savremene tendencije u razvoju vinogradarstva

7/18/2019 Savremene Tendencije u Razvoju Vinogradarstva

http://slidepdf.com/reader/full/savremene-tendencije-u-razvoju-vinogradarstva 1/39

VINOGRADARSKI REJON JE ČITAV LANAC UTICAJA KOJI POČINJU ODPRIRODNIH FAKTORA I DOSEŽU SVE DO VINA

1. SITUACIONI FAKTORI

Prirodni faktori sredine

Geološkakomponenta

Agropedološkakomponenta

Komponentalokalne klime

Klima u proizvodnojgodini VINOGRADARSKIPOTENCIJAL

VINOGRADARSKIPOTENCIJAL

Biološki faktori (sorta, klonovi, podloga ) PROIZVODNIPOTENCIJAL

PROIZVODNIPOTENCIJAL

2. FAKTORI INTERVENCIJE Č OVEKA

Tehni č ki faktori

Operacije u vinogradu

(agrotehničke mere)

Operacijeu podrumu

OPTIMIZOVANENOLOŠKI

POTENCIJAL

OPTIMIZOVANENOLOŠKI

POTENCIJAL



TENDENCIJE U PROŠLOSTI

•Vinogradi sa velikim rastojanjima sadnje

•

Uzgojni oblici velike ekspanzije•Velike količine đ ubriva

•Kasnije stupanje na rod

•Prevelika opterećenja po čokotu

•Slabljenje kvaliteta



SAVREMENE TENDENCIJE

•Vinogradi sa malim rastojanjima sadnje

•Uzgojni oblici male ekspanzije

•Mala bujnost•Ciljan i pažljiv izbor agrotehničkih mera

•Poboljšanje kvaliteta•Smanjenje troškova proizvodnje

•Zaštita životne sredine



PODLOGA

Izbor podloge ima veliki značaj za rezultate koje će dativinograd. Njena upotreba je obavezna, a izbor nije uvek

jednostavan,

zbog:

uloge koju ima za vegetativno-produktivni potencijal biljke

sposobnosti prilagođavanja raznim tipovima zemljišta iklime

nemogućnosti da se zameni ukoliko je napravljen pogrešanizbog



Vrste otporne na filokseru koje se koriste kao podloge Vrste otporne na filokseru koje se koriste kao podloge

((američkog poreklaameričkog porekla))

Vitis RIPARIA Vitis RIPARIA:: otporna na niske temperature i asfiksiju korena, slaba otpornostotporna na niske temperature i asfiksiju korena, slaba otpornostna krečnjak, slaba bujnostna krečnjak, slaba bujnost ((u ovu grupu spada sortau ovu grupu spada sorta ClintonClinton).).

Vitis Vitis BERLANDIERIBERLANDIERI:: Južna Amerika, otporna na sušu ikrečnjak, ne ukorenjavaJužna Amerika, otporna na sušu ikrečnjak, ne ukorenjavase, pa se kao takva ne može koristiti.se, pa se kao takva ne može koristiti.

Vitis RUPESTRIS Vitis RUPESTRIS:: nalazi se na planinama SADnalazi se na planinama SAD--a, ima korenov sistem i glavnia, ima korenov sistem i glavnikoren koji se razvija u dubinu, prilično je otporna na sušu i ak koren koji se razvija u dubinu, prilično je otporna na sušu i ak tivni krečnjakmtivni krečnjakmveoma dobro se ukorenjava. Raširena je selekcija Du Lot.veoma dobro se ukorenjava. Raširena je selekcija Du Lot.



PODLOGA MORA BITI:

Prilagođena vrsti zemljišta

Prilagođena klimatskim uslovima

Prilagođena tipu zasada

Prilađena sortiOtporna na karence mineralnih elemenata

Otporna na umor zemljišta



Poreklo PODLOGA

V. Riparia V. Rupestris V. Berlandieri

3309101 - 14

Kober 5bb 140 R 420 A 1103 PSO 4 110 R

161 - 49157 - 11

Schwarzmann

41 B Chasselas x Berlandieri



SKALA OTPORNOSTI PODLOGA NA SUŠU (preuzeto od Fregoni)

Dobra Dobra ili srednja Mala Veoma mala140 Ru 41 B Kober 5BB 3309C1103 P 333 EM 161-49 3306C779 P 99 R SO4 Schwarzmann110 R 1045 P 101-1444-53 16-16 Riparia17-53 Rup. Du Lot 34EM775 P 420 A Teleki 8B

SKLA OTPORNOSTI PODLOGA NA VLAGU (preuzeto od Fregoni )

SKALA OTPORNOSTI PODLOGA NA KOMPAKTIRANJE ZEMLJIŠTA (preuzeto od Fregoni)

Maksimalnaresiotpornost

Srednjaotpornostresist

Osetljivost

779 P SO4 Riparia G.MRup. Du Lot Kober 5BB 34 EM99 R Teleki 8B 101-14110 R 44-53 M 3309 C333 EM 140 Ru 3306 C1103 P 161-4941 B 420 A

16-16

Teleki 8B225 R

Kober 5BB3309 C

SO4Riparia

SrednjaVelika



Glavna agronomska svojstva nekih podloga(preuzeto i prerađeno od Bavaresco 1998)

Resistenze abiotiche Capacità di assorbimentPortinnesti Vigoriaimpressa calcare siccità umidità compattezza K+ Mg2+

420 A Medio-bassa Medio-alta

20%

Media Scarsa Medio-bassa Media Media

Kober 5BB Elevata Medio-alta

20%

Media Media Media Media Bassa

1103 P Elevata Medio-alta20%

Elevat Media Elevata Bassa Elevata

41 B Media Elevata 40% Medio-alta Scarsa Medi-bassa Media Medio-alta

SO4 Medio-alta Media 17% Scarsa Media Media Medio-alta Bassa

Kalijum Magnezijum

Otporne Osetljive Otporne Osetljive

SO4 Kober 5BB 1103 P SO4

161-49 1103 P 140 Ru 41 B

41 B 140 Ru Kober 5BB

101-14

161-49 Media Medio-alta

25%

Media Scarsa Media Media

3309 C Media Scarsa 11% Scarsa Medio-bassa Medio-bassa Bassa Media



Dubok: Kober 5BB; Paulsen 1103; R/110Veoma dubok: Rupestris du Lot

Poludubok: 420A; Fercal; SO4

Površinski: 101-14; 3309

Veoma površinski: Riparia gloire

PODLOGE: KORENOV SISTEM



Vrste podloge

3309 Nije pogodna za problematična zemljiš ta (npr. asfiksija) i kišovitapodruč jaManja bujnostOdlični rezultati u pogledu kvalitetaSlab afin itet sa Cabernet Sauvignonom i MourvedreomTokom prve dve ili tri godine ograničiti bujnost

101 – 14 Slična je 3309, ali je otporni ja na sušuI pomalo ograničavajuće pedološke uslove (npr. umerena vlažnost)

Kober 5bb Umerena otpornost na sušuVelika bujnostVeoma dobro prilagođavanje

420 A Umerena otpornost na sušu i hlorozuNe podnosi sadnju odmah posle kr čenja vinogradaVeoma uravnoteženaOdlična za siromašnja zemljišta u brežuljkastim područ jimaPati tokom kišovitih prolećaTokom prve 3-4 godine treba obratiti pažnju na karence mineralnihelemenata

SO 4 Umerena otpornost na sušuManje je bujna od Kobera

Obezbeđuje stabilne prinose

161-49 Mala bujnostDobra otpornost na sušu i kompaktiranje zemljištaPonekad ima problema sa tilozom



Vrste podloge

41 B Kratak ciklus vegetacije podesan za kasne sorte i hladnije klimateUravnoteženaOtporna na sušu i krečnjak

Pati tokom kišovitih proleća

140 Ruggeri Odlična otpornost na aktivni krečnjak Velika otpornost na sušuOdlična za siromašna kompaktna zemljištai Velika bujnost

Gravesac (161 – 49 x 3309)Odlična otpornost na kisela zemljišta Veoma mala bujnostOdličan kvalitetMala rodnost

Schwarzmann (riparia x rupestris)Podesna za plodna zemljišta na kojima ograničavbujnostRelativno ograničen kvalitet



Peskovita zemljišta na kojima nema opasnosti od pojavehloroze sa velikim rizikom od stresa prouzorkovanog

manjkom ili viškom vlage

420 A1103 P161-49

Kober5BB

Peskovita zemljišta na kojima nema opasnosti od pojavehloroze sa malim rizokom od stresa prouzrokovanogmanjkom ili viškom vlage

SO4420 A1103 P161-49

Kober5BB3009 C

Glinovita zemljišta na kojima postoji mala opasnost od pojavehloroze sa malim rizikom od stresa prouzrokovanog manjkomili viškom vlage

110 RSO41103 P140 Ru

Kober5BB161-49

Glinovita zemljišta na kojima postoji velika opasnost odpojave hloroze sa malim rizikom od stresa prouzrokovanogmanjkom ili viškom vlage

1103 P140 Ru41 B

Osetljivost najvažnijih podloga na karence mineralnih elemenataKalijum Magnezijum

Otporne Osetljive Otporne Osetljive

SO4 Kober 5BB 1103 P SO4

161-49 1103 P 140 Ru 41 B

41 B 140 Ru Kober 5BB

101-14110 R 3309 110 R



140 Ruggeri140 RuggeriRupestrisRupestris xx BerlandieriBerlandieri



420 A420 ABerlandieriBerlandieri x Ripariax Riparia



KoberKober 55 bbbbBerlandieriBerlandieri x Ripariax Riparia



SO 4Berlandieri x Riparia



SO 4Berlandieri x

Riparia



Puna efikasnost podloge je obezbeđena

samo:• ako zemljište nije asfiktično

• ako je zemljište dovoljno vlažno



Makroporoznost i aeracija zemljišta obezbeđuju

fukcionalnost korenovog sistema.

Kvalitet vina i životni vek vinograda zavise od

funkcionalnosti korenovog sistema (Champagnol 1999).

Makroporoznost može biti prirodna (rastresita, peskovitazemljišta, zemljišta sa dosta skeleta), mehaničkiindukovana operacijama obrade, ali takođe može bitiizgubljena.



ILOVASTO GLINOVITOILOVASTO GLINOVITOzemljištezemljište

PEKOVITO ŠLJUNKOVITOPEKOVITO ŠLJUNKOVITOzemljištezemljište



Dubina i raširenost korena(podloga SO4)

Gustina korena (m/m3)

Dubina 0-55 55-105

Pesak % (2000-50 µm) 34.8 48.3

Ilovača % (50-2µm) 36.6 30.1

Glina % (< 2 µm) 28.6 21.6

pH (in H2O) 7.53 7.84

CaCO3 att. (%) 1.25 1.87

Mg2+

(meq/100g) 675 650

K+

(meq/100g) 90 90

27

11

0-50 50-80 80-105 105-130

22.6 17.4 19 18.1

54.4 56.4 44.8 41

23 26.2 36.2 40.9

6 6.75 6.9 6.85

tr. tr. tr. tr.

275 185 320 320

70 370.5 207.5 37.5

Gustina korena (m/m3)

Profondità

Pesak % (2000-50 µm)

Ilovača % (50-2µm)

Glina % (< 2 µm)

pH (in H2O)

CaCO3 att. (%)

Mg2+

(meq/100g)

K+

(meq/100g)



Korenovi sistemi



Asfiksivnozemljište



65% pokrivenosti

85% pokrivenosti



I tI t it t ž j i h d t ktit t ž j i h d t kt



Obrada zemljištaObrada zemljišta

TTretiranjeretiranjeherbicidimaherbicidima

ZatravljivanjeZatravljivanje

15 cm(U 30%)

3 cm(U 21%)

6 cm(U 30%)

1 cm

(U 21%)

3 cm

(U 30%)

5 cm(U 21%)

IntenIntenzitet gaženja pri prohodu traktorazitet gaženja pri prohodu traktorau pogledu dubine u zavisnosti odu pogledu dubine u zavisnosti od

primenjenih agrotehničkih mera iprimenjenih agrotehnič

kih mera ivlažnosti zemljištavlažnosti zemljišta

Preuzeto i prerađ eno od Pascarella, 2004

savremene tendencije u razvoju vinogradarstva

Documents