sberbank srbija a.d., beograd finansijski izveŠtaji za

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2015. GODINE

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

SADRŽAJ

STRANA

MIŠLJENJE REVIZORA 1 - 2 BILANS USPEHA 3 IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 4 BILANS STANJA 5 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 7 - 8 NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 9 - 87 GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU 4 - 28

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2015. GODINU

9

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Sberbank Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) osnovana je pod poslovnim imenom Asna banka d.d. Beograd i upisana u registar kod Privrednog suda u Beogradu na osnovu rešenja Fi-158/92 dana 30. januara 1992. godine, a na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije O.br.352 od 17. decembra 1991. godine o davanju dozvole za osnivanje. Rešenjem Privrednog suda Fi-9193/97 od 8. avgusta 1997. godine izvršena je promena poslovnog imena Asna Banka d.d. Beograd u Trust banka a.d. Beograd. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu XII-Fi-9698/03 od 22. septembra 2003. godine, Trust banka a.d. Beograd je pomenila poslovno ime u Volksbank a.d. Beograd. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 44976/2005 od 22. avgusta 2005. godine izvršeno je prevođenje Banke u Registar privrednih subjekata. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 159826/2012 od 21. decembra 2012. godine, Volksbank a.d. je promenila naziv u Sberbank Srbija a.d. Beograd. Vlasnička struktura Akcionarska struktura na dan 31. decembra 2015. godine:

Akcionar: U hiljadama

dinara % vlasništva SBERBANK EUROPE AG 6.102.144 100,00 Ukupno 6.102.144 100,00 Krajnji matični entitet Banke je Sberbank Rusija. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove. Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka je svoje aktivnosti obavljala preko centrale u Beogradu, u ulici Bulevar Mihaila Pupina 165g i 33 ekspozitura, od kojih su 12 u Beogradu, dve u Novom Sadu, i po jedna u: Čačku, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Šapcu, Kruševcu, Staroj Pazovi, Zrenjaninu, Požarevcu, Vršcu, Somboru, Jagodini, Kikindi, Užicu, Leskovcu, Obrenovcu i Lazarevcu. Banka je na dan 31. decembra 2015. godine imala 768 zaposlenih (31. decembra 2014. godine 704 zaposlenih). Matični broj Banke je 07792247, a poreski identifikacioni broj Banke je 100000354.


10

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2015. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka. Priloženi finansijski izveštaji su pripremljeni u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 71/2014 i 135/2014). Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti. Iznosi u finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.


11

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA (nastavak)

2.3. A) Novi i izmenjeni standardi i tumačenja Usvojene računovodstvene politike su u skladu s prethodnom finansijskom godinom osim narednih dopunjenih MSFI, koji su usvojeni od strane Banke dana 1. januara 2015. godine. Uticaj usvajanja standarda ili interpretacije na finansijske izveštaje je opisan u nastavku. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI 2011 – 2013, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenjive za godišnji period počev od ili nakon 1. janura 2015. godine. Uprava Banke je napravila procenu uticaja ovih poboljšanja i zaključila da nema uticaja na finansijske izveštaje Banke na 31. decembar 2015. i godinu koja se tada završava. Dopunjeni standardi su: MSFI 3 Poslovne kombinacije

Poboljšanje se odnosi na to da MSFI 13 isključuje iz svog delokruga računovodstvo zajedničkih poduhvata u okviru finansijskih izveštaja samog zajedničkog poduhvata.

MSFI 13 Merenje fer vrednosti

Poboljšanja se odnose na delokrug izuzetka portfolija definisan u paragrafu 52 MSFI 13 uključujući sve ugovore koji su u okviru MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje ili MSFI 9 Finansijski instrumenti bez obzira da li su u skladu sa definicijom finansijske imovine ili finansijskih obaveza definisanih u okviru MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija.

MRS 40 Investicione nekretnine

Poboljšanje se odnosi na pojašnjenje kada transakcija koja zadovoljava definiciju kako biznis kombinacije definisane u MSFI 3, tako i investicione nekretnine kao što je definisano u MRS 40, zahteva razdvojenu primenu oba standarda nezavisno jedan od drugog.

A) Usvojeni standardi koji još nisu primenjivi i ranije usvojeni standardi

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna imovina (Dopuna): Prihvaćene metode amortizacije

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine. Dopuna predstavlja dodatna pojašnjenja i smernice kako obračunavati amortizaciju nekretnina, postrojenja, opreme ili nematerijalne imovine. Dopuna pojašnjava princip u MRS 16 i MRS 38 da prihod više predstavlja ekonomsku korist koja nastaje vođenjem biznisa (čiji je aktiva deo), nego ekonomsku korist koja nastaje upotrebom nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne aktive. Kao rezultat toga, odnos između ostvarenog prihoda i prihoda koji je bio planiran da bude ostvaren ne može biti uzet u obzir prilikom obračuna amortizacije, odnosno može biti korišćen u retkim slučajevima kod amortizacije nematerijalne imovine. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MRS 19 Primanja zaposlenih (Dopuna): Doprinosi zaposlenih

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. februara 2015. godine. Dopuna se odnosi na doprinose zaposlenih ili trećih lica u skladu sa planom penzijskih primanja. Cilj dopune je da pojednostavi obračun doprinosa nezavisno od broja godina koji je zaposleni proveo u službi, na primer, doprinosi zaposlenog se obračunavaju kao fiksni procenat na platu. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.


12


2.3. A) Novi i izmenjeni standardi i tumačenja (nastavak) MSFI 9 Finansijski Instrumenti: Priznavanje i odmeravanje

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2018. godine, uz dozvoljeno ranije usvajanje. Konačna verzija MSFI 9 Finansijski instrumenti odražava sve faze finansijskih instrumenata i zamenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje, kao i sve pređašnje verzije MSFI 9. Standard uvodi nove zahteve za priznavanje i odmeravanje, ispravku vrednosti i računovodstvo hedžinga (hedge accounting). Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke. MSFI 11 Zajednički poduhvati (Dopuna): Računovodstvo u zajedničkom poduhvatu

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine. Bazira se na računovodstu koje je u zajedničkom interesu u okviru joint vanture i joint operation aranžmana. Daje smernice i objašnjava sticanje interesa u okviru zajedničkih poduhvata koji konstituišu biznis u skladu sa MSFI i preciriza odgovarajući računovodstveni tretman ovakvih akvizicija. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke. MSFI 15 Prihodi po ugovoru s kupcima

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2018. godine. MSFI 15 uspostavlja model od pet koraka koji će se primjenjivati na prihode po ugovoru s kupcima (uz ograničen broj izuzetaka), nezavisno od vrste prihoda ili industrije. Zahtevi standarda će se takođe primenjivati na priznavanje i merenje dobitaka i gubitaka od prodaje neke nefinansijske imovine, koja nije posledica uobičajenih aktivnosti Društva (npr. prodaja stalne materijalne ili nematerijalne imovine). Standard zahteva detaljna obelodanjivanja, uključujući razvrstavanje ukupnih prihoda, informacije o obavezama rezultata; promene u stanju imovine i obaveza po osnovu ugovora između perioda, kao i ključne procene. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke. MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji (Dopuna)

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine. Ova dopuna omogućava entitetima da koriste metod učešća za obračun investicija u njihova predstavništva, zajedničke poduhvate sa drugim licima iako imaju različite finansijske izveštaje i da će omogućiti prelazak na MSFI za posebne finansijske izveštaje, smanjujući troškove bez uticaja na podatke koji su dostupni investitorima. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke. MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete:

Prodaja aktive između investitora i zavisnog preduzeća (Dopuna)

Dopuna ukazuje na poznato neslaganje između zahteva u MSFI 10 i onih u MRS 28, vezanih za prodaju ili unošenje aktive između investitora i njegovih zavisnih preduzeća i zajedničkih poduhvata. Rezultat dopuna odnosi se na to da je gubitak ili dobitak priznat kada transakcija tangira biznis, bez obzira da li je reč o zavisnom društvu ili ne. Delimičan dobitak ili gubitak je priznat kada transakcija tangira aktivu koja nije ključna za obavljanje biznisa, čak i kada je ova aktiva deo zavisnog preduzeća. U decembru 2015. godine, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde odložio je datum primene ovog standarda čekajući ishod istraživanja vezano za metod učešća. . Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.


13


2.3. A) Novi i izmenjeni standardi i tumačenja (nastavak)

MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 Investicioni entiteti: Primena izuzetaka konsolidacije (dopuna)

Dopuna se odnosi na tri problema koja se sve češće pojavljuju u praksi u okviru investicionih entiteta sa izuzetkom konsolidacije. Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine. Dopune pojašnjavaju da je nepostojanje konsolidovanog finansijskog izveštaja primenljivo na matično lice koje je ogranak investicionog entiteta, kada investicioni entitet vrednuje sve svoje podružnice po fer frednosti. Takođe, standard pojašnjava da jedino zavisni entitet koji nije investicioni, sam po sebi, ali istovremeno pruža podršku investicionom entitetu može biti uključen u konsolidaciju. Sve ostale podružnice investicionog entiteta se procenjuju po fer vrednosti. Na kraju, dopuna MRS 28 Investicije u podružnice i zajedničke poduhvate omogućava investitoru, kada primenjuje metod učešća, da zadrži vrednovanje po fer vrednosti primenjeno od strane investicionog entiteta u skladu sa interesom prema ostalim zavisnim entitetima. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke. MRS 1: Inicijativa obelodanjivanja (Dopuna)

Dopuna MRS 1 'Prezentacija finansijskih izveštaja' dodatno podstiče Društva na primenu profesionalne procene u odluci koje informacije treba obelodaniti, te kako strukturirati svoje finansijske izveštaje. Dopune su primenjive za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine. Dopune uskog fokusa MRS razjašnjavaju, a ne menjaju značajno postojeće zahteve MRS 1. Dopune se odnose na materijalnost, redosled napomena, podzbirova i razvrstavanja, računovodstvene politike i predstavljanje stavki ostale sveobuhvatne dobiti proizašle iz ulaganja po metodi udela. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI 2010 – 2012, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenjive za period počev od ili nakon 1. februara 2015. godine. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke. Dopunjeni standardi su:

MSFI 2 Plaćanje akcijama

Ovo poboljšanje menja definicije „uslova sticanja“ i „tržišnog stanja“ i dodaje definicije za „stanje učinka“ i „stanje usluga“ (koji su prethodno bili deo definicije „uslovi sticanja“).

MSFI 3 Poslovne kombinacije

Ovo poboljšanje odnosi se na razmatranje da sticanja koja se ne klasifikuju kao kapital se naknadno vrednuju po fer vrednosti kroz gubitak ili dobitak bez obzira da li to spada u okvir MSFI 9 finansijski instrumenti.

MSFI 8 Poslovni segmenti

Poboljšanje podrazumeva da entitet obelodani procene napravljene od strane menadžmenta u primeni kriterijuma agregacije na operativne segmente i pojašnjava da bi entitet trebalo da obezbedi usaglašavanje svih segmenata imovine prema imovini entiteta, ukoliko su su izveštaji o segmetnima imovine podnošeni redovno.

MSFI 13 Merenje fer frednosti

Ovo poboljšanje odnosi se na to da objava MSFI 14 i dopuna MSFI 9 i MRS 19 nije onemogućila merenje kratkoročnih potraživanja i dugovanja, gde nije navedena kamatna stopa, bez diskontovanja, ukoliko su efekti nediskontovanja nematerijalni.


14



MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema

Dopuna pojašnjava da kada je nekretnina, postrojenje, ili oprema revalorizovana, bruto knjigovodstvena vrednosti prilagođava se na način da bude konzistentna sa revalorizacijom sadašnje vrednosti.

MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana

Dopuna se odnosi na to da entitet koji pruža ključne menadžment usluge matičnom preduzeću predstavlja povezano lice izveštavajućeg preduzeća.

MRS 38 Nematerijalna imovina

Dopuna pojašnjava da kada je nematerijalna imovina revalorizovana, bruto knjigovodstvena vrednosti prilagođava se na način da bude konzistentna sa revalorizacijom sadašnje vrednosti.

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI 2012 – 2014, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenjive za godišnji period počev od ili nakon 1. januara 2016. godine. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke. Dopunjeni standardi su: MSFI 5 Stalna imovina koja se drži radi prodaje i prestanak poslovanja

Dopuna se odnosi na to da promena sa jedne metode rashodovanja na drugu (kroz prodaju ili distribuciju vlasnicima) ne treba biti razmotrena kao novi plan rashodovanja, već kao nastavak originalog plana. Stoga, ne postoji prekid primene uslova MSFI 5. Takođe, promena metode ne menja datum klasifikacije.

MSFI 7 Finansijski instrumenti – Obelodanjivanje

Dopuna se odnosi na ugovor o uslugama koji uključuje nadonkadu može konstituisati ulaganje u finansijsku aktivu. Takođe, dopuna pojašnjava da prebijanje finansijskih obaveza i finansijske imovine nije potrebno uključiti u periodični finansijski izveštaj.

MRS 19 Primanja zaposlenih

Dopuna se odnosi na to da se korporativne obveznice procenjuju na osnovu valute u kojoj su denominirane, a ne na osnovu toga iz koje zemlje dolaze. Kada nema tržišta na kom bi se mogle ove obveznice vrednovati u valuti u kojoj su denominirane, uzima se stopa državnih hartija od vrednosti.

MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje

Dopuna pojašnjava da zahtevane privremene objave moraju biti sadržane u periodičnim finansijskim izveštajima ili uključene u napomene između privremenih finansijskih izveštaja ili biti uključene u složenije finansijske izveštaje (npr. Izveštaj menadžmenta ili Izveštaj o riziku). Odbor ukazuje da i ostale informacije moraju biti dostupne u okviru periodičnog finansijskog izveštaja svim korisnicima pod istim uslovima kao što su im sami izveštaji dostupni i u isto vreme. Ukoliko korisnici nemaju mogućnost pristupa informacijama pod ovim uslovima onda je periodični finansijski izveštaj nekompletan.


15



MSFI 16: Lizing

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2019. MSFI 16 postavlja načela za prepoznavanje, merenje, prikazivanje i objavu lizinga za obe strane ugovora, npr. kupca („zajmoprimac“) i dobavljača („zajmodavac“). Novi standard zahteva od zajmoprimca da navede većinu zajmova u finansijskim izveštajima. Zajmoprimci će imati jedan računovodstveni model za sve zajmove, uz određene izmene. Računovodstvo zajmodavca je suštinski nepromenjeno.

MRS 12 Porez na dobit (Dopuna): Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2017. godine, sa mogućnošću ranijeg početka primene. Cilj ovih izmena je da pojasni obračun za odložena poreska sredstva za nerealizovane gubitke po osnovu dužničkih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti. Na primer, dopuna daje pojašnjenje za odložena poreska sredstva kada entitetu nije dozvoljeno da odbije nerealizovane gubitke u poreske svrhe ili kad enititet ima mogućnost i nameru da drži dužničke instrumente dok ne dođe do poništenja nerealizovanog gubitka.

MRS 7 Izveštaj o novčanim tokovima (Dopuna): Inicijativa

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2017. godine, sa mogućnošću ranijeg početka primene. Cilj ove dopune je da omogući korisnicima finansijskih izveštaja da procene promene u obavezama proizašle iz aktivnosti finansiranja. Dopuna će zahtevati od entiteta da obelodane informacije kako bi omogućili investitorima procenu promena obaveza koje proizilaze iz aktivnosti finansiranja, uključujući promene koje proizilaza kako iz novčanih, tako i nenovčanih promena.


16

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

(a) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja vrednosti kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

(b) Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama ponude ili tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni “fer“ vrednosti. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnike vrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.


17

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (nastavak)

(c) Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Promena u navedenim pretpostavkama može imati uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. (d) Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

(e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. (f) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog

odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.


18

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Osnovne računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2015. godinu navedene su dalje u tekstu. 4.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamate Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji se odnose na taj finansijski instrument, ali ne i budući kreditni gubici. Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se diskontuju budući novčani tokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu neto knjigovodstvenu vrednost. Banka priznavanje prihoda od kamate na obezvređene plasmane (unwinding) u toku izveštajnog perioda vrši primenom efektivne kamatne stope na neto vrednost obezvređenog pojedinačno značajnog potraživanja kod kojeg je prestao obračun ugovorene redovne i zatezne kamate. 4.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije: (i) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda. Naknade za odobravanje kredita, koje su uključene u prihode od kamata, obračunavaju se i naplaćuju jednokratno unapred, a razgraničavaju se primene efektivnog prinosa na period korišćenja kredita. (ii) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. 4.3. Preračunavanje deviznih iznosa Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije koji je važio na taj dan. Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika uključujući i dobitke i gubitke koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom po osnovu vezivanja otplate dinarskih kredita za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja.


19

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.4. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. 4.4.1. Dobici na prvi dan Kada se cena transakcije na neaktivnom tržištu razlikuje od fer vrednosti na osnovu ostalih uporedivih tržišnih transakcija u okviru istog instrumenta ili baziranih na tehnikama procenjivanja čiji varijabilni parametri obuhvataju samo podatke raspoložive na uporedivim tržištima, Banka odmah priznaje razliku između cene transakcije i fer vrednosti (dobitak na prvi dan) u bilansu uspeha. 4.4.2. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi: Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.


20

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Klasifikacija hartije u portfolio koji se drži do dospeća se vrši pre same kupovine hartije odnosno namera posedovanja hartije se mora definisati pre efektivne trgovine. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća. Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisa plasmana. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. 4.5.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u podkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha. Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate. 4.5.2.1. Finansijski derivati Finansijski derivati obuhvataju valutne forward i swap transakcije. Finansijski derivati se evidentiraju po fer vrednosti. Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom različitih tehnika procene, uključujući diskontovanje novčanih tokova. Finansijski derivati se računovodstveno prikazuju u okviru aktive ukoliko je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno u okviru pasive ukoliko je njihova fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti finansijskih derivata iskazuju se u bilansu uspeha, u okviru prihoda ili na teret rashoda perioda na koji se odnose.


21

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.3. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potrebe za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Utvrđivanje fer (poštene) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje ne postoji tržišna cena zahteva korišćenje različitih modela i tehnika. Kod finansijskih instrumenata koji imaju manji obim trgovine i čije tržišne cene su samim tim manje transparentne, utvrđivanje fer vrednosti je subjektivnije, odnosno zahteva veći stepen korišćenja procene u zavisnosti od likvidnosti instrumenata, koncentracije rizika, nesigurnosti na tržištu, pretpostavki u vezi sa cenama i ostalih faktora koji utiču na konkretan finansijski instrument. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor). Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju priznaju se u izveštaju o ostalom rezultatu i prikazuju se u okviru revalorizacionih rezervi u okviru kapitala, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti prikazane u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti. Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha. U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. 4.5.4. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Nakon početnog vrednovanja, krediti i potraživanja su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF preračunati su po kursu strane valute na dan bilansa stanja u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit.


22

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

4.6. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke

4.6.1. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja

U skladu sa internom politikom, Banka obračunava ispravku vrednosti potraživanja po osnovu kredita i plasmana odobrenih bankama i komitentima, kao razliku između potraživanja po osnovu glavnice plasmana odnosno finansijskog sredstva, kamate, naknade i ostalih plasmana koje je iskazala u svojim evidencijama i iznosa potraživanja koji se može naplatiti, obračunatog kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope. Razlika između iskazanih potraživanja i naplativih potraživanja finansijskog sredstva knjiži se na teret bilansa uspeha u periodu nastanka.

Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama definisan je internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (Napomena 5).

Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka nadležnog organa Banke u slučaju kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate po kreditima i ostalim potraživanjima aktivirani. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši i na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana i slično.

4.6.2. Potrebna rezerva za procenjene gubitke

Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu njegovog finansijskog položaja, broja dana docnje u izmirivanju obaveza tog dužnika prema banci, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje potrebne rezerve za procenjene gubitke korišćenjem procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika i instrumenata obezbeđenja plasmana.

Inicijalna klasifikacija klijenata se vrši na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, dosadašnje urednosti u izmirivanju obaveza i u specifičnim slučajevima na osnovu procene rentabilnosti ulaganja, adekvatnosti tokova gotovine i procene budućih tokova gotovine. Inicijalna klasifikacija klijenta podrazumeva dodelu jedne od pet standardnih kategorija. Konačna klasifikacija potraživanja određuje se uzimajući u obzir docnju u naplati potraživanja, kao i adekvatnost sredstava obezbeđenja potraživanja, a u skladu sa uslovima definisanim u Odluci.

Obračunata potrebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 5 iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10a).

Sve pozitivne razlike će predstavljati potrebnu rezervu za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama i biti odbitna stavka od kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je Banka izložena i da se pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije ispod 12%.


23

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.7. Učešća u kapitalu Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. 4.8. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u dinarima - na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kod poslovnih banaka, gotovina u stranoj valuti - na redovnim računima banke, kao i gotovina i efektivni strani novac u blagajni, gotovina i efektivni strani novac u trezoru i ostala sredstva u dinarima i stranoj valuti kojima Banka raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti. 4.9 „Reverzni“ repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti nisu priznate u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora. 4.10. Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu akumulirane amortizacije i eventualnih gubitaka od obezvređenja. Rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima je prikazana nematerijalna i materijalna imovina Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Gubitak po osnovu obezvređenja vrednosti imovine priznaje se kao rashod tekućeg perioda i iskazuje se u okviru ostalih poslovnih rashoda. Ako naknadno dođe do situacije da gubitak zbog obezvređenja priznat u ranijim godinama ne postoji ili se smanjio, vrednost sredstva se povećava do revidirane procene o njegovoj nadoknadivoj vrednosti, ali tako da povećana vrednost po kojoj se sredstvo vodi ne bude veća od vrednosti po kojoj bi se sredstvo vodilo da nije bio u prethodnim godinama priznat utvrđeni gubitak zbog obezbeđenja sredstva.


24

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.10. Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja (nastavak) Amortizacija je ravnomerno obračunata na nabavnu vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Kompjuterska oprema 20% - 33,3% Nameštaj 10% - 20% Motorna vozila 20% Ostala oprema 5% - 33,3% Nematerijalna ulaganja 10% - 33,3% Nematerijalna ulaganja obuhvataju naknadno kupljene softvere i ulaganja u licence. Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu amortizuju se u skladu sa periodom trajanja zakupa, a shodno ugovoru o zakupu. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih prihoda ili ostalih rashoda. Obračun amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja počinje od trenutka kada se sredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava smatraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Operativni i finansijski lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Sva plaćanja tokom godine po osnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha, ravnomerno u trenutku njihovog nastanka, a u periodu trajanja lizinga. Banka ima plaćanja po osnovu operativnog lizinga i to po osnovu plaćanja zakupnine sa pripadajućim porezima. Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, se kapitalizuje na početku lizinga po nižoj od fer vrednosti predmeta lizinga ili sadašnje vrednosti minimalnih plaćanja lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Banka nema ugovorene obaveze po osnovu finansijskog lizinga.


25

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.11. Porez na dobitak a) Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 30. juna naredne godine. Obveznici koji su do 2015. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije stekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33% obračunatog poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina, tj. do iznosa prenetog poreskog kredita. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je verovatno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.


26

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.11. Porez na dobitak (nastavak) Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret ostalog rezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist ostalog rezultata. 4.12. Naknade zaposlenima (а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarne

nagrade

U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu da isplati zaposlenima otpremninu pri odlasku u penziju, u visini dve prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu, s tim što se aktuarski dobici i gubici po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju priznaju u okviru izveštaja o ostalom rezultatu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi. 4.13. Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda.


27

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA 5.1. Uvod Banka je uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima koji joj omogućava da upravlja rizicima kojima je izložena srazmerno prirodi, obimu i složenosti poslovanja. Banka je uspostavila efikasan i efektivan proces upravljanja rizicima. Aktivnosti koje Banka sprovodi u cilju upravljanja rizicima su sledeće:

Identifikovanje svih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, Merenje, odnosno procena rizika koji mogu imati uticaj na tekući i/ili budući finansijski

rezultat, regulatorni kapital i raspoloživi interni kapital Banke. U procesu kvantifikacije rizika posebna pažnja se poklanja poređenju postojećeg nivoa rizika sa očekivanim, neočekivanim, projektovanim i nivoima rizika koji su rezultat stres testa. Sve odluke se donose uzimajući u obzir ne samo moguće prinose, nego i mogući uticaj rizika,

Upravljanje rizicima tako što se preduzimaju određene mere za ublažavanje rizika, Kontinuirano upravljanje i praćenje rizika kojima Banka jeste ili može biti izložena u svom

poslovanju. Banka je u svom poslovanju najviše izložena sledećim vrstama rizika:

Kreditnom riziku, Tržišnom riziku, Operativnom riziku i Riziku likvidnosti.

Strategija i politike upravljanja rizicima predstavlja sveobuhvatan opšti dokument kojim se uređuje oblast upravljanja rizicima u Banci. Ovaj dokument ima za cilj da uspostavi opšti okvir za predostrožno i kontinuirano upravljanje svim rizicima kojima Banka u svom poslovanju može biti izložena. U cilju efikasnijeg upravljanja rizicima, na operativnom nivou Banka je razvila posebne politike za identifikovanje i upravljanje kreditnim, tržišnim, operativnim rizicima i rizikom likvidnosti. Strategija i politike upravljanja rizicima se redovno razmatra i revidira od strane zaposlenih u odeljenjima u oblasti upravljanja rizicima, svako u svom delokrugu odgovornosti, a najmanje jednom godišnje. Sve promene koje su izvršene u ovom dokumentu su predmet odobravanja od strane Izvršnog odbora i Upravnog odbora Banke. U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela:

Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje Strategije i politika upravljanja rizicima. Svoje odluke donose na osnovu predloga Odbora za upravljanje rizicima, Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i drugih relevantnih organa/tela i organizacionih delova Banke.

Odbor za upravljanje rizicima Odbor za upravljanje rizicima predstavlja podršku Izvršnom odboru u definisanju pravila za upravljanje pojedinim rizicima i u vršenju kontrole nad upravljanjem rizicima kojima je Banka izložena. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. Osnovna funkcija ovog odbora je kontrola rizika i kontrola nivoa kapitala u skladu sa ICAAP metodologijom. Odbor se sastaje mesečno.


28

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.1. Uvod (nastavak) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) pruža podršku Izvršnom odboru Banke u definisanju odgovarajuće strukture aktive i pasive, kao i u donošenju odluka o upravljanju tržišnim rizicima u bankarskoj knjizi. ALCO takođe ima izvršnu ulogu u upravljanju kapitalom, praćenju adekvatnosti kapitala i praćenju nivoa internog kapitala. Odbor se sastaje mesečno. Odbor za reviziju Odbor za reviziju je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politika i procedura upravljanja rizikom Banke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banka. U cilju obavljanja ove funkcije Odboru za reviziju na raspolaganju stoji Služba interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Odboru za reviziju, koji izveštava Upravni odbor Banke. Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Organizacija funkcije upravljanja rizicima predstavlja homogenu strukturu zajedno sa ulogama i odgovornostima zaposlenih u oblasti upravljanja rizicima. Sve aktivnosti odeljenja za upravljanje rizicima dokumentovane su u odgovarajućim politikama, procedurama i uputstvima. Definisanjem sklonosti ka rizicima Banka određuje svoju spremnost za preuzimanje rizika, a kroz utvrđivanje rizičnog profila Banke definiše se ciljna struktura rizika kojima je Banka izložena. Samim tim, praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju nivoa/limita koji su određeni željenim rizičnim profilom Banke. Nivoi/limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika kojima je Banka izložena u obavljanju poslovnih aktivnosti. Banka je implementirala zahteve regulative Narodne banke Srbije (Odluka o upravljanju rizicima i Odluka o adekvatnosti kapitala), zasnovane na Basel II standardima, u svoje poslovanje. Banka se opredelila za primenu standardizovanog pristupa za izračunavanje kapitalnih zahteva i adekvatnosti kapitala. Banka je uspostavila osnovne procese u implementaciji procesa interne procene adekvatnosti kapitala (Internal Capital Adequacy Assessment Process) koji su definisani drugim stubom Bazel II regulative. Procesi su razvijeni u skladu sa pravilima koje definišu procedure i standardi Sberbank Europe grupe. Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima je odgovorno za uvođenje Basel II standarda kako u domenu upravljanja kreditnim rizikom, tako i u domenu upravljanja tržišnim i operativnim rizikom. Upravni i Izvršni odbor se redovno obaveštavaju o rezultatima poslovanja Banke u skladu sa propisanim indikatorima rizika. Upravljanje rizicima se ne zasniva samo na sagledavanju svih rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju, već i na poređenju kvantifikovanih rizika sa raspoloživim kapitalom. Rizici Banke se mere korišćenjem metoda procene mogućih gubitaka u normalnom, ali i u izuzetno nepovoljnom ekonomskom okruženju. Procene mogućih gubitaka usled realizacije rizika dobijaju se na osnovu statističkih modela koji koriste pretpostavke i verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Takođe, za upravljanje pojedinim rizicima Banka koristi metod scenario analize realizacije ekstremno nepovoljnih malo verovatnih događaja. U cilju uspešne primene izmena relevantnih zakonskih i podzakonskih propisa Banka kontinuirano razvija, ažurira i usvaja politike, procedure i uputstva za upravljanje svim vrstama rizika kako bi odgovorila zahtevima regulative.


29

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđuje minimiziranje potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Poslovna politika Banke zahteva i predviđa maksimalnu zaštitu Banke od izloženosti kreditnom riziku, kao najznačajnijem riziku u bankarskom poslovanju. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za Banku obezbeđeno je kroz uspostavljanje okvira za upravljanje kreditnim rizikom. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Osnove za upravljanje kreditnim rizikom su strategije, politike i procedure Banke kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju. Odeljenja resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju sledeća interna akta koja opisuju proces upravljanja kreditnim rizikom:

- Politike upravljanja kreditnim rizikom u segmentu stanovništva i kreditnim rizikom u segmentu privrede,

- Politika za upravljanje i praćenje rizika koncentracije, - Metodologija za izračunavanje internog kreditnog rejtinga, - Metodologija za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama, - Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, - Metodologija za obračun rezerve za procenjene gubitke, - Smernica za vrednovanje kolaterala, upravljanje kolateralima i maksimalne faktore

kolaterala, - Procedura za re-evaluaciju kolaterala, - Procedura za praćenje kredita u kašnjenju, - Priručnik za kreditiranje stanovništva, - Priručnik za korporativno kreditiranje i dr.

Banka upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem adekvatnih procesa za utvrđivanje minimalne kreditne sposobnosti dužnika prilikom odobrenja plasmana, kao redovnim praćenje iste za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, definisanjem različitih nivoa odlučivanja prilikom odobrenja plasmana (koji odražavaju znanje i iskustvo zaposlenih) kao i uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih dužnika, grupa povezanih lica i sektora, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Takođe, banka ima uspostavljen proces redovne reprocene kreditne sposobnosti klijenta. Proces praćenja kvaliteta portfolia omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke do kojih bi moglo doći ukoliko bi se realizovali rizici kojima je izložena i da preduzme korektivne mere. Banka procenu kreditnog rizika uzima u obzir prilikom utvrđivanja iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Banka je uredila proces redovnog i jasnog dokumentovanja procene kreditnog rizika.


30

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik Odeljenja resora za upravljanje rizicima su odgovorna za sprovođenje strategije, politika i procedura za upravljanje kreditnim rizikom, razvoj metodologija u oblasti merenja i upravljanja kreditnim rizikom, kao i za operativno kreditiranje. U okviru Resora za upravljanje rizicima sledećih pet organizacionih jedinica su zadužene za upravljanje kreditnim rizikom:

- Sektor za procenu kreditnog rizika koji je odgovoran za ocenu kreditnih plasmana kako korporativnim klijentima tako i klijentima iz sektora poslovanja sa stanovništvom,

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment stanovništva i izveštaje o portfoliju banke u segmentu stanovništva po raznim kriterijumima, kao i razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za upravljanje kreditnim rizicima u segmentu stanovništva,

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment privrede i izveštaje o portfoliju banke u segmentu privrede po raznim kriterijumima, kao i razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za upravljanje kreditnim rizicima u segmentu privrede,

- Odeljenja za analizu kolaterala odgovorno je za ponovnu procenu i analizu kretanja vrednosti kolaterala

- Sektor za restukturiranje i naplatu problematičnih plasmana koji obuhvata sledeća odeljenja:

Odeljenje za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana u sektoru privrede: odgovorno da se problematičnom klijentu iz sektora privrede omogući otplata postojećih plasmana pod redefinisanim uslovima kako bi nakon restrukturiranja dužnik nastavio sa redovnom otplatom plasmana.

Odeljenje za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana u sektoru stanovništva: odgovorno da se problematičnom klijentu iz sektora stanovništva omogući otplata postojećih plasmana pod redefinisanim uslovima kako bi nakon restrukturiranja dužnik nastavio sa redovnom otplatom plasmana.

Odeljenje za ranu identifikaciju problematičnih plasmana u sektoru privrede: odgovorno za rano prepoznavanje problematičnih plasmana u sektoru privrede, a u skladu sa internim procedurama

- Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima koje je odgovorno za metodologiju i obračun rezervi za procenjene gubitke, obračun rizikom ponderisane aktive i kapaciteta za pokriće rizika, razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za integrisano upravljanje rizicima. Takođe, u okrviru odeljenja za integrisano upravljanje rizicima, postoje i Grupe za upravljanje tržišnim rizicima i upravljanje operativnim rizicima, koje upravljaju rizicima u okviru svojih domena.

Banka blagovremeno preduzima mere radi smanjenja kreditnog rizika i u slučaju pogoršanja finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika ili pružaoca kreditne zaštite.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Banke prema jednom ili određenoj grupi dužnika. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj dužnika pripada istoj sektorskoj delatnosti, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se ostvario i održao sigurniji kreditni portfolio i da bi se minimizirao rizik koncentracije, Banka ustanovljava maksimalne nivoe izloženosti i kreditnih limita propisanih regulativom ili internim aktima, kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita. Limiti izloženosti prema sektorima i zemljama definisani su Politikom za upravljanje i praćenje rizika koncentracije.


31

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Pregled izloženosti kreditnom riziku, prikazan u bruto iznosu, bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine prikazan je u narednoj tabeli: U hiljadama dinara

31.12.2015. 31.12.2014. Izloženost kreditnom riziku po bilansnim stavkama: Sredstva kod Centralne banke 14.735.820 5.307.838 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 17.726 5.734 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 12.262.823 11.190.848 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323 Krediti i plasmani klijentima 77.413.540 76.513.964 Finansijske institucije 7.364.798 19.634.947 Ostala bilansna aktiva 596.592 530.447

112.391.299 113.683.101 Ukupno Izloženost kreditnom riziku

po vanbilansnim stavkama: Garancije 14.170.225 19.971.127 Akreditivi 1.907.100 684.417 Ostale vanbilansne stavke 17.832.721 9.772.389

33.910.046

30.427.933 Ukupno

144.111.034 Ukupna izloženost kreditnom riziku 146.301.345 U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti, izloženost predstavlja trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti. Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na komitente, zemlje porekla komitenata i sektore delatnosti. Maksimalna kreditna izloženost Banke prema klijentu ili grupi povezanih komitenata na dan 31. decembra 2015. godine je iznosila RSD 3.581.025 hiljada (31. decembra 2014. godine: RSD 3.430.414 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke odnosno RSD 2.469.221 hiljada (31. decembra 2014. godine: RSD 2.300.491 hiljada) nakon ispravki vrednosti.


32

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak)

Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto rizična bilansna i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje) sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja: U hiljadama dinara

31.12.2015. godine

Sredstva kod

Centralne banke

Finansijska sredstva po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva koja

se drže do dospeća

Krediti i plasmani

klijentima Finansijske institucije

Ostala bilansna

aktiva

Kreditno rizične

vanbilansne stavke Ukupno

Republika Srbija 14.735.820 3.946 12.262.823 - 76.251.847 29.524 596.353 33.521.042 137.401.355 Evropska unija - - - - 152.239 4.084.109 16 257.791 4.494.155 Druge zemlje - 13.780 - - 1.009.454 3.251.165 223 131.213 4.405.835

Ukupno 14.735.820 17.226 12.262.823 . 77.413.540 7.364.798 596.592 33.910.046 146.301.345

31.12.2014. godine

Sredstva kod Centralne

banke

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva koja

se drže do dospeća

Krediti i

plasmani klijentima

Finansijske institucije

Ostala bilansna

aktiva

Kreditno rizične


Republika Srbija 5.307.838 - 11.190.848 499.323 75.537.377 24.152 530.393 29.783.287 122.873.218 Evropska unija - - - - 160.752 13.753.986 8 368.547 14.283.293 Druge zemlje - 5.734 - - 815.835 5.856.809 46 276.099 6.954.523

Ukupno 5.307.838 5.734 11.190.848 499.323 76.513.964 19.634.947 530.447 30.427.933 144.111.034


33

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak) Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku po sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstva obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Bruto maksimalna

izloženost Neto maksimalna

izloženost Bruto maksimalna

izloženost Neto maksimalna

izloženost 31.12.2015. 31.12.2015. 31.12.2014. 31.12.2014.

Država i Centralna banka 26.998.643 26.998.643 16.998.009 16.998.009 Stanovništvo 32.862.385 15.211.733 28.551.750 9.910.779 Građevinarstvo 13.744.660 9.458.452 11.895.465 6.764.921 Informisanje i komunikacije 3.804.291 3.342.447 2.522.642 1.897.335 Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 3.503.426 1.413.781 3.866.171 1.289.945 Prerađivačka industrija 15.959.970 12.228.582 15.000.986 10.274.151 Rudarstvo 3.497.204 3.484.407 3.195.129 3.188.602 Saobraćaj i skladištenje 2.878.297 2.106.012 8.866.612 1.403.165 Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 4.272.644 2.595.002 4.444.692 2.591.204 Trgovina na veliko i trgovina na malo 20.317.773 13.099.909 23.049.167 14.969.118 Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 8.393.123 7.745.808 20.663.697 19.914.358 Ostalo 10.068.929 3.195.125 5.056.714 2.743.733

Ukupno 146.301.345 100.889.735 144.111.034 91.945.320


34

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

5.2. Kreditni rizik (nastavak)

(b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana.

Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana uključuje sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1 do 4. U kategoriju visokog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja koja su klasifikovana u interne klase 1-2. U kategoriju standardnog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana u internu klasu 3, a kategorija sub-standardnog stepena kvaliteta uključuje potraživanja Banke klasifikovana u internu klasu 4. Grupno obezvređena potraživanja, pojedinačno obezvređena potraživanja i potraživanja koja su u docnji, a nisu obezvređena prikazana su posebno.

Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine: U hiljadama dinara 31.12.2015. godine Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta Sub-standardni

stepen kvaliteta Pojedinačno obezvređeni Ukupno

Dospeli neobezvređeni

Grupno obezvređeni

Sredstva kod Centralne banke 14.735.820 - - - - - 14.735.820 Finansijska sredstva po fer vrednosti 17.726 - - - - - 17.726 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 12.262.823 - - - - - 12.262.823 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - - - Finansijske institucije 2.641.549 4.655.235 24.459 43.555 - - 7.364.798 Plasmani komitentima:

Preduzetnici 102.311 3.324.096 3.027.838 670.812 1.327.572 1.587.446 10.040.075 Stanovništvo 530.138 15.757.086 5.464.753 2.204.922 2.207.344 2.334.299 28.498.542 Druga preduzeća 10 16.118.978 8.366.121 610.538 771.518 13.269.979 39.137.144 Javna preduzeća - 13.821 3 - - 320.547 334.371 Akreditivi - 1.111.160 383.301 412.639 - - 1.907.100 Garancije 34.592 10.631.976 3.425.239 30.848 47.570 - 14.170.225 Ostala vanbilansna aktiva 351.003 13.865.815 3.610.943 1.921 3.039 - 17.832.721

Ukupno 30.675.972 65.478.167 24.302.657 3.975.235 4.357.043 17.512.271 146.301.345



35

5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) U hiljadama dinara 31.12.2014. godine Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta Sub-standardni

stepen kvaliteta Dospeli

neobezvređeni Grupno

obezvređeni Pojedinačno obezvređeni Ukupno

Sredstva kod Centralne banke 5.307.838 - - - - - 5.307.838 Finansijska sredstva po fer vrednosti 5.734 - - - - - 5.734 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 11.190.848 - - - - - 11.190.848 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 499.323 - - - - - 499.323 Finansijske institucije 16.626.087 2.534.727 456.477 17.656 - - 19.634.947 Plasmani komitentima:

Preduzetnici 469.075 4.233.538 2.489.040 754.902 2.041.045 1.628.982 11.616.582 Stanovništvo 715.235 12.962.753 6.385.757 1.544.550 2.395.175 2.186.896 26.190.366 Druga preduzeća 6 13.282.544 4.208.050 347.692 29.572 14.593.177 32.461.041 Javna preduzeća - 6.519.456 5 - - 256.961 6.776.422 Akreditivi - 655.995 28.422 - - - 684.417 Garancije 123.323 13.528.377 6.066.777 235.738 9.591 7.321 19.971.127 Ostale vanbilansne stavke 258.817 7.905.877 1.605.126 431 2.138 - 9.772.389

Ukupno 35.196.286 61.623.267 21.239.654 2.900.969 4.477.521 18.673.337 144.111.034

Na dan 31. decembra 2015. godine napred navedeni iznosi ne uključuju bilansnu aktivu koja se ne klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke u bruto iznosu od RSD 32.680.326 hiljada, kao i vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju u bruto iznosu od RSD 177.462.486 hiljada.


36


5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Starosna analiza kredita i plasmana komitentima Starosna analiza dospelih, a neobezvređenih potraživanja na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine prikazana je u sledećim tabelama: U hiljadama dinara

31.12.2015. godine Do 30 dana Od 31 do 90 dana Ukupno

Finansijske institucije 43.216 339 43.555 Plasmani komitentima:

Preduzetnici 524.211 146.601 670.812 Stanovništvo 1.574.954 629.969 2.204.923 Druga preduzeća 421.603 188.935 610.538 Akreditivi 412.639 - 412.639 Garancije 29.568 1.280 30.848 Ostale vanbilansne stavke 1.586 334 1.920

Ukupno 3.007.777 967.458 3.975.235 31.12.2014. godine Do 30 dana Od 31 do 90 dana Ukupno

Finansijske institucije 17.646 10 17.656 Plasmani komitentima:

Preduzetnici 526.374 228.528 754.902 Stanovništvo 1.259.434 285.116 1.544.550 Druga preduzeća 259.582 88.110 347.692 Garancije 175.720 60.018 235.738 Ostale vanbilansne stavke 423 8 431

Ukupno 2.239.179 661.790 2.900.969

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja dužnika, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja potraživanja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja. Banka je definisala listu prihvatljivih obezbeđenja i njihovu vrednost. Lista je podeljena na:

- visoko-kvalitetna obezbeđenja koja se sastoje od hipoteka, državnih i bankarskih garancija, hartija od vrednosti i gotovinskih depozita

- osiguranje kod NKOSK-a - ostala obezbeđenja koja uglavnom uključuju jemstva, zalogu na pokretnoj imovini (npr.

zaloga na mašinama i potraživanjima), osiguranje nepokretnosti i sl.


37

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depoziti, polise osiguranja izdate od strane NKOSK-a, bankarske garancije, zaloga na pokretnoj imovini i jemstva pravnih i fizičkih lica. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrši u skladu sa lokalno važećom zakonskom regulativom. Sredstva obezbeđenja se obično ne zahtevaju za plasmane bankama, osim kada se hartije od vrednosti drže kao deo repo-transakcija. Praksa je takođe da se sredstva obezbeđenja ne zahtevaju ni za investicione hartije od vrednosti.

Banka redovno prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, tržišna vrednost sredstva obezbeđenja uzima se u obzir i prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Sledeća tabela prikazuje pokrivenost kredita sredstvima obezbeđenja sa primenjenim faktorima umanjenja vrednosti obezbedjenja (hair cut) na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine: U hiljadama dinara 31.12.2015. godine

Krediti pokriveni hipotekom na nepokretnostima

Gotovinski depozit

Državne i bankarske garancije

Hartije od vrednosti Ukupno

Stambenim nepokretnostima

Poslovnim nepokretnostima

Stanovništvo 14.483.103 1.339.702 135.041 - - 15.957.846 Preduzetnici i druga preduzeća 2.633.777 17.768.970

951.514 5.413.115 337 26.767.713

Ukupno

17.116.880

19.108.672

1.086.555

5.413.115 337

42.725.599

U hiljadama dinara 31.12.2014. godine

Krediti pokriveni hipotekom na nepokretnostima

Gotovinski depozit

Državne i bankarske garancije

Hartije od vrednosti Ukupno

Stambenim nepokretnostima

Poslovnim nepokretnostima

Stanovništvo 15.220.297 1.446.591 206.890 - - 16.873.778 Preduzetnici i druga preduzeća 2.712.754 15.822.370

566.046

7.531.987

1.485

26.634.642

Ukupno

17.933.051

17.268.961

772.936

7.531.987

1.485

43.508.420


38

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Dana 30. decembra 2014. godine, Banka je potpisala ugovor o loro plativoj garanciji sa matičnim društvom Sberbank Europe AG, Beč, Austrija („SBAG“). Ugovorom je definisano da matično društvo izdaje garanciju u iznosu od 1.146.670 hiljada dinara (EUR 9.480 hiljada), koju Banka koristi kao sredstvo obezbeđenja za plasmane koji su definisani u ugovoru o garanciji. Banka plaća kvartalnu naknadu svom matičnom društvu definisanu u ugovoru o garanciji, a prema definisanom planu otplate ove naknade. U toku 2015. godine Banka nije imala naplatu od SBAG po osnovu loro plative garancije. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. Sledeća tabela prikazuje sredstva stečena naplatom potraživanja kojima je Banka raspolagala na dan 31. decembra 2015. godine u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke: U hiljadama dinara 31.12.2015. godina Klasifikuju se Ne klasifikuju se Ukupno Nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 50.490

-

50.490

Ostala sredstva stečena naplatom potraživanja 2.428 834 3.262

Ukupno

52.918

834

53.752 Sledeća tabela prikazuje sredstva stečena naplatom potraživanja kojima je Banka raspolagala na dan 31. decembra 2014. godine u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke: U hiljadama dinara 31.12.2014. godina Klasifikuju se Ne klasifikuju se Ukupno Nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 84.138

47.767

131.905

Ostala sredstva stečena naplatom potraživanja 2.428 - 2.429 Ukupno 86.566

47.767

134.334


39

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Visina obezvređenja se meri kao razlika između ukupne izloženosti i neto sadašnje vrednosti procenjenih buduc ih novčanih tokova diskontovanih korišćenjem efektivne kamatne stope. Prihod od kamate na obezvređene plasmane (unwinding) priznaje se korišćenjem efektivne kamatne stope koja se koristila prilikom diskontovanja procenjenih budućih novčanih tokova. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Banka za određivanje statusa neizmirenja obaveza klijenata po materijalno značajnoj docnji koristi definiciju Narodne banke Srbije, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći: - ukupna izloženost, uzimajući u obzir sve plasmane, prema klijentu je veća od 6.000.000

dinara i - status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela). Kolektivno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na kolektivnoj osnovi procenjuje obezvređenje plasmana koji nisu pojedinačno značajni, kao i pojedinačno značajnih plasmana za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente obezvređenja na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun kolektivne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza koji se koristi u obračunu ispravke vrednosti. Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između ukupnog iznosa plasmana i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja Banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta na nepokriveni deo izloženosti. Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje, što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.


40

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezervu za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. (c) Potraživanja sa statusom neizmiranja obaveza i default događaji U skladu sa internim pravilima, Banka posebnu pažnju poklanja nadzoru potraživanja od klijenata u statusu neizmirenja obaveza (NPL klijenti) kod kojih je došlo do pojave default događaja. Na redovnoj osnovi je uspostavljeno praćenje ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja kako bi se pravovremeno reagovalo u cilju naplate istih ili, sa druge strane, odredio adekvatan iznos ispravke vrednosti. Potraživanja od dužnika sa statusom neizmirenja obaveza se prate na nivou Banke, na nivou regionalne pripadnosti, po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica) i sektora pripadnosti klijenta, kao i ročnoj strukturi (kod preduzeća i preduzetnika). Kod određivanja default događaja u obzir se uzimaju dani kašnjenja, postojanje restrukturiranja, stečaja ili likvidacije kao i ostali pokazatelji koji mogu ukazati na umanjenu nadoknadivost plasmana. Na dan 31. decembra 2015. godine bilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 21.818.667 hiljada (31. decembra 2014. godine: RSD 23.132.339 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 10.018.658 hiljada (31. decembra 2014. godine: RSD 8.483.983 hiljada). Dodatno, na dan 31. decembra 2015. godine vanbilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 50.609 hiljada (31. decembra 2014. godine: RSD 19.049 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 10.757 hiljada (31. decembra 2014. godine: RSD 9.808 hiljada). (d) Restrukturirani krediti U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršeno restrukturiranje i promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima zbog problema u poslovanju i pogoršanja finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta. Na dan 31. decembra 2015. godine, bruto restrukturirani krediti i plasmani koji se nalaze u statusu default su iznosili RSD 8.256.322 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 8.398.816 hiljada).


41


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava po odgovarajućim stopama, kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.

U cilju smanjenja rizika likvidnosti Banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao što su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva sa različitih finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital. Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze, kao i da njeni komitenti raspolažu svojim sredstvima u Banci u skladu sa ugovorenim rokovima. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke.

Upravljanje strukturom imovine i obaveza je odgovornost Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom. Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom je organizacioni deo koji je primarno odgovoran za finansiranje i upravljanje likvidnošću Banke. Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom priprema izveštaje za Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, kao i izveštaje vezane za upravljanje aktivom i pasivom za potrebe organa Banke. Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke razmatra očekivanja u pogledu budućih trendova u kretanju aktive i pasive Banke. Članovi ovog Odbora diskutuju o raspoloživim informacijama koje bi mogle imati uticaja na likvidnost Banke. Informacije o novčanim tokovima Banka dobija iz sistema za izveštavanje na dnevnom nivou. Likvidnost se prati po valutama značajnim za Banku valutama (EUR, CHF, i RSD). Sektor za investicije i tržišta na osnovu informacija Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom osigurava optimalan nivo dnevne likvidnosti, potreban nivo obavezne rezerve na računu, a u slučaju stranih valuta optimalnu pokrivenost na nostro računu.

Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Banka je tokom 2015. i 2014. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti iznad zakonom propisanog minimalnog nivoa.

Pokazatelj likvidnosti tokom 2015. i 2014. godine je bio sledeći:

31.12.2015. 31.12.2014.

Prosek tokom perioda 2,74 3,52 Najviši 3,88 4,52 Najniži 1,01 2,10 Na dan 1,91 2,23

Uži pokazatelj likvidnosti, tokom 2015. i 2014. godine je bio sledeći:

31.12.2015. 31.12.2014.

Prosek tokom perioda 2,19 2,62 Najviši 3,03 3,50 Najniži 0,78 1,25 Na dan 1,58 1,25


42

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

U odnosu na regulatorni minimum vezan za izveštavanje o likvidnosti, Banka uvodi dodatne instrumente za praćenje nivoa likvidnosti od kojih su najbitniji likvidnosni bafer (rezerve likvidnosti) i racio likvidnosnog pokrića. Likvidnosni bafer (likvidnosne rezerve) predstavlja sigurnosni nivo likvidnosti koje Banka drži za slučaj potrebe pokrića nepredviđenih odliva. Likvidnosni bafer se sastoji od raspoloživih likvidnih sredstava (gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i dodatne imovine koja se lako i bez dodatnih troškova može konvertovati u likvidna sredstva. Nivo i struktura likvidnosnog bafera tokom 2015. i 2014. godine je bio sledeći:

2015. 2014. U hiljadama dinara Vrednost Fer vrednost Vrednost Fer vrednost Stanja na računu kod Centralne banke 3.271 3.271 - - Stanja na računu kod drugih banaka 4.716.346 4.716.346 2.436.947 2.436.947 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.611.418 2.611.418 1.516.575 1.516.575 Neopterećene dužničke hartije od vrednosti, izdate od strane regulatora 10.113.831 11.270.362 10.093.500 10.631.139 Ostala aktiva, koju je moguće iskoristiti kao kolateral kod Narodne banke Srbije - - - - Likvidnosni bafer (likvidnosne rezerve) 17.444.866 18.601.397 14.047.022 14.584.661 U skladu sa standardima Bazela 3 Banka je uvela dva nova pokazatelja likvidnosti koji se redovno računaju, kontrolišu i izveštavaju. U pitanju su:

1. pokazatelj likvidnosnog pokrića - LCR (Liquidity Coverage Ratio) koji prikazuje kratkoročnu likvidnost, i

2. pokazatelj stabilnog finansiranja - NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji prikazuje srednjoročnu i dugoročnu poziciju likvidnosti Banke.

Pokazatelj LCR se računa kao odnos likvidne aktive i neto odliva do mesec dana. Likvidna aktiva predstavlja imovinu Banke koja se vrlo brzo može unovčiti (sredstva koja se drže kod Narodne banke Srbije, zapisi Trezora Republike Srbije i sl.). Neto odlivi predstavljaju razliku između potencijalnih odliva i priliva u periodu do mesec dana. Potencijalni prilivi i odlivi se računaju primenom koeficijenata ponašanja propisanih od strane Bazelskog komiteta na sve pozicije bilansa stanja banke. LCR pokazatelj Banke je iznad propisanog minimuma od 100%1 što ukazuje da Banka ima dovoljno likvidne aktive da pokrije neto odlive koji se mogu desiti u periodu do mesec dana. Pokazatelj NSFR ukazuje da li Banka plasmane i investicije finansira iz stabilnih (dugoročnih) izvora sredstava. Dugoročni ili stabilni izvori sredstava (obaveze) su oni sa dospećem u periodu dužem od godinu dana i određeni kratkoročni izvori sredstava koji se smatraju stabilnim ili trajnim.

1 Minimalni zahtev za LCR se uvodi postepeno, počevši od 1. Oktobra 2015. u nivou od 60%, da bi od 2018. godine zahtevani nivo bio u visini od 100%.


43

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje najznačajnije finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godinea zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. U hiljadama dinara

31.12.2015. godina Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

999.432

4.207.225

15.748.370

-

-

20.955.027

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

24.635.929

10.039.257

8.272.131

12.179.909

410.793

55.538.019

Subordinirane obaveze -

35.501

4.970.844

399.104

2.028.378

7.433.827 Ukupno na dan 31. Decembra

25.635.361

14.281.983

28.991.345

12.579.013

2.439.171

83.926.873

U hiljadama dinara

31.12.2014. godina Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 4.760.715 176.259 37.031.514 161.608 - 42.130.096 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 17.465.677 6.118.061 5.934.749 6.913.530 229.763 36.661.780 Subordinirane obaveze - 38.794 116.383 5.302.425 2.129.445 7.587.047 Ukupno na dan 31. decembra 22.226.392 6.333.114 43.082.646 12.377.563 2.359.208 86.378.923

Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom.


44

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Banke prema ugovorenim rokovima dospeća: U hiljadama dinara

31.12.2015. godine Do 1

meseca Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Akreditivi 242.636 1.544.897 115.310 4.257 - 1.907.100 Garancije 3.720 574.606 4.760.456 7.896.800 934.643 14.170.225 Ostale vanbilansne stavke 13.279 215 1.230.499 13.187.964 3.400.764 17.832.721 Ukupno na dan 31. decembra 259.635 2.119.718 6.106.265 21.089.021 4.335.407 33.910.046

31.12.2014. godine Do 1

meseca Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Akreditivi 3.479 363.419 134.919 182.600 - 684.417 Garancije 243.920 349.731 2.941.831 11.544.712 4.890.933 19.971.127 Ostale vanbilansne stavke 24 12.599 500.127 7.033.575

2.226.064 9.772.389

Ukupno na dan 31. decembra 247.423 725.749 3.576.877 18.760.887

7.116.997 30.427.933

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.


45


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2015. godine prikazana je sledećom tabelom: U hiljadama dinara

Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


31.12.2015. AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti

17.490.339 - - - -

17.490.339

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

17.640

86 - - -

17.726

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - -

2.855.545

9.407.278 -

12.262.823

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - -

-

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

6.789.123

486.031

4.664

22.079

37.696

7.339.593

Krediti i potraživanja od komitenata

3.148.336

8.085.227

10.737.572

20.487.143

25.308.894

67.767.172

Nematerijalna ulaganja - - - - 277.203 277.203 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - -

553.576

553.576

Tekuća poreska sredstva - - - - 64.071 64.071 Odložena poreska sredstva 3.211 - - 59.660 31.336 94.207 Ostala sredstva 203.013 320.547 - 53.752 391.508 968.820 Ukupna aktiva 27.651.662

8.891.891 13.597.781 30.029.912 26.664.284 106.835.530

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

17.380

3.177 - - -

20.557

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

4.602.862

1.372.954

15.864.466

2.214 -

21.842.496

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

29.152.190

3.861.787

8.823.197

11.483.171

334.982

53.655.327

Subordinirane obaveze - - 4.865.044 - 1.824.669 6.689.713 Rezervisanja - - - - 399.223 399.223 Odlozene poreske obaveze 78.495 - - - - 78.495 Ostale obaveze 253.366 1.261 695.279 - - 949.906 Ukupno obaveze 34.104.293 5.239.179 30.274.986 11.485.385 2.558.874 83.635.717 Ukupan kapital - - - - 23.199.813 23.199.813 Ukupno pasiva 34.104.293 5.239.179 30.274.986 11.485.385

25.758.687 106.835.530

Ročna neusklađenost na dan: - 31. decembra 2015. godine ( 6.452.631)

3.652.712

(16.650.205)

18.544.527

905.597


46


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2014. godine prikazana je sledećom tabelom: U hiljadama dinara

Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno 2014.

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 6.896.956 - - - - 6.896.956 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 5.734 - - - - 5.734 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - 842.239 10.348.609 - 11.190.848 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323 - - - 499.323 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2.460.091 11.717.033 5.444.164 - 49.121 19.670.409 Krediti i potraživanja od komitenata 18.482.834 1.274.549 18.045.839 17.725.638 12.932.648 68.461.508 Nematerijalna ulaganja - - - - 209.186 209.186 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - 615.477 615.477 Tekuća poreska sredstva 159.881 - - - - 159.881 Odložena poreska sredstva 10.940 - - - - 10.940 Ostala sredstva 426.480 - 17.269 117.065 150.289 711.103 Ukupna aktiva 28.442.916 13.490.905 24.349.511 28.191.312 13.956.721 108.431.365 PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2.040 - - - - 2.040 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 4.760.714 78.418 36.744.831 160.695 - 41.744.658 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 17.465.677 6.071.780 5.822.053 6.296.055 196.715 35.852.280 Subordinirane obaveze - - - 4.838.332 1.814.374 6.652.706 Rezervisanja 552.753 - - - - 552.753 Ostale obaveze 383.048 - - - - 383.048 Ukupno obaveze 23.164.232 6.150.198 42.566.884 11.295.082 2.011.089 85.187.485 Ukupan kapital - - - - 23.243.880 23.243.880 Ukupno pasiva 23.164.232 6.150.198 42.566.884 11.295.082 25.254.969 108.431.365 Ročna neusklađenost na dan: - 31. decembra 2014. godine 5.278.684 7.340.707 (18.217.373) 16.896.230 (11.298.248)


47

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.4. Tržišni rizik

Poslovanje Banke je između ostalih izloženo i tržišnim rizicima, gde spadaju cenovni rizik, rizik promene kamatnih stopa i devizni rizik (rizik od promene kurseva valuta). Cilj upravljanja tržišnim rizikom je praćenje i kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva Banke. Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Grupe za upravljanje tržišnim rizicima, Sektora za investicije i tržišta, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom i Odeljenja plana, analize i finansijskog izveštavanja. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom definiše osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom. Grupa za upravljanje tržišnim rizicima obezbeđuje redovnu kontrolu i izveštavanje o ispunjenosti usvojenih parametara za praćenje tržišnog rizika. Navedeni parametri su definisani u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i Sberbank Europe grupe i sastavni su deo internih procedura Banke. Takođe, zadužena je i za praćenje i izveštavanje o bilo kakvim kršenjima definisanih limita. Aktivnosti Sektora za investicije i tržišta obuhvataju usklađivanje poslovanja sa propisanim zakonskim zahtevima, upravljanje lividnošću, pokrivanje naloga klijenata (plaćanja, isplate i otplate kredita) i prodaju proizvoda klijentima. Instrumenti trgovanja uključuju trgovanje u stranoj valuti kao i transakcije na tržištu novca. U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje prema Narodnoj banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni swap-ovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forward-i inicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Predlog u vezi sa klasifikacijom svakog novog proizvoda u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu mora doneti Sektor za investicije tržišta zajedno sa Grupom za upravljanje tržišnim rizicima, a Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mora da ga odobri. Grupa za upravljanje tržišnim rizicima, svakodnevno proverava utrživost pozicija u knjizi trgovanja. U slučaju pada utrživosti, Sektor za investicije i tržišta će pokušati da zatvori poziciju. Ukoliko pozicija ne može da se zatvori bez značajnih gubitaka, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom će odlučiti da li poziciju treba zatvoriti bez obzira na gubitak ili je uključiti u bankarsku knjigu. U skladu sa poslovnom strategijom, Banka ne obavlja trgovinu finansijskim intrumentima u špekulativne svrhe.


48

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.4. Tržišni rizik (nastavak)

5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj postizanje optimalnih neto prihoda od kamata, imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke. Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa. U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa, Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom). Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stress test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem vremenskih intervala predstavlja iznos kamatnog rizika.


49


5.4. Tržišni rizik (nastavak)

5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2015. godine. U hiljadama dinara

Kategorija Do mesec

dana Od mesec do tri

meseca Od tri do

šest meseci Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Ukupno nekamatonosno Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 6.988.660 - - - - 10.501.679 17.490.339 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17.726 - - - - - 17.726 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - 1.263.846 1.591.699 9.407.278 - 12.262.823 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6.815.372 522.026 1.192 - 1.003 - 7.339.593 Krediti i potraživanja od komitenata 956.910 47.091.971 2.770.205 2.567.270 11.308.896 3.071.920 67.767.172 Nematerijalna ulaganja - - - - - 277.203 277.203 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 553.576 553.576 Tekuća poreska sredstva - - - - - 64.071 64.071 Odložena poreska sredstva - - - - - 94.207 94.207 Ostala sredstva - - - - - 968.820 968.820 Ukupna sredstva 14.778.668 47.613.997 4.035.243 4.158.969 20.717.177 15.531.476 106.835.530 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 20.557 - - - - - 20.557 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 3.243.506 17.019.714 1.366 217.340 2.214 1.359.355 21.842.496 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 4.284.402 3.861.787 3.984.317 4.838.881 11.818.152 24.867.788 53.655.327 Subordinirane obaveze - 6.689.713 - - - - 6.689.713 Rezervisanja 399.223 - - - - - 399.223 Odložene poreske obaveze - - - - - 78.495 78.495 Ostale obaveze - - - - - 949.906 949.906 Kapital - - - - - 23.199.813 23.199.813 Ukupno obaveze i kapital 7.947.687 27.571.214 3.985.683 5.056.221 11.820.366 50.455.357 106.835.530 Neto izloženost kamatnom riziku na dan - 31. decembra 2015. godine 6.830.980 20.042.783 49.560 (897.252) 8.896.811 (34.923.881)


50



5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2014. godine. U hiljadama dinara

Kategorija Do mesec

dana Od mesec do tri

meseca Od tri do

šest meseci Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Ukupno nekamatonosno Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 1.209.698 - - - - 5.687.258 6.896.956 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 5.734 - - - - - 5.734 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - 842.239 10.348.609 - 11.190.848 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323 - - - - 499.323 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 14.185.223 24.839 604.792 4.838.332 17.223 - 19.670.409 Krediti i potraživanja od komitenata 1.118.439 41.995.064 788.091 5.772.715 16.343.406 2.443.793 68.461.508 Nematerijalna ulaganja - - - - - 209.186 209.186 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 615.477 615.477 Tekuća poreska sredstva - - - - - 159.881 159.881 Odložena poreska sredstva - - - - - 10.940 10.940 Ostala sredstva - - - - - 711.103 711.103 Ukupna sredstva 16.519.094 42.519.226 1.392.883 11.453.286 26.709.238 9.837.638 108.431.365 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2.040 - - - - - 2.040 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 4.537.220 78.418 - 36.744.831 160.695 223.494 41.744.658 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 3.922.684 1.602.408 2.491.977 3.659.241 6.744.800 17.431.170 35.852.280 Subordinirane obaveze - 6.652.706 - - - - 6.652.706 Rezervisanja 552.753 - - - - 552.753 Ostale obaveze - - - - - 383.048 383.048 Kapital - - - - - 23.243.880 23.243.880 Ukupno obaveze i kapital 9.014.697 8.333.532 2.491.977 40.404.072 6.905.495 41.281.592 108.431.365 Neto izloženost kamatnom riziku na dan - 31. decembra 2014. godine 7.504.397 34.185.694 (1.099.094) (28.950.786) 19.803.743 (31.443.954)


51



5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Pored praćenja osetljivosti na neto sadašnju vrednost Banke, rizik od promene kamatnih stopa se takođe prati analizom senzitiviteta uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Banke.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost neto sadasnje vrednosti i bilansa uspeha Banke primenom standardnog scenarija promene kamatnih stopa (2%) uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembra 2015. godine i 31.decembar 2014. godine.

U hiljadama dinara

Valuta

Promena u referentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost na bilans uspeha 31.12.2015.

Senzitivnost na neto sadašnju vrednost

31.12.2015.

RSD 2% (60.653) 694.231 EUR 2% 168.043 298.967 USD 2% (15.115) 40.907 Ostale valute 2% (102.639) 62.143 U hiljadama dinara

Valuta

Promena u referentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost na bilans uspeha 31.12.2014.

Senzitivnost na neto sadašnju vrednost

31.12.2014.

RSD 2% (29.618) 721.534 EUR 2% 70.039 411.459 USD 2% 24.317 53.107 Ostale valute 2% (52.477) 32.317


52



5.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti deviznom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, a na bazi okvira definisanih od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Europe Group. Devizni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom. Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju Banke. Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa od strane Banke doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je izložena kao riziku međuvalutnih kretanja. U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskom tržištu, vodi politiku niske izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovara valutnu klauzulu.

U skladu sa regulatornim zahtevima Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju – pokazatelj njenog deviznog rizika u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. U toku 2015. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, pri čemu je navedeni pokazatelj bio na nivou koji je u okviru propisanog limita. Pokazatelj deviznog rizika Banke na kraju svakog radnog dana nije bio veći od 20% u odnosu na kapital Banke. Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2015. godine. U hiljadama dinara

Pozicija EUR USD CHF Ostale valute Ukupno

Neto spot pozicija 9.400.100 (1.655.668) (1.553.849) (2.178.980) 4.011.603

Devizna imovina 54.234.444 2.605.575 13.545.963 661.085 71.047.067 Devizne obaveze 44.834.344 4.261.243 15.099.812 2.840.065 67.035.464

Neto forvard pozicija (2.1-2.2) (8.508.917) 1.638.188 1.704.393 2.175.070 (2.991.266)

Duga pozicija 4.910 2.809.235 1.704.393 2.175.070 6.693.608 Kratka pozicija 8.513.827 1.171.047 - - 9.684.874 Duga otvorena pozicija 891.183 - 150.544 6.460 1.048.187 Kratka otvorena pozicija - 17.480 - 10.371 27.851 Neto otvorena devizna pozicija - - - - 1.048.187 Kapital - - - - 12.517.757 Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembra 2015. 8,37%


53


5.4. Tržišni rizik (nastavak) 5.4.2. Devizni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2014. godine. U hiljadama dinara

Pozicija EUR USD CHF Ostale valute Ukupno

Neto spot pozicija (1.185.734) (470.833) 1.879.118 (908.625) 686.074

Devizna imovina 56.622.075 1.699.192 14.426.810 718.876 73.466.953 Devizne obaveze 57.807.809 2.170.025 12.547.692 1.627.501 74.153.027

Neto forvard pozicija (2.1-2.2) 2.286.118 483.411 (1.935.413) 852.473 1.686.589

Duga pozicija 3.645.728 483.411 - 864.576 4.993.715 Kratka pozicija 1.359.610 - 1.935.413 12.103 3.307.126 Duga otvorena pozicija 1.100.384 12.578 - 63.330 1.176.292 Kratka otvorena pozicija 56.295 119.482 175.777 Neto otvorena devizna pozicija 1.176.292 Kapital 10.779.388 Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembra 2014. 10.91% Navedena analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha, odnosno dobitka ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja. U hiljadama dinara

Valuta

Promene u deviznom

kursu (%) 2015.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2015.

Promene u deviznom kursu

(%) 2014.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2014. EUR 10% 89.118 10% 110.038 CHF 10% 15.054 10% (5.630) USD 10% (1.748) 10% 1.258 Banka je 2015. godine uvela dodatno praćenje deviznog rizika kroz FX VaR. Metodologija obračuna FX VaR-a je propisana od strane SBEU Grupe koja primenjuje istorijski VaR model sa intervalom poverenja od 99% / 95% i vremenskim horizontom od 1 dana. FX VaR limit se obračunava i izveštava jednom mesečno. Vrednost izračunatog FX VaR-a je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je prosečno učešće EUR u ukupnoj otvorenoj deviznoj poziciji najveće.


54

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) U hiljadama dinara

FX VaR 31.12.2015 Prosek Maximum Minimum 95% 3.257 2.059 4.431 891 99% 6.371 5.509 13.173 1.688 Napomena: Banka obračun FX VaR-a radi od aprila meseca, 2015. godine. 5.5. Rizici izloženosti banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Praćenje izloženosti Banke ovom riziku obavezan je deo postupaka u fazi odobravanja plasmana u smislu da odbor koji odobrava plasman raspolaže podacima o ukupnoj visini izloženosti Banke prema klijentu ili grupi povezanih lica i odnosa prema kapitalu Banke. U 2015. godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije. U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno maksimalnu koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica i licima povezanim sa Bankom. Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja. 5.6. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, prati se visina ulaganja Banke i visina regulatornog kapitala i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje ne posluje u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. Izloženost riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, prati se na način da je organizacioni deo ili organ Banke nadležan za nabavku osnovnih sredstava i ulaganje u pravna lica upoznat sa trenutnim stanjem izloženosti i visinom kapitala radi blagovremenog postupanja u skladu sa propisanim limitima. U 2015. godini, Banka je obezbedila usklađenost ulaganja sa pokazateljima propisanim od strane Narodne banke Srbije.


55


5.6. Rizici ulaganja banke (nastavak)

Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja.

U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Učešće u kapitalu Superkartica d.o.o. 150.064 150.064 Tržište novca a.d. Beograd - 144 Stanje na dan 150.064 150.208 Banka je u 2014. godini kupila udeo u privrednom društvu „Super Kartica“ d.o.o u iznosu od 150.064 hiljada dinara a što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super Kartica d.o.o. U decembru 2015, godine Banka je prodala svoje tri akcije izdavaoca Tržište novca a.d. Beograd, preduzeću Belit d.o.o. Beograd. 5.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Banka najvećim delom plasira sredstva komitentima iz Republike Srbije, dok je riziku zemlje izložena u delu sredstava koja se u određenim momentima mogu plasirati do utvrđenih limita ino-bankama.

Banka vodi politiku upravljanja rizikom zemlje na način što primenjuje interno usvojene limite, koje je odredila na osnovu rejtinga zemalja i poslovne strategije Banke i definisala Procedurom za upravljanje i praćenje koncentracije.

Izloženost Banke riziku zemlje je nizak iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo. Rizik zemlje Banka minimizira i politikom plasiranja sredstava u inostranstvo, prvenstveno kratkoročnim oročavanjem sredstava kod prvoklasnih inostranih banaka.

5.8. Operativni rizik

Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom u Banci je smanjenje potencijalnih gubitaka koji bi mogli nastati usled neadekvatnosti procedura i sistema, propusta zaposlenih u radu i primeni procedura i uticaja eksternih faktora.

U cilju upravljanja operativnim rizikom Banka je definisala Metodologiju za praćenje operativnih rizika. Banka poseduje bazu podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke (sadrži podatke o događajima operativnog rizika od 2006. godine), a u primeni je i metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju potencijalni rizici u poslovanju Banke.

Banka ima implementiran Projekat za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je sproveden na osnovu metodologije Sberbank Europe grupe i u skladu sa regulativom NBS. U okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci. Projektom su definisane i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Takođe, na godišnjem nivou vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.


56

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.8. Operativni rizik (nastavak) U skladu sa uputstvima na nivou Sberbank Europe grupe, Banka primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva ispunjenje sledećih kriterijuma: • da operativni rizik Banke bude pokriven sopstvenim sredstvima • razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom Odgovornost za upravljanje operativnim rizicima, uključujući i kontinuirano definisanje sistema i instrumenata potrebnih za te potrebe je u nadležnosti Grupe za upravljanje operativnim rizicima u okviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima. U skladu sa važećim internim uputstvima Banke, Grupa za upravljanje operativnim rizicima izveštaj o operativnom riziku prezentuje na kvartalnoj osnovi Odboru za upravljanje rizicima, kao i Odeljenju za upravljanje operativnim rizikom na nivou Sberbank Europe grupe. Takođe, izveštaj o operativnom riziku je sastavni deo materijala za redovne sastanke Upravnog odbora Banke. Nadzor nad postupcima upravljanja operativnim rizicima obavlja Služba interne revizije. 5.9. Upravljanje kapitalom Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja su:

- da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije; - da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa

akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama; i - da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima („Službeni glasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 и 123/2012, 23/2013 – dr.odluka, 43/2013 и 92/2013) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“ br. 46/2011, 6/2013, 51/2014, 33/2015 i 61/2015). Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala banke i zbira aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi s deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%) i kapitalnih zahteva u vezi sa ostalim tržišnim rizicima koji su pomnoženi recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.


57

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.9. Upravljanje kapitalom (nastavak) Tabela koja sledi prikazuje stanje kapitala i ukupne rizične aktive na dan 31. decembra 2015.godine i 31. decembra 2014. godine: U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Osnovni kapital Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 6.102.144 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 8.718.817 Rezerve iz dobiti 8.250.366 6.700.553 Gubitak tekuće godine (497.731) - Nematerijalna ulaganja (277.203) (209.186) Оstale neto negativne revalorizacione rezerve (2.611) (2.682) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

(12.130.053)

(13.470.011)

10.163.729 7.839.635 Dopunski kapital Deo revalorizacionih rezervi banke 565.945 157.712 Subordinirane obaveze 1.824.392 2.782.041

2.390.337 2.939.753 Odbitne stavke od kapitala Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

- - Kapital (1):

12.554.066 10.779.388

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva Kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja /isporuke po osnovu slobodnih isporuka

54.627.543 55.289.539

Tržišni rizik 1.304.575 1.268.808 Operativni rizik 6.680.883 6.185.992 Ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva (2):

62.613.001 62.744.339

Adekvatnost kapitala (12 x 100) 20,05% 17,18%


58

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.9. Upravljanje kapitalom (nastavak) Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2015. godine bili su sledeći: Pokazatelji poslovanja Ostvareno

Propisano

Kapital EUR

103.218.519 min. EUR

10.000.000 Adekvatnost kapitala 20,05%

min. 12%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva 5,60% max.60% Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital 22,57%

max 25%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 169,17% max. 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 1,91 min. 0,8 Pokazatelj deviznog rizika 8,35% max. 20% Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima, a u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) i Odluci o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013, 92/2013, 33/2015 i 61/2015).


59

6. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU KAMATA

U hiljadama dinara 2015. 2014. Prihodi od kamata 6.484.905 6.196.626 Rashodi kamata (1.492.834) (1.451.229) Neto prihod po osnovu kamata 4.992.071 4.745.397

Prihodi i rashodi po osnovu kamata prikazani po proizvodima: a) Prihodi po osnovu kamata U hiljadama dinara 2015. 2014. Prihodi od kamata po osnovu kredita 4.232.338 4.267.707 Prihodi od kamata po „reverznim“ repo poslovima - 153.803 Prihodi od kamata po osnovu trezorskih zapisa Ministarstva finansija 1.118.000 1.023.429 Prihodi od kamata po obaveznoj rezervi 126.909 112.792 Prihodi od kamata po osnovu depozita 160.377 31.376 Prihodi od kamata po osnovu ostalih plasmana 171.778 78.811 Ukupno 5.809.402 5.667.918 Prihod od kamata na obezvređene plasmane 675.503 528.708 Prihodi od kamata ukupno 6.484.905 6.196.626 b) Rashodi po osnovu kamata

U hiljadama dinara 2015. 2014. Rashodi od kamata po osnovu kredita (287.052) (512.803) Rashodi od kamata po osnovu depozita (1.034.839) (776.317) Rashodi od kamata po osnovu subordiniranih obaveza (152.532) (162.109) Rashodi kamata po osnovu premija na kupljene HOV (18.409) - Rashodi kamata po osnovu ostalih obaveza (2) - Ukupno (1.492.834)

(1.451.229)


60

7. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA U hiljadama dinara 2015. 2014. Prihodi od naknada i provizija 1.358.773

1.278.647

Rashodi od naknada i provizija (382.269) (130.334) Neto prihod od naknada i provizija 976.504

1.148.313

a) Prihodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2015. 2014.

Naknade po osnovu kreditno-garancijskih poslova 619.221 667.915 Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 200.700 174.463 Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 39.919 62.124 Naknade po osnovu platnih kartica, posredovanja i ostalo 495.112 370.941

Naknade po osnovu hartija od vrednosti 3.821 3.204 Ukupno 1.358.773 1.278.647 b) Rashodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2015. 2014. Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (17.697) (15.037) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (42.697) (34.872) Naknade po osnovu kupoprodaje deviza na međubankarskom tržištu deviza (504) (1.052) Naknade za cross border kredite (1.102) (3.360) Ostale naknade i provizije (320.269) (76.013) Ukupno (382.269) (130.334) 8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE U hiljadama dinara 2015. 2014. Pozitivne kursne razlike i pozitivni efekti valutne klauzule 16.163.638 8.029.849 Negativne kursne razlike i negativni efekti valutne klauzule (15.795.532) (7.559.702) Ukupno 368.106 470.147


61

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI U hiljadama dinara 2015. 2014. Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 925 10.001 Prihod od ukidanja rezervisanja za ostale potencijalne obaveze 33.924 23.396 Prihodi od prodaje sredstava stečenih naplatom potraživanja 7.474 624 Ostali prihodi 25.053 51.726 Ukupno 67.376 85.747 10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI a) Neto prihodi/(rashodi) po osnovu ispravke vrednosti i rezervisanja za kreditno rizične

vanbilansne stavke U hiljadama dinara 2015. 2014. Neto prihodi/(rashodi) za portfolio rezervisanje – bilansno (73.604) 8.805 Neto prihodi/(rashodi) za grupnu ispravku vrednosti - bilansno 583.357 (194.748) Neto prihodi/(rashodi) za individualno rezervisanje – bilansno (2.469.619) (1.240.292) Neto prihodi/(rashodi) za portfolio rezervisanje – vanbilansno 158.425 (17.518) Neto prihodi/(rashodi) za grupnu ispravku vrednosti –vanbilansno (2.414) (4.360) Neto prihodi/(rashodi) za individualno rezervisanje - vanbilansno 1.537 4.755 Neto prihodi/(rashodi) za grupnu ispravku i pojedinačna rezervisanja (1.802.318) (1.443.358) Neto prihodi/(rashodi) po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (870.206) (266.809) Ukupno (2.672.524) (1.710.167)


62

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI (nastavak) b) Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja

U hiljadama dinara

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

(Napomena 16 i 20)

Krediti i potraživanja od

komitenata i ostala sredstva (Napomena 21 i

26)

Kreditno rizične


Stanje 1. januara 2015. godine 58 8.795.963 342.388 9.138.409 Ukidanje rezervisanja (12.920) (4.973.580) (701.355) (5.687.855) Dodatno rezervisanje 25.403 6.920.962 543.807 7.490.172 Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena finansijska sredstva - (675.503) - (675.503) Kursne razlike 342 321.658 5.703 327.703 Stanje 31. decembra 2015. godine 12.883 10.389.500 190.543 10.592.926

U hiljadama dinara

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od

komitenata ostala sredstva

Kreditno rizične


Stanje 1. januara 2014. godine 60 7.481.721 303.136 7.784.917 Ukidanje rezervisanja (35) (4.690.985) (665.061) (5.356.081) Dodatno rezervisanje 31 6.117.224 682.184 6.799.439 Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena finansijska sredstva - (528.708) - (528.708) Kursne razlike 2 416.711 22.129 438.842 Stanje 31. decembra 2014. godine 58 8.795.963 342.388 9.138.409

SBERBANK SRBIJA A.D., B EOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2015. GODINU

63

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI U hiljadama dinara 2015. 2014. Troškovi zarada (828.600) (864.828) Troškovi naknada zarada (118.916) (109.806) Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (120.594) (124.062) Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (218.714) (221.626) Ostali lični rashodi (8.159) (1.845) Neto (rashodi)/prihodi od ukidanja rezervisanja za bonuse i drugenaknade zaposlenima 16.603 (1.119) Ukupno (1.278.380) (1.323.286) 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE U hiljadama dinara 2015. 2014. Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja (Napomena 23) (39.834) (46.394) Troškovi amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme (Napomena 24) (108.744) (96.152) Ukupno (148.578) (142.546)


64

13. OSTALI RASHODI U hiljadama dinara 2015. 2014. I Operativni rashodi: Troškovi materijala (97.430) (86.239) Troškovi proizvodnih usluga: Troškovi telekomunikacionih usluga, PTT troškovi, swift (90.282) (79.407) Troškovi održavanja softwera, hardwera, tekuće održavanje (83.309) (79.734) Izdaci za zakup poslovnog prostora (324.046) (304.643) Troškovi građevinsko zanatskih radova, montaža uređaja (1.429) (8.363) Troškovi omladinskih i studentskih zadruga (4.448) (936) Ostale usluge (16.568) (11.978) Troškovi zakupa automobila po osnovu operativnog lizinga (26.125) (7.253)

Ukupno troškovi proizvodnih usluga (546.207) (492.314)

Nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa: Troškovi putnih troškova i dnevnica (32.449) (38.740) Ekspertski i konsultantski troškovi (106.337) (86.511) Troškovi veštačenja, arbitraže i revizije (38.149) (21.347) Troškovi fizičkog obezbeđenja imovine i novca (28.778) (43.350) Usluge čišćenja poslovnog prostora (9.567) (9.570) Troškovi marketinga (197.135) (166.980) Troškovi reprezentacije (12.310) (6.329) Troškovi osiguranja (207.778) (152.502) Takse (9.639) (8.792) Komunalne usluge u zakupu (6.672) (5.041) Troškovi IT usluga (40.308) (40.069) Troškovi vezani za kartice i e-banking (110.520) (68.441) Ostali nematerijalni troškovi (76.561) (51.569) Ukupno nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa (876.203) (699.241) Troškovi poreza (osim poreza na zarade i naknade zarada) (30.599)

(30.622) Troškovi doprinosa (osim doprinosa na zarade i naknade zarada) (201.624)

(205.442)

(232.223)

(236.064)

Ukupno operativni rashodi (I): (1.752.063)

(1.513.858)

II Ostali poslovni rashodi Rashodi po osnovu rezervisanja za ostale obaveze (58.429) - Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (3.223) - Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava (73) (3.149) Manjkovi i štete (201) (482) Rashodi po osnovu promene vrednosti sredstava stečenih naplatom potrazivanja (2.425)

(11.268)

Gubici po osnovu prodaje potrazivanja (803.373) (70.417) Ostali rashodi (260.209) (62.585)

Ukupno ostali poslovni rashodi (II): (1.127.933)

(147.901)

Ukupno (I+II): (2.879.996)

(1.661.759)


65

14. a) NETO GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU U hiljadama dinara 2015. 2014. Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – swap 17.416 5.735 Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – forward 2.349 156 19.765 5.891 Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – swap (23.602) (2.115) Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – forward (2.688) (4.111) (26.290) (6.226) Neto gubitak/dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (6.525) (335) 14. b) NETO GUBITAK PO OSNOVU OSNOVU ZAŠTITE OD RIZIKA U hiljadama dinara 2015. 2014. Rashodi po osnovu promene vrednosti plasmana i potraživanja - investicione jedinice, učešće u kapitalu (10) - Neto (gubitak)/dobitak po osnovu zaštite od rizika (10) - 14. c) NETO GUBITAK PO OSNOVU INVESTICIJA U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE

PODUHVATE U hiljadama dinara 2015. 2014. Gubici po osnovu prodaje udela (učešća) - u povezanim i nepovezanim licima (131) - Neto gubitak/dobitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate (131) - 15. POREZ NA DOBIT a) Struktura poreza na dobit je sledeća: U hiljadama dinara 2015. 2014. Tekući poreski trošak - (69.474) Dobitak od kreiranja odloženog poreskog sredstva i smanjenja odloženih poreskih obaveza 84.356 7.776 Ukupno 84.356 (61.698)


66

15. POREZ NA DOBIT (nastavak) b) Usaglašavanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i obračun efektivne poreske

stope U hiljadama dinara 2015. 2014. Računovodstveni (dobitak)/gubitak pre oporezivanja (582.087) 1.611.511 Poreski rashod po važećoj stopi 15,00% (87.313) 15,00% 241.727 Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (0,01%) 7.038 0,27% 4.332 Poreski efekti neoporezivih prihoda 0,29% (167.700) (10.96%) (176.585) Poreski efekat po osnovu nepriznatih poreskih gubitaka (0,27%) 157.391 Odložena poreska obaveza po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (0,01%) 6.670 (0,48%) 7.730 Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanja za otpremnine 0,00% (1.938) (0,64%) (10.262) Odložena poreska sredstva po osnovu nepriznatih obezvređenja sredstava stečenih naplatom potraživanja 0,00% 1.152 0,10% (1.690) Odložena poreska sredstva po osnovu poreza koji nisu plaćeni u tekućem poreskom periodu 0,00% 344 0,22% (3.554) Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha 14,5%

(84.356) 3,83%

61.698

Prilikom obračuna odloženih poreza korišćena je stopa od 15% koliko iznosi stopa poreza na dobit za naredne periode, odnosno za period u kojem se očekuje da će privremena razlika biti iskorišćena. Na kraju 2015. godine formirana su odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka u visini od 90.584 hiljada dinara. Banka će u narednim godinama vršiti ponovnu procenu kreiranih poreskih sredstava i mogućnosti korišćenja u narednih 5 godina, shodno poreskim propisima. c) Kretanje u okviru privremenih razlika tokom 2015. godine prikazano je kao što sledi:

U hiljadama dinara Stanje

1.januara

Iskazano u okviru

bilansa uspeha

Iskazano u okviru kapitala

Stanje 31. decembra

Odložena poreska obaveza po osnovu ulaganja u osnovna sredstva

26.358 (6.670) - 19.688

Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanja za otpremnine 10.262 1.938 (1.090) 11.110 Odložena poreska sredstva po osnovu nepriznatihobezvređenja sredstava stečenih naplatom potraživanja

1.690 (1.152) - 538

Odložena poreska sredstva po osnovu poreza koji nisu plaćeni u tekućem poreskom periodu 3.554 (344) - 3.210 Odloženi poreski rashod po osnovu usklađivanja fer vrednosti HoV raspoloživih za prodaju (30.924) - (78.495) (109.419) Poresko sredstvo osnovu prenetih poreskih gubitaka - 90.584 - 90.584

Ukupno: 10.940 84.356 (79.585)

15.711


67

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Gotovina u blagajni - u dinarima 929.641 517.186 - u stranoj valuti 1.815.406 1.062.308

2.745.047 1.579.494 Žiro račun 7.747.161 4.098.141 Ostala novčana sredstva - u dinarima 4.058 4.086 -obavezna rezerva u stranoj valuti 6.988.659 1.209.697 -ostalo u stranoj valuti 5.705 5.538

6.998.422 1.219.321 17.490.630 6.896.956 Ispravka vrednosti (291) - Stanje na dan 31. decembra 17.490.339 6.896.956 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015). Ova odluka propisuje da banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine i na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine. Stope koje se koriste za obračun devizne obavezne rezerve se smanjuju za po jedan procentni poen počevši od obračunskog perioda 18. Septembar – 17. Oktobar 2015 godine u narednih šest obračunskih perioda, tako da su stope za obračunski period 18. Decembar 2015 – 17. Januar 2016 iznosile:

- 22% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine i

- 15% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine

Stopa od 50% se obračunava na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću do, kao i preko dve godine u toku jednog kalendarskog meseca.


68

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak)

Deo obračunate devizne obavezne rezerve se izdvaja u dinarima i to: - 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne obavezne rezerve do dve godine i - 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne obavezne rezerve preko dve godine Banka je dužna da održava prosečno dnevno stanje u obračunskom periodu na deviznom računu kod Narodne banke Srbije u visini obračunate devizne obavezne rezerve.

17. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU

U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata – forward 2.350 121 Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata - swap 15.376 5.613 Stanje na dan 31. decembra 17.726 5.734

18. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Državni zapisi Ministarstva finansija raspoloživi za prodaju u dinarima 12.262.823

11.190.848

Stanje na dan 31. decembra 12.262.823 11.190.848

19. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Državni zapisi Ministarstva finansija koji se drže do dospeća - 499.323 Stanje na dan - 499.323

20. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Ostali poslovi sa Centralnom bankom 107 27 Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 595 2.109 Finansijski lizing 250 265 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga u osiguranju i penzijskim fondovima 44.547 54.276 Strane banke 2.570.313 17.165.132

Devizni račun 4.736.373 2.448.658 7.352.185 19.670.467 Ispravka vrednosti (12.592) (58)

Stanje na dan 31. decembra 7.339.593

19.670.409


69

21. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.1.2014. Javna preduzeća 5.137.853 7.479.296 Preduzetnici 1.868.648 2.358.992 Privatna domaćinstva i registrovani poljoprivredni proizvođači 1.825.752 2.166.740 Privredna društva 33.772.231 33.843.517 Sektor drugih komitenata 5.653.346 4.445.230 Sektor stanovništva 28.544.405 25.788.098 Sektor stranih lica 276.340 260.406 Sektor stranih pravnih lica 885.353 716.181

77.963.928

77.058.460 Ispravka vrednosti (10.196.756) (8.596.952) Stanje na dan 31. decembra 67.767.172 68.461.508

om o upravljanju rizicima propisano je da zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Na dan 31. decembra 2015. godine Banka je uskladila navedeni pokazatelj sa zahtevima Narodne banke Srbije. 22. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara Softver i licence

Nematerijalna ulaganja u

pripremi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2014. godine 384.070 57.824 441.894 Povećanja/smanjanja - 102.529 102.529 Prenosi 63.877 (63.877) - Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 447.947 96.476 544.423 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2014. godine 288.843 - 288.843 Amortizacija za 2014. godinu 46.394 - 46.394 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 335.237 - 335.237 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2014. godine 112.710 96.476 209.186 Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2015. godine 447.947 96.476 544.423 Povećanja 5.439 102.413 107.852 Prenosi 78.246 (78.246) - Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 531.632 120.643 652.275 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2015. godine 335.237 - 335.237 Amortizacija za 2015. godinu 39.834 - 39.834 Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 375.071 - 375.071 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2015. godine 156.561 120.643 277.204


70

23. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA Promene na osnovnim sredstvima u toku 2015. godine bile su sledeće:

U hiljadama dinara Oprema

Osnovna sredstva u

pripremi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2014. godine 1.044.628 110.798 1.155.426 Povećanja - 382.757 382.757 Prenosi 376.558 (376.558) - Otuđenja i rashodovanja (80.489) (14) (80.503) Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 1.340.697 116.983 1.457.680 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2014. godine 813.575 - 813.575 Amortizacija za 2014. godinu 96.152 - 96.152 Otuđenja i rashodovanja (67.524) - (67.524) Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 842.203 - 842.203 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2014. godine 498.494 116.983 615.477 Neotpisana vrednost na dan 01. januara 2014. godine 231.052 110.799 341.851 Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2015. godine 1.340.697 116.983 1.457.680 Povećanja (5.439) 52.767 47.328 Prenosi 156.713 (156.713) - Otuđenja i rashodovanja (59.792) - (59.792) Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 1.432.179 13.037 1.445.216 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2015. godine 842.203 - 842.203 Amortizacija za 2015. godinu 108.744 - 108.744 Otuđenja i rashodovanja (59.366) - (59.366) Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 891.581 - 891.581 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2015. godine 540.598 13.037 553.635 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2014. godine 498.494 116.983 615.477


71

24. TEKUĆA PORESKA SREDSTVA U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014.

Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - akontacija poreza 64.071 159.881

Stanje na dan 31. decembra 64.071 159.881 Banka je tokom 2015. godine platila akontacije poreza na dobit u iznosu od 32.170 hiljada dinara kao i koristila pretplatu po osnovu uplate akontacija za 2014. godinu u iznosu od 159.881 hiljada dinara. Tokom 2015. godine, pretplata poreza je iskorišćena za smanjenje poreskih obaveza u iznosu od 127.980 hiljada dinara. Za 2015. godinu Banka nema poresku obaveza za porez na dobit. 25. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.1.2014.

Odložena poreska sredstva 94.207 10.940

Stanje na dan 31.decembra 94.207 10.940 U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014.

Stanje na početku godine 10.940 34.088 Sadašnja vrednost osnovnih sredstava u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za poreske svrhe 19.688 (7.730) Dugoročna rezervisanja po osnovu odlaska u penziju 11.110 10.262 Odložene poreske obaveze po osnovu hartija od vrednosti rapoloživih za prodaju (109.419) (30.924) Porezi koji nisu plaćeni u tekućem poreskom periodu 3.210 3.554 Obezvređenja sredstava stečenih naplatom potraživanja 538 1.690 Poresko sredstvo osnovu prenetih poreskih gubitaka 90.584 -

Stanje na dan 31.decembra 15.711 10.940


72

26. OSTALA SREDSTVA U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014.

Ostala potraživanja u dinarima Ostale investicije 150.064 150.208 Potraživanja od zaposlenih 3.686 3.670 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 11.881 5.183 Potraživanja po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 2.711 430 Potraživanja za naknadu po osnovu ostalih sredstava 10.501 5.699 Potraživanja za sudske troškove i troškove postupka 185.702 189.939 Ostala potraživanja iz poslovanja 420.748 318.872 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u dinarima (189.280) (198.444)

596.013

475.557 Ostala potraživanja u stranoj valuti Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 45.946 35.962 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti - 929 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 58.908 25.760 Potraživanja za naknadu po osnovu ostalih sredstava u stranoj valuti 878 483 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (3.465) (567)

102.267

62.567 Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 211.380 33.929

211.380

33.929

Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 5.408 4.716

5.408

4.716 Zalihe Sredstva stečena naplatom potraživanja 53.752 134.334

53.752

134.334

Stanje na dan 31. decembra 968.820 711.103 Ostale investicije na dan 31. decembra 2015. godine se odnose na ulaganje u privredno društvo „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o. Učešće u kapitalu „Tržišta novca“ Banka je prodala po tržišnoj ceni u 2015. godini.


73

27. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014.

Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata - swap 17.989 2.040 Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata - forward 2.568 -

Stanje na dan 31. decembra 20.557 2.040 Na dan 31. decembra 2015. godine, nominalna vrednost derivata po osnovu kojih je Banka imala obavezu po osnovu promene fer vrednosti derivata iznosi RSD 9.693.642 hiljada. 28. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM

ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014.

Centralna banka 1.085 294 Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 1.128.089 4.398.617 Osiguranje 728.847 378.563 Finansijski lizing 207.479 70.054 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osiguranju i penzijskim fondovima 48.374 15.772 Ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova 12 5.192 Depoziti stranih banaka kao obezbeđenje plasmana stranim bankama 4.016.425 15.234.532 Obaveze prema stranim bankama i fondovima 15.712.185 21.641.634

Stanje na dan 31. decembra 21.842.496 41.744.658


74

28. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak) Dugoročni krediti u stranoj valuti odnose se na sledeće kreditne linije:

Broj Banka poverilac Rok dospeća Valuta Stanje 2015. u valuti

Stanje 2015. u 000 RSD

Stanje 2014. u valuti

Stanje 2014. u 000 RSD

1.1 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 01.04.2016. EUR 50.000.000 6.081.305 90.000.000 10.886.247

Ukupno 50.000.000 6.081.305 90.000.000 10.886.247

1.2 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 30.06.2016. CHF 85.000.000 9.564.455 105.000.000 10.557.456

Ukupno 85.000.000 9.564.455 105.000.000 10.557.456

2.1 KFW, Austria 30.12.2015. EUR - - 545.448 65.976 Ukupno - - 545.448 65.976

3.1 EUROPEAN FUND FOR SOUTHEAST EUROPE, Luksemburg 30.12.2016. EUR 545.455 66.341 1.090.909 131.955

Ukupno 545.455 66.341 1.090.909 131.955

4.1 MINISTARSTVO FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE

16.09.2019. EUR

12.000 1.460 - - 4.2 16.09.2018. 45.000 5.473 - -

Ukupno 57.000 6.933 - - Ukupno 15.719.034 21.641.634

Razgraničene obaveze za kamatu po dugoročnim kreditima na dan 31. decembra 2015. godine iznose 382 hiljade dinara (31. decembra 2014. godine 6 hiljada dinara).


75

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014.

Javna preduzeća 2.453.592 1.237.325 Preduzetnici 578.467 467.752 Privatna domaćinstva i registrovani poljoprivredni proizvođači 7.726 4.292 Privredna društva 22.335.389 16.162.643 Sektor drugih komitenata 2.539.102 303.719 Sektor stanovništva 24.447.545 16.462.045 Sektor stranih lica 1.061.336 971.696 Sektor stranih pravnih lica 232.170 242.808

Stanje na dan 31. decembra 53.655.327 35.852.280 30. SUBORDINIRANE OBAVEZE U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Subordinirane obaveze u stranoj valuti 6.689.436 6.652.706 Razgranicene obaveze za kamatu 277 - Stanje na dan 6.689.713 6.652.706 Subordinirane obaveze na dan 31. decembra 2015. godine odnose se na obaveze po subordiniranim dugoročnim kreditima i to: Broj

Banka poverilac Rok dospeća Valuta Stanje 2015.

u valuti Stanje 2015.

u 000 RSD Stanje 2014.

u valuti

Stanje 2014.

u 000 RSD

1.1. SBERBANK OF RUSSIA 19.12.2016. EUR 40.000.000 4.865.044 40.000.000 4.838.332

Ukupno 40.000.000 4.865.044 40.000.000 4.838.332

1.2. SBERBANK EUROPE AG 10.12.2022. EUR 15.000.000 1.824.391 15.000.000 1.814.374

Ukupno 15.000.000 1.824.391 15.000.000 1.814.374 Ovi krediti nisu obezbeđeni kolateralom i sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.


76

31. REZERVISANJA U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Rezervisanja za vanbilansnu aktivu (a) 190.543 342.388 Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 6.029 9.432 Kratkoročna rezervisanja za bonuse i druge naknade 70.159 92.348 Rezervisanja za otpremnine (b) 74.063 74.661 Rezervisanja za ostale obaveze 58.429 33.924 Stanje na dan 31. decembra 399.223 552.753 (a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke (garancije,

avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i dr.) vrše se po plasmanima Banke gde postoji mogućnost da preuzete potencijalne obaveze padnu na teret Banke te samim tim Banka vrši pojedinačna, grupna i portfolio rezervisanja.

(b) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih formirana su na bazi izveštaja

nezavisnog aktuara sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 3,15%, koja predstavlja alternativnu stopu u skladu sa MRS 19 “Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica.

Kretanje na računima rezervisanja prikazana su u sledećim tabelama:

U hiljadama dinara

Rezervisanja za kreditno rizične

vanbilansnue stavke

Rezervisanja za

neiskorišcene godišnje odmore

Rezervisanja

za bonuse i druge naknade

Rezervisanja za otpremnine

I druge obaveze

Rezervisanja

za ostale obaveze

Ukupno

Stanje na 1.1.2015. godine 342.388

9.432

98.596

68.413

33.924

552.753

Ukidanje u toku godine (701.355)

(9.432)

(89.251)

(635)

(33.924)

(834.597)

Izdvajanje u toku godine 543.807

6.030

60.813

15.871

58.429

684.950

Aktuarski dobitak - - - (9.949) - (9.949) Kursna razlika 5.703 - - 363 - 6.066 Stanje na 31.12.2015. godine 190.543

6.030

70.158

74.063

58.429

399.223

U hiljadama dinara

Rezervisanja za kreditno rizične

vanbilansnue stavke

Rezervisanja za

neiskorišcene godišnje odmore

Rezervisanja

za bonuse i druge naknade

Rezervisanja za otpremnine

Rezervisanja

za ostale obaveze

Ukupno

Stanje na 1.1.2014. godine 303.136

6.493

113.231

50.182

57.321

530.363

Ukidanje u toku godine (665.061)

(6.493)

(113.231)

(690)

(23.397)

(808.872)

Aktuarski gubitak - - - 2.681 - - Izdvajanje u toku godine 682.184

9.432

98.596

13.506

-

809.133

Kursna razlika 22.129 - - 2.734 - 22.129 Stanje na 31.12.2014. godine 342.388

9.432

98.596

68.413

33.924

552.753

Rezervisanja za ostale obaveze, u gornjoj tabeli, se odnose na rezervisanja za očekivane gubitke u skladu sa preporukama Narodne banke Srbije, a u vezi sa primenom neodredivih elemenata promenljve kamatne stope.


77

32. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Odložene poreske obaveze 78.495 - Stanje na dan 31. decembra 78.495 - 33. OSTALE OBAVEZE U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Obaveze prema dobavljačima u dinarima 113.427 93.695 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 592.488 57.598 Obaveze u obračunu 339 376 Obaveze prema zaposlenima 1.015 1.353 Obaveze za poreze i doprinose 31.390 27.649 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 18.872 44.055 Razganičeni ostali prihodi 67.575 62.394 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 1.273 - Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 23.231 75.210 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 100.104 20.436 Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti 192 282 Stanje na dan 31. decembra 949.906 383.048

34. KAPITAL BANKE U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Akcijski kapital 6.102.144 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 8.718.817 Ukupno kapital 14.820.961 14.820.961 Rezerve iz dobiti 8.250.366 6.700.553 Revalorizacione rezerve 626.217 172.553 Gubitak tekuće godine (497.731) 1.549.813 Stanje na dan 31. decembra 23.199.813 23.243.880 U skladu sa svojim osnivačkim aktima, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala i rezervi Banke. Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija, kao i revalorizacijama do 31. decembra 2002. godine. Akcionari imaju pravo upravljanja Bankom kao i pravo učešća u raspodeli dobiti. Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 6.102.144 akcija nominalne vrednosti od 1.000 dinara po akciji. Vrednost rezervi iz dobiti Banke na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 6.700.553 hiljada dinara. Odlukom Skupštine banke u 2015. godini, neraspoređena dobit iz 2014. godine u iznosu od 1.549.813 hiljada dinara raspoređena je u rezerve banke.


78

34. KAPITAL BANKE (nastavak) Revalorizacione rezerve u iznosu od 626.217 hiljada dinara se odnose na revalorizacione rezerve po osnovu neto pozitivne promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju u iznosu od 729.459 hiljada dinara, kreirane odložene poreskih obaveze po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju i aktuarskih dobitaka u iznosu od 110.509 hiljada dinara i aktuarske dobitke po osnovu planova definisanih primanja u iznosu od 7.267 hiljada dinara. Osnovna zarada po akciji je zarada koja je izračunata deljenjem neto dobitka za period koji se može pripisati akcionarima, koji poseduju obične akcije sa ponderisanim prosečnim brojem akcija koje su u opticaju u toku perioda. Zarada po akciji u 2014. godini iznosila je 254 dinara, a za 2015. godinu iznosi 0 dinara Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji jednaka je osnovnoj zaradi po akciji obzirom da Banka nema potencijalnih akcija, odnosno akcija sadržanih u drugim finansijskim instrumentima ili ugovorima koji mogu dati pravo njihovim vlasnicima na obične akcije. U toku 2015. godine Banka nije imala dokapitalizaciju. 35. POTENCIJALNE OBAVEZE Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2015. godine potencijalne obaveze po osnovu više sporova koji se vode protiv Banke iznose 4.642.488 hiljada dinara (na dan 31. decembra 2014. iznose 7.457.229 hiljada dinara). Rukovodstvo Banke ne očekuje materijalno značajne gubitke u narednom periodu po osnovu ovih sporova, te po tom osnovu nisu vršena rezervisanja. Vrednost sporova koje Banka, kao tužilac, vodi protiv trećih lica na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 607.742 hiljada dinara (na dan 31. decembra 2014. godine iznosi 546.853 hiljada dinara.)


79

35. POTENCIJALNE OBAVEZE (nastavak) VANBILANSNE POZICIJE U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014 Poslovi u ime i za račun trećih lica 226.148 228.306 Garancije (a) 14.170.225 19.971.127 Preuzete neopozive obaveze (b) 36.212.383 25.128.153 Stanje na dan 31. decembra 50.608.756 45.327.586 a) Garancije U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. U domaćoj valuti: - Plative 2.860.004 5.023.168 - Činidbene garancije 6.472.096 4.778.931 U stranoj valuti: - Plative garancije 1.589.349 1.815.949 - Činidbene garancije 3.146.136 3.097.755 - Cross border garancije 102.639 5.255.324 Stanje na dan 31. decembra 14.170.225 19.971.127 b) Preuzete neopozive obaveze U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. U domaćoj valuti: - Dozvoljena minusna stanja 1.592.015 1.118.079 - Odobreni kreditni limiti po karticama 2.156.665 325.886 - Odobreni okvirni krediti 4.959.369 4.737.586 - Spot transakcije 2.189.100 1.818.040 U stranoj valuti: - Nostro akreditivi 1.907.100 684.417 - Spot transakcije 4.003.104 6.233.712 - Odobreni okvirni krediti 26.513 195.085 - Promptne i terminske kupoprodaje deviza 19.378.517 10.015.348 Stanje na dan 31. decembra 36.212.383 25.128.153


80

35. POTENCIJALNE OBAVEZE (nastavak) Za navedene garancije, jemstva i ostale preuzete neopozive obaveze procenjena je rezerva za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka u iznosu od 190.543 hiljada dinara (2014: 342.388 hiljada dinara), kao što je obelodanjeno u Napomeni 31 Rezervisanja. Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane. Neiskorišćeni krediti Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka ima neiskorišćene kredite po sledećim kreditnim linijama: Banka poverilac Valuta Kreditni limit Neiskorišćen iznos

SBERBANK OF RUSSIA, Rusija SBERBANK OF RUSSIA, Rusija

EUR 265.000.000 215.000.000 CHF 125.000.000 40.000.000

Obaveze po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 306.128 295.256 Obaveze koje dospevaju u periodu od 2 do 5 godina 958.740 1.002.492 Obaveze koje dospevaju u periodu dužem od 5 godina 207.674 1.566.094 Ukupno 1.472.542 2.863.841 Obaveze po osnovu operativnog lizinga automobila U hiljadama dinara 31.12.2015. 31.12.2014. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 26.227 26.206 Obaveze koje dospevaju u periodu od 2 do 5 godina 45.898 76.887 Obaveze koje dospevaju u periodu dužem od 5 godina - - Ukupno 72.125 103.093


81

36. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

Banka ulazi u odnose sa matičnim pravnim licem – Sberbank Europe, Austrija i ostalim članicama Sberbank grupacije. Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem, zaposlenima u Banci i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja. Stanja ovih potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank gupacije, zaposlenima i ključnim osobljem prikazani su u sledećim tabelama: BILANS STANJA 31.12.2015. 31.12.2014. U hiljadama dinara

Krediti i potraživanja SBERBANK OF RUSSIA 2.097.889 2.532.103 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 1.329 1.315 SBERBANK BANKA D.D. 1.625.006 328.031 SBERBANK EUROPE AG 1.216 11.735.977 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 484.765 2.907.896 SBERBANK (SWITZERLAND)AG 181.702 - SBERBANK CZ, A.S. 242.085 - Ostala potraživanja

SBERBANK BH D.D. 1 4 SBERBANK CZ, A.S. 12 4 SBERBANK (SWITZERLAND)AG 28 - SUPER KARTICA D.O.O. 150.815 - Depoziti i ostale obaveze SBERBANK OF RUSSIA 15.646.122 36.563.945 SBERBANK CZ, A.S. 900.184 - SBERBANK BH D.D., Sarajevo 1.641.326 12.078 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 234 74.954 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 251.753 2.752 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 549 556 SBERBANK D.D., ZAGREB 982 680 SBERBANK EUROPE AG 1.217.536 58.522 SBERBANK SLOVENSKO A.S 4.182 21.256 SUPER KARTICA D.O.O. 27.539 16.119 Subordinirane obaveze

SBERBANK OF RUSSIA 4.865.044 4.838.332 SBERBANK EUROPE AG 1.824.669 1.814.375 Potraživanja od zaposlenih Kratkoročna potraživanja 7.352

8.430

Dugoročna potraživanja 737.390 763.697


82

36. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (nastavak) 31.12.2015. 31.12.2014. Obaveze prema zaposlenima Kratkoročne obaveze 441.784

401.181 Dugoročne obaveze 84.459 56.326

Obaveze prema rukovodstvu

Kratkoročne obaveze 28.248 29.751 Dugoročne obaveze - - Potraživanja od rukovodstva

Dugoročna potraživanja 26.343 16.103 Kratkoročna potraživanja 1.144 1.056 VANBILANSNE POZICIJE

U hiljadama dinara 31.12.2015.

31.12.2014.

SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. - 1.589.175 SBERBANK BANKA D.D. - 362.875 SBERBANK EUROPE AG 1.153.001 1.146 670 SBERBANK SLOVENSKO A.S - 3.736.689 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 278.524 - SBERBANK OF RUSSIA 44.028.664 18.190.918 Prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank Grupe, ključnim osobljem i zaposlenima u Banci na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, prikazani su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara 2015. 2014. Prihodi naknada

SBERBANK A.D. BANJA LUKA 2.385 2.513 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 18.889 13.429 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 8.811 - SBERBANK OF RUSSIA 29 15 SBERBANK SLOVENSKO A.S - 7.287 SUPER KARTICA D.O.O. 154 155 SBERBANK (SWITZERLAND)AG 34 - SBERBANK CZ, A.S. 30 - SBERBANK EUROPE AG 195 - Rashodi naknada SBERBANK EUROPE AG 193.723 2.112 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 1.103 3.360 SBERBANK A.D. BANJA LUKA - 1 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 21.352 16.782 SBERBANK BH D.D., Sarajevo - 1 SBERBANK (SWITZERLAND)AG 204 - SBERBANK CZ, A.S. 507 - SBERBANK OF RUSSIA 1 -


83

36. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (nastavak) U hiljadama dinara 2015. 2014. Operativni rashodi SBERBANK EUROPE AG 99.252

88.029

SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 1.083 985 SUPER KARTICA D.O.O. 94.076 42.832 SBERBANK OF RUSSIA 809 124 SBERBANK (SWITZERLAND)AG 20 - SBERBANK CZ, A.S. 10 - Prihodi od kamata SBERBANK D.D., ZAGREB 1 3.409 SBERBANK OF RUSSIA 38.646 22.183 SBERBANK EUROPE AG 75.381 463 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. - 1 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 46.184 4.845 SBERBANK (SWITZERLAND)AG 1 - Zaposleni banke 31.954 37.705 Rukovodstvo banke 628 692 Rashodi kamata SBERBANK D.D., ZAGREB - 153 SBERBANK OF RUSSIA 324.880 475.953 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 26 - SUPER KARTICA D.O.O. 557 576 SBERBANK EUROPE AG 103.194 117.198 SBERBANK (SWITZERLAND)AG 305 - SBERBANK A.D. BANJA LUKA 14 - SBERBANK BH D.D., Sarajevo 4 - SBERBANK CZ, A.S. 88 - Zaposleni banke 7.975 9.048 Rukovodstvo banke 503 531 Bruto zarade i naknade članova Izvršnog i Upravnog odbora iznosile su 103.200 hiljada dinara za 2015. godinu, odnosno 111.572 hiljada dinara za 2014. godinu. U skadu sa novim odredbama Zakona o porezu na dobit tokom 2013. godine na snagu je stupio Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se primenjuju po principu “van dohvata ruke” pri utvrđivanju cena transakcija među povezanim stranama. U skladu sa ovim Zakonom i Pravilnikom, banke su u obavezi da do 30. juna 2016. godine, zajedno sa poreskim bilansom za 2015. godinu predaju i studiju o transfernim cenama. Obzirom da banka ima značajne transakcije sa povezanim stranama, u trenutku sastavljanja finansijskih izveštaja za 2015. godinu Banka je u procesu pripremanja studije o transfernim cenama. Na osnovu preliminarnih nalaza, rukovodstvo Banke ne očekuje značajne korekcije finalnog poreskog bilansa po osnovu transakcija sa povezanim stranama.


84

37. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi finansijskih sredstava i obaveza iskazani u priloženim finansijskim izveštajima, odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja. Finansijski instrumenti čija je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 3 meseca) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti Na dan 31. decembra 2015. godine Banka u bilansu stanja poseduje Trezorske zapise Republike Srbije raspoložive za prodaju u iznosu od 12.263.823 hiljada dinara čiji je obračun fer vrednosti baziran na nivou 2, odnosno na metodu procene fer vrednosti koji je zasnovan na inputima koji su direktno ili indirektno dostupni na tržištu, kako je bliže objašnjeno u Napomenama 4.5.3. i 21. Na dan 31. decembra 2015. godine fer vrednost derivata (forward i swap) iznosi (2.831) hiljada dinara i njihov obračun fer vrednosti baziran je na nivou 2. Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti Sledeća tabela predstavlja fer vrednost finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti i njihovu analizu po nivoima kako je definisano hijerarhijom fer vrednost. Rukovodstvo Banke smatra da je fer vrednost finansijskih instrumenata, koji nisu vrednovani po fer vrednosti, ne odstupa u materijalno značajnom iznosu od njihove knjigovodstvene vrednosti.


85

37. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak)

Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti U hiljadama dinara 31.12.2015. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Knjigovodstvena vrednost u

Bilansu stanja Gotovina i sredstva kod Centralne banke 17.490.339 - - 17.490.339 17.490.339 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 7.339.593 - 7.339.593 7.339.593 Krediti i potraživanja od komitenata - - 67.767.172 67.767.172 67.767.172 Ostala sredstva - - 968.820 968.820 968.820

UKUPNA AKTIVA

17.490.339 7.339.593 68.735.992 93.565.924 93.565.924 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci - 21.842.496 - 21.842.496 21.842.496 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 53.655.327 - 53.655.327 53.655.327 Subordinirane obaveze - - 6.689.713 6.689.713 6.689.713 Rezervisanja - - 399.223 399.223 399.223 Ostale obaveze - - 949.906 949.906 949.906

UKUPNO OBAVEZE

- 75.497.823 8.038.842 83.536.665 83.536.665


86

37. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak) Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti U hiljadama dinara 31.12.2014. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Knjigovodstvena vrednost u

Bilansu stanja Gotovina i sredstva kod Centralne banke 6.896.956 - - 6.896.956 6.896.956 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323 - 499.323 499.323 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 19.670.409 - 19.670.409 19.670.409 Krediti i potraživanja od komitenata - - 68.461.508 68.461.508 68.461.508 Ostala sredstva - - 711.103 711.103 711.103

UKUPNA AKTIVA

6.896.956 20.169.732 69.172.611 96.239.299 96.239.299 OBAVEZE Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci - 41.744.658 - 41.744.658 41.744.658 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 35.852.280 - 35.852.280 35.852.280 Subordinirane obaveze - - 6.652.706 6.652.706 6.652.706 Rezervisanja - - 552.753 552.753 552.753 Ostale obaveze - - 383.048 383.048 383.048 UKUPNO OBAVEZE - 77.596.938 7.588.507 85.185.445 85.185.445

Godišnji izveštaj o poslovanju za 2015. godinu 1

GODIŠNJI

2015IZVEŠTAJO POSLOVANJU

2 Sberbank Srbija a.d. Beograd Godišnji izveštaj o poslovanju za 2015. godinu 3

SadržajO Sberbank i Sberbank Europe

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora

Izveštaji po resorima i službama

Resor za poslovanje sa privredom i globalna tržišta

Resor za poslovanje sa stanovništvom

Resor za finansije i rizike

Upravljanje operacijama

Ljudski resursi

Komunikacije

Korporativna društvena odgovornost

Istraživanja i razvoj

Finansijski izveštaji

Ključni pokazatelji 2012-2015.

Ostvareni pokazatelji poslovanja banke

Bilans uspeha

Bilans stanja

Organizaciona struktura

4

6

8

8

10

16

18

19

20

21

22

24

24

25

26

27

28


je završila proces sveobuhvatne procene od strane ECB. Sberbank Europe uspešno je prošla procenu kvaliteta aktive, što je rezultiralo Zajedničkim akcionarskim kapitalom - Nivo 1 od 9,6%, što je iznad minimuma od 8% definisanog od strane ECB. Rezultati Stres testa pre procene kvaliteta aktive pokazali su zajednički akcionarski kapital - Nivo 1 od 10,5% prema osnovnom scenariju i 6,3% prema negativnom scenariju za kraj 2017. godine. Rezultati Strest testa nakon procene kvalitet aktive pokazali su Zajednički akcionarski kapital – Nivo 1 od 8,9% prema osnovnom scenariju za kraj 2017. godine (iznad definisanog minimuma od 8%).

Rezultat Stres testa nakon procene kvaliteta aktive za kraj 2017. godine prema negativnom scenariju pokazao je Zajednički akcionarski kapital – Nivo 1 od 4,2% (minimum 5,5%). Implicirani manjak kapitala (138.5 miliona evra) je u potpunosti pokriven kapitalnim merama izvršenim vec tokom prvih devet meseci 2015. godine. Pored toga zajednički akcionarski kapital - Nivo 1 povecan je sa 100 miliona evra u poslednjem kvartalu 2015. godine, što je obezbedilo prostor za nove poslove. Sberbank Europe napravila je dobru osnovu za poslovanje u sledecoj ali i narednim godinama uspešnom konverzijom 370 miliona subordiniranih kredita (Nivo 2 kapitala) u Zajednički akcionarski kapital – Nivo 1.

Banka je značajno poboljšala kako strukturu kapitala, tako i procenat Zajedničkog akcionarskog kapitala – Nivo 1. Nakon konverzije Zajednički akcionarski kapital – Nivo 1 Sberbank Europe porastao je na 14,5 procenata. Prema izveštaju iz 2015. godine koji je objavila Evropska bankarska agencija (EBA), prosečni procenat Zajedničkog akcionarskog kapitala – Nivo 1 među austrijskim bankama dostiže 11,3 procenata.

Rast u poslovanju sa fizičkim licima; finansijski rezultati postignuti jednokratnim plasmanima i uvećanjem investicija

Bankarska grupacija Sberbank Europe iako sporijim tempom, i dalje je u fazi razvoja u skladu sa

revidiranom poslovnom strategijom. Dobri poslovni rezultati Sberbank Europe očekivana su posledica povecanih ulaganja u bazu zaposlenih, informacione tehnologije i operativnu podršku. Ipak, jednokratna izdvajanja, što je izdvajanje u iznosu od 25 miliona evra za konverziju kredita u švajcarskim francima u Hrvatskoj, negativno su uticali na ovogodišnje poslovne rezultate. Kako se početna očekivanja rasta iz 2012. godine, nakon ulaska Sberbank na tržište nisu mogla u potpunosti ostvariti, neto rezultat i ključni finansijski pokazatelji za Sberbank Europe stagnirali su 2015. godine.

Prošle godine, bilans stanja u oblasti poslovanja sa stanovništvom Sberbank Europe konstantno je rastao.

Kreditiranje je beležilo značajan rast u Češkoj Republici, Srbiji i Slovačkoj. Poslovanje sa fizičkim licima nastavilo je da doprinosi bazi finansiranja u svim zemljama, uz snažnu podršku internet banke Sberbank Direct u Nemačkoj, koja je dostigla nivo depozita od skoro 1,8 milijardi evra. Banka u Češkoj Republici zabeležila je rast baze klijenata za 50% (više od 100.000 klijenata) u odnosu na 2014. godinu.

Sberbank Europe nastavlja da razvija svoje digitalne mogucnosti. U Češkoj i Hrvatskoj, filijale Sberbank Europe pokrenule su novu aplikaciju mobilnog bankarstva, dok u Srbiji, Sloveniji i Mađarskoj Sberbank Europe nadograđuje unapređivanje postojece mobilne i internet aplikacije. Potpuno redizajnirani sajt je pokrenut u Sloveniji, a uskoro ce biti razvijen i u drugim zemljama, uključujuci Austriju.

Poslovanje sa privredom i investiciono bankarstvo nastavilo je da se razvija tokom 2015. godine. Volumen kredita ostvario je rast od 5% u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 3,95 milijardi evra što predstavlja najviši zabeleženi iznos. Tokom 2015.godine iznos novih kredita u privredi (uključujuci prolongiranja) isplacen u okviru mreže Sberbank Europe dostigao je rekordni nivo od 1,6 milijardi evra na osnovu snažnog učinka Sberbank Europe, uz godišnji rast kreditiranja više od 35% i povecanje baze klijenata od 65 procenata.

O SBERBANK I SBERBANK EUROPE1.

Sberbank Europe a.d. sa sedištem u Beču (Austrija), je bankarska grupa u 100% u

vlasništvu Sberbank Rusija. Nakon što je Sberbank Rusija preuzela Volksbank International (VBI) 2012. godine i preimenovala je u Sberbank Europe, preduzeti su značajni koraci u cilju njenog postepenog transformisanja u potpuno razvijenu samofinansirajucu i profitabilnu univerzalnu banku sa jakim fokusom na klijente, fizička i pravna lica. Sberbank Europe je prisutna na 10 tržišta u centralnoj i istočnoj Evropi: u Austriji, Bosni i Hercegovini (Sarajevo i Banja Luka), Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Srbiji, Ukrajini i Nemačkoj. U Nemačkoj Sberbank Direct posluje sa fizičkim licima putem onlajn ponude osnovnih bankarskih proizvoda. U Austriji Sberbank Europe posluje sa pravnim licima, pri čemu je fokus na poslovanje na tržištima Centralne i Istočne Evrope, Rusije i ZND. Sberbank Europe ima više od 700.000 klijenata, 280 filijala i zapošljava oko 5.000 ljudi širom CIE. Ukupna aktiva Sberbank Europe iznosi 14,3 milijardi (na kraju 2015. god.).

Revidirana poslovna strategija

Poslovni model Sberbank Evrope poslednjih nekoliko godina je pod uticajem dva spoljna uticaja:

niskih kamatnih stopa u okruženju i sankcija koje su EU i SAD uvele Rusiji u periodu nakon krimske krize.

Posledica ovih uticaja jeste da prvobitno očekivani rast poslovanja Sberbank Europe nije moguce u potpunosti ostvariti. U skladu sa novonastalim okolnostima, Sberbank grupa je tokom 2015. godine revidirala svoj poslovni model u skladu sa dugoročnim izgledima profitabilnosti na tržištima na kojima je prisutna. Važan korak u sprovođenju revidirane poslovne strategije pretstavlja potpisivanje ugovora sa Penta Investments o prodaji 99,5% udela u Sberbank Slovensko, koji ce biti realizovan u prvoj polovini 2016. godine. U ovom trenutku, Sberbank Europe ne teži rastu na svim tržištima, vec selektivno bira ključna tržišta i segmente u cilju jačanja i razvoja baze klijenata.

Evropska centralna banka (ECB) izvršila detaljnu procenu Sberbank Europe a.d.

U novembru 2014. godine, Sberbank Europe klasifikovana je kao značajna institucija i nalazi se pod direktnim nadzorom Evropske centralne banke (ECB). Tokom 2015. godine, Sberbank Europe, koja je do tada bila pod nadzorom austrijskih vlasti, uspešno

Slovačka

ČeškaUkrajina

MađarskaAustrija

SlovenijaHrvatska

Bosna i Hercegovina

Srbija

Nemačka


Poštovani,

Ostvarenim rezultatom na kraju 2015. godine smo zadovoljni buduci da je u najvecoj meri rezultat promišljene i planirane dugoročne strategije upravljanja rizicima. U značajnoj meri smo pokrili rizične plasmane, što je za banku ove godine predstavljalo veliki izdatak i umnogome uticalo na finansijski rezultat kojim smo završili godinu. S druge strane, unapredili smo politike upravljanja rizikom i odobravanja kredita koje ce sinergijskim delovanjem obezbediti zdravu osnovu za dalje uspehe u narednim godinama.

Važno je napomenuti da je Evropska centralna banka (ECB) u toku godine završila sveobuhvatnu procenu Sberbank Europe AG, koja se sastojala od kontrole kvaliteta aktive i Stres testa. Rezultati su pokazali da banka raspolaže solidnom kapitalnom pozicijom, te da je u potpunoj saglasnosti sa važecim zahtevima ECB.

UVODNA REČ IZVRŠNOG ODBORA2.

U Srbiji je u 2015. godini Narodna banka Srbije sprovela Stres test kojim je ispitala adekvatnost kapitala najvecih banaka na tržištu. Sposobnost Sberbank Srbija da odgovori na vanredne rizike je odlično ocenjena buduci da je adekvatnost kapitala banke nakon stres testa izuzetno visoka i iznosi 15,40 procenata, dok je pre ovog testa iznosila 17,46 procenata.

Ostvarenim rezultatom na kraju 2015. godine smo zadovoljni buduci da je u najvecoj meri rezultat promišljene i planirane dugoročne strategije upravljanja rizicima. U značajnoj meri smo pokrili rizične plasmane, što je za banku ove godine predstavljalo veliki izdatak i umnogome uticalo na finansijski rezultat kojim smo završili godinu. S druge strane, unapredili smo politike upravljanja rizikom i odobravanja kredita koje ce sinergijskim delovanjem obezbediti zdravu osnovu za dalje uspehe u narednim godinama.

Segmenti poslovanja sa privredom i stanovništvom zabeležili su rast poslovnih pokazatelja. Ostvaren je rast broja klijenata, kao i povecanja obima kreditiranja i prikupljenih depozita.

Resor poslovanja sa stanovništvom susreo se sa velikim izmenama zakonske regulative kojima se uspešno prilagodio. Kada su u pitanju depoziti, stepenasta štednja ostvarila je najveci uspeh, dok se inovativnošcu i lakocom korišcenja ističe Dobro jutro štednja. Bonus kredit je i tokom ove godine bio glavni izbor naših klijenata. Krajem godine, započeo je i jedinstven projekat PIKA migracije kojim korisnici platne PIKA kartice prelaze na platnu Super Karticu i koji je za veoma kratko vreme postigao izuzetne rezultate i postavio osnovu za dalji rast.

U Resoru za poslovanje sa privredom i globalna tržišta, zabeleženo je povecanje obima saradnje sa

postojecim klijentima, ali i povecanje broja novih klijenata. Orijentacija na klijente, ponuda proizvoda po meri, kvalitet usluge i brzina realizacije doprineli su pozitivnom rezultatu u ovom segmentu.

U okviru Rusko-Srpskog poslovnog foruma u Moskvi potpisani su sporazumi o saradnji sa kompanijama NIS a.d. Novi Sad i Energoprojekt Holding a.d. Beograd u cilju unapređenja i jačanja strateške saradnje. Uspostavljen je i adekvatan model finansiranja lokalnih samouprava koji ce dodatno biti upotpunjen preko JPP-a (javno-privatno partnerstvo), kao adekvatnog modela finansiranja kada su u pitanju investicioni projekti u lokalnim samoupravama.

Glavno usmerenje u oblasti Resora za upravljanje operacijama bili su podrška bankarskom poslovanju uz osiguranje najvišeg nivoa operativne efikasnosti, optimizacija troškova i unapređenje bezbednosnih informacionih tehnologija.

Želimo da se zahvalimo klijentima koji su nam ukazali poverenje, koji su godinama sa nama, sa kojima rastemo i zbog kojih se stalno usavršavamo. Iskrenu zahvalnost izražavamo i svim zaposlenima koji su pružili najveci doprinos i ličnim ulaganjem doprineli da ova godina bude godina daljeg razvoja za Sberbank Srbija. U 2016. godini, nastavicemo da budemo posveceni klijentma i njihovim potrebama, da unapređujemo postojece i stvaramo nove veze, nastojeci da prevazilazimo očekivanja i povecavamo njihovo zadovoljstvo.

Izvršni odbor Sberbank Srbija a.d. Beograd

Dušan Radičević član Izvršnog odbora

Marijana Vasilescu član Izvršnog odbora

Valeriy Ovsyannikov Predsednik Izvršnog odbora

Staša Popović član Izvršnog odbora

Vladimir Pajović član Izvršnog odbora

S poštovanjem,

Izvršni odbor Sberbank Srbija a.d. BeogradNapomena: Imena članova odbora navedena su prema rasporedu stajanja na fotografiji, sleva nadesno.


IZVEŠTAJI PO RESORIMA I SLUŽBAMA

Kada je u pitanju saradnja sa pravnim licima, srpsko bankarsko tržište u 2015. godini karakteriše pad

aktivnosti u prvoj polovini godine, da bi se u drugoj polovini ista pojačala. Međutim, do značajnog rasta nije došlo, tako da nivo plasmana nije prešao onaj koji je zabeležen u 2012. godini.

U Resoru za poslovanje sa privredom i globalna tržišta Sberbank Srbija je u 2015. godini zabeležila dobre rezultate imajuci u vidu opštu poslovnu klimu u Srbiji, kao i eksterne faktore vezane za svetska tržišta. Zabeležen je rast plasmana u Sektoru malih i srednjih preduzeća, dok je sa druge strane zabeležen blagi pad u Sektoru za rad sa privredom.

Međutim, banka je nastavila trend iz prethodnih godina, a to je da sa velikim korporativnm klijentima saradnju ostvaruje i preko članica Sberbank grupe čime je suštinski zabeležen rast aktivnosti i u Sektoru za rad sa privredom. Ovo je svakako rezultat povecanog obima saradnje sa postojecim klijentima, ali i povecanja broja novih klijenata.

Resor za poslovanje sa privredom i globalna tržišta

3.

U okviru Rusko-Srpskog poslovnog foruma u Moskvi potpisani su sporazumi o saradnji sa kompanijama NIS a.d. Novi Sad i Energoprojekt Holding a.d. Beograd u cilju daljeg unapređenja i jačanja strateške saradnje. Banka je odobrila garancijski potencijal za Energoprojekt u iznosu od 50 miliona evra.

Kao rezultat gore navedenog, obim platnog prometa preko banke je povecan, a time i obim prikupljenih depozita čime je banka postigla viši nivo samofinansiranja.

Banka je otvorila vrata za novi segment i uspostavljen je adekvatan model finansiranja lokalnih samouprava (Municipality Finance), koji ce dodatno biti upotpunjen preko JPP-a (javno-privatno partnerstvo), kao adekvatnog modela finansiranja kad su u pitanju investicioni projekti u lokalnim samoupravama. Uzimajuci u obzir potencijale za investiranje, na ovaj način je uspostavljena osnova za dalji razvoj saradnje sa javnim sektorom i lokalnim samoupravama.

Sa druge strane, na tržištu je zabeležen snažan pad aktivnih kamatnih stopa dok stope na depozite nisu pratile taj trend, tako da je profitabilnost niža nego u prethodnim godinama.

Banka i dalje zauzima jednu od liderskih pozicija kada je reč o trgovanju sa lokalnim i inostranim bankama, kao i u saradnji sa klijentima

Ovakvi pozitivni pomaci ne bi bili moguci da tržištu nisu ponuđeni novi, inovativni proizvodi polazeci od proizvoda koji omogucuju klijentima zaštitu od raznih rizika koji prate njihovo poslovanje do kreditnih proizvoda. Jedan od njih predstavlja segment „Banka na poslu“ koji je banka lansirala krajem 2014. godine i koji je unapređen 2015. godine. Na ovaj način inovativnim pristupom omoguceno je servisiranje zaposlenih u kompanijama sa kojima imamo ostvarenu saradnju, zahvaljuci čemu je značajno porastao broj klijenta u Resoru za poslovanje sa stanovništvom.

U želji da podržimo izvoz, lansiran je proizvod “Rešenje za izvoznike” koji je prvenstveno orijentsan na zaštitu od rizika naplate potraživanja, ali i promene kursa. Proizvod je pre svega namenjen izvoznicima na tržište Ruske Federacije, ali se može primeniti i za ostala tržišta. Proizvod je potpuno jedinstven i pruža klijentima visok nivo fleksibilnosti u planiranju. Pored toga, otvara mogucnost povecanja izvoza. Razvoj novih proizvoda i usluga ce ostati jedan od ključnih pokretača buduceg razvoja poslovanja u Resoru za poslovanje sa privredom i globalna tržišta i u narednim godinama.


Prethodna godina je bila izuzetno uspešna za Resor poslovanja sa stanovništvom. Svi

parametri prodaje ostvarili su rast u odnosu na prethodnu godinu. Iz celokupnih ostvarenja izdvojili bismo sledece:

1. Nivo novih plasmana je iznosio 108,7 miliona evra, čime je ostvaren rast od 13% u odnosu na prethodnu godinu. Potrebno je istaci da je rast plasmana fizičkim licima iznosio čak 45% u odnosu na prethodnu godinu i dostigao iznos od 50 miliona evra.

2. Ukupan kreditni portfolio porastao je za 1,3%.

3. Povecan je depozitni portfolio za 77 miliona evra na iznos od 256 miliona evra tj. ostvaren je rast od čak 43%.

4. Broj novih aktivnih klijenata porastao je za gotovo 40.000 (rast od 70%) i dostigao broj od skoro 100.000 aktivnih klijenata.

5. Otvoreno je gotovo 19.000 novih tekućih računa.

6. Izdato je 30.300 kreditnih kartica, što predstavlja rast od 400% u odnosu na prethodnu godinu.

7. Ostvaren je porast prihoda od naknada od 29% u odnosu na prethodnu godinu.

8. Segment Banka na poslu ostvario je 231% više od ciljane produkcije u kreditima i 162% planiranog broja otvorenih računa.

Godina 2015. je bila godina izazova. Sa stanovišta proizvoda, zadatak je bio održati kontinuitet i nastaviti sa inovativnim pristupom, kako fizičkim licima tako i preduzetnicima i malim preduzecima.

Tokom prošle godine, došlo je do velikih zakonskih izmena. U prvoj polovini godine uspešno su implementirane sve izmene u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, proširujuci

njegovu primenu osim na fizička lica i na preduzetnike i poljoprivrednike. Stupanjem na snagu Zakona o platnim uslugama, banka je bila u obavezi da se uskladi sa njegovim odredbama, obaveštavajuci klijente pravovremeno o novinama koje ovaj zakon nosi sa sobom.

Banka je postupila u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o merama za očuvanje finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti i ujedno u praksi primenila četiri modela otplate za klijente, korisnike kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Omogucen je precizan i transparentan sistem pracenja i izveštavanja o rezultatima ovih mera i aktivnosti koje su preduzete u skladu sa pomenutom Odlukom.

U delu kreditnih proizvoda, nastavljena je promocija Bonus kredita koju je pratila uspešna televizijska reklamna kampanja koja je podržala promotivnu ponudu. Kako je tržište u drugoj polovini godine postalo izuzetno cenovno turbulentno, uslovljeno dinamičnim padom referentne kamatne stope,

postignut je uspeh i trend je ispracen, te je zadržana cenovna konkurentnost uz dalji fokus na pružanje dodatnih benefita za klijente. Tako je klijentima pored samog kreditnog proizvoda omoguceno korišcenje Jednostavno tekućeg računa sa besplatnim 24/7 uslugama i uključenom platnom Super Karticom bez dodatnog troška njenog održavanja, kontinuirano ukazujuci na važnost korišcenja više vezanih proizvoda kako bi ostvarili najveci nivo uštede i time postigli optimalni nivo cene i kombinacije proizvoda. Poseban akcenat stavljen je na onlajn podnošenje zahteva za kredit, čime je ponuda klijentima podignuta na viši nivo. Omogucena je laka kupovina bankarskog proizvoda, koja ukoliko se opredele za ovaj način apliciranja, klijente nagrađuje povoljnijom kamatom, što je idejno bio podstrek da se klijenti više usmere na digitalne kanale.

U segmentu mikro klijenata učinjen je veliki pomak – definisana je jasna mikro strategija za budući period, čime su klijenti podeljeni na 3 jasne kategorije – mass, primary i premium, zavisno od visine njihovih poslovnih prihoda. Ponuda proizvoda se kontinuirano širi, uz dominaciju revolving kreditne linije kao najfleksibilnijeg proizvoda ove vrste na tržištu. Tokom godine broj aktivnih dozvoljenih minusa je značajno povecan, pa je tako u periodu od januara do decembra zabeležen porast od 178%. Kontinuirane posebne kampanjske ponude ovoj kategoriji klijenata uspele su da održe pozijciju banke kao jedne od prepoznatljivih lidera u mikro segmentu.

U segmentu depozitnih proizvoda su se trendovi u prethodnim godinama izrazito menjali. Kako je isplata kamate klijentima na štednju osnovni bankarski princip kojeg se banka pridržava, omoguceno je da tokom prošle godine cena depozita ostane na prihvatljivom nivou, jer dobrim planiranjem ta sredstva je bilo moguce upotrebiti i dalje kroz finansiranja na kratak rok. Pored klasičnih štednih proizvoda, i dalje je naglasak na fleksibilnosti kao važnoj osobini proizvoda za klijente, što su klijenti i prepoznali, a to se odrazilo kroz najveci rast upravo u stepenastoj štednji koja pruža mogucnost pripisa kamate i pre isteka oročenja,

pri čemu je raspolaganje pripisanom kamatom potpuno slobodno, kao i preko-nocnoj Dobro jutro štednji kojom se kamata pripisuje svako jutro.

Tokom godine sa radom je počeo i DSA (agenti direktne prodaje) kanal prodaje, koji predstavlja kanal direktne distribucije proizvoda za stanovništvo potencijalnim klijentima banke. Prednost ovog pristupa je što se kroz rad na terenu ostvaruje direktan kontakt sa klijentima, kao i to što su usluge banke dostupne kada, i gde klijentu najviše odgovara.

Odeljenje za digitalno bankarstvo i partnerstva u 2015. godini ostvarilo je značajna unapređenja koja imaju za cilj da korisnicima omoguce jednostavnije korišcenje bankarskih proizvoda i usluga uz njihovu dostupnost 24/7. Unapređena je aplikacija za elektronsko bankarstvo za fizička lica - internet bankarstvo i u ponudu banke je

Resor za poslovanje sa stanovništvom


a koji je započet u drugoj polovini godine. U okviru ovog projekta, banka je razvila potpuno nov sistem za prihvatanje i obradu aplikacija koji u sebi ima ugrađene mehanizme odlučivanja sa potvrđenim kapacitetom sistema od 200 obrađenih zahteva na sat. Sistem je jedinstven i po tome što podržava prijem zahteva i njihovu obradu od strane partnera uz punu kontrolu od strane banke i poštovanje svih važecih propisa. Migracija korisnika je započeta 7. decembra u objektima Mercator S i uz podršku partnera, za nepune tri nedelje obrađeno je preko 32.000 zahteva i izdato više od 20.000 kreditnih kartica čime je Sberbank Srbija prepoznata kao banka sa najbrže rastućim portfolijom kreditnih kartica u zemlji.

U sledecoj godini, banka ce nastaviti da razvija partnerstva sa najuspešnijim kompanijama u zemlji, a posebno sa kompanijama koje su partneri programa lojalnosti Super Kartica, omogucavajuci korisnicima na taj način širu dostupnost bankarskih proizvoda i usluga, značajne benefite, uz pun komfor u njihovom svakodnevnom korišcenju.

U oblasti poslovanja sa stanovništvom, planirano je da se evidentni rast svih pokazatelja nastavi, i tokom sledece godine, kako inovacijama i osmišljavanjem zanimljivih proizvoda i usluga, tako i kroz partnerstvo sa najvecim kompanijama u Srbiji, a u cilju očuvanja ukazanog poverenja, danas vec preko 100 hiljada klijenata.

uvršćena napredna aplikacija za mobilno bankarstvo, Ona korisnicima omogucava pun okvir usluga i informacija uključujuci komunikaciju sa bankom, lociranje najbliže Sberbank ekspoziture ili bankomata u Srbiji, pregled stanja po računima i karticama kao i obavljanje transakcija placanja i kupoprodaje deviza.

Prepoznajuci potencijal i kontekst poslovanja u eri pune digitalizacije i društvenih mreža, strategija banke se zasniva na razvoju novih i inovativnih usluga i proizvoda, koji ce ispuniti veoma zahtevne potrebe korisnika u ovom segmentu istovremeno postavljajuci nove standarde bankarskog poslovanja na trzištu.

Najveci uspeh u razvoju poslovanja sa fizičkim licima, postignut je u delu partnerstva gde izdvajamo dalji razvoj saradnje sa najvecim i najznačajnijim kompanijama kroz program lojalnosti Super Kartica. Plasmani fizičkim licima – članovima programa Super Kartica dostigli su nivo od 18 miliona evra što iznosi preko 35% ukupnih plasmana fizičkim licima banke. Takođe, izdato je preko 30.000 kreditnih kartica. Posebno se izdvaja projekat PIKA migracije, kojim korisnici platne PIKA kartice prelaze na platnu Super Karticu,


Kao podrška poslovanju sa stanovništvom, Sektor za marketing i komunikacije je tokom

2015. godine fokus stavila na promovisanje ključnih proizvoda banke:

• Bonus kredit

• Platna Super Kartica

• Stepenasta štednja

• Jednostavno tekući račun

Početak godine obeležen je nastavkom televizijske kampanje za Jednostavno tekući račun. Pored inovativnih usluga koje ovaj paket tekuceg računa uključuje, u februaru i martu 2015. godine promovisana je dodatna pogodnost u vidu besplatnog mesečnog održavanja računa kreditne kartice za korisnike paketa koji se odluče za platnu Super Karticu. Ovo je ujedno bio prvi put da su istovremeno komunicirana dva različita proizvoda banke. Zadati ciljevi su ostvareni, kako u slučaju tekucih računa tako i kreditnih kartica.

Bonus kredit, kao jedinstveni kreditni proizvod na srpskom bankarskom tržištu promovisan je putem televizijske kampanje u dva talasa. U prvom talasu, fokus komunikacije bila je tada promotivna i veoma konkurentna

kamatna stopa od 13,95%, dok je u drugoj polovini godine naglasak bio na najvecem iznosu bonusa koji klijent može da ostvari. Obe kampanje su privukle značajan udeo novih klijenata i uticale su na povecanje prodaje ne samo kredita, vec i drugih bankarskih proizvoda.

Platna Super Kartica je kreditna kartica razvijena u saradnji sa Super Kartica programom lojalnosti i predstavlja inovativno sredstvo placanja koje služi kako za placanja svuda u zemlji i svetu, tako i za sakupljanje bodova za kupovinu u okviru i van mreže Super Kartica partnera. Ova kartica omogucava placanje do 12 rata bez kamate, a u Mercator S prodajnim objektima i bez naknade. Aktivna promocija ove kreditne kartice bila je aktuelna tokom cele godine putem Super Kartica knjižice pogodnosti, oglašavanja na Google Search-u i kroz televizijske kampanje.

Za razliku od prethodne godine, ponuda za štednju je u 2015. godini zauzela značajno mesto u oglašavanju banke. Kao ključni proizvod istaknuta je Stepenasta štednja pod sloganom „Jednostavno štednja koju vi kreirate“. Kampanja je u štampanim i onlajn izdanjima trajala tokom aprila i maja meseca, dok je tokom narednih 6 meseci ista ponuda bila promovisana i na brendiranim autobusima u Beogradu. U oktobru mesecu, fokus komunikacije bio je na atraktivnoj kamatnoj stopi kako za Stepenastu, tako i za štednju švajcarskim francima.

U 2015. godini, veliki broj marketinških aktivnosti sproveden je namenski na onlajn kanalima

komunikacije, jer digital predstavlja strateško opredeljenje banke. U sklopu funkcije digitalni marketing, intenzivan plan aktivnosti je doprineo ostvarenju ambicioznih ciljeva u promociji brenda i proizvoda banke, ali i u ostvarenju prodaje.

Jedan od najvažnijih kanala za pružanje relevantnih informacija, promovisanje i prodaju proizvoda i usluga banke je zvanična internet stranica www.sberbank.rs. Tokom cele godine, rađeno je na unapređenju veb stranice u smislu sadržaja, navigacije, što jednostavnije prezentacije proizvoda i usluga kao i na unapređenju aplikacionih formi za podnošenje zahteva onlajn. Za ključne proizvode, uvedene su „landing stranice“, kako bi prezentacija proizvoda i apliciranje onlajn bilo još jednostavnije. Pored toga, ponuda proizvoda učinjena je još atraktivnijom dajuci posebne, povoljnije uslove za onlajn apliciranje za proizvod.

U skladu sa tim, unapređen je i onlajn prodajni proces, kako bi klijentima bilo omoguceno da na što jednostavniji način podnesu zahtev za proizvod na ovaj način. Pored jednostavne aplikacione forme, uveden je i nov način obrade onlajn zahteva, tako da korisnici kada podnesu zahtev mogu da očekuju poziv agenta u roku od 24 sata i tako brzo i lako završe proces zahteva za proizvod banke.

Još jedna novina u 2015. godini bilo je pokretanje zvanične Facebook stranice banke. Precizno kreiranom strategijom, stalnim planiranjem mesečnog sadržaja, aktivacija fanova i sponzorisanih oglasa,

za nepunih 11 meseci stranica je dostigla preko 16.000 pratilaca. Pored Facebook stranice, u sferi društvenih mreža Sberbank Srbija je aktivna i na LinkedIn mreži, na Google+ platformi i ima svoj zvanični YouTube kanal.


Stalni cilj upravljanja rizicima je da se obezbedi stabilno poslovanje kao osnov za ispunjenje

poslovne politike i strategije banke.

Banka upravlja rizicima i donosi odluke u skladu sa definisanim rizičnim profilom koji određuje prihvatljiv nivo kreditnog, tržišnog, operativnog i rizika likvidnosti. Upravljanje rizicima treba da zaštiti, ali i da efikasno koristi kapital banke i da održava adekvatnost kapitala na potrebnom nivou kako bi poslovanje banke bilo sigurno za sve zainteresovane strane (klijente, vlasnike, zaposlene i regulatore).

Kako je visok nivo problematičnih kredita jedan od osnovnih problema finansijskog sektora Srbije, Sberbank Srbija je u toku 2015. godine preduzela niz aktivnosti i mera za njihovo rešavanje. Na jednoj strani su povećana rezervisanja za postojeće problematične plasmane, otpisana su nenaplativa potraživanja, i prodat je deo portfolija problematičnih plasamana. Na drugoj strani su sprovedene raznovrsne aktivnosti na restrukturiranju problematičnih plasmana i ponovnoj produktivnoj upotrebi raznih sredstava do tada zarobljenih u problematičnim plasmanima. Nadalje, posebna pažnja je posvecena unapređenju

funkcija, procesa i sistema praćenja kvaliteta kreditnog portfolija i ranog uočavanja povecanog kreditnog rizika klijenata i na taj način značajno je smanjen priliv novih problematičnih plasmana.

Tokom 2015. godine Evropska Centralna Banka je sprovela sveobuhvatnu kontrolu poslovanja SBEU grupe i svih njenih članica, uključujući i Sberbank Srbija, sa osnovnim ciljem da proveri da li su banke adekvatno kapitalizovane. Najvažniji deo kontrole se odnosio na procenu akekvatnosti upravljanja kreditnim rizikom i proveru kvaliteta kreditnog portfolija banaka. Takođe, u cilju povecanja transparentnosti, sagledavanja eventualnih potreba za dodatnim kapitalom kod pojedinih banaka i uopšte jačanja poverenja u finansijsku poziciju domacih banaka Narodna Banka Srbije je od juna do novembra 2015. godine sprovela posebna dijagnostička ispitivanja u 14 banaka koje posluju u Republici Srbiji radi provere kvaliteta aktive tih banaka, a među kojima je bila i Sberbank Srbija.

Ove obuhvatne i zahtevne kontrole su potvrdile da su procesi i procedure banke visokog kvaliteta i da banka raspolaže dovoljnim nivoom kapitala za pokrice svih rizika kojima je izložena u svom poslovanju (što potvrđuje i visok pokazatelj adekvatnosti kapitala), čime je potvrđena njena stabilnost i solventnost. Ovo je još jedan dokaz da su naši klijenti mudro odabrali stabilnost i snagu Sberbank.

Upravljanje rizikom likvidnosti definisano je kao niz aktivnosti u cilju održavanja neophodnog nivoa likvidnosti za poslovanje banke, a u skladu sa analizom ročnosti bilansnih obaveza, potraživanja i vanbilansnih stavki.

U cilju efikasnog upravljanja likvidnošću, dužnosti su podeljene između Sektora za investicije i tržišta koje vrši operativno upravljanje likvidnošcu, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom koje se bavi strukturnom likvidnošcu i optimizacijom izvora i plasmana dok Grupa za upravljanje tržišnim rizicima radi analize i stres testiranje likvidnosti. U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao što su: depoziti sa različitim rokovima dospeca (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva sa različitih finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.

Tokom 2015. godine banka je usmerila svoj fokus na rast i povećanje udela lokalnih izvora finansiranja, odnosno porast depozita naših klijenata. Ukupan ostvareni godišnji prirast depozita iznosi 148 miliona evra, što govori o velikom poverenju od strane klijenata i bitnom smanjivanju zavisnosti u finansiranju od centrale odnosno vecoj nezavisnosti.

Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze, kao i da njeni klijenti raspolažu svojim sredstvima u skladu sa ugovorenim rokovima. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine.

Principi upravljanja kapitalom i rizicima će biti neprekidno usavršavani i revidirani u skladu sa razvojem regulative, promenama u okruženju, veličinom i kompleksnošcu poslovanja banke kao i najboljim međunarodnim primerima.

Resor za finansije i rizike


Resor za upravljanje operacijama nosilac je projekta kojim je uspešno implementiran

Zakon o platnim uslugama. Projekat je trajao pet meseci i od 1. oktobra poslovanje banke u potpunosti je usklađeno sa ovim zakonom koji uređuje uslove i način pružanja usluga platnog prometa, elektronskog novca i platnih sistema. Tokom projekta bilo je dosta izazova kao što su: analiza zakonskog okvira, projektovanje, razvoj i implementacija adekvatnog informacionog rešenja, usklađivanje procesa i internih procedura, izmena Opštih uslova poslovanja

i ugovorne dokumentacije, kao i obaveštavanje klijenata o predviđenim izmenama.

Tokom 2015. godine, Služba za informacione tehnologije aktivno je doprinela realizaciji postavljenih poslovnih planova, prevashodno uvođenjem savremenih end-to-end informatičkih rešenja i optimizaciji postojecih procesa.

Kontinuirana posvećenost racionalizaciji troškova i resursa ogleda se u brojnim preduzetim aktivnostima. Tako je na osnovu uvođenja novih rešenja u oblasti telekomunikacija ostvarena ušteda od 26% dok je istovremeno uvođenjem novih, znatno pouzdanijih multifunkcionalnih štampača povecan stepen zaštite podataka i informacija.

U oblasti platnog prometa zabeleženo je značajno povecanje obima aktivnosti. Tako je u domacem platnom prometu zabeležen porast naloga dostavljenih elektronskim bankarstvom za 20,83% u odnosu na prethodnu godinu, dok to povećanje u međunarodnom platnom prometu iznosi 15,42%. Povecanje ukupnog broja naloga u domacem platnom prometu u odnosu na prethodnu godinu iznosi 17,06%. Porast ukupnog broja naloga od 6,19% zabeležen je i u međunarodnom platnom prometu.

Posvecenost zadovoljstvu klijenata rezultirala je skracenjem vremenskog perioda od trenutka odobravanja do trenutka isplate kredita za čak 37% za fizička lica i mala i srednja preduzeca.

Ostvaren je porast broja kartica za 100,5%, a za isti procenat povecana je i produktivnost.

Resor za upravljanje operacijama tokom godine ostvario je značajne rezultate u unapređenju procesa, povecanju produktivnosti i upravljanju troškovima, te postavio osnove za dalja poboljšanja i nove projekte koji ce biti sprovedeni 2016. godine.

Resor za upravljanje operacijama

Optimizacija IT infrastrukture u cilju poboljšanja nivoa usluga

Podrška implementaciji svih zakonskih izmena

Razvoj internih aplikacija za podršku poslovnim procesima

Uvođenje međubankarskog kliring sistema u devizama

Unapređenje mobilnog bankarstva za fizička lica

Centralizacija i optimizacija svih štampi iz IT sistema

Podrška projektu konverzije PIKA kartice u platnu Super Karticu

Glavni pravci delovanja

Godina 2015. je za banku kao poslodavca bila veoma uspešna. Tokom godine Sberbank Srbija se pozicionirala na drugo mesto kao najpoželjniji poslodavac u anketi sporovedenoj od strane AIESEC-a, i na prvo mesto

među bankama.

2015. godinu smo završili sa 768 zaposlenih. Tokom godine smo zaposlili 193 novih kolega i koleginica.

Prosečna starost zaposlenih u banci je 36 godina a prosečan radni staž je 4 godine i 7 meseci.

Radili smo, kao i prethodne godine, na korporativnoj kulturi i implementaciji vrednosti banke:

Drugu polovinu godine obeležio projekat PIKA migracije u okviru koga je bilo angažovano i obučeno za rad preko 120 novih zaposlenih.

Plan za narednu godinu je poboljšanje pracenja uspešnosti zaposlenih, dalji razvoj internih treninga kako bismo omogucili što bolji prenos znanja u okviru banke, kao i razvoj višeg i srednjeg menadžmenta.

66%

Master ili II stepen studija

13%

I stepen studija

21%

Srednje obrazovanje

Nivo obrazovanja zaposlenih u banci

66% 34%

Prosečan radni staž

4,7 godina

Prosečna starost

36 godina

66%

Master ili II stepen studija

13%

I stepen studija

21%

Srednje obrazovanje

Nivo obrazovanja zaposlenih u banci

66% 34%

Prosečan radni staž

4,7 godina

Prosečna starost

36 godina

LJUDSKI RESURSI4.


KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST

U skladu sa strateškim opredeljenjem da projekti društvene odgvornosti predstavljaju integralni

deo poslovanja, tokom 2015. godine podržane su brojne akcije i inicijative u domenu humanitarne pomoci, obrazovanja, kulture i sporta.

Prvu polovinu godine obeležile su donacije trotineta osnovnoj školi u Obrenovcu i nameštaja Gimnazij u Sremskoj Mitrovici. Godina je ispracena velikom akcijom ,,Sberbank deci” u okviru koje su decu iz svih sedam objekata Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu prisustvovala ruskoj novogodišnjoj predstavi ,,Maša i Medved”. Sledeci dan zaposleni banke su posetili prostorije Centra, družili se šticenicima, podelili poklone i okitili jelku.

Odgovorno upravljanje otpadom je veoma važno za banku i u skladu sa tim, preduzeti su koraci u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu, što ujedno predstavlja doprinos povecanju efikasnosti radnih procesa:

• Sistemsko prikupljanje i reciklaža otpada U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine postavljene su kante za prikupljanje plastičnog i papirnog otpada koji se zatim reciklira. Rezultat inicijative je da je tokom godine prikupljeno preko 3 tone raznog otpada i 4 tone elektronskog otpada.

• Racionalizacija korišćenja papira Uspostavljeno je centralizovano upravljanje uređajima; uvedeni su multifunkcionalni aparati koji su podešeni na dvostrano štampanje materijala, što je rezultiralo uštedom od preko 25 procenata.

• Reciklirajmo za humanost Zaposleni su prikupljali plastični otpad za reciklažu, a prikupljena sredstva donirana su fondu za lečenje Une Mitrovic, učenice OŠ ,,Jovan Miodragovic”.

• Čep za hendikepBanka se priključila humanitarnoj i ekološkoj inicijativi Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Banata ,,Čep za hendikep”. U poslovnim prostorijama banke postavljene su specijalne kutije u koje zaposleni odlažu prikupljene plastične zapušače. Novac od reciklaže sakupljenih čepova koristi za kupovinu invalidskih kolica za potreb ovih korisnika. Akcija ce biti nastavljena i u narednoj godini.

• Uređenje parka u Bulevaru kralja Aleksandra 84 finansirala je banka, a akciji su doprinos pružili i zaposleni volonterskim učešcem, Zaposleni su čistili park, farbali klupe i ogradu, te postavljali sadnice. Po završenom uređenju, park je posetio i gradonačelnik Beograda, gospodin Siniša Mali i zasadio drvo. Banka je obezbedila i finansiranje održavanja parka u trajanju od godinu dana, od trenutka završetka uređenja.

6.KOMUNIKACIJE

Sberbank Srbija komunikaciju sa svim zainteresovanim javnostima planira i sprovodi

na strateškom nivou, prepoznajuci je kao sredstvo koje doprinosi izgradnji i održavanju pozitivne reputacije. Na taj način se postiže dugoročno zadovoljstvo korisnika, ali i zaposlenih, bolji rezultati, te uspešnije poslovanje u celini.

Komunikacione aktivnosti podeljene su u četiri segmenta:

• Interna komunikacija

• Eksterna komunikacija

• Korporativna društvena odgovornost

• Organizacija događaja

Tokom 2015. godine banka je negovala i unapređivala saradnju sa medijima promovišuci proizvode i usluge, ali i druge aspekte poslovanja. Fokus je bio na kreiranju i distribuciji pravovremenih, tačnih i relevantnih informacija putem nacionalnih, kao i lokalnih televizijskih i radio stanica, štampanih, te onlajn medija.

Sberbank Srbija u medijima

Ukupan broj medijskih priloga koje je banka ostvarila tokom godine iznosi 1239, od čega je 267 priloga objavljeno u štampanim medijima, 83 u elektronskim medijima i 795 u onlajn medijima. Medijske agencije su objavile 94 priloga.

Glavne teme koje su se izdvojile u medijima:

Bankarski proizvodi i usluge

• Oročena štednja

• Subvencionisani krediti za poljoprivredu

• Jednostavno tekući račun

• Platna Super Kartica.

Opšte teme

• Poslovanje Sberbank grupacije

• Saradnja sa Vladom Republike Srbije

• Rusko-Srpski poslovni forum u Moskvi

5.


U kvalitetnom pracenju i ispitivanju ključnih aspekata u klijentovom životu i iskustvu sa

bankom pomažu definisani Standardi kvaliteti usluge i metodologije merenja.

Oslanjajuci se na korporativne vrednosti “Svi za klijenta” i ”Mi smo tim”, a sa ciljem povecanja zadovoljstva klijenata i konstantnog unapređenja kvaliteta usluge, u oktobru mesecu 2015. godine usvojeni su interni standardi kvaliteta usluge sa čijom implementacijom se krece u 2016. godini.

Prvi interni standard kvaliteta – S1:

Standard S1 ispituje ’’Kvalitet usluge’’ metodom istraživanja Mystery Shopping (Tajna kupovina) sa ciljem merenja performansi zaposlenih u ekspoziturama, odnosno utvrđivanja odstupanja od definisanih internih standarda kvaliteta usluge, standarda za tehnike prodaje i poznavanja proizvoda. Iz ovog istraživanja se dobijaju ključni indikatori SQI - Service Quality Index (indeks kvaliteta usluge) i NPS – Net Promoter Score po ekspozituri (neto vrednost preporuke).

Drugi interni standard kvaliteta – S2:

Standard S2 istražuje ’’Zadovoljstvo klijenata’’ sa ciljem utvrđivanja nivoa zadovoljstva klijenata u toku saradnje sa bankom, na više od 40 aspekata. Ključni indikatori koji se dobijaju iz ovog istraživanja su CSI – Customer Satisfaction Index (indeks zadovoljstva klijenata) i NPS – Net Promoter Score na nivou banke (neto vrednost preporuke).

Kvalitetproizvoda

Cene

Usluga,

zaposleni

Emocionalnifaktor

Izgl

ed

eksp

ozitu

re

ZADOVOLJSTVO KLIJENTA

Kvalitetproizvoproizvoda

Cenee

Usluga,

aposleni

Uslug

Emcionalnifaktor

Emociona

Izgl

ed

eksp

oek

spoz

iture

ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ

U sklopu daljeg razvoja i istraživanja potreba i očekivanja klijenata, Sberbank Srbija se u 2015.

godini opredelila za strateško upravljanje iskustvom klijenata. Upravljanje iskustvom klijenata ili ‘’Customer Experience Management’’ predstavlja modernu disciplinu i metodologiju koja se koristi za sveobuhvatno upravljanje iskustvom klijenata, interakcije i transakcije sa kompanijom, proizvodom, brendom ili uslugom, a sve u cilju zadovoljenja potreba klijenata.

U okviru Resora za poslovanje sa stanovništvom postavljena je strategija i uvedeni su interni standardi kvaliteta za unapređenje usluge u Sberbank ekspoziturama, sa fokusom na blagajničko i savetničko poslovanje, organizaciju rada, smanjenje vremena čekanja u redovima, upucivanje prigovora i segmentirani brzi servis za mikro klijente.

U sklopu poslovnog segmenta upravljanja iskustvom klijenata, Sberbank Srbija je u toku 2015. godine organizovala niz aktivnosti namenjenih poboljšanju iskustva klijenata sa fokusom na važnost ponašanja i reakciju klijenata u saradnji i kontaktu sa bankom. Sprovedena su testiranja i merenja prvenstveno namenjena proveri i analizi iskustva i zadovoljstva klijenata proizvodima i uslugom u banci, kao i istraživanja vezano za percepciju Sberbank brenda, imidža i uspešnosti oglašavanja:

Razvoj prepoznatljivosti brenda (Brand Awareness)

U svakom kvartalu u toku godine, pomocu istraživanja FMDS (finansijski omnibus) koje sprovodi nezavisna agencija GfK, meri se prepoznatljivost Sberbank brenda na tržištu i prati se njegov trend. U 2015. godini, ostvareni su slični rezultati spontane prepoznatljivosti brenda kao u 2014. godini, odnosno sa ostvarenih 12,9% u četvrtom kvartalu 2015. godine održana je dobra pozicija prepoznatljivosti Sberbank brenda i pored povecanog prisustva i marketinških aktivnosti drugih banaka na tržištu.

Regulisanje čekanja u redovima i veća diskrecija na blagajni

U cilju povecanja kvaliteta usluge, u svim Sberbank ekspoziturama izvršena je postavka zelenih traka na podu ili postavka stalaka sa natpisom ,,Molimo Vas sačekajte ovde”. Na taj način, izašli smo u susret zahtevima klijenata da im se omoguci diskrecija pri obavljanju blagajničkih poslova i omoguceno je zaposlenima u ekspoziturama nesmetano i sigurnije obavljanje posla uz organizovano čekanje u redu na blagajni.

Posebna blagajna za mikro klijente

Kroz segmentiran pristup osluškivanja potreba klijenata, malim preduzecima i preduzetnicima obezbeđen je poseban servis na blagajni. Od septembra meseca, vecina Sberbank ekspozitura ima blagajne namenjene servisiranju ovog poslovnog segmenta na kojima mogu obaviti sve svoje finansijske potrebe bez dužeg čekanja u redu.

Unapređenje procesa za upućivanje prigovora - Vaše mišljenje je važno!

U želji da se što bolje upoznaju klijenti i izađe u susret njihovim potrebama, unapređen je proces, dokumentacija, kontakt forme i mesta za upucivanje prigovora, pohvala, sugestija ili za postavljanje pitanja. Kompletan proces dobio je svoj formalni naziv ‘’Vaše mišljenje je važno’’ i posebnu stranicu na veb sajtu banke sa kompletnom formom i transparentnim podacima za upucivanje prigovora. U svim Sberbank ekspoziturama, postavljene su specijalne bele kutije za ubacivanje posebno dizajniranog i prilagođenog formulara ‘’Vaše mišljenje je važno’’.

Implementacija internih standarda kvaliteta usluge

7.


FINANSIJSKI IZVEŠTAJI8.

Racio operativni troškovi kroz neto prihode iz poslovanja

44%2012

43%2013

48%2014

67%2015

u milionima RSDUkupni depoziti klijenata

24,7052012

28,1372013

35,8522014

53,6552015

u milionima RSDPlasman kredita (bruto)

78,6552012

71,5182013

77,0582014

77,9642015

Pokazatelji poslovanja Propisano

Kapital min. EUR 10.000.000

Adekvatnost kapitala min. 12%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva max. 60%

Izloženost prema licima povezanim sa bankom u odnosu na kapital max. 25%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke max. 400%

Pokazatelj likvidnosti – decembar min. 0,8

Pokazatelj deviznog rizika

Ostvareno

EUR 103.218.519

20,05%

5,60%

22,57%

169,17%

1,91

8,35% max. 20%

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembar 2015. godine

Ključni pokazatelji 2012-2015.


BILANS USPEHA za godinu završenu 31. decembra 2015. godine

BILANS STANJA za godinu završenu 31. decembra 2015. godine

U hiljadama dinara

Prihodi od kamata

Rashodi kamata

Neto prihod po osnovu kamataPrihodi od naknada i provizija

Rashodi naknada i provizija

Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju

Neto gubitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate

Neto gubitak po osnovu zaštite od rizika

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule

Ostali poslovni prihodi Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavkiTroškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

Porez na dobitakDobitak po osnovu odloženih poreza

Troškovi amortizacije Ostali rashodi

Pripisuje se:Akcionarima matičnog pravnog lica

2015.

6.484.905

(1.492.834)

4.992.0711.358.773

(382.269)

(6.525)

(131)

(10)

368.106

67.376

(2.672.524)

(1.278.380)

-84.356

(148.578)(2.879.996)

(497.731)

2014.

6.196.626

(1.451.229)

4.745.3971.278.647

(130.334)

(335)

-

-

470.147

85.747

(1.710.167)

(1.323.286)

(69.474)7.776

(142.546)(1.661.759)

1.549.813

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 976.504 1.148.313

Gubitak/ dobitak pre oporezivanja (582.087) 1.611.511

Gubitak/ dobitak nakon oporezivanja (497.731) 1.549.813

Zarada po akciji (u dinarima bez para) - 254

U hiljadama dinara 2015. 2014.

AKTIVAGotovina i sredstva kod Centralne banke 17.490.339 6.896.956Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17.726 5.734Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 12.262.823 11.190.848

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7.339.593 19.670.409Krediti i potraživanja od komitenata 67.767.172 68.461.508Nematerijalna ulaganja 277.203 209.186Nekretnine, postrojenja i oprema 553.576 615.477Tekuća poreska sredstva 64.071 159.881Odložena poreska sredstva 94.207 10.940Ostala sredstva 711.103

OBAVEZEFinansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 20.557 2.040

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 21.842.496 41.744.658Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 53.655.327 35.852.280Subordinirane obaveze 6.689.713 6.652.706Rezervisanja 399.223 552.753Odložene poreske obaveze 78.495 -

KAPITALAkcijski kapital 14.820.961 14.820.961

Gubitak (497.731) 1.549.813

Rezerve 8.877.673 6.873.106

Ostale obaveze 949.906 383.048

Nerealizovani gubici (1.090) -

968.820

UKUPNA AKTIVA 106.835.530 108.431.365

UKUPNO OBAVEZE 83.635.717 85.187.485

UKUPAN KAPITAL 23.199.813 23.243.880

UKUPNO PASIVA 106.835.530 108.431.365


UPRAVNIODBOR

PREDSEDNIKIZVRŠNOGODBORA

Službausklađenostiposlovanja

banke

Službainternerevizije

Služba zaljudskeresurse

Pravnaslužba

RESOR ZA POSLOVE SA STANOVNIŠTVOM

(Član Izvršnog odbora)

Odeljenje zarazvoj

proizvoda

Sektorprodaje i

distribucijeMarketing i

komunikacije

Odeljenje zadigitalno

bankarstvo ipartnerstva

Grupa zaposlove

zastupanja uosiguranju

Grupa zaobuku ipodrškuprodaje

RegionBeograd

RegionNovi Sad

RegionKragujevac

Regionalni centarBeograd 1

Regionalni centarBeograd 2

Ekspoziture

Ekspoziture

EkspozitureRegionalni centarNovi Sad

RESOR ZA POSLOVESA PRIVREDOM I

GLOBALNA TRŽIŠTA(Član Izvršnog odbora)

Sektor zaposlove sa

malim i srednjimpreduzećima

Odeljenje zaposlove sa

malim isrednjimpreduzećima

Odeljenjekreditneanalize

Odeljenje zarazvoj

proizvodai MIS

RegionalniCentar

Beograd

RegionalniCentarČačak

RegionalniCentar

Novi Sad

Grupa zabrokerskeposlove

Grupa zadilerskeposlove

Grupa zakorporativne

poslove

Sektor zainvesticije i

tržišta

Odeljenjetrgovanja

Odeljenje zaprodaju

finansijskihinstrumenata

Odeljenje zabrokersko-

dilerskeposlove

Sektor zaposlove saprivredom

Odeljenje za poslove sa

korporativnimklijentima i javnim

sektorom

Grupa za uslugeklijentima iz

Zajednicenezavisnih

država

Odeljenje zafinansijskeinstitucije ifinansiranje

spoljnotrgovinskihposlova

RESOR ZAUPRAVLJANJE

FINASIJAMA I RIZICIMA(Član Izvršnog odbora)

Odeljenje zaanalizu

kolaterala

Odeljenje zaupravljanjeaktivom ipasivom

Sektor zaprocenu

kreditnogrizika

Odeljenje zaprocenu

kreditnog rizikaza poslove sa

privredom

Odeljenje zaprocenu


malom privredom

Odeljenje zaprocenu


stanovništvom

Odeljenje zaintegrisanoupravljanje

rizicima

Grupa zaportfolio analizu

- integrisanoupravljanje

rizicima

Grupa zametodologiju i

procese - integrisano

upravljanje rizicima

Grupa zaupravljanje

operativnimrizicima

Grupa zaupravljanje

tržišnimrizicima

Odeljenje zaupravljanje

kreditnim rizikomu segmentustanovništva

Grupa za analizukreditnog rizika

portfolia imodeliranjeu segmentustanovništva

Grupa zametodologiju

kreditnog rizikau segmentustanovništva

Grupa zatehnologiju u

kreditnimrizicima

u segmentustanovništva

Odeljenje zaupravljanje

kreditnim rizikomu segmentu

privrede

Grupa za analizukreditnog rizikaportfolia i limite

u segmentuprivrede

Grupa zametodologiju

kreditnog rizika irezervisanjau segmentu

privrede

Grupa zatehnologiju u

kreditnimrizicima

u segmentuprivrede

Sektor zarestrukturiranje i

naplatuproblematičnih

plasmana

Odeljenje za ranuidentifikaciju

problematičnihplasmana u

sektoru privrede

Odeljenje zarestrukturiranje i


plasmana zaposlove saprivredom

Odeljenje zarestrukturiranje i


plasmana zaposlove sa

stanovništvom

Grupa za ranunaplatu

potraživanja zaposlove sa

stanovništvom

Sektor zafinansije

Odeljenjeračunovodstva

Odeljenjeupravljanjafinansijama

Grupa zaizveštavanje

Narodnoj BanciSrbije

RESOR ZAUPRAVLJANJEOPERACIJAMA

(Član Izvršnog odbora)

Služba zaorganizaciju iupravljanjeefikasnošću

Sektorbankarskihoperacija

Služba zaodržavanje i

podršku

Grupa zainfrastrukturu

i operacije

Grupa zaaplikativnu

podršku

Služba zainformacionetehnologije

Odeljenjeplatnogprometa

Grupa zaplatni promet u

zemlji

Grupa zaplatni promet

sainostranstvom

Grupa zarežimskukontrolu

Grupa zapodršku sektoru

tržišta

Grupadokumentarnih

poslova igarancija

OdeljenjeDirektnih

kanala

Kontakt centar

Odeljenje zaadministraciju

računa ipodršku mreži

Grupa zapodršku mreži

Grupa zaadministraciju

računa

Grupa zaposlove

glavnog trezora

Odeljenjekreditne

administracije

Grupa kreditneadministracije

za rad sastanovništvom

Grupa kreditneadministracije

za rad saprivredom

Grupa zaknjiženje i

usaglašavanje

Grupa zanabavku

Služba zabezbednost

B-2 pozicije

B-1 pozicije

ORGANIZACIONA ŠEMASberbank Srbija a.d. Beograd9.

VAŽI OD 3.11.2015.

32 Sberbank Srbija a.d. Beograd

www.sberbank.rs

sberbank srbija a.d., beograd finansijski izveŠtaji za

Documents