ena sustina mociKroz istoriju razvoja ljudskog drustva moc je bila prisutna u medjunarodnim odnosima pocev od Tukidida, preko Makijavelija sve do danasnjih dana. Postoji konstanta odnosa izmedju mocnih i nerazvijenih drzava kroz istoriju, data kroz izreku: "jaki cine ono sto mogu, a slabi prihvataju ono sto moraju". U savremenu nauku o politici pojam moci prvi je uveo Tomas Hobs u delu "O gradjaninu", isticuci moc drzave kao najvecu moc. Dal smatra da moc predstavlja "sposobnost da se drugi subjekt natera da ucini ono sto inace ne bi uradio". Kenet Volc tvrdi:" Mocan je onaj ko utice na drugog vise nego onaj na njega. "Borba za moc se smatra borbom za ostvarivanje uticaja na druge subjekte u medjunarodnim odnosima, radi ostvarivanja svojih interesa i ciljeva." U najsirem shvatanju moci, ona se na neki nacin poistovecuje sa silom. Najuze shvatanje polazi od toga da se moc moze izjednaciti sa fizickom silom, odn sa mogucnoscu uporebe fizicke prinude. Po Hansu Morgentauu, moc predstavlja sposobnost da se utice na ljudsko misljenje, ponasanje i akcije. On medjunarodnu politiku odredjuje kao borbu za moc. Pojam moci ima 2 bitne dimenzije koje treba uvazavati: moc kao uticaj i moc kao sposobnost. Ona se deli na opipljivu/dodirljivu (teska moc) i neopipljivu/nedodirljivu (meka moc). Dodirljiva moc se najcesce odnosi na materijalne pokazatelje: velicina teritorije, prirodna bogastva, broj stanovnika i fizicki pokazatelji vojne moci. U nedodirljivu moc se ubrajaju nacionalna volja, diplomatsko umece, podrska koju vlast uziva u narodu... Moc je sposobnost za izvrsavanje namera i obaveza od strane odredjenih pojedinaca, grupa ili drzava, kao subjekata medjunarodnih odnosa. Klasifikacija: kolektivna, grupna, drzavna, drustvena, nacionalna... Kada je rec o moci kao vladavini, dominaciji i exploataciji, onda se ona prihvata kao politicka moc.

2. Moc kao vladavinaNametanjem volje drugom u sustini se uspostavlja vladavina i na taj nacin se cesto moc izjednacava sa vlascu. Imajuci u vidu da je drzavna vlast najjaca zbog toga se moc usko vezuje za drzavu (time se dobija pravno utemeljenje). Moc je prvo pravno utemeljenje dobila u rimskom pravu ali se tek sa prvim pocecima moderne filozofske nauke povezuje sa drzavom.Na taj nacin se fizicka i drustvena sustina moci najjasnije izrazava u njenom politickom vidu (odnosno drzavnoj vlasti).Na taj nacin je moc uvedena u politicku filozofiju kao sredisnja kategorija cime je ona u sustini svedena na sposobnost vladanja.Svodeci je na sposobnost vladanja mora se podrazumevati neophodna primena sile koja je jedino moze uciniti efikasnom (a treba je uciniti efikasnom u odrzanju nejednakosti na bilo kom polju).Izjednacavanje moci sa vladavinom i njeno svodjenje na funkciju samoodrzanja pretvara moc u cilj i sredstva (kako pojedinaca tako i dustvenih grupa).Niche kaze: moc i sve sto iz nje proistice usmerava na vladanje putem sile onih koji njome raspolazu

3. Vertikalna i horizontalna stratifikacija drustva

Kada se govori o odnosu moci i vladavine, govori se istovremeno o vertikalnoj i horizontalnoj stratifikaciji drustva. Moc kao vladavina i sposobnost nametanja volje drugome u najvecem broju slucajeva uzima se kao osnov drustvene stratifikacije. Ona dovodi do uspostavljanja hijerarhije u drustvu, cime se odredjuje i polozaj pojedinaca. U savremenoj socioloskoj praxi, drustvena stratifikacija pociva na 3 osnovna elementa:1) bogatstvo drzave, drustva ili naroda 2) ugledu u drustvu 3) posedovanju odredjenog kvantuma moci Veber: " Stratifikacija drustva je posledica nejednake raspodele moci zbog cega je moc osnov svih nejednakosti u drustvu i nejednakosti drustava. " Marxisti - osnov drustvene stratifikacije proizilazi iz odnosa prema posedovanju sredstava za proizvodnju i ucescu u raspodeli dobara. "Dokle god postoje 2 drustvene grupe, 1 koja poseduje srestva za proizvodnju i druga koja ih ne poseduje ali radi na njima, postojace i nejednakost u prisvajanje i raspodeli proizvoda rada." Osnov drustvene stratifikacije je u raspodeli drustvenog bogatstva i pojavljuje se jedna od znacajnih f-ja: kontrola. Ona cini osnov ekonomske i politicke vladavine. Zarazliku od vertikalne, horizontalna stratifikacija podrazumeva deobu drustva na razlicite tipove teritorijalnih grupa koje su uoblicene u nacije ili narode. Svaka teritorijlna grupa u sebi moze akumulirati veci ili manji kapacitet moci. Razlika u kapacitetu moci izmedju nastalih teritorijalnih grupa moze voditi ka uspostavljanju dominacije, hegemonije i exploatacije od strane jedne grupe nad drugom. Moc je drustvena kategorija jer se uvek meri prema drugome. Ona je promenljiva kategorija, relativna i ne postoji apsolutna moc.

4. Osnovni drustveni procesiDva osnovna procesa u drustvu su: -proces stvaranja -proces razaranja Ova dva procesa izazivaju suprotne posledice u drustvu.Ako se moc definise kao sposobnost stvaranja u okviru tog drustva covek ima mogucnost stvaranja novog ali nije nemoguce ne zapaziti da se kroz stvaranje novog kvaliteta ispoljava i razaranje (novo rusi staro).To govori da su ovi drustveni procesi u medjuzavisnosti.Proistice da moc kao drustvena kategorija uvek se ispoljava i meri u odnosu prema drugom coveku, drustvenoj grupi ili drustvu, da je ona relativna i promenljiva kategorija.Sve to ukazuje da postoje brojna znacenja moci pa se ona cesto prevodi kao mogucnost ostvarenja gospodarenja ili delovanja snaga kao odlucivanja o necemu zatim kao dar za obavljanje nekih delatnosti. Kod nas u srpskom jeziku se obicno prevodi moc kao telesna ili duhovna jacina koja moze mnogo ili moze sve.Ono sto dejstvuje protiv volje drugoga, kao snaga i vlast, kao velika snaga koja osvaja. Nas teoreticar Gajo Petrovic pokusao je da ogovori na teorijsko odredjenje pojma moci i sile.On razmatra moc kroz znacenja.Moc kao snaga, moc kao nadmoc,moc kao stvaralastvo.Moc kao nadmoc podrazumeva dominaciju, vladavinu i eksploataciju ali uz primenu sile.Uspeo je da napravi razliku izmedju moci sile i nasilja.

5. Drustvena moc i njeni elementi

Drustvena moc je sadrzana u sposobnosti za opstanak ili razvoj i proizilazi iz njih. Opstanak i razvoj su zasnovani na radu, odnosno covekovoj sposobnosti da prirodne uslove prilagodi vlastitim potrebama. Na ovaj nacin se drustvena moc donekle svodi na ekonomsku moc, odnosno sposobnost proizvodnje dobara potrebnih za egzistenciju coveka i drustva. Elementi koji to uslovljavaju: 1) prirodne sredine 2) drustveni odnosi 3) istorijski procesi Ta stvaralacka sposobnost coveka ili celog drustva cini u sustini osnov moci. Elementi drustvene moci: I ) teritorija i stanovnistvo - pod teritorijom se podrazumeva njena velicina i kvalitet tla. Danas se kvalitet tla obezbedjuje fertilizacijom i drugim agrotehnickim merama, ali to sve ne moze potpuno da otkloni prirodne pogodnosti koje daje samo tlo. Velicina teritorije ima za pretpostavku da se na vecoj teritoriji nalazi veci broj prirodnih bogatstava i da je moguc veci demografski potencijal. Stanovnistvo se razmatra kroz 2 osnovna elementa: apsolutni broj stanovnika i strukturu. [ starosna struktura + prirodni prirastaj ] Sa razvojem civilizacije, sve vecu ulogu ima kvalifikaciona struktura koja podrazumeva koriscenje sve slozenije tehnike i tehnologije, kao i dalje usavrsavanje u smislu vodjenja drustva ka ubrzanijem razvoju. II ) ekonomska snaga drustva - najvaznija je kada se sagledava kroz ukupnu proizvodnju materijalnih dobara. Statisticki se predstavlja kroz bruto nacionalni proizvod. U proceni ekonomske snage, uzima se nekoliko elemenata: 1) raznovrsnost u proizvodnji dobara i velicini izvoza 2) mogucnost prilagodjavanja sredstava proizvodnje uslovima u medjunarodnoj zajednici 3) komplementarnost industrije sa industrijama drustava u medjunarodnoj zajednici 4) finansijske mogucnosti drzave 5) naucne i tehnicke elite III) razvijenost proizvodnih snaga i mogucnosti za proizvodnju postoje brojni indikatori:1) ukupne proizvodne mogucnosti 2) ostvaren broj licenci u toku 1 perioda 3) ekonomska stabilnost drustva 4) stepen konfliktnosti u drustvenim odnosima 5) socijalne razlike IV) Integrisanost - kvalitet i kvantitet veza koje postoje u: ekonomskim odnosima, drustvenoj organizaciji, svesti o potrebi zajednistva, zajednickim interesima... Da bi bilo pozitivnog drustvenog razvoja, potrebni su elementi za izgradnju: 1) zajednicki jezik i tradicija 2) slicna kultura 3) istorijska sudbina 4) teritorija

6. Politicka moc i njeni elementi

Politicka moc je sadrzana u sposobnosti vladanja, odnosno nametanja svoje volje drugome. Ne poklapa se sa politickom vlascu jer neko moze imati politicku moc, a da nema politicku vlast. Politicka vlast je osnovno obelezje politicke moci. Politicka moc bez vlasti je samo drustvena moc. Politicka moc u savremenim uslovima se tezi nametnuti kao globalna politicka moc. Elementi politicke moci I ) vojna sila - cesto se pojam vojne sile izjednacuje sa pojmom vojna moc, sto nije prihvatljivo jer vojna sila predstavlja krajnje sredstvo za ostvarivanje politicke moci, dok vojna moc podrazumeva jos neke elemente drustva: 1) vojni potencijal drustva: brojnost armije i broj stanovnika; sposobnost staresinskog kadra; kvalitet i kvantitet naoruzanja; geostrategijski znacaj teritorije; sistem uredjenja ili utvrdjivanja teritorije; kvalitet sistema komandovanja... 2) vojno-tehnicki potencijal: uskladjenost ekon snaga drustva i proizvodnje naoruzanja; sposobnost drustva da se prilagodi ratnim potrebama; uskladjenost nauke, tehnike i proizvodnje vojne opreme sa potrebama vojne sile u datomn trenutku. 3) moralni potencijal drustva korene nalazi u: drustvenom uredjenju; odnosima drustvenih klasa; odnosima prema nacionalnim manjinama; u tradicijama naroda; karakteru rata... II ) stanovnistvo i teritorija za politicku moc su veoma znacajni kroz sagledavanje geostrateskog polozaja i ukupnih demografskih karakteristika stanovnistva III ) ekonomska snaga - za politicku moc nerazvijeni ekonomski odnosi unutar drustva i medju drustvima su medju najcescim uzrocima zategnutih odnosa IV ) drustveno-politicki odnosi u drustvu sagledavaju se kroz drustveno-politicki sistem. Razliciti procesi koji se odvijaju unutar jednog drustva doprinose nastajanju razlicitih oblika politickog organizovanja. Kada osvoje politicku vlast, odredjene drustvene grupe ne dozvoljavaju dalje demokratske procese. U principu, proces odlucivanja se odvija u uskom krugu elite na vlasti. V ) ideologija-je iskrivljena, iracionalna svest o stvarnosti. Ona je odredjeni pogled na svet, sistem vrednosti i postoje i pravila ponasanja odredjenih klasa. Kroz istoriju, ideologija je imala znacajnu ulogu u revolucionarnim promenama u kojima je uvek dolazilo do smene drustvenopolitickih formacija.

7. Teorijsko odredjenje sile i vojne siledef: Sila je samo 1 od sredstava i put za ostvarivanje drustvenih ciljeva nametanjem svoje volje drugome ili vladavinom putem prinude nad odredjenim drustvom. Efikasnost sile kao sredstva za ostvarivanje ciljeva i interesa moci najcesce je proporcionalno ukupnoj moci drzave. Kada se razmatra u

korelaciji sa moci, ona podrazumeva jacanje prvenstveno politicku moci u vidu sposobnosti primene sile. Da bi ostvarivala odredjene ciljeve, sila primenjuje sredstva koja nisu samo fizicke prirode, vec ih cini niz postupaka i razlicitih metoda za primenu sile, odnosno vrsenje prinude radi nametanja svoje volje drugome. Istorijsko iskustvo pokazuje da posedovanje sile najsnaznije doprinosi povecanju politicke moci, pa se cak, ponekad politicka moc iskljucivo zasnivala na sili. Medjutim, silu ne treba zanemarivati ni onda kada ona deluje suprotno drustvenim interesima jer tada moze delovati kao kocnica razvoja drustva. Uzrok je neprihvatanje od ljudi, izazivanje otpora i tako se postize suprotan efekat. 20. vek je doneo nesto novo u primeni sile - pojavu nuklearnog i oruzja za masovno unistenje, pa se sili dala neogranicena moc. Pojavom nuklearnog oruzja najvise je dobila vojna moc. Ona je dobila neogranicene prostore, delovanje i mogucnosti. Zbog toga znacajan broj savremenih i vojnih teoreticara smatraju da nuklearnu silu treba ograniciti svim sredstvima. Po svim teoreticarima postoje 2 pristupa sili: I ) realisticki pristup 1) pacifisticko misljenje - sila pripada destruktivnoj strani drustva. Kao takva, predstavlja opasnost po njegov razvoj. Institucionalisticki i legalisticki pristupi smatraju da ljudsko drustvo nije dobro organizovano jer mu nedostaju institucije ili pravni sistemi koji bi usmerili ponasanje ljudi vise na mir i saradnju medju sobom. [ Ruso, Gracijus ] 2) realisticko misljenje - istorijski je evidentno prisustvo sile i prihvacena je kao neminovnost. Pridat joj je znacaj i kao pokretackoj snazi drustvenog razvoja. Rodonacelnik ove teorije je Makijaveli " Sila je iznad drustva, ona je oruzje i ono sto omogucuje opstanak drzave je pre kvalitet oruzja nego kvalitet njenog ustava." Hobs: "Covek je po svojoj prirodi zao, tezi za vladanjem i prestizom i kao posledica svega toga, tezi za postizanjem veceg kvantuma moci." Morentajn promovise silu u cilj i sredstvo. Uvodi se i druga znacajna determinanta, a to je nacionalni interes. Realisticka teorija na zapadu je danas skoro prevazidjena a u primeni su: 1) opsta teorija sistema 2) teorija biheviorizma 3) teorija funkcionalizma II ) psiholoske teorije Kvinsi Rajt je pokusao da odgovori na pitanje kakav je pristup psihe coveka u primeni sile. Ova teorija je znacajna jer posebnu paznju posvecuje agresivnosti kao psiholoskoj osnovi primene sile u drustvenim odnosima. Frojd: "Organizam (drustvena grupa) se stiti unistavajuci druge zivote." Najcelovitiju kritiku Frojdovih stavova dao je Erih From po kome se razlikuju 2 vrste agresije: benigna i maligna. Socijalni uslovi su ti koji coveka opredeljuju da li ce se u svom ponasanju opredeliti za destruktivnost ili saradnju . Vojna sila je krajnje sredstvo za ostvarivanje ciljeva i interesa moci, pol odredjene drustvene grupe, drustva ili drzave. Vojna politika se realizuje oruzjem kao krajnje grubim sredstvima zbog cega je nepozeljna za savremeno drustvo. I u savremenoj medjunarodnoj zajednici vojna sila se

cesto primenjuje kao osnovno sredstvo prinude i nametanja svojih stavova drugim subjektima u medj zajednici. Vojna sila se zasniva na elementima: 1) ekon razvijenost drustva ili drzave 2) izgradjenost oruzane sile drzave 3) kvalitet naoruzanja i vojne opreme 4) sposobnost vojne elite u rukovodjenju i komandovanju 5) moral pripadnika oruzanih snaga i drustva kao celine Sila ima osnovno uporiste u snazi oruzanih snaga jedne drzve.

8. Sredstva i metode sileSila je samo 1 od sredstava i put za ostvarivanje drustvenih ciljeva nametanjem svoje volje drugome ili vladavinom putem prinude nad odredjenim drustvom. Sredstva i metodi za primenu sile mogu se svrstati u vie kategorija, prema osnovnim podrujima kroz koja se ispoljavaju u dravi ili u meunarodnoj zajednici: 1. politika i 2. ekonomska 3. vojna U ekonomska sredstva primene sile spada: 1. ograniavanje spoljno-trgovinske razmene, uvoza i izvoza roba i usluga, - bojkot, embargo i blokada. 2. ekonomske mere sa ciljem pridobijanja saveznika 3. ekonomska pomoc 4. tehnoloska zavisnost U 1. 2. 3. 4. 5. 6. politicka: neprijateljs ka PPD??? ideoloski pritisak psiholoski pritisak terorizam, vojna intervencija rat

Prema drugom kriterijumu oblici primene sile mogu se podeliti na: -neoruane i -oruane oblike primene sile. - u medjunarodnim odnosima dolazi do primene sile onda kada stepen i oblik medjuzavisnosti ne dozvoljava jednoj strani da postovanjem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj

9. Pojam ravnotee snaga u metodi uspostavljanjaRavnoteza snaga predstavlja uspostavljeno stanje odnosa u medjunarodnoj zajednici na bazi odredjenih principa i nacela.

Posle II Svetskog rata uspostavljena je ravnoteza snaga na osnovu formiranja vojno-politickih organizacija - Hladni rat. Bilo je prisutno nekoliko elemenata: 1) bipolarizma izmedju dve vojno-politicke organizacije. Dolazi do podele medjunarodne zajednice na 2 sfere. To je bio period najvece konfrotacije medju drzavama, cak se za sve odluke i resavanje problema oslanjalo na 1 ili drugu stranu 2) najveca trka u naoruzanju da bi se obezbedila nadmoc nad drugom stranom i prevlast u medj zajednici. 80-ih i 90-ih javlja se potreba za sredstvima "sa distance" - krstarece rakete i tad je zaceta izgradnja informaticke tehnologije u vodjenju ratnih dejstava. 3) Period najveceg nepoverenja medju blokovima i samim drzavama. Posebno je bilo izrazeno u resavanju teritorijalnih i granicnih problema 4) trka u ekon prevlasti je dovela do najveceg nesklada u ekon razvoju. Male zemlje sve vise zaostaju. Razvijeni u odnosu na nerazvijene su za 350-400 godina 5) stalne pretnje po mir u svetu Ravnoteza snaga je klasifikovana prema kriterijumima: I ) prema broju centara moci koji se uravnotezuju: 1) bipolarna 2) multipolarna Ovi centri moci se javljaju kao regionalni centri moci, kao na pr Turska u islamskom svetu; Egipat u arapskom svetu (uz podrsku Amerike); Japan na istoku; Brazil u Juznoj Americi... Teznja je ka regionalizaciji da bi bili marginalizovani zbog uspostavljanja nadmoci Amerike. II ) prema prostoru koji zahvata: 1) globalna 2) regionalna 3) lokalna ili nacionalna III ) sa stanovista ekonomskih faktora: 1) primarna 2) sekundarna 3) tercijarna Postoje metode uspostavljanja ravnoteze snaga: 1) univerzalizacija odnosa u medj zajednici 2) direktno sukobljavanje 3) indirektno sukobljavanje 4) tampon-zona 5) kompenzacija 6) balansiranje 7) formiranje politickih saveza

10. Pojmovno odreenje rata kao drutvene pojaveRat je izuzetno vana drutvena pojava, koja prati oveka kroz njegovu istoriju, bez obzira na sve promene koje je doivelo ljudsko drutvo u materijalnom, tehniko-tehnolokom, kulturnom, naunom i moralno m smislu.

Rat je drutvena i socioloka pojava te specifian oblik drutevnog konflikta Istoriju ratova karakteriu dva bitna, naizgled protivrena obeleja: 1. Prvo se odnosi na injenicu da se oveanstvo, s udaljavanjem od bioloke predistorije, sve vie obeleavalo destruktivnou. 2. Drugo, to je ovek postojao razumniji i svestraniji, rat je postojao sveobuhvatniji, kako po broju angaovanih pojedinaca, tako i po koliini drutvenih podsistema koje je u sebe ukljuivao. U rat se ukljuuje sve bez ostatka, sve dimenzije oveka, drave i drutva. U ratu se koriste sva najrazvijenija raspoloiva sredstva (dozvoljena i nedozvoljena), sve ljudske snage, materijalna i ekonomska dobra. Rat u sebi sadri: mit, veru, istoriju, nasilje, psihologiju mase, upotrebu istine, prevaru, ratna lukavstva, mnoge lai, razliite interese, sramne izdaje i drugo. Rat nije prost zbir bitaka ili ratnih kampanja on je stanje celog drutva u uslovima opteg konflikta. Rat je takva pojava koja iz korena menja i ugroava ivot i drutvene odnose, ime dovodi u direktnu opasnost za opstanak pojedinca i celih drutvenih zajednica def: Rat je totalni sukob zaracenih strana na pol, ekon, psihpropagandnom, naucno-tehnoloskom, vojnom i drugom planu. Tu postoji jedinstvo pol, ideoloske, ekon i oruzane borbe a oruzana borba je dominantna i odlucujuca. Rat se zasniva na suprotstavljenosti ciljeva i interesa razlicitih drustvenih klasa. On je proizvod suprotstavljenosti izmedju drustvenih klasa koje se nemogu resavati drugim sredstvima. Rat je poseban oblik konflikata nepomirljivo suprostavljenih strana, tj. drzava potcinjen njihovim interesima i ciljevima i predstavlja nastavak dugogodisnjeg interesnog sukobljavanja sredstvima nasilja, pri cemu oruzana borba ima dominantnu ulogu. Rat je mnotvo istovremenih i uzastopnih sukoba u borbi raznovrsnih drutvenih sila u kojima zaraene strane nastoje da planskim akcijama ostvare dijametralno suprotstavljene ciljeve. Rat je ostao stalno i esto korieno sredstvo za razreavanje sporova meu dravama i narodima.

11. Drutvena sutina rata u robovlasnikom drutvuU robovlasnikom drutvu ratom se protivnik nastoji potiniti svojoj volji i pretvoriti u roba. Bilo je neophodno prethodno unititi protivniku vojsku, i to nemilosrdno na bojnom polju, ili je zarobiti. Pobednik je nastavljao rat sve dok se oseao sposobnim za pokoravanje drugih. Kratkotrajnije bitke od nekoliko minuta ili asova pretvaraju se u dugotrajne ratne pohode velikih armija, koji traju itave decenije. Takvo dranje velikih armija bilo je mogue jer su pobednici nemilosrdno pljakali sve to su hteli u pokorenoj zemlji, ukljuujui i samu zemlju, koju su vojskovoe delile svojim potinjenim stareinama kao nagradu. U razvijenom periodu robovlasnistva, rat je sve cesce razmatran i sve se vise njime bave i najvise doprinose vavilonci i indijci. Teorije o ratu izdvajaju Aristotela, Platona, Heraklita, Herodota kao osnove utemeljenja drustvene sustine rata. Platon " Kada mi pozelimo komad zemlje nasih suseda, a i oni takodje komad nase zemlje, rezultat je rat "

Aristotel " Opravdani ciljevi rata su: teznja za osiguranjem mira; svi odbrambeni ratovi; za sticanje imovinske koristi; svi koje vodi vladar " U starom Rimu rat se smatra iskljucivo delatnoscu drzave. Ciceron "Oduzeti nekom nesto i na stetu drugog uvecati svoju udobnost vise je prirodi protivno od smrti, siromastva, boli, svih ostalih zala koja mogu zadesiti pojedinca i drzavu " Rat su osudjivali propovednici ranog hriscanstva " Ne moze biti smatran pravednim onaj koji bilo kako steti drugima, otima i ubija " Sv Augustin smatra pravednim sve ratove radi nadoknade stete ili radi odmazde za nanetu nepravdu ili zlo. U toku ovog perioda, rat se smatrao drustveno korisnim i dozvoljenim. Ciljevi rata: 1) zauzimanje odredjenih delova teritorija ili povratak vec zauzetih 2) za pokoravanje drugih plemena 3) za sticanje novih bogatstava 4) za posedovanje vece radne snage 5) povecanje ugleda 6) zbog zena

12. Drutvena sutina rata u feudalnom drutvuU feudalnom drut vu ratovi su voeni radi osvajanja novih zemljinih poseda i kmetova, jer je to bio jedini nain poveanja proizvodnje i jaanja vladajue klase. Kasnije, u ovom periodu, ratovi se vode i protiv pojedinih gradova u kojima je graanska klasa pokuala da se oslobodi feudalnih odnosa. Ratovi su voeni i protiv pobunjenih kmetova, koji su esto sa orujem u ruci traili bolje uslove za ivot. U ranom feudalizmu vojsku su sainjavale druine kraljeva i krupnih zemljoposednika. I jedna i druga drutvena grupa bile su dobrog materijalnog stanja, pa je konjica dominirala nad peadijom. Kasnije, u periodu razvijenog feudalizma, kada dolazi do raspadanja centralizovanih feudalnih drava, oruane snage se ponovo usitnjavaju, ak i do nekoliko stotina ratnika-vojnika. Dalji razvoj proizvodnih snaga donosi nova oruja i opremu koja sve znaajnije utie kako na cilj rata, tako i na vojnu organizaciju i nain voenja rata. Pronalazak baruta u 14. veku dovodi do potiskivanja konjice u drugi plan, a peadija postaje ponovo glavni vid oruanih snaga. Utvreni zamkovi postaju glavna uporita odbrane od agresora, ali ih upotreba baruta u artiljerijskoj i drugoj vatri ini sve manje upotrebljivim za odbranu.

13. Bur oasko tuma enje dru tvene su tine rataBuroazija kasnije vodi ratove radi sticanja novih trita, izvora sirovina, jeftine radne snage i protiv radnike klase. Sa stupanjem na drutvenu scenu imperijalizma dolazi do ratova velikih razmera - svetskih ratova - koje vode imperijalistike sile radi preraspodele ve podeljenog sveta, odnosno vladavine svetom. U ovom periodu, pored osvajakih, voeni su i pravedni" ratovi radi oslobaanja od ugnjetaa. To su jedini opravdani ratovi voeni u klasnom drutvu. Motivi koji su pokretali narode i drave na velike ratove bili su razliiti i mnogobrojni, ali je jedan motiv uvek dominantan, a TO je ekonomski interes. Ustanci robova, seljake i socijalne

revolucije bili su pokretani, pre svega, ekonomskim motivima. Engels kae: I niska pohlepa je bi l a pokretaka snaga civil z acije od njenog prvog dana do danas, njenje cilj bio bogatstvo" . Dogadjaj kojim zapocinje novi period rata je pobeda francuske burzoaske revolucije. Pruska, Austrija, Rusija i vec burzoaska Engleska zelele su da uguse francusku revoluciju. U otporu feudalnim drzavama ubijen je i kralj Luj XVI. Francuska burzoaska revolucija donosi brojne i dalekosezne istorijske, politike, socijalne promene u ratnoj vestini. Elementi promena su: 1) profesionalne vojske su zamenjene gradjanskim i najvecim delom ih cine ljudi iz naroda 2) pojavljuje se strategija brzih pokreta 3) ograniceni rat prethodnog vremena zamenjen je neogranicenim ratom novog vremena Rat se pojavio na onom stepenu drustvenog razvoja kada su se protivrecnosti u drustvu zaostrile do te mere da njihovo resavanje nije moglo drugacije biti nego ratom. Rat je krajnje sredstvo pol na svim nivoima. Klemenso "Vodjenje rata je suvise vazna stvar da bi se mogla prepustiti samo generalima." Osnovni razlozi ratova su uzroci koji nastaju u samom drustvu: 1) stepen razvoja nauke 2) naucni pristup izucavanju rata koji nije isao u prilog vladajucoj eliti zbog cega je takav pristup gusen 3) klasna pripadnost - moze se zakljuciti da je rat nastao na onom stepenu ljudskog drustva kada se drustvo podelilo na 2 klase: exploatatora i exploatisanih.

14. Etika teorija o ratuOva teorija pripada klasicnim teorijama. Jedna je od prvih teorija koja poreklo rata i njegovu drustvenu ulogu vidi sa etickog stanovista, tj. odnosa dobra i zla. Izdvajaju se 2 misljenja: 1) shvatanje koje opravdava rat i smatra ga moralnim - rat se odobrava kao sredstvo kojim se moze steci imovinska korist. Zagovornici kazu da rat moralno uzdize coveka i zato je ovo shvatanje nazvano moralistickim. Rat se opravdava kao prirodno stanje drustva a veciti mir na zemlji smatra se nemogucim i stetnim. Po njima, bez rata se ne moze zamisliti postojanje zdravog ljudskog drustva. Mir je kazu nemoralan, jer ga rat cuva od ucmalosti i trulezi. Rat je pojava koja osvezava ljudsko drustvo. Pristalice: Vakaro, Stajmnic, Gumplovic, Nice, Lajbnic, Bajkov... Zagovornici prikazuju rat kao izvanredno sredstvo za sirenje solidarnosti i mira jer se tako razlicite skupine odrzavaju u zajednici, izravnace se razlike, stvorice se nova socijalna grupa u kojoj ranije razlike i mrznja iscezavaju. 2) oni koji osudjuju rat i smatraju ga nemoralnim - ne opravdavajuci rat, zagovornici ovog shvatanja bili su anatemisani od onih kojima je on donosio korist. U okviru ovog shvatanja u 19. veku razvijen je poseban

pokret nazvan - pacifizam. Oni svaku upotrebu sile i nasilja smatraju nemoralnim i time osudjuju svaki rat. Uzroke rata vide iskljucivo u idejnoj, a ne materijalnoj sferi. Postoji i veliki broj kriticara eticke teorije. Dejvid Hju, Imanuel Kant "Oni koji donose odluke o ratu ni najmanje ne pate zbog njega, ne lisavaju se ruckova, zabava, nicega sto je u njihovom interesu."

15. Bioloka teorija o ratuBiolok a teorija o ratu u objanjavanju drutvenih pojava, pa i rata, polaz i od teorijskih i metodolokih stavova biolokih nauka. U tim teorijama istie se nekoliko pravaca: 1. socioloki organicizam; 2. socijaldarvinizam; 3. rasizam. S ocioloki organicizam je manje znaajan sa aspekta uzroka rata, a predstavlja pravljenje analogije izmeu drutva i ivih organizama, to je nadgradnja na teoriju Spensera, po kojoj je drutvo kao nadorganizam podlono uticaju zakonitosti raanja, rasta i smrti, kao i drugi ivi organizmi. U toj pravilnosti sadrani su uzroci rata. S ocijaldarvinizam- predstavlja pokuaj primene Darvinovog uenja o borbi za opstanak i prirodnom odabiranju u ivotinjskom svetu na nauku o drutvu R asizam- je najgrublja bioloka teorija o ratu, a proizala je iz ideje o viim i niim rasama. Zagovornici bioloke teorije ele da rat predstave kao prirodan bioloki zakon u ivotu naroda. Oni tvrde da e se uzrok rata uvek skrivati u samoj prirodi oveka i drutva, terat nikada nee nestati sa lica zemlje dok postoji ovek kao njegov uzrok".

16. Teorija socijalnog darvinizma kao teorija o ratuOva teorija predstavlja pokuaj primene Darvinovog uenja o borbi za opstanak i prirodnom odabiranju u ivotinjskom svetu na nauku o drutvu. Zagovornici ove teorije tvrde da se u drutvu, isto kao u ivotinjskom svetu, vodi neprekidna borba za opstanak, u kojoj, borbom i ratom, jai stiu pravo da produe ivot, dok slabiji mor aju da nestanu . Meu najekstremnije predstavnike socijalnog darvinizma spadaju Ludvig Gumplovi i Rudolf tajnmec . Gumplovi smatra da su zakoni koji vladaju u ljudskom drutvu produetak zakona koji vladaju u ivotinjskom svetu. Zbog toga je rat meu narodima zakonita pojava i isto toliko neminovan koliko i borba za opstanak meu ivotinjama. Prema njemu, osnovni uzrok borbe meu razliitim drutvenim grupama jeste elja za poveanjem sredstava za opstanak. Rudolf tajnmec: rat nije nita drugo nego dosledno primenjivanje principa borbe za opstanak, koji je u drutvu sprovoen neprekidno, samo u razliit im oblicima. On kae: Uborbi za samoodranje ovek je najpre morao da se bori protiv prirode, zatim protiv ivotinja, i najzad, protiv samih ljudi.

17. Rasna teorija o ratu

Ovo je najgrublja teorija koja je proizasla iz ideje o visim i nizim rasama, a nasto je i ceo pokret - rasizam. Pristalice su dokazivale kao zakonitim odabiranje ljudi u prirodi. Trazili su od visih rasa da se nemilosrdno bore protiv nizih rasa. Zagovornici rasne teorije govorili su da bi krvno mesanje visih i nizih rasa znacilo nazadovanje visih rasa a time i nazadak celog covecanstva. Da bi sprecio propadanje covecanstva, Hitler sugerise da se covecanstvo podeli na 3 velike grupe: 1) rase koje utemeljuju kulturu - plava krv, arijevci (nemci) 2) rase koje nose kulturu - azijatski narodi (japanci i kinezi) 3) rase koje razaraju kulturu - jevreji, cigani, srbi Dolaskom Hitlera na vlast 1933. god. rasizam postaje dravna ideologija. Rasna teorija je nazadna i retrogradna po drustvo, iako je i danas rasizam prisutan i koristi se razlicitim sredstvima ukljucujuci cak i teror radi dokazivanja superiornosti jednih rasa i naroda nad drugima.

18. Maltuzijanska teorija o ratuTvorac teorije je Tomas Maltus tvrdi da se povecanje stanovnistva na zemlji krece geometrijskom, a proizvodnja zivotnih namirnica aritmetickom progresijom, pa dolazi do prenaseljenosti na Zemlji sto prouzrokuje glad, bedu i siromastvo. Pre Maltusa mnogi teoreticari su isticali znacaj demografskog faktora kao uzroka za pojavu ratova. Maltus je prvi te elemente uoblicio u 1 zakon u kome se nalazi bitan stav: "Rat dejstvuje kao jedna od najuticajnijih brana stanovnistva." Pristalice ove teorije su tvrdili da je osnovna funkcija rata uspostavljanje demografsko-ekonomsko uravnotezenog drustva."Njihov krajnji zakljucak je da je broj ljudi na Zemlji prevelik i ona ne moze da ih prehrani. Maltuzijanska teorija je naucno pobijena jer se tvrdi da zemlja moze da prehrani i vise od 10 milijardi ljudi, a da se jos uvek koristi samo 1 mali deo njene povrsine za proizvodnju.

19. Geopolitika teorija o ratuOva teorija zagovara da uzroci rata ne leze u samom drustvu, vec u nedovoljnom zivotnom prostoru. Osnovne uzroke vodjenja rata vidi u borbi za prosirenje zivotnog prostora, prosirivanje drzavne teritorije i za uspostavljanje ili prosirenje granice. Tvorac ove teorije je nemacki geograf Racel. Po njemu, opsti i osnovni zakon zivota na zemlji predstavlja borba za prostor. Pristalice kazu: "Preko politicke organizacije drustva i drzavne politike, zemljiste i prostor odredjuju razne druge pojave: nacionalnu kulturu, karakter, psihologiju naroda, militaristicki ili pesimisticki duh naroda..." Zbog svega toga geopoliticari tvrde da drzava mora da obezbedi naciji takav prostor koji ce svojim sastavom i velicinom biti dovoljan za njen normalan razvoj i koji ce geografskim polozajem i konfiguracijom zemljista obezbediti sigurnu bezbednost od napada spolja. Ukupna svetska istorija je u stvari, borba za zivotni prostor. Protagonisti ove teorije tvrde da je svaki narod duzan da najpre iskoristi

vlastiti prostor, a kada se priblizi granicama i stanovnistvo raste, taj narod ima pravo da osvoji novi zivotni prostor i onda je to Bogom i prirodom opravdan rat. Ova teorija je stetna i opasna po drustvo jer neposredno poziva jedne prema drugim narodima koji "imaju previse zivotnog prostora". Na ovoj bazi, danas se daju stavovi i misljenja u smislu opravdanja prisutnosti velikih sila na teritorijama drugih zemalja. Sinisa Stankovic: "Ratom se moze povecati povrina zemlje od koje covecanstvo mora ziveti, ali se njom izvesno povecava i beda."

20. Marksistika teorija o ratuMnogobrojni mislioci svesno, ili nesvesno, pojam rata su objasnjavali polazeci od interesa onih drustvenih snaga koje su zelele da odrze rat kao sredstvo za resavanje drustvenih protivrecnosti, odnosno za sticanje ekonomsko-politikih koristi ratom. 3 su najbitnija razloga za to: 1) stepen razvoja drustvenih nauka nije omogucavao naucni pristup izucavanju rata kao drustvene pojave 2) naucni pristup izucavanju rata nije isao u prilog vladajucim krugovima 3) sama klasna pripadnost vecine mislioca vladajucoj klasi objektivno ih je vodila na zakljucke koje su u vezi sa ratom davali Klasici marxizma su uocili da rat ne vode pojedinci ili drustvene grupe, vec narodi,nacije, odnosno drutvo kao celina. Rat je drustvena i samo drustvena pojava. Nije ni prirodna pojava, ni proizvod bilo kakve bozje volje, vec je drustveno-istorijska pojava, nastala iskljucivo kao ishod raznih protivrecnosti u drustvu. Rat se pojavio na onom stepenu ljudskog razvoja kada su se protivrecnosti u drustvu toliko zaostrile da je njihovo resavanje objektivno bilo moguce jedino ratnim sukobom. Prema marxistima, rat je totalni sukob zaracenih strana koji angazuje sve ljudske snage, sav materijalno-tehnicki potencijal, ukupnu teritoriju i vodi se u svim vremenskim uslovima.Oni smatraju da rat ne dolazi spontano i neorganizovano, niti se vodi bez odredjenog cilja. Svaki rat je po svom obliku politiki proces. Do rata dolazi kada se zeljeni cilj ne moze ostvariti pol i drugim manje nasilnim sredstvima. Marxizam je dokazao da je rat drustvena pojava i da ima svoj pocetak i kraj. Prema tome, ratovi nisu vecno postojali. Rat je nastao na onom stepenu razvitka drustva kada se ono na osnovu privatne svojine, pocepalo na 2 antagonisticke klase: klasu exploatatora i klasu exploatisanih.

21. Uzroci i ciljevi rataD efinicija cilja rata koju je dao Klauzevic kae kako je osnovni cilj svakog rata da protivnika prinudi na potinjavanje naoj volji". Ako treba da se povinuje naoj volji, onda ga moramo dovesti u stanje to e biti tee od rtve koju zahtevamo od njega . Po Klauzevicu, putevi koji vode ka cilju u svakom ratu savladavanju protivnike volje", mogu biti unitenje njegove oruane sile, osvajanje njegovih oblasti, prohtevi upereni protiv po l itikih odnosa i pasivno oekivanje njegovih udara". Marksistika teorija o ratu prihvatila je stavove Klauzevica o

ciljevima rata kao tane i dalje ih razvila. - Oni su dokazali da je cilj rata, koji odreuje politika, uvek neposredni izraz konkretnih materijalnih i politikih interesa. Prema tome, cilj rata je odreeni interes - ekonomski, politiki, vojni, kulturni i drugi. Kod zaraenih strana u ratu uvek se sukobljavaju suprotni interesi, pa se realizacija ratnog cilja jednog od protivnika moe postii samo na raun drugog uesnika. Drutveno-istorijsko iskustvo o uzrocima i ciljevima rata, u razliitim periodima razvoja ljudskog drutva, upuuje na sledee zakljuke: (1) Da je osnovni uzrok rata u drutvu materijalna korist koju je pobednik u ratu mogao dobiti od pobeenog. (2)Da je postojala znatna razlika izmeu ratova u prvobitnoj zajednici i ratova u klasnom drutvu. U prvobitnoj zajednici svaki odrasli pripadnik plemena bio je i ratnik, a u klasnim drutveno-ekonomskim formacijama za rat su odreivani posebni lanovi drutva, ratnici-vojnici. Za voenje rata u prvobitnoj zajednici koriena su orua koja su istovremeno sluila i za proizvodnju materijal nih dobara , a u klasnim drutvima za rat su proizvoena oruja i ratna tehnika. U prvobitnoj zajednici cilj rata nije bio potinjavanje ili unitavanje protivnika, ve njegovo proterivanje sa odreene teritorije ili otimanje plena, dok je u klasnom drutvu cilj rata bio potinjavanje protivnika do njegovog potpunog unitenja. Prikupljeni plen u prvobitnoj zajednici pripadao je svim lanovima plemena kao zajednika svojina, a u klasnom drutvu plen pripada u najveoj meri vladajuoj klasi. U prvobitnoj zajednici do rata je najee dolazilo sluajno, a u klasnim drutvima planski, kao rezultat politike vladajue klase. (3)Rat u dananjem smislu te rei nastao je kao izraz klasne podele drutva i kao osnovni nain razreavanja klasnih antagonistikih protivrenosti. Pokuaji da se rat prikae kao proizvod verskih, dinastikih, ideolokih i slinih uzroka u stvari su svesno zamagljivanje pravih drutvenih uzroka rata. (4)Rat je drutveno-istorijska pojava. Nastao je na odreenom stepenu razvoja drutva, a nestae onda kada nestanu uzroci njegovog nastanka. To znai da e nestankom privatne svojine na sredstvima za proizvodnju, nestankom klasa, ieznuti protivrenosti u drutvu, a time nestati uzroci rata i sam rat. - Istorija ratova potvruje da su osvajaki ratovi, posebno u 20. veku, bili tetni po oveanstvo i da ih je bilo teko pravdati. Prema tome, danas je bez opravdanosti praktino nemogue privoleti bilo koji narod da ne prua otpor u odbrani drave, a TO je osnovni preduslov za realizaciju cilja rata .

22. Odnos rata i politike (Klauzevicevo shvatanje)Rat je, u sutini, politiki akt, poto ga izaziva politiki motiv. POLITIKA JE SVESNO USMERAVANJE DRUSTVA U KOME RACIONALNO IMA PREVAGU NAD IRACIONALNIM. R at je drutveno-istorijska pojava, nastala na odreenom stepenu razvitka drutva kao proizvod klasnih protivrenosti. Karl fon Klauzevic u svojoj studiji O ratu", prvi je definisao rat: rat je produetak politike drugim (nasilnim) sredstvima". O n rat i politiku stavlja u neposredno meuzavisan i uslovan odnos, iz kojeg proistie i njihovo konkretno odreenje.Za Klauzevica rat je uvek samo sredstvo politike i kao takav ne moe se zamisliti bez politike.

Klauzevic zakljuuje: Rat je akt sile i za njenu upotrebu nema nikakvih granica . U odreenju rata Klauzevic naglaava ive elemente rata - psiholoke i moralne - istie njihovu presudnu vanost i nadmonost u ratu . Kada govori o odnosu politike i rata, Klauzevic smatra da politika zapoinje, upravlja i zavrava rat. S vaki rat, makar bio i stogodinji, mora se zavriti pregovorima i mirovnim ugovorom, a TO je podruje politike.On tvrdi da svaka odgovorna politika mora uvaavati specifinosti oruane borbe i rata kao posebnog instrumenta drave u sukobu. Politika svrha je, kao prvobitni motiv rata, ona mera koja odreuje ne samo cilj ratnog dejstva, nego i veliinu ratnih naprezanja.On upozorava da rat nije zabava, niti obino uivanje u riziku, nego je rat ozbilljno sredstvo za ozbiljnu svrhu.On dodaje da samo naopaka politika moe pred rat postaviticiljeve koji niemu ne vode i koji se ne mogu realizovati. Klauzevic predlae: (1) da glavnu liniju rata nikada ne odreuje vojna, ve civilna vlast; i (2)da politika vlast, zbog toga, mora dobro poznavati vojnu vetinu. - o meusobnom odnosu (korelaciji) rata i politike u novim uslovima (20. vek), mogl o bi se rei: (1)Svaki rat je nastavak politike, kako u smislu nastanka, tako i njegovog voenja. Svaki rat, u novim drutvenim uslovima, nije realistian, celishodan produetak politike, jer on nije u moguno sti da realizuje ciljeve koje mu postavlja politika. (2)Da li e jedan rat biti realan produetak politike, zavisi od toga kakvu politiku rat nastavlja. Rat sam po sebi ne menja pravac u kojem se politika razvijala pre rata, ve ubrzava taj proces. (3)Rat je realistian produetak politike samo onda ako moe da realizuje ciljeve koje mu postavlja politika. Termonuklearni rat bi znaio opte unitenje, te ne bi bio sredstvo za postizanje politikih ciljeva.

23. Klasifikacija ratova prema filozofskom i soci olokom kriterijumu*Prema filozofskom kriterijumu ratovi su podeljeni na: 1. pravedne nacionalno-odbrambeni, oslobodilaki i revolucionarni. 2. nepravedne. imperijalistiki ratovi, osvajaki ratovi i kontrarevolucionarni *Prema sociolokom kriterijumu ratovi su podeljeni na: 1. graanske ( unutar drzava sa ciljem osvajanja vlasti i resavanja manjinskih prava, autonomija, otcepljenja dela teritorije ), 2. narodne ( ucestvuju narodne mase ) i 3. meunarodne

24. Klasifikacija ratova prema drutveno-isto rijskom i ideolokom kritrijumu

*Prema drutveno-istorijskom kriterijumu ratovi su podeljeni na: 1. svetske 2. regionalne 3. lokalne *Prema ideolokom kriterijumu ratovi su podeljeni na: 1. revolucinarne - vodjeni sa ciljem sprecavanja, promene odnosa u drustvu, borbe za ukidanje exploatacije, dekolonizacije, borba protiv rasizma, za uspostavljanje demokratskih drustvenih odnosa: -narodno-oslobodilacki -narodni -nacionalno-oslobodilacki 2. kontrarevolucionarne - borba protiv revolucionarnih snaga

25. Klasifikacija ratova prema drutveno-politikom i tehniko-tehnolokom kriterijumu*Prema drutveno-politikom kriterijumu ratovi su podeljeni na: 1. napadake -osvajacki -reakcionarno-osvajacki -kontrarevolucionarni 2. odbrambene -oslobodolacki -progresivno-revolucionarni -narodno-oslobodilacki *Prema tehniko-tehnolokom kriterijumu ratovi su podeljeni na 1. klasine i 2. savremene. -Sustina ove vrste ratova je prema stepenu savremenosti tehnike sukobljenih snaga. Klasicni ratovi vodjeni su klasicnim naoruzanjem. Danas se u velikoj meri koriste klasicna sredstva uz primenu savremene tehnologije. U okviru savremenih ratova razmatraju se: sredstva za visoko razaranje - nuklearna i hemijsko-bioloska.

26. Klasifikacija ratova prema normativno-pravnom i demografskom kriterijumu*Prema normativno-pravnom kriterijumu ratovi su svrstani u dve grupe: 1. konvencionalne 2. nekonvencionalne Sustinska osnova podele je prema postovanju medjunarodnih ugovora i propisa. Najveci broj ratova u 20. veku je vodjen pod pretnjom primene propisa, ali neprimenjivanje je pratilo ratove. Moze se reci da su nekonvencionalni vise u primeni . *Prema demografskom kriterijumu ratovi su podeljeni na: 1. mononacionalne ( ucestvuje jedna nacija ), 2. binacionalne i

3. polinacionalne (multinacionalne).

27. Klasifikacija ratova prema geografskom i vojnom kriterijumu*Prema geografskom kriterijumu ratovi su podeljeni na: 1. kopnene, 2. pomorske, 3. vazdune i 4. kosmike *Prema vojnom kriterijumu ratovi su podeljeni tri potkriterijuma: 1. prema cilju rata -sa ogranienim i -sa radikalnim ciljem ( okupacija ) 2. prema veliini prostora -svetski, -regionalni i -lokalni ratovi 3.prema ratnim sredstvima i ratnom potencijalu.

28. Pojam i ciljevi narodnog rataKlauzevic je prvi detaljnije definisao narodni rat: "Narodni rat je rat u kome ucestvuje ceo narod sa svim svojim raspolozivim snagama radi ostvarivanja svojih interesa." Javlja se usled promenljivih odnosa u Evropi nakon fr burz revolucije. Klauzevic u pojam narodnog rata obuhvata sledece: 1) sve narodne mase 2) mlada burzoazija predstavlja nosioca i vodecu snagu drustva. Njeni interesi se poklapaju sa interesima naroda. Prema Sominiju narodni rat je rat u kome se napadacu suprotstavlja ceo narod ili njegov veci deo u borbi za nezavisnost. Sadrzaj pojma narodnog rata cine: 1) ucesce celokupnog naroda ili njegovog veceg dela u odbrani od agresora 2) borba za slobodu 3) suprotstavljanje bilo kada i bilo gde 4) podudarnost interesa vladajuce klase sa interesima naroda

29. Opta razmatranja savremenog rataRat je tokom celokupnog razvoja ljudskog drustva ostao neizbezno obelezje i stalni pratilac svih epoha.Uporedo sa nastojanjima coveka da prevazidje rat kao sredstvo za resavanje suprotnosti i sukoba, istovremeno su usavrsavane metode i sredstva rata. Posle II Svetskog rata je vodjeno preko 260 ratova, od kojih je vecina bila rusilacka i nanosila je patnju ljudima. Ljudi su nastojali da svet postane zajednica mira, ali nije bilo zeljenih rezultata. Pristup ovim teznjama imala su 2 suprotna stava: I) teznja za istinskim ujedinjenjem putem stvaranja svetskog drustva u kome ce svi ljudi biti gradjani sveta. Vizija jeste svetska demokratska drzava II) predstavlja tamnu stranu. Ovim stavom se tezi ocuvanju privilegovanog polozaja u drustvu i medjunarodnoj zajednici; upravljanju prirodnim resursima i ljudskim ponasanjem. Rezultat bi bila autoritarna

drzava, cije bi poluge bile:ekonomska exploatacija,politika dominacija i duhovna manipulacija. -Savremeni teoreticari o ratu tvrde da je savremeni rat posledica politike naroda, drzava i drzavnika ili nedostatka razumne i svake druge politike. -Savremeni rat je danas ostao totalni rat, razlika je samo u ispoljavanju tog totaliteta. -Postoje 2 pojma koja su najcesca u primeni: 1) rat u savremenim uslovima 2) savremeni rat Teoreticari pod savremenim ratovima smatraju sve ratove koji su vodjeni u 20. veku. Jedan broj teoreticara smatra da se pod tim pojmom podrazumevaju ratovi vodjeni posle II Svetskog rata. Treci da su to ratovi vodjeni u poslednjoj deceniji 20. i pocetkom 21. veka . def: Savremeni rat predstavlja sukob zaracenih strana potcinjen ciljevima novog vremena i vodjen savremenim ratnim potencijalom. Znacajni su faktori: 1) vreme u kojem se vodi 2) borbene mogucnosti strana koje ga vode 3) kvalitet savremenog ratnog potencijala 4) ambijen u kojem se vodi 5) posledice po medj zajednicu Savremeni su svi ratovi vodjeni u bliskoj proslosti, sadasnjosti i bliskoj buducnosti. To je nuklearni rat koji mogu voditi velike sile jer one raspolazu savremenim sredstvima za vodjenje takvog rata. Za ulogu savremenog rata treba sagledati osnovne protivrecnosti savremenog sveta u kojima oni leze: 1) drustvene protivrecnosti 2) ekon problemi 3) savremeni kolonijalizam (neokolonijalizam) 4) neresena pitanja razgranicenja (teritorijalna) 5) teritorijalne pretenzije 6) istorijski uzroci 7) unutrasnji i medjudrzavni etnicki sukobi 8) nedemokratski sistemi u svetu 9) nepostovanje ljudskih prava i sloboda 10) nelegalne intervencije 11) prekomerna upotreba sile u resavanju unutrasnjih pitanja 12) terorizam 13) vojni uzroci

30. Globalistika teorija o ratuGlobalisticka teorija se naziva i teorija svedimenzionalnog rata. Idejni tvorac je Rejmond Aron. On navodi da: totalni nuklearni rat, s obzirom na stepen razaranja ne omogucava realizaciju bilo kog politikog cilja. To znai da rat ne moze biti produzetak bilo koje pojave jer se tako gubi zakonitost pojave. Karakter rata zavisi od tipa konflikata. Postoje 3 tipa mira: 1) mir zasnovan na ravnotezi

2) mir zasnovan na hegemoniji 3) mir zasnovan na imperijalnim odnosima Zagovornici ove teorije smatraju da je rat proizvod snaga koje razaraju mirnodopsku ravnotezu. Predstavnici ove teorije su:Bzezinski; Grejem; Foler

31. Vojnoelitisticka teorija o ratuVojnoelitistika teorija o ratu esto se naziva i teorija cistog rata. Formulaciju teorije dao je Pol Virilio. Smatra da cisti rat nije ni rat ni mir, nije apsolutni ili totalni rat, to je samo vojna instanca u svojoj izvornosti. Rat moraju voditi profesionalci i onda je to cist rat. Zagovara se ravnoteza straha i prodor vojnog elementa u svakodnevni zivot drustva kroz teznju nametanja teze o ocuvanju mira ratnom masinerijom. Smatraju da je najbolje pobediti neprijatelja bez borbe sto je teza o cisto vojnoj pobedi, a postize se napadom na samu strategiju protivnika. Ostali predstavnici ove teorije su Majkl Hauard, Peter Flajman.

32. Informatiko-psiholoka teorija o ratuOva teorija se naziva i teorija neokortikog rata. Jedan od zagovornika ova teorije je Riard afranski. On smatra da je cilj rata da protivnika potcinimo vlastitoj volji a to znai da se menjaju metode i sreds tva da to postigne. Do rata dolazi kada ljudi odluce da medjusobno suprotstave svoje volje. Osnovni cilj rata je da se protivnik natera ili podstakne da za sebe napravi gori izbor ili da izabere ono sto vi zelite. Cilj rata je da se savlada protivnikova volja. Da se kontrolie i oblikuje ponaanje protivnika ne unitavajui ih.

33. Tehnoloko informatika teorija o ratuOva teorija se naziva i teorija virtuelnog rata. Govori o predstavama koje su dozivele materijalizaciju kroz formu virtuelnog sukoba (rata). Predstavnik ove teorije je an Bodrijar. Razmatra moc manipulacije elementima rata, ako se poseduje odredjeni kvantum moci. Ova teorija predstavlja mogucnost virtuelnog prikazivanja elemenata rata koriscenjem mas medija i tehnoloskih sistema kao sredstava kojima se vrsi manipulacija ljudima i njihovom svescu. Na osnovu takvih predstava u sirim naucnim krugovima se smatra da je to sto se dogadja takvim prikazivanjem iskljuciva tvorevina savremenog doba i predstavla apsolutne tehnicke moci putem savremenih tehnologija informacija. Ostali predstavnici: ak Derida, Dord vab, Tomas Nejgel. Virtuelno prikazivanje stvarnosti je zloupotreba i manipulacija ljudima i njihovom svescu od strane onih koji poseduju veliki kvantum moci.

34. Teorija sukoba civilizacija kao teorija o ratuFormulisao je Samjuel Hantigton. On istice da je osnova savremenih i buducih ratova sukob civilizacija. Sve savremene sukobe civilizacija deli na:

snazne; srednje i slabe. Intenzitet je razlicit, a najjaci je izmedju Zapadne i Islamske civilizacije.Sukobe civilizacija vidi kao sukobe zbog neodgovarajucih granica izmedju njih: "Posto je religija glavna odredjujuca karakteristika civilizacije, ratovi zbog tih granica su uvek ratovi izmedju ljudi razlicitih religija... Rat je ukorenjen u identitetu coveka, najcesce je prouzrokovan neodgovarajucim granicama izmedju razlicitih civilizacijskih grupacija." On smatra da su ovakvi ratovi karakteristicni u periodima preoblikovanja svetskog poretka. Najcesce se javljaju kao komunalni (gradjanski) i kao lokalni ratovi. Izdvaja se 8 civilizacija sukobljenih civilizacija: 1) zapadna 2) hinduisticka 3) konfucijanska 4) japanska 5) slovensko-pravoslavna 6) latino-americka 7) islamska 8) africka Autori koji opisuju sukob civilizacija su Alvin Tofler, Frensis Fukujama i Kristofer Noris.

35. Klasifikacija savremenih ratova prema teritoriji i sredstvima koja se koristeSavremeni rat predstavlja sukob zaracenih strana potcinjen ciljevima novog vremena i vodjen savremenim ratnim potencijalom. *Prema teritoriji koju mogu zahvatiti savremeni ratovi se dele na: 1. Svetske ( zahvatili bi najvei deo teritorije Zemljine kugle i najvei deo ukupnih potencijala meunarodne zajednice.Rat bi mogao biti nuklearni ili hemisko-bioloki ) 2. Meukontinentalne ( zahvatali bi najvei deo dva i vie kontinenta i najvei deo njihovih ukupnih potencijala.Ova vrsta rata mogla bi se karakterisati upotrebom sredstava za masovno unistenje i razaranje ) 3. Kontinentalne 4. Meudravne 5. Unutardravne *Prema sredstvima koja se koriste: 1. Klasicni ( vodie se savremenim konvencionalnim orujem uz primenu savremene tehnologije,posebno informatike ) 2. Nuklearni ( bie svetski ratovi koji predstavljaju pretnju opstanku oveanstva i ljudske vrste ) 3. Hemijsko-bioloski ( podrazumevaju primenu hemijskih i biolokih sredstava,to su sredstva masovnog unitavanja i razaranja ) 4. Kosmiki ( podrazumeva najsavremenije tehniko tehnoloke sisteme kojima se stvara zatitni raketni kiobran iznad neke teritorije. )

36. Klasifikacija savremenih ratova prema strategijama velikih sila i ekonomskom interesu

Savremeni rat predstavlja sukob zaracenih strana potcinjen ciljevima novog vremena i vodjen savremenim ratnim potencijalom. * Prema strategijama velikih sila koje uestvuju u savremenim ratovima: 1. Amerikoj strategiji a ) Sukob visokog intenziteta je opti rat,to je oruani sukob izmeu velikih sila.u svim dimenzijama, gde bi se koristili svi raspoloivi resursi zaraeiih strana. To moe biti nuklearni rat ili strategijski nuklearni rat. U tom ratu opstanak zaraenih strana moe biti doveden u pitanje . b ) Sukob srednjeg intenziteta je rat izmeu dve ili vie drava i njihovih saveznika. U tom sukobu tei se ka postizanju ogranienih ciljeva sa ogranienom utvrenom politikom. To su ratovi iji su ciljevi i sredstva ogranieni i iji je intenzitet nii od sukoba visokog intenziteta . c ) Sukob niskog intenziteta oznaava politiko-vojnu borbu i rat koji je ogranien na odreene geografske prostore. Ne-vojni faktori imaju vanu ulogu u sukobima niskog intenziteta. To je rat koji integrie borbena i neborbena dejstva. To je rat koji je mogue voditi danas i u doglednoj budunosti . 2. Ruskoj strategiji. ( Lenjinovu klasifikaciju ratova ) a) pravedne i nepravedne b) na svetske, regionalne i lokalne. * Prema ekonomskom interesu 1. ratove za osvajanje prostora sa 2. ratove za osvajanje prostora sa 3. ratove za promenu ekonomskih 4. ratove za stvaranje regionalnih 5. finansijske ratove. sirovinskim potencijalima; kvalitetnom vodom; sistema; ekonomskih integracija; i

Ratovi za osvajanje prostora sa sirovinskim potencijalima ve rovatni su u budunosti, jer se svet segmentovao na tehniko-tehnoloki razvijeni i bogati, ali sirovinski iscrpljeni manji deo, i veinski, tehniko-tehnoloki nerazvijen, ali sirovinski veoma bogat. To ce biti esti povodi za voenje rata razvijenih i bogatih protiv nerazvijenih pod razliitim izgovorima. Osnovni sirovinski potencijal je nafta, koja je uzronik brojnih ratova u poslednjoj deceniji 20. veka i poetku 21.veka. Primeri su brojni, a najsveiji su: agresija na Avganistan i Irak i poveano interesovanje SAD i zapadnih zemalja za kaspijski prostor. Ratovi za osvajanje prostora sa kvalitetnom vodom su najverovatniji u skoroj budunosti, jer se sve vie smanjuju rezerve kvalitetne pijae vode. Najvea oskudica se osea na afrikom, amerikom i azijskom kontinentu. Ratovi za promenu ekonomskih sistema u svetu voeni su i do sada, ali e se pod pritiskom velikih sila i razvijenih zemalja voditi i u budunosti. Takvi ratovi imaju kao cilj uspostavljanje ekonomskih sistema u malim i nerazvijenim zemljama prema meri razvijenih i velikih sila (SAD) kako bi se obezbedila tiha" eksploatacija bogatstva kojima odreena zemlja raspolae. Krajnji ishod u zemljama u kojima se, pod razliitim izgovorima, vri promena ekonomskog sistema jeste potpuna ekonomska zavisnost. Ratovi za stvaranje regionalnih ekonomskih integracija voeni su i u drugoj polovini 20. veka, a

nastavljaju se i u 21. veku. Vode se sa ciljem uspostavljanja regionalnih ekonomskih zajednica u kojima e dominirati kapital razvijenih i bogatih,pod izgovorom razvoja trinih ekonomija i privatnog vlasnitva. Sutina je stvaranje potroakog trita sa veim brojem stanovnika, koje moe da prihvati veu koliinu roba razvijenih zapadnih zemalja, sa SAD na elu, gde e se kapital jo bre oplemenjivati (poveanje profita).Finansijski ratovi su ratovi koji su brojni u istoriji ratova, iako nisu pod tim geslom voeni. U savremenim uslovima oni pripadaju neoruanim, ali intenzivnim ratovima, koje nameu razvijene i ekonomski mone zemlje,malim i nerazvijenim zemljama radi stavljanja u zavisan poloaj i daljeg siromaenja putem nepovoljnih kredita i drugih finansijskih nameta. Takvi ratovi e se voditi i u bliskoj budunosti.

37. Klasifikacija savremenih ratova prema vremenu trajanja i vojnom kriterijumuSavremeni rat predstavlja sukob zaracenih strana potcinjen ciljevima novog vremena i vodjen savremenim ratnim potencijalom. *Prema vremenu trajanja: 1. kratkog, (do 30 dana). 2. srednjeg ,(do 6 meseci). 3. dugog (do 3 godine). 4. veoma dugog trajanja. (due od 3 godine, pa i do 100 godina). Milosav Simi smatra da su osnovne vrste upotrebe oruane sile u savremenim uslovima: 1. dravni udari, 2. granini oruani sukobi, 3. graanski ratovi (unutranji), 4. vojne intervencije i 5. rat. To znai da klasifikacija savremenih ratova zavisi od: cilja rata, snaga koje u njemu uestvuju, zahvaene teritorije i posledica po savremene meunarodne odnose.

38. Teorijsko odreenje sistema odbraneSistem odbrane predstavlja skup usvojenih teorijskih stavova, nacina i principa drustvenog, ekonomskog i politickog karaktera na osnovu kojih se drzava priprema za vodjenje ratova. Sistem odbrane predstavlja postojeu i projektovanu strukturu, pripremljenost i funkcionisanje snaga odbrane drava ili koalicija usmerenih na zatitu najviih nacionalnih vrednosti od svih oblika ugroavanja. Sistem odbrane sainjava struktura podsistema, elemenata, veza i procesa meusobno usklaenih tako da se njegov cilj realizuje, odnosno da sistem odbrane ostvari svrhu i namenu utvrenu najviim zakonskim aktima drave. Sistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju,

sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka.

39. Podsistemi u sistemu odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Osnovni podsistemi sistema odbrane jesu: 1. subjekti koji odluuju o njegovoj organizaciji i koji rukovode i upravljaju sistemom; 2. obavetajne i bezbednosne slube ili agencije; 3. oruane snage (vojska, policija, snage za obezbeenje dravne granice i sline formacije); 4. snage civilne odbrane i civilne zatite; i 5. nacionalna logistika sistema odbrane.

40. Kriterijumi klasifikacije sistema odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. KLASIFIKACIJA SO: I - Prema ciljevima strategije odbrane: 1. odbrambeni ( drzava je u svojoj strategiji odredila kao osnovni zadatak vodjenje odbrambenog rata, tj. odbranu osnovnih nacionalnih interesa i vrednosti. Sadrzi je veliki broj malih zemalja ), 2. izolacionisticki ( razvijaju ga zemlje sa autokratskim i diktatorskim rezimima. Imaju malo kompatibilnosti sa medjunarodnom zajednicom ), 3. agresivni ili napadaki (sve zemlje koje imaju aspiracije prema teritorijama drugih zemalja. Ima je najveci broj razvijenioh zemalja). II - Prema strukturi i jaini oruanih snaga: 1. nacionalni, 2 . koalicioni, 3 . mesoviti. III - Prema odnosu drave i oruanih snaga prema kolektivnim sistemima bezbednosti: 1. nezavisni, 2. poluzavisni, 3. zavisni.

IV Prema meunarodnom statusu zemlje 1. povoljni, oni koji su koalicioni 2. nepovoljni, oni koji nisu ukljuceni V - Prema geostrategijskom poloaju i veliini ratita: 1 . centralni-povoljni, 2. tangentni-relativno povoljni, 3 . marginalni-nepovoljni. VI - Prema sistemima i metodima komandovanja oruanim snagama: 1. autonomni ( komandovanje vezano za najvise organe drzavne vlasti. Civilni organi imaju potpuni uvid u sistem odbrane ), 2 . hijerarhijski ( gde elita ima prevagu u izgradnji i komandovanju s.o), 3. partijski ( partija ima upliv ), 4. kombinovani ( ucesce partije, vojne sile, drzve... Jedan deo komandovanja prenet je na NATO, a jedan deo ostavljen je nacionalnim s.o. ).

41. Klasifikacija sistema odbrane i njihove karakteristikeSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Sistemi odbrane se mogu klasifikovati na: 1. Nacionalne sutinu i smisao postojanja i funkcionisanja bilo kojeg nacionalnog sistma odbrane ini reenost drave i njenih institucija da brani suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet samostalno ili uz pomo saveznika.Svoju moc sistemi odbrne temelje na sveukupnim ljudskim, materijalno-tehnikim i duhovnim potencijalima naroda.Nacionalni sistemi imaju odredjene prednosti kao sto su:odbrana dravnih interesa bez prenoenja nadlenosti na saveznike, koalicije ili savez; drave postiu vei stepen izvorne nezavisnosti i samostalnosti u spoljnoj i unutrasnoj politici; drave ostvaruju vii nivo unutranje stabilnosti; nacionalne doktrine odbrane i strategije imaju visok stepen nezavisnosti i dr. 2. Koalicione najee se oznaavaju kao vojno politiki savezi koje formiraju drave na osnovu meudravnih ugovora koja se definiu sva znaajnija pitanja funkcionisanja koalicije.Koalicioni sistemi odbrane imaju odreene slabosti: ogranieni dravni suverenitet i autonomsnost u domenu poslova odbrane; nije zagarantovana potpuna bezbednost drava lanica u sluaju naglih i nekontrolisanih bezbednosnih promena; nacionalne doktrine i stategije su unifikovane i standardizovane; proizvodnja oruja i logistika podrka u znatnoj meri su oslonjene na druge drave. Osnovne karakteristike kolacionih sistema odbrane su: organizacija je zasnovana na integraciji specifinih nacionalnih podsistema i sposobnosti; dominantna je pozicija velih sila; pogodni su za kombinovanje i delovanje snaga na bilo kojem nacionalnom prostoru ili prostoru od zajednikog interesa u regionima; izraen je princip efikasnosti i ekonominosti u angaovanju snaga kroz rastereivanje nacionalnih budeta.

3. Kombinovani predstavljaju kombinaciju nacionalnog i koalicionog sistema odbrane.Na takvom modelu svoju bezbednost najee zasnivaju male drave koje razliku izmeu bezbednosnih potreba i mogunosti nadoknauju kroz saradnju i partnerstvo u vojnopolitikim integracijama.

42. Osnovni principi na kojima poivaju sistemi odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Osnovni principi na kojima poivaju sistemi odbrane su 1. Jedinstvo izraava povezanu, skladnu i kompaktnu celinu svih potencijala zemlje i svih oblika aktivnosti nadlenih dravnih organa od znaaja za odbranu. 2. Profesionalnost podrazumeva da najvanije poslove odbrane obavljaju samo profesionalno i struno osposobljeni kadrovi 3. Efikasnost sutina efikasnosti sistema odbrane je u tome da se njegovom izgradnjom neprekidno odvraa potencijalni agresor od agresije i da u sluaju ako do nje doe obezbedi zatitu vitalnih nacionalnih interesa. 4. Dinaminost podrazumeva pokretljivost i njegovu sposobnost da je u stalnoj vezi sa drugim podsistemima drave i podsistemima iz drugih drava, shodno konkretnim uslovima 5. Elastinost predstavlja sposobnost prilagoavanja novonastalim promenama u neposrednom okruenju 6. Autonomnost ogleda se u postojanju nacionalne logistike koja je u stanju da podri zahteve logistike podrke u skladu sa operativnim potrebama elemenata i podsistema u konkretnoj situaciji

43. Elementi sistema odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Elementi sistema odbrane: 1. odbrambene mere i aktivnosti (-utvrivanje postojanja i proglaavanje stanja opasnosti ili ugroenosti odbrane zemlje ili njene bezbednosti; -preduzimanje mera pripravnosti; -izvrenje mobilizacije; -angaovanje vojske i drugih snaga odbrane) 2. snage odbrane (u sirem smislu su svi subjekti odbrane:gradjani; svi dravni organi i organizacije koje se bave pitanjem odbrane; organi i

organizacije regionalne samouprave; organi i organizacije lokalne samouprave; privredni subjekti( preduzeca svih delatnosti).U uem smislu za ostvarivanje funkcija sistema odbrane neophodno je da za svaku od odbrambenih aktivnosti postoje odgovarajue posebno organizovane, opremljene i osposobljene snage, iji je zadatak da neposredno realizuju te odbrambene aktivnosti, a time i sistema odbrane u celini) 3. poslovi odbrane (sve delatnosti koje preduzima drava, a koje su od neposrednog ili posrednog znaaja za odbranu.To su poslovi koji imaju odbrambeni znaaj, jer im je svrha odbrambeno organizovanje i osposobljavanje snaga odbrane.To su: -utvrdjivanje i sprovodjenje politike odbrane; -procenjivanje moguce ratne opasnosti i opasnosti po bezbednost zemlje; -proglasavanje ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja; -normativno pravna delatnost; --poslovna delatnost; -organizovanje i utvrdjivanje veza za potrebe drzavnih organa ( vojska ); -mobilizacijski poslovi; -razvoj, organizovanje i priprema usluznih i proizvodnih kapaciteta za proizvodnju naoruzanja i vojne opreme; -planiranje,organizovanje i izvrsavanje vojne obaveze i drugih obaveza; -komandovanje vojskom u svim uslovima; -obezbedjivanje finansijskih sredstava za funkcije SO; -upravni i strucni uslovi na sprovodjenju zakona i drugih akata; -inspekcija poslova ili kontrola; -naoruzavanje za potrebe SO; -obucavanje za odbranu i skolovanje kadra; -naucno-istrazivacki rad za potrebe SO.) 4. subjekti odbrane (skupstina kao najvise zakonodavno telo; -saveti ( negde za odbranu, negde za nacionalnu bezbednost, negde za o i nb i sl.); -vlada; -veliki tehnicki sistemi ( PTT, RTS, NIS itd.); -agencije sistema bezbednosti; -gradjani).

44. Odbrambene mere i aktivnosti kao element sistema odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. U odbrambene mere i aktivnosti spadaju: 1. utvrivanje postojanja i proglaavanje stanja opasnosti ili ugroenosti odbrane zemlje ili njene bezbednosti, 2. preduzimanje mera pripravnosti, 3. izvrenje mobilizacije, 4. angaovanje vojske i drugih snaga odbrane.

45. Snage sistema odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Snage odbrane u sirem smislu su svi subjekti odbrane:

1. 2. 3. 4. 5.

gradjani svi dravni organi i organizacije koje se bave pitanjem odbrane, organi i organizacije regionalne samouprave, organi i organizacije lokalne samouprave, privredni subjekti( preduzeca svih delatnosti).

U uem smislu za ostvarivanje funkcija sistema odbrane neophodno je da za svaku od odbrambenih aktivnosti postoje odgovarajue posebno organizovane, opremljene i osposobljene snage, iji je zadatak da neposredno realizuju te odbrambene aktivnosti, a time i sistema odbrane u celini.

46. Poslovi odb rane kao element sistema odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Poslovi SO- sve delatnosti koje preduzima drava, a koje su od neposrednog ili posrednog znaaja za odbranu. To su poslovi koji imaju odbrambeni znaaj, jer im je svrha odbrambeno organizovanje i osposobljavanje snaga odbrane. Poslovi SO: 1 . utvrdjivanje i sprovodjenje politike odbrane, 2. procenjivanje moguce ratne opasnosti i opasnosti po bezbednost zemlje, 3. proglasavanje ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja 4. normativno pravna delatnost, 5. poslovna delatnost, 6. organizovanje i utvrdjivanje veza za potrebe drzavnih organa ( vojska ), 7. mobilizacijski poslovi, 8. razvoj, organizovanje i priprema usluznih i proizvodnih kapaciteta za proizvodnju naoruzanja i vojne opreme, 9. planiranje,organizovanje i izvrsavanje vojne obaveze i drugih obaveza, 10 . komandovanje vojskom u svim uslovima, 11. obezbedjivanje finansijskih sredstava za funkcije SO 12. upravni i strucni uslovi na sprovodjenju zakona i drugih akata, 13. inspekcija poslova ili kontrola, 14. naoruzavanje za potrebe SO, 15 . obucavanje za odbranu i skolovanje kadra, 16 . naucno-istrazivacki rad za potrebe SO.

47. Subjekti odbrane kao element sistema odbraneSistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka.

Subjekti SO: 1. skupstina kao najvise zakonodavno telo, 2. saveti (negde za odbranu,negde za nacionalnu bezbednost, negde za o i nb i sl.) 3. vlada 4. veliki tehnicki sistemi ( PTT, RTS, NIS itd.) 5. agencije sistema bezbednosti, 6. gradjani.

48. Istorijski razvoj sistema odbraneIst razvoj s.o. do kraja I Svetskog rata Izgradnja s.o. je proces koji ne moze biti savrsen i stalno se mora nadogradjivati i prilagodjavati novim uslovima. Izdvaja se nekoliko perioda: U Kini vojska je bila osposobljena i organizovana za velike i daleke pohode. Karakteristika: kampanjsko pozivanje u vojsku i osvajanje tudjih teritorija. Za tako organizovanu i brojnu vojsku morali su da uvedu vojne zakone kojima je regulisano ponasanje, disciplina, pravila vojne sluzbe, nagradjivanja i kaznjavanja..Jezgro vojske cinili su profesionalci jer cesti pohodi nisu trpeli povremenu mobilizaciju. Da bi obezbedile veliku i jaku stajacu vojsku, kineske drzave su uvele regrutovanje seljaka i to se smatra prvim pocecima uvodjenja vojne obaveze. U Grckoj p.n.e. su svi sposobni ljudi bili ratnici pod komandom plemica. Uvodi se pravo vojne obaveze. Organizovana je gradjanska vojska. U Rimu "armija" je bila masa ljudi prikupljenih za vodjenje rata. Zbog ogromnih materijalnih troskova morali su da smanje vojne efektive. Smanjenu brojnost legije su nadoknadjivali visokom obucenoscu, uvezbanoscu, disciplinom, organizacijom, moralom, vestim komandovanjem i profesionalnoscu. Vojska je bila sastavljena od kopnene vojske i mornarice, a pesadija je bila glavni rod. U robovlasnickom drustvu nije bilo naucnog pristupa s.o. Teoreticari smatraju da su za pobedu u ratu bili dovoljni iskustvo, volja i hrabrost. U feudalnom periodu vojna obaveza se zasnivala na nacelu "narodnog poziva", a on je obuhvatao sve slobodne ljude.Karakteristika je da su u vojsci dominantno mesto imali plemici i posednici zemlje, a siromasni slojevi su u rat pozivani samo u slucajevima opstih sukoba. Gradsko stanovnistvo je bilo oslobodjeno vojne obaveze a nisu je sluzili ni slobodni zemljoradnici. Regrutovani su samo seljaci, vecinom koji su bili vezani za zemlju. Veleposednici su se tome protivili jer su im seljaci bili glavna radna snaga.Jezgro vojske su cinili privatni vojnici veleposednika, vojskovodje i visoki komandanti. period od fr. burzoaske revolucije do kraja I Svetskog rata Mirnodopska vojska je postala institucija za obuku gradjana za rat. U vecini evropskih zemalja uspostavljen je stalni sistem vojne obaveze. Osnovna nacela organizacije s.o. u ovom periodu: 1) jedinstvo komandovanja 2) podesno upravljanje organizacijom

3) potrebna samostalnost 4) tesna veza izmedju unutrasnjih delova organizma Vojska sve vise postaje instrument drzave i garantom njene egzistencije.Vojske tadasnjih drzava se dele prema nekoliko kriterijuma: 1) kategorijama vojske 2) znacaju i rodovima vojske 3) taktickim organizmima i organima Prisutna su 3 sistema vojne obaveze: 1) sistem stalnih vojski 2) sistem narodne vojske 3) mesoviti sistem Stvaranje masovnih vojski je opteretilo drzavu. Sefovi drzava ostaju vrhovni komandanti i imaju vojnog savetnika. Industrijska revolucija omogucuje da se vojska bolje snabdeva. Mobilizacija postaje specifican nacin popune jedinica. Sistem vojne organizacije se zasnivao na dvojnoj f-ji: kvalitetu vojske i nacinu popune. Ist razvoj s.o. od kraja I Svetskog rata do danas Sustinska promena se odnosila na: novu organizaciju; pripremu vojske; opremanje savremenim sredstvima; nacin angazovanja vojski i obezbedjenje. Ovaj period karakterise i oktobarska revolucija. Posle nje, 1920. SSSR je dotadasnju stalnu vojsku preveo u milicijsku vojnu organizaciju. U kolonijalnim i okupiranim drzavama evropskog i azijskog kontinenta javlja se otpor fasizmu i kolonijalizmu. Razvoj vojski izmedju 2 svetska rata je bio uslovljen sa nekoliko cinilaca: 1) stanjem dr-ekon odnosa u tadasnjoj medj zajednici 2) ukupnim mogucnostima drzave Kristalisu se 2 tipa vojske: 1) narodna vojska (milicija) 2) profesionalna ili poluprofesionalna (stajaca) vojska Ovo je period modernizacije, mehanizacije i motorizacije vojske. Opste karakteristike: masovne vojske; primena sve slozenije opreme; novi vidovi, rodovi i sluzbe; razvoj oruzja za masovno unistenje. U ovom periodu karakteristicno je da ambijent igra znacajnu ulogu u izgradnji savremenih s.o. Kod kontinentalnih zemalja je teziste izgradnje s.o. u kopnenoj vojsci a pomorskim zemljama je teziste na ratnoj mornarici. Karakterise ga posebno trka u razvoju savremenog naoruzanja i savremenih sistema u okviru obezbedjenja kao f-je oruzanih snaga. U periodu posle II Svetskog rata jedan od naznacajnijih perioda razvoja s.o. je period hladnog rata: 1) to je period ni rata ni mira 2) period najvece trke u naoruzanju 3) period najvecih konfrotacija koje su za posledicu imale stalnu

dogradnju s.o. Savremeni s.o. razvijenih zemalja grade takve sisteme koji ce prevashodno stititi vlastitu teritoriju (raketni sistem SAD). S.o. malih i zemalja u razvoju u znacajnoj meri zavise od pomoci razvijenih zemalja, medjutim, vecina nerazvijenih zemalja tesko obavlja i osnovnu f-ju odbrane zemlje zbog slabih materijalnih mogucnosti zemlje

49. Globalni inioci sistema odbraneGlobalizacija se povezuje sa nastojanjima za uspostavljanjem novog svetskog poretka. Predstavlja povezanost svih procesa u medjunarodnoj zajednici, prvenstveno u ekonomiji, tehnici i komunikaciji, zbog nastojanja megakorporacija da ovladaju potencijalima u svetu. Globalizacija se sve vise sprovodi nasilno, prisutna je u osvajanju trzista malih zemalja. U primeni nasilja, upotrebljava se pojam "neposlusne zemlje". Kroz povezivanje sveta u ekonomskoj, kulturnoj, tehnickoj sferi, u praxi se tezi ostvariti globalno drustvo. Stvaranje novog drustva podrazumeva stvaranje globalne civilizacije koja bi trebala da je harmonicna, prihvatljiva za sve, ali bez privilegovane manjine i bez primene sile. U praxi, megakapital se upreze da gradi globalno drustvo na principima razvijenih i mocnih zemalja. Globalizacija sve vise postaje legalan ali i proces dominacije razvijenih zemalja nad ostalima. Na celu procesa dominacije su megakorporacije SAD uz marginalno ucesce ostalih razvijenih zemalja. Proces se ostvaruje putem: 1) nametanja neoliberalnog razvoja i tranzicije u formi zavisne modernizacije 2) deteritorijalizacije suvereniteta ncionalnih drzava 3) kulturnog imperijalizma 4) proizvodjenja i podsticanja unutrasnjih kriza i sukoba 5) direktne intervencije 6) stvaranjem stalnih pretnji miru U suprotstavljanju globalizaciji istice se islamski fundamentalizam, jer nisu zastupljeni i njihovi interesi. U sustini, on takodje zeli da vlada svetom, samo uz primenu drugih sredstava i metoda. Najznacajniji proizvod globalizacije je to sto mnoge drzave u medjunarodnoj zajednici gube tradicionalne elemente drzavnosti: suverenost i mogucnost resavanja unutrasnjih problema prema vlastitim interesima.

50. Regionalni inioci sistema odbrane1 ) neuskladjenost regionalnih drzavnih interesa 2 ) potreba ostvarivanja nacionalnih interesa 3 ) procesi regionalnog povezivanja 4 ) posedovanje regionalnih prirodnih bogatstava 5) postojanje regionalnih kriza i zarista 6) gubljenje suvereniteta 7 ) interesi regionalnih organizacija i asocijacija 8) tranzicioni procesi 9) stanje ekon razvijenosti regiona 10 terorizam

11 ) trgovina drogama, ljudima, organima 12) medjudrzavna korupcija i mito 13 ) neresena ljudska i gradjanska prava i slobode Sistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode , identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka

51. Lokalni inoci sistema odbrane1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) postojanje neuralgicnih (kriznih) podrucja etnicki i religijski sukobi neravnomerna ekon razvijenost zemalja stepen povezanosti sa medj zajednicom geostrateski i geopoliticki polozaj zemalja postojanje kriminala, korupcije, mita i mafije prenosenje transnacionalnog terorizma stanje u regionu nepovoljni uticaji geografskog faktora

Sistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka

52. Interni inoci sistema odbraneInterni cinioci sistema odbrane imaju bezbednosni, politicki,ekonomski, demografski, tehnicko-tehnoloski, socijalni, kulturni i eticki karakter. Oni prezentuju sve osnovne oblasti drustvenog zivota i osnovne funkcije drzave. (Bezbednost, -Politika, -demografija,-ekonomija -nacionalni ili drzavni interesi, -nacionalne manjine, -zivotna sredina) Sistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka

53. Demografski inioci sistema odbraneDemografski cinilac opredeljuje velicinu ljudskih resursa za sistem odbrane i vojsku u ratu i miru. Od njega zavisi i nivo angazovanosti stanovnistva za potrebe odbrane. Najbitnija je bioloska struktura koja obuhvat a starost i pol. Takodje je bitna i struktura stanovnistva po aktivnosti i u okviru nje procena radno sposobnog stanovnistva. Ucesce stanovnistva od min 2% ukupnog stanovnistva koje cini mobilizacijsko naprezanje u direktnoj je vezi sa kvantitativnim obelezjem stanovnistva .

Sistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka.

54. Politiki inioci sistema odbranePoliticki cinilac manifestuje se kroz razlicite sadrzaje drustvenog zivota, pocev od upravljanja sistemom odbrane, obezbedjivanja resursa za nesmetano funkcionisanje sistema odbrne u miru i u ratu, do uticaja na moral pripadnika sistema odbrane.Politicki cinilac je uslovljen i programskim delovanjem i odnosom politickih subjekata prema sistemu odbrane u celini i njegovim elementima i podsistemima. Sistem odbrane je oblik organizovanja, pripremanja i aktivnog angazovanja svih subjekata odbrane i materijalnih izvora u odvracanju, sprecavanju agresije, vodjenju oruzane borbe i neoruzanih oblika otpora radi odbrane i zastite slobode, identiteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka