saŽetak karakteristika leka...inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja i lečenje (videti...

1 od 19

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA

Levoxa®, film tableta, 250 mgPakovanje: ukupno 5 kom, blister, 1 x 5 kom






Proizvođač: Zdravlje A.D. Leskovac

Adresa: Vlajkova 199, 16000 Leskovac, Republika Srbija

Podnosilac zahteva: Zdravlje A.D. Leskovac

Adresa: Vlajkova 199, 16000 Leskovac, Republika Srbija

2 od 19

1. IME LEKALevoxa®, 250 mg, film tabletaLevoxa®, 500 mg, film tabletaINN: levofloksacin2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Jedna film tableta sadrži 250 mg ili 500 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin,hemihidrata)

Za pomoćne supstance videti odeljak 6.1.

3. FARMACEUTSKI OBLIK

Film tableta.

Levoxa®, 250 mg film tablete su ružičaste, ovalne, bikonveksne, sa podeonom crtom sa jedne strane tablete ibočno, dok se na drugoj strani nalazi utisnuta oznaka “L”. Dimenzije: 6 x 13 mm.Levoxa®, 500 mg film tablete su ružičaste, ovalne, bikonveksne, sa podeonom crtom sa jedne strane tablete ibočno, dok se na drugoj strani nalazi utisnuta oznaka “L”. Dimenzije: 8 x 16 mm.

4. KLINIČKI PODACI4.1. Terapijske indikacije

Lek Levoxa je indikovan za lečenje sledećih infekcija kod odraslih osoba (videti odeljke 4.4 i 5.1):

Akutni bakterijski sinusitis; Akutna bakterijska egzacerbacija hroničnog bronhitisa; Vanbolnička pneumonija; Komplikovane infekcija kože i mekih tkiva.

Za gore navedene infekcije lek Levoxa treba koristiti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih agenasa, kojise uobičajeno koriste u početnoj terapiji navedenih infekcija, smatra neodgovarajućom.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta uključujući pijelonefritis (videti odeljak 4.4); Hronični bakterijski prostatitis; Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4); Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja i lečenje (videti odeljak 4.4).

Lek Levoxa se može primenjivati da bi se do kraja sprovela terapija kod pacijenata kod kojih je primetnopoboljšanje nakon inicijalne intravenske primene levofloksacina.

Pre propisivanja ovog leka, potrebno je uzeti u obzir trenutno važeće smernice o odgovarajućoj primeniantibakterijskih lekova.

4.2. Doziranje i način primene

3 od 19

Levoxa film tablete se primenjuju jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od vrste i težine infekcije, kao iod osetljivosti patogenog uzročnika.Levoxa tablete se mogu primenjivati da bi se do kraja sprovela terapija kod pacijenata kod kojih je primetnopoboljšanje nakon inicijalne intravenske primene levofloksacina; uzimajući u obzir biološku ekvivalentnostparenteralnog i oralnog oblika, iste doze se mogu primenjivati.

Doziranje

Preporučuju se sledeće doze leka Levoxa:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 ml/min)

Indikacija Dnevna doza(u zavisnosti od težine infekcije)

Trajanje lečenja(u zavisnosti odtežine infekcije)

Akutni bakterijski sinuzitis 500 mg jednom dnevno 10-14 danaAkutna egzacerbacija hroničnogbakterijskog bronhitisa

500 mg jednom dnevno 7-10 dana

Vanbolnička pneumonija 500 mg jednom ili dva putadnevno

7-14 dana

Pijelonefritis 500 mg jednom dnevno 7-10 danaKomplikovane infekcije urinarnogtrakta

500 mg jednom dnevno 7-14 dana

Nekomplikovani cistitis 250 mg jednom dnevno 3 danaHronični bakterijski prostatitis 500 mg jednom dnevno 28 danaKomplikovane infekcije kože imekih tkiva

500 mg jednom ili dva putadnevno

7-14 dnevno

Inhalacioni antraks 500 mg jednom dnevno 8 nedelja

Posebne populacije

Oštećena funkcija bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 ml/min)

Režim doziranja250 mg/24 h 500 mg/24 h 500 mg/12 h

Klirens kreatinina prva doza: 250 mg prva doza: 500 mg prva doza: 500 mg

50-20 ml/min zatim: 125 mg/24 h zatim: 250 mg/24 h zatim: 250 mg/12 h

19-10 ml/min zatim: 125 mg/48 h zatim: 125 mg/24 h zatim: 125 mg/12 h

< 10 ml/min (uključujućihemodijalizu i CAPD)1

zatim: 125 mg/48 h zatim: 125 mg/24 h zatim: 125 mg/24 h

1Nisu potrebne dodatne doze nakon hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećena funkcija jetre

4 od 19

Dozu nije potrebno prilagođavati jer se levofloksacin ne metaboliše u značajnoj meri u jetri i uglavnom seizlučuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim ako postoji oštećenje funkcije bubrega (videtiodeljak 4.4 „Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala”).

Pedijatrijska populacija

Lek Levoxa je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak 4.3).

Način primene

Tabletu treba progutati celu sa dovoljno tečnosti. Tablete se mogu podeliti po podeonoj crti kako bi seprilagodila odgovarajuća doza. Lek se može uzimati za vreme ili između obroka. Levoxa film tablete treba uzetinajmanje dva sata pre ili posle uzimanja soli gvožđa, soli cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum,ili didanozina (samo onih formulacija didanozina sa puferima koji sadrže aluminijum ili magnezijum) isukralfata, jer se može javiti smanjena resorpcija (videti odeljak 4.5).

4.3. Kontraindikacije

Levoxa film tablete se ne smeju primenjivati:

kod pacijenata preosetljivih na levofloksacin, ostale hinolone ili bilo koji drugi sastojak leka (videtiodeljak 6.1),

kod pacijenata sa epilepsijom, kod pacijenata sa istorijom oboljenja tetiva povezanog sa uzimanjem fluorohinolona, kod dece ili adolescenata u razvoju, tokom trudnoće, kod dojilja.

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Vrlo je verovatno da meticilin-rezistentni S. aureus (MRSA) ima razvijenu ukrštenu rezistenciju nafluorohinolone, uključujući i levofloksacin. Stoga se primena levofloksacina ne preporučuje kod potvrđenihinfekcija ili infekcija kod kojih se sumnja da su izazvane MRSA-om, osim ukoliko je laboratorijskim testovimapotvrđena osetljivost mikroorganizma na levofloksacin (i ukoliko se neodgovarajućom smatra upotreba drugihantibakterijskih agenasa, koji se uobičajeno koriste u terapiji infekcija MRSA-om).

Levofloksacin se može koristiti u terapiji akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnogbronhitisa, kada su ove infekcije pravilno dijagnostikovane.

Rezistencija na fluorohinolone od strane E.coli – najčešćeg patogena u infekcijama urinarnog trakta – varira odzemlje do zemlje. Lekaru koji propisuje lek savetuje se da uzme u obzir lokalnu prevalencu rezistencije E. coli

5 od 19

na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: Primena kod ljudi se bazira na in vitro podacima o osetljivosti bakterije Bacillus anthracis, ina podacima koji su dobijeni eksperimentima na životinjama, zajedno sa ograničenim podacima o primeni kodljudi. Lekar koji sprovodi terapiju treba da se pozove na nacionalne i/ili internacionalne smernice o terapijiantraksa.

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis se retko javlja. Najčešće zahvata Ahilovu tetivu, i može dovesti do rupture tetive. Tendinitis i rupturatetive, ponekad bilateralno, mogu se javiti u toku 48 sati od početka primene levofloksacina i prijavljeni su inekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod pacijenata starijih od60 godina, kod pacijenata koji primaju dnevne doze od 1000 mg, kao i kod pacijenata koji se lečekortikosteroidima. Kod starijih pacijenata dnevnu dozu treba prilagoditi u skladu sa klirensom kreatinina (videtiodeljak 4.2). Zbog toga je neophodno pažljivo praćenje ovih pacijenata ukoliko im je propisan levofloksacin. Svipacijenti koji primete simptome tendinitisa, treba da se posavetuju sa svojim lekarom. Ako se sumnja natendinitis, treba odmah prekinuti lečenje levofloksacinom i započeti odgovarajuću terapiju (npr. imobilizacija)zahvaćene tetive (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Bolest povezana sa Clostridium difficile

Proliv, posebno težak, uporan i/ili krvav, tokom ili nakon lečenja levofloksacinom (uključujući i period odnekoliko sedmica nakon terapije), može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile (CDAD). Stepenozbiljnosti CDAD može varirati od blagog do životno ugrožavajućeg, a najteži oblik je pseudomembranoznikolitis (videti odeljak 4.8). Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvija teškadijareja tokom ili nakon primene levofloksacina. Ako se sumnja na ili CDAD, treba odmah prekinuti saprimenom odgovarajućih mera. U ovakvom kliničkom stanju kontraindikovana je primena lekova koji inhibirajuperistaltiku creva.

Pacijenti skloni konvulzijama

Hinoloni mogu da snize prag pojave konvulzija i mogu dovesti do okidanja napada. Levofloksacin jekontraindikovan kod pacijenata koji u anamnezi imaju epilepsiju (videti odeljak 4.3), i kao i ostale hinolone,treba ga primenjivati sa izuzetnim oprezom kod pacijenata koji su skloni konvulzijama ili kod istovremeneprimene levofloksacina sa lekovima koji snižavaju prag cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8.), lečenje levofloksacinom treba prekinuti.

Pacijenti sa nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnim ili postojećim poremećajem aktivnosti glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti sklonihemolitičkim reakcijama tokom terapije hinolonskim antibioticima. Stoga, ako je primena levofloksacina kodovih pacijenata neophodna, potrebno je pratiti eventualnu pojavu hemolize.

Pacijenti sa oštećenjem bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem bubrega potrebno je prilagoditi dozu leka Levoxa, budući da se levofloksacinizlučuje uglavnom putem bubrega (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

6 od 19

Levofloksacin može uzrokovati ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim fatalnim ishodom (npr. odangioedema do anafilaktičkog šoka), koje se mogu javiti i nakon prve doze (videti odeljak 4.8). Pacijenti trebaodmah da prekinu sa lečenjem i obrate se svom lekaru ili lekaru hitne pomoći, koji će započeti odgovarajućehitne mere lečenja.

Ozbiljne bulozne reakcije

Prilikom primene levofloksacina prijavljene su ozbiljne bulozne reakcije na koži, kao što je Stevens–Johnson-ovsindrom ili toksična epidermalna nekroliza (videti odeljak 4.8). Ukoliko se ovakve reakcije pojave na koži ilisluznicama, treba savetovati pacijente da pre produžetka terapije konsultuju lekara.

Disglikemija

Kao i kod primene ostalih hinolona, prijavljeni su poremećaji koncentracije glukoze u krvi, uključujući ihipoglikemiju i hiperglikemiju, i to obično kod dijabetičara koji su istovremeno primali oralne hipoglikemike(npr. glibenklamid) ili insulin. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesompreporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8).

Prevencija fotosenzitivnosti

Prilikom primene levofloksacina prijavljena je fotosenzitivnost (videti odeljak 4.8). Kako bi se fotosenzitivnostsprečila, preporučuje se da se pacijenti nepotrebno ne izlažu jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. UVlampe, solarijum), i to u periodu tokom trajanja terapije i uroku od 48 sati nakon završetka terapije.

Pacijenti koji se leče antagonistima vitamina K

Zbog mogućeg porasta vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se lečelevofloksacinom u kombinaciji sa antagonistima vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti testovakoagulacije ako se ovi lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5).

Psihotične reakcije

Prijavljene su psihotične reakcije kod pacijenata koji su primali hinolone, uključujući i levofloksacin. U veomaretkim slučajevima ove reakcije su progredirale do suicidnih misli i samopovređivanja – ponekad nakon samojedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju da pacijent razvije takve reakcije, potrebno je prekinutisa primenom levofloksacina i preduzeti odgovarajuće mere. Preporučuje se oprez ako se levofloksacinprimenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim bolestima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez kod primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa poznatim faktorimarizika za produženje QT intervala, kao što su, npr:

sindrom kongenitalno produženog QT intervala; istovremena primena lekova za koje se zna da mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici

klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici); poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalijemija, hipomagnezijemija); srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžavaju QTc interval. Stoga u ovimpopulacijama sa oprezom treba primenjivati fluorohinolone, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2Stariji pacijenti, 4.5 , 4.8 i 4.9).

7 od 19

Periferna neuropatija

Periferna senzorna i senzomotorna neuropatija prijavljena je kod pacijenata koji primaju fluorohinolone,uključujući levofloksacin, koja od početka može brzo napredovati (videti odeljak 4.8). Lečenje levofloksacinomtreba prekinuti ukoliko se kod pacijenata jave simptomi neuropatije, kako bi se sprečilo razvijanje ireverzibilnogstanja.

Hepatobilijarni poremećaji

Kod primene levofloksacina prijavljeni su slučajevi nekroze jetre do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre,posebno kod pacijenata sa već postojećim teškim bolestima, npr. sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba daprekinu terapiju i obrate se svom lekaru ako se jave znaci i simptomi oboljenja jetre kao što su anoreksija, žutica,taman urin, svrab ili osetljivost abdomena.

Pogoršanje mijastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, blokiraju nervno-mišićnu aktivnost i mogu pogoršati mišićnu slabostkod pacijenata sa mijastenijom gravis. Postmarketinški prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt ipotrebu za stavljanjem pacijenta na veštačko disanje, povezane su sa primenom fluorohinolona kod pacijenata samijastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa mijastenijom gravis u anamnezi.

Poremećaji vida

Ukoliko se primeti pogoršanje vida ili bilo koji efekat na oku, treba odmah konsultovati oftalmologa (videtiodeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levfloksacina, naročito naročito ukoliko je dugotrajna, može dovesti do pojačanog rastamikroorganizama koji nisu osetljivi na ovaj lek. Ukoliko dođe do razvoja superinfekcije tokom terapije, trebapreduzeti odgovarajuće mere.

Uticaj na laboratorijske nalaze

Kod pacijenata lečenih levofloksacinom, testovi utvrđivanja opijata u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate.Da bi se potvrdili pozitivni rezultati o prisustvu opijata u urinu, potrebno je koristiti specifičnije metode.

Levofloksacin može inhibirati rast bakterije Mycobacterium tuberculosis, i, stoga, može dati lažno negatinerezultate mikrobiološke dijagnoze tuberkuloze.

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Uticaj drugih lekova na lek Levoxa

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena kada se soli gvožđa, ili antacidi koji sadrže magnezijum ilialuminijum, ili didanozin (samo one formulacije didanozina sa puferima koji sadrže aluminijum ili magnezijum)primenjuju istovremeno sa lekom Levoxa, film tabletama. Pretpostavlja se da dolazi do smanjene oralne

8 od 19

resorpcije fluorohinolona kada se oni istovremeno primenjuju sa multivitaminskim preparatima koji sadrže cink.Preporučuje se da se proizvodi koji sadrže dvovalentne ili trovalentne katjone, kao što su soli gvožđa, soli cinkaili antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozin (samo one formulacije didanozina sa puferimakoji sadrže aluminijum ili magnezijum) ne uzimaju dva sata pre ili posle primene leka Levoxa (videti odeljak4.2). Soli kalcijuma imaju minimalan uticaj na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kada se primenjuje istovremeno sa sukralfatom. Akopacijent uzima oba leka, najbolje je uzeti sukralfat dva sata nakon primene Levoxa film tableta (videti odeljak4.2).

Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom u kliničkoj studiji. Međutim, možedoći do izrazitog snižavanja praga cerebralnih konvulzija kada se hinoloni primenjuju istovremeno sa teofilinom,nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili drugim lekovima koji snižavaju prag napada.Koncentracije levofloksacina su za 13% veće u prisustvu fenbufena od onih kada se levofloksacin primenjujesam.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na eliminaciju levofloksacina. Cimetidin smanjujebubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zbog toga što oba leka mogu blokiratibubrežnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne razlike u kinetici nisu imalekliničkog značaja, pri dozama ispitivanim u studiji.Potreban je oprez kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji deluju na tubularnu bubrežnusekreciju kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oštećenjem bubrega.

Ostale važne informacije

Kliničke farmakološke studije su pokazale da farmakokinetika levofloksacina nije značajno promenjena kada jelevofloksacin primenjivan istovremeno sa sledećim lekovima: kalcijum karbonat, digoksin, glibenklamid,ranitidin.

Uticaj leka Levoxa na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećava se za 33% pri istovremenoj primeni sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, prijavljene su kodpacijenata koji su bili istovremeno lečeni sa levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarin). Zbogtoga je potrebno pratiti vrednosti testova koagulacije kod pacijenata koji su na terapiji antagonistima vitamina K(videti odeljak 4.4).

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

9 od 19

Levofloksacin, kao i ostale fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove zakoje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klasa Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi,antipsihotici) (videti odeljak 4.4 Produženje QT intervala).

Ostale značajne informacije

U farmakokinetičkoj studiji kojom su ispitivane interakcije, levofloksacin nije uticao na farmakokinetikuteofilina (koji je probni supstrat za CYP1A2), što ukazuje da levofloksacin nije CYP1A2 inhibitor.

Ostale interakcije

Hrana

Nema klinički značajnih interakcija sa hranom. Zbog toga se lek Levoxa može uzimati nezavisno od uzimanjahrane.

4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o primeni levofloksacina kod trudnica. Studije na životinjama ne ukazuju na direktneili indirektne štetne uticaje vezano za reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Međutim, zbog nedostatkapodataka ispitivanja kod ljudi i zbog eksperimentalnog rizika od oštećenja hrskavice nosećih zglobovaorganizma u razvoju izazvanih fluorohinolonima, lek Levoxa se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke4.3 i 5.3).

Dojenje

Lek Levoxa je kontraindikovan kod dojilja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina mlekom; ipak,ostali fluorohinoloni se izlučuju mlekom. U odsustvu podataka o uticaju na ljude i zbog eksperimentalnog rizikaod oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju izazvanih fluorohinolonima, lek Levoxa se ne smeprimenjivati kod dojilja (videti odeljak 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne uzrokuje oštećenje fertiliteta ili reproduktivne sposobnosti kod pacova.

4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Neka neželjena dejstva (npr. vrtoglavica/nesvestica, pospanost, poremećaj vida) mogu oslabiti sposobnostpacijenta da se koncentriše i reaguje, i zbog toga primena leka može predstavljati opasnost u situacijama kad sute sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilom ili mašinama).

4.8. Neželjena dejstva

Dole navedene informacije se baziraju na podacima iz kliničkih studija sa više od 8300 pacijenata i velikompostmarketinških iskustvu.

Učestalost se definiše koristeći sledeće dogovorene odrednice: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100, < 1/10),povremeno (≥ 1/1000, <1/100), retko (≥ 1/10000, 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nije poznata učestalost (ne

10 od 19

može se proceniti na osnovu raspoloživihih podataka).

U svakoj grupi, neželjena dejstva su navedena od najtežih ka manje teškim.

Sistem organa Često(≥1/100 to <1/10 )

Povremeno(≥1/1,000 to<1/100)

Retko(≥1/10,000 to<1/1,000)

Nepoznato (nemože se procenitiiz dostupnihpodataka)

Infekcije iinfestacije

Gljivične infekcijeuključujućiinfekciju Candidasp.Rezistencijapatogena

Poremećaji krvi ilimfnog sistema

LeukopenijaEozinofilija

TrombocitopenijaNeutropenija

PancitopenijaAgranulocitozaHemolitičkaanemija

Poremećajiimunskog sistema

AngioedemPreosetljivost(videti odeljak4.4)

Anafilaktički šoka

Anafilaktoidnišoka

(videti odeljak4.4)

Metabolički inutritivniporemećaji

Anoreksija Hipoglikemijanaročito kodpacijenata sadijabetesom(videti odeljak4.4)

HiperglikemijaHipoglikemijskakoma (videtiodeljak 4.4)

Psihijatrijskiporemećaji

Nesanica AnksioznostStanje konfuzijeNervoza

Psihotična reakcija(npr. sahalucinacijama,paranojom)DepresijaAgitacijaAbnormalni snoviNoćne more

Psihotičniporemećaji sasamougrožavajućim ponašanjemuključujućisuicidalne ideacijeili pokušajsamoubistva(videti odeljak4.4)

Poremećajinervnog sistema

GlavoboljaVrtoglavica

SomnolencijaTremorDisgeuzija

Konvulzije (videtiodeljke 4.3 i 4.4)Parestezija

Periferna senzornaneuropatija (videtiodeljak 4.4)Perifernasenzorno-motornaneuropatija (videtiodeljak 4.4)Poremećaj mirisa(parosmija),uključujući

11 od 19

anosmijuDiskinezijaEkstrapiramidalniporemećajAgeuzijaSinkopaBenignaintrakranijalnahipertenzija

Poremećaji nanivou oka

Poremećaji vidakao što jezamagljen vid(videti odeljak4.4)

Prolazni gubitakvida (videtiodeljak 4.4)

Poremećaji nanivou uha i centraza ravnotežu

Vrtoglavica Tinitus Gubitak sluhaOštećenje sluha

Kardiološkiporemećaji

Tahikardija,Palpitacije

Ventrikularnatahikardija, kojamože dovesti dosrčanog arestaVentrikularnearitmije i Torsadesde pointes(naročito prisutnekod pacijenata safaktorima trizikaza produženje QTintervala),Produžen QTinterval naelektrokardiogramu (videti odeljke4.4 i 4.9)

Vaskularniporemećaji

Hipotenzija

Respiratorni,torakalni imedijastinalniporemećaji

Dispneja Bronhospazam,Alergijskipneumonitis

Gastrointestinalniporemećaji

DijarejaPovraćanjeMučnina

Abdominalni bolDispepsijaFlatulencijaKonstipacija

Dijareja –hemoragijska, kojau retkim slučajevamože predstavljatiznakenterokolitisa,uključujućipseudomembranozni kolitis (videtiodeljak 4.4)

12 od 19

PankreatitisHepatobilijarniporemećaji

Porast vrednostiebnzima jetre(ALT/AST,alkalna fosfataza,GGT)

Porast bilirubina ukrvi

Žutica i ozbiljnooboljenje jetre,uključujućislučajeve fatalneakutneinsuficijencijejetre, primarnokod pacijenata sateškimpridruženimbolestima (videtiodeljak 4.4)Hepatitis

Poremećaji kože ipotkožnog tkivab

OsipSvrabUrtikarijaHiperhidroza

ToksičnaepidermalnanekrolizaStevens–Johnson-ov sindromEritemamultiformeReakcijefotosenzitivnosti(videti odeljak4.4)LeukocitoklastičnivaskulitisStomatitis

Poremećajimišićno-koštanog ivezivnog tkiva

ArtralgijaMijalgija

Poremećaj tetive(videti odeljke 4.3i 4.4) uključujućitendinitis (npr.Ahilova tetiva)Mišićna slabostkoja može bitiznačajna kodpacijenata samijastenijomgravis (videtiodeljak 4.4)

RabdomiolizaRuptura tetive(npr. Ahilovatetiva) (videtiodeljke 4.3 i 4.4)Ruptura ligamentaRuptura mišićaArtritis

Renalni i urinarniporemećaji

Porast kreatinina ukrvi

Akutna bubrežnainsuficijencija(npr. usledintersticijalnognefritisa)

Opšti poremećaji ireakcije na mestuprimene

Astenija Pireksija Bol (uključujućibol u leđima,grudima, iekstremitetima)

a anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije se ponekad mogu javiti čak i nakon prve doze

13 od 19

b mukokutane reakcije se ponekad mogu javiti već prilikom prve doze

Ostala neželjena dejstva koja su povezana sa primenom fluorohinolona uključuju: napade porfirije kod pacijenata sa porfirijom

4.9. Predoziranje

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama ili kliničkim farmakološkim studijama sprovedenim sasupraterapijskim dozama, najznačajniji simptomi koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja lekomLevoxa su simptomi od strane centralnog nervnog sistema kao što su konfuzija, vrtoglavica, poremećaj svesti ikonvulzivni napadi, produženje QT intervala i gastrointestinalne reakcije poput mučnine i erozije sluzokože.

U postmarketinškom iskustvu primećeni su efekti na CNS-u, uključujući stanje konfuzije, konvulzije,halucinacije i tremor.

U slučaju predoziranja, treba započeti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG zbog mogućeg produženjaQT intervala. Mogu se primeniti antacidi radi zaštite želudačne sluzokože. Hemodijaliza, uključujućiperitonealnu dijalizu i CAPD nisu efikasni u uklanjanju levofloksacina iz organizma. Ne postoji specifičanantidot.

5. FARMAKOLOŠKI PODACI5.1. Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: Hinolonski antibakterijski lekovi, fluorohinoloni

ATC kod: J01MA12

Levofloksacin je sintetski antibiotik iz grupe fluorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemskog lekaofloksacina.

Mehanizam delovanjaKao fluorohinolonski antibiotik, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraza i topoizomeraza IV.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamikeStepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ilipovršine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Mehanizmi rezistencijeRezistencija na levofloksacin se razvija kroz postepen proces mutacija na mestu delovanja leka na DNK girazi itopoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije, poput promene permeabilnosti membrane (uobičajeno kodPseudomonas aeruginosa) i efluksnih mehanizama, takođe mogu uticati na osetljivost mikroorganizama nalevofloksacin.

Primećena je ukršena rezistencija između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Zbog mehanizma delovanja,generalno ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i ostalih antimikrobnih lekova.

Granične vrednosti testova osetljivosti

EUCAST (Evropski komitet za testiranje antimikrobne osetljivosti) preporučuje MIK vrednosti za levofloksacin,

14 od 19

odvajajući osetljive od delimično osetljivih organizama, kao i delimično osetljive od rezistentnih organizama,što je i predstavljeno u tabeli ispod za MIK testiranje (mg/L).

EUCAST kliničke MIK za levofloksacin (verzija 2.0, 01.01.2012.)

Patogen Osetljiv ResistentanEnterobacteriacae ≤ 1 mg/L > 2 mg/LPseudomonas spp. ≤ 1 mg/L > 2 mg/LAcinetobacter spp. ≤ 1 mg/L > 2 mg/LStaphylococcus spp. ≤ 1 mg/L > 2 mg/LS. pneumoniae 1 ≤ 2 mg/L > 2 mg/LStreptococcus A,B,C,G ≤ 1 mg/L > 2 mg/LH.influenzae2, 3 ≤ 1 mg/L > 1 mg/LM. catarrhalis3 ≤ 1 mg/L > 1 mg/LVrednosti koje nisu vezane zavrstu4

≤ 1 mg/L > 2 mg/L

1 Vrednosti se odnose na terapiju visokim dozama levofloksacina.

2 Može se javiti rezistencija na niske koncentracije fluorohinolona (MIK za ciprofloksacina od 0,12-0,5mg/L), ali nema dokaza da je ova rezistencija klinički značajna kod infekcija respiratornog trakta sa H.influenzae.3 Sojevi sa MIK vrednostima iznad granica za kategoriju "osetljive" su veoma retki ili još nisu uvekprijavljeni. Testovi identifikacije i osetljivosti na antibiotike na svakom od tih izolata se moraju ponovitii, ako se rezultati potvrde, izolat treba poslati u referentnu laboratoriju. Dok nema dokaza vezanih zaklinički odgovor potvrđenih izolata sa MIK iznad trenutno postavljene granice za kategoriju"rezistentne", treba ih prijaviti kao rezistentne.4 Granice se odnose na oralno primenjenu dozu od 500 mg jednom dnevno do 500 mg dva puta dnevno,kao i na intravnesku primenjenu dozu od 500 mg jednom dnevno do 500 mg dva puta dnevno.

Prevalenca rezistencije može se za pojedine sojeve razlikovati geografski i vremenski, pa su poželjneinformacije o lokalnoj rezistenciji, posebno kod terapijskih teških infekcija. Ako je potrebno, treba tražiti savetstručnjaka kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da se korist primene leka u nekim tipovima infekcijedovodi u pitanje.

Vrste koje su obično osetljive

Aerobne Gram-pozitivne baketrijeStaphylococcus aureus osetljivi na meticilinStaphylococcus saprophyticusStreptococci, grupa C i GStreptococcus agalactiaeStreptococcus pneumoniaeStreptococcus pyogenes

Aerobne Gram-negativne bakterijeEikenella corrodensHaemophilus influenzaeHaemophilus para-influenzaeKlebsiella oxytocaMoraxella catarrhalisPasteurella multocida

15 od 19

Proteus vulgarisProvidencia rettgeri

Anaerobne bakterijePeptostreptococcus

OstaleChlamydophila pneumoniaeChlamydophila psittaciChlamydia trachomatisLegionella pneumophilaMycoplasma pneumoniaeMycoplasma hominisUreaplasma urealyticum

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Aerobne Gram-pozitivne bakterijeEnterococcus faecalisStaphylococcus aureus meticilin-rezistentni#

Koagulaza negativni Staphylococcus spp

Aerobne Gram-negativne bakterijeAcinetobacter baumanniiCitrobacter freundiiEnterobacter aerogenesEnterobacter cloacaeEscherichia coliKlebsiella pneumoniaeMorganella morganiiProteus mirabilisProvidencia stuartiiPseudomonas aeruginosaSerratia marcescens

Anaerobne baketrijeBacteroides fragilis

Suštinski rezistentne vrste

Aerobne Gram-pozitivne bakterijeEnterococcus Faecium

# Vrlo je verovatno da je meticilin-rezistentni S. aureus istovremeno rezistentan na fluorohinolone, uključujućilevofloksacin.

5.2. Farmakokinetički podaci

16 od 19

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro u potpunosti resorbuje sa maksimalnom koncentracijom u plazmikoja se postiže za 1-2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99-100%.

Hrana ima malo uticaja na resorpciju levofloksacina.

Ravnotežne koncetracije leka u krvi se postižu za 48 sati uz režim doziranja od 500 mg 1-2 puta dnevno.

Distribucija

Oko 30-40% levofloksacina se vezuje za serumske proteine.

Srednja vrednost volumena distribucije levofloksacina je oko 100 L nakon pojedinačne i ponovljenih doza od500 mg, što ukazuje da se lek široko raspoređuje po tkivima.

Prodiranje u tkiva i telesne tečnosti

Dokazano je da levofloksacin prodire u bronhijalnu sluzokožu, tečnost epitelnog sloja, alveolarne makrofage,parenhim plućna, kožu (tečnost u vzikulama), tkivo prostate i urin. Levofloksacin slabo prodire ucerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u veoma maloj količini, a metaboliti su desmetil-levofloksacin i levofloksacin-N-oksid. Metaboliše se manje od 5% doze, a metaboliti se izlučuju urinom. Levofloksacin je stereohemijskistabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se izlučuje relativno sporo iz plazme (t1/2: 6-8 sati). Izlučujese primarno putem bubrega (> 85% primenjene doze).

Nakon primene jedne doze od 500 mg, prosečna vrednost ukupnog klirensa levofloksacina je 175 ± 29,2 ml/min.

Nema velikih razlika u farmakokinetici levofloksacina nakon intravenske i oralne primene, što ukazuje na to dase oba načina primene mogu podjednako koristiti.

Linearnost

Levofloksacin postiže linearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 50 mg do 1000 mg.

Posebne populacije

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Oštećenje bubrega utiču na farmakokinetiku levofloksacina. Sa smanjenjem funkcije bubrega, smanjuje seeliminacija putem bubrega i klirens, a poluvreme eliminacije raste kao što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom nakon pojedinačne doze od 500 mg

17 od 19

ClCR [ml/min] < 20 20 - 49 50 - 80ClR [ml/min] 13 26 57t1/2 [h] 35 27 9

Stariji pacijenti

Nema značajnijih razlika u farmakokinetici levofloksacina između starijih i mlađih pacijenata, osim onihpovezanih sa razlikama u klirensu kreatinina.

Polne razlike

Odvojene analize je kod pacijenata muškog i ženskog pola pokazale su male ili zanemarljive razlike ufarmakokinetici levofloksacina u odnosu na pol. Nema dokaza da su te polne razlike u kinetici od kliničkogznačaja.

5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti lekaIzvođenjem konvencionalnih studija ispitivanja toksičnosti pojedinačne doze, toksičnosti nakon ponovljenihdoza, kancerogenog potencijala i toksičnog efekta na reprodukciju i razvoj, dobijeni su podaci koji ne ukazuju naposebne opasnosti primene kod ljudi.

Levofloksacin ne utiče na fertilitet ili reprodukciju kod pacova; jedini efekat na fetus bio je kasnije sazrevanjekao rezultat toksičnosti kod majke.

Levofloksacin nije izazvao genske mutacije u ćelijama bakterija ili sisara ali je doveo do hromozomskihaberacija u ćelijama pluća Kineskog hrčka in vitro. Ovi efekti mogu biti povezani sa inhibicijom topoizomerazeII. In vivo testovi (mikronukleus, izzmena sestrinskih hromatida, nepravilna DNK sinteza, dominantni letalnitestovi) nisu pokazali bilo kakav genotoksični potencijal.Studije na miševima pokazale su da levofloksacin ispoljava fototoksičnu aktivnost samo pri vrlo visokimdozama. Levofloksacin nije pokazao bilo kakav genotoksični potencijal u ispitivanjima fotomutagenosti, asmanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokanceerogenosti.

Kao i ostali fluorohinoloni, levofloksacin pokazuje dejstva na hrskavicu (stvaranje ispupčenja i udubljenja) kodpacova i pasa. Ovi nalazi bili su izraženiji kod mladih životinja.

6. FARMACEUTSKI PODACI

6.1. Lista pomoćnih supstanci

Sastav jezgra tablete:

Natrijum-stearilfumarat;Celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (98% celuloza, mikrokristalna i 2% silicijum-dioksid, koloidni,bezvodni);Krospovidon;Kopovidon;Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Sastav filma za oblaganje Opadry II Pink 31K34554:

18 od 19

Laktoza, monohidrat;Hipromeloza 2910/15 cP;Titan-dioksid;Triacetin;Gvožđe (III)-oksid, crveni;Gvožđe (III)-oksid, žuti.

6.2. Inkompatibilnost

Nije primenjivo.

6.3. Rok upotrebe

2 (dve) godine.

6.4. Posebne mere upozorenja pri čuvanjuDržati lek van domašaja dece!

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Lek ne treba koristiti posle isteka datuma koji je naznačen na spoljašnjem, kartonskom pakovanju.6.5. Priroda i sadržaj kontaktne ambalažeUnutrašnje pakovanje: Al/PVC blister1 blister sa pet tableta u složivoj kartonskoj kutiji1 blister sa sedam tableta u složivoj kartonskoj kutiji1 blister sa deset tableta u složivoj kartonskoj kutiji

Spoljašnje pakovanje: kartonska kutija i uputstvo6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

7. NOSILAC DOZVOLE

Zdravlje A.D. Leskovac, Vlajkova 199, 16000 Leskovac, Republika Srbija

8. BROJ PRVE DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE

Levoxa®, 250mg, film tablete, 5 film tableta: 1312/2010/12Levoxa®, 500mg, film tablete, 5 film tableta: 1313/2010/12Levoxa®, 250 mg, film tablete, 7 film tableta: 515-01-4687-11-001Levoxa®, 500 mg, film tablete, 7 film tableta: 515-01-4688-11-001Levoxa®, 250 mg, film tablete, 10 film tableta: 515-01-6033-11-001Levoxa®, 500 mg, film tablete, 10 film tableta: 515-01-6035-11-001

9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE

19 od 19

Levoxa®, 250mg, film tablete, 5 film tableta: 18.02.2010.Levoxa®, 500mg, film tablete, 5 film tableta: 18.02.2010.Levoxa®, 250 mg, film tablete, 7 film tableta: 15.12.2011.Levoxa®, 500 mg, film tablete, 7 film tableta: 15.12.2011.Levoxa®, 250 mg, film tablete, 10 film tableta: 15.12.2011.Levoxa®, 500 mg, film tablete, 10 film tableta: 15.12.2011.

10. DATUM REVIZIJE TEKSTA

Oktobar, 2013.

saŽetak karakteristika leka...inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja i lečenje (videti...

Documents