JER SA SEMENOM SVE POČINJE...no

vosads

ki

Novi Sad • II godina • br. 71• četvrtak, 23. 6. 2016. • 19 dinara

RepoRteR otkRiva sve o dosijeu koji potResa sRpsku javnost

savamalu dRma biznismen

iz novog sada

Ko je Dušan Miljević, čovek koji se nalazi u centru afere s dosijeom Savamala? Kako se uspinjao u poslovnom

svetu? Sve o njegovom usponu i padu u poslu s telefonima i njegovom ulasku u biznis s nekretninama

2

КУЛТУРЕКУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs

23. JUN 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Milorad Bojović

novisad.press@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Zoran Surla, isidora Filipov,

Marija Magdalena idei Trifunović, ljiljana Zrnić

redakcija@nsreporter.rs

Saradnici aleksandar Pavlović, Siniša kostić

FoTo-rePorTer

Marko dabetić

lekTori Biljana rac, Mirjana lekić

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

direkTor korPoraTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774

office@nsreporter.rs

Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65

hypo alpe adria Banka a. d. Beograd marketing@nsreporter.rs

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Bačkopalanački

nedeljnik.www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i

odgovorni urednik Milorad Bojović God. 1, Novi Sad: Lokal Media Novi

Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Nedeljno.

ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter

COBISS.SR-ID 293986823

uvodnik

Gotovo da nema Srbina koji drži do sebe a da posle tri čaše rakije neće reći da smo još od cara Dušana žrtve stal-ne montaže. Tu defetističku, samoubilačku mantru jedna-kim intenzitetom šire Saša

Janković, Rodoljub Šabić, Vojislav Šešelj i Sanda Rašković. Prvi uz pomoć saopštenja i tribina, drugo dvoje iz Skupštine Srbije. Dve naoko potpuno različite ideologije paralelno funkcionišu kao deo istog projekta.

Četvorka nespojivih deluje po istovetnom modelu. Obelodanjivanjem skandala usmere-nih protiv Srbije pokušavaju da ukinu stvar-nost, istovremeno se predstavljajući kao branioci ekstremno suprot-stavljenih principa. Simula-cijom sukobljenosti oni za-pravo održavaju jedni druge u životu. Jer, kao što levica ne može bez desnice, tako ni antisrpska kampanja nije moguća bez nacionalističkih fantazmagorija.

Uz potporu neustrašive Olje Bećković, bivšeg direk-tora Cije Dejvida Petreusa, američkog i engleskog ambasadora, Oebsa, zaštitnik građana širi fikciju o Srbima kao zlostavljačima pedera, lezbijki, azilanata, manjina, većina, vanzemaljaca. Njegov sa-brat Rodoljub Šabić, koji tečnije misli nego što govori, neprestano tvrdi da Srbija nije država, nego rodovska zajednica, a da Srbi još uvek nisu otkrili vatru. Šešelj, Sanda i njihove stranke služe kao dokaz da te tvrd-nje nisu sasvim bez osnova.

Neka mi ne zameri predsednik Nikolić i njegove kolege po kazanu, usudiću se da ka-žem da srpski problem nije u rakiji. Još ma-nje u Srbima. Nažalost, nismo mi autori tač-ne, ali po nas štetne teorije da smo ozidali kuću u pogrešnom sokaku. Mi samo idiot-ski ponavljamo podmetnuti obred samou-ništenja.

Činjenica je da protivrečna stvarnost ne postoji od juče niti su dva tobožnja zaštit-nika građanskih i ljudskih prava i dvoje bra-nilaca srpske nejači i državnosti njeni jedini

protagonisti. Jedna od prvih lekcija koju uče operativ-

ci svih vrsta – političari, borci za ljudska prava, predstavnici nezavisnih institucija – glasi: diskreditacija subjekta operativne obrade vrši se tako što se unapred osmisli i plasira teorija identična njegovim interesi-ma. S vremenom ona postane toliko bizarna da počinje delovati kao autoimuna bolest, kao trojanac koji napada antivirus program uništavajući sistem kompjutera koji brani.

Kad je nastao srpski kolektivni politički i intelektualni artritis? Odmah po lansira-nju teorije da smo odabrali visokofrekventni carski drum za sadnju svoje sudbinske šljive. Potom su stvoreni terapeuti propasti koji su

to tačno zapažanje pretvo-rili u degeneričnu fikciju o svesrpskoj zaveri. Kao svoj antipod dobili su demistifi-katore, borce za demokrati-ju čiji je zadatak da nas liše demokratije.

Pre nego je Janković po-stao srpski Don Kihot, a Ša-bić iz komunističkog fraka uskočio u demokratsko odelo, kreatori zakulisnih

igara došli su na ideju da Srbe upropaste do-vođenjem na vlast Slobodana Miloševića. Po-sle su stvorili DS, DSS i SPO s jedne, i SRS s druge strane, da Slobi glume opoziciju. DS je imao sličnu, ali napredniju ulogu od Mi-loševića. Ipak, cilj svih njih bio je isti – biti opozicija Srbiji. Uglavnom za pare. Iznutra ili spolja, važno je bilo Srbiju proizvesti u ze-mlju u kojoj se i danas, 16 godina po svrgava-nju Miloševića, još uvek traga za točkom.

Ringišpil propadanja i dalje nije zaustav-ljen. Sinergijski časovnik nacional-šovinista i demokrata odbrojava novu dimenziju simu-lirane stvarnosti. Iste gazde trljaju ruke kad Šabić i Janković brane stav lažnih boraca za demokratiju da pomisao o Srbima kao žrtva-ma predstavlja zločinački poduhvat, i dok Še-šelj i Raškovićeva tvrde da ostatak sveta, a naročito Amerika, Engleska i Vatikan ne rade ništa drugo nego samo smišljaju svireposti za svesrpsko uništenje. Korist od takvog de-lovanja imaju svi – osim Srba.

Šabić, Janković, Šešelj i Sanda na istom zadatkuIste gazde trljaju ruke kad Šabić i Janković brane stav lažnih boraca za demokratiju da pomisao o Srbima kao žrtvama predstavlja zločinački poduhvat, i dok Šešelj i Raškovićeva tvrde da ostatak sveta, a naročito Amerika, Engleska i Vatikan ne rade ništa drugo nego samo smišljaju svireposti za svesrpsko uništenje

četvorka nespojivih deluje po istovetnom modelu.

Simulacijom sukobljenosti oni zapravo održavaju jedni druge u životu. antisrpska

kampanja nije moguća bez nacionalističkih

fantazmagorija.

23. JUN 2016.

4 23. JUN 2016.

nsreporter.rs

5

12miliona dinara

dobila je Galerija Matice srp-ske, institucija od nacional-nog značaja, od Ministarstva kulture i informisanja u okvi-ru redovnog finansiranja. Novac će biti uložen u sana-ciju krova i depoa na trećem spratu objekta.

500.000izbeglica

prošlo je kroz Suboticu to-kom aktuelne migrantske krize. Poslednja izbeglička kriza u Subotici bila je deve-desetih godina kada je oko 15.000 izbeglih i prognanih iz BiH, Hrvatske i s Kosova našlo utočište u tom gradu.

14.500zaposlenih

već je otišlo iz državne upra-ve, čime je Srbija ispunila ovaj uslov četvrte i pete re-vizije aranžmana sa MMF-om. Iz republičkih organa otišlo je 8.511 radnika, iz APV 250, a iz lokalnih organa vla-sti 5.751.

4.744 nelegalne firme

poslovale su u 510 stanova, otkrila je inspekcija, a saop-štio NALED. Nakon kontrola podneto je 2.156 prijava za kažnjiva dela i 783 prekršaj-na naloga.

Pratimo svi #EURO2016, ali ajde da ispratimo i odbojkaše! Već dve pobede u #volleyballworld2016.

Borko Ilić, političar

Fiskalni savet: penzije treba da budu zamrznute i u 2018.

A da probate sa zamrzavanjem penzionera?

Goran Paunović, političar

Opšte je poznato da rasprave na Tviteru između potpredsednika i predsednika

stranke podižu rejting stranke. I dokazuju zrelost pojedinaca.

Goran Radojev, političar

Osiguravali vodovodnu mrežu za slučaj požara! Čuo sam za razne oblike

potkradanja države i državnih firmi, ali ovo je potpuno nadrealno!

Milenko Jovanov, političar

#Tweetsider

23. JUN 2016.

XXX

10. SEPTEMBAR 2015.10. SEPTEMBAR 2015.6

subota, 18. junIzložba gljiva u Dunavskom parkuPod nazivom „Gljivari gradu za zdrav život daju nadu” održana je izložba gljiva u Saletli u Dunavskom parku.

Prikazane su samonikle gljive ubrane na Fruškoj gori i okolini, kao i brojne fotografije koje govore o ulozi gljiva u eko-sistemu.

Organizovano je i druženje s najboljim novosadskim gljivarima koji su odgovarali na pitanja o jestivim, lekovitim i otrovnim gljivama.

Starije posetioce je najviše zanimalo koliko je isplativo gajenje pečuraka i šampinjona, dok su deca uživala u raznovrsnim bojama i oblicima ovih plodova prirode.

petak, 17. junGradsko zelenilo nakon oluje uklonilo 20 stabala Ekipe Javnog komunalnog preduzeća Gradsko zelenilo

uklonile su više od 20 stabala koje je prethodne noći srušio

olujni vetar. Na nekoliko mesta u gradu čak su srušene i ograde.

Uz porušeno drveće, s novosadskih ulica sklonili su i mnoštvo grana.

Gradsko zelenilo najavljuje da će u narednom periodu biti ponovljen

pregled stabala i grana kako bi se uklonilo sve ono što je zbog olujnog

vetra postalo opasno po bezbednost građana i imovine. Što se tiče

preventive, Gradsko zelenilo je u periodu mirovanja vegetacije detaljno

pregledalo sve drveće na zelenim površinama koje su u nadležnosti ovog

preduzeća i obrezalo sve grane koje su bile suve ili bolesne i sklone padu.

nedelja, 19. jun Ostaju subvencija za

privatne vrtiće

Novosadski odbor Srpske napredne stranke saopštio je da nije istina da će subvencije za

boravak dece u privatnim vrtićima biti stopirane, već se smanjuju samo iznosi za jul i avgust jer je procena da

će kapaciteti biti popunjeni sa 50 odsto. – Situaciju u vrtiću Radosno detinjstvo komentarišu

oni posle čije vlasti je ta ustanova ostala u dugovima od preko 800 miliona dinara. Gradska vlast predvođena SNS-om u protekle četiri godine mandata uspela je

da sanira „kataklizmu” u Predškolskoj ustanovi koju je zatekla 2012. godine. Novi Sad je kao prvi

grad u Srbiji uveo finansiranje boravka dece u privatnim obdaništima, a liste čekanja su

svedene na minimum, a očekuje se da će biti potpuno ukinute

– kažu u SNS-u.

četvrtak, 16. jun

Otvoreno Svetsko

prvenstvo u sportskom ribolovu

Svečano otvaranje Šestog svetskog prvenstva

u sportskom ribolovu fider tehnikom u Domu Vojske

Srbije okupilo je 168 takmičara iz 28 zemalja, koji su potom

odmerili umeće i sreću u pecanju bele ribe na kanalu DTD.

Učesnike su pozdravili član Upravnog odbora Svetske

ribolovačke federacije Jan Fan Šendl, predsednik Saveza

sportskih ribolovaca Srbije Dragan Bošković i šef kabineta

gradonačelnika Aleksandar Petrović.

Tri godine pošto je grad pobrao sve lovorike

za organizovanje Svetskog prvenstva u

ribolovu, pripala nam je ponovo čast

da ugostimo najbolje sportske

ribolovce. Ovo je vrlo masovan

i popularan sport i u našoj

zemlji, nije olimpijski, ali

bi mogao biti 2024.

godine – rekao je

Petrović.

10. SEPTEMBAR 2015.

nsreporter.rs

10. SEPTEMBAR 2015. 7

sedam

nsdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

sreda, 22. junRenovirano igralište

u vrtiću maslačak

gradonačelnik novog Sada miloš vučević posetio je vrtić maslačak u kojem je u okviru projekta „veliko srce” renovirano

igralište i obezbeđen novi mobilijar. projekat „veliko srce”, koji su pokrenuli eurobanka i fondacija ana i vlade divac, postoji već šest

godina, a od 2010. pomogao je rekonstrukciju 36 vrtića i osnovnih škola na radost više od 15.000 dece.

– vrtić maslačak je pre 25 godina proglašen prvim ekološkim vrtićem i Srbiji. vaspitno-obrazovni program se odvija i na srpskom i na mađarskom jeziku,

a pohađaju ga i mališani kojima je potrebna posebna pažnja. drago mi je što je saradnja između grada i predškolske ustanove s eurobankom i fondacijom ana

i vlade divac ovoga puta usmerena baš na ovaj objekat, jer je to pravo mesto za projekat „veliko srce”. verujem da će renoviranje igrališta i nov mobilijar

doprineti da sva deca koja ovde dolaze kvalitetno provode svoje slobodno vreme i da uživaju u detinjstvu – istakao je gradonačelnik miloš

vučević.

ponedeljak, 20. junKonkurs za izložbe u Kulturnom centruKulturni centar novog Sada raspisao je konkurs za samostalne i grupne izložbe u 2017. godini.

Konkuriše se za oblast savremene likovne umetnosti, u galerijama likovni salon (Katolička porta 5) i mali

likovni salon (bulevar m. pupina 9) i fotografije, dizajna i primenjene umetnosti u galeriji Kluba tribine mladih (Katolička porta 5, ii sprat).predložena izložba radova, koji nisu stariji od pet godina, treba da bude spremna za postavku već od januara

2017. dokumentaciju za izložbu slati na imejl: konkursi Kulturni centar novog Sada, likovni salon, Katolička

porta 5, s naznakom „Konkurs za izložbu u 2017” ili doneti lično na istu adresu radnim danom od 10 do 20 sati.

petak, 17. junGradsko zelenilo nakon oluje uklonilo 20 stabala ekipe javnog komunalnog preduzeća gradsko zelenilo

uklonile su više od 20 stabala koje je prethodne noći srušio

olujni vetar. na nekoliko mesta u gradu čak su srušene i ograde.

uz porušeno drveće, s novosadskih ulica sklonili su i mnoštvo grana.

gradsko zelenilo najavljuje da će u narednom periodu biti ponovljen

pregled stabala i grana kako bi se uklonilo sve ono što je zbog olujnog

vetra postalo opasno po bezbednost građana i imovine. Što se tiče

preventive, gradsko zelenilo je u periodu mirovanja vegetacije detaljno

pregledalo sve drveće na zelenim površinama koje su u nadležnosti ovog

preduzeća i obrezalo sve grane koje su bile suve ili bolesne i sklone padu.

utorak, 21. junGotova prva zgrada sa socijalnim stanovima

Stambena zgrada sa 35 stanova u Kisačkoj ulici, koju gradi Stambena agencija grada novog Sada,

konačno je završena. direktor agencije ratko rogan kaže da stanovi socijalne gradnje odnosno stambene podrške sigurno pre septembra neće biti useljeni, a možda i duže.– po uvođenju komunalne infrastrukture grad treba da

utvrdi ko i pod kojim uslovima može konkurisati za kupovinu stana pošto će se prodavati ispod tržišne vrednosti. očekujem

da nov saziv Skupštine grada formira komisiju koja će utvrditi kriterijume, objaviti konkurs i napraviti rang-listu

zainteresovanih porodica – naveo je rogan.Stanovi su površine od 35 do 70 kvadrata. u toku je izrada

idejnog projekta radi izgradnje još jedne zgrade iste namene za socijalno stanovanje na placu u ulici

momčila tapavice na novom naselju, gde je u planu objekat sa šest lamela i 160 stanova.

8

pod lupom

Na evropsko prvenstvo u ro-botici „Eurobot” u Parizu otišle su tri ekipe s Fakul-teta tehničkih nauka i sve su bile u prvih deset! Eki-pa MBS je drugoplasirana, studenti okupljeni u tim

M41+ osvojili su treće mesto, a Memristor deveto mesto u konkurenciji 33 ekipe iz 18 zemalja. Svi su oni studenti Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment i Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Da je postojalo ekipno rangiranje, Srbija bi, zahvaljujući njima, u Francuskoj ubedljivo pobedila.

Roboti željni slave. Tema takmičenja bila je robot na plaži.

– Svi su napravili robota koji može da se koristi na moru ili reci za uobičajene radnje – da sklanja đubre, donosi ležaljke, otvara kišobrane... Stvar je u tome što to ne radi sam, nego se trudi da za 90 sekundi posti-gne što više, dok oko njega zuje drugi roboti, takođe željni slave. Zbog toga program koji pokreće robota mora da bude toliko osetljiv da vodi računa i o potezima konkurencije, da pre njih uradi ono za šta je programiran – objašnjava Ivan Brzica.

Prednost ekipa iz Srbije je u tome što us-pevamo da rešavamo sve probleme, kaže Nenad Peleš.

– Dočekale su nas dimenzije terena sasvim drugačije nego u najavi. Dok su se ostali hva-tali za glavu, mi smo za dva dana uradili po-sao s kojim bi se neko mučio pola godine. U tome je naša prednost, odmah shvatamo suštinu problema i rešavamo ga na licu me-sta – ističe Nenad.

Studenti iz drugih zemalja pravili su ro-bote od kvalitetnijih i lepših materijala, ali im to nije mnogo pomoglo.

– Najinteresantnije nam je bilo kad su počeli da stižu predstavnici ostalih ekipa i gledaju šta mi to radimo, kako bi spremili taktiku protiv nas. I te kako su bili svesni koliko mi znamo, kao i da njihovi roboti s najsavremenijim senzorima na takmičenju neće biti bolji od naših – kaže asistent na FTN-a Jovica Tasevski.

Doktor za dizel. Roboti iz Pariza, na neki način, imaju tužnu sudbinu.

– Pravila kažu da posle završetka takmi-čenja svi primerci moraju da se razmonti-raju, a delovi se koriste ponovo dogodine. Ali nama ostaje znanje i praksa. Koliko je ona važna, najbolje govori detalj s granič-nog prelaza Horgoš. Autobus je otkazao po-slušnost, a naš kolega Nenad Iličić, doktor za dizel-motore, stavio je prste gde treba i upalio motor uz ovacije putnika na redovnoj liniji – kažu sa FTN-a.

Da bi otišli u Pariz, morali su najpre da učestvuju na državnom prvenstvu. Osvo-jili su prva tri mesta, ali na put se ne ide bez para.

– Nikako ne bismo mogli sami, srećom, uz nas su stali FTN, Novosadski univerzitet, privrednici i građani Novog Sada. Pojedine delove čak smo kupovali po novosadskim pijacama i odlično su se pokazali – rekao je Đorđe Rajić.

Svi studenti FTN-a ističu kako su ponosni što su i oni u Parizu, nakon Novaka Đokovi-ća, tako dobro predstavljali Srbiju.

– Jako je lepo kad u inostranstvu sretnete kolege koje studiraju isto što i vi, a oni vas gledaju kao nekog ko zna više i bolje. To nas gura napred, želimo da svetu dokažemo da vredimo isto koliko i oni, iako možda tamo neko i ne misli tako – kaže Nenad Peleš iz ekipe M41+.

Roboti nisu izumrli, naprotiv, življi su

nego ikad, samo ih kod nas nema. – Zablu-da je da roboti uzimaju posao čoveku, a isti-na je da Nemačka, zemlja s najvećim pro-centom tih mehaničkih pomagača u Evropi, decenijama uvozi radnu snagu. Ni u Japanu, vodećoj globalnoj robotičarskoj sili, niko se ne žali da nema posla. Naprotiv, roboti ra-zvijaju privredu svake zemlje, podižu bru-to proizvod i otvaraju radna mesta za ljude – ističe Tasevski.

Roboti rodoljubi. Pa ipak, u Srbiji ih je i dalje neznatno. U retkim preduzećima koja ih i drže, obično je po primerak-dva. Izuzetak je kompanija Fijat automobili Sr-bija, tamo rade na farbanju i lakiranju, ali svi odreda su italijanski. Nema tu domaće pameti.

Na hipotetičko pitanje „Koje bi prve tri stvari uradili da vam Vučić kaže da roboti-zujete Srbiju”, ftnovci odgovaraju:

– Ne postoje prve tri stvari, roboti mogu da uđu u svaku poru života a ne samo privre-de. Industrija se podrazumeva, ali isto tako i usluge, poljoprivreda, saobraćaj, turizam, IT sektor, medicina, pomoć u kući i osobama s posebnim potrebama...

Čak tri ekipe sa FtN-a među deset Najboljih

Novosadski roboti osvojili evropu

Ekipa MBS je drugoplasirana, studenti okupljeni u tim M41+ osvojili su treće mesto, a Memristor deveto mesto u konkurenciji 33 ekipe iz 18 zemalja

reporter vas vodi u bioskop.

petak, 24. jun1 x 2 ulaznice

mesto zločina (22.35)

ponedeljak, 27. jun 1 x 2 ulaznice

dan nezavisnosti 3d (22.30)

pozovite nas u četvrtak od 12 do 12.10 na broj telefona 450-261.

Autor: Zoran surla

23. JUN 2016.

nsreporter.rs

9

Prva sednica Skupštine gra-da Novog Sada održana je u petak, 17. juna i odbornici su izabrali najuže rukovod-stvo ovog tela. Prvi zadaci novog saziva biće usme-reni k nastavku započetih

poslova. O koalicijama za izvršnu vlast još uvek nema reči, a prema najavama, trebalo bi da bude izabrana za desetak dana.

Predsedavajući konstitutivne sednice Skupštine grada Novog Sada bio je najsta-riji odbornik Tihomir Nikolić (PUPS) i pre početka rada sednica je počela minutom ćutanja za preminulog bivšeg gradonačel-nika Đuru Bajića, na zahtev SRS-a.

Odlukom više od polovine odbornika za predsednika Skupštine izabran je Zdravko Jelušić (SNS), na predlog Srpske napredne stranke.

Zadaci novog saziva će, pre svega, biti usmereni k nastavku započetih poslova.

– Nastavak politike završetka velikih in-vesticionih ciklusa, finiš promocije grada za Evropsku prestonicu kulture, za Omla-dinsku prestonicu Evrope, pripreme za sve velike događaje koji su pred nama, od Exita i tih letnjih i jesenjih festivala i događaja. Ali ono što je bitno jeste to da grad i u ovom periodu, nazovimo to političkim interme-com, funkcioniše sasvim normalno – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Prema njegovim rečima, o saradnji sa SPS-om tek predstoje pregovori, ali da od-luka o potencijalnom učešću SPS-a u grad-skoj vlasti neće zavisiti od odluke o saradnji na drugim nivoima vlasti.

U SPS-u su potvrdili da pregovori još nisu završeni.

– Što se nas tiče, mi smo principijelno po-držali izbor predsednika Skupštine RS, kao i APV, i danas ćemo podržati ovaj predlog. Mi smo se i u predizbornoj kampanji izja-snili da ćemo pregovarati sa SNS-om oko našeg učešća u vlasti – naveo je Slobodan Cvetković.

On kaže da bi nakon konstituisanja grad-ske vlasti trebalo da se reše rukovodstva javnih preduzeća i rebalans budžeta.

Srpska radikalna stranka najavila je da će novi saziv skupštine imati žestoke politič-ke polemike, što su pokazali i na konstitu-tivnoj sednici glasajući protiv predloženih predsedavajućih, ne želeći da se bave indi-viduama, iako su dodali kako očekuju da će s izabranima imati korektnu saradnju.

Liga socijaldemokrata Vojvodine potvr-dila je da u Pokrajini neće biti deo izvršne vlasti, a kada je reč o gradu, kažu da još uvek nisu dobili nikakav poziv. Demokrat-ska stranka tvrdila je da se gradska vlast ne pravi u Novom Sadu, nego na drugom mestu pošto se na prvoj sednici bira samo najuže rukovodstvo.

Izvršna vlast trebalo bi da bude formi-rana za desetak dana na narednoj sednici gradskog parlamenta, kada će biti izabran gradonačelnik i članovi Gradskog veća, na-javio je Miloš Vučević.

Održana kOnstitutivna sednica nOvOsadskOg Parlamenta

sns-u mesto predsednika skupštineZa Zdravka Jelušića, pored odbornika iz koalicije oko SNS-a, glasali su predstavnici dveju manjinskih listâ i koalicije oko SPS-a

Autor: marija magdalena idei trifunovićFoto: marko dabetić

23. JUN 2016.

10

pod lupom

Igor MIrovIć preuzeo vlast u vojvodInI od Bojana pajtIća

Šta su planovi vlade koju predvodi Igor Mirović iz srpske napredne stranke? Koji su prioriteti većine koju čine sns, koalicija oko sps-a i savez vojvođanskih Mađara?

za četIrI godIne preporodIćeMo

vojvodInu23. JUN 2016.

nsreporter.rs

11

Igor Mirović iz Srpske napredne stranke, za čiji je izbor od 120 posla-nika glasao 81 poslanik u Skupštini Vojvodine, novi je predsednik voj-vođanske vlade. Novu koaliciju čini lista okupljena oko naprednjaka, kao i poslanici Socijalističke partije Sr-

bije, Jedinstvene Srbije i Saveza vojvođan-skih Mađara.

Protiv izbora Igora Mirovića glasali su poslanici iz Srpske radikalne stranke, De-mokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i pokreta „Dosta je bilo”. Dva poslanika koalicije „Mađarski pokret – De-mokratska zajednica vojvođanskih Mađara” bila su uzdržana.

Jednak tretman za sve. Nova Po-krajinska vlada ima 12 resora, a na čelu njih osam su kandidati koje je predložio SNS, dok su preostala četiri resora podeljena koalicio-nim partnerima SPS-u, SVM-u i predstavni-cima stranaka koje su nastupile s naprednja-cima na izbornoj listi – Pokretu socijalista i Socijaldemokratskoj partiji Srbije.

– Ekonomski razvoj je prva i najznačajni-ja tačka programa nove vlade u okviru kog će poseban akcenat biti stavljen na razvoj poslovne infrastrukture i privlačenje inve-sticija. Naš uspeh meriće se brojem fabrika i novozaposlenima. Pokrajinska administra-cija biće na raspolaganju svim potencijalnim investitorima u Vojvodini, a velika pažnja biće posvećena politici za razvoj poljopri-vrede – rekao je u ekspozeu novi pokrajinski premijer Igor Mirović.

On je istakao da se kao ključni cilj nove Pokrajinske vlade postavlja politika koja tre-ba da dovede do saradnje s Vladom Srbije na svim nivoima i sa svim lokalnim samo-upravama, a ne samo s nekim kao što je to bilo do sada.

– Politika sukoba između pokrajinske i republičke vlasti mora ostati u prošlosti i da se nikada više ne ponovi. Prvi princip nove politike Pokrajinske vlade biće jasan okvir podele nadležnosti, zasnovan na Usta-vu i previdiv model finansijera ekonomskog razvoja. Nova Pokrajinska vlada će najviše energije potrošiti na privlačenje domaćih i stranih investicija, što će biti glavni opera-tivni prioritet, a naš uspeh meriće se brojem novih fabrika i brojem novih zaposlenih u njima – kazao je Mirović i dodao da će jedan od najvažnijih zadataka administracije biti zaštita manjinskih prava.

Velike investicije. Mirović je u nared-ne četiri godine najavio velike infrastruk-turne investicije u Vojvodini, a nova Pokra-jinska vlada podeliće ih u četiri velike grupe, a u svakoj će brigu voditi posebni projektni timovi. Prvo velike državne investicije na teritoriji Vojvodine: pruga kroz Vojvodi-nu, pruga Beograd–Budimpešta, priprema projekta i početak radova na izgradnji auto-puta Novi Sad – Ruma, Beograd–Zrenjanin, Beograd–Vršac–Temišvar.

Mirović je rekao novinarima da će prvi prioritet biti ostvaren u saradnji s Vladom

Srbije i s lokalnim samoupravama u AP Voj-vodini, koje će zajednički raditi na realizaciji projekata koji će doprineti bržem ekonom-skom razvoju.

– Govoreći o finansiranju AP Vojvodine i pronalasku alternativnih izvora finansira-nja, Mirović je rekao da je nemoguće oče-kivati bilo kakav napredak sa sistemom u kome se u Pokrajini samo čekaju transferna sredstva iz Republike, već se moraju pro-naći druga rešenja, a kao jedan od načina naveo je finansiranje iz već postojećih kre-ditnih linija.

– Napravićemo ozbiljne promene. Ja hoću da napravim poslovni model, a ne politič-ko-birokratski model koji je do sada bio na snazi. Sve što budemo radili biće vidljivo i znaćemo rezultate baš kao što sada znamo da pre dve godine nismo imali ništa urađe-no za projekat auto-puta Novi Sad – Ruma s tunelom kroz Frušku goru, a da sada imamo u potpunosti gotov projekat i urbanistički plan, te da nam sada sledi rešavanje imo-vinsko-pravnih pitanja kako bismo mogli da počnemo s radovima – rekao je Mirović.

Spisak želja. Kao drugi prioritet Mi-rović je najavio razvoj poljoprivrede, što, kako je kazao, podrazumeva razvoj malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, ra-zvoj sistema za navodnjavanje i svih drugih faktora koji utiču na rast i razvoj poljopri-vredne proizvodnje, a treći prioritet je od-nos s nacionalnim manjinama – nacional-nim zajednicama.

– Uveren sam da je tim koji sam predsta-vio i predložio za sastav Pokrajinske vlade izuzetno kvalitetan i da je sposoban da rea-lizuje ono što sam najavio pred poslanicima obrazlažući program vlade. Siguran sam da ćemo posle četiri godine mandata moći da se podičimo onim što ostaje iza nas – rekao je Mirović.

Mirović je najavio i kompletnu analizu fi-nansijskog stanja, jer je u poslednjih neko-liko dana bilo nekih aktivnosti koje treba proveriti.

Opozicija iz DS-a i LSV-a Mirovićev plan okarakterisala je kao „spisak lepih želja” bez jasnih mehanizama kako on da se izve-de, ali su najavili podršku svim predlozi-ma nove vojvođanske vlade koji bi mogli da utiču na poboljšanje života u Pokraji-ni. Predstavnici SRS-a rekli su da između DS-a i SNS-a nije značajna razlika i da će biti protiv politike koja sluša naloge iz ino-

stranstva, a koja je, prema njihovoj tvrdnji, upropastila državu.

Ambiciozan plan. Predsednik Skupšti-ne Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da je program Pokrajinske vlade, koji je predsta-vio novoizabrani predsednik Igor Mirović, ambiciozan, ali u isto vreme i realističan jer ukazuje na sve probleme s kojima se naše društvo susreće.

– Tim koji je sastavio Mirović kao Pokra-jinsku vladu, na osnovu dosadašnjeg učin-ka, odnosno biografija, uliva poverenje da će se osloboditi nova energija u Pokrajinskoj vladi i da će se, bez obzira na ambicioznost programa i na poteškoće koje kao društvo imamo, ostvariti dobri rezultati. Jako je važ-no da smo, bez obzira na uzavrelu politič-ku scenu, uspeli očuvati dignitet Skupštine Vojvodine i ton koji je postojao u prethod-nom periodu i mislim da je to najvažnije što Skupština može da učini da bi bila instituci-ja ili organ koji će donositi one odluke koje budu dolazile od strane Pokrajinske vlade – rekao je Pastor.

Pre sednice na kojoj je izabrana nova Po-krajinska vlada, poslanici Skupštine Vojvo-dine doneli su odluku o preraspodeli nadlež-nosti pojedinih pokrajinskih sekretarijata. Izmenjeni su nazivi pojedinih sekretarijata, pa je Pokrajinskom sekretarijatu za kultu-ru i javno informisanje dodata i nadležnost odnosa s verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu proširio se i na regio-nalni razvoj, a sekretarijat za nauku i tehno-loški razvoj zove se Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Pokrajinski sekretarijat za ener-getiku produžio je naziv na građevinarstvo i saobraćaj, a Pokrajinskom sekretarijatu za privredu prirodat je i turizam.

Đorđe Milićević (SNS) izabran je za pot-predsednika Pokrajinske vlade, a potpred-sednici su i Ivan Đoković (SPS), pokrajin-ski sekretar za privredu i turizam, i Mihalj Njilaš (SVM), koji će kao i u prethodnom mandatu voditi Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine. Pokrajinski sekretarijat za urba-nizam i zaštitu životne sredine poveren je Vladimiru Galiću (SNS), Sekretarijat za fi-nansije Smiljki Jovanović (SNS), Vuk Rado-jević (SNS) na čelu je Sekretarijata za poljo-privredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ognjen Bijelić (SNS) vodiće Sekretarijat za regio-nalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lo-kalnu samoupravu, Zoran Milošević (SNS) Sekretarijat za visoko obrazovanje i nauč-noistraživačku delatnost, dr Zoran Gojković (SNS) Sekretarijat za zdravstvo, Miroslav Štatkić (SNS) Sekretarijat za kulturu i javno informisanje i odnose s verskim zajednica-ma. Bivšem državnom odbojkaškom repre-zentativcu Vladimiru Batezu (SNS) poveren je resor sporta, a resor socijalne politike, de-mografije i ravnopravnost polova Predragu Vuletiću (PS), dok je Pokrajinski sekretari-jat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj pripao Nenadu Grbiću (SDP).

Naš uspeh meriće se brojem fabrika i novozaposlenima, a velika pažnja biće posvećena politici za razvoj poljoprivrede

Za četIrI godIne preporodIćemo

VojVodInu

Autor: Siniša Kostić

23. JUN 2016.

23. JUN 2016.23. JUN 2016.12

Upoznajte ljUde koji će činiti novU pokrajinskU vladU

Mirovićevih dvanaestBiografije svih članova kabineta igora Mirovića koji će u naredne četiri godine upravljati vojvodinom

potpredsednik Vlade Đorđe Miliće-vić, diplomirani ekonomista koji je završio Ekonomski fakultet Uni-verziteta u Novom Sadu, rođen je 1967. godine u Baru. Radnu kari-jeru započeo je u Direkciji za rob-ne rezerve, gde je obavljao poslove

stručnog saradnika i savetnika direktora. Bio je iz-vršni direktor Zavoda za izgradnju grada od 2004. do 2008. Obavljao je dužnost savetnika potpred-sednika Skupštine Vojvodine od 2008. do 2012. a biran je i za poslanika u ovom visokom domu. U prošlom sazivu obavljao je dužnost potpredsedni-ka Skupštine AP Vojvodine.

Potpredsednik Ivan Đoković, ujedno i sekretar za privredu i turizam, rođen je 2. septembra 1981. godine u Beogradu, obavljao je dužnost sekretara Italijansko-srpske komore 2005. godine, zatim je radio u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Od 2013. je zaposlen na mestu izvršnog direktora za pravne poslove u kompaniji Južni tok u Novom Sadu. Obavljao je značajne dužnosti u Univerzal banci u Beogradu.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu, nacio-nalne manjine – nacionalne zajednice jeste Mihalj Njilaš. Rođen je 1962. u Oromu, Kanjiža, završio je Pravni fakultet u Novom Sadu, a radio je kao di-rektor u Fabrici nameštaja „Budućnost„ u Subotici od 1990. do 1993. Bio je sudija Opštinskog suda u Kanjiži. Vodio je svoju advokatsku kancelariju, od 2008. do 2014. bio je predsednik Opštine Kanjiža, a od 2014. bio je, a to će biti i u novoj vladi, pokra-jinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Pokrajinski sekretar za finansije Smiljka Jovano-vić radila je u oblasti bankarstva, osiguranja, kon-trole poreza. Počela još u vreme Službe društve-nog knjigovodstva, iskusan je finansijski stručnjak. Završila je Ekonomski fakultet u Subotici i specija-lističke studije na Pravnom fakultetu u Beogradu na Katedri za javne finansije. Rođena je u Šidu.

Vladimir Galić rođen je u Kikindi 1972. godine, ima svoju advokatsku kancelariju, bio je u dva na-vrata savetnik predsednika Vlade Republike Srbi-je, a u jednom mandatu direktor Agencije za pri-vatizaciju Republike Srbije, poslanik u više saziva pokrajinske Skupštine. Biće pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Docent dr Zoran Gojković završio je Medicinski fakultet u Novom Sadu. Hirurg, ortoped, trauma-tolog, načelnik je Operativnog odeljenja Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Klinič-kog centra Vojvodine u Novom Sadu, doktor me-dicinskih nauka, docent na predmetu hirurgija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Član je brojnih svetskih i domaćih naučnih i stručnih organizacija, asocijacija. Autor je i koa-utor brojnih stručnih i naučnih radova, udžbeni-ka, monografija i knjiga objavljenih u zemlji i ino-stranstvu.

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu naš je proslavljeni odbojkaški reprezentativac Vladimir Batez, sportska legenda. Osvajač je zlatne meda-lje na Olimpijskim igrama u Sidneju, bronzane na Evropskom prvenstvu, srebrnih na Svetskom i Evropskom prvenstvu, bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti. Završio je Fakultet fizičke kulture u Novom Sadu, viši je trener odboj-ke, licencirani savezni odbojkaški trener, nosilac

Autor: siniša kostić

ekonomista s dugom političkom karijerom. Prešao je put od pot-predsednika Skupštine Novog

Sada, direktorske i ministarske funkcije do prvog čoveka Pokrajine

igor Mirović

Docent dr zoran Gojković, hirurg, ortoped, traumatolog,

načelnik je Operativne kli-nike za ortopedsku hirurgi-ju i traumatologiju Kliničkog

centra Vojvodine u Novom Sadu, docent na predmetu

hirurgija

Pokrajinski sekretar za sport i omla-dinu je naš proslavljeni odbojkaški re-prezentativac vladimir Batez, sport-

ska legenda. Osvajač je zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju

Prof. Miroslav Štatkić, kompozitor, re-dovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Napisao je preko 400

kompozicija, simfonijskih, kamernih, solističkih, vokalnih, vokalno-instru-

mentanih i drugih dela

Prof. dr zoran Milošević zamenik je predsednika Saveta Univerziteta u No-vom Sadu. Objavio je preko 130 radova, bio je član Gradskog veća za sport, na-čelnik Južnobačkog upravnog okruga

Sekretar za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju i lokalnu samo-

upravu biće ognjen Bjelić. Završio je Ekonomski fa-

kultet u Novom Sadu

Đorđe Milićević diplomirani je ekonomista,

završio je Ekonomski fakul-tet Univerziteta u Novom

Sadu, a rođen je 1967. godine

nenad Grbić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i

saobraćaj, rođen je 1959. godine u Kikindi. Završio je Ekonomski fa-

kultet u Novom Sadu

potpredsednik vlade

pod lupom

23. JUN 2016.

nsreporter.rs

23. JUN 2016. 13

Upoznajte ljUde koji će činiti novU pokrajinskU vladU

Mirovićevih dvanaestBiografije svih članova kabineta igora Mirovića koji će u naredne četiri godine upravljati vojvodinom

Ordena Nemanje prvog stepena za naročite zaslu-ge u predstavljanju države i građana naše zemlje, za osvajanje zlatne olimpijske medalje. Trenutno obavlja dužnost generalnog sekretara Sportskog saveza Srbije. Rođen je u Novom Sadu 7. septem-bra 1969. godine.

Prof. Miroslav Štatkić, kompozitor, redovni pro-fesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, rođen je 1951. godine u Prizrenu, fakultet Muzičke umet-nosti završio je u Beogradu na Odseku za kompo-ziciju u klasi profesora Enrika Josifa. U istoj klasi završio je poslediplomske studije, usavršavao se u Zapadnom Berlinu, na Visokoj školi za umetnost kao stipendista nemačke vlade 1983/1984. Od 1979. radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Na-pisao je preko 400 kompozicija, simfonijskih dela, veli broj kamernih, solističkih, vokalnih, vokalno-instrumentalnih, elektro-akustičnih, multimedi-jalnih i scenskih dela.

Prof. dr Zoran Milošević rođen je 29. maja 1961. godine u Bijeljini. U Novom Sadu je završio Fakultet fizičke kulture. Dosad je objavio preko 130 radova u zbornicima stručnih i naučnih skupova. Član je Saveta Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Uni-verziteta, član je Stručnog veća Senata Univerzite-ta za humanističke nauke i umetnost i zamenik je predsednika Saveta Univerziteta u Novom Sadu. Učestvovao je u velikom broju naučnih projekata, naučnih radova. Od 2004. do 2008. godine bio je član Gradskog veća za sport. Od novembra 2012. obavljao je funkciju načelnika Južnobačkog uprav-nog okruga.

Mr Vuk Radojević rođen je u Novom Sadu 31. ja-nuara 1978. godine. Do danas na funkciji predsed-nika Opštine Bečej. Asistent je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na Depar-tmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Be-čeju, diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu 2002. godine. Vuk Radojević biće na čelu Pokrajin-skog sekrtarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Na mestu pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju i lokalnu samo-upravu biće Ognjen Bjelić. Završio je Ekonomski fakultet u Novom Sadu, a rođen je u Novom Sadu 10. marta 1979. godine. Bio je savetnik ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu 2013. i 2014. godine. Bio je i menadžer projekata na Novosad-skom sajmu, gde je takođe bio zaposlen od 2004. do 2007. godine, a vodio je i svoju privatnu firmu.

Nenad Grbić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, rođen je 1959. godine u Kikindi. Završio je Ekonomski fakultet u Novom Sadu. Bio je direktor u Trgovinskom preduzeću Agropromet, radio je u svojoj privatnoj kompani-ji, od 2010. do 2013. godine bio je član Opštinskog veća Opštine, danas Grada Kikinde, zadužen za pri-vredu i energetiku, zaštitu životne sredine i mala i srednja preduzeća.

Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalna pitanja, demografski razvoj i ravnopravnost polova, rođen je 20. februara 1977. godine u Bačkoj Palan-ci. Poslednje dve godine bio je konsultant direkto-ra Uprave carina, bio je i savetnik ministra za rad i zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vla-di Republike Srbije, u ranijem mandatu i savetnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, bio je direktor Javnog preduzeća Televizije BAP u Bačkoj Palanci.

ekonomista s dugom političkom karijerom. Prešao je put od pot-predsednika Skupštine Novog

Sada, direktorske i ministarske funkcije do prvog čoveka Pokrajine

igor Mirović

Mihalj njilaš je potpredsednik Pokra-jinske vlade i sekretar za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine –

nacionalne zajednice. Završio je Pravni fakultet u Novom Sadu, ima bogatu

radnu i političku karijeru

Pokrajinski sekretar za finansije smiljka jovanović radila je u oblasti

bankarstva, osiguranja, kontrole po-reza. Završila je Ekonomski fakultet u Subotici i specijalističke studije na

Pravnom fakultetu u Beogradu

vladimir Galić, advokat, bio je u dva navrata savetnik

predsednika Vlade Republi-ke Srbije, a u jednom mandatu direktor Agencije za privati-zaciju Republike Srbije, po-

slanik u više saziva pokrajin-ske Skupštine

Prof. Miroslav Štatkić, kompozitor, re-dovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Napisao je preko 400

kompozicija, simfonijskih, kamernih, solističkih, vokalnih, vokalno-instru-

mentanih i drugih dela

Mr vuk radojević rođen je u Novom Sadu, bio je predsed-nik Opštine Bečej. Asistent je na Poljoprivrednom fakultetu

predrag vuletić, pokrajinski sekretar za socijalna pitanja, demografski razvoj i ravno-pravnost polova, rođen je 20.

februara 1977. godine u Bačkoj Palanci

nenad Grbić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i

saobraćaj, rođen je 1959. godine u Kikindi. Završio je Ekonomski fa-

kultet u Novom Sadu

XXX

23. JUN 2016.23. JUN 2016.14

Savamalu drma

biznismen iz Novog Sada

Slučaj Savamala nede-ljama je glavna vest u srpskim medijima. O čitavom slučaju na-pisane su i izgovore-ne stranice teksta, ali nijedan medij nije ot-

krio ko je centralna figura Savama-le. Novosadski reporter otkriva ko je Dušan Miljević, vlasnik fime „Iskra”, jedan od glavnih aktera dosijea Sa-vamala. Ovaj novosadski biznismen, koji već neko vreme živi u Hongkon-gu, do Savamale je došao preko posla s nekretninama u Novom Sadu, a u svet biznisa ušao je početkom deve-desetih trgujući telefonskim aparati-ma. Tada su na vlasti bili Slobodan Milošević i JUL.

Građevinski poker. Na sajtu APR-a navodi se da je firma „Iskra” aktivna od 1. 6. 2005. godine. Pored Dušana, kao direktor je upisan i nje-gov brat Vladimir Miljević. U APR-u se vodi da su braća Miljević 13. 4. 2010. uplatila 49.804,55 dinara ka-pitala.

Na sajtu APR-a stoje i četiri zabe-ležbe. U prvoj, iz oktobra 2006. go-dine, stoji da je beogradski Privredni sud pokrenuo stečaj u „Iskri”. Slede-ća zabeležba iz avgusta 2010. svedoči da je po naredbi Tužilaštva za orga-nizovani kriminal zabranjen upis bilo kakvih promena u vezi s vlasništvom 1.495 akcija Iskre. Akcije su, stoji na sajtu, registrovane na Slavišu Purića. Jedna akcija nominalno košta 1.200 dinara, što ukupno iznosi oko 1,7 mi-liona dinara.

Treća zabeležba je zapravo obave-štenje da je Trgovinski sud obusta-vio stečaj u Iskri. Četvrta zabeležba nastala je 2011. godine. Navedeno je da je po nalogu Tužilaštva od Slaviše Purića oduzeto 1.495 akcija.

Miljević je od tog trenutka ne-smetano upravljao Iskrom. U finan-sijskom izveštaju za 2013. stoji da je Iskra bez ijednog zaposlenog ostva-rila promet od 98 miliona i dobit od 2,3 miliona dinara. Osnovni kapital iznosio je 26,1 milion dinara.

Noć uoči rušenja objekata Miljević je otputovao u južnu Aziju.

Uvećavanje vrednosti. Milje-vić je bio jedan od upućenijih bizni-smena o firmama koje se prodaju, njihovoj vrednosti i imovini. Pošto se Iskra nalazi na odličnoj lokaciji, jasno je da ona zapravo svoju pravu cenu ima kao građevinska parcela, a ne kao firma. Kako tvrde sudski ve-štaci građevinske struke i građevin-ski investitori, ruinirani objekti više vrede ako se njihova vrednost utvr-đuje samo na osnovu dokumentacije, a ne na osnovu stvarnog stanja obje-

Ko je Dušan Miljević, čovek koji se nalazi u centru afere s dosijeom Savamala? Kako se uspinjao u poslovnom

svetu? Sve o njegovom usponu i padu u poslu s telefonima i njegovom ulasku u biznis s nekretninama

RepoRteR otKRiva Sve o DoSijeu Koji potReSa SRpSKu javNoSt

Autor: ivan jović

23. JUN 2016.

nsreporter.rs

23. JUN 2016. 15

kata. Kroz papire vrednost se može udesetostručiti.

Uz to, već najmanje 30 godina zna se da će u tom delu Beograda biti iz-građeno luksuzno naselje. Beograd na vodi već je počeo da se realizuje. Samo predstavljanje projekta diglo je cenu građevinskog zemljišta u tom delu grada.

Sukob na Limanu. Inače, Miljević s građevinskim parcelama uspešno posluje od početka 2000-ih. Tada je uspeo da s parcele na kojoj su zajedno gradili, otera Stambenu zadrugu Ra-finerija zadržavši sav prihod za sebe. Zbog parcele na Limanu 4 pored biv-še zgrade Beopetrola vođen je sudski spor skoro 10 godina, a bivši direktor SZ „Rafinerija” Stanko Jović kaže da je Miljević dug od milion i po evra iz-mirio sa 130.000 evra, koje je isplatio novom rukovodstvu zadruge.

– Parcelu su oteli noću. Upali su na gradilište, isterali mog čuvara i onda je Miljević postavio svoje ljude. Na tom placu trebalo je da zajedno po-dignemo zgradu od 12.000 kvadrata. Miljević je uložio plac, a Stambena zadruga je trebalo da izgradi objekat. Kad smo podigli nekoliko spratova, Miljević se odjednom pojavio i tražio da napustimo gradilište jer kasnimo s radovima. Istina je da smo kasni-li, ali ne iz hira, nego zato što smo ostali bez para. NIS je 2000. raski-nuo ugovor o finansiranju stanova za MUP, potpisan 1998, a mi smo gradili na mnogo lokacija, tako da smo brzo ostali bez novca. Dobili smo samo de-seti deo uloženog – navodi Jović.

Peripetije sa NIS-om. U posao se ušlo jer je NIS bio dužan porez dr-žavi, a njima su razne firme po Voj-vodini dugovale za naftu i gas. Na-pravljen je plan da se NIS oslobodi plaćanja poreza i da se obaveže da svoj dug isplaćuje SZ „Rafinerija” kako bi ona izgradila 22.000 kva-drata stanova za policiju. Međutim, 2002. godine po dolasku Dimitrija Vukčevića na čelo NIS-a, svi ugovo-ri bivaju raskinuti. Zadruga je ostala bez para pa je tužila NIS.

Slučaj policijskih stanova bio je 10 godina najvreliji predmet u srpskim sudnicama. Počelo je zbog pet milio-na maraka, da bi u jednom trenutku dugovanje NIS-a išlo do neverovat-nih 400 miliona evra.

Preko politike slučaj je doživeo ko-pernikanski obrt. U trenutku kada je zadruga imala četvrtu sudsku presu-du da im je NIS s kamatama dužan skoro pola milijarde evra, kao NIS-ov spasilac pojavljuje se Slobodan Homen, tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde i udarna pesni-ca Borisa Tadića. Pre angažovanja

Kancelarije Homen, Kiril Kravčen-ko, generalni direktor NIS-a, 2009. u jednom intervjuu spomenuo je da jedan sudski predmet može ugasiti NIS. Pošto je slučaj preuzela advo-katska kancelarija Homen, sud je od-lučio da NIS nije dužan Stambenoj zadruzi, nego obrnuto.

Uspon i pad globala. Dimitrije Vukčević, koji je 2000. doveden za direktora NIS-a, njegov šef kabine-ta Boško Prosenica i Dušan Milje-vić znali su se iz Amerike, pre nego što se Miljević vratio i zajedno sa Slobodanom Šćekićem i još jednim partnerom, koji je u međuvremenu preminuo, otvorio je firmu „Global”. Global je napravio vrtoglavi uspon u poslovnom svetu prodajom višelinij-skih telefona panasonik. Urbana le-genda koja decenijama kruži Novim Sadom, kaže da su njih trojica radeći u Americi saznali da u magacinu na nekom doku stoje zaključane dese-tine hiljada Panasonikovih telefona. Otkupili su skladište za male pare, uvezli telefone u Srbiju i prodali ih po deset puta višoj ceni.

Tako su se obogatili i zatim nasta-vili da šire biznis. U međuvremenu su se bavili i izdavaštvom. Osnovali su i istoimenu izdavačku kuću, koja je Srbi-ma otkrila velikane neoliberalne misli Ejn Rand i Miltona Fridmana. Miljević & co otkrili su Novosađanima knjige „Atlas je slegnuo ramenima” Ejn Rand i Fridmanovu „Slobodu izbora”.

Carstvo je počelo da se ruši kad su ušli u sukob sa JUL-om. Posle peto-oktobarske revolucije ulazi u posao s nekretninama. I nakon pobede SZ „Rafinerija” izgradnja zgrada postaje njegov osnovni posao.

U međuvremenu se preselio u Hon-gkong, odakle vodi poslove.

Pošto se Iskra nalazi na odličnoj lokaciji, ona zapravo svoju pravu cenu ima kao građevinska parcela, a ne kao firma

Miljević je u svet biznisa ušao početkom 90-ih, kad je po povratku iz SAD sa Slobodanom Šćekićem i još jednim partnerom otvorio firmu Global

OD APRILA KUKURUZ POSKUPEO ZA TREĆINUTrgovanje na novosadskoj berzi postaje sve

zanimljivije i mnogo zahvalnije za donošenje kvalitetnih analiza o dešavanjima na tržištu roba primarnog agrara. Cena pšenice je u padu, dok su cene kukuruza, soje i sojine sačme u porastu. Promet od 700 tona robe je za 15,15% manji nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 16.515.500 dinara i manja je za 4,05% nego prethodne nedelje.

Cena kukuruza je od aprila, uz vrlo kratke periode stagnacije, u konstantnom porastu. Za dva i po meseca cena kukuruza porasla je sa 15,50 din/kg. bez PDV-a na čak 20,50 din/kg., koliko je ova roba vredela u pro-tekloj nedelji. Dakle, rast za trećinu vrednosti u relativno kratkom periodu ovu je robu doveo na najvišu cenovnu poziciju u poslednje tri godine. Prosečna cena trgovanja u nedelji za nama iznosila je 22,35 din/kg. (20,31 din/kg. bez PDV-a), što je od prosečne cene iz prethodne nedelje više za 3,82%.

Još jedna vrsta robe beleži veliki skok i novi sezonski cenovni maksimum. To je soja. Realizovana cena od 50,50 din/kg. (46 din/kg. bez PDV-a) viša je za 6,48% nego u prethodnom trgovanju preko Produktne berze. Ova cena ne predstavlja samo sezonski maksimum već i najvišu cenu još od septembra 2014. godine.

Posle dužeg vremena još jedna roba iz soja kompleksa bila je predmet tr-govanja na berzi u Novom Sadu. To je sojina sačma sa 44% proteina, koja je zabeležila cenu od 57,60 din/kg. (48 din/kg. bez PDV-a).

Na kraju, u svetlu predstojeće žetve strnih žita najaktuelnija su dešavanja na tržištu pšenice. Pšenicom novog roda još se ne trguje. Trgovine na zeleno u protekloj nedelji nije bilo, ali je zato promet 450 tona pšenice prošlogodiš-njeg roda na bazi četiri kupoprodajna ugovora odbacio prosečnu cenu od 19,19 din/kg. (17,44 din/kg. bez PDV-a), što je za dva posto niža cena nego prethodne nedelje.

Danas je tačno tri meseca otkako PRODEX beleži kontinuiran nedeljni rast indeksne vrednosti. Taj indeks je 17. marta 2016. vredeo 197,14 indeksnih poena, a danas je njegova vrednost 220,75 indeksnih poena, što je za preko 23 indeksna poena više nego pre tri meseca. Istovremeno, ovonedeljni skok indeksne vrednosti ovog pokazatelja je, posmatrano na nedeljnom nivou, najveći u pomenutom periodu i iznosi plus 3,44 indeksna poena, od proš-log petka. Ujedno, aktuelna vrednost PRODEX-a od 220,75 indeksnih poena predstavlja rekordnu vrednost ovog pokazatelja u poslednje dve godine.

Istovremeno, cena kukuruza je u posmatranom periodu porasla s ondaš-njih 15,40 din/kg. bez PDV-a na današnjih 20,50 din/kg. bez PDV-a, odnosno za čitavih pet dinara po kilogramu. Gornji grafikon jasno potvrđuje tesnu ko-relaciju cene kukuruza i PRODEX-a, čime afirmiše i apsolutnu tržišnu domina-ciju kukuruza u domaćem agraru.

Nakon prošlonedeljnog skoka cena, ove nedelje je usledio njihov pad. U Čikagu je, nakon najnovijeg izveštaja USDA, naglo pala cene pšenice. Rezerve ove žitarice su povećane sa 242,5 miliona tona (očekivanja trgovaca) na 243 miliona. Procenjuju da će završne zalihe za sledeću sezonu ponovo skočiti na nivo od 257,84 miliona tona do kraja juna 2017. Zalihe kukuruza za slede-ću sezonu, po procenama, biće na istom nivou kao i ove godine, 205–206 miliona tona. Nedelju dana pre britanskog referenduma finansijska tržišta su se vratila pod uticaj kalkulacije rizika, uza sve veće predviđanje u anketama da će Britanija izaći iz EU. Takvo ponašanje investitora vodi k prebacivanju na kvalitet, što se vidi po negativnom nivou prinosa nemačkih obveznica. Valute kao što su jen i švajcarski franak trenutno se više preferiraju nego evro. Nesi-gurnost se reflektuje na sva robna tržišta, naročito na cenu nafte. Takođe su na pad cena na berzama uticale povoljne padavine u kukuruznom pojasu u SAD, što je pogodovalo kukuruzu i soji. U tom kontekstu fondovi su krajem nedelje realizovali svoj profit prodajući duge pozicije. Žetva pšenice je gotova na 11% površina u SAD i pokazala je dobre prinose.

Fjučers na pšenicu je u Čikagu pojeftinio za 7,41%, a na kukuruz 0,29% od prošle nedelje.

Sa sojom situacija je obrnuta. Svetske zalihe su manje nego očekivanja tr-govaca (72,7 miliona tona) i iznose 72,3 miliona tona. Međutim, kretanja cena na drugim tržištima, povoljni vremenski uslovi u SAD i pritisak fondova koji su prodavali duge pozicije uticali su na obaranje cena robe iz soja kompleksa. Soja s julskom isporukom pojeftinila je za 3,54%, a sojina sačma za 0,81%.

Na zapadu Evrope obilne padavine su, pre svega, povećale strepnju za kva-litet pšenice u predstojećoj žetvi i bolesti koje bi mogle da se pojave. Kretanja na čikaškoj berzi ipak su imala znatniji uticaj na evropsko tržište, zbog čega su cene i u Evropi pale. Na Evronekstu je pšenica pojeftinila za 4,97%, a kukuruz za 2,15%. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 1,02%, dok je cena kukuruza niža za jedan posto.

16 23. JUN 2016.

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.comINSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim

partnerima i gostima na DANU POLJA

nsreporter.rs

1723. JUN 2016.

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.comINSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim

partnerima i gostima na DANU POLJA

23. JUN 2015.23. JUN 2015.18

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

23. JUN 2015.

nsreporter.rs

23. JUN 2015. 19

JKP „Vodovod i kanalizaci-ja” (VIK) periodično anga-žuje agenciju „Ninamedia” radi istraživanja javnog mnjenja o tome kako gra-đani doživljavaju to jav-no komunalno preduzeće

i koje kvalitete i mane vide, kao i s kojim problemima i iz kojih oblasti njihove nadležnosti se susreću. Naj-novije istraživanje rađeno je krajem maja ove godine na uzorku od 1.200 ispitanika i pokazuje nivo poverenja građana u naše preduzeće i usluge koje ono pruža.

Glas potrošača. Cilj je, narav-no, da osluškujući potrebe naših ko-risnika, unapredimo rad naših služ-bi i budemo stvarni servis građana. Rečnikom ocena – građani nas vred-nuju vrlo dobrim. Stručnost radnika dobila je prosečnu ocenu 3,76.

Tehničku opremljenost radnika Novosađani na skali od jedan do pet vrednuju sa 3,61. Nama je značajan i podatak da nam se u vezi s nekim kvarom obratilo svega 13,2% ispita-nika, dok nepunih 87% nije imalo po-trebu za takvim obraćanjem, što je pokazatelj dobrog funkcionisanja si-stema – naveli su nadležni u VIK-u.

Taj podatak dobija na značaju ima-juću u vidu da je pre tri godine 24% ispitanika odgovorilo da se obraća-lo našem preduzeću u vezi s nekim kvarom i da je taj broj praktično pre-polovljen.

Najviše nam se obraćaju Novosa-đani od 45 do 59 godina starosti.

Dve trećine svih ispitanika ne ve-ruje da će naši radnici na terenu brže obaviti posao ukoliko im se posebno plati, što je takođe podatak koji nam ide u prilog.

Podaci istraživanja kažu da nena-menskom potrošnjom vode 38% ispi-tanih smatra punjenje bazena; 22,8% je navelo da je to pranje automobila, dok zalivanje bašta kao nenamensko trošenje vode vidi svega 19,7% sugra-đana koji su učestvovali u anketi.

Broj onih koji ne razmišljaju o štednji vode za tri godine porastao je sa 48,5% na 57,3%, što može biti

IstražIvanje javnog mnjenja o kvalItetu novosadske vode

Građani česmovači dali četvorku

Najnovije istraživanje rađeno je krajem maja ove godine na uzorku od 1.200 ispitanika

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

pokazatelj da cena vode nije nešto što bi građane navelo na takva raz-mišljanja.

Flaširana voda u napadu. Za-nimljivost koju ova istraživanje do-nosi jeste da 89,5% ispitanika nema kritiku na rad našeg preduzeća, ali ni njih 93,5% nema ni pohvalu koja bi unapredila rad zaposlenih. Čitači vodomera dobili su prosečnu ocenu 3,78. Radnici na terenu prošli su ne-što bolje jer su ocenjeni sa 3,93, dok su telefonski operateri Kontakt cen-tra dobili sasvim pristojnih 3,95. Re-klamaciju na račun nikad nije uložilo 89% korisnika. Polovina onih koji su uložili reklamaciju bila je zadovoljna rešenjem. A 89,5% Novosađana re-dovno ili s malim zakašnjenjem pla-ća vodu.

U Vodovodu kažu da 25,3% građa-na tvrdi da pije flaširanu vodu i za to okrivljuju agresivne kampanje proi-zvođača flaširanih voda.

Kada je reč o kvalitetu vode za piće iz novosadske fabrike vode i distribu-tivne mreže, 38,7% ispitanika sma-tra da je kvalitetna, dok 32% nema jasan stav.

– Čak 27,7% ispitanih, uprkos izve-štajima Instituta za javno zdravlje Vojvodine i našim internim analiza-ma, misli da ona nije kvalitetna – re-kli su u VIK-u.

Predubeđenje. Jasno je da je ovde reč o predubeđenju nastalom iz površnih medijskih napisa i plo-du terenskih i medijskih kampanja prodavaca flaširane vode i filtera jer polovina od tih 27% ispitanih kao ra-zloge navode „hlor, kamenac, talog i čestice” (50,9%), dok unutar te gru-pe trećina navodi „loš miris i ukus vode” – rekli su u preduzeću.

Kada je reč o visini računa za vodu u poređenju s drugim troškovima do-maćinstva, 56,4% ispitanih smatra da je on u rangu s ostalim troškovi-ma i taj procenat je za tri godine po-rastao za 10%, govori statistika.

Pad od deset odsto dogodio se u grupi ispitanih koji tvrde da je taj ra-čun visok i on je sa 40% pre tri godi-

ne pao na 31,9% u ovoj godini.U protekle tri godine i broj onih

koji smatraju da je cena vode viso-ka smanjio se nepunih deset odsto (sa 57,6% na 50,2%), dok je broj onih koji smatraju da je odgovarajuća po-rastao sa 32,5% na 41,2%.

– Podatkom da radovima koji ome-taju svakodnevni život građana nije zadovoljno samo tri odsto ispitanih, možemo biti više nego zadovoljni. Na istu temu zadovoljstvo i potpu-no zadovoljstvo izrazilo je 58% ispi-tanih, dok nešto više od trećine nije imalo jasan stav. Za nas je važno da on nije negativan i ovo je jedan od najvrednijih pokazatelja celog istra-živanja – naveli su u VIK-u.

Broj onih koji ne razmišljaju o štednji vode za tri godine porastao je sa 48,5% na 57,3%

23. JUN 2015.23. JUN 2015.20

miliona tona biće ukupni rod pšenice ove godine. Struč-njaci procenjuju da

će rod po hektaru iznositi oko četiri i po

tone, ako vreme bude pogodovalo usevima

Na 400 godina od smrti Vilijama Šekspira, od 29. juna do 4. jula biće održan treći Šekspirov festival s pet predstava po delima ovog velikog dramatičara.Pod vedrim nebom, u gotovo autentičnom ambijen-tu velelepnog zamka koji pruža Vila

Stanković u Čortanovcima učestvovaće teatri iz Velike Britanije, Grčke, Portugalije, Indije i Srbije. Reč je o savremenim produkcijama, a festival će otvoriti upravo Šekspirov Glob teatar iz Londona s predstavom „Dva viteza iz Verone”. Kuriozitet festivala je indijsko pozorište koje posle dužeg vre-mena gostuje u Srbiji. Reč je o Kompani teatru iz Mumbaja s predstavom „Bogojavljenska noć”. Narednog dana gostuje grčka mlada i nezavisna trupa „C za Cirkus” s komadom „Mera za meru”, zatim je na programu sasvim poseban događaj – koncert velike zvezde Mari-je Žoao i njenog trija Ogre, koji će Šekspirove sonete pretvoriti u džez muziku. Pretposlednjeg festivalskog dana nastupiće indij-sko pozorište koje posle dužeg vremena gostuje kod nas. Reč je

o Kompani teatru iz Mumbaja s „Bogojavljenskom noći”, nekom vrstom muzičke predstave u kojoj će učesnici svirati na original-nim indijskim instrumentima.Ovogodišnji program zatvara domaća predstava „Perikle” Itaka

art-centra Inđija i Šabačkog pozorišta u režiji osni-vača Šekspir festivala Nikite Milivojevića, s kojom je dobio brojne nagrada na pozorišnim festivalima u zemlji i inostranstvu. – Nalazim da je nekoliko poslednjih Šekspirovih ko-mada (Simbelin, Zimska bajka, Perikle, Bura) zaista vrlo posebno. U njima kao da nema stvarne istine, više su nekakve fantastične priče prepune nevero-vatnih događaja, s puno obrta i iznenađenja, ali i s dosta nedoslednosti i neusaglašenosti među doga-

đajima. Dosta toga je vremenski i prostorno imaginarno i deluje kao bajka – kaže Milivojević.Paralelno s glavom scenom teći će i prateći program festivala s filmskim projekcijama i studentskim predstavama prema delima Vilijema Šekspira.

Indijci gosti Šekspir festivala

Portugalska umetnica Marija

Žoao i nje trio Ogre pretvoriće

Šekspirove sonete u džez muziku

2,8 UNS objavio konkurs za praksuUniverzitet u Novom Sadu otvorio je drugi poziv konkursa za Univerzitetski program radne prakse u Skupštini AP Vojvodine, Pokrajinskoj vladi, pokrajinskim organima uprave, službama i fondovima, čiji je osnivač Autonomna Pokrajina Vojvodina u 2016. godini. Rok za prijavu je 27. jun.Na praksu mogu da se prijave studenti fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu na studijama drugog stepena u školskoj 2015/16. godini, studenti završnih godina studija prvog stepena koji su odslušali sve predmete predviđene studijskim programom i osobe koje su završile studije prvog ili drugog stepena po Zakonu o visokom obrazovanju od 1. januara 2014. godine do dana zaključenja konkursa.

Tamburaši zauzeli TvrđavuTamburica fest 2016, deveti po redu svetski tamburaški festival, počeo je u utorak, 21. i trajaće do 25. juna na Petrovaradinskoj tvrđavi, uz učešće deset orkestara u takmičarskom delu programa, kao i 20 tamburaških bandi i zvezda estrade u revijalnom delu festivala...Festivalska dešavanja počela su upravo na Svetski dan muzike, tzv. tamburaškom promenadom ulicama Dunavskom, Zmaj Jovinom i Ulicom Modene. Glavne zvezde festivala su Halid Bešlić i njegov gost Zoran Kalezić.

Stiže Glob teatar Čortanovci treći put pozorišni centar sveta

23. JUN 2015.

nsreporter.rs

23. JUN 2015. 21

Četvrti po redu golf turnir „Žabalj Golf Tourna-ment”, u organizaciji Turističke organizacije opšti-ne Žabalj i Golf kluba „Centar”, a pod pokrovitelj-stvom Opštine Žabalj, održan je u nedelju, 19. juna. I pored loših vremenskih prilika, na

teren je izašlo 18 golfera. U konkurenciji B-grupe, prvo mesto osvojio je Dino Jusufović, drugo mesto pripalo je golferu Strahinji Popovu, a treće Srđanu Kovačeviću. U konkurenciji A-grupe, prvo mesto je osvojio Aleksandar Bursić, drugo mesto Dejan Ćur-čić, a treće mesto je pripalo Aleksandru Đorđeviću. U kategoriji dama najbolja je bila Jovana Ćurčić. „Longest drive”, najduži početni udarac, izveo je Slobodan La-inović, a „nearest to the pin”, najbliži zastavici iz prvog udarca, bio je Strahinja Popov. Ukupan pobednik turnira je Slobodan Lainović. Na turniru su

svi učesnici imali priliku da učestvuju i u izvlačenju nagrade – Paket vaučer za Olimpijske igre u Riju, za golf. Srećni dobitnik bio je Aleksandar Bursić. Na ceremoniji dodele nagrada i prizna-nja, predsednik „Centra” Saša Jokić zahvalio je Opštini Žabalj

na dosadašnjoj podršci i izrazio zadovoljstvo što je ovaj događaj postao tradicionalan u zajedničkoj že-lji da se popularizuje turistički potencijal komplek-sa. Svi gosti imali su priliku da se bliže upoznaju s najmasovnijim individualnim sportom na svetu i naprave svoje prve golferske korake na Golf demo danu. Među prisutnim gostima bila je i delegaci-ja grada Mostara, predvođena zamenikom grado-

načelnika Salemom Bubalom, koji je pozdravio sve prisutne i izrazio nadu da će uskoro početi radovi na izgradnji golf terena u Mostaru, što će još više učvrstiti i proširiti saradnju ne samo između Opštine Žabalj i grada Mostara već i regiona.

Na teren je izašlo 18 golfera, a ukupni pobednik turnira je Slobodan Lainović

Golf turnir u Žablju

23. JUN 2015.23. JUN 2015.22

ogledalo

Balkanski Tomas de Torkemada

U vreme kad se uče-stalo govori o pro-glašenju hrvatskog kardinala Alojzi-ja Stepinca za sve-ca, kad je o njemu priređena izložba

u Evropskom parlamentu u Briselu, poznati istoričar Jovan Pejin presta-vio je u Klubu „Zrno” knjigu u kojoj ga je uporedio s glavnim španskim inkvizitorom Tomasom de Torke-madom.

Čista katolička akcija. Ste-pinac je neuglednog porekla, ističe Pejin.

– Pripada starijem sloju tzv. novih Hrvata iz Zagorja, nekadašnjeg Slo-vinja, gde su Hrvati stvoreni posle 16. veka pod pritiskom izbeglog plemstva iz Podvelebitja koji su sebe smatrali primorcima, a potom, pod uticajem ugarske administracije, i Hrvatima. U to vreme Slavonija je bila Totorsag, a Slavonci Totovi i Šokci.

Zahvaljujući Stepincu, ustaše su 1941. godine stekle neverovatnu moć među Hrvatima, podseća Pejin.

– Stepinac je prvi među hrvatskom elitom išao na poklonjenje Paveliću. NDH se tad pojavila kao čuvar hrvat-skih moralnih vrednosti. Stepinac se solidarisao s ustašama još pre april-skog rata 1941. godine pružajući im utočište po samostanima i tolerisa-njem katiheta koje su vodile antisrp-sku propagandu u školama, semeni-štima i crkvama.

Švabo, naš babo. Ne može se reći da su tad svi Hrvati bili protiv Jugo-slavije i antisrbi, ali je ogromna ve-ćina bila.

– Najbolja potvrda je doček Ver-mahta u Zagrebu 1941. godine, ali treba pomenuti da je tako bilo i u Va-raždinu. Ne smemo zaboraviti ni Sa-rajevo, gde su se uz Hrvate svrstali i novi Hrvati s nemačkim, mađarskim,

Stepinčev sekretar jezuita Stjepan Lacković, koji je pobegao u SAD, pisao je da je Andrija Artuković predstavljao glas Alojzija Stepinca, a pre bilo kakve

akcije protiv Srba konsultovao se s nadbiskupom

Predstavljena knjiga istoričara Jovana Pejina o kardinalu Alojziju Stepincu

Autor: Ekopa Reportera

poljskim i drugim prezimenima pri-došli u vreme Crno-žute monarhije. U svečanom dočeku Nemaca pridru-žio im se i deo muslimana koji su kli-cali „Švabo, naš babo”.

Pejin kaže da je Stepinac bio hri-šćanin, ali lažni.

– Nije se suprotstavio niti kaznio zločine ustaških svećenika i redovni-ka.Vatikan ne može da ignoriše stav Srba prema pretrpljenom genocidu. Nije dovoljno da samo uzmu k zna-nju da su ga počinili Hrvati, crkva u Hrvata, nego da ga osudi jer je Kain ubio Avelja.

Vikar hrvatske vojske. O Ste-pincu je svedočio njegov sekretar je-zuita Stjepan Lacković, koji je pobe-gao u SAD.

– Andrija Artuković je predstavljao glas Alojzija Stepinca, a pre bilo ka-kve akcije protiv Srba konsultovao se s nadbiskupom. Kad god bi se usta-še zamorile na terenu i kad bi došlo do zatišja, stizao im je podstrek iz Zagreba. Kao ministar unutrašnjih poslova, Artuković je za sve mere protiv Srba dobijao blagoslov nadbi-skupa – navodi Pejin.

U širenju vere ognjem i mačem Pa-velićev nadbiskup bio je mnogo us-pešniji od svog španskog uzora, isti-če Pejin.

– Prvi veliki španski inkvizitor Tomas de Torkemada je na lomaču poslao deset, neki kažu i četrdeset hiljada ljudi, dok je Stepinac pozivao hrvatski narod da podrži HSS i usta-še te kao ratni vikar hrvatske vojske pomogao da se milion Srba liši života – ističe Pejin.

KPH daje legitimitet usta-šama. Hrvatski komunisti bili su, kao i ustaše, protiv Jugoslavije i za veliku Hrvatsku.

– Gensek KPH Andrija Hebrang posle tuče u zatvoru rekao je usta-šama robijašima s kojima se tukao

23. JUN 2015.

nsreporter.rs

23. JUN 2015. 23

da se bore za isto samo što su oni fa-šisti, a on komunista. Naime, posle proglašenja NDH Hebrang se s pajta-šem Vladimirom Bakarićem povezao s ustaškim ideologom Milom Buda-kom, tvorcem ideje da trećinu Srba treba pobiti, trećinu proterati i tre-ćinu pokatoličiti - smatra Pejin.

Razmere ustaških zločina gotovo su nemerljive.

– Slovenački pisac i političar Ivan Potrč je u „Borbi” od 8. maja 1945. go-dine objavio da je u Jasenovcu zverski ubijeno 800.000 ljudi, a predsednik vlade Narodne Republike Hrvatske je odmah posle rata nevoljno izjavio da je za vreme ustaške vladavine ubijeno 810.000 Srba. Šime Belan, lički funk-cioner KPH, ali idejno blizak ustaša-ma, podvukao je da je ubijeno preko 16 odsto stanovništva NDH. Vermaht u izveštajima govori o 860.000 ubije-nih u Jasenovcu. Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina 1945. godine utvrdila je:

– U preko četiri godine postojanja ove ljudske klaonice, prema iskazima očevidaca, nasilno je usmrćeno otpri-like 1,4 miliona duša. Većina njih ubi-jena je u naselju Gradina, odmah pre-ko Save, na suprotnoj strani logora.

Stepinac se hvalio Hitlerovom papi

Pačeliju, Piju XII, koliko je pravoslav-nih prešlo na katoličanstvo, s napo-menom kako se plaši da će u slučaju sloma NDH tih 240.000 neofita na-pustiti crkvu u Hrvata, kaže Pejin.

Nasilno pokatoličavanje. Zlo-čini ustaša ogadili su se i Vermahtu.

– Posle pokolja Srba u Donjem Pa-lančištu kod Prijedora 22. oktobra 1942. godine, Nemci su pohapsili 14 ustaša s njihovim komandantom po-ručnikom Jurišićem. Prema izveštaju T. Vujića iz Prijedora koji je uputio Ustaškoj nadzornoj službi u Banjalu-ci, Jurišićeva grupa je poklala 65 žena i dece u Palančištu i još nešto manje u drugom selu. Nemci su zbog toga streljali pet ustaša, a Jurišić se sâm ubio. I rimokatoličkog sveštenika u Visokom Nemci su streljali zbog zlo-čina nad Srbima.

Katolički mučenik. Komanda italijanske divizije Re obavestila je Musolinija 10. avgusta 1941. godine da je u BiH nastao pakao kad su se povukli s demarkacione linije izme-đu nemačkih i italijanskih jedinica. – Ono što nijedan narod koji se po-nosi kulturom ne bi učinio, to je uči-nio hrvatski narod. Pale i uništava-

ju kuće, polja sa žitom i sve ono što predstavlja opstanak srpskog naro-da. Ruše spomenike, crkve pa čak i groblja – stoji u izveštaju italijanske vojske. Zanimljivo je da nisu naveli ustaše, već hrvatski narod, napomi-nje Pejin.

Stepinac je optužen za saradnju s okupatorom i fašističkim režimom pa je osuđen na 16 godina zatvora.

– O genocidu na suđenju nije bilo ni reči. Znao je da mu sud ne može ništa i hrabro se držao. Sudnica se pretvorila u pozorišnu scenu za pro-movisanje novog katoličkog muče-nika. Dokazi da se Stepinac odupi-rao ustašama i Nemcima jesu tanki. Uporno se podvlači Stepinčev govor 31. oktobra 1943. godine pred zagre-bačkom katedralom, kad je ukorio Nemce zbog sistema odmazde.

To je bilo pred kraj 1943. godine, kad se ishod rata nazirao, ističe Pe-jin.

– Stepinac, međutim, nije sledio mostarskog biskupa Alojzija Miši-ća, koji je osudio pogrom Srba juna 1941. godine. Naprotiv, kaznio je sveštenika J. Lončara, koji je smo-gao snage da u Zagrebu, 23. avgu-sta 1941. godine propoveda na temu „Ne ubih!”.

Stepinac se hvalio

Hitlerovom papi Pače-

liju, Piju XII, koliko je

pravoslav-nih prešlo na katoli-čanstvo, s napome-nom kako se plaši da

će u slučaju sloma NDH tih 240.000 neofita na-pustiti cr-

kvu u Hrvata

23. JUN 2016.24

Austrijski umetnik Joakim Ekl rođen je i odrastao u Haslahu na reci Grose Mul, a živi i radi u Unter-nbergu u blizini Neufelde-na, u kom reka Grose Mul vekovima ispisuje istoriju.

Joakimovi preci bili su mlinari. Koristili su neiscrpnu energiju reke. Njegov pradeda je 1902. podigao prvu hidroelektranu i osve-tlio grad.

Neraskidiva veza između Ekla i reke i vode potiče iz daleke prošlosti koju su utemeljili njegovi preci. Ekl je završio psihologiju u rodnoj Austriji, a kao slobodni umetnik radi poslednjih 20 godina.

Smatra se socijalnim inženjerom, a voda ima centralnu ulogu u njegovom stvaralaš-tvu. Projekat „Reka-reka” promovisao je u Austriji, Češkoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji,

Egiptu, Zambiji i Zimbabveu. U Srbiji prvi put postavlja instalaciju na izložbi „Razlike” Akademije umetnosti.

– Tehnologija oduzima intenzitet doživ-ljaja. Političko i večito pitanje uvek je isto – ako se uzima voda iz Dunava, čija je ta voda? Voda Austrije, Hrvatske, Srbije, ili je to moj Dunav jer sam ga ja zahvatio? Kad se voda zahvati, ona postaje skulptura kao čo-vek jer 70 odsto našeg organizma čini voda. Suštinsko pitanje je kultura koja je zajednič-ka svim narodima koji žive od reke i uz reku. Upravo je to ideja koju širim kroz projekat, to je socijalna kultura i nije svrha da ljudima bude naređeno da brinu o vodi, nego da se vrate svojim iskonskim nagonima u čijoj je osnovi kultura. U projektu učestvuju i advo-kati i zamisao je da uspostavimo taj odnos da Dunav dobije status koji bi omogućavao da ga advokati pravno zastupaju jer on nam

daje život, a mi njegov ubijamo – kaže Ekl za Reporter.

Centralna tema vašeg rada je Dunav. Šta želite da poručite?

– Reka će uvek biti centralna tema mog ži-vota. Zato ovaj projekat treba da šire i žive ljudi, u ovom slučaju narodi zemalja kroz koje protiče Dunav. Ta ideja mora biti decentra-lizovana i autonomna za svakog pojedinca u svim državama. Finalna zamisao projekta jeste da se na celom toku Dunava od 2.800 kilometara na svakih deset formiraju grupe od po sedam ljudi koji bi u istom času zahva-tali vodu i tada bismo imali istovremenu in-formaciju o reci jer bi 280 timova u bačvama sačuvalo jedan isti trenutak Dunava.

To je međunarodni projekat. Šta je vaš cilj?

– Ne radi projekat deset nacija, nego ljudi, reka više nije granica i barijera, nego most koji ruši sve granice i razlike. Zajednički rad i iskustvo prava su snaga koja vodi do cilja, a sve mora dolaziti iz čoveka.

Da li se svojim projektom obraćate ljudima koji su suprotnog mišljenja od va-šeg ili istomišljenicima?

– Cilj projekta je da oni koji isto razmišlja-ju počnu i da pozitivno deluju. Nisam tu da pretim pa čak ni da upozoravam na taj ne-marni odnos prema reci, nego mi je važnije da probudim svest kod onih ljudi koji imaju već pozitivan odnos prema Dunavu. Istorij-ski kad sagledamo civilizacije koje su živele kraj Dunava u neolitu, zapažamo da je to dunavska kultura. Njihova snaga potiče od jednog izvora i jedne reke – Dunava, koji je sam po sebi pravio barijere među narodima, ali ne i granice među njima kako se danas one shvataju.

Verujete u to da bi reka trebalo da nas sve spaja, a ne razdvaja?

– Pojednostavljeno, to je potpuno tačno. Ipak, moja ideja je da bi reka trebalo da nam bude kulturni zadatak, znači mnogo dublje moramo sagledati taj odnos prema vodi jer je ona naš koren i naše nasleđe. To sam naučio od naroda u Egiptu. Njihova snaga i čarobna moć dolaze od vere u bogove kao što je u ce-lom svetu duhovnost veoma prisutna dajući oslonac svakom pojedincu. To je isto kao kad se napravi skulptura, ona nema dušu ako joj je mi ne udahnemo, a to je zadatak kulture – da je oživimo.

Vaš rad je izložen s radovima novo-sadskih studenata i profesora. Kako ko-egzistira s njima?

– To je sve u jednom prostoru različitosti. Čovek je centralna tema. I pitanje je šta mi kroz to generišemo. Kulturu moramo upi-jati i širiti, a ne koristiti je fragmentalno. Ona ima i terapeutsku ulogu i postoji izme-đu stvaraoca i materijala. To je privilegija umetnika, u mom radu taj terapeutski ose-ćaj prenosi mi voda, kao materija kojom se ja kao umetnik izražavam. Sam čin da uzimam vodu iz reke stvara poseban odnos između mene i vode. Taj odnos ne mora biti relevan-tan za publiku i za javnost, može biti sasvim drugačiji odnos. Kultura je kao ritual.

Intervju s austrIjskIm umetnIkom joakImom eklom

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Ekl otkriva detalje plana da se na celom toku Dunava od 2.800 kilometara na svakih deset formiraju grupe od po sedam ljudi koji bi u istom času zahvatali vodu i tada bismo imali istovremenu informaciju o reci jer bi 280 timova u bačvama sačuvalo jedan isti trenutak Dunava

Umetnici su socijalni inženjeri

nsreporter.rs

23. JUN 2016.

25

Rusini od unije do Srbije

Došli smo s prostora današnje zapadne Ukrajine i istočne Slovačke, ali i delova Rumunije i Poljske. Rusini taj ceo kraj nazivaju Hornjica,

na srpskom je to Gornjica (Gornja zemlja)

Nikad nisu imali državu, ali čuvaju svoje poreklo

Autor: Zoran Surla

26

Postoje tri struje među Rusinima koje pokušavaju da objasne gde je bila njihova prapostojbina.

– Jedni kažu da smo deo ukrajin-skog naroda, druga da smo poseban narod i treća da smo deo slovačkog. Mislim da smo u stvari samosvojan narod koji potiče s prostora današnje zapadne Ukrajine i istočne Slovačke, ali i delova Rumunije i Poljske. Rusi-ni taj ceo kraj nazivaju Hornjica, na srpskom je to Gornjica (Gornja ze-mlja). Bila je to zemlja Rusina, ali ne i država, jer takvu čvrstu strukturu nikad nismo imali. I u našoj porodici zna se odakle smo došli. To je mesto Bardeljov i Prešov u istočnoj Slovač-koj – kaže profesor rusinskog u šid-skoj gimnaziji Zdenko Lazor.

Prve škole i crkve. Doselja-vanje Rusina najviše se veže za 18. vek.

– Vlasti su 17. januara 1751. godi-ne potpisale ugovor sa 200 rusinskih grkokatoličkih porodica na području nekadašnje pustare Veliki Krstur. Ru-sinski knez u Kucuri Janko Ordaš po-

stavljen je 1764. godine, a prvi grko-katolički sveštenik Osif Kirda dolazi dve godine kasnije. Pre našeg dolaska u Kucuri su već živeli Srbi. Rusinska škola u Kucuri osnovana je 1765. go-dine, a grkokatolička parohija 1766. godine. Na državnom popisu 1787. godine, u Krsturu je bilo oko 2.200, a u Kucuri oko 1.600 Rusina. U doba vladavine cara Josifa II, 1786. godine u vojnu službu primljeno je oko 8.000 zaporoških kozaka koji su naseljeni u okolinu Sente – stoji na sajtu po-reklo.com.

Doseljavanje pojedinih rusinskih porodica iz Krstura i Kucure u Novi Sad počelo je šezdesetih godina 18. veka.

– Već 1780. godine u Novom Sadu osnovana je grkokatolička parohija. U drugoj polovini 18. veka Rusini su se u manjem broju doseljavali i u neka dru-ga naselja u Bačkoj kao što su Šovu i Obrovac, ali se nisu održali u njima. Iako su Rusini koji su se od sredine 18. veka doseljavali u Bačku bili grkoka-tolici, 1751. godine potpali su pod ju-risdikciju rimokatoličke Kaločke nad-

flešbek

23. JUN 2016.

Kad se kaže Kucura ili Ruski Krstur, sve je jasno. I Rusini, kao i većina ostalih naci-onalnih zajednica, doselili su se ovamo u 18. veku. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji ih živi 14.246, ogro-mna većina u Vojvodini. Iako su homo-gena i složna zajednica, bilo je jako teško

naći sagovornika za priču o korenima i doseljavanju Rusina.

biskupije. U početku su im sveštenici Rusini dolazili iz Mukačevske i iz gr-kokatoličke Velikovaradinske (Veliki Varadin, danas Oradea u Rumuniji) eparhije. Iz te eparhije su u početku Rusinima dolazili u Bačku prvi grko-katolički sveštenici i donosili najneop-hodnije crkvene ćirilske knjige.

Na Velikoj narodnoj skupšti-ni. Za grkokatolike, odnosno unija-te u Hrvatskoj i za Rusine u Bačkoj osnovana je 1777. godine Križevačka episkopija.

– U okviru nje Rusini su ostali sve do 2003. godine, kada je osnovan Apostolski egzarhat za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori. Pojedine rusin-ske porodice, ponekad i veće grupe, iz Krstura i Kucure tokom 18. i 19. veka preseljavaju se u druga naselja i tako formiraju nove rusinske koloni-je. Križevačka eparhija je 1777. godi-ne dobila posed Šid i Berkasovo, pa je početkom 19. veka počelo naseljava-nje Rusina na taj posed. Naseljavanje u Šid počelo je 1803. godine, u Berka-sovo 1810. godine, a u Bačince Rusini se doseljavaju od 1834. godine.

Sremska mesta naseljavaju Rusini tokom 19. veka.

– Tad su stigli i u moje selo Bikić Do pored Šida. Bilo je to uoči revolucio-narne 1848. godine, a novi talasi dose-ljenika stizali su i nešto kasnije. Pro-živeli smo strahote Prvog svetskog rata, iako ovde nije bilo tako drama-tično kao što je bilo našim sunarod-nicima iz Galicije – kaže Lazor.

Još se nisu bile ni ohladile cevi iz Prvog svetskog rata, a Rusini su znali šta će i kud će.

– Na Velikoj narodnoj skupštini

nsreporter.rs

25. novembra 1918. godine u Novom Sadu, čak 21 predstavnik rusinske na-cionalne zajednice dao je glas za pri-sajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. Tako je i danas, veći-na Rusina koje poznajem govori da je Srbija naša matična država i da druge nemamo – ističe naš sagovornik.

Mali Rusi. Rusini rusinski jezik nazivaju – ruski, a ruski jezik – ve-likoruski.

– Jedno od razmimoilaženja u na-uci jeste pitanje da li Rusini pripada-ju Istočnim ili Zapadnim Slovenima. Moj prijatelj, moskovski akademik Vjačeslav Čarski objavio je knjigu o poreklu Rusina i rusinskom jeziku. Na osnovu refleksa jata, tvrdih i me-kih poluglasnika staroslovenskog je-zika, uspeo je da dokaže da su Ru-sini Istočni Sloveni. Prva zajednička država u kojoj su živeli bila je Kijev-ska Rusija te je Čarski zaključio da su Rusini u stvari Mali Rusi. I to je značenje naziva našeg naroda. Go-vor Rusina Srbije, odnosno Vojvodine najsličniji je onom koji se čuje u okoli-ni Šariša, tačnije iz šariške Varmeđe u Slovačkoj. Naš jezik kodifikovan je 1923. godine objavljivanjem Gramati-ke rusinskog jezika i izlaskom rusin-skog „Idilskog venca” Gavrijila Ko-stelnika – kaže Lazor.

Rusini su primili uniju u 16. veku, a pre toga su bili pravoslavci, navodi Lazor.

– Zadržali smo pravoslavnu službu, jedino što smo tad kao vrhovnog ver-skog poglavara priznali papu. Samo su Rusini iz Ruskog Krstura prešli na novi, gregorijanski kalendar u crkvenoj službi, a u svim ostalim mestima ko-risti se stari, julijanski. Naša zvanična istorija ne govori o razlozima potpisi-vanja unije pre pola milenijuma, ali su verovatno prevladavali oni ekonomski. Bilo je i sveštenika koji nisu potpisali uniju, tako da je i danas deo Rusina u Slovačkoj pravoslavne vere. Rusini ne-maju krsnu slavu, koja je i onako isklju-čivo vezana za Srbe, ali poštuju sveca zaštitnika i imaju imendan.

Čuvari jezika. Lazor kaže da su Rusini odmah po doseljavanju uglav-nom bili nadničari, sluge...

– Na maternjem su mogli da razgo-varaju u crkvi i zato je i danas dosta poštuju. A ona je znatno uticala na očuvanje nacionalnog identiteta. U Vojvodini danas živi oko 16.000 Ru-sina i sačuvali su književni maternji jezik iako, naravno, pod uticajem sre-dine ima sve više srbizama. Rusinsko pismo je ćirilica sa 32 slova, imamo glas koji je između č i ć, recimo u reči červena, zatim šć u reči šćetka (četka), ali nemamo đ i ć. Te srpske glasove izgovaramo meko, volim da

kažem, nešto slično kao što to radi Šojić, piroćanski.

Najpoznatiji ples je ruski tanjec, koji se sastoji od nekoliko igara i one se obavezno igraju u paru.

– Jedna se naziva „Na zelenoj tra-vi”. Zanimljiv je običaj kad momci žele da isprose devojke, takođe vezan za prirodu. Tad pred njihovim kuća-ma posade majan ili majsko drvo, to jest majalos. Drvo se u šumi odseče bez korenja i zatrpa se zemljom, ali je važno da bude što više. Na grane se vezuju trake, zatim flaše s vinom i rakijom... Bio je to siguran znak prosidbe, a devojka je već znala ko je on. Sve se to radilo noću da bi uju-tro izgledalo kao iznenađenje. Maj-sko drvo se rušilo nekoliko nedelja kasnije, uglavnom na duhove. Ovaj običaj se retko gde zadržao, ali još uvek postoji u mom rodnom mestu – kaže Zdenko.

Bobaljki i kapušćanjiki. Naj-interesantniji običaj prilikom prošnje bilo je razbijanje devojačkih vrata, ali ne baš bukvalno.

– Tupom stranom sekire lupalo se po ulaznoj kapiji. Međutim, momci koji su smatrali da ta devojka treba da pripadne njima, sprečavali su mlado-ženju u njegovom naumu. Zbog toga je prosac često morao da im plati ne-što. Bilo je to davno, još početkom 19. veka, ali je priča o tom običaju ostala. Mlada i mladoženja u crkvi staju na peškir, ali se jako pazi da to prvi uradi budući bračni drug. To znači da će on biti glava kuće. Zanimljivo je i da se nekad pupčana vrpca čuvala do tre-nutka udaje, odnosno ženidbe.

Na Badnje veče Rusini priprema-ju 12 različitih jela, za svaki mesec u godini.

– To su bobaljki, kapušćanjiki, krompljanjiki, riba s pirinčem, beli sos s pečurkama... Taj sos je speci-fičan i za Slovake, ali i za Rusine, što je još jedna potvrda tvrdnji za tezu o kraju iz kog smo se doselili. Verovat-no iz tih vremena sačuvani su i po-grebni običaji. Kad se pokojnik iznosi u dvorište, na stolice na kojima je bio kovčeg najpre mora da sedne najsta-rija žena u kući. Tek nakon toga san-duk može da se iznese. Simbolično se na taj način izražava očekivanje da se umire po redu. Krst na čelu pogreb-ne povorke nosi ili kum, ili najstariji unuk, odnosno najstariji rođak koji još uvek nije oženjen.

Koncentracioni logori. I Ru-sini su imali vreme smrti.

– Najužasniji period u celoj rusin-skoj istoriji svakako je Prvi svetski rat. Austrijske vlasti tretirali su gali-cijske Rusine kao saradnike i špijune carske Rusije. Formirani su preki su-

23. JUN 2016. 27

Samo su Rusini iz Ruskog Krstura prešli na

novi, gre-gorijanski kalendar

u crkvenoj službi, a u

svim osta-lim mesti-ma koristi se stari, ju-

lijanski

dovi, Rusini su vešani bez bilo kakvih dokaza, vojnici Crno-žute monarhije ubijali su i na ulicama gradova i sela nasumice, bez postupka i razloga. Najstrašnije je bilo uoči ulaska ruskih snaga i povlačenja austrijskih. Više od 30.000 Rusina tad je pohapšeno i poslato u logor Telergorf kod Graca, dovoljno je bilo da ste govorili ruski na ulici ili čitali rusku književnost.

Telergorf je bio prvi logor smrti u Evropi, osnovan već u avgustu 1914. godine.

– Najstariji rusinski zarobljenik imao je 94 godine, a najmlađi desetak nedelja. Prvih 13 meseci spavali su na zemlji jer baraka nije bilo, nisu imali pribor za jelo. Osnovni uzrok smrti bile su epidemije kolere i pegavog ti-fusa. Omiljeni način iživljavanja do smrti bilo je vešanje za jednu nogu, a glavni egzekutor bio je austrijski ofi-cir Čirovski, rodom baš iz Galicije. Živeli su još dok im iz ušiju i nožnih palčeva ne potekne krv. Čirovski je kasnije smenjen jer su vlasti otkrile da je nudio spas zarobljenicima za petsto do hiljadu kruna. Logor Teler-gorf je danas pista aerodroma Grac, ispod koje su kosti hiljade Rusina.

Da se ime zatre. I u Terezinu je bio logor za Rusine, a o njegovim strahotama pisao je čuveni pisac Ja-roslav Hašek, autor „Dobrog vojnika Švejka”.

– Ipak, tamo su uslovi bili bolji nego u Telergorfu, nije bilo tako strašnih epidemija zahvaljujući češkom sta-novništvu koje je Rusine smatralo slovenskom braćom. Teror u Galiciji nastavljen je i 1915. godine i dostigao je takve razmere da je morao inter-venisati car Franja Josif. Došlo je do toga da je vojska otvoreno izjavljivala da u Galiciji nije dovoljno njih strelja-la i povešala. Tad je car naredio da ne treba hapsiti sve koji se nazivaju Ru-sinima i da se više ne primenjuju tako represivne mere. Austrijskim listovi-ma je bilo zabranjeno da objavljuju fo-tografije povešanih Rusina. Logor Te-lergorf je 1917. godine zatvorio, nakon smrti Franje Josifa, novi car Karlo.

Ukupno je u Galiciji, Bukovini i Za-kapartju tokom austrougarskog tero-ra stradalo 120.000 ljudi.

– Među njima, zbog naklonosti prema pravoslavlju ubijeno je 300 unijatskih sveštenika. Broj Rusina u Lavovu je prepolovljen. Svi Rusini streljani, uhapšeni i izmoreni glađu i bolestima bili su nevini, represali-je su uvedene da bi im se ime zatrlo. U logorima hiljade njih nije dočekalo slobodu, a mogli su. Bilo im je nuđe-no oslobađanje ako se u novim doku-mentima umesto kao Rusini izjasne kao Ukrajinci i odmah odu kud žele. Velika većina je odbila.

23. JUN 2016.23. JUN 2016.28

sport

Tradicionalni olimpijski dan kod Zorana pančića

Da se ne zaboraviNosioci olimpijskih medalja, učesnici Igara i njihovi prijatelji punih 16 godina sastaju se sredinom juna i evociraju uspomene na sportske uspehe iz svoje mladosti

Sponzor SportSke Strane

23. JUN 2016.

nsreporter.rs

23. JUN 2016. 29

Tradicionalni olimpijski dan kod Zorana pančića

Da se ne zaboraviNosioci olimpijskih medalja, učesnici Igara i njihovi prijatelji punih 16 godina sastaju se sredinom juna i evociraju uspomene na sportske uspehe iz svoje mladosti

Tradicionalno, punih 16 godina sastaju se olim-pijci iz Novog Sada i njihovi olimpijski sa-borci iz Zrenjanina, Su-botice, Beograda...

Legendarni asovi na fruškogorskoj dači kod domaćina Zo-rana Pančića, nosioca dva olimpijska odličja, i njegove Ine uz pomoć sinova ugoste brojne asove i prijateje.

– Olimpijske igre su planetarni do-gađaj i eto, u predvečerje Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru skupili smo se ovde da podržimo naše naslednike i podsetimo se vremena kada smo se mi borili za prestižna odličja – pozdravio je Pančić svoje goste i onda je krenuo dugi voz ponuda i priča o uspomenama bez prestanka.

Nisu zaboravljeni olimpijci koji su ranijih godina dolazili, a sada su se preselili u večnost. Zlatne medalje Branka Simića, Andrije Gerića i Vase Mijića, odbojkaškog ponosa, Đorđa Pe-rišića, zlatnog vaterpoliste, bile su po-sebna tema.

Strelac Branko Lončar posebna je pri-ča, njegovi učenici, pre svih Jasna Šeka-rić, osvojili su kofer olimpijskih odličja, a Branko je bio i svetski šampion.

Jednako zanimljive priče ispričali su i bokser Tadija Kačar, džudista Slavko Obadov, Pavle Bajčetić, veslači Pančić, Darko Majstorović i Dragan Obrado-vić. Bio je tu i Sale Stefanović, ne uče-snik, ali olimpijski navijač na više Iga-ra. Dušan Dačić, šampion u karateu, Voja Tabački, nekadašnji najbolji rvač-ki arbitar na Igrama.

Razrogačenih očiju slušale su se anegdote s olimpijskih igara. Kada smo pokušali da prebrojimo medalje prisutnih, bilo ih je na desetine samo s olimpijskih igara, a onih najsjajnijih svetskih i evropskh na stotinu.

Eto, takvo društvo su s pažnjom slu-šali i prisutni gosti, ugledni novosadski intelektualci i poklonici sporta olimpij-skog. Miša Kosanović, fudbalski mag, dr Čikoš, dr Đorđe Janjić, Majtan, atletski rekorder i učesnik Olimpijskih igara u Rimu 1960. Zlatko Ahmetović, Krneta, Boba Antonić, advokat Ljuba Apro, An-đušić, privrednik i nekadašnji as Zete iz Golubovaca, Bora Pazarac, Lajoš Kokai, umetnik na harmonici Mića Janković, Goran Ivanović, Srđan Vučurević...

Društvo odabrano, olimpijsko, a i taj dan 16. jun 2016. u 16. godini obele-žavanja olimpijske tradicije ostaje za-navek.

Do narednog okupljanja 2017. godi-ne u junu.

Sponzor SportSke Strane

Autor: Jovan Tanurdžić

23. JUN 2016.23. JUN 2016.30

sport

Miroslav Radoman, nekadašnji naš naj-bolji sudija, dobio je poverenje Izvršnog odbora FSS-a i novo-izabranog predsedni-ka Slaviše Kokeze da

vodi brigu o regularnosti arbitraže i svako-likom napredovanju sudija.

Radoman ima autoritet i integritet, kao i sveopštu kompetentnost za ovu funkciju. Deset godina delio je pravdu na svetskim terenima, a isto toliko godina je uvaženi kotrolor i inspektor za suđenje u Fifi i Uefi. Rečju, novosadski internacionalac je pravi čovek na pravom mestu.

Radoman je vodio najteže utakmice neka-dašnje lige SFRJ, čak 11 puta delio je pravdu na derbiju večitih Crvene zvezde i Partiza-na. Prošao je sito i rešeto u ovoj delatnosti, a koliko poznaje fudbal najbolje svedoči poda-tak da je profesor doktor na TIMS-u, visoko-obrazovnoj ustanovi za sport i turizam.

– Odgovornost je samo moja – kaže za Novosadski reporter Miroslav Mićo Rado-man. – Neću da se krijem iza predsedniko-vih leđa, gospodinu Kokezi i članovima Iz-vršnog odbora hvala na poverenju, ali sada je sve na meni i mojim saradnicima. Pri-tisci klubova postaće prošlost. Kriminal-ni ambijent mora otići u neslavnu istoriju našeg sporta. A bilo je svega! Imamo sada drugačiji ambijent i situaciju, pogodno tlo da radimo i stvaramo. Hoću da iznedrimo nove mlade i pristojne arbitre, naše Milo-rade Mažiće na svetskoj sceni. Imamo i ta-lente i dobre želje.

Regularnost vam mora biti prio-ritet?

– Naravno, i hoće. Regularnost je ispred svega, zadatak i prioritet. Oni koji me po-znaju, znaju da nisam nikad podlegao ra-znoraznim pritiscima, trudio sam se da uvek sudim prema pravilima fudbalske igre. Tako ću se ponašati i u ovoj funkciji kod delegiranja. Kompromisa neće biti ni u kom smislu.

Pratite ovih dana šampionat Evro-pe, vaša zapažanja pre svega u kvalite-tu mečeva i, naravno, u suđenju?

Uprkos svim obavezama, iz dana u dan nalazim vreme da odgledam sve mečeve Eura 2016. Nisam oduševljen, ali ni razo-čaran viđenim. Kvalitet je na srednjem ni-vou, ali tek je odigrana prva faza prvenstva.

Dolaze bolji i neizvesniji mečevi. Koga očekujete u samoj završnici

za titulu?– Kvartet Nemačka, Francuska, Španija i

Hrvatska, po meni, čine najkvalitetniji ti-movi. Bitno je da se u narednim mečevima ne povredi neko od najboljih igrača u ovim reprezentacijama i onda garantujem neizve-snu borbu za šampionski pehar.

A gde su u priči i vašem viđenju arbitri?

– Naš Milorad Mažić je na svom nivou, odličan, a sviđa mi se arbitraža Slovenca Damira Skomine i Engleza Martina Etkin-sona. Tu su i Italijan Nikola Ricoli i još neki arbitri već dokazani na utakmicama evrop-skih kup takmičenja. Komesar Uefe Kolina stvorio je dobar sudijski tim koji zasad do-bro funkcioniše na Euru 2016. Suđenje na EP je za klasu kvalitetnije od arbitraže na Mondijalu u Brazilu.

Iz mog Ugla Radoman ima autoritet i integritet

Jovan Tanurdžić

novoizabrani predsednik Sudijske komisije FSS-a preuzeo je odgovornost da Srbija dobije još jednog Mažića i da sudije nemaju uticaj na ligaške table

Na Euru 2016. mnogo je bolje suđenje nago na Mondijalu u Brazilu.Novog šampiona Evrope treba tražiti u kvartetu Nemačka, Francuska, Španija i Hrvatska, smatra internacionalac iz Novog Sada Miroslav Radoman

23. JUN 2016.

nsreporter.rs

23. JUN 2016. 31

ISSN 2406-2022