Svevlad - Samovlad - Samo i potomci

1. Svevlad, Samovlad, ili Samo, Samko I. od 492 530 god,

Svevlad, ili Samo, Samovlad, kao to su ga pisali, odpoeo je tako pei dejstvitelno vladati (od kad se zna) oko 492 god. po Hristu u ovim srpskim zemljama. Od tog doba znaju zap. pametariste koje vele: da je se on pojavio u vreme Pape Gelalie (postao Papa 491. a umro 496.) i Imperatora Anasta, (vladao od 491- 518 god.). Kako je, od kad je ba upravo poeo vladati ovaj na prvi vladaoc Svevlad zasad se jo nita pouzdano nezna, samo se zna: da je oko 530 god. umro, ostavivi posle sebe 3 sina: Borisa, ili Brusa najstarijeg, Tatilu, ili kao to ga nepravilno piu Totilu srednjeg, i najmlaega Strojila, ili Ostrojila. Tako je dakle Svevlad vladao punih 38 godina, od kada se zna, a koliko je pre ovoga vladao nezna se. A vladao je od dan: Stare Planine i Rila pa do Jadranskog mora, i od nie Avlone pa do icpod Trsta

2. Car Boris, ili Brus I. Svevladovi ili Samovladovi, I. od 530 540 god. Boris, ili Brus ostane u oinim zemljama, a dva mlaa brata mu Totilo i Strojilo krenu se da osvajaju za svoga brata druge zemlje, u koje se ve poee upletati istoni Rimljani ili Carigraani, kao to emo ih od sada zvati. Ovi prvo napadnu na Solin u dan: Dalmaciji, osvoje ga od podlonika carigraanskog Munda, poto mu pre u jednoj bitci ubiju sina. Osvojivi Solin u njemu ubiju toga Munda preanjeg izdajnika Teodorikovog. Dalje oiste od tuina, celu Iliriju, Istriju i Panoniju skoro svu do Dunava. Imperator Justinian im uje ta je se dogodilo polje odma svoju vojsku pod vojvodom Konstantinom protivu ove brae. Kostantin se izveze na obalu dalmatijnsku; no ta je tu dalje uradio nezna se. Oko 540 god; umre Boris ili Brus, a mesto njegovo zauzme najmlai mu brat Strojilo, ili Ostrojilo, koji se nastani sa svojom stolicom u Prehvali na dan: ar-planini, gostivarske nahije. Moda je i sam Svevlad, otac mu i brat mu Boris, ili Brus, koji vlaae 10 god. (od 530 540 god) ovde stanovao. Tako je se srp. drava pod ovim srp: vladaocem jo uveliala, od Jadranskog mora, pa do Dunava i utoka

Save u ovaj. 3. Car Ostrojilo I. Svevladovi ili Samovladovi II. od 640 552 god. 3. Car ili Vladar srpski bio je Ostrojilo I. Svevladovi ili Samovladovi, II. a stariji mu brat Tatilo, sa silnom druinom, ode u Italiju da tamo za sebe osnuje dravu. U samom ovom deleu, to Strojilo, kao mlai ostaje na ognjitu i u kui oevoj, jasno se vidi isti srbski obiaj: da pri deobi najmlaem sinu, ili mezimcu, ostane za ivot kua i korena batina. Ovo je obiaj i u ostalih nekada biv: srpskih, a docnije tako prozvanih raznih slaven. plemena. Obiaj da najmlaiji ostaje u kui, sauvao je se do dananjeg dana u Srpskom narodu.

Srbi u Italiji i propast zap. Rim. Imperije

1. Tatilo Svevladovi. III. od 541576 Poto je se Tatilo odvojio od svoga mlaeg brata Ostrojila, pre toga utvrdivi ga na prestolu pok: najstarijeg brata i cara srp: Borisa, on se krene u Italiju sa silnom i ogromnom vojskom. Evropske sadanje pametariste priaju, kao po sve izvesnu stvar: da je po Teodoriku gotskom kralju, koji je zavladao Rimom, stupio na prestol Iljdebald, pa kad Goti ovoga ubie, izabrae Rugijanci Erariha, koji posle pet meseci pogibe, na njegovo mesto, vele, Goti izabrae za svog cara vojvodu Teodorikova Tatilu oko 541. god. O ovim i ovakovim izborima naeg Tatile od strane Gota mi neznamo nita, niti je to istina. Kao obino to se ini u svima stvarima, tako je i ovde: evropske pametariste videe u jedan put u mesto Teodorika i njegova dva poslednika Tatilu naeg gde vlada i caruje u Italiji, pa neznajui ni ko je on, ni ta je, ni odkuda je: prilepie mu izbor neki od strane Gota nekih. Tatila, kao i njegova braa, otac i narod mu, nesu nikad ni iveli sa Gotima, a kamo li da se zovu ovima i kao takvi da biraju za svog kralja srp; cara Tatilu. Nesavesnost ermanskih i ostalih pisaca spram sviju dan: slavenskih, a nekada srpskih, plemena, ve je celom svetu poznata. Ko bi verovao: da su oni od srpskog plemena uria stvorili Tevtone neke, a od Srba nekakve Sigambre i t.d:, a to je u samoj stvari faktino obelodanjeno. Mi se neemo uputati, niti smo se uputali u kojekakve iluzije. Mi neemo, niti moemo, stvarati Gote onde i u onom narodu, u kom oni nigda nebeahu. Tatila je iao da bije Gote, a ne da im postaje car.

On je to radio i ovde sa ocom i braom, a zato mu je otac i doao iz Velike Srbije, ili tako zvane ermanske i Pribaltiske, ako ne da goni i utamanjuje Gote, a ne da ih podie i snai. On je doao u ove zemlje da oslobodi ugnjetene i skoro sasvim satrvene Srbe, a ne da ih sa Gotima gazi i gnjei. Ko ijole malo ima pameti, i ko se zapita: ta e Goti u Italiji ? pa ako se odgovori: xoe da pljakaju i haraju, to nepostoji; jer je Italija od Huna, a naroito srpskog plemena Vandala, tako opljakana, da se ve vie neje imalo ta pljakati i grabiti.

No ba i da je bilo ega da se pljaka onda: ko vole ostaviti zemlju pokorenu i sa narodom pokorenim, a obezbeenim za se, pa se krenuti na Rim i Italiju u kojoj jo stoji vojska, stoji car, vlast, sila i sve? Da li bi iko hteo ostaviti tek onako olako i bez neizbenih posledica, (sopstvene svoje propasti,) zemlju, bogatstva, pa ma kakvo zaviaj, svetinju i kosti svojih predaka, i to tek onako lakomisleno i bez nude, pa se vinuti po svetu od ne milog do nedragog; te traiti preko pogae, izvesno proju? Ovo zaista ne, tim pred kod Nemaca, kod kojih sve od iskoni ide po raunu, po viim predpisima, nalozima i t.d. koji se od vajkada teko kreu ni jedno, van njihove vlasti, imajui drugo ma i najhravije u svojim rukama. Tatilu niko neje izabrao, niti je on traio da ga ko bira zata. On je sam bio ve punovlastan gospodar, i to ne ve nad demoraliziranim i pokvarenim u Rimu Gotima; nego nad odabranom vojskom sastavljenom iz istih, ovejanih i najboljih Srba, kao to je i on sam bio. Tatilo odravi slavnu i znatnu pobedu nad Carigraanima kod Fajence,

poe dalje pokoravajui i Gote i Rimljane, pa doe i do Kalabrije, i odovde dalje osvoji i sam Neapolj. Pametariste priaju: da je Tatilo svojom spravedljivou, svojim blagim i ovenim ponaanjem, kojeg nigda nebee u nemakih naroda, i ostalim prekrasnim svojstvama, zastideo nazovi civilizirane Istone Rimljane, ili, da po naem obiaju kaemo, Grke. Justinian uvi, jo i za ovu nesreu, polje opet Velizarija, takoe po proishoenju Srba, ali po radu Grka i Rimljanina, u Italiju; no nemajui dovoljno vojske, ovaj u mesto da otima od Srba Neapolj, ode u Rim da bar ovaj sauva. Tatilo iz Neapolja ode i opsedne, Rim kog 446 (?) god.

Tatilo Rim i osvoji i po nudi ustupi svojim vojnicima u pljaku. Blagodarei blagorodstvu srpske Tatiline due, Rimljani nesu mlogo postradali. Grabe se zaustavi i dravna mudrost, spojena sa oveavstvom, koje je duboko lealo ukorenjeno u srpskom srcu Tatilinom, dovede stvar u red i poredak kakvog Rimljani neimaahu ve nekoliko vekova. Oni blagosiljahu Srba Tatilu, kao parizlije 1815 god. Rusa i Imperatora Aleksandra I. On odma predloi Grcima uslove mira, koje Velizarije neprimi, i kad je upravljajui se po vojenom toku dela morao ostaviti Rim, preno to je izaao, sruio je sav grad kao i Nemanja I. povraene srpske gradove od Grka: Ni, Sredac, ili i dan: Sofiju, Lipljane i t.d. i ve hteo i ogromnu grobnicu Adrijanovu, koja je uvek mogla grad zamenuti, da ga neje Velizarije umolio rekav: ''nerui veliki spomenik, velikog negda naroda" Velizarije im zauzme Rim odma pone podizati porueni grad. Da bi ovo mogao to skorije uiniti, zapovedio je vojnicima, da vade tesani kamen iz starih palata i zdanija to ovi i uine ovde i u drugim gradovima. Videi to Srbi i sami nesu hteli ostavljati Grcima stanita; te tako propadne skoro sva stara rimska arhitektura i to blagodarei istonim Rimljanima, a ne Varvarima, Srbima. Skoro svi hramovi, grobnice, palate, spomenici i t.d: blagodarei ovom glupom nalogu Velizarijevom propali su, a to je od Grka i Srba ostalo utamanili su Alemani, Gali i t.d. Preanji varvari, govore stari pisaoci, nesu ruili zdanja, grobnice i spomenike; nego su samo grabili i pljakali ono to je se nositi moglo i to je togod vredilo. Dokle je ovako vojna trajala u srednjoj i doljnoj Italiji izmeu Srba i Grka, u sjevernoj ili Gornjoj, Franki osvoje sve zemlje od ravnice Po i Vara, pa do Venecije. Zverstvu i grabeu ovih neje se nikad dogodilo ravnoga i Velizarije videi: da im se nita uiniti nemoe, zamoli milosti u imperatora: da ga odpusti iz slube, to mu se odista i uini. Te iste godine (549), kad je Velizarije otiao u Carigrad, Tatilo opet zauzme Rim i sa njegovim stanovnicima i iteljima jo je blaije i bolje postupio, no to je to uinio prvi put. Tatilo osnuje morsku flotilu, prebrodi na njoj u Siciliju i otme je od Grka, ali naskoro mlogobrojeni carigradski flot primora ga povui se u Italiju. On zauzme tada Jonske ostrve, Korziku i Sardiniju i opljaka neke morske grke lae. U to vreme doe iz Carigrada mlogobrojna vojska, pod upravom dvorskog ljubimca Narzesa. Tatilo polje svog vojvodu Teju, ali ga Narzes nadie i sudari se sa glavnom srp: vojskom kod starog Erskog grada Gubije Gubio. Narzes, kao ljubimac dvora, sa silnom vojskom,

sastavljenom iz sviju na svetu raznih naroda i naoruanim svima rodovima oruja, nadbije Srbe. U ovoj bitci legne na polju bitke 6000 odabranih srp. junaka. Car Tatila bude ranjen i na skoro od te rane premine. Grci su bitku dobili osobito blagodarei svojim streljama. Srbi su bili teko naoruani, naroito maevima i kopljama; te se tako izdaleka nesu mogli boriti. Tatilo umre odma posle ove bitke 552 god. u Paviji ostavivi po svojoj smrti Srbima za cara Teju (Reju) Tako dakle Srbin i ovde podobno Poljskoj surva zap. Rim. Imperiju, ali onu Imperiju, koja mu postade negda u srcu njegovom pa iziav iz ovoga zabode no u isto i tako ga umrtvi. Sudbina je bila da Tatilo utamani Rim i njegovu Imperiju, kao to je docnije Ekatarina Velika Veliku Poljsku i njenu dravu. Tako dakle na jednom i drugom mestu narod srpski vrati i jednom i drugom ao za sramotu. Od tuda je poslovica u srb. naroda: ''Srbina nema u paklu s toga, to se on jo na zemlji za sve naplati bilo za zlo ili dobro'' 2. Teja Reja {Hteomir) Tatilov Svevladovi IV. (552563.) Italijski vladaoc srbski Teja, po svoj prilici sin Tatilov, Svevladovi IV. postane carem srbskim u Italiji i pokae udo od vojenog znanja da mu se i dan: dananji struni vojeni ljudi ude i dive. Po smrti Tatilinoj i odranoj pobedi Grcima nad Srbima, ovi su bili sasvim razdvojeni i udaljeni jedni od drugih. Ali Teja, ili Reja, (Raja) uspe obmanuti Grke i oba dela razdvojene srske vojske ujediniti. Teja (Hteomir) meutim primora Alemane da stupe s njim u sajuz, i poto je bio okruen sa sviju strana pod Vezuvom, tako se utvrdi na jednom mestu, da mu Grci nesu mogli nita uiniti. On bi se i odrao, da ga neje izdao upravlja flote, i kad ve neje imao nita sa svojom vojskom da jede, predloe mu Grci: ili da se preda, ili da se bori? Teja se rei na poslednje; te prvog dana bitke padne, a ostavi Srbi tako su se borili, da su im Grci predloili mir takov: da se svaki moe slobodno vratiti svojim domovima; da zadravaju imanja i sobstvenosti svoje i t.d: Svi prime ove uslove, no 1000 vojnika neprime ih, i sa maem u ruci, prokre put kroz Grke i odu u sjevernu Italiju Francima i Alemanima koji sa 70.000 vojnika uasno pljakahu, ubijahu, grabljahu, muahu i ostala zla injahu, koja su svojstvena krvoednom i zverskom galo-nemakom plemenu. Ovi prodru i u srednju Italiju, a Narzes, drei da e se sami, po svom obiaju, meu se satrti i propasti, ostavi im sva otvorena mesta, koja oni i utamane. Narzez se neje u raunu prevario; jer ovi divljaci, koje zaraeni podnebjem srednje Italije, a koje drugim okolnostima, zaijsta se sami utamane. Tako Narzes oko 563 god: utamani i pokori sva srpska i ostala plemena u Italiji, a Imperator ga za tu uslugu postavi namesnikom cele Italije.

Vlada srpska u Italiji je trajala dakle od 541. pa do 563. god. svega dakle, 42 godine. Da taj narod, koji pod svojim carem Tatilom srui zap. Rim. Imperiju, neje odista Gotski ili Nemaki, kao to ga tuini nazivahu, jasno svedoi celo odelenje jedno varoi Palerma u Siciliji, u kom ivljahu mlogobrojni Srbi. Palermo, tada brojae preko 300,000 dua, od

kojih je najmanje 80 do 100.000 bilo istih i ovejanih Srba. Osim ovog kvarta, koji i ponoe ime srpsko, bilo je i drugi koji su se drugim imenima zvali s toga to veina u tima nesu bili Srbi. Tako mi znamo: da je Srbin Masuda oko 924 god. osvoijo i grad sv. Agapija, a posle 9 god: Sareb (alj Saklabi t.j: Srbin) doveo na 30 razbojnikih laa mloinu Srba. ''trente vaisseaux de corraire Esclavons'' Emir Sicilijski Salem ebn Asad, ili Ebn Raid prisajedini ih k svom flotu, s kojim je pljakao i grabio Kalabriju, Sardiniju, Genuu i t.d: (vid: Lam. o Slav. M. Az. str. 196 197) Navedene rei iz poetka u prevodu armua, arapskog pametariste, ili upravo Irodota: ''da su Srbi (Slaveni?) narod silni, snaniji, hrabri i mogui; da nesu razdeleni na mloga plemena i narodie onda nijedan narod na svetu nebi bio vei i silniji od njih. Tako isto i AlBekrijeve, koji je posle 600 god. pisao: ''da se oni (Srbi) odlikuju unutranjom slogom i saglasijem ni jedan narod nebi im mogao silu odoleti'' A to pogotovu sve govore pisaoci arapski i panjolci, koji dalje iz svojih zemalja nekoraie, a osobito prvi. O kojim dakle Slavenima oni piu da li o Baltijskim, ili ovim ovuda? O Baltiskim, ne, zajista, jer pisajui o Srbima (Slovenima) oni su uvek podrazumevali Srbe ivei u Italiji, paniji, Siciliji i Africi, u kojoj nalazimo da po koju re opsuju srpski Arabima, a ovi zato naroito ue to nekoliko rei da doznaju ta im je kazano i zato se tajno svete. Pomenuti kvart srp: trajae sve i do 18. veka, i neke godine jo i docnije povlaae pod tim imenom i ako se u njemu Srbi prelie u Italijance. Tatila je imao pod sobom preko 200.000 samih Srba vojnika, od kojih je, po reima Velizarija, stajalo, po izlasku iz Pima 150.000 vojnika protivu Grka (vid Rros 1.24), a u Velizarija, pri dolasku u Italiji, bilo je, vele Grci, oko 16.000 vojnika sastavljenih iz raznih naroda, meu kojima nalazi se i Slavena i Anta. Oko Rima i danas nalaze se mesta u Vili Palatinskoj kao: Manjani i Kolai (Magniani, Collaci) dalje Vratnice i put Labiani (Parto et via Labicanu) i Preneste vratnice stare Koline (Colina), put tog istog imena i Salarija (Salaria), planina Grana (Monte del Grano) koju neki dovode od zrna, pa je tako i zovu; razvaline Selce (Torre Selci), Bratica (Pratica) i t.d:

Mi nemamo nikakve nude navoditi dokaze o zajista bivoj, pa propavoj srpskoj, narodnosti u Italiji. Nama je dovoljno da navedemo samo dananje dokaze, po kojima je njeno, tamonje stanovanje, tako verno i jasno dokazano kao to je i boije sunce dokazano, a imeno: da su nekada tamo ivili Srbi u Italiji i to poevi od 6 veka, ili od vremena svoga cara Tatile (neraunajui ovde one pre Grka i Rimljana, o kojima je

govoreno u I svesci) pa sve do 13. i 17. i 18. kad se skoro sasvim utamanie, a tako isto da jo i danas po gde gde u poslednjem ropcu, u izdiu i utamanjuju se.

Neemo ovde navoditi: da i u onih 200.000 Radajsovih tako nazvanih Gota neje bilo bar polovinu istih i ovejanih Srba. to se pak tie Srba pre Hrista u Italiji mi smo to ve kazali, kao i da su se porimili. Sve to govorimo mi, govorimo sada od propasti zap. Rim. Imperije, koju srui Tatilo, a ne o onome to je pre bilo. Tako nalazimo jo i danas istih i ovejanih Srba sa svojim srpsko-rakim crvenim rujnim odelom i ve izdiuim jezikom srpskim u ivoj vodi u junoj Italiji, kao i po drugim nekim mestima, to se vidi na naoj Mapi.

Mi se neemo dugo uputati u ovu stvar, i ovu narodnost srpsku, koju je sluajno pronaao i odkrio Gpaf Pui Zagorski i napeatao o tome 1855, god. Februara 7. u ''Osservatore Dalmato'', a iz ovog preveo i napeatao mlogozasluni i prvi slavista po znanju i potenju G. J. Baanski u teniju Im: Obt: Istor i Drev: M. 1858 god. k I. Mi emo ovde navesti samo neke pesme narodne, koje su u toj knjizi stavljene, iz kojih e ce najjasnije videti: da ti naseljenici, nesu (kao to misli Pavla akona) doli u Italiju tek oko 1467 god: no jo u 6. veku. Razume se da je pisalac 16. veka zbrkao vie stvari u jednu i da je prestavio stvar onako kako nepostoji. Mi smo ve kazali: da je ovo nekoliko sela srpskih, pri svom izdisaju u narodnosti srpskoj, isti ostatak Tatilinih Srba, koji se negda daleko i daleko pruae po svoj bar srednjoj i junoj Italiji, ako ne i gornjoj ili sjevernoj. Tako navodimo prvo pogrebnu, ili pokajniku, pesmu, pesmu kukanja, naricanja i t.d: u kojoj se zove umrli brat da presretne svoju takoe umrlu sestricu. 1.Pesma. ''Brate moj, zajdi prid nau divonjku! Ponesi ju u nebe prid Bog! Uini joj put, Ti znae ka divonjka je mala!'' (tako naricae sestra za umrlom sestrom, a mati joj prihvaa:) ''Ruice moja, di si pola? (pola) Boe moj! uhit za vlase ova moja cura! Dri ju svasdan krajem tebe! Zato nije vzej men ? (t.j: neje uz mene) Boe, Boe moj!!'' Demoralizirani vlasteli italijski vara prekrasnu, prelepu i prenjenu Srpkinju, negledajui to je ona prostog proishoenja, po milenju italijskom, govorei joj: 2. Pesma. ''Lipa divojo homo (hajdmo) po ruice''

pa kad je prevari i uze joj djevstvo, ona tuno peva: ''Ja mam vit tvoje sarce Ivan Dovice! Sasuit kako sasuu ove ruice e ja sad vrem svoja ova stina Di svaku no plaem za tebe!" 3. ''Majska pesma'': Prvi Ko je reka, ka Majo ni mae doi ? Majo je nama donje lipe dane. Odea na prid on vidi njego proi. Ja viu dube pune vae grane. Hor: Hor: Lipa moja lozica, Lipe gospodine nae! a bude udo roditi, Hitite nimi togoe Izvan put ti 'ma voditi. Mi jesmo eljade vae. Prva etvorica: Prva etvorica: Bog uva nae grade i nae stine Ja viu nae zemlje trave pune, Ja viu vae ovce pune vune. Zdravje vami, i svihi vae sine Hor: Ja viu sit, Hor: Dobra dos}a vaa lit. Lipe gospodine nae! Ja viu nave, Hitite nama togoi, Pune vina vae bave. Mi jesmo eljade vae. 4. pesma ''Zalubljena Vlahinja''. Di si poa lipi sunce ? Ti mai plakat' ove suze, Di si pala zvizda moja? Ko ja hitam svaku noe, Ova dua bie tvoja: Gruba nemila ove oe Koje t' oja (oteo) sprida men ? Vazda plakat' moju ta vit' (vidit) Svaki hin (as) ja ta vidahu, Bisu veseja krajem teb, Ah ! ja neem tvoje suze Reci men si jes' u neb' E, ti hoe suze moje, K' onda vizet y ta do. Ovi srce jae je tvoje, Ubah ja! da ti s ma uzdala, Nisa nemilo ka no ti. Ja te ima drugi diale Ka ja stojim dola zemlje, (deti) Niktor plakat e ma doi, Koji Bog, koji kralje Di ja stojim namae proi, Mi te prostit na vi svit ? Namae gaznit moju jam (grob.) Eto, od neumrlog uitelja ivovodskog Jovana de Rubertisa. Tuan i alostan napev, kao i u sviju srpskih, i u obte slavenskih, pesama, i onde se ori podobno nadgrobnoj

melodiji. U ovome se izraava duevno i telesno stanje naroda koji ga puta iz svojih irokih i snanih, no necpenix i izumirujuih srpskih, prsiju. Uopte ove pesme, kao i sve nae i nesu nita drugo: do predsmrtna i pogrebalna procesija, veno izumirueg, negda ogromnog, najveeg i najsilnijeg, najpocepanijeg naroda srpskog. Neje uzalud ovo kazao jo Seneka za narodne napeve: ''Jta plerique ingenio sumus omnes, nostri nosmet poenitet.'' I kao to primeava Plutarh. '' iatroi '' Vie smo naveli: da je najmlai sin Svevladov Strojilo stupio na vladu, posle smrti svoga najstarijega brata Borisa. Pre svega on se utvrdi na ar planini, u svojoj prestolnica Prehvali, koja je bila na ogranku are, tako zvanoj prekrasnoj planini Prehvali, a u dan: Gostivarskoj nahiji, od koje se i dan dananji, kao i od Duplje, ili Duklje, nie za 2 asa sjeveroistoku nalaze razvaline u tako zvanom Gorskom Dukainu. Ovaj Dukain lei jugozapadno od Prizrena, i u njemu su danas sve sami poturenjaci Srbi, koje pravoslavni i rimokatolici Srbi zovu Torbeima, a oni svi sebi samo kraljevima, kao tobo da su od njih svi biv: srp: kraljevi i carevi proizali. U 40 i nekoliko istih njihovih sela ponajznatnija su: Zlipotok, vie kog su i razvaline Prehvale za jedno 2 1/2 asa daljine uz planinu. Ostala kao: Rastelicu, Kukulane, Vranita, Brod, Borije, Bako, Kruevac, Globoicu, ipovce, Krstac, Ljubovita, Dikance i t.d: vidi na naoj geografskoj mapi Prave Srbije, koji se gradi, Prehvala i Dupljan, ili Dukljan, nesu nita drugo, do dva prestolna grada nedaleko i jedan do drugoga leea, od kojih jedan i to Prehvala, po svoj prilici bio je letnji, a drugi Dupljan ili Dukljan, zimni grad; jer je ovaj leao u uklonitijem i mnogo niem mestu, dok se sa Prehvale, ili Prevalice kao to je danas zovu, vide, vele, morski brodovi ak oko Draa kako plove. Sa njega je se videlo i ak more solunsko. O ovome, i ako mislimo da je preterano, ipak nesmemo nita pei neznajui drukije, a onima valja verovati, koji nam pripovedahu i koji tamo behu. Pogreno nae i tue pametariste dre za Prehvalu i Duklju dan: razvaline od dioklecionovog grada pod Podgoricom, nie crnogorske granice. Sbrka je ova proizlazila otuda, to su Skadar uzimali za isto to i ar planinu ili Skordijske planine. (Mons Scordiscus, Scordus i t.d:) Ovo je zato to je se i Skadar na na Bojani zvao Skordus, a i ar planina tako isto, i to se na ar planini nalaze razvaline Duklje ili Dupljana, koji je upravo bio stolica Srba od dinastije Drvenarovia, a ne sadanje urvine i razvaline vie Skadra Dioklecije. Za Diokleciju, ili prestolnicu Imper: Dioklecijana, koji od najnieg roba doe do cara rimskog, dade ostavku, nastani se u mestu roenja, u kom podie palate i zgrade, o kojima znadoe sve stare pametariste, uzimahu nau Duklju ili Dukljan, Dupljan, pomenuti na ari. Cela okolina, od svojih 43 sela plemena Torbea srpskog naroda muhamedove vere, i dan dananji zove se Gornji Dukainci ili Dukljanci. Ovo ime dobio je taj predeo od pomenutih razvalina oko kojih se, kao i onih

vie njega prehvalskih, nalaze mloge stvari, polupano posue i t.d: o kojima prizrenski konzuli neznaju od kuda su i ije su. Naprotiv u Diokleciji razorenoj ima nadpisa rimskih, nalaze se novci rimski i razne rimske stvari, dok u Prehvali grivne stare srpske i t.d: Strojilo, ili Strojimir, kako je se smestio u svom oinom gradu i im ga je utvrdio i t.d: odma se krene sa vojskom svojom, te pokori i razori gradove rimske: Paguzu, u kojoj malo nie osnuje gradi i prozove Dubrovnik, Spljet, Trogir, Krk, Rabu i t.d: a itelje iz sviju tih gradova, koji nepobegnu na more, odvede u robstvo. Dalje on proe i oisti sve srpske zemlje od dan: Bea, ili stare Vindobone, Vindanie, pa sve do nie Avlone, ili Poljane, i u tom prostoru naseli narod doavi koje pod njegovim ocem u ove zemlje iz Luica, a koje za ivota njegova. Od tuda su grdna imena i prezimena Leka, Lekia i t.d: poev od dan. Grke pa sve do u Italiju. U nekim primorskim gradovima, branjeni flotom rimskom, jo su boravili Rimljano Grci, ali kad Strojimir osvoji i Solin u dan: Dalmaciji, tada najznatniji grad od Carigrada pa do Rima, sav je pomenuti prostor izmeu Dunava i Jadranskog mora, i izmeu Vojue u dan. Tesaliji pa do Stare planine i Iskra reke u turskoj Srbiji, bio napunjen samo istim srpskim narodom i pod srpskim carem Strojilom, ili Strojimirom. Poto je tako oistio taj prostor pomenute srpske zemlje, polje sina svoga Samovlada ili Svevlada, sa silnom vojskom, da zauzme i oisti srpski komad zemlje tako zvani Zagorje (Transmontana) koji je leao meu rekom velikim Iskrom, Starom planinom i Balkanom. Ovaj oisti i taj komad zemlje srpske od tuina i prisajedini ga oinoj dravi. No dok je on istio ovu srpsku zemlju, carigraani, neznajui ta e i kako e da rade i nesmejui ii s vojskom protivu Svevlada a razabravi, da je malo vojnika ostalo kod Strojimira, udare sa grdnom vojskom morem, izvezu se kod Skadra, ili Draa, pa iznenada udare na cara Strojimira, koji u toj bitci, drei se junaki i borei se, od mlogih rana premine, a ostatak mu vojske koje izgine, a koje opet ostave Grci vrativi se natrag, dokle neje doao Svevlad. Tako se ovo dogodi oko 552 god: Svevlad uvi za nesreu oinu vrati se natrag, ali ve ne zastane GrkoRimljane. I tako dakle god. 552 stupi na prestol srpskog carstva. 4. (6.) Car Svevlad, ili Samovlad II sin Strojimirov, Samovladovi. III. (V). od (652564:) I vladao je srpskom carevinom punih 12 god: t.j: do 564 god: Svevlad II odma obrne svoju vojsku, te proe kroz svu zemlju svoju od vie Vojue pa sve skoro do Bea, i od Jadranskog mora pa do Iskra u turskoj Srbiji. On je nemilostivo u tom svom putu, gonio i ugnjetavao Hristijane, negledajui i na roenu bray svoju. U to vreme Solinjani, sa svojih morskih ostrva i zaklona, polju prosbe u Carigrad, da ih ovaj zatiti; no na cpey njihovu, a nesreu srp: naroda Samovlad, ili Samo umre, kao to smo rekli 564. god: a na njegovo mesto stupi sin mu. 5. (7.) Car Selimir I. Svevladov ili Samov sin, Svevladovi ili Samovi IV. (IV.) (564585.) Selimir i ako je bio idolopoklonik opet je dopustio brakove svojih jednovernika sa hrianima. On je i ove poslednje primao sa oinskom srdanou; te tako zemlja

srpska novim dolascima Srba, koje sa Crnog mora, Dnjestra i Dnjepra, potiskivahu nove orde Bugara, Uarhuna, ili lanih Avara, sve vie i vie punjae srp. narodom. Pre toga vremena i pomenutom prostoru, oko Crna mora po reima Jornanda (oko 552 god) ivilo je srpsko pleme Anta, koje je se tako zvalo od granica ili krajina; jer anti u nas i na sanskritskom znai uzvieno mesto i granicu ''Antes qui sunt eorum fortissimi, qui Ponticum mare curvatur, a Danastro extenduntur usque ad Danaprum, quam flumina multus mansianibus ab irviceni absunt'' A tako isto i Prokopije veli za te nae Belo-Srbe, ili Ante, u kojih beae Beograd (dan. Akerman u Besarabiji) i Smederevo (razv. u Moldaviji kod Romanova) prestolnica '' , '' A ostale pak srpske zemlje upravo od Iskra, i Ibra (dan. Marice) pa do Crnog mora, ve su odavna napunjavala srpska plemena, koja su neprestano prelazila Dunav, koje begajui od lanih Avara, a koje opet svetei se Grcima ve sasvim, kao i Rimljani, iznemoglim i malaksalim u kojih nebeae dovoljno snage za uivanje, a kamo li za odbranu Imperije. Selimir II umre oko 585. god: vladavi sretno i mirno 21 god, a na srpski prestol stupi 6. (8.) Car srp. Vladan I. Selimirov sin Svevladovi V. (VII.) (585 610) U vreme vlade Vladanove Avari su ve zauzimali i njegove zemlje, zavladavi celom ravnicom preko Dunava pa sve do Save. Oni su ve i Dunav prelazili i grabili i plakali Vladanove zemlje, koje im nemogae, zajedno sa Grcima, stati, na put, ve im se obveza danak plaati, kao i Grci. U koje su ba vreme Avari napali na zemlje Vladanove, kao i kad im je ovaj, i koje godine, obrekao danak plaati, nezna se upravo, samo se zna: da je od prilike oko 590 ili 595. god; Bahan Hakan avarski poslao Srbima svoje poslanike i zahtevao od njih danak. Njegovi poslanici drzskim ponaanjem uvrede Srbe po cara im i Srbi Vladana, te im odgovore: Ko je taj koji bi nas na silu primorao, da mu se pokoravamo? mi smo se navikli otimati tue zemlje, a ne svoje ustupati drugima. Tako e u nas biti dokle god uztraje rata." Poslanici ovi jo vie uvrede Srbe i oni ih ubiju. Kad to dozna Bahan Hakan avarski krene se sa silnom vojskom od kojih 60.000 vojnika pree preko Save i Dunava, iz dananje Madarske, te popali i porobi Bosnu, Ercegovinu, Hrvatsku, Srbiju ak do nie Draa. Mi smo napomenuli: da su poslanici morali biti kod Srba oko 595 god: a od tog doba, dok je Bahan spremio vojsku, dokle je uo za dogaaj sa poslanicima i t.d: i dokle je, po svom obiaju, ukebao priliku, kad e da napadne na srb: zemlju, moralo je proi nekoliko godina. Osim ovog on je zajista neko vreme i pljakao te srbske zemlje; te mi odreujemo godinu, kad mu je se Vladan obvezao danak plaati, oko 605. ili 606. Vladan je vladao sve do 610 god: ili svega 25. god: a po smrti njegovoj stupi na prestol srpskog carstva, sin mu.

7. (9.) Car Radomir I. Vladanov sin Svevladovi VI. (VIII.) (610 620.) Ovaj je vladao sve do 620 god: i neprestano gonio Srbe hriane, kao starosedioce, sa zaostavim Rimljanima i Grcima. Od ovakovog nepametnog i nepolitinog postupka Radomirovog, svi Srbi hriani uklone se u nepristupne gore i planine, a samo ostanu Srbi idolopoklonici, ili doljaci iz veliko ermansko-pribaltijske Srbije, tako zvani Luiani. Poto Radomir umre 620 god: neostavivi pravog nasljednika na srpskom carskom prestolu, onda stupi iza njega, najpriblieniji mu roak neki, a moda i sin, a iza ovoga vladala su jo trojica u nepristupnim planinama s umama, u koje su se povukli bili od nasilnika lanih Avara, koji zauzee sve zemlje pa prodree ak i u Maedoniju. A ovu poslednju etvoricu, kojih nam na Dikljanin neostavi naznaena imena s toga to odve gonie hriane, nemoemo ni sami imenovati; te tako moramo ih i mi ostaviti nekazavi im imena, kad ih ondanje pametariste nenaznaie. Meu poslednjom neimenovanom etvoricom vladaoca (a bolje trojicom) bie po svoj prilici Porfiroenitov: 8. (10) Vieslav, 9. (11) Radoslav i 10. (12) Prosegoj, Svevladovii. Tako je dakle, od 492 do 600. god. svega za 138 god: vladalo u ovim srp. zemljama 10. ili 11. srp: careva i kraljeva, i u Italiji 2. svega dakle 12 ili 13