetvrte godine studija sam se bavio organskom

hemijom i time se bavim i danas i u nauĉnom

pogledu i u pogledu poduĉavanja mladih

generacija. Što se tiĉe drugih aktivnosti, volim sve

što vole i ljudi mlaĊih generacija.

Sekcija: Kako ste se odluĉili da studirate hemiju?

Profesor: U sedmom razredu osnovne škole sam

dobio predmet hemiju. U to vrijeme je bilo dosta

popularnih emisija na televiziji koje su se bavile

hemijom. Uĉinile su da je hemija poĉela da me

zanima i kada sam poĉeo da izuĉavam hemiju tada

sam riješio i da budem takmiĉar. Zanimalo me

je…Radio sam neke zadatke koji su bili daleko

iznad nivoa osnovne škole, ostvarivao sam

rezultate na takmiĉenjima i prosto, zavolio sam

hemiju, ţelio sam time da se bavim. Upravo da bih

imao dosta hemije upisao sam gimnaziju, prirodno-

matematiĉki smjer, i na kraju Hemijski fakultet.

Sekcija: Šta mislite, koliki uticaj imaju profesori na

ţelju uĉenika da se bave hemijom?

Profesor: Ogroman…Liĉno, moji profesori mene

nijesu motivisali u nekoj većoj mjeri, iako sam bio

takmiĉar. Tu je pobijedila neka ogromna ţelja i

ljubav da se bavim hemijom. Mislim, da sam imao

i tu vrstu podrške, i da bi bilo lakše tokom studija i

da bih sada bio negdje daleko odavde, ali mislim da

je najvaţnije da ĉovjek sam sa sobom rašĉisti da li

nešto voli ili ne voli.

11

Sekcija: Šta je kljuĉno za uspijeh u hemiji:

upornost, ţelja ili talenat?

Profesor: Upornost i ţelja. Talenat je isto vaţan,

naroĉito ako se bavite nauĉno-istraţivaĉkim radom.

Puno vremena treba provesti u laboratoriji, puno

vremena treba za izuĉavanje hemijskih ĉasopisa i,

ako ĉovjek nije talentovan i ako ne voli, to ne moţe.

Sekcija: Da li su studenti isto/više/manje

zainteresovani za eksperimentalni rad u odnosu na

osnovce?

Profesor: Iz iskustva realizacije Dana nauke, koje

organizuje PMF u poslednje dvije-tri godine, mogu

reći da su osnovci i srednjoškolci više

zainteresovani za eksperimentalni rad od studenata,

iako su vjeţbe, iz organske hemije (to drţim)

osmišljene tako, kao što ste to danas mogli da

vidite, da ne budu monotone, nego da se tu

uĉestvuje, da se tu radi, da dobiju neke vrste

zadataka. Ali, valjda, studenti ovo doţivljavaju kao

neku vrstu obaveze, a sve što se mora nije tako

zanimljivo, tj. slabi afinitet prema predmetu, ali je

ĉinjenica da uvoĊenje eksperimentalnih vjeţbi

pomaţe i njima da shvate hemiju i da ostvare bolji

rezultat na ispitu. Mislim, da nema toga, bilo bi još

teţe.

Sekcija: Koji je bolji naĉin uĉenja hemije:

eksperiment ili raĉun i pisanje formula?

Profesor: Eksperiment, definitivno i izvoĊenje

nekih zakljuĉaka iz njega, pa i tih raĉuna i reakcija.

Sekcija: Da li se studenti bave istraţivaĉkim radom

ili ponavljaju već dokazano?

Profesor: Ponavljaju već dokazano. Kao što sam

već rekao, mi ovdje nemamo Hemijski fakultet i

zapravo hemiĉari u Crnoj Gori su angaţovani za

izvoĊenje nastave hemije na drugim fakultetima,

Medicina, Farmacija, Stomatologija, Hemijska

tehnologija, tako da mi još nemamo naše studente

koji bi se bavili time, ali, moje iskustvo, dok sam ja

još bio student, je da studente treba ukljuĉivati u

istraţivaĉki rad, jer su zapravo tako na izvoru svih

dešavanja iz oblasti koja ih zanima. I, naravno, da

rade na sebi.

Sekcija: Da li mislite da se interesovanje za hemiju

povećava, ili smanjuje i zašto?

Profesor: Mislim da se povećava, blago, ali se

povećava, prije svega zato što se radi na uvoĊenju

eksperimenata i na taj naĉin razvijanju ljubavi

prema hemiji. Drugo, primijetio sam, otkako smo

mi poĉeli da radimo Dane nauke, ĉini mi se treća

godina, da je povećan broj studenata na Hemijskoj

tehnologiji, jer zapravo ono što je najbliţe hemiji u

Crnoj Gori je hemijska tehnologija. Upravo oni

govore, kada doĊu ovdje kod mene, da su se preko

Dana nauke, (a ima ovdje i sliĉnih manifestacija

kao što su Dani istraţivaĉa itd.) zapravo

zainteresovali za hemiju sa neke druge taĉke

gledišta. Nije to samo kontrolni zadatak, “bubanje”

formula itd, nego zapravo eksperiment, nešto što je

opipljivo, nešto što moţe da se vidi.

Sekcija: Koji je najveći problem hemiĉara u Crnoj

Gori u odnosu na druge drţave u svijetu?

Profesor: To što nemamo Hemijski fakultet, to što

su oprema i hemikalije jako skupi, to što naša

zemlja nema toliki budţet da bi mogla da opremi

korektnu hemijsku laboratoriju i samim tim, ĉim

nemate fakultet nemate ni studenata.

Sekcija: Koji su izazovi sa kojima se hemiĉari

susreću u 21. vijeku?

Profesor: Sinteza novih ljekova, prije svega. Puno

se radi na sintezi antikancerogenih ljekova i

njihovom izolovanju. Ono što bi svakako bilo pod

znakom uzvika jeste sinteza antibiotika. Upravo,

zapošljeni stvaranjem novih ljekova protiv tumora

i HIVa, zapostavlja se sinteza novih antibiotika i

pretpostavka je, da ako bi se ovakav trend nastavio,

da bi za nekih 20-30 godina ljudi ponovo mogli da

umiru od upale pluća, jer bakterije postaju

rezistentne. To su neki izazovi u svijetu. Naravno,

u Crnoj Gori su izazovi prije svega, otvaranje

Odsjeka za hemiju, pri Prirodno-matematiĉkom

fakultetu, ako ništa drugo, a ono da edukujemo

mlade nastavnike. U velikom broju osnovnih i

srednjih škola u Crnoj Gori, nastavnici hemije nisu

ljudi koji su završili Hemijski fakultet ili neki

Odsjek za hemiju ili fiziĉku hemiju nego, u

najboljem sluĉaju, su to hemijski tehnolozi, vrlo

ĉesto biolozi, ili ĉak farmaceuti. Hemiju moţe da

predaje samo ĉovjek koji je konstantno slušao

hemijske predmete na fakultetu. Ne moţe ĉovjek

koji je slušao jedan ili dva semestra hemiju da bude

nastavnik hemije, ako makar nakon osnovnih

studija ne uloţi dodatan napor kako bi stekao nova

i nadoknadio propuštena znanja. Otvaranje Odsjeka

za hemiju je realan plan i ja se nadam da će biti

ostvariv u nekom skorijem periodu.

Sekcija: I za kraj, šta biste poruĉili generacijama

studenata koje dolaze?

Profesor: Ah, ako govorimo o hemiji, poruĉio bih

im, da maksimalno iskoriste kapacitete koji im se

pruţaju i u osnovnoj i u srednjoj školi, pa kasnije i

na fakultetu. Ono što pouzdano znam je da ovdje

ima entuzijasta od nastavnika koji hoće da rade sa

mladim ljudima. Ono što svi mladi ljudi treba da

iskuse, je da odu, na pola godine, godinu ili

nekoliko godina, van Crne Gore, da se bave svojom

strukom i na kraju ukoliko oni iskalkulišu da im se

isplati da se vrate, da se vrate. Ali, u svakom sluĉaju

je vaţno da se stekne neko iskustvo vani, jer u

prirodne i primijenjene nauke se daleko više ulaţe

u inostranstvu nego kod nas, i to je svakako nešto

što mladi ljudi treba da vide i da osjete. Ovdje smo

mi ograniĉeni finansijama i hemikalijama, i onda

neke stvari, koje su u svijetu rade rutinski mi ovdje

ne moţemo da odradimo. TakoĊe bih im poruĉio da

što više ulaţu u svoje obrazovanje, ne samo

hemijsko, nego opšte.

Sara Lukaĉ IX5

12

U POTRAZI ZA NOVIM ZNANJIMA

Posjeta najsavremenijoj laboratoriji u našoj

drţavi, odnosno jednoj od najmodernijih

laboratorija na Balkanu je za uĉenike, ĉlanove

hemijske sekcije, prilika koja se ne propušta. Tako

smo odluĉili da sa našom nastavnicom hemije dana

15. 03. 2018. posjetimo Centar za ekotoksikološka

ispitivanja (CETI)

Posjeta Centru za ekotoksikološka ispitivanja Foto: Mirjana Mališić

U CETI su nas doĉekali savjetnik za odnose sa

javnošću Filip Nikĉević i pomoćnik direktora

Laboratorije Dejan Janĉić, koji nam je ukratko

ispriĉao ĉime se CETI bavi. Saznali smo da je

opseg djelatnosti CETI veoma širok i obuhvata:

ispitivanje ţivotne sredine, bezbjednost i kvalitet

hrane, bezbjednost igraĉaka, kuhinjskog pribora,

kategorizacija otpada i dr.

Eksperiment- Zlatna kiša Foto: Filip Nikčević

Eksperiment – Hemijski kameleon Foto: Fili Nikčević

Zatim smo krenuli u obilazak Laboratorije i

uoĉili da se sastoji od više prostorija

specijalizovane namjene. Bili smo u prostoriji za

prijem uzoraka, zatim u prostoriji u kojoj se uzorci

pripremaju za analizu, a onda smo vidjeli

instrument pomoću kojeg se odreĊuje sastav nekog

uzorka (u toku je bila analiza koliĉine fosfata u

dimljenom bataku).

Ono što je nama bilo posebno zanimljivo je

boravak u prostoriji u kojoj su, specijalno za ovu

priliku, raĊeni eksperimenti - hemijski kameleon,

slonovska pasta za zube, reakcija esterifikacije, tj.

dobijanje etil-etanoata. U istoj prostoriji smo vidjeli

kako izgleda digestor, što je za neke od prisutnih

uĉenka bilo novo iskustvo.

Iz svega navedenog je jasno da nam je

posjeta CETI omogućila da teorijska znanja steĉena

u školi poveţemo sa praktiĉnom primjenom. U

tome nam je pomoglo ljubazno osoblje koje je u

svakom momentu bilo spremno da odgovori na

naša pitanja.

Ovom prilikom ţelimo istaći da smo jako

zadovoljni posjetom i izraziti zahvalnost što smo

imali priliku da budemo gosti, za nas, jedne “nove

dimenzije”. Još moţemo dodati da nam je ova

aktivnost pomogla da shvatimo, kako to hemiĉari

ponosno kaţu, da je hemija svuda oko nas.

Marija Damjanović, IX2, gošća sekcije

13

DEBATA UĈENIKA DEVETOG RAZREDA

Dana 16.03. 2018. godine uĉenici IX3 i IX5

su uĉestvovali u debati na temu „Proizvodnja

polimera poboljšava kvalitet ţivota savremenog

ĉovjeka“.

Debata je logiĉki struktuirana,

argumentovana rasprava koja pospješuje razvoj

kritiĉkog i divergentnog mišljenja, kulturu dijaloga

i timski duh. Cilj ekipe afirmacije u toku debate je

dokazati zadanu tezu kroz ĉvrste argumente, dok je

cilj ekipe negacije da pobijanjem afirmacijskih

argumenata pobije tezu koju ekipa afirmacije

pokušava dokazati.

Debata je organizovana kroz tri

afirmacijska i tri negacijska govora (u trajanju od

po tri minuta) i dvije serije unakrsnog ispitivanja (u

trajanju od po dva minuta). Ocjenjivani elementi

su: da li je afirmacija uspjela da dokaţe svoju tezu

i da li je negacija uspjela da pobije afirmacijske

argumente i tako ospori tezu, govorniĉka vještina,

jasnoća izreĉenog argumenta, uvjerljivost

govornika, spretnost u pronalaţenju slabosti

protivniĉke ekipe, poštovanje zadatog vremena i

uvaţavanje sagovornika.

Debata foto: Miloš Ljutica

Debata na istu temu sprovedena je u decembru ove

školske godine u svim odjeljenjima devetog

razreda. Kako su uĉenici pokazali visok nivo

zainteresovanosti dogovoreno je da se sa debatom

nastavi izmeĊu odjeljenja. Ova aktivnost je

predstavljala polufinalnu debatu, a pobjednika u

finalu ĉeka pobjednik iz drugog polufinala.

14

Ekipu afirmacije ĉinili su uĉenici IX3 (FeĊa

Ĉiĉić, Aleksa Ivanović i Stevan Raţnatović) dok su

ekipu negacije ĉinile uĉenice IX5 (Lena Stanišić,

Sara Lukaĉ i Sofija Mirković). Voditeljka

programa bila je uĉenica Tamara Jovanović, a

vrijeme je mjerio uĉenik Matija Lambulić. Tim

sudija ĉinili su: Sava AnĊelić, nastavnik biologije i

hemije, Dragana Burzanović, nastavnica

italijanskog jezika i Sneţana Stefanović,

psihološkinja. Publiku su ĉinili uĉenici VIII6

razreda.

U uvodnoj rijeĉi, organizatorka debate

Mirjana Mališić, nastavnica hemije, pozdravila je

ĉlanove obje ekipe, sudije i goste, ukratko je

objasnila kako je debata osmišljena, a nakon toga je

dala rijeĉ voditeljki programa.

Debata je sprovedena po svim unaprijed

postavljenim pravilima. Na oduševljenje svih

prisutnih, uĉesnici oba tima su pokazali visok nivo

pripremljenosti i odgovornosti što je na posebne

muke stavilo sudije. Naravno, neizbijeţni dio

svakog takmiĉenja je proglašenje pobjednika, a po

mišljenju sudija odluĉivale su nijanse. Pobjedik

ove debate je ekipa negacije, uĉenice IX5.

Debata foto: Miloš Ljutica

Sekcija

CHEMISTRY FOR FUN

Ĉas hemije na engleskom jeziku u osnovnoj školi

nije nemoguće izvesti ako se tog posla dohvate

uĉenici VII6. Sa puno entuzijazma i volje pristupili

su realizaciji oglednog ĉasa u organizaciji

nastavnice hemije Mirjane Mališić i nastavnice

engleskog jezika Ivane Vujović. Ĉas je odrţan

11. maja 2018. godine, a osmišljen je kao kviz

“Chemistry for fun” kreiran kroz šest edukativnih

igara, a svoje znanje iz hemije i engleskog jezika

pokazali su uĉenici rasporeĊeni u dvije ekipe

Extreme Scientists (Katarina Vuĉetić, Tiana

Bojović i Antonije Dragićević) i The Atomics

(Ksenija Kankaraš, Maksim Jovović i Luka

Srzentić).

Voditeljke kviza Lana

Jovanović i Anja Ivanović

su pozdravile goste i

prisutne upoznale sa temom

ĉasa i planiranim igrama.

Nakon što su predstavile

uĉesnike i ţiri, zapoĉelo je

Voditeljke foto: Ivana Vujović takmiĉenje.

U prvoj igri je bilo potrebno osvojiti dţokera ĉija je

uloga da u nekoj od narednih igara, po izboru

takmiĉara, udvostruĉi poene. Sljedeća igra-PronaĊi

rijeĉ je zahtijevala spretnost u pronalaţenju rijeĉi

na engleskom jeziku u mreţi slova. U trećoj igri

takmiĉari su koristili mobilne telefone pomoću

kojih su radili online kviz sastavljen od deset

pitanja, a njihovu uspješnost su prisutni pratili na

TV ekranu. Ova igra je bila posebno interesantna

prisutnim nastavnicima koji su se zainteresovali za

primjenu iste metode na svojim ĉasovima. U igri

koja je potom uslijedila takmiĉari su pokazali

sposobnost slušanja i razumijevanja hemije na

engleskom jeziku. Naime, ĉuli su pjesmicu o

Periodnom sistemu elemenata, a nakon toga su

jedni drugima postavljali pitanja. Drugi video je bio

o graĊi atoma, a procedura je bila ista.

Pretposlednja igra-Ukrštenica nije zadala veliki

problem takmiĉarima iako je bilo potrebno

razumjeti i odgovoriti na trinaest pitanja. Poslednja

igra, takmiĉarima najinteresantnija, je zahtijevala

primjenu znanja u izjednaĉavanju hemijskih

jednaĉina. Za rješavanje zadatih problema

upotrijebljene su Phet simulacije. Stekao se utisak

da je uĉenicima veći izazov rješavanje zadataka

upotrebom savremene tehnoligije nego na klasiĉan

naĉin; papir i olovka.

Dok su takmiĉari rješavali zadatke uĉenici su za

goste ĉasa izvodili razliĉite skeĉeve, a bilo je i dosta

dobre muzike što je dalo posebnu notu i ţivost ĉasu.

Ĉas je okarakterisan kao veoma zanimljiv i

uspješan, zbog ĉega je ponovljen 29. maja, ali ovaj

put kao javni ĉas za roditelje uĉenika, a takoĊe je i

medijski propraćen.

Za nastavnice, organizatorke ĉasa, posebna

satisfakcija je zainteresovanost i ţelja uĉenika da se

ovakav ĉas organizuje ponovo.

Na oglednom ĉasu ţiri su ĉinili uĉenici odjeljenja

IX2- Petar Ivanović, Jana Đurović i Milica Kontić,

a ĉasu su pristustvovale Sanja Jovović - pomoćnica

direktora, kao i nastavnice Milanka Borovinić,

Svetlana Dţabasan, Tanja Ivanović, Vikica

Jovanović i Jovanka Blagojević.

Uĉenice IX4-Varja Đonović, Ljubica Vuković i

Dunja Sekulović su ĉinile ţiri na javnom ĉasu

kojem je, osim roditelja uĉenika, prisustvovala i

naša specijalna gošća prof. dr Stanka Filipović.

Ţiri foto: Ivana Vujović Video-Građa atoma

Učenici VII6

15

OSJEĆANJA U HEMIJI

U hemiji se sve prikazuje hemijskim formulama. Pa ĉak i osjećanja!!! Evo nekoliko primjera.

Slika 1. Strukturna formula

dopamina, C8H12NO2

Sreća: Dopamin je

zasluţan za kontrolisanje

aktivnosti u mozgu koje

utiĉu na osjećanje radosti,

motivacije, volje.

Slika 4. Strukturna formula

oksitocina, C43H66N12O12S2

Ljubav: Oksitocin je

zasluţan za osjećaj

emocionalne povezanosti

meĊu ljudima, ĉak i izmeĊu

ljudi i njihovih kućnih

ljubimaca.

Slika 2. Strukturna formula

serotonina, C10H12N20

Sreća:Serotonin je supstanca

koja utiĉe na reakcije u

mozgu, koje nam izazivaju

osjećaj sreće i zadovoljstva.

Slika 5. Strukturna formula

adrenalina, C9H13NO3

Stres, strah: Adrenalin

izaziva osjećaj uzbuĊenosti i

uznemirenja.

Slika 3. Strukturna formula

α-endorfina, C77H120N18O26S

Euforija: Endorfini su

jedinjenja koja se u ljudskom

tijelu luĉe tokom fiziĉke

aktivnosti, uzbuĊenja i bola,

pomaţu da se neprijatna stanja

bolje podnesu.

Slika 6. Strukturna formula

prostaglandina, C20H32O5

Bol: Prostaglandin E2 je

supstanca koja utiĉe na

stvaranje boli kada

organizam oporavlja

oštećeno tkivo.

Sara Lukaĉ IX5

16

K V I Z

1. Od datih slova pronaĊi najduţu rijeĉ koja

oznaĉava pojam u hemiji:

a) B, R, A, L, J, A, O, I, R, O, T,A

b) U, T, C, A, I, I, S, P, U, T, S, J

2. Zadata su poĉetna slova. Od svakog treba

napisati po jednu rijeĉ koja oznaĉava pojam

u hemiji:

A.......................................

T.......................................

O.......................................

M.......................................

3. U sljedećoj mreţi pronaĊi rijeĉi na

engleskom jeziku koje oznaĉavaju neki

pojam u hemiji:

N O B L E G A S

M O O S S B T O

U R N Y N U O D

I E D M N R M I

C T I B E E E U

L T R O O T V M

A A A L N P A Y

C M U I H T I L

6. Asocijacija:

4. Riješi zagonetke:

a. Srce mi je teško ali plus, krila zraĉna

uvijek su mi minus, sve zajedno to je

neutralno.

b. Dok kiseo ti si ja sam crven sav, a ako

si baza je sam tada plav!

5. Riješi rebuse:

PROTON VODA METALI HCl

NEUTRON FORMULA NEMETALI NaOH

ELEKTRON ĈISTA

SUPSTANCA METALOIDI K2SO4

Rješenje kolone A Rješenje kolone B Rješenje kolone C Rješenje kolone D

KONAĈNO RJEŠENJE Rješenje: 1. a. laboratorija, b. supstitucija; 2. Alkan, Toluen, Oktan, Materija; 3.plemeniti gas, materija, kalcijum, litijumveza, simbol, neon, bireta, atom, natrijum, nemetal, jon,; 4. a. atom, b. lakmus papir; 5. a. Benzen, b. Platina, 6. a. atom, b. jedinjenje, c. element, d, formula, KR. Molekul

IZVORI:

D. Gunjić “Hemija i ja”, Kreativni centar, Beograd, 2001.

Z.Maksimović, J. Korolija, Lj. Mandić, N.Smuđa “Zbirka zadataka iz hemije”IRO “Građevinska knjiga” Beograd, 1986

17

UKRŠTENICA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Rješenje: 1. butan, 2. ugalj, 3. ugljenik, 4. propanon, 5. voda,

6. formula, 7. vodonik, 8. molekuli, 9. benzen, 10. adicija,

11. acetati, 12. fiziĉka

USPRAVNO:

1. Ĉetvrti ĉlan homologog niza alkana

2. Prirodno gorivo

3. Sastavni dio svih organskih

jedinjenja

4. Aceton po IUPAC nomenklaturi

5. Bez nje nema zivota

6. Oznaka za hmijsko jedinjenje

7. Jedini element ĉiji atom nema

neutron

8. Stabilne cjeline udruţenih atoma

9. Aromatiĉni ugljovodonik

10. Tip hemijske reakcije

11. Soli sirćetne kiseline

12. Promjena pri kojoj ne nastaje nova

supstanca

HEMIJSKE ŠALE

- Helijum je ušao u restoran. Konobar mu je

prišao i rekao: „Ne sluţimo plemenite

gasove.“ Helijum nije reagovao.

(Objašnjenje: Helijum je plemeniti gas, a to su

gasovi koji su hemijski inertni, tj. ne stupaju u

hemijske reakcije)

- Srebro je u restoranu prišlo zlatu i reklo:

„Au, moraš da ideš odavde.“

- (Objašnjenje: Simbol zlata je Au.)

- Šta nauĉnik kaţe kada naĊe dva izotopa

helijuma?

HeHe...

(Objašnjenje: Izotopi su atomi istog hemijskog

elementa koji se razlikuju po broju neutrona, što

znaši da je simbol isti, He)

- Optimista vidi da je ĉaša do pola puna.

Pesimista vidi da je ĉaša od pola prazna.

Hemiĉar vidi da je ĉaša potpuno puna, pola

je u teĉnom, a pola u gasovitom stanju...

- Koji element je najbolji prijatelj svih ţena?

Ugljenik.

(Objašnjenje: Dijamant je alotropska modifikacija

ugljenika)

- Jesi li ĉuo o ĉovjeku koji se ohladio do

apsolutne nule?

- I šta je bilo sa njim?

- Moglo bi se reći da je on sada 0 K.

(Objašnjenje: Apsolutna nula je -273 C ili 0 K)

IZVOR:

https://www.inorganicventures.com/fun-chemists

Sekcija

18

INTERESANTNE HEMIJSKE ĈINJENICE

Jedino slovo koje

nedostaju u PSE je J

Približno 20% kiseonika u

atmosferi proizvela je

amazonska tropska kišna

šuma

Ljudski organizam sadrži

onoliko ugljenik koliko je

potrebno da se napravi 9000

olovaka

Udar groma proizvodi

O3 (ozon) i jača ozonski

omotač atmosfere.

Moguće je umrijeti ako se

pije previše vode.

99,9% atoma je prazan

prostor

U prosečnom ljudskom

organizmu se nalazi 250g soli

(NaCl).

Kada se osjeti žeđ to znači

da je već izgubljeno 1%

tjelesne tečnosti

99% ljudskog tijela je

izgrađeno od samo šest

elemenata: kiseonik, ugljenik,

vodonik, azot, kalcijum i

fosfor

Limun sadrži više šećera nego

ista masa jagoda

IZVOR:

https://www.thoughtco.com/fun-and-interesting-chemistry-facts-p2-

609440

Sekcija

19

POZNATI HEMIĈARI

MArija Kiri ( 18 7 – 1934)

Marija Kiri, jedna od najvećih nauĉnika svih

vremena, otkrila je prvi radioaktivni element uz

pomoć svog supruga Pjera Kirija. Prva je ţena koja

je dobila Nobelovu nagradu, koju je podijelila sa

suprugom i Anrijem Bekerelom. Isprva, Komitet

nije ţelio da prizna Marijin doprinos, ali je Pjer Kiri

uloţio prigovor i njeno ime je dodato u nominaciju.

Prva je osoba koja je ovu prestiţnu nagradu osvojila

dva puta i to iz razliĉitih oblasti – fizike i hemije.

TakoĊe je bila i prva ţena profesor na Sorboni, ţena

koja je svoj ţivot posvetila i dala nauci.

Radijum joj je donio Nobelovu nagradu, ali i smrt.

Umrla je od aplastiĉne anemije koja nastaje kao

posljedica duţeg izlaganja radijaciji (epruvete sa

radioaktivnim materijalom je ĉuvala u dţepu i

fiokama noćnog ormarića). Njeni radovi su

ozraĉeni zbog ĉega se ĉuvaju u kutijama obloţenim

olovom, a ko ţeli da ih vidi mora da obuĉe zaštitnu

odjeću.

Pavle SaviĆ (1909 -1994)

Pavle Savić je uĉestvovao u pionirskom

istraţivanju koje je civilizaciju uvelo u

atomsko doba. Osnivaĉ je Instituta u Vinĉi.

Diplomirao je fiziĉku hemiju na Univerzitetu

u Beogradu. Odlazi u Francusku gdje je radio

sa Irenom Ţolio - Kiri, kćerkom Marije i Pjera

Kiri. Dokazuju da se jezgro moţe pocijepati na

manje elemente (što je kasnije poznato kao

fisija jezgra). U momentu kada se oĉekivalo da

će dobiti Nobelovu nagradu, izbija Drugi

svjetski rat. Nakon rata nagradu dobija Oto

Han koji na osnovu njihovog istraţivanja

objašnjava fisiju jezgra. Francuzi ovo i danas

smatraju velikom nepravdom.

ALFRED NOBEL ( 1833 - 189 )

Nobelova nagrada, jedna od najprestiţnijih

meĊunarodnih nagrada, je rezultat naslijeĊa

koje je ostavio švedski hemiĉar Alfred Nobel.

Alfred Nobel je izumio dinamit. Radeći u

oĉevoj fabrici zainteresovao se za veoma

osjetljiv eksploziv, koji se lako aktivira -

nitroglicerin. Cijena njegovog rada je bila

previsoka. Dogodilo se više nesreća, a jedna

od najvećih je i smrt njegovog brata. Ipak,

Nobel je uspio da stavi pod kontrolu pomenuti

eksploziv praveći od njega dinamit koji je

stabilizovan drugim dodacima. Od ogromnog

novca koji je tim patentom zaradio ustanovio

je Nobelovu nagradu koja se od 1901. godine

dodjeljuje za fiziku, hemiju, medicinu,

knjiţevnost i mir.

Mnogi se, meĊutim, pitaju zašto hemiĉar

Nobel nije predvidio nagradu za matematiku.

Za to postoji nekoliko objašnjenja, a jedno od

najinteresantnijih je ono prema kojem je za to

kriva neka ţena koju je Nobel navodno volio,

a koja je bila zaljubljena u poznatog švedskog

matematiĉara Goste Mittaga-Lefflera. Ipak, ta

priĉa nikada nije potkrijepljena istorijskim

dokazima.

Nobelova ţelja je bila da se pri dodjeli

nagrade ne gleda na pripadnost naciji, nego da

nagradu dobiju najzasluţniji.

Nobelova nagrada se sastoji iz:

Nobelove zlatne medalje

Nobelove diplome

Novĉanog dijela koji iznosi oko 1000000

dolara

IZVORI:

http://www.kurir.rs/zabava/z animljivosti/2529817/8-cinjenica-o-mariji-kiri

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/1898724/plemstvo-duha---pavle-savic.html

D. Gunjić “Hemija i ja”, Kreativni centar, Beograd, 2001.

20

I JOŠ PONEŠTO

Mali hemiĉari

Mjere opreza pri radu u laboratoriji

Malo nezaboravno druţenje Pjena od bjelanceta

Utisci uĉenika IV razreda

21

Dokazivanje sumpora u Taloţenje proteina

proteinima kiselinama

CETI

Slonovska pasta za zube CETI

CETI- doĉek

Debata

Šumeća srca za kupanje

Ĉas hemije na engleskom jeziku-Kviz “Chemistry for fun”

Chemistry for fun

22