savet evrope

Predmet: Pravo EU Tema: Savet Evrope

UVOD

Države članice su 1974. odlučile da ustanove Evropski savet, odnosno da učine

sastanke šefova vlada tj. država redovnim, što je podrazumevalo sastajanje najmanje dva puta

godišnje1. Odlučeno je, takođe, i da se Evropski parlament bira na opštim, direktnim izborima,

što se prvi put dogodilo 1979. godine.

Osamdesete godine počele su proširenjem Zajednica stupanjem Grčke u članstvo

1981. godine, a kasnije i Španije i Portugalije 1986. godine. Novi podsticaj integraciji stigao je

usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta (JEA) 1986. godine (stupio je na snagu 1987.),

kojim je učinjena prva izmena osnivačkih ugovora EZ.

Kao jedan od ciljeva JEA predviđa finalizaciju zajedničkog tržišta do kraja 1992. go-

dine. Da bi to bilo ostvareno trebalo je doneti veliki broj akata, što bi bilo teško ostvarivo

jednoglasnim odlučivanjem u Savetu. Stoga je Jedinstvenim evropskim aktom proširen broj

oblasti u kojima je moguće odlučivati kvalifikovanom većinom.

Kako bi se zakonodavnim aktima Zajednice dao veći demokratski legitimitet,

Evropskom parlamentu, kao instituciji neposredno izabranoj od strane građana, data je veća

uloga u odlučivanju, uvođenjem takozvanog postupka saradnje. Jačanje uloge Parlamenta i

1 na inicijativu tadašnjeg francuskog predsednika Valeri Žiskar D’Estena

1

http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,3857889_ind_1,00.html


proširenje većinskog nasuprot jednoglasnom odlučivanju trend je koji se nastavio u svim

sledećim reformama EZ/EU.

1.POČECI I MISIJA

Evropski savet (The European Council)2 je sastanak predsednika država ili vlada

država članica Evropske unije, ministara spojnih poslova, kao i predsednika Evropske

komisije. Ministri spoljnih polsova i predsednik Evropske komisije imaju samo savetodvnu

funkciu. Odluke Evropskog saveta su vezujuće za institucije EU. Savet ima moć da određuje

politički smer EU.

Zemlje članice

Savet Evrope ima istinsku sveevropsku dimenziju:

– 47 zemalja članica

– 1 zemlje kandidatkinje: Belorusija; specijalni status gosta koji ima Belorusija suspendovan

je zbog njenog nepoštovanja ljudskih prava i demokratskih principa

Posmatrači

5 zemalja posmatrača: Sveta stolica, Sjedinjene Države, Kanada, Japan, Meksiko.

Ciljevi

- štititi ljudska prava, pluralističku demokratiju i vladavinu zakona;

- unapređivati svest o kulturnom identitetu i raznolikosti Evrope i podsticati njihov razvoj;

- pronalaziti zajednička rešenja za izazove s kojima se suočava evropsko društvo, kao što su

diskriminacija manjina, ksenofobija, netolerancija, bioetika i kloniranje, terorizam, trgovina

ljudima, organizovani kriminal i korupcija, sajber kriminal, nasilje nad decom;

- konsolidovati demokratsku stabilnost u Evropi podrškom političkim, zakonodavnim i

ustavnim reformama.

2 Sedište je u Palati Evrope u Strazburu, na granici Francuske i Nemačke.

2


Sadašnji politički mandat Saveta Evrope definisan je na trećem Samitu šefova država i vlada

održanom u Varšavi maja 2005. godine.

Kako funkcioniše

Glavne komponente Saveta Evrope jesu:

- Komitet ministara, telo Saveta Evrope koje donosi odluke, a koje čini 47 ministara spoljnih

poslova ili njihovih zamenika (ambasadora/stalnih predstavnika) čije je sedište u Strazburu;

- Parlamentarna skupština, kao zamajac evropske saradnje, sa ukupno 636 članova (318

predstavnika i 318 zamenika) iz 46 parlamenata pojedinačnih zemalja:

- Kongres lokalnih i regionalnih vlasti, glas evropskih regiona i opština, sastavljen od Veća

lokalnih vlasti i Veća regiona;

- Sekretarijat, sa 1800 članova koji se regrutuju iz zemalja članica, a na čijem je čelu

Generalni sekretar, koga bira Parlamentarna skupština.Torbjorn Jagland (Thorbjørn Jagland)

je Generalni sekretar Saveta Evrope od 1. oktobra 2009. godine

Redovni budžet

U 2007. godini, 197 214 100 evra.

Zvanični jezici

Engleski i francuski su dva zvanična jezika Saveta Evrope. Nemački, italijanski i ruski takođe

su radni jezici. Razni dokumenti objavljeni na ovom sajtu postoje i na drugim evropskim

jezicima.

2.INSTITUCIJE SAVETA EVROPE

2.1.Komitet ministara

Komitet ministara je telo Saveta Evrope koje donosi odluke. Sastoji se od ministara

inostranih poslova svih država članica, odnosno njihovih stalnih diplomatskih predstavnika u

3

http://www.coe.int/t/cm/home_en.asp

http://www.coe.int/T/E/SG/

http://www.coe.int/T/Congress/Default_en.asp

http://assembly.coe.int/default.asp


Strazburu. To je vladino telo u kojem se na ravnopravnim osnovama mogu razmatrati

problemi sa kojima se suočavaju evropska društva, a služi i kao mesto gde se formuliše

zajedničko evropsko delovanje. U saradnji sa Parlamentarnom skupštinom, ono služi kao

čuvar osnovnih vrednosti Saveta i nadzire da li države članice poštuju svoje obaveze.

Glas vlada

Odluke i aktivnosti Komitet ministara odlučuje o aktivnostima Saveta Evrope.

Komitet takodje odredjuje koje će se akcije preduzeti po preporukama Parlamentarne

skupštine i Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, kao i po predlozima raznih

medjuvladinih komiteta i sastanaka nadležnih ministara. Komitet odobrava program aktivnosti

i budžet Saveta.

Dijalog

Diskusije u Komitetu ministara pokrivaju sva pitanja od zajedničkog političkog

interesa, osim pitanja odbrane: političke aspekte evropskih integracija, razvoj saradnje,

očuvanje demokratskih institucija i zaštitu ljudskih prava - drugim rečima, sve probleme koji

zahtevaju uskladjena, panevropska rešenja.

Aktivno telo

Ministri inostranih poslova država članica sastaju se dva puta godišnje da bi razmotrili

politička pitanja i stvari koje se tiču evropske saradnje, i da bi dali neophodni politički

podsticaj aktivnostima Saveta. Oni se sastaju jedanput nedeljno na nivou ambasadora i njihova

razmatranja su upotpunjena sastancima radnih grupa i grupa izvestilaca koje temeljno ispituju

odredjena pitanja pre nego što se donesu odluke.

Svaki ministar predsedava Komitetom u trajanju od šest meseci, a mandati se

tradicionalno smenjuju u maju i novembru svake godine.

4


2.2.Parlamentarna skupština

Parlamentarna skupština je jedno od dva glavna tela ustanovljena Statutom Saveta

Evrope i odslikava glavne političke tokove u državama članicama. Skupština vidi sebe kao

vodeću snagu u širenju evropske saradnje na sve demokratske države širom Evrope.

Demokratska savest Evrope

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je prva evropska skupština u istoriji našeg

kontinenta. Sastavljena od delegacija iz preko 40 nacionalnih parlamenata, ona je skupština sa

najširom bazom u Evropi.

Skupština ima slobodu da sama odredjuje svoj plan rada i bavi se temama od tekućeg ili

potencijalnog značaja, uključujući tu i probleme savremenog društva i aspekte medjunarodne

politike.

Rasprave u Skupštini odredjuju bitne smernice za aktivnosti Komiteta ministara i

medjuvladinog sektora Saveta Evrope, a utiču i na vlade kada ih članovi prenesu u svoje

parlamente.

Istorijski dogadjaji u Srednjoj i Istočnoj Evropi s početka 1990-tih godina postavili su

Skupštini jedinstveni izazov kako pomoći da se te države vrate u zajednicu evropskih

demokratija, odnosno kako podstaći istinsku parlamentarnu saradnju medju svim evropskim

narodima. Na taj način skupština doprinosi izgradnji velike Evrope bez podela.

Status specijalnog gosta koji je Skupština ustanovila 1989. godine omogućio je

delegacijama iz pluralističkih demokratija Srednje i Istočne Evrope da prisustvuju plenarnim

sednicama i sastancima komiteta i pre nego što su te države postale punopravne članice

Organizacije. Kontakti i razmene koji su na taj način uspostavljeni, omogućili su proces

demokratizacije u tim zemljama i olakšali njihovo pristupanje Savetu Evrope.

5


Struktura i organizacija: ogledalo evropskih demokratija

Tristotinetrinaest poslanika Parlamentarne skupštine i isto toliko njihovih zamenika su

birani ili postavljeni od strane nacionalnih skupština iz redova njihovih poslanika. Svaka

zemlja daje izmedju 2 i 18 predstavnika, zavisno od broja stanovnika. Sastav delegacija iz

država je takav da odslikava realan odnos političkih partija, odnosno grupa u njihovim

skupštinama.

Skupština ima pet političkih grupa: Socijalistička grupa (SOC), Grupa narodnih

stranakaEvrope (EPP/CD), Demokratska evropska grupa (EDG), Grupa liberala, demokrata i

reformista (LDR), i Grupa ujedinjene levice Evrope (UEL). Neki članovi skupšine ne

pripadaju ni jednoj od ovih grupa.

Skupština se sastaje kvartalno (četiri puta godišnje) u trajanju od nedelju dana za

plenarne sednice, u Palati Evrope u Strazburu. Sednice su otvorene za javnost. Održavaju se

takodje i prolećni sastanci u jednoj od država članica.

Skupština bira svog predsednika iz jedne od država članica, po običaju na tri uzastopna

jednogodišnja mandata. Predsednik, potpredsednici (trenutno ih ima 19) i predsedavajući 5

političkih grupa čine Biro Skupštine.

Skupština takodje bira Generalnog sekretara Saveta Evrope, zamenika Generalnog

sekretara, kao i Generalnog sekretara same skupštine, sudije Evropskog suda za ljudska prava

i Komesara za ljudska prava Saveta Evrope.

Rad skupštine pripremaju specijalizovani komiteti koji se bave poslovima iz oblasti

politike, prava i ljudskih prava, socijalne politike, zdravstva, porodice, kulture, nauke,

obrazovanja i životne sredine, poljoprivrede, ekonomije, razvoja, migracija, izbeglica i

demografije, ravnopravnosti žena i muškaraca, kao i o poštovanju dogovorenih obaveza od

strane država članica.

6


Debate o dogadjajima u Evropi i svetu

Svaka sednica na dnevnom redu ima debatu o dogadjajima u Evropi i svetu3, i uopšte

o pitanjima gde je potrebno delovati na evropskom nivou. Istaknuti zvaničnici iz celog sveta

su učestvovali u ovim debatama (kralj Huan Karlos, Fransoa Miteran, Papa Jovan Pavle II,

Helmut Kol, Mihail Gorbačov, Vaclav Havel, Viktor Yushchenko mnogi drugi).

Skupština takodje omogućuje forum za diskusije drugih medjunarodnih organizacija

kao što su Evropska organizacija za obnovu i razvoj (OECD), Evropska banka za obnovu i

razvoj (EBRD), Evropska agencija za istraživanje kosmosa, i nekoliko specijalizovanih

agencija Ujedinjenih nacija.

Nevladine organizacije učestvuju u izvesnom broju komiteta kao posmatrači i pružaju

vredan doprinos važnim dogadjajima koje organizuje Skupština.

Inicijative koje daju konkretne rezultate

Počev od 1989. godine, Skupština pomaže u saniranju kriza širom Evrope. U njoj se

političke debate često zasnivaju na nalazima proisteklim iz neposrednih poseta i kontinuiranog

dijaloga sa dotičnim zemljama. Na ovaj način Skupština učvršćuje političku ulogu Saveta

Evrope.

Predstavnici Skupštine idu u redovne posete na lice mesta u razne delove Evrope kako

bi sakupili neposredne informacije i sastavili izveštaje za Skupštinu, preduzeli posmatranje

izbora i angažovali se u parlamentarnoj diplomatiji.

Tekstovi koje Skupština usvoji pružaju značajne smernice za rad Komiteta ministara, za

vlade, parlamente i političke stranke država, kao i za druge važne segmente društva. Skupština

je takodje inicirala mnoge medjunarodne ugovore, poznate kao evropske konvencije, i druge

pravne instrumente, stvarajući time temelj za jedan istinski evropski pravni sistem.

3 U toku Hladnog rata Savet Evrope je imao važnu ulogu u prevazilaženju krize izazvane zaoštrenim političkim odnosima Istočnog i Zapadnog bloka.

7


Najpoznatija medju njima je Evropska konvencija o ljudskim pravima koja je otvorena

za potpisivanje 1950. godine. Komitet ministara traži mišljenje od Skupštine o svim nacrtima

konvencija pre nego što se one otvore za usvajanje.

Skupština takodje drži redovne konferencije, simpozijume i javne skupštinske debate o

važnim temama kao što su nasilje, netolerancija, zaštita životne sredine, imigracija, droga,

bioetika i mediji. Te debate se odvijaju u formi dijaloga izmedju parlamentaraca i stručnjaka

za te oblasti.

Status posmatrača

Parlamenti Kanade, Izraela i Meksika imaju status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini.

Status specijalnog gosta

Status specijalnog gosta za Parlament Belorusije suspendovan je 13. januara 1997. godine.

2.3.Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope

Demokratija u osnovi

Savet Evrope je uvek priznavao presudan značaj demokratije na lokalnom i

regionalnom nivou. Na kraju krajeva, pitanje slobode se rešava i u mestu življenja, kao i na

državnom nivou. Lokalni organi vlasti moraju odgovoriti na potrebe svih Evropljana, i u

gradovima i u selima, i u centralnim i u perifernim regionima, pa i preko državnih granica.

Savet je preduzeo prve korake ka predstavljenosti lokalnih vlasti u organima još 1957. godine

i od tada se njegov rad proširio od Islanda do Rusije, od Norveške do Balkana.

Savet Evrope je 1994. godine osnovao Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (CLRAE)

kao savetodavno telo, umesto nekadašnje Stalne konferencije lokalnih i regionalnih vlasti.

Kongres pomaže novim državama članicama u praktičnim pitanjima njihovog rada ka

stvaranju efikasne lokalne i regionalne samouprave.

8


Uloga Kongresa

Kongres je:

- glas regiona i opština u Evropi;

- forum gde izabrani predstavnici lokalnih i regionalnih vlasti mogu razmatrati probleme,

objediniti svoja iskustva i izraziti svoje stavove vladama;

- savetodavno telo za Komitet ministara i Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope o svim

aspektima lokalnih i regionalnih politika;

- organ koji tesno saradjuje sa nacionalnim i medjunarodnim organizacijama

predstavljajući lokalne i regionalne vlade;

- organizator diskusije i konferencije kako bi se doprlo do šire javnosti čije je angažovanje

od presudnog značaja u postizanju efikasne demokratije;

- mesto za pripremu redovnih pojedinačnih izveštaja o stanju lokalne i regionalne

demokratije u svim državama članicama Saveta, kao i u državama kandidatima;

nadzire takodje primenu Evropske povelje o lokalnoj samoupravi;

- nadgleda sprovođenje Evropske povelje o lokalnoj samoupravi pomaže novim

državama članicama u praktičnom smislu u njihovim nastojanjima da uspostave

efektivnu lokalnu i regionalnu samoupravu

Dvodoma skupština

Kongres je podeljen u dva veća: Veće lokalnih vlasti i Veće regiona. Takva dvodoma

skupština ima 313 imenovanih članova i 313 njihovih zamenika, i svaki je izabrani

predstavnik jedne od preko 200.000 organizacija lokalne, odnosno regionalne uprave iz država

članica Saveta. Veća naizmenično biraju predsednika Kongresa, na mandat od dve godine.

Kongres se sastaje jednom godišnje u Strazburu i dočekuje delegacije iz ovlašćenih

evropskih organizacija i nekih država koje nisu članice, kao specijalne goste ili posmatrače.

Stalni komitet, sastavljen od svih nacionalnih delegacija, sastaje se izmedju plenarnih

sednica Kongresa. Izvršni organ Kongresa je odgovoran za svakodnevne poslove upravljanja,

uz podršku sekretarijata Saveta Evrope.

9


2.4.Komesar za ljudska prava

Komesar za ljudska prava je nezavisna institucija Saveta Evrope sa mandatom da

promoviše ljudska prava i njihovo poštovanje u 46 zemalja članica Saveta Evrope.

Inicijativa za formiranje ove institucije potekla je na trećem sastanku predsednika i

predsednika vlada država članica koji je održan u Strazburu 10.-11. oktobra 1997. godine.

Komitet ministara je 7. maja 1999. godine usvojio rezoluciju kojom je osnovana kancelarija

Komesara i obrazložen njegov mandat. Prvi Komesar, Alvaro Gil-Robles bio je na toj funkciji

od 15. oktobra 1999. godine do 31. marta 2006. godine, kada ga je zamenio Thomas

Hammarberg.

2.5.Evropski sud za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud sa sedištem u Strazburu. Broj sudija

je jednak broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti

ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Savet Evrope

trenutno čini četrdeset šest država članica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju

samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sarađuje sa

Sekretarijatom koji uglavnom čine pravnici iz zemalja članica. Oni su takođe potpuno

nezavisni od svojih zemalja i ne predstavljaju podnosioce predstavki niti zemlje.

Evropska konvencija o ljudskim pravima 4je međunarodni ugovor koji mogu potpisati

samo zemlje članice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način

njegovog funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država članica.

Sud primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Njegov zadatak je da

obezbedi da države članice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi

kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad,

država. Kada se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud

4 Čini sastavni deo najvišeg evropskog pravnog akta ( Evropski ustav, čl. 9 )

10


donosi presudu. Presude su obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da

deluje u skladu sa njom.

2.6.Konferencija međunarodnih nevladinih organizacija

Radu Saveta Evrope intenzivno doprinose kontakti i saradnja sa dinamičnim

elementom društva koji predstavljaju nevladine organizacije. Jedan od najvećih izazova sa

kojima se organizacija trenutno suočava jeste jačanje nevladinih organizacija i civilnog

društva u državama članicama i razvoj participativne demokratije na panevropskim osnovama.

Programi saradnje Saveta Evrope oslanjaju se na nevladine organizacije i fokusirani su na

demokratske reforme.

Konferenciju međunarodnih nevladinih organizacija Saveta Evrope čine međunarodne

nevladine organizacije koje imaju pariticipativni status u Savetu Evrope. Davanjem tog

statusa, Savet Evrope uključuje međunarodne nevladine organizacije u međunarodne

aktivnosti i podstiče dijalog između članova parlamenta i lokalnih i regionalnih vlasti i

udruživanje po pitanju značajnih društvenih tema.

3.PREDSTAVNICI SRBIJE U SAVETU EVROPE

Komitet ministara

- Ministar inostranih poslova Vuk JEREMIĆ predstavlja Srbiju u Komitetu ministara.

- Ambasador Dragana Filipovic je stalni predstavnik Srbije u Savetu Evrope od proleca 2009.

godine.

Parlamentarna skupština

U Parlamentarnoj skupštini Srbiju predstavlja Delegacija koja ima sedam članova i sedam

zamena.

- Dragoljub Micunovic (SOC) je šef Delegacije Srbije i potpredsednik Parlamentarne

skupštine.

11

http://assembly.coe.int/ASP/AssemblyList/Annuaire_06W_Delegations.asp?CountryID=37

http://www.smip.sv.gov.yu/Srpski/Departmentframe.htm


Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope

U Kongresu Srbiju predstavlja Delegacija koja ima sedam članova i sedam zamena.

- Željko OŽEGOVIĆ (SOC), Novi Beograd, je šef Delegacije.

Ljudska prava

Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima 3. marta 2004 godine.

- Sudija Srbije u Evropskom sudu za ljudska prava je Dragoljub POPOVIĆ.

Član Venecijanske komisije:

G-din Vojin DIMITRIJEVIĆ

Nakon demokratskih promena u jesen 2000., Savezna Republika Jugoslavija je

konkurisala za članstvo u Savetu Evrope. U rezoluciji (2000) 15 o Saveznoj Republici

Jugoslaviji od 22. novembra 2000. godine Komitet ministara je prihvatio zahtev i pozvao

Parlamentarnu skupštinu da da svoje mišljenje u vezi sa ovim zahtevom u skladu sa

Statutarnom rezolucijom (51) 30.

S obzirom na potrebu da se redefinišu odnosi između dva entiteta, Srbija i Crna Gora

su 14. marta 2002. godine potpisali ugovor koji je vodio usvajanju Ustavne povelje u februaru

2003, konstituišući Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, kao naslednika SRJ.

U toku prijemne procedure, PS je podrobno ispitala situaciju u zemlji i izbliza pratila

razvoj. Ad hoc komitet je nadgledao izbore za narodnu skupštinu Srbije 23. decembra 2000. i

Crne Gore aprila 2001. Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (KLRVE) je takođe

nadgledao izbore u opštinama.

Srbija i Crna Gora je pristupila Savetu Evrope 3. aprila 2003. godine. Nakon

pristupanja Savetu Evrope usvojeno je mišljenje Parlamentarne skupštine broj 239 (2002), i

usledila je razmena pisama između Predsedavajućeg Komiteta ministara i vlasti Srbije i Crne

Gore, koja je sadržala listu dužnosti i obaveza koje je nova članica prihvatila kada je stupila u

12

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/247_razmena_pisama-km_i_srb_srpski.doc

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/247_razmena_pisama-km_i_srb_srpski.doc

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/253_opinion_239(2002)_pace_srpski.doc

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/250_cm_resolution_2003_3_srpski.doc

http://www.echr.coe.int/

http://www.coe.int/t/congress/whoswho/Search_member_en.asp?Search_Name=&Search_Country=39&Search_Chamber=&Search_Politic=&Search_Position=&Search_Committee=&Search_Submit=Search


organizaciju – Rezolucija (2003) 3. Komitet ministara je odlučio da postavi specifičnu

proceduru monitoringa, pod vođstvom kompetentne Grupe za izveštavanje u obliku redovnih

pregleda postignutog napretka i teškoća sa kojima se susrelo, kao i primene ciljanih programa

nakon pristupanja i saradnje, na osnovu redovnih izveštaja Sekretarijata.

Nakon usvajanja deklaracije o nezavisnosti Crne Gore od 3. juna 2006., i u skladu sa

članom 60 Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, Komitet ministara je na

svom 967. sastanku usvojio deklaraciju o nastavku članstva Srbije iz Zajednice država Srbija i

Crna Gora u Savetu Evrope i produžavanju obezbeđivanja dužnosti i obaveza.

Prvi monitoring izveštaj, koji se odnosi na samu Srbiju, predstavljen je Komitetu

ministara u decembru 2006. (SG/Inf (2006) 15). Izveštaj i odluke KM – postavljanje smernica

za buduću saradnju između SE i Srbije, sa osvrtom na dolazeće predsedavanje Srbije

Komitetom ministara.

U međuvremenu SE Venecijanska komisija je usvojila mišljenje o ustavu Srbije na

osnovu zahteva Parlamentarne Skupštine.

13

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/234_misljenje_o_ustavu_srbije_mart_07.doc

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/235_monitoring_report_-_1_srbija_srpski.pdf

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/246_cm_declaration_1_srpski.doc

http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/250_cm_resolution_2003_3_srpski.doc


ZAKLJUČAK:

Evropski savet je na početku bio organ političke kooperacije koji se sastajao barem dva

puta godišnje u sastavu predsednika država i vlada država članica. Nije bio predviđen u

osnivačkim ugovorima Zajednice i imao je ulogu inicijatora najbitniji politika Zajednice. Do

formalnog prepoznavanja uloge Europskog saveta dolazi sa Jedinstvenim europskim aktom i,

kasnije, s Ugovorom iz Mastrichta. Danas u njegovom radu, pored šefova država i vlada

učestvuju i njegov predsednik kao i predsednik Komisije i visoki predstavnik Unije za spoljne

poslove i politiku bezbednosti Unije.

Na sastancima Evropskog saveta razmatraju se ključna pitanja od interesa za spoljnu,

bezbednosnu i unutrašnju politiku EU, a zaključci se potom objavljuju u vidu saopštenja i

imaju ulogu smernica za rad institucija EU. Evropski savet donosi, pre svega, političke odluke,

a ne pravne pa se stoga i ne pojavljuje kao zakonodavni organ, iako njegove odluke imaju

dalekosežne posledice.

14


LITERATURA:

1.Radulović,Z. (2010):Pravo Evropske Unije,PEP,Beograd.

Internet Sajt:

2. http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3857889,00.html

(datum pristupa 20.11.2010.) 3. http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-savet/

(datum pristupa 20.11.2010.)

4. http://www.evrograd.rs/?s=eu&p=institucije


5. http://www.coe.org.rs/def/tdoc_sr/council_of_europe/?conid=13#


15

http://www.coe.org.rs/def/tdoc_sr/council_of_europe/?conid=13#

http://www.evrograd.rs/?s=eu&p=institucije

http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-savet/

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3857889,00.html

savet evrope

Documents