savremeni trendovi u uzgoju i selekciji...

SAVREMENI TRENDOVI UUZGOJUI SELEKCIJI KONJA

Prof. dr ivan Radović

Stanje konjarstva

Tokom 20. veka do danas broj konja u svetu opada. Ova životinja je zamenjena motornim vozilima i njen značaj u

transportu, poljoprivredi i drugim delatnostima je sve manji. Opao sa 80 na 64 miliona grla Naročito opao u razvijenim zemljama gde je tek krajem 20.

veka ovaj trend zaustavljen U svim zemljama EU raste uzgoj sportskih i rekreativnih grla. Širenje rasa iz severne i zapadne Evrope Formiranje meðunarodnih asocijacija Uočava i trend feminizacije i očekuje se da u skoroj

budućnosti tipični odgajivači i stručna lica u konjarstvu budužene

Stanje konjarstva

Broj konja u Srbiji je takoðe opadao, naročito poslednjih decenija. Uzgoj teških radnih konja je potisnut, dok je gajenje domaćeg

brdskog konja van nadzora selekcijskih službi. Ono što još više zabrinjava to je nestanak nekadašnjeg društvenog

sektora, odnosno državnih ergela. U ovom momentu uzgoj konja je prepušten privatnoj inicijativi i ne postoji

akcioni plan koji bi regulisao nadzor nad ovom specifičnom granomstočarstva

zbog činjenice da je interesovanje šire javnosti usmereno na konjsketrke, konjički sport i rekreaciju, privatna inicijativa je uglavnom usmerenana uzgoj grla koja odgovaraju ovim namenama

urbanim celinama prisutan uzgoj engleskog punokrvnog konja, kasača ipolukrvnih rasa i tipova

Lipicaner se gaji i u gradovima i u selima i služi kao paradni konj za vuču,reðe za jahanje

Autohtone rase se ne gaje organizovano

Razvoj matičnog knjigovodstva

Uzgoj konja je tradicionalno strogo regulisannacionalnim propisima u velikom broju razvijenihzemalja.

Registracija priplodnih životinja, performans test ilicenciranje pastuva je, po pravilu, ingerencijamatičnih ureda koje kontroliše država nanacionalnom i/ili regionalnom nivou.

Registracija grla je monopolizovana u Francuskoj,Nemačkoj i Austriji, što je u suprotnosti sa mnogimpravilnicima EU, te se propisi u oblasti voðenjamatičnih knjiga liberalizuju.


U ovom momentu u Nemačkoj postoji čak 37centara za registraciju konja i u mnogima sevode knjige za više od jedne rase, dok ih je predvadeset godina bilo samo 26.

Matične knjige za konje koji su namenjeni zakonjički sport u većini slučajeva prihvataju svepastuve i kobile iz većih i priznatih matičnihregistara (hanoveranci, holštajni, sel-frans) saizuzetkom knjige porekla rase


Matična evidencija za pojedine rase i tipove konja unašoj zemlji je na žalost u veoma lošem stanju

u bivšoj SFRJ postojali su selekcijski centri iorganizacije koje su vodile matičnu evidenciju zapojedine rase konja

U praksi matične knjige su se vodile samo zanajznačajnije rase: engleske punokrvnjake, kasače, lipicanere, arabere, nonijuse, neke polukrvne rase i tipove.


Zbog slabe zainteresovanosti za konjarstvo evidencija jevoðena bez konsultovanja asocijacija koje vode knjigeporekla rase, vrlo često i bez zadovoljavanja osnovnihkriterijuma koji su postavljeni u uzgoju pojedinih rasa, čimesu naše knjige, ali i konji isključeni iz meðunarodnih okvira

U poslednjih par godina udruženja za galopski ikasački sport pokušavaju da prevaziðu nagomilaneprobleme i da obezbede uslove za meðunarodnuverifikaciju domaćeg uzgoja.

Ostala grla i dalje se gaje stihijski, a u nekim slučajevima sene zna ni kome se treba obratiti za prijavu ždrebadi.

I dalje je interesovanje države za ovu granu stočarstvaslabo.


Najveći problem jeste činjenica da uprkos značajnom uvozuplemenitih grla nema potstreka da se organizuje gajenjepolukrvnih konja i konja koji su pogodni za škole jahanja,premda postoji značajan interes za ova grla u celomregionu.

mnogi uvezeni konji su pripadnici rasa za koje nema uslovada se osnuju nacionalne matične knjige, te se uvozekastrirana grla ili se kobile koriste za gajenjeukrštanjem.

Plansko gajenje pojedinih rasa i tipova za specifičnunamenu ne postoji ni u nagoveštaju,

pojedinci koji pokušavaju da organizuju uzgoj prepuštenisami sebi ili naterani da sami kontaktiraju organizaciju kojavodi knjigu porekla rase kako bi obezbedili uslove kojieventualno mogu da im omoguće dozvolu registracije grlavan naše zemlje.


Uzgoj domaćeg polukrvnjaka je takoðe uslovljenpoštovanjem pravila koja diktira Evropskikomitet za zootehniku i zahteva hitnoustanovljavanje minimalnih standarda za uzgojkonja

Selekcija u savremenom konjarstvu

Planska selekcija u konjarstvu je usmerena kaspecifičnom cilju zasnovanom na vitalnoj odlici sisara- sposobnosti kretanja

predstavlja osnovu za sve oblike eksploatacijeradnih, sportskih i rekreativnih konja.

Radna sposobnost je uslovljena morfološkom graðom i fiziološkim i kinetičkim odlikama lokomotornog

aparata


selekcijom je favorizovan uzgoj zdravih,biomehanički pravilno graðenih jedinki čija jelokomocija efikasna

Selekcija je naravno specifična za odreðenunamenu, ali ne jednostrana, s obzirom namultifaktorijalni način nasleðivanja željenihosobina


Planski selektivni uzgoj podrazumeva planiranjeroditeljskog para u želji da se dobije potomstvopogodno za odreðenu eksploataciju

u velikoj meri olakšano ukoliko je heritabilitetosobine na koju se vrši selekcijski pritisak visok,

odnosno ukoliko je individualna vrednostposmatrane osobine jasno merljiva


Kako je egzaktna procena radnih parametarauslovljena velikim brojem ambijentalnih i drugihčinilaca: kondicija, zdravlje, utreniranost, blagodet, prisustvo, odnosno, odsustvo ozleda i drugo,

selekcija u konjarstvu je utoliko teža nego kodostalih vrsta domaćih životinja.


U osnovi dobar uzgoj podrazumeva odabirroditeljskog para na osnovu Njihovih perfomansi i rezultata predaka (selekcija prema poreklu), zatim procenu "slaganja„ linija na osnovu rezultata koji se dobijaju sličnim

kombinacijama parenja (odgajivački indeksi), a u savremenom konjarstvu se sve više radi i na Progenom testiranju grla. Ova metoda selekcije je

omogućena primenom savremenih tehnika reprodukcije izahteva poseban nadzor.

Kod engleskog punokrvnjaka je zabranjena svakareprodukcija osim prirodne.

Selekcija u savremenom konjarstvuSelekcijski uticaj polova

U uzgoju konja su prisutna dva stava pri odabiruroditeljskog para.

Prema jednoj grupi uticaj pastuva je preuveličan ipotpuno se zanemaruje kvalitet kobile.

Druga pak, grupa smatra da je po uticaju na ždrebekobila daleko značajniji roditelj.

Suštinski, kako je broj potomaka veći, uticaj pastuvana populaciju u celosti je daleko značajniji nego uticajkobile, meðutim

kada posmatramo konkretno ždrebe onda moramoprihvatiti da kobila utiče na razvoj ždrebeta iformiranje njegovog mentaliteta, počev odintrauterinog razvoja i tokom perioda sisanja.

Selekcija u savremenom konjarstvuSelekcijski uticaj polova

U osnovi kobila «vaspitava» ždrebe i psihološki profil i

navike konja su u velikoj meri nastale pod uticajemmajke.

Ovim se često uči i jezik podreðivanja ilinadreðivanja u krdu, što utiče na dalji statusždrebeta i njegovu ambiciju.

Ždrebad dominantnih kobila po pravilu postajedominantna.

Selekcija u savremenom konjarstvuSelekcija prema upotrebi

U želji da razviju konje koji po kostitucijiodgovaraju specifičnoj nameni,

odgajivači konja su težili ka dobijanjuodgovarajućeg tipa životinje.

Ovaj koncept selekcije je podrazumevao odabirmorfološke graðe koja biomehanički olakšavaželjenu funkciju (namenu).


Tako je, na primer, araber nastaodomestikacijom predaka iz pustinje gde je brzina iizdržljivost na velikim razdaljinama i u surovimuslovima obezbeðivala opstanak.

Domestikacijom je trening pod uticajem ljudi, samopovećavao prirodne osobine ove populacije.


Nasuprot selekciji brzog konja na Bliskomistoku,

u severnoj Evropi su domesticirani lokalnoadaptirani teški konji, obrasli gustom dlakom,koji su korišćeni za rad u poljoprivredi i vuču, ili zanošenje teškog tereta.

Ove populacije su kasnije podvrgnute selekcijisnažnih jedinki za jahanje koje mogu da nose oklopi oklopljenog viteza u ratnim pohodima.


Kasnije je ukrštanjem teških evropskih grla saorijentalnim konjima dobijena brža i nešto lakšapopulacija konja.

Najvažniji konj koji je nastao ukrštanjem saorijentalnim konjima je bez sumnje engleskipunokrvnjak koji je znatno krupnijeg formata i bržina kratkim razdaljinama od arabera, što suosobine koje su se zahtevale od trkačog konja iod lake konjice.


Drugi značajni produkt ukrštanja orijentalnih konja ievropskih konja je andaluzijski konj, snažne graðe,sposoban da menja brzinu i način kretanja, što jebilo pogodno za boj kao i za borbu s bikovima.

U Americi su se tražili snažni i izdržljivi konji,pogodni za rad sa govedima u preriji.

Ovo je iniciralo ukrštanja arabera, engleskogpunokrvnjaka i španskih konja i dovelo do pojavenovih rasa kao što su kvoter i argentinski kriolo.


Danas je selekcija usmerena na dalju specijalizacijuza odreðenu namenu.

Tako, na primer, danas se kvoter koji je nastao kaofarmski konj za sve namene: izgon stoke, transport, rad u polju i vuča, linijski gaji za različita takmičenja.


Teža grla, smirenog temperamenta se gaje zanadmetanja u hvatanju goveda lasom.

Za takmičenje u izdvajanju iz stada se gaje lakšikonji koji lako menjaju brzinu i pravac kretanja iza koje se smatra da imaju osobinu koja se naziva«osećaj za krave», odnosno anticipiraju šta mogugoveda sledeće da urade.


Osim za galopske trke, engleski punorvnjak setakoðe gaji i za nadmetanja u lovu i preskakanjuprepona.

Konji namenjeni za lov treba da su visoki i skladni,što im omogućava ravnomerni kas i kenter, pričemu su udobnost jahača u sedlu, izdržljivost kao i sposobnost da preskaču preko prepreka veoma

značajne osobine.


Preponaš se gaji da preskače preko visokihprepreka, što podrazumeva: volju i želju konja da to učini da imaju solidan galop, snažne sapi koje omogućavaju brzu promenu pravca

kretanja i snažan odskok, ali i ugao plećke i dužinu vrata koji omogućavaju da se konj

odbaci dovoljnio u vis i u dalj i da se stabilno dočeka udoskoku.

Ovaj konj mora biti čvršće graðen od galopera.


Tokom 17. i 18. veka ustanovljeno je da je u cilju dobijanjaždrebadi sa poželjnim osobinama potrebno pažljivoformirati roditeljski par.

U cilju uzgoja potrebno je sagledati sledeće činjenice: Da li jedinka koju uvodimo u priplod poseduje vredne nasledne

osobine koje želimo kod potomaka Da li je grlo u zadovoljavajućem zdravstvenom stanju i

konstitucijski odgovara naporima koje podrazumeva reprodukcija Za koju namenu mislimo da koristimo ždrebad Da li postoji interesovanje za planirani uzgoj na tržištu, odnosno

da li ovaj uzgoj može da donese ekonomsku korist. (Mnogikonji se gaje samo za ostvarivanje emotivne koristi i radosti.)

Da li je vlasnik (držalac) kobile u stanju da joj obezbedinegu tokom graviditeta, poroðaja i dok gaji ždrebe

Da li su vlasnici upoznati sa pravilnim postupkom uzgoja i obukeždrebadi?


Prvo što treba razmotriti jeste šta se očekuje oduzgoja: profit ili emotivna dobit.

Ako se očekuje profit onda je neophodno stručno sagledati zahteve tržišta i planirati osobine koje ždrebe treba da razvije:

planski odabirati prema željenoj nameni.

Selekcija u savremenom konjarstvuOdabir trkačkih konja

Najpoznatije trke zaprega su kasačke trke i trke rahvanaca. Grla koja se koriste za vuču laganih trkačkih dvokolica - sulki

selekcionirana su na osnovu iskasanog vremena (vremenskaosnova), što je u suštini brzina kasa i ovo je jedinstvenselekcijski kriterijum.

Kako je heritabilitet za brzinu srednje visok onda je uoptimalnim uslovima moguće ostvariti dobar efekatselekcijskog rada te je i brzina koju postižu kasači i u kasu i urahvanu sve veća.

Kako je i dispozicija ka rahvanu genetski uslovljena, onda suselekcijom izdvojene rahvanske linije američkog kasača.


Druge osobine od značaja za dobro kasanje su:

razborit dominantni profil i želja za učenjem i treningom.

Efikasno kretanje kasom je uslovljeno dužinom pojedinih segmenataekstremiteta, naročito prednjih, kao i uglovima između pojedinihregija, zbog čega je definisan i morfološki tip kasača: dugog vrata, dugih podlaktica i malih uglova, koji je pogodan za ovu namenu.


Engleski punokrvnjak je selekcioniran na osnovu trkačkihperfomansi koje se određuju na osnovu hendikepa.

Hendikep je relativna vrednost koja odslikava trkačku sposobnostgrla, uslovljen je: brzinom, ali i distancom, zdravljem i dobrim kondicioniranjem grla,

pri čemu na plasman osim realne brzine može da utiče: temperament i hijerarhijska pozicija grla, zatim adekvatna obuka.


Neke linije pastuva dokazano imaju veliki efekat na trkačkusposobnost potomaka,

nasuprot tome neki izvanredni trkači nikada ne daju potomstvosličnih kvaliteta,

neki daju vredne ženske potomke, a neki samo muške. Poznato je na primer, da je Northern Dancer imao neverovatno

veliki broj potomaka izuzetnog kvaliteta. Na drugoj strani Secretariat nije imao posebne rezultate u priplodu. Nasuprot tome dešava se da konj koji nije postigao posebno

zapažen rezultat ima neprocenjiv priplodni potencijal.


Priplodni indeksi nam pokazuju kakve rezultate možemo daočekujemo ukoliko odaberemo određeni roditeljski par,

mada je konkretno ždrebe «slučajni događaj» koji se može uklapatiu pokazatelje ili od njih odstupati sa manjom ili većomverovatnoćom.

U želji da se postigne uspeh u uzgoju vrhunskih galopera, tokomdvadesetog veka su razvijene metode za izračunavanje odgajivačkihindeksa.

Ovi indeksi nam ukazuju sa kojom verovatnoćom možemo daočekujemo da će ždrebe određenog pastuva i kobile biti dobartrkač, na osnovu perfomansi ždrebadi koja su dobijena parenjimaistih linija.


Da bi se povećala verovatnoća da se dobije elitno grlo, u novijevreme se konstruišu stabla genetičke dominanse pastuva i kobile.

Pastuv i kobila formiraju roditeljski par ukoliko postoji relativnokonstantna reprezentativna konstitucijska karakteristika: tzv.kombinovana dužina tela (CBL: Combined Body Lenght) krozgeneracije predaka grla.

Ovaj postupak je rasprostranjen u uzgoju engleskog punokrvnjaka izasniva se na sličnim odlikama koje su prisutne u linijama iz kojihpotiču pastuv i kobila.

Trkački rezultati su realno dostupni za generacije engleskihpunokrvnjaka od osnivanja rase, ali samo nekoliko ždrebadi od oko50 000, koliko se svake godine rodi, izraste u elitna grla.

Samo 3% konja pri tome pobedi u klasnim trkama širom sveta. Na osnovu nove metode bi se moglo sa većom preciznošću utvrditi

da li ili ne, možemo da očekujemo kvalitetno ždrebe od određeneroditeljske kombinacije.

Selekcija u savremenom konjarstvuOdabir trkačkih konja - sportskih i rekreativnih konja

Konje za sportske (turnirske) discipline i rekreativno jahanjeodabiramo na osnovu konkretne namene.

Sportske discipline su: preskakanje prepona, dresurno jahanje i kros, objedinjene u konjičkom troboju, a posebno treba izdvojiti polo.

Rekreativna grla se odabiraju prema veštini i uzrastu jahača te ovaskupina predstavlja najraznovrsniju grupu.


Od sportskih konja očekujemo: poslušnost, volju za učenjem, smiren temperament i voljnu kontrolu pokreta, što je srednje do visoko nasledno ali je i u velikoj meri uslovljeno:

pravilnim gajenjem, obukom i treningom.

Pogodna grla za preponsko jahanje i dresuru pripadaju polukrvnim rasama, kaošto su: trakener, hanoveranac, angloaraber, ali i hanter.

Za dresurno jahanje pogodni su i: lipicaner, zatim andaluzijski konj, koji su selekcionirani kroz korišćenje u visokim (španskim) školama

jahanja koje su nekad bile aristokratsko obeležje i krasile su plemstvo i vojnu elitu.


Lipicaner, kao rasa koja je selekcionirana za: reprezentativne i ceremonijalne namene,

nije pogodan za: militari, preskakanje prepona i daljinsko jahanje zbog visoke akcije koja usporava ovog konja, kao i zbog

relativno malog rasta. Poseban problem u uzgoju sportskih konja predstavlja činjenica da

se veliki broj muške ždrebadi kastrira, a da se superiorne kobile nepovlače sa takmičenja radi priploda.

Ovo je polje gde se sve više primenjuju savremene biotehnološkemetode reprodukcije.

Najbolji način da se utvrdi plodnost i kvalitet pastuva je da sepastuv pripusti na grupu provereno plodnih kobila.

Ovo je na žalost veoma skupo.


Dobro obučena sportska grla se mogu koristiti i za rekreativnojahanje, ako su jahači sigurni i obučeni.

Međutim, u školama, turističkim ponudama i u klubovima zaometene u razvoju treba koristiti konje koji po formatu i snaziodgovaraju jahačima, sporija grla, smirenog temperamenta ipodređenog ponašanja.

Ovo gotovo da isključuje pastuve iz široke namene, a zahtevaposebnu procenu psihološkog profila grla.


Znači, osim telesne građe koja obezbeđuje ravnomerno kretanje nezavisno od hoda, zatim dobrog zdravlja, potrebno je proceniti i u kojoj meri je grlo spremno da se pokorava neiskusnom

jahaču ali i kako podnosi nevešto usmeravanje i često pogrešne pokrete.

Selekcija idealnog konja (ili više morfološki različitih tipova) za ovunamenu je još uvek pred odgajivačima, a odabir grla kako za konkretnuupotrebu, tako i za priplod zahteva dobru bihevioralnu procenu i pažljivuvid STOČARA u reakcije pojedinačnih grla u predvidljivim neželjenimsituacijama.

Kako je pravilno gajenje, vaspitanje i obuka ždrebadi od presudnog značaja za formiranje konja stabilnog ponašanja, saradnja odgajivača, trenera i veterinara je presudna karika za selekciju konja za

široke namene.

Selekcija u savremenom konjarstvuSelekcija na osnovu potomstva i progeni test

Najjednostavniji način da se utvrdi selekcijski efekat pastuva bipodrazumevao da se pastuv pripusti na veliki broj kobila.

Ovo je izuzetno skupo i zahteva dug vremenski period pa se teškoprimenjuje u praksi.

U praksi selekcijski efekat pastuva upoznajemo tek kada njegovaždrebad ostvare rezultate, ovo podrazumeva dugi period i nedoprinosi da se pastuv u potpunosti iskoristi u priplodu.

Progeni test traje dugo, a kvalitetne kobile se obicno pripustaju podproverene pepinjere.

Tek sa primenom asistirane reprodukcije otvara se mogućnost da segrlo testira pod nesto povoljnijim uslovima.

Selekcija u savremenom konjarstvuAsistirana reprodukcija

Primena veštačkog osemenjavanja i embriotransfer u velikoj meriomogućavaju da se i u uzgoju konja izvede progeni test.

U novije vreme je proces dobijanja, hlađenja i čuvanja spermepastuva u velikoj meri unapređen.

Neke asocijacije pri tome dozvoljavaju veštačko osemenjavanje kaometodu gajenja bez ograničenja, a druge ograničavaju brojždrebadi po pastuvu godišnje ili zabranjuju asistiranu reprodukciju.

Engleski punokrvnjak se, na primer, može dobiti samo prirodnimopasivanjem, te se tako mora i procenjivati.

Pre opredeljenja za određenu reproduktivnu metodu u konjarstvu,dakle, treba proveriti šta je i na koji način dozvoljeno od straneasocijacije koja vodi knjigu porekla rase.

Najgore što se može dogoditi ukoliko se loše dizajnira progeni testje da se odgaji mnogo ždrebadi nepriznatog porekla.

savremeni trendovi u uzgoju i selekciji...

Documents