sberbank srbija a.d., beograd finansijski … revizora... · msfi 9 je baziran na novom pristupu...

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2016. GODINU


SADRŽAJ

STRANA

MIŠLJENJE REVIZORA 1 – 2

BILANS USPEHA 3

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 4

BILANS STANJA 5

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 6

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 7 – 8

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 9 – 100

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU 3 – 32


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2016. GODINU

9

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Sberbank Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) osnovana je pod poslovnim imenom Asna bankad.d. Beograd i upisana u registar kod Privrednog suda u Beogradu na osnovu rešenja Fi-158/92 dana30. januara 1992. godine, a na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije O.br.352 od 17. decembra1991. godine o davanju dozvole za osnivanje.

Rešenjem Privrednog suda Fi-9193/97 od 8. avgusta 1997. godine izvršena je promena poslovnogimena Asna Banka d.d. Beograd u Trust banka a.d. Beograd.

Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu XII-Fi-9698/03 od 22. septembra 2003. godine, Trust bankaa.d. Beograd je pomenila poslovno ime u Volksbank a.d. Beograd.

Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 44976/2005 od 22. avgusta 2005. godineizvršeno je prevođenje Banke u Registar privrednih subjekata.

Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 159826/2012 od 21. decembra 2012.godine, Volksbank a.d. je promenila naziv u Sberbank Srbija a.d. Beograd.

Vlasnička struktura

Akcionarska struktura na dan 31. decembra 2016. godine:U hiljadama dinara

Akcionar: % vlasništva

SBERBANK EUROPE AG 6.102.144 100,00

Ukupno 6.102.144 100,00

Krajnji matični entitet Banke je Sberbank Rusija.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnihi depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskimorganizacijama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi,depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove,poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove.

Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka je svoje aktivnosti obavljala preko centrale u Beogradu, uulici Bulevar Mihaila Pupina 165g i 33 ekspozitura, od kojih su 12 u Beogradu, dve u Novom Sadu, ipo jedna u: Čačku, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Šapcu, Kruševcu, StarojPazovi, Zrenjaninu, Požarevcu, Vršcu, Somboru, Jagodini, Kikindi, Užicu, Leskovcu, Obrenovcu iLazarevcu.

Banka je na dan 31. decembra 2016. godine imala 669 zaposlenih (31. decembra 2015. godine 768zaposlenih).

Matični broj Banke je 07792247, a poreski identifikacioni broj Banke je 100000354.



10

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2016. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardimafinansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijskoizveštavanje banaka.

Priloženi finansijski izveštaji su pripremljeni u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicijau obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 71/2014 i135/2014).

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartijeod vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane potržišnoj vrednosti.

Iznosi u finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačijenaznačeno.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da ćeBanka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

2.2. A) Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanjima

Usvojene računovodstvene politike su u skladu sa onima iz prethodne finansijske godine, izuzevsledećih izmenjenih MSFI koja su usvojena od strane Banke od 1. januara 2016. godine:

· MRS 27: Pojedinačni finansijski izveštaji (izmena)Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine. Izmenama idopunama je dozvoljeno entitetima da koriste metod kapitala za priznavanje ulaganja u zavisnadruštva, zajedničke poduhvate i pridružena društva u njihovim pojedinačnim finansijskimizveštajima, što će pomoći određenim zakonodavstvima prelaz na MSFI za pojedinačnefinansijske izveštaje, smanjujući troškove usaglašavanja, pri tom ne umanjujući obiminformacija dostupnih investitorima. Menadžment Banke je nije primenio promene ovogstandarda na finansijsko izveštavanje.

· MRS 1: Prezentacija finansijskih izveštajaIzmene MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ohrabruju kompanije u primeni profesionalneprocene u odlučivanju koje informacije će obelodaniti i kako da ih strukturiraju u svojimfinansijskim izveštajima. Izmene stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016.godine. Uže fokusirane izmenama se više pojašnjava MRS 1 nego što se menjaju postojećizahtevi. Izmene se odnose na materijalnost, redosled napomena uz finansijske izveštaje,zbirove i njihovo raščlanjavanje, računovodstvene politike i prezentaciju stavki ostalog ukupnogrezultata (OCI) koji proizilazi iz ulaganja po metodi učešća. Menadžment Banke nije primeniopromene ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

· MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, MRS 38 Nematerijalna ulaganja (izmena):Pojašnjenje prihvatljivih metoda obračuna amortizacijeIzmena stupa na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Izmena daje dodatnesmernice o tome kako treba da se obračunava amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme inematerijalnih ulaganja. Izmena pojašnjava principe MRS 16 i MRS 38 prema kojima prihodiodražavaju ekonomske koristi koje se generišu poslovanjem (čiji je imovina deo), a neekonomske koristi koji se uživaju korišćenjem imovine. Kao rezultat, odnos generisanih prihodai ukupnih prihoda za koje se očekuje da će biti generisani ne može se koristiti pri amortizacijinekretnina, postrojenja i opreme te se može koristiti samo u vrlo ograničenim okolnostima priamortizaciji nematerijalnih ulaganja. Menadžment Banke nije primenio promene ovog standardana finansijsko izveštavanje.



11

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA (nastavak)

2.2. A) Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanjima (nastavak)

· Izmene i dopune MSFI 11: Ulaganje u zajedničke aranžmane (izmena):Ove izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godineili nakon toga. MSFI 11 se odnosi na računovodstveni tretman učešća u zajedničkimpoduhvatima i zajedničkim operacijama. Izmene daju nove smernice o tome kakoračunovodstveno tretirati sticanje učešća u zajedničkoj operaciji koja čini poslovanje u skladusa MSFI, i utvrđuje adekvatan računovodstveni tretman takvih sticanja. Banka nema transakcijekoje su u obuhvatu ovih izmena.

· Izmene i dopune MRS-a 19: Definisani planovi naknada: doprinosi zaposlenihIzmene su stupile na snagu za periode koji su počeli 1. februara 2015. godine. Izmene se odnosena doprinose od zaposlenih ili trećih lica prilikom priznavanja definisanih planova naknada.Svrha izmena je pojednostavljenje priznavanja ovih doprinosa koji su nezavisni od broja godinaslužbe zaposlenog, na primer, doprinosi zaposlenih se obračunavaju kao fiksni procenat zarade.Banka nema definisane planova naknada koji su u obuhvatu ovih izmena.

· Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI2010 – 2012, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenljive za godišnji period počev od ilinakon 1. februara 2015. godine. Nijedna od ovih dopuna nema uticaja na finansijske izveštajeBanke:

Ø MSFI 2 Plaćanje akcijama: Ovo poboljšanje menja definiciju 'uslova sticanja' i 'tržišnih uslova' idodaje definicije za 'stanje učinka' i 'uslov usluga' (koji su prethodno bili deo definicije 'uslovasticanja').

Ø MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se kontigent razmatranja uposlovima sticanja koji nije klasifikovan kao kapital naknadno vrednuje po fer vrednosti krozbilans uspeha bez obzira da li spada u okvir MSFI 9 Finansijski instrumenti.

Ø MSFI 8 Segmenti poslovanja: Ovo poboljšanje zahteva da entitet obelodani procenerukovodstva u primeni kriterijuma za objedinjavanje u segmentima poslovanja i pojašnjava daće entitet obezbediti samo usaglašavanje ukupnih sredstava po segmentima sa sredstvimaentiteta ako se o sredstvima segmenta redovno izveštava.

Ø MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje u Osnovama za zaključivanje MSFI 13pojašnjava da izdavanje MSFI13 i dopuna MSFI 9 i MRS 39 nije ukinulo mogućnost merenjakratkoročnih potraživanja i obaveza bez navedene kamatne stope po njihovim fakturnimvrednostima bez diskontovanja ako je efekat diskontovanja nematerijalan.

Ø MRS 16 Postrojenja nekretnine i oprema: Dopuna pojašnjava da kada je stavka nekretnina,postrojenja i opreme revalorizovana, bruto nabavna vrednost se prilagođava na način koji jekonzistentan sa revalorizacijom sadašnje vrednosti.

Ø MRS 24 Obelodanjivanje povezanih strana: Dopuna pojašnjava da je entitet koji pruža uslugeključnog rukovođenja izveštajnom entitetu ili matičnom društvu izveštajnog entiteta je, u tomslučaju, povezana strana izveštajnog entiteta.

Ø MRS 38 Nematerijalna imovina: Dopuna pojašnjava da kada je nematerijalna imovinarevalorizovana bruto sadašnja vrednost je prilagođena na način koji je konzistentan sarevalorizacijom sadašnje vrednosti.

· Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI2012 – 2014, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenljive za godišnji period počev od ilinakon 1. januara 2016. godine. Nijedna od ovih dopuna nema uticaja na finansijske izveštajeDruštva.

Ø MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja: Promena pojašnjava dapromena jednog metoda raspolaganja drugima (putem prodaje ili distribucije vlasnicima) netreba da se smatra novim planom otuđenja, već nastavkom originalnog plana. Stoga, ne postojiprekid u primeni zahteva MSFI 5. Promena takođe pojašnjava da promena metoda otuđenja nemenja datum klasifikacije.



12


2.2. A) Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanjima (nastavak)

Ø MSFI 7 Finansijski Instrumenti: Obelodanjivanja: Promena pojašnjava da ugovor o servisiranjukoji uključuje naknadu može predstavljati nastavak učešća u finansijskom sredstvu. Takođe,promena pojašnjava da MSFI 7 obelodanjivanja koja se odnose na prebijanje finansijskihsredstava i finansijskih obaveza nisu obavezna u sažetom periodičnom finansijskom izveštaju.

Ø MRS 19 Primanja zaposlenih: Promena pojašnjava da se dubina tržišta visokokvalitetnihkorporativnih obveznica određuje na osnovu valute u kojoj su obaveze denominirane, pre negona osnovu zemlje u kojoj su obaveze locirane. Kada ne postoji duboko tržište za visokokvalitetnekorporativne obveznice u toj valuti, moraju se koristiti državne obveznice.

Ø MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje: Promena pojašnjava da zahtevana periodičnaobelodanjivanja moraju biti ili u periodičnim finansijskim izveštajima ili inkorporiranapovezivanjem između periodičnih finansijskih izveštaja i gde god su uključena u okviru širihperiodičnih finansijskih izveštaja (npr., u komentaru rukovodstva ili izveštaju o rizicima). Odborspecificira da ostale informacije u okviru periodičnih finansijskih izveštaja moraju biti dostupnekorisnicima pod istim uslovima kao periodični finansijski izveštaji i u isto vreme. Ukolikokorisnici nemaju pristup ostalim informacijama na ovaj način, onda periodični finansijski izvešajnije kompletan.

2.2 B) Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni

· MSFI 9 Finansijski Instrumenti

U julu 2014. godine, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde objavio je finalnu verzijuMSFI 9 Finansijski instrumenti. Standard je primenjiv za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon1. januara 2018. godine, sa dozvoljenom ranijom primenom. Finalna verzija MSFI 9 FinansijskiInstrumenti odražava sve faze projekta finansijskih instrumenta i zamenjuje MRS 39 FinansijskiInstrumenti: Priznavanje i odmeravanje i sve prethodne verzije MSFI 9. Standard uvodi nove zahteveza klasifikaciju i merenje, obezvređenje i računovodstvo hedžinga.

Projekat uvođenja MSFI 9, na nivou Sbergrupe, započet je u 2016. godini. U tome periodu jenapravljena preliminarna analiza implikacija primene ovog standarda na poslovanje Banke. Samaanaliza obuhvatila je pripremu poslovnih i metodolološih koncepata, procenu finansijskih efekata,poslovne analize, kao i pripremu plana implementacije. Projekat je podeljen na dva toka, klasifikacijai vrednovanje i obezvređenje. U pogledu klasifikacije i vrednovanja, Banka je u procesu finalizovanjaanalize trenutnog kreditnog portfolija kako bi utvrdila da li postoje krediti čiji ugovorni uslovi nedovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice naodređene datume, a koji bi zahtevali vrednovanje po fer vrednosti.

Klasifikacija – Finansijska sredstva

MSFI 9 je baziran na novom pristupu klasifikaciji i vrednovanju finansijskih sredstava, koji odražavaposlovni model kojim se upravlja konkretnim sredstvom, kao i karakteristike ugovorenih novčanihtokova.

U skladu sa MSFI 9, finansijsko sredstvo se klasifikuje u skladu sa jednim od sledećih načinavrednovanja: po amortizovanoj vrednosti, fer vrednosti preko ostalog rezultata (FVOCI) ili po fervrednosti preko bilansa uspeha (FVTPL). Standard eliminiše postojeće MRS 39 kategorije, i tofinansijska sredstva koja se drže do dospeća, krediti potraživanja i fiinansijska sredstva raspoloživaza prodaju. Inicijalno, finansijsko sredstvo se vrednuje po fer vrednosti, uvećanoj za transakcionetroškove koji su direktno povezani sa transakcijom sticanja sredstva, osim u slučaju finansijskihsredstava FVTPL kod kojih se navedeni troškovi priznaju kroz trošak u bilansu uspeha.



13


2.2 B) Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni (nastavak)

· MSFI 9 Finansijski Instrumenti (nastavak)

Finansijsko sredstvo se vrednuje po amortizovanoj vrednosti ukoliko nije naznačeno kao FVTPL iispunjava sledeće kriterijume:

· cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova· ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo

plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume.

Dužnički instrument se vrednuje kao FVOCI samo ukoliko ispunjava oba sledeća kriterijuma i nijenaznačen kao FVTPL:

· cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokovai prodaja,

· I ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samoplaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume.

Naknadno, dobici ili gubici po osnovu finansijskih sredstava FVOCI će biti priznati preko ostalogrezultata, osim za prihode ili rashode po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kursnih razlika,do trenutka kada prestane priznavanje finansijskog sredstva ili kada se reklasifikuje.

Kada prestane priznavanje finansijskog sredstva, kumulativni dobitak ili gubitak koji je prethodnopriznat u ostalom rezultatu se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha. Kamata obračunata primenomefektivne kamatne stope se priznaje u bilansu uspeha.

Sva ostala finansijska sredstva se klasifikuju i vrednuju kao FVTPL.

Ulaganja u instrumente kapitala koja se ne trže radi trgovanja se mogu neopozivo, pri inicijalnompriznavanju, naznačiti kao finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat bez kasnijereklasifikacije dobitaka i gubitaka u bilans uspeha.

Na osnovu preliminarne procene, Banka ne očekuje da bi novi zahtevi klasifikacije, ukoliko bi seprimenili na dan 31. decembar 2016. godine, imali materijalno značajan uticaj na računovodstvenopriznavanje potraživanja, kredita, ulaganja u dužničke hartije i učešća u kapitalu koja se vrednuju pofer vrednosti.

Obezvređenje – Finansijska sredstva i ugovorna sredstva

MSFI 9 zamenjuje MRS 39 model „nastalih gubitaka“ novim „forward-looking“ modelom očekivanihgubitaka. Navedeno će zahtevati značajne procene uticaja promena ekonomoskih faktora naočekivane kreditne gubitke, koji će biti utvrđeni na bazi ponderisane verovatnoće.

U pogledu obezvređenja, Banka je u procesu finalizacije razvoja metodologije obezvređenja koja je uskladu sa zahtevima MSFI 9 i smernicama Sber Grupe.

Novi model obezvređenja će se primenjivati na finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanojvrednosti ili po fer vrednosti preko ostalog rezultata (FVOCI), osim učešća u kapitalu, kao i naugovorna sredstva.



14




U skladu sa MSFI 9, obezvređenje se vrednuje po jednom od sledećih osnova:

- očekivani kreditni gubici u narednih dvanaest meseci – ovo su očekivani kreditni gubici kojinastaju ukoliko se događaj nenaplativost desi u toku dvanaest meseci nakon datumaizveštavanja, i

- očekivani kreditni gubici tokom celokupnog životnog veka sredstva – navedeni kreditni gubicisu posledica mogućih događaja nenaplativnosti tokom celog očekivanog života finansijskoginstrumenta.

Procena očekivanih gubitaka tokom celokupnog životnog veka sredstva primenjuje se ukoliko jekreditni rizik finansijskog sredstva na dan izveštavanja značajno povećan u odnosu na incijalni datumpriznavanja tog sredstva, dok se u suprotnom procenjuju očekivani kreditni gubici u narednih dvanaestmeseci. Banka može da odredi da kreditni rizik finansijskog sredstva nije značajno povećan, ukolikona dan izveštavanja sredstvo ima nizak kreditni rizik. Ipak, vrednovanje životnih očekivanih gubitakase uvek primenjuje za potraživanja i ugovorna sredstva bez komponente finansiranja; Banka može daodluči da primenjuje ovu politiku takođe i za potraživanja i ugovorna sredstva sa značajnomkomponentom finansiranja.

Banka smatra da će se gubici od obezvređenja verovatno povećati i biti više promenljiviji u slučajusredstava koji su opsegu MSFI 9 modela obezvređenja. Banka će sprovesti procenu uticaja zahtevaMSFI 9 čim finalizuje razvoj modela obezvređenja.

Klasifikacija – finansijske obaveze

MSFI 9 najvećim delom zadržava postojeće zahteve MRS 39 u pogledu klasifikacije finansijskihobaveza. Međutim, dok se u skladu sa MRS 39 promene fer vrednosti obaveza koje su naznačene kaoFVTPL priznaju u bilansu uspeha, MSFI 9 zahteva da se promene fer vrednosti priznaju na sledećinačin:

- deo promene u fer vrednosti nastale iz sopstvenog kreditnog rizika društva, knjiži u izveštaju oukupnom ostalom finansijskom rezultatu, a ne u bilansu uspeha, i

- preostali iznos promene fer vrednosti prikazuje se u okviru bilansa uspeha.

Banka nema naznačene finansijske obaveze kao FVTPL i nema nameru da to učini. Preliminarnaprocena ne ukazuje da bi postojali materijalni efekti zahteva MSFI 9 u pogledu klasifikacije finansijskihobaveza, ako bi se primenili na dan 31. decembra 2016. godine.

Obelodanjivanja

MSFI 9 će zahtevati nova, proširena obelodanjivanja, posebno u oblasti računovodstva hedžinga,kreditnih rizika I očekivanih gubitaka. Preliminarna procena Banke uključuje takođe i analizu kojom bise utvrdila odstupanja zahteva za novim podacima u odnosu na postojeće procese i Banka planira daimplementira promene u sistemu i kontrolama, a koje su neophodne kako bi se zahtevani podaciobezbedili.



15




Prva primena MSFI 9

Promene u računovodstvenim politikama koje proizilaze iz primene MSFI 9 će u opštem slučaju bitiprimenjene retrospektivno, sa sledećim dozvoljenim izuzetkom. Banka planira da iskoristi prilikuizuzeća kojim se dozvoljava da ne koriguje uporedne podatke za prethodne godine po osnovu promenakoje se odnose na klasifikaciju i vrednovanje kao i obezvređenje. Razlike u knjigovodstvenimvrednostima finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje proističu iz primene MSFI 9 ćegeneralno biti prizante u okviru kapitala, na dan 1. januara 2018. godine.

Uticaj primene MSFI 9 na finansijske izveštaje Banke u 2018. godini nije poznat i ne može se pouzdanoproceniti budući da će zavisiti od finansijskih izveštaja kao i ekonomskih uslova za tu godinu, kao iračunovodstvenih procena koje će doneti u budućnosti. Novi standard će zahtevati da Banka revidiraračunovodstvene procese i interne kontrole koje se odnose na izveštavanje o finansijskiminstrumentima, a navedene izmene još uvek nisu sprovedene. Sberbank grupa procenjuje efekatprimene MSFI 9 na kapital grupe, kao i na svaku banku pojedinačno u grupaciji. Sberbank grupa jeizvršila izbor vendor za nabavku centralizovanog softvera za obračun MSFI 9 na nivou grupe.

Trenutno, u toku je projekat pripreme za samu implementaciju standarda. Implementacija MSFI 9započeta je u januaru 2017. godine. Tokom 2017. godine, Banka će izvršiti potrebne izmene iprilagođavanja u cilju stvaranja uslova za primenu ovog standarda. Metodologija za obračun ispravkevrednosti po MSFI 9 će biti završena u prvoj polovini 2017. godine.

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima

Standard je primenjiv počev od ili posle 1. januara 2018. godine. MSFI 15 uspostavlja model odpet koraka koji će se primenjivati na prihode iz ugovora sa kupcima (uz ograničen brojizuzetaka), nezavisno od vrste prihoda ili industrije. Zahtevi standarda će se takođe primenjivatina priznavanje i merenje dobitaka i gubitaka od prodaje neke nefinansijske imovine, koja nijeposledica uobičajenih aktivnosti Banke (npr. prodaja stalne materijalne ili nematerijalneimovine). Standard zahteva detaljna obelodanjivanja, uključujući razvrstavanje ukupnih prihoda,informacije o činidbenim obavezama iz ugovora, promene u stanju imovine i obaveza po osnovuugovora između perioda, kao i ključne procene. Ne očekuje se da će zahtevi ovog standardaimati značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima (pojašnjenja)

Pojašnjenja standarda će se primenjivati počev od ili posle 1. januara 2018. godine, uzdozvoljenu raniju primenu. Cilj je pojašnjenje namere koju je Odbor za međunarodneračunovodstvene standarde imao pri definisanju zahteva MSFI 15 Prihodi iz ugovora sakupcima, posebno u delu koji se odnosi na računovodstveno obuhvatanje identifikovanihčinidbenih obaveza, pojašnjavajući princip „pojedinačne identifikacije“, principal-agent problem(procena da li je Društvo principal ili agent), kao i primenu kontrolnog pristupa i licenciranja,obezbeđujući dodatne smernice za računovodstveni tretman intelektualne svojine i autorskihprava. Pojašnjenja takođe obezbeđuju dodatne praktične savete za Banke koja će primenjivatiMSFI 15 potpuno retrospektivno, ili koja će izabrati primenu modifikovanog retrospektivnogpristupa. Ne očekuje se da će zahtevi ovog standarda imati značajan uticaj na finansijskeizveštaje Banke.



16



· MSFI 16 Lizing

Standard je primenljiv počev od ili posle 1. januara 2019. godine. MSFI 16 definiše početnopriznavanje, odmeravanje i obelodanjivanje lizinga za obe strane u ugovoru, odnosno za kupca(„zajmoprimca“) i za dobavljača („zajmodavca“). Novi standard zahteva da zajmoprimac priznavećinu zajmova u svojim finansijskim izveštajima. Zajmodavci će imati jedan računovodstvenimodel za sve vrste lizinga, uz pojedine izuzetke. Računovodstvo zajmodavca ostaje suštinskinepromenjeno. Rukovodstvo Banke je u procesu utvrđivanja efekata koje će primena ovogstandarda imati na finansijske izveštaje Banke.

· MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete: Prodajaaktive između investitora i zavisnog preduzeća (Izmena)

Izmene i dopune ukazuje na poznato neslaganje između zahteva u MSFI 10 i onih u MRS 28,vezanih za prodaju ili unošenje aktive između investitora i njegovih zavisnih preduzeća izajedničkih poduhvata. Rezultat dopuna odnosi se na to da je ukupan gubitak ili dobitak priznatkada transakcija tangira biznis, bez obzira da li je reč o zavisnom društvu ili ne. Delimičandobitak ili gubitak je priznat kada transakcija tangira aktivu koja nije ključna za obavljanjebiznisa, čak i kada je ova aktiva deo zavisnog preduzeća. U decembru 2015. godine, Odbor zameđunarodne računovodstvene standarde odložio je datum primene ovog standarda čekajućiishod istraživanja vezano za metod učešća. Ne očekuje se da će izmene ovog standarda imatiuticaj na finansijske izveštaje Banke.

· MRS 12 Porez na dobit (Izmena): Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovanegubitke

Izmene su primenljive počev od ili posle 1. januara 2017. godine, sa mogućnošću ranijeg početkaprimene. Cilj ovih izmena i dopuna je da pojasni obračun za odložena poreska sredstva zanerealizovane gubitke, kako bi se odgovorilo na različitu primenu MRS 12 u praksi. Konkretniproblemi za koje postoje različita rešenja u praksi se odnose na slučajeve kada se javlja odbitnaprivremena razlika nakon pada fer vrednosti, zatim na nadoknadu sredstva višoj od njegoveknjigovodstvene vrednosti, na verovatnu buduću oporezivu dobit i na kombinovanu procenunaspram pojedinačne procene. Ne očekuje se da će izmene ovog standarda imati uticaj nafinansijske izveštaje Banke.

· MRS 7 Izveštaj o novčanim tokovima (Izmena): Obelodanjivanje

Standard je primenjiv počev od ili posle 1. januara 2017. godine, sa mogućnošću ranijeg početkaprimene. Cilj ove izmene i dopune je da omogući korisnicima finansijskih izveštaja da procenepromene u obavezama proizašlim iz aktivnosti finansiranja, uključujući promene koje proizilazekako iz novčanih, tako i iz nenovčanih promena. Dopuna definiše da je jedini način da se ispunizahtev za obelodanjivanjem tabelarni prikaz početnog i krajnjeg stanja u bilansu stanja zaobaveze koje proističu iz aktivnosti finansiranja, uključujući promene u novčanim tokovima izaktivnosti finansiranja, promene koje proizilaze iz sticanja kontrole i prodaje udela ili učešća,efekat promene deviznog kursa, promena fer vrednosti i druge promena. Ne očekuje se da ćeizmene ovog standarda imati uticaj na finansijske izveštaje Banke.



17



· MSFI 2: Klasifikacija i vrednovanje transakcija plaćanja akcijama (Izmena)

Izmena i dopune standarda su primenjive za period počev od ili posle 1. januara 2018. godine,sa mogućnošću ranijeg početka primene. Izmene standarda se odnose na zahteveračunovodstvenog prikazivanja efekata ispunjavanja i neispunjavanja uslova sticanja kodvrednovanja transakcija akcijama zasnovane na gotovini, kod transakcija plaćanja akcijama sakarakteristikama neto poravnanja prilikom obračuna obaveze poreza po odbitku i kod izmeneodredbi i uslova plaćanja akcijama, koje menjaju klasifikaciju transakcije od zasnovane nagotovini to transakcija plaćanja akcijama zasnovane na kapitalu. Ne očekuje se da će izmeneovog standarda imati uticaj na finansijske izveštaje Banke.

· MRS 40: Transfer na investicione nekretnine (Izmene)

Izmene i dopune standarda su primenjive za period počev od ili posle 1. januara 2018. godine,sa mogućnošću ranijeg početka primene. Izmene standarda ukazuju kada entitet treba da uraditransfer imovine, uključujući i imovinu u pripremi ili razvoju u, ili iz investicionih nekretnina.Izmene i dopune navode da promena upotrebe nastaje kada imovine ispuni, ili prestane daispunjava, definiciju investicione nekretnine i postoje dokazi promene upotrebe iste. Promenanamere rukovodstva u vezi sa načinom korišćenja imovine ne pruža dokaze o promeni upotrebeiste. Ne očekuje se da će izmene ovog standarda imati uticaj na finansijske izveštaje Banke.

· IFRIC tumačenje 22: Transakcije u stranoj valuti i avansno razmatranje

Tumačenje je primenjivo za period počev od ili posle 1. januara 2018. godine, sa mogućnošćuranijeg početka primene. Data interpretacija tumači računovodstvo transakcija koje obuhvatajuavansni prijem ili naplatu u stranoj valuti. Tumačenje obuhvata transakcije u stranoj valuti usituaciji kada entitet priznaje nemonetarna sredstva ili obaveze, nastale zbog avansnog prijemaili plaćanja, a pre nego što entitet prizna relevantnu imovinu, trošak ili prihod. Interpretacijanavodi da datum transakcije, za svrhu određivanja odgovarajućeg deviznog kursa, je datuminicijalnog priznavanja nemonetarnog unapred plaćenog sredstva ili obaveze za odloženeprihode. Ukoliko postoji više transakcija avansnog prijema ili plaćanja, u tim situacijama entitetmora da odredi datum transakcije za svaku transakciju avansnog prijema ili plaćanja. Ne očekujese da će izmene ovog standarda imati uticaj na finansijske izveštaje Banke.

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI 2014– 2016, koji predstavlja skup izmena i dopuna postojećih MSFI. Izmene standarda su primenjive zaperiode počev od ili posle 1. januara 2017. godine, za MSFI 12 Obelodanjivanje interesa u drugimentitetima i za periode počev od ili posle 1. januara 2018. godine za MSFI 1 Prva primenameđunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i za MRS 28 Investicije u pridružene entitete.Mogućnost ranije primene je dozvoljena za MRS 28 Investicije u pridružene entitete. . Ne očekuje seda će izmene ovog standarda imati uticaj na finansijske izveštaje Banke.

Ø MSFI 1 Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja: Dato poboljšanjebriše kratkoročna izuzeća u vezi sa obelodanjivanjima o finansijskim instrumentima, primanjazaposlenih I investicionih entiteta, primenljivih kod prve primene standarda.

Ø MRS 28 Investicije u pridružene entitete: Izmene pojašnjavaju da primena fer vrednovanja krozbilans uspeha investicije u pridružene entitete od strane organizacija ulagačkog kapitala, ilidrugog kvalifikovanog entiteta, je dostupna za svaku investiciju u pridružene entitete napojedinačnog investicionoj osnovi, nakon inicijalnog priznavanja.

Ø MSFI 12 Obelodanjivanje interesa u drugim entitetima: Izmene pojašnjavaju da zahtevi MSFI12 kod obelodanjivanja, osim onih koji su prikazani u sumarnim finansijskim informacijama kodpridruženog entiteta, učešća u drugom entitetu ili zajedničkom poduhvatu, primenjuju zapridružene entitete, učešća u drugim entitetima ili zajedničkim poduhvatima koji su klasifikovanikao namenjeni za prodaju, namenjeni distribuciji ili za otuđenje u skladu sa MSFI 5.



18

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljihmogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava iobaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskihizveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanjafinansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene ipretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansuuspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku narednefinansijske godine.

(a) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskogsredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupafinansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postojiobjektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnogpriznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokovefinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja vrednosti kredita, Banka vrši pregled kreditnogportfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.

U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Bankaprosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućimnovčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnimkreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljnepromene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalneokolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnihperioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenjuvrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanihtokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanihtokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenihgubitaka.

(b) Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata

Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja sebazira na kotiranim tržišnim cenama ponude ili tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionihtroškova. Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određujekorišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti,poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepenrasuđivanja u proceni “fer“ vrednosti. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datummerenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnikevrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.



19

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (nastavak)

(c) Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva naprethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenamana koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog vekatrajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajnepromene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Promena u navedenim pretpostavkama može imati uticaj na finansijski položaj Banke, kao i narezultate njenog poslovanja.

(d) Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalnaulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno,nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko jenadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano,postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokovagotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmetrazmatranja.

(e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja iodnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja serešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoćunegativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključujuobaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikacijupotencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodnoiskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos možepouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbognovih događaja ili dobijanja novih informacija.

Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju,osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

(f) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnogodnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penzijunakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procenauključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih.Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.



20

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2016.godinu navedene su dalje u tekstu.

4.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamate

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijskeinstrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnojstopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji seodnose na taj finansijski instrument, ali ne i budući kreditni gubici.

Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednostfinansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamataalociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se diskontuju budući novčanitokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu neto knjigovodstvenu vrednost.

Banka priznavanje prihoda od kamate na obezvređene plasmane (unwinding) u toku izveštajnogperioda vrši primenom efektivne kamatne stope na neto vrednost obezvređenog pojedinačnoznačajnog potraživanja kod kojeg je prestao obračun ugovorene redovne i zatezne kamate.

4.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija

Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Bankapruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u tri kategorije:

(i) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu

Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda.

(ii) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla

Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju poštose ispune odgovarajući kriterijumi.

(iii) Prihod od naknada koje su sastavni deo povezanog finansijskog instrumenta

Naknade koje Banka smatra sastavnim delom povezanog finansijkog instrumenta uključuju: naknaduza obradu kredita i ostale naknade vezane za kredite. Ove naknade (zajedno sa dodatnim troškovima)čini integralni deo povezanog finansijkog instrumenta i priznaju se kao prihod od kamate krozprilagođavanje efektivne kamatne stope.

4.3. Preračunavanje deviznih iznosa

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu Narodne bankeSrbije, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjemkursu Narodne banke Srbije koji je važio na taj dan.

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih ustranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teretbilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika uključujući i dobitke i gubitke kojinastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom po osnovuvezivanja otplate dinarskih kredita za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodnebanke Srbije na dan bilansa stanja.



21

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

4.4. Finansijski instrumenti

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kadase Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na“regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada jesredstvo isporučeno drugoj strani.

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija(izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilansuspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

4.4.1. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza

Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nadtim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla,napuštena ili ustupljena. Banka smatra da je prenela sredstva kada je ili prenela pravo na gotovinskeprilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene gotovine po osnovu togsredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovorao prenosu. Prenos se kvalifikuje za prestanak priznavanja kada je Banka prenela sve rizike i koristi uvezi sa sredstvom, ili nije prenela ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenelakontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu,i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolunad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Daljeangažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalneknjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala daisplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena,otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezomprema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojećeobaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanjaprvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne inove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata

Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje sufinansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednostikroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i hartije odvrednosti raspoložive za prodaju.

Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:



22


4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak)

4.5.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima iliplaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru isposobnosti da ih drži do dospeća.

Klasifikacija hartije u portfolio koji se drži do dospeća se vrši pre same kupovine hartije odnosnonamera posedovanja hartije se mora definisati pre efektivne trgovine.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se poamortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravkevrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajućiu obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatnestope, u toku perioda dospeća.

Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganjau hartije od vrednosti koje se drže do dospeća.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartijaod vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednostiulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopiulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisa plasmana.

Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekogdogađaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodnopriznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha.

4.5.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i onakoja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u podkategorijusredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje iliponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili suderivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti.

4.5.2.1 Dobici na prvi dan

Kada se cena transakcije na neaktivnom tržištu razlikuje od fer vrednosti na osnovu ostalih uporedivihtržišnih transakcija u okviru istog instrumenta ili baziranih na tehnikama procenjivanja čiji varijabilniparametri obuhvataju samo podatke raspoložive na uporedivim tržištima, Banka odmah priznajerazliku između cene transakcije i fer vrednosti (dobitak na prvi dan) u bilansu uspeha.

Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednostiiskazuju se u bilansu uspeha.

Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate.



23



4.5.2.1. Finansijski derivati

Finansijski derivati obuhvataju valutne forward i swap transakcije. Finansijski derivati se evidentirajupo fer vrednosti.

Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom različitihtehnika procene, uključujući diskontovanje novčanih tokova. Finansijski derivati se računovodstvenoprikazuju u okviru aktive ukoliko je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno u okviru pasive ukoliko jenjihova fer vrednost negativna.

Promene u fer vrednosti finansijskih derivata iskazuju se u bilansu uspeha, u okviru prihoda ili na teretrashoda perioda na koji se odnose.

4.5.3. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačenakao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja sedrže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazujuu bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji nameradržanja u neodređenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potrebe za likvidnošću iliusled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena.

Utvrđivanje fer (poštene) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje ne postoji tržišna cenazahteva korišćenje različitih modela i tehnika. Kod finansijskih instrumenata koji imaju manji obimtrgovine i čije tržišne cene su samim tim manje transparentne, utvrđivanje fer vrednosti jesubjektivnije, odnosno zahteva veći stepen korišćenja procene u zavisnosti od likvidnostiinstrumenata, koncentracije rizika, nesigurnosti na tržištu, pretpostavki u vezi sa cenama i ostalihfaktora koji utiču na konkretan finansijski instrument. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskihzapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivnotržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskihtokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko zaodređenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenuteročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospećehartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnustopu (Belibor).

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju priznaju se u izveštaju o ostalomrezultatu i prikazuju se u okviru revalorizacionih rezervi u okviru kapitala, dok se hartija od vrednostine proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada sehartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcijefer vrednosti prikazane u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizikada plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni,Banka vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se obračunavaju i pripisujumesečno i priznaju u bilansu uspeha.

U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovida li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijskasredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravkepredstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fervrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha.



24



4.5.4. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisukotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Bankeevidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmanise inicijalno priznaju po fer vrednosti.

Nakon početnog vrednovanja, krediti i potraživanja su iskazani po amortizovanoj vrednostikorišćenjem metode efektivne kamatne stope.

Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EURi CHF preračunati su po kursu strane valute na dan bilansa stanja u skladu sa konkretnim ugovoromza svaki kredit.

4.6. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke

4.6.1. Ispravka vrednosti nenaplativih kredita i potraživanja

Finansijskom sredstvu je umanjena vrednost ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi o umanjenjuvrednosti kao rezultat jednog ili više događaja koji su se dogodili nakon inicijalnog priznavanjasredstva („događaj gubitka“) i taj događaj gubitka (ili događaji) ima uticaj na procenjene budućenovčane tokove koji mogu pouzdano da se procene. Pod objektivnim dokazima podrazumevaju sepodaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstavanakon njihovog inicijalnog priznavanja. Banka procenjuje na datum svakog bilansa stanja da li postojeobjektivni dokazi da je umanjena vrednost finansijskih sredstava.

U skladu sa internom politikom, Banka obračunava ispravku vrednosti potraživanja po osnovu kreditai plasmana odobrenih bankama i komitentima, kao razliku između potraživanja po osnovu glavniceplasmana odnosno finansijskog sredstva, kamate, naknade i ostalih plasmana koje je iskazala u svojimevidencijama i iznosa potraživanja koji se može naplatiti, obračunatog kao sadašnja vrednostočekivanih novčanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope. Razlika izmeđuiskazanih potraživanja i naplativih potraživanja finansijskog sredstva knjiži se na teret bilansa uspehau periodu nastanka.

Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkamadefinisan je internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja zagubitke po vanbilansnim stavkama (Napomena 5).

Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka nadležnog organa Banke u slučaju kada nemarealne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate po kreditima i ostalimpotraživanjima aktivirani. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši i na osnovu odluka suda, poravnanjazainteresovanih strana i slično.



25


4.6. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke(nastavak)

4.6.2. Potrebna rezerva za procenjene gubitke

Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnihstavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive ivanbilansnih stavki banke.

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se ukategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja odjednog dužnika procenjuje se na osnovu njegovog finansijskog položaja, broja dana docnje uizmirivanju obaveza tog dužnika prema banci, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije,potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%),V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje potrebnerezerve za procenjene gubitke korišćenjem procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne bankeSrbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnihperformansi dužnika i instrumenata obezbeđenja plasmana.

Inicijalna klasifikacija klijenata se vrši na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, dosadašnje urednostiu izmirivanju obaveza i u specifičnim slučajevima na osnovu procene rentabilnosti ulaganja,adekvatnosti tokova gotovine i procene budućih tokova gotovine. Inicijalna klasifikacija klijentapodrazumeva dodelu jedne od pet standardnih kategorija. Konačna klasifikacija potraživanja određujese uzimajući u obzir docnju u naplati potraživanja, kao i adekvatnost sredstava obezbeđenjapotraživanja, a u skladu sa uslovima definisanim u Odluci.

Obračunata potrebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktivei rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikomBanke obelodanjenom u Napomeni 5 iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10a).

Sve pozitivne razlike će predstavljati potrebnu rezervu za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi ivanbilansnim stavkama i biti odbitna stavka od kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitalabanke. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svihrizika kojima je Banka izložena i da se pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije ispod12%.

4.7. Učešća u kapitalu

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za kojesu ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnojvrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

4.8. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima sepodrazumevaju gotovina u dinarima - na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kodposlovnih banaka, gotovina u stranoj valuti - na redovnim računima banke, kao i gotovina i efektivnistrani novac u blagajni, gotovina i efektivni strani novac u trezoru i ostala sredstva u dinarima i stranojvaluti kojima Banka raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznosegotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti.



26


4.9 „Reverzni“ repo poslovi

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određenidan u budućnosti nisu priznate u bilansu stanja.

Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlikaizmeđu kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospevatokom trajanja ugovora.

4.10. Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja

Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti,umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu akumulirane amortizacije i eventualnih gubitaka odobezvređenja. Rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima je prikazana nematerijalna imaterijalna imovina Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiviznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja.

Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvoprikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Gubitak poosnovu obezvređenja vrednosti imovine priznaje se kao rashod tekućeg perioda i iskazuje se u okviruostalih poslovnih rashoda. Ako naknadno dođe do situacije da gubitak zbog obezvređenja priznat uranijim godinama ne postoji ili se smanjio, vrednost sredstva se povećava do revidirane procene onjegovoj nadoknadivoj vrednosti, ali tako da povećana vrednost po kojoj se sredstvo vodi ne bude većaod vrednosti po kojoj bi se sredstvo vodilo da nije bio u prethodnim godinama priznat utvrđeni gubitakzbog obezbeđenja sredstva.

Amortizacija je ravnomerno obračunata na nabavnu vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnihulaganja, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu utoku njihovog korisnog veka trajanja:

Kompjuterska oprema 20% - 33,3%Nameštaj 10% - 20%Motorna vozila 20%Ostala oprema 5% - 33,3%Nematerijalna ulaganja 10% - 33,3%

Nematerijalna ulaganja obuhvataju naknadno kupljene softvere i ulaganja u licence.

Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu amortizuju se u skladu sa periodom trajanja zakupa, a shodnougovoru o zakupu.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se nateret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih prihoda ili ostalih rashoda.

Obračun amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja počinje od trenutka kada sesredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku.

Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava smatraju se kao promene uračunovodstvenim procenama.



27


4.10. Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja (nastavak)

Operativni i finansijski lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca,odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Sva plaćanja tokom godine poosnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha, ravnomerno u trenutkunjihovog nastanka, a u periodu trajanja lizinga.

Banka ima plaćanja po osnovu operativnog lizinga i to po osnovu plaćanja zakupnine sa pripadajućimporezima.

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništvanad predmetom lizinga, se kapitalizuje na početku lizinga po nižoj od fer vrednosti predmeta lizinga ilisadašnje vrednosti minimalnih plaćanja lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava saodgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

Banka nema ugovorene obaveze po osnovu finansijskog lizinga.

4.11. Porez na dobitak

a) Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezuna dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnihakontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreskaosnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje seporeskim bilansom Banke. Poreska osnovica predstavlja iznos dobitka pre oporezivanja po odbitkuefekata usklađivanja prihoda i rashoda, u skladu sa poreskim propisima Republike Srbije.

Obveznici koji su do 2015. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbijestekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33%obračunatog poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit izbudućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina, tj. do iznosa prenetog poreskog kredita.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kaoosnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućegperioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od5 godina.



28


4.11. Porez na dobitak (nastavak)

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremenerazlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajimai njihove vrednosti za svrhe oporezivanja.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odloženeporeske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakcijikoja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti naoporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćemu zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanjaprivremene razlike može kontrolisati i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta udoglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznoseprenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanihbudućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeniporeski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreskasredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza utransakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenudobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnimpreduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstvapriznaju samo do mere do koje je verovatno da će privremene razlike biti ukinute u doglednojbudućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlikemogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum iumanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitakadovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti.Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju domere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da seodložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teretostalog rezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist ostalog rezultata.



29


4.12. Naknade zaposlenima

(а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinoseraznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenihi na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka imazakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihovračun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije uobavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda RepublikeSrbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentirajuse kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarnenagrade

U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu da isplati zaposlenima otpremninu pri odlasku upenziju, u visini dve prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćenaotpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici premaposlednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to zazaposlenog povoljnije.

Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada isa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskihtokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava.

Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kadanastanu, s tim što se aktuarski dobici i gubici po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju priznajuu okviru izveštaja o ostalom rezultatu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućemperiodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosukumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednomperiodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momentakada se odsustvo iskoristi.

4.13. Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zaradena teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštimpropisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda.



30

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA

5.1. Uvod

Banka je uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima koji joj omogućava daupravlja rizicima kojima je izložena srazmerno prirodi, obimu i složenosti poslovanja. Banka jeuspostavila efikasan i efektivan proces upravljanja rizicima.

Aktivnosti koje Banka sprovodi u cilju upravljanja rizicima su sledeće:

· Identifikovanje svih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju,· Merenje, odnosno procena rizika koji mogu imati uticaj na tekući i/ili budući finansijski rezultat,

regulatorni kapital i raspoloživi interni kapital Banke. U procesu kvantifikacije rizika posebnapažnja se poklanja poređenju postojećeg nivoa rizika sa očekivanim, neočekivanim,projektovanim i nivoima rizika koji su rezultat stres testa. Sve odluke se donose uzimajući uobzir ne samo moguće prinose, nego i mogući uticaj rizika,

· Upravljanje rizicima tako što se preduzimaju određene mere za ublažavanje rizika,· Kontinuirano upravljanje i praćenje rizika kojima Banka jeste ili može biti izložena u svom

poslovanju.

Banka je u svom poslovanju najviše izložena sledećim vrstama rizika:

· Kreditnom riziku,· Tržišnom riziku,· Operativnom riziku i· Riziku likvidnosti.

Strategija i politike upravljanja rizicima predstavlja sveobuhvatan opšti dokument kojim se uređujeoblast upravljanja rizicima u Banci. Ovaj dokument ima za cilj da uspostavi opšti okvir za predostrožnoi kontinuirano upravljanje svim rizicima kojima Banka u svom poslovanju može biti izložena. U ciljuefikasnijeg upravljanja rizicima, na operativnom nivou Banka je razvila posebne politike zaidentifikovanje i upravljanje kreditnim, tržišnim, operativnim rizicima i rizikom likvidnosti. Strategija ipolitike upravljanja rizicima se redovno razmatra i revidira od strane zaposlenih u odeljenjima u oblastiupravljanja rizicima, svako u svom delokrugu odgovornosti, a najmanje jednom godišnje. Sve promenekoje su izvršene u ovom dokumentu su predmet odobravanja od strane Izvršnog odbora i Upravnogodbora Banke.

U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela:

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje Strategije i politika upravljanja rizicima. Svoje odluke donose na osnovu predloga Odboraza upravljanje rizicima, Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i drugih relevantnih organa/tela iorganizacionih delova Banke.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima predstavlja podršku Izvršnom odboru u definisanju pravila za upravljanjepojedinim rizicima i u vršenju kontrole nad upravljanjem rizicima kojima je Banka izložena. Odbor zaupravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokacijukapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi saupravljanjem rizicima. Osnovna funkcija ovog odbora je kontrola rizika i kontrola nivoa kapitala uskladu sa ICAAP metodologijom. Odbor se sastaje mesečno.



31

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

5.1. Uvod (nastavak)

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) pruža podršku Izvršnom odboru Banke u definisanjuodgovarajuće strukture aktive i pasive, kao i u donošenju odluka o upravljanju tržišnim rizicima ubankarskoj knjizi. ALCO takođe ima izvršnu ulogu u upravljanju kapitalom, praćenju adekvatnostikapitala i praćenju nivoa internog kapitala. Odbor se sastaje mesečno.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politika i procedura upravljanja rizikomBanke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočavaBanka. U cilju obavljanja ove funkcije Odboru za reviziju na raspolaganju stoji Služba interne revizije.Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultatiiste se dostavljaju Odboru za reviziju, koji izveštava Upravni odbor Banke.

Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Organizacija funkcije upravljanja rizicima predstavlja homogenu strukturu zajedno sa ulogama iodgovornostima zaposlenih u oblasti upravljanja rizicima. Sve aktivnosti odeljenja za upravljanjerizicima dokumentovane su u odgovarajućim politikama, procedurama i uputstvima. Definisanjemsklonosti ka rizicima Banka određuje svoju spremnost za preuzimanje rizika, a kroz utvrđivanjerizičnog profila Banke definiše se ciljna struktura rizika kojima je Banka izložena. Samim tim, praćenjei kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju nivoa/limita koji su određeni željenimrizičnim profilom Banke. Nivoi/limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao inivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoaizloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika kojima je Banka izloženau obavljanju poslovnih aktivnosti.

Banka je implementirala zahteve regulative Narodne banke Srbije (Odluka o upravljanju rizicima iOdluka o adekvatnosti kapitala), zasnovane na Basel II standardima, u svoje poslovanje. Banka seopredelila za primenu standardizovanog pristupa za izračunavanje kapitalnih zahteva i adekvatnostikapitala. Banka je uspostavila osnovne procese u implementaciji procesa interne proceneadekvatnosti kapitala (Internal Capital Adequacy Assessment Process) koji su definisani drugimstubom Bazel II regulative. Procesi su razvijeni u skladu sa pravilima koje definišu procedure istandardi Sberbank Europe grupe. Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima je odgovorno zauvođenje Basel II standarda kako u domenu upravljanja kreditnim rizikom, tako i u domenu upravljanjatržišnim i operativnim rizikom. Upravni i Izvršni odbor se redovno obaveštavaju o rezultatimaposlovanja Banke u skladu sa propisanim indikatorima rizika.

Upravljanje rizicima se ne zasniva samo na sagledavanju svih rizika kojima je Banka izložena u svomposlovanju, već i na poređenju kvantifikovanih rizika sa raspoloživim kapitalom. Rizici Banke se merekorišćenjem metoda procene mogućih gubitaka u normalnom, ali i u izuzetno nepovoljnomekonomskom okruženju. Procene mogućih gubitaka usled realizacije rizika dobijaju se na osnovustatističkih modela koji koriste pretpostavke i verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka,prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Takođe, za upravljanje pojedinimrizicima Banka koristi metod scenario analize realizacije ekstremno nepovoljnih malo verovatnihdogađaja.

U cilju uspešne primene izmena relevantnih zakonskih i podzakonskih propisa Banka kontinuiranorazvija, ažurira i usvaja politike, procedure i uputstva za upravljanje svim vrstama rizika kako biodgovorila zahtevima regulative.



32


5.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usledneizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva postavljanjeprihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđuje minimiziranje potencijalnih gubitaka kojimogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom.

Poslovna politika Banke zahteva i predviđa maksimalnu zaštitu Banke od izloženosti kreditnom riziku,kao najznačajnijem riziku u bankarskom poslovanju. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivimokvirima za Banku obezbeđeno je kroz uspostavljanje okvira za upravljanje kreditnim rizikom.

Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanjakreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Osnove za upravljanje kreditnimrizikom su strategije, politike i procedure Banke kao i važeća zakonska regulativa Narodne bankeSrbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanjarizicima, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve ipostavljaju određena ograničenja u poslovanju.

Odeljenja resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju sledeća interna akta koja opisuju procesupravljanja kreditnim rizikom:

- Politike upravljanja kreditnim rizikom u segmentu stanovništva i kreditnim rizikom u segmentuprivrede,

- Politika za upravljanje i praćenje rizika koncentracije,- Metodologija za izračunavanje internog kreditnog rejtinga,- Metodologija za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama,- Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika,- Metodologija za obračun rezerve za procenjene gubitke,- Smernica za vrednovanje kolaterala, upravljanje kolateralima i maksimalne faktore kolaterala,- Procedura za re-evaluaciju kolaterala,- Procedura za praćenje kredita u kašnjenju,- Priručnik za kreditiranje stanovništva,- Priručnik za korporativno kreditiranje i dr.

Banka upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem adekvatnih procesa za utvrđivanje minimalnekreditne sposobnosti dužnika prilikom odobrenja plasmana, kao redovnim praćenje iste za sve vremetrajanja ugovornog odnosa, definisanjem različitih nivoa odlučivanja prilikom odobrenja plasmana (kojiodražavaju znanje i iskustvo zaposlenih) kao i uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika kojije voljna da prihvati na nivou pojedinačnih dužnika, grupa povezanih lica i sektora, kao i kroz praćenjeizloženosti tim rizicima. Takođe, banka ima uspostavljen proces redovne reprocene kreditnesposobnosti klijenta. Proces praćenja kvaliteta portfolia omogućava Banci da proceni potencijalnegubitke do kojih bi moglo doći ukoliko bi se realizovali rizici kojima je izložena i da preduzme korektivnemere. Banka procenu kreditnog rizika uzima u obzir prilikom utvrđivanja iznosa ispravke vrednostibilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Banka je uredila proces redovnogi jasnog dokumentovanja procene kreditnog rizika.



33


5.2. Kreditni rizik (nastavak)

Odeljenja resora za upravljanje rizicima su odgovorna za sprovođenje strategije, politika i proceduraza upravljanje kreditnim rizikom, razvoj metodologija u oblasti merenja i upravljanja kreditnim rizikom,kao i za operativno kreditiranje. U okviru Resora za upravljanje rizicima sledećih pet organizacionihjedinica su zadužene za upravljanje kreditnim rizikom:

· Sektor za procenu kreditnog rizika koji je odgovoran za ocenu kreditnih plasmana kakokorporativnim klijentima tako i klijentima iz sektora poslovanja sa stanovništvom,

· Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva odgovorno je za metodologijui obračun ispravke vrednosti plasmana za segment stanovništva i izveštaje o portfoliju banke usegmentu stanovništva po raznim kriterijumima, kao i razvoj i implementaciju politika i procedurarelevantnih za upravljanje kreditnim rizicima u segmentu stanovništva,

· Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede odgovorno je za metodologiju iobračun ispravke vrednosti plasmana za segment privrede i izveštaje o portfoliju banke usegmentu privrede po raznim kriterijumima, kao i razvoj i implementaciju politika i procedurarelevantnih za upravljanje kreditnim rizicima u segmentu privrede,

· Odeljenja za analizu kolaterala odgovorno je za ponovnu procenu i analizu kretanja vrednostikolaterala

· Sektor za restukturiranje i naplatu problematičnih plasmana koji obuhvata sledeća odeljenja:

o Odeljenje za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana u sektoru privrede:odgovorno da se problematičnom klijentu iz sektora privrede omogući otplata postojećihplasmana pod redefinisanim uslovima kako bi nakon restrukturiranja dužnik nastavio saredovnom otplatom plasmana.

o Odeljenje za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana u sektoru stanovništva:odgovorno da se problematičnom klijentu iz sektora stanovništva omogući otplata postojećihplasmana pod redefinisanim uslovima kako bi nakon restrukturiranja dužnik nastavio saredovnom otplatom plasmana.

o Odeljenje za ranu identifikaciju problematičnih plasmana u sektoru privrede: odgovorno zarano prepoznavanje problematičnih plasmana u sektoru privrede, a u skladu sa internimprocedurama

· Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima koje je odgovorno za metodologiju i obračun rezerviza procenjene gubitke, obračun rizikom ponderisane aktive i kapaciteta za pokriće rizika, razvoj iimplementaciju politika i procedura relevantnih za integrisano upravljanje rizicima. Takođe, uokrviru odeljenja za integrisano upravljanje rizicima, postoje i Grupe za upravljanje tržišnimrizicima i upravljanje operativnim rizicima, koje upravljaju rizicima u okviru svojih domena.

Banka blagovremeno preduzima mere radi smanjenja kreditnog rizika i u slučaju pogoršanjafinansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika ili pružaoca kreditne zaštite.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Banke prema jednom ili određenojgrupi dužnika. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj dužnika pripada istojsektorskoj delatnosti, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike štomože biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim,političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se ostvario i održao sigurnijikreditni portfolio i da bi se minimizirao rizik koncentracije, Banka ustanovljava maksimalne nivoeizloženosti i kreditnih limita propisanih regulativom ili internim aktima, kao i redovnim praćenjempoštovanja ustanovljenih limita. Limiti izloženosti prema sektorima i zemljama definisani su Politikomza upravljanje i praćenje rizika koncentracije.



34



(a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Pregled izloženosti kreditnom riziku, prikazan u bruto iznosu, bez uzimanja u obzir sredstavaobezbeđenja na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine prikazan je u narednojtabeli:

U hiljadama dinara31.12.2016. 31.12.2015.

Izloženost kreditnom riziku po bilansnim stavkama:Sredstva kod Centralne banke 14.329.237 14.735.820Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 37.449 17.726Finanansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14.750.164 12.262.823Krediti i plasmani klijentima 80.152.576 77.413.540Finansijske institucije 4.120.511 7.364.798Ostala bilansna aktiva 420.715 596.592

Ukupno 113.810.652 112.391.299

Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama:Garancije 13.836.393 14.170.225Akreditivi 1.703.003 1.907.100Ostale vanbilansne stavke 25.010.288 17.832.721

Ukupno 40.549.684 33.910.046

Ukupna izloženost kreditnom riziku 154.360.336 146.301.345

Na dan 31. decembra 2016. godine napred navedeni iznosi ne uključuju bilansnu aktivu koja se neklasifikuje u bruto iznosu od RSD 4.823.271 hiljada, kao i vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju ubruto iznosu od RSD 5.023.650 hiljada.

U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti, izloženost predstavlja trenutnuizloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kaorezultat promena fer vrednosti.

Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na komitente, zemlje poreklakomitenata i sektore delatnosti.

Maksimalna kreditna izloženost Banke prema klijentu ili grupi povezanih komitenata na dan 31.decembra 2016. godine je iznosila RSD 4.210.846 hiljada (31. decembra 2015. godine: RSD4.377.255 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke, odnosno RSD 2.571.608 hiljada (31.decembra 2015. godine: RSD 42 hiljada) nakon ispravki vrednosti.



35



(a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak)

Izloženost kreditnom riziku Banke po sektorima i kategorijama izloženosti, prema načinu obezvređenja, dospelosti i vrednosti sredstava obezbeđenja sastanjem na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine u bruto i neto iznosu prikazan je u narednim tabelama:

(u hiljadama dinara)

31.12.2016. godine

Neobezvređenapotraživanja Obezvređena potraživanja

Ukupna brutopotraživanja

Akumulirane ispravkevrednosti

Ukupna netopotraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja

nije dospelo dospelo

napojedinačnoj

osnovina grupnoj

osnovi

napojedinačnoj

osnovina grupnoj

osnoviNeobezvređenih

potraživanjaObezvređenihpotraživanja

Prema sektorimaPotraživanja od stanovništva 29.891.992 159.742 1.577.350 2.275.109 33.904.193 831.665 822.609 32.249.919 12.976.702 1.818.572

Stambeni krediti 14.555.327 41.551 1.380.552 1.431.545 17.408.975 686.590 205.977 16.516.408 12.736.369 1.714.391Potrošački i gotovinski krediti 9.601.603 25.788 48.534 734.293 10.410.218 35.899 526.161 9.848.158 212.509 49.394Transakcioni i kreditne kartice 5.694.466 92.273 2.493 79.477 5.868.709 1.583 79.210 5.787.916 9.307 2.151Ostala potraživanja 40.596 130 145.771 29.794 216.291 107.593 11.261 97.437 18.517 52.636

Potraživanja od privrede 71.258.484 207.681 13.248.351 1.592.290 86.306.806 8.045.570 939.910 77.321.326 17.414.175 5.583.938

Velika preduzeća 31.733.535 91.047 2.663.781 - 34.488.363 2.367.895 193.286 31.927.182 5.346.922 206.933Mala i srednja preduzeća 27.679.981 62.974 8.728.589 425.078 36.896.622 4.621.777 248.928 32.025.917 8.908.732 4.080.923Mikro preduzeća i preduzetnici 10.989.509 45.828 998.065 430.858 12.464.260 522.657 250.751 11.690.852 2.604.433 667.001Poljoprivrednici 755.459 7.826 676.288 736.354 2.175.927 522.343 246.324 1.407.260 554.088 629.081Javna preduzeća 100.000 6 181.628 - 281.634 10.898 621 270.115 - -

Potraživanja od ostalih klijenata 34.094.325 55.012 - - 34.149.337 - 13.557 34.135.780 - -

Prema kategorijama potraživanjaNeproblematična potraživanja 135.244.801 422.435 - - 135.667.236 - 563.007 135.104.229 30.390.877 -od čega: restrukturirana 1.542.434 14.451 - - 1.556.885 - 44.496 1.512.389 1.120.844 -Problematična potraživanja - - 14.825.701 3.867.399 18.693.100 8.877.235 1.213.069 8.602.796 - 7.402.510od čega: restrukturirana - - 6.368.804 1.058.914 7.427.718 3.326.073 146.334 3.955.311 - 3.409.476

Ukupna izloženost 135.244.801 422.435 14.825.701 3.867.399 154.360.336 8.877.235 1.776.076 143.707.025 30.390.877 7.402.510



36



(a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak)(u hiljadama dinara)

31.12.2015. godine

Neobezvređenapotraživanja

Obezvređena potraživanja

Ukupna brutopotraživanja

Akumulirane ispravkevrednosti

Ukupna netopotraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja

nije dospelo dospelo

napojedinačnoj

osnovina grupnoj

osnovi

napojedinačnoj

osnovina grupnoj

osnoviNeobezvređenih

potraživanjaObezvređenihpotraživanja

Prema sektorimaPotraživanja od stanovništva 26.126.774 116.627 2.334.304 2.218.194 30.795.899 1.221.116 670.139 28.904.644 14.095.944 2.295.382

Stambeni krediti 15.776.123 43.569 2.132.167 1.509.792 19.461.651 1.094.290 212.673 18.154.688 13.831.760 2.150.135Potrošački i gotovinski krediti 6.856.245 26.084 57.482 591.840 7.531.651 36.194 383.975 7.111.482 231.929 60.420Transakcioni i kreditne kartice 3.440.234 46.356 2.426 70.696 3.559.712 1.515 63.383 3.494.814 4.192 987Ostala potraživanja 54.172 618 142.229 45.866 242.885 89.117 10.108 143.660 28.063 83.840

Potraživanja od privrede 63.598.845 191.428 15.177.967 2.138.811 81.107.051 7.804.289 881.760 72.421.002 17.172.584 9.161.650

Velika preduzeća 29.388.192 11.181 2.906.086 8 32.305.467 2.117.608 237.369 29.950.490 7.589.870 571.369Mala i srednja preduzeća 22.849.038 97.307 10.363.892 814.634 34.124.871 4.677.656 221.242 29.225.973 6.617.425 6.984.556Mikro preduzeća i preduzetnici 10.417.153 75.519 927.405 568.024 11.988.101 523.944 182.272 11.281.885 2.343.993 854.115Poljoprivrednici 813.976 7.346 660.037 756.145 2.237.504 465.848 239.986 1.531.670 621.296 751.610Javna preduzeća 130.486 75 320.547 - 451.108 19.233 891 430.984 - -

Potraživanja od ostalih klijenata 34.350.880 47.515 - - 34.398.395 - 15.622 34.382.773 - -Prema kategorijama potraživanjaNeproblematična potraživanja 124.076.499 355.570 - - 124.432.069 - 563.509 123.868.560 31.268.528 -od čega: restrukturirana 910.215 14.147 - - 924.362 - 3.133 921.229 727.845 -Problematična potraživanja - - 17.512.271 4.357.005 21.869.276 9.025.405 1.004.012 11.839.859 - 11.457.032od čega: restrukturirana - - 7.155.975 1.100.347 8.256.322 3.222.124 128.587 4.905.611 - 5.310.533

Ukupna izloženost 124.076.499 355.570 17.512.271 4.357.005 146.301.345 9.025.405 1.567.521 135.708.419 31.268.528 11.457.032



37



(a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku po granskoj i geografskoj koncentraciji u bruto iznosu na 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godinepre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, prikazana je u narednim tabelama:

(Bruto vrednost u hiljadama dinara)

31.12.2016. godine

Beogradski region Region VojvodineRegion Šumadije i Zapadne

Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije InostranstvoNeproblema-

tičnapotraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanjaPotraživanja odstanovništva 13.441.528 1.793.525 9.436.921 1.111.605 4.322.442 529.424 2.575.147 392.678 57.940 8.341 217.756 16.886

Stambeni krediti 7.239.811 1.413.425 4.825.217 829.518 1.432.104 343.689 860.009 202.817 23.163 6.178 216.573 16.471Potrošački i gotovinskikrediti 4.025.202 302.154 2.849.653 237.783 1.752.124 164.910 978.850 76.139 21.563 1.840 - -Transakcioni i kreditnekartice 2.173.807 33.026 1.755.958 27.037 1.137.156 14.537 705.421 6.632 13.214 323 1.183 415Ostala potraživanja 2.708 44.920 6.093 17.267 1.058 6.288 30.867 107.090 - - - -Potraživanja odprivrede 32.216.187 8.721.446 24.890.820 3.119.626 9.810.314 2.047.641 2.681.058 923.952 11 27.905 1.867.775 71Trgovina na veliko itrgovina na malo 9.846.635 2.984.101 6.934.669 322.693 2.163.057 268.210 987.047 60.577 1 - - -Gradjevinarstvo 7.761.053 2.454.228 2.966.886 1.469.680 1.762.414 515.600 367.469 31.769 1 - - -Preradjivačka industrija 3.980.723 1.388.276 2.841.172 631.564 4.679.205 474.049 622.732 312.194 - - - -Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 124.917 116.727 3.233.351 464.363 199.843 690.235 292.554 293.685 - - 103.717 -Rudarstvo 144.224 - 4.190.059 4.047 6.437 - 24.305 6.374 - - - -Stručne, naučne,inovacione I tehničkedelatnosti 3.375.309 311.548 366.083 63.326 89.064 15.849 13.665 81.618 2 - - -Saobraćaj i skladištenje 2.433.199 16.398 858.356 34.698 241.058 13.210 136.355 46 - 27.905 1 -Informisanje ikomunikacije 1.486.727 543.026 86.425 2.525 12.331 5 14.944 1.595 - - - -Finansijske delatnosti idelatnost osiguranja 551.113 181.639 117 - 23.485 - 2 - - - 1 -Ostalo 2.512.287 725.503 3.413.702 126.730 633.420 70.483 221.985 136.094 7 - 1.764.056 71Potraživanja od ostalihklijenata 29.779.519 - 12 - - - - - - - 4.369.806 -

Ukupna izloženost 75.437.234 10.514.971 34.327.753 4.231.231 14.132.756 2.577.065 5.256.205 1.316.630 57.951 36.246 6.455.337 16.957



38



(a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

(Bruto vrednost u hiljadama dinara)31.12.2015. godine

Beogradski region Region VojvodineRegion Šumadije i Zapadne

Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije InostranstvoNeproble-

matičnapotraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanja

Neproble-matična

potraživanja

Problema-tična

potraživanjaPotraživanja odstanovništva 12.161.594 2.126.588 8.204.205 1.124.184 3.574.099 859.200 1.990.749 417.042 46.371 7.237 266.383 18.247

Stambeni krediti 7.785.744 1.790.792 5.201.760 880.798 1.640.143 699.227 903.285 252.402 26.293 6.019 262.467 12.721Potrošački igotovinski krediti 3.035.173 255.334 1.962.481 199.796 1.251.075 139.339 621.376 48.852 12.224 831 - 5.170Transakcioni ikreditne kartice 1.339.896 29.120 1.035.521 23.917 681.708 13.700 417.695 5.642 7.854 387 3.916 356Ostala potraživanja 781 51.342 4.443 19.673 1.173 6.934 48.393 110.146 - - - -Potraživanja odprivrede 27.676.942 9.937.528 23.880.515 3.575.713 8.506.815 2.595.732 2.468.685 1.178.585 4 29.220 1.257.312 -Trgovina na veliko itrgovina na malo 8.081.346 3.203.184 5.331.372 713.384 1.350.656 596.160 987.854 53.744 1 - 2 -Gradjevinarstvo 5.811.041 2.582.015 1.459.798 1.379.725 1.752.025 532.801 76.783 150.470 1 - - -Preradjivackaindustrija 3.174.182 1.835.240 4.096.975 611.498 4.168.768 674.048 703.369 451.575 - - 244.315 -Poljoprivreda,sumarstvo i ribarstvo 358.022 127.126 2.872.773 486.980 265.216 697.493 365.045 304.360 - - 102.166 -Rudarstvo 15.653 - 3.451.231 3.972 5.996 - 16.420 6.280 - - 1 -Strucne, naucne,inovacione I tehnickedelatnosti 3.368.770 301.122 374.263 50.068 77.960 15.431 5.865 79.164 2 - - -Saobracaj iskladistenje 1.582.591 16.158 838.501 21.345 298.087 13.687 78.664 43 - 29.220 1 -Informisanje ikomunikacije 3.168.393 532.190 62.702 2.473 16.212 4 20.753 1.563 - - - -Finansijske delatnostii delatnost osiguranja 650.783 320.559 532 - 23.095 - - - - - - -Ostalo 1.466.161 1.019.934 5.392.368 306.268 548.800 66.108 213.932 131.386 - - 910.827 -Potrazivanja od

ostalih klijenata 27.040.338 - 9 - - - - - - - 7.358.048 -

Ukupna izloženost 66.878.874 12.064.116 32.084.729 4.699.897 12.080.914 3.454.932 4.459.434 1.595.627 46.375 36.457 8.881.743 18.247



39



(b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana.

Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana uključuje sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1 do 25.U kategoriju visokog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja koja su klasifikovana u interne klase 1-7. U kategoriju standardnog stepenakvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana u interne klase 8-15, a kategorija sub-standardnog stepena kvaliteta uključujepotraživanja Banke klasifikovana u interne klase 16-25. Grupno obezvređena potraživanja, pojedinačno obezvređena potraživanja i potraživanja koja su udocnji, a nisu obezvređena prikazana su posebno.

Sledeće tabele prikazuju kvalitet neproblematičnih potraživanja i vrednosti sredstava obezbeđenja kojima su obezbeđena ta potraživanja sa stanjem na dan31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine:

U hiljadama dinara31.12.2016. godine Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja

Problematičnapotraživanja

Vrednost sredstava obezvređenja

Visok Srednji NizakNeproblematičnih

potraživanjaProblematičnih

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 892.171 19.287.194 9.872.369 3.852.459 12.976.702 1.818.572

Stambeni krediti 200.859 7.987.139 6.408.880 2.812.097 12.736.369 1.714.391Potrošački i gotovinski krediti 177.811 6.828.043 2.621.537 782.827 212.509 49.394Transakcioni i kreditne kartice 513.501 4.469.703 803.535 81.970 9.307 2.151Ostala potraživanja - 2.309 38.417 175.565 18.517 52.636

Potraživanja od privrede 26.673 48.616.880 22.822.612 14.840.641 17.414.175 5.583.938

Velika preduzeća 1 24.741.731 7.082.850 2.663.781 5.346.922 206.933Mala i srednja preduzeća 2 16.747.945 10.995.008 9.153.667 8.908.732 4.080.923Mikro preduzeća i preduzetnici 14.314 6.950.018 4.071.005 1.428.923 2.604.433 667.001Poljoprivrednici 12.356 77.182 673.747 1.412.642 554.088 629.081Javna preduzeća - 100.004 2 181.628 - -

Potraživanja od ostalih klijenata 1.538.395 32.533.331 77.611 - - -

Ukupna potraživanja 2.457.239 100.437.405 32.772.592 18.693.100 30.390.877 7.402.510



40



(b) Kvalitet portfolia (nastavak)U hiljadama dinara

31.12.2015. godine Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja

Problematičnapotraživanja

Vrednost sredstava obezvređenja

Visok Srednji NizakNeproblematičnih

potraživanjaProblematičnih

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 813.467 18.284.387 7.145.547 4.552.498 14.095.944 2.295.382

Stambeni krediti 218.604 10.368.903 5.232.185 3.641.959 13.831.760 2.150.135Potrošački i gotovinski krediti 231.520 5.351.354 1.299.455 649.322 231.929 60.420Transakcioni i kreditne kartice 363.343 2.533.659 589.588 73.122 4.192 987Ostala potraživanja - 30.471 24.319 188.095 28.063 83.840

Potraživanja od privrede 236.259 43.567.402 19.986.612 17.316.778 17.172.584 9.161.650

Velika preduzeća 2 23.981.733 5.417.638 2.906.094 7.589.870 571.369Mala i srednja preduzeća 8 13.221.543 9.724.794 11.178.526 6.617.425 6.984.556Mikro preduzeća i preduzetnici 218.100 6.063.975 4.210.597 1.495.429 2.343.993 854.115Poljoprivrednici 18.149 169.593 633.580 1.416.182 621.296 751.610Javna preduzeća - 130.558 3 320.547 - -

Potraživanja od ostalih klijenata 2.651.279 31.679.629 67.487 - - -

Ukupna potraživanja 3.701.005 93.531.418 27.199.646 21.869.276 31.268.528 11.457.032



41



(b) Kvalitet portfolia (nastavak)

Podaci o izloženosti kreditnom riziku po sektorima i kategorijama potraživanja, prema statusu obezvređenja i broju dana docnje u bruto vrednosti na dan 31.decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine prikazani su u sledećim tabelama:

(Bruto vrednost u hiljadama dinara)31.12.2016. godine Neobzvređena potraživanja Obzvređena potraživanja

Nije u docnji do 30 danaod 31 do60 dana

od 61 do90 dana

preko 90dana Nije u docnji

do 90dana

od 91 do180 dana

od 181 do360 dana

preko 360dana

Prema sektorimaPotraživanja od stanovništva 27.907.280 1.590.495 299.110 254.849 - 497.110 278.359 328.143 241.702 2.507.145

Stambeni krediti 13.358.156 892.786 152.283 193.653 - 379.762 139.822 217.970 129.829 1.944.714Potrošački i gotovinski krediti 8.781.132 652.249 136.619 57.391 - 68.249 132.102 97.823 80.056 404.597Transakcioni i kreditne kartice 5.729.974 42.936 10.024 3.805 - 2.917 2.486 10.583 14.335 51.649Ostala potraživanja 38.018 2.524 184 - - 46.182 3.949 1.767 17.482 106.185

Potraživanja od privrede 70.335.820 887.800 219.458 23.087 - 821.702 401.359 85.126 635.299 12.897.155

Velika preduzeća 31.754.861 69.721 - - - 104.954 - - 381.168 2.177.659Mala i srednja preduzeća 27.205.448 383.555 153.952 - - 503.535 318.727 30.273 42.221 8.258.911Mikro preduzeća i preduzetnici 10.719.903 271.217 33.527 10.690 - 14.263 37.129 38.758 165.586 1.173.187Poljoprivrednici 555.602 163.307 31.979 12.397 - 17.322 45.503 16.095 46.324 1.287.398Javna preduzeća 100.006 - - - - 181.628 - - - -

Potraživanja od ostalih klijenata 34.095.993 53.158 91 95 - - - - - -Prema kategorijama potraživanjaNeproblematična potraživanja 132.339.093 2.531.453 518.659 278.031 - - - - - -

od čega: restrukturirana 1.160.770 160.215 199.693 36.207 - - - - - -

Problematična potraživanja - - - - - 1.318.812 679.718 413.269 877.001 15.404.300

od čega: restrukturirana - - - - - 1.010.590 476.352 101.680 533.429 5.305.667

Ukupna izloženost 132.339.093 2.531.453 518.659 278.031 - 1.318.812 679.718 413.269 877.001 15.404.300



42



(b) Kvalitet portfolia (nastavak)(Bruto vrednost u hiljadama dinara)

31.12.2015. godine Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Nije u docnji do 30 danaod 31 do60 dana

od 61 do90 dana

preko 90dana

Nije udocnji

do 90dana

od 91 do180 dana

od 181 do360 dana

preko 360dana

Prema sektorimaPotraživanja od stanovništva 24.034.980 1.575.528 318.909 313.984 - 792.136 390.090 264.395 253.838 2.852.039

Stambeni krediti 14.382.155 997.656 204.157 235.724 - 649.993 264.230 162.422 169.281 2.396.033Potrošački i gotovinski krediti 6.159.981 552.943 108.051 61.354 - 73.728 116.366 90.018 73.635 295.575Transakcioni i kreditne kartice 3.457.208 20.548 5.696 3.138 - 5.332 3.195 8.194 10.922 45.479Ostala potraživanja 35.636 4.381 1.005 13.768 - 63.083 6.299 3.761 - 114.952

Potraživanja od privrede 62.066.974 1.389.033 230.817 103.449 - 1.545.462 428.812 145.252 1.098.466 14.098.786

Velika preduzeća 29.373.952 25.421 - - - 478.559 - - - 2.427.535Mala i srednja preduzeća 21.946.550 810.822 156.677 32.296 - 562.025 180.016 77.205 970.310 9.388.970Mikro preduzeća i preduzetnici 9.996.696 403.414 49.182 43.380 - 151.188 191.085 46.749 105.145 1.001.262Poljoprivrednici 619.215 149.376 24.958 27.773 - 33.143 57.711 21.298 23.011 1.281.019Javna preduzeća 130.561 - - - - 320.547 - - - -

Potraživanja od ostalih klijenata 34.354.841 43.216 265 73 - - - - - -Prema kategorijama potraživanjaNeproblematična potraživanja 120.456.795 3.007.777 549.991 417.506 - - - - - -

od čega: restrukturirana 704.650 131.057 30.269 58.386 - - - - - -

Problematična potraživanja - - - - - 2.337.598 818.902 409.647 1.352.304 16.950.825

od čega: restrukturirana - - - - - 996.416 376.147 121.251 740.764 6.021.744

Ukupna izloženost 120.456.795 3.007.777 549.991 417.506 - 2.337.598 818.902 409.647 1.352.304 16.950.825



43




Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnimrizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja dužnika, sredstva obezbeđenja se smatrajuveoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku.

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja potraživanja zavisi od procenjenog kreditnog rizikasvakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom bonitetaklijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom. Banka svojominternom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja.

Banka je definisala listu prihvatljivih obezbeđenja i njihovu vrednost. Lista je podeljena na:

- visoko-kvalitetna obezbeđenja koja se sastoje od hipoteka, državnih i bankarskih garancija,hartija od vrednosti i gotovinskih depozita

- osiguranje kod NKOSK-a- ostala obezbeđenja koja uglavnom uključuju jemstva, zalogu na pokretnoj imovini (npr. zaloga

na mašinama i potraživanjima), osiguranje nepokretnosti i sl.

Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim iposlovnim nepokretnostima, gotovinski depoziti, polise osiguranja izdate od strane NKOSK-a,bankarske garancije, zaloga na pokretnoj imovini i jemstva pravnih i fizičkih lica.

Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovnoprocenjivanje vrši u skladu sa lokalno važećom zakonskom regulativom. Sredstva obezbeđenja seobično ne zahtevaju za plasmane bankama, osim kada se hartije od vrednosti drže kao deo repo-transakcija. Praksa je takođe da se sredstva obezbeđenja ne zahtevaju ni za investicione hartije odvrednosti.

Banka redovno prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja uskladu sa ugovorima. Takođe, tržišna vrednost sredstva obezbeđenja uzima se u obzir i prilikompreispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke povanbilansnim stavkama.



44




Sledeća tabela prikazuje pokrivenost kredita sredstvima obezbeđenja sa primenjenim faktorima umanjenja vrednosti obezbedjenja (hair cut) na dan 31.decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine:

U hiljadama dinara31.12.2016. godine Vrsta sredstava obezbeđenja

DepozitiHartije odvrednosti

Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Zaloge narobnim zapisima

i životinjamaOstala

sredstva

Garancije čiji je izdavalac

Država Banka

Licepovezano sa

dužnikomDrugo

licePrema sektorimaPotraživanja od stanovništva 113.000 - 13.260.152 1.422.122 - - - - - -

Stambeni krediti 12.587 - 13.140.615 1.297.558 - - - - - -Potrošački i gotovinski krediti 89.865 - 70.161 101.877 - - - - - -Transakcioni i kreditne kartice 10.548 - 910 - - - - - - -Ostala potraživanja - - 48.466 22.687 - - - - - -

Potraživanja od privrede 2.290.359 - 2.251.147 15.458.430 - - - 2.998.177 - -

Velika preduzeća 60.215 - - 3.281.014 - - - 2.212.626 - -Mala i srednja preduzeća 1.684.827 - 892.760 9.628.261 - - - 783.807 - -Mikro preduzeća i preduzetnici 541.372 - 1.057.345 1.670.973 - - - 1.744 - -Poljoprivrednici 3.945 - 301.042 878.182 - - - - - -Javna preduzeća - - - - - - - - - -

Potraživanja od ostalih klijenata - - - - - - - - - -Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 2.399.840 - 13.092.521 12.684.146 - - - 2.214.370 - -

od čega: restrukturirana - - 563.430 557.414 - - - - - -

Problematična potraživanja 3.519 - 2.418.778 4.196.406 - - - 783.807 - -

od čega: restrukturirana - - 916.519 2.222.021 - - - 270.936 - -

Ukupna potraživanja 2.403.359 - 15.511.299 16.880.552 - - - 2.998.177 - -



45




U hiljadama dinara

31.12.2015. godine

Vrsta sredstava obezbeđenja

DepozitiHartije odvrednosti


Drugenepokretnosti

Zaloge narobnim

zapisima iživotinjama

Ostalasredstva

Garancije čiji je izdavalac

Država Banka

Licepovezano sa

dužnikom Drugo licePrema sektorimaPotraživanja od stanovništva 135.040 337 14.576.364 1.679.585 - - - - - -

Stambeni krediti 14.091 - 14.429.045 1.538.759 - - - - - -Potrošački i gotovinski krediti 116.594 337 94.842 80.576 - - - - - -Transakcioni i kreditne kartice 4.355 - 824 - - - - - - -Ostala potraživanja - - 51.653 60.250 - - - - - -

Potraživanja od privrede 951.515 - 2.540.517 17.429.087 - - - 5.413.115 - -

Velika preduzeća 54.751 - - 3.716.501 - - - 4.389.987 - -Mala i srednja preduzeća 505.851 - 1.095.574 10.977.428 - - - 1.023.128 - -Mikro preduzeća i preduzetnici 389.268 - 1.083.519 1.725.321 - - - - - -Poljoprivrednici 1.645 - 361.424 1.009.837 - - - - - -Javna preduzeća - - - - - - - - - -Potraživanja od ostalih klijenata - - - - - - - - - -Prema kategorijama potraživanjaNeproblematična potraživanja 1.082.594 337 14.104.059 11.821.424 - - - 4.260.114 - -

od čega: restrukturirana 2.904 - 478.183 246.758 - - - - - -

Problematična potraživanja 3.961 - 3.012.822 7.287.248 - - - 1.153.001 - -

od čega: restrukturirana 72 - 1.179.500 3.715.539 - - - 415.422 - -

Ukupna potraživanja 1.086.555 337 17.116.881 19.108.672 - - - 5.413.115 - -



46




Dana 30. decembra 2014. godine, Banka je potpisala ugovor o loro plativoj garanciji sa matičnimdruštvom Sberbank Europe AG, Beč, Austrija („SBAG“). Ugovorom je definisano da matično društvoizdaje garanciju u iznosu od 1.146.670 hiljada dinara (EUR 9.480 hiljada), koju Banka koristi kaosredstvo obezbeđenja za plasmane koji su definisani u ugovoru o garanciji. Banka plaća kvartalnunaknadu svom matičnom društvu definisanu u ugovoru o garanciji, a prema definisanom planu otplateove naknade. U toku 2016. godine po osnovu loro plative garancije, Banka je imala naplatu u iznosuod 146.529 hiljada dinara (EUR 1.190 hiljada).

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanjekašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti ukapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanjepogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Bankavrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom.

Sledeća tabela prikazuje sredstva stečena naplatom potraživanja kojima je Banka raspolagala na dan31. decembra 2016. godine u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavkiBanke:

U hiljadama dinara31.12.2016. godina Klasifikuju se Ne klasifikuju se Ukupno

Nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 45.047 144.274 189.321Ostala sredstva stečena naplatom potraživanja 3.273 - 3.273

Ukupno 48.320 144.274 192.594

Sledeća tabela prikazuje sredstva stečena naplatom potraživanja kojima je Banka raspolagala na dan31. decembra 2015. godine u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavkiBanke:

U hiljadama dinara31.12.2015. godina Klasifikuju se Ne klasifikuju se Ukupno

Nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 50.490 - 50.490Ostala sredstva stečena naplatom potraživanja 2.428 834 3.262

Ukupno 52.918 834 53.752



47




Individualno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajankreditni plasman. Visina obezvređenja se meri kao razlika između ukupne izloženosti i neto sadašnjevrednosti procenjenih buduc ́ih novčanih tokova diskontovanih korišćenjem efektivne kamatne stope.Prihod od kamate na obezvređene plasmane (unwinding) priznaje se korišćenjem efektivne kamatnestope koja se koristila prilikom diskontovanja procenjenih budućih novčanih tokova. Procenaobezvređenja se vrši jednom mesečno.

Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovuinterno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnogrizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39).

Banka za određivanje statusa neizmirenja obaveza klijenata po materijalno značajnoj docnji koristidefiniciju Narodne banke Srbije, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:

- ukupna izloženost, uzimajući u obzir sve plasmane, prema klijentu je veća od 6.000.000 dinarai

- status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela).

Kolektivno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka na kolektivnoj osnovi procenjuje obezvređenje plasmana koji nisu pojedinačno značajni, kao ipojedinačno značajnih plasmana za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju.Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno.

Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procenteobezvređenja na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente.

Za korporativne klijente obračun kolektivne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejtingsistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće nastupanja statusaneizmirenja obaveza koji se koristi u obračunu ispravke vrednosti.

Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između ukupnog iznosa plasmana i vrednostisredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja Banka obračunava u skladu sa internommetodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjujedefinisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću.

Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoćenastupanja statusa neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta nanepokriveni deo izloženosti.

Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako štose procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenojgrupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazipotraživanje, što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste uretail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega brojadana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.



48




Posebna rezerva za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezervu za procenjene gubitke u skladu sainterno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki.

(c) Potraživanja sa statusom neizmiranja obaveza i default događaji

U skladu sa internim pravilima, Banka posebnu pažnju poklanja nadzoru potraživanja od klijenata u statusu neizmirenja obaveza (NPL klijenti) kod kojih je došlodo pojave default događaja. Na redovnoj osnovi je uspostavljeno praćenje ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja kako bi se pravovremeno reagovalou cilju naplate istih ili, sa druge strane, odredio adekvatan iznos ispravke vrednosti. Potraživanja od dužnika sa statusom neizmirenja obaveza se prate nanivou Banke, na nivou regionalne pripadnosti, po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica) i sektora pripadnosti klijenta, kao i ročnoj strukturi (kod preduzeća ipreduzetnika). Kod određivanja default događaja u obzir se uzimaju dani kašnjenja, postojanje restrukturiranja, stečaja ili likvidacije kao i ostali pokazatelji kojimogu ukazati na umanjenu nadoknadivost plasmana.U sledećim tabelama prikazana su potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine:

(u hiljadama dinara)31.12.2016. godine

Bruto vrednost ukupnihpotraživanja

Akumulirane ispravkevrednosti ukupnih

potraživanja

Bruto vrednost problematičnih potraživanjaAkumulirane ispravke

vrednosti problematičnihpotraživanja

% problematičnihpotraživanja

Vrednost sredstavaobezbeđenja

problematičnihpotraživanja

od čega: restrukturiranapotraživanja

1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 33.904.193 1.654.274 3.852.459 1.316.894 1.584.752 11% 1.818.572

Stambeni krediti 17.408.975 892.567 2.812.098 1.017.081 886.602 16% 1.714.391Potrošački i gotovinski krediti 10.410.218 562.060 782.826 142.918 517.598 8% 49.394Transakcioni i kreditne kartice 5.868.709 80.793 81.970 - 61.895 1% 2.151Ostala potraživanja 216.291 118.854 175.565 156.895 118.657 81% 52.636

Potraživanja od privrede 86.306.806 8.985.480 14.840.641 6.110.824 8.505.552 17% 5.583.938

Trgovina na veliko i trgovina na malo 23.566.990 3.180.683 3.635.581 918.608 2.962.469 15% 639.758Gradjevinarstvo 17.329.100 2.310.171 4.471.277 2.538.100 2.244.358 26% 2.225.646Preradjivačka industrija 14.929.915 1.608.415 2.806.083 1.417.133 1.524.756 19% 816.512Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 5.519.392 883.675 1.565.010 406.861 859.183 28% 685.045Rudarstvo 4.375.446 12.874 10.421 - 4.124 0% 6.297Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 4.316.464 206.750 472.341 69.422 199.087 11% 265.174Saobraćaj i skladištenje 3.761.226 79.732 92.257 10.145 59.585 2% 30.256Informisanje i komunikacije 2.147.578 303.115 547.151 2.000 293.438 25% 253.656Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 756.357 11.239 181.639 - 10.910 24% -Ostalo 9.604.338 388.826 1.058.881 748.555 347.642 11% 661.594

Potraživanja od ostalih klijenata 34.149.337 13.557 - - - 0% -

Ukupna potraživanja 154.360.336 10.653.311 18.693.100 7.427.718 10.090.304 12% 7.402.510



49



(c) Potraživanja sa statusom neizmiranja obaveza i default događaji (nastavak)(u hiljadama dinara)

31.12.2015. godine

Bruto vrednostukupnih

potraživanja

Akumuliraneispravke vrednosti

ukupnihpotraživanja

Bruto vrednost problematičnihpotraživanja

Akumuliraneispravke

vrednostiproblematičnih

potraživanja

%problematičnih

potraživanja

Vrednostsredstava

obezbeđenjaproblematičnih

potraživanja

od čega:restrukturirana

potraživanja1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 30.795.899 1.891.255 4.552.498 1.856.743 1.835.636 15% 2.295.382

Stambeni krediti 19.461.651 1.306.963 3.641.959 1.555.740 1.293.406 19% 2.150.135Potrošački i gotovinski krediti 7.531.651 420.169 649.322 116.426 390.255 9% 60.420Transakcioni i kreditne kartice 3.559.712 64.898 73.122 - 53.589 2% 987Ostala potraživanja 242.885 99.225 188.095 184.577 98.386 77% 83.840


Trgovina na veliko i trgovina na malo 20.317.703 3.133.057 4.566.472 1.071.893 2.998.953 22% 1.471.970Gradjevinarstvo 13.744.659 1.877.313 4.645.011 2.528.848 1.832.621 34% 3.311.426Preradjivacka industrija 15.959.970 1.912.659 3.572.361 1.470.915 1.758.184 22% 1.728.365Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 5.579.181 812.440 1.615.959 441.952 790.678 29% 896.292Rudarstvo 3.499.553 9.865 10.252 - 3.750 0% 6.483Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 4.272.645 180.166 445.785 69.104 165.697 10% 313.091Saobraćaj i skladištenje 2.878.297 63.409 80.453 10.470 46.706 3% 34.788Informisanje i komunikacije 3.804.290 333.141 536.230 2.000 307.917 14% 267.295Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 994.969 19.753 320.559 - 19.245 32% -Ostalo 10.055.784 344.246 1.523.696 804.397 270.028 15% 1.131.940



Na dan 31. decembra 2016. godine bilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 18.657.617 hiljada (31. decembra 2015.godine: RSD 21.818.667 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 10.084.415 hiljada (31. decembra 2015. godine: RSD 10.018.658hiljada).

Dodatno, na dan 31. decembra 2016. godine vanbilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 35.483 hiljada (31.decembra 2015. godine: RSD 50.609 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 5.889 hiljada (31. decembra 2015. godine: RSD 10.757hiljada).



50



(c) Potraživanja sa statusom neizmiranja obaveza i default događaji (nastavak)

U narednoj tabeli prikazane su promene problematičnih potraživanja tokom 2016. godine:(u hiljadama dinara)

2016. godina Brutovrednost na

početkugodine

Nova problematičnapotraživanja Smanjenje problematičnih potraživanja

Uticajkursa

Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Netovrednostna kraju

godineod čega:kupljeno

od čega:naplaćeno

od čega:prodato

od čega:otpisano

1 2 3 4 5 6 7 8 910 (1+2-4+8+9) 11

Potraživanja odstanovništva 4.552.498 1.032.155 - 1.744.342 490.243 - 578.993 1.161 10.987 3.852.459 2.267.707

Potraživanja od privrede 17.316.778 368.801 - 3.121.303 1.587.627 11.630 1.022.553 10.405 265.960 14.840.641 6.335.089

Corporate segment 3.226.641 - - 455.468 309.420 - 146.048 (29.764) 104.000 2.845.409 466.617SME segment 11.178.526 42.165 - 2.180.664 1.050.510 11.630 806.624 35.171 78.469 9.153.667 4.518.380Mikro segment 2.911.611 326.636 - 485.171 227.697 - 69.881 4.998 83.491 2.841.565 1.350.092Potraživanja od ostalihklijenata - - - - - - - - - - -

Ukupna potraživanja 21.869.276 1.400.956 - 4.865.645 2.077.870 11.630 1.601.546 11.566 276.947 18.693.100 8.602.796



51



(d) Restrukturirani krediti

U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnogrizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršeno restrukturiranje i promena inicijalno ugovorenih uslova uslednemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima zbog problema u poslovanju i pogoršanja finansijskihpokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta.

U sledećim tabelama prikazani su restrukturirani krediti na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine:

(u hiljadama dinara)31.12.2016. godine


potraživanja



Bruto vrednostrestrukturiranih potraživanja Akumulirane

ispravke vrednostirestrukturiranih

potraživanja

%restruktutiranih

potraživanja

Vrednostsredstava

obezbeđenjarestrukturiranih

potraživanja

od čega:problematična

potraživanja1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 33.904.193 1.654.274 2.148.676 1.316.894 464.736 6% 1.323.383

Stambeni krediti 17.408.975 892.567 1.780.072 1.017.081 267.923 10% 1.251.095Potrošački i gotovinski krediti 10.410.218 562.060 174.631 142.918 81.176 2% 17.438Transakcioni i kreditne kartice 5.868.709 80.793 - - - 0% -Ostala potraživanja 216.291 118.854 193.973 156.895 115.637 90% 54.850


Trgovina na veliko i trgovina na malo 23.566.990 3.180.683 1.339.293 918.608 654.104 6% 564.390Gradjevinarstvo 17.329.100 2.310.171 2.538.100 2.538.100 1.181.983 15% 1.356.116Preradjivačka industrija 14.929.915 1.608.415 1.456.884 1.417.133 797.188 10% 295.627Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 5.519.392 883.675 516.560 406.861 222.788 9% 263.282Rudarstvo 4.375.446 12.874 - - - 0% -Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 4.316.464 206.750 70.702 69.422 23.852 2% 45.581Saobraćaj i skladištenje 3.761.226 79.732 10.145 10.145 7.469 0% 2.675Informisanje i komunikacije 2.147.578 303.115 2.000 2.000 834 0% 1.166Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 756.357 11.239 - - - 0% -Ostalo 9.604.338 388.826 902.243 748.555 163.949 9% 678.100

Potraživanja od ostalih klijenata 34.149.337 13.557 - - - - -




52



(d) Restrukturirani krediti (nastavak)(u hiljadama dinara)

31.12.2015. godine


potraživanja



Bruto vrednostrestrukturiranih potraživanja Akumulirane

ispravke vrednostirestrukturiranih

potraživanja

%restruktutiranih

potraživanja

Vrednostsredstava

obezbeđenjarestrukturiranih

potraživanja

od čega:problematična

potraživanja1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 30.795.899 1.891.255 2.486.395 1.856.743 692.691 8% 1.490.361

Stambeni krediti 19.461.651 1.306.963 2.133.043 1.555.740 528.079 11% 1.378.917Potrošački i gotovinski krediti 7.531.651 420.169 135.831 116.426 66.041 2% 18.947Transakcioni i kreditne kartice 3.559.712 64.898 - - - 0% -Ostala potraživanja 242.885 99.225 217.521 184.577 98.571 90% 92.497


Trgovina na veliko i trgovina na malo 20.317.703 3.133.057 1.171.285 1.071.893 721.749 6% 533.321Gradjevinarstvo 13.744.659 1.877.313 2.529.058 2.528.848 852.519 18% 1.911.911Preradjivacka industrija 15.959.970 1.912.659 1.533.461 1.470.915 754.748 10% 890.600Poljoprivreda, sumarstvo i ribarstvo 5.579.181 812.440 558.441 441.952 182.416 10% 361.291Rudarstvo 3.499.553 9.865 - - - 0% -Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 4.272.645 180.166 70.650 69.104 19.525 2% 54.112Saobraćaj i skladištenje 2.878.297 63.409 10.470 10.470 3.405 0% 10.169Informisanje i komunikacije 3.804.290 333.141 2.000 2.000 851 0% 1.149Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 994.969 19.753 - - - 0% -Ostalo 10.055.784 344.246 818.924 804.397 125.940 8% 785.464





53


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke uslednemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokovadospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava po odgovarajućimstopama, kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućemroku.

U cilju smanjenja rizika likvidnosti Banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava,kao što su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstvasa različitih finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital. Banka svojom imovinom iobavezama upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze,kao i da njeni komitenti raspolažu svojim sredstvima u Banci u skladu sa ugovorenim rokovima. Bankaodržava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertujuu gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke.

Upravljanje strukturom imovine i obaveza je odgovornost Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom.Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom je organizacioni deo koji je primarno odgovoran zafinansiranje i upravljanje likvidnošću Banke. Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom pripremaizveštaje za Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, kao i izveštaje vezane za upravljanje aktivom ipasivom za potrebe organa Banke. Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključujuredovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenjelikvidnosti u kriznim situacijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke razmatra očekivanjau pogledu budućih trendova u kretanju aktive i pasive Banke. Članovi ovog Odbora diskutuju oraspoloživim informacijama koje bi mogle imati uticaja na likvidnost Banke. Informacije o novčanimtokovima Banka dobija iz sistema za izveštavanje na dnevnom nivou. Likvidnost se prati po valutamaznačajnim za Banku valutama (EUR, CHF, i RSD). Sektor za investicije i tržišta na osnovu informacijaOdeljenja za upravljanje aktivom i pasivom osigurava optimalan nivo dnevne likvidnosti, potreban nivoobavezne rezerve na računu, a u slučaju stranih valuta optimalnu pokrivenost na nostro računu.

Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstavaprvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne bankeSrbije, potraživanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijskiinstrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbiraobaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednihmesec dana. Banka je tokom 2016. i 2016. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti iznad zakonompropisanog minimalnog nivoa.

Pokazatelj likvidnosti tokom 2016. i 2015. godine je bio sledeći:31.12.2016. 31.12.2015.

Prosek tokom perioda 2.02 2.74Najviši 2.89 3.88Najniži 1.37 1.01Na dan 1.81 1.91

Uži pokazatelj likvidnosti, tokom 2016. i 2015. godine je bio sledeći:

31.12.2016. 31.12.2015.

Prosek tokom perioda 1.50 2.19Najviši 2.25 3.03Najniži 0.98 0.78Na dan 1.32 1.58



54


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak)

Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

U odnosu na regulatorni minimum vezan za izveštavanje o likvidnosti, Banka uvodi dodatneinstrumente za praćenje nivoa likvidnosti od kojih su najbitniji likvidnosni bafer (rezerve likvidnosti) iracio likvidnosnog pokrića.

Likvidnosni bafer (likvidnosne rezerve) predstavlja sigurnosni nivo likvidnosti koje Banka drži za slučajpotrebe pokrića nepredviđenih odliva. Likvidnosni bafer se sastoji od raspoloživih likvidnih sredstava(gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i dodatne imovine koja se lako i bez dodatnih troškova možekonvertovati u likvidna sredstva.

Nivo i struktura likvidnosnog bafera tokom 2016. i 2015. godine je bio sledeći:U hiljadama dinara

2016. 2015.Vrednost Fer vrednost Vrednost Fer vrednost

Stanja na računu kod Centralnebanke 2.941 2.941 3.271 3.271Stanja na računu kod drugih banaka 4.031.713 4.031.713 4.716.346 4.716.346Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.006.428 3.006.428 2.611.418 2.611.418Neopterećene dužničke hartije odvrednosti, izdate od straneregulatora 12.529.643 13.536.545 10.113.831 11.270.362Likvidnosni bafer (likvidnosnerezerve) 19.570.725 20.577.627 17.444.866 18.601.397

U skladu sa standardima Bazela 3 Banka je uvela dva nova pokazatelja likvidnosti koji se redovnoračunaju, kontrolišu i izveštavaju. U pitanju su:

1. pokazatelj likvidnosnog pokrića - LCR (Liquidity Coverage Ratio) koji prikazuje kratkoročnulikvidnost, i

2. pokazatelj stabilnog finansiranja - NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji prikazuje srednjoročnui dugoročnu poziciju likvidnosti Banke.

Pokazatelj LCR se računa kao odnos likvidne aktive i neto odliva do mesec dana. Likvidna aktivapredstavlja imovinu Banke koja se vrlo brzo može unovčiti (sredstva koja se drže kod Narodne bankeSrbije, zapisi Trezora Republike Srbije i sl.). Neto odlivi predstavljaju razliku između potencijalnihodliva i priliva u periodu do mesec dana. Potencijalni prilivi i odlivi se računaju primenom koeficijenataponašanja propisanih od strane Bazelskog komiteta na sve pozicije bilansa stanja banke. LCRpokazatelj Banke je iznad propisanog minimuma od 100%1 što ukazuje da Banka ima dovoljno likvidneaktive da pokrije neto odlive koji se mogu desiti u periodu do mesec dana. Pokazatelj NSFR ukazujeda li Banka plasmane i investicije finansira iz stabilnih (dugoročnih) izvora sredstava. Dugoročni ilistabilni izvori sredstava (obaveze) su oni sa dospećem u periodu dužem od godinu dana i određenikratkoročni izvori sredstava koji se smatraju stabilnim ili trajnim.

1 Minimalni zahtev za LCR se uvodi postepeno, počevši od 1. Oktobra 2015. u nivou od 60%, da bi od 2018. godine zahtevaninivo bio u visini od 100%.



55




Sledeća tabela prikazuje najznačajnije finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem nadan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine, a zasnovana je na ugovorenimnediskontovanim iznosima otplate.

U hiljadama dinara

31.12.2016. godina Do 1 mesecOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina Ukupno

Depoziti i ostaleobaveze premabankama, drugimfinansijskimorganizacijama iCentralnoj banci 6.560.052 8571.266 915.388 - - 16.046.706Depoziti i ostaleobaveze prema drugimkomitentima 37.733.213 3.684.013 10.534.707 13.869.145 953.062 66.774.140Subordinirane obaveze - 24.725 73.356 391.234 1.952.883 2.442.198Ukupno na dan 31.decembra 44.293.265 12.280.004 11.523.451 14.260.379 2.905.945 85.263.044

U hiljadama dinara

31.12.2015. godina Do 1 mesecOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5


Depoziti i ostaleobaveze premabankama, drugimfinansijskimorganizacijama iCentralnoj banci 999.432 4.207.225 16.737.110 - - 21.943.767Depoziti i ostaleobaveze prema drugimkomitentima 24.635.929 10.039.257 7283.391 12.179.909 410.793 54.549.279Subordinirane obaveze - 35.501 4.970.844 399.104 2.028.378 7.433.827Ukupno na dan 31.decembra 25.635.361 14.281.983 28.991.345 12.579.013 2.439.171 83.926.873

Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenimugovorom.



56




Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Banke premaugovorenim rokovima dospeća:

U hiljadama dinara

31.12.2016. godineDo 1

mesecaOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5


Akreditivi 312.385 - 1.390.619 - - 1.703.003Garancije 1.423.682 1.992.390 5.552.615 4.828.942 38.764 13.836.393Ostale vanbilansnestavke 89.567 440.373 4.944.491 13.470.309 6.065.549 25.010.288Ukupno na dan 31.decembra 1.825.634 2.432.763 11.887.724 18.299.251 6.104.313 40.549.685

U hiljadama dinara

31.12.2015. godineDo 1

mesecaOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5


Akreditivi 242.636 1.544.897 115.310 4.257 - 1.907.100Garancije 3.720 574.606 4.760.456 7.896.800 934.643 14.170.225Ostale vanbilansnestavke 13.279 215 1.230.499 13.187.964 3.400.764 17.832.721Ukupno na dan 31.decembra 259.635 2.119.718 6.106.265 21.089.021 4.335.407 33.910.046

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovogisteka roka dospeća.



57



Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovuugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovupreostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna strukturasredstava i obaveza na dan 31. decembra 2016. godine prikazana je sledećom tabelom:

U hiljadama dinara

Do 1 mesecOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno31.12.2016.

AKTIVAGotovina i gotovinskiekvivalenti 17.625.385 - - - - 17.625.385Finansijska sredstva po fervrednosti kroz bilans uspehanamenjena trgovanju 37.449 - - - - 37.449Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju - - 4.288.597 8.540.708 1.920.859 14.750.164Krediti i potraživanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 4.043.498 1.004 5.560 19.108 7.124 4.076.294Krediti i potraživanja odkomitenata 2.982.339 6.424.388 13.550.794 23.328.487 23.577.553 69.863.561Nematerijalna ulaganja 278.823 278.823Nekretnine, postrojenja ioprema - - - - 481.274 481.274Tekuća poreska sredstva - - - - 61.207 61.207Odložena poreska sredstva - - - - 68.917 68.917Ostala sredstva - - - - 915.241 915.241

Ukupna aktiva 24.688.671 6.425.392 17.844.951 31.888.303 27.310.998 108.158.315PASIVAFinansijske obaveze po fervrednosti kroz bilans uspehanamenjene trgovanju 8.905 - - - - 8.905Depoziti i ostale obavezeprema bankama, drugimfinansijskim organizacijama iCentralnoj banci 4.841.244 8.933.846 2.055.884 133.250 72.823 16.037.047Depoziti i ostale obavezeprema drugim komitentima 35.184.590 3.693.072 10.686.352 13.526.939 2.757.502 65.848.455Subordinirane obaveze 1.852.357 1.852.357Rezervisanja 426.828 426.828Ostale obaveze 637.504 - - - - 637.504

Ukupno obaveze 40.672.243 12.626.918 12.742.236 13.660.189 5.109.510 84.811.096

Ukupan kapital - - - - 23.347.219 23.347.219

Ukupno pasiva 40.672.243 12.626.918 12.742.236 13.660.189 28.456.729 108.158.315Ročna neusklađenost na dan:- 31. decembra 2016. godine (15.983.572) (6.201.526) 5.102.715 18.228.114 (1.145.731)



58



Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2015. godine prikazana je sledećomtabelom:

U hiljadama dinara

Do 1 mesecOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno31.12.2015.

AKTIVAGotovina i gotovinski ekvivalenti 17.490.339 - - - - 17.490.339Finansijska sredstva po fervrednosti kroz bilans uspehanamenjena trgovanju 17.640 86 - - - 17.726Finansijska sredstva raspoloživaza prodaju - - 2.855.545 9.407.278 - 12.262.823Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 6.789.123 486.031 4.664 22.079 37.696 7.339.593Krediti i potraživanja odkomitenata 3.148.336 8.085.227 10.737.572 20.487.143 25.308.894 67.767.172Nematerijalna ulaganja - - - - 277.203 277.203Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - 553.576 553.576Tekuća poreska sredstva - - - 64.071 64.071Odložena poreska sredstva 3.211 - - 59.660 31.336 94.207Ostala sredstva 203.013 320.547 - 53.752 391.508 968.820

Ukupna aktiva 27.651.662 8.891.891 13.597.781 30.029.912 26.664.284 106.835.530PASIVAFinansijske obaveze po fervrednosti kroz bilans uspehanamenjene trgovanju 17.380 3.177 - - - 20.557Depoziti i ostale obaveze premabankama, drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci (4.602.862)

(1.372.954) (15.864.466) (2.214) - 21.842.496

Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima 29.152.190 3.861.787 8.823.197 11.483.171 334.982 53.655.327Subordinirane obaveze - - 4.865.044 - 1.824.669 6.689.713Rezervisanja - - - - 399.223 399.223Odlozene poreske obaveze 78.495 - - - - 78.495Ostale obaveze 253.366 1.261 695.279 - - 949.906

Ukupno obaveze 34.104.293 5.239.179 30.247.986 11.485.385 2.558.874 83.635.717

Ukupan kapital - - - - 23.199.813 23.199.813

Ukupno pasiva 34.104.293 5.239.179 30.247.986 11.485.385 25.758.687 106.835.530Ročna neusklađenost na dan:- 31. decembra 2015. godine (6.452.631) 3.652.712 (16.650.205) 18.544.527 905.597



59


5.4. Tržišni rizik

Poslovanje Banke je između ostalih izloženo i tržišnim rizicima, gde spadaju cenovni rizik, rizikpromene kamatnih stopa i devizni rizik (rizik od promene kurseva valuta).

Cilj upravljanja tržišnim rizikom je praćenje i kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivihparametara određenih od strane rukovodstva Banke. Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovanje kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Grupe za upravljanje tržišnim rizicima, Sektoraza investicije i tržišta, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom iOdeljenje upravljanja finansijama.Odbor za upravljanje aktivom i pasivom definiše osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnimrizikom.

Grupa za upravljanje tržišnim rizicima obezbeđuje redovnu kontrolu i izveštavanje o ispunjenostiusvojenih parametara za praćenje tržišnog rizika. Navedeni parametri su definisani u skladu sazahtevima Narodne banke Srbije i Sberbank Europe grupe i sastavni su deo internih procedura Banke.Takođe, zadužena je i za praćenje i izveštavanje o bilo kakvim kršenjima definisanih limita.

Aktivnosti Sektora za investicije i tržišta obuhvataju usklađivanje poslovanja sa propisanim zakonskimzahtevima, upravljanje lividnošću, pokrivanje naloga klijenata (plaćanja, isplate i otplate kredita) iprodaju proizvoda klijentima. Instrumenti trgovanja uključuju trgovanje u stranoj valuti kao itransakcije na tržištu novca.

U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju uknjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje prema Narodnoj banci Srbije o dnevnom stanjuknjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenjaadekvatnog nivoa likvidnosti (valutni swap-ovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forward-iinicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačijeodobrio Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Predlog u vezi sa klasifikacijom svakog novog proizvoda u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu moradoneti Sektor za investicije tržišta zajedno sa Grupom za upravljanje tržišnim rizicima, a Izvršni odbori/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mora da ga odobri.

Grupa za upravljanje tržišnim rizicima, svakodnevno proverava utrživost pozicija u knjizi trgovanja. Uslučaju pada utrživosti, Sektor za investicije i tržišta će pokušati da zatvori poziciju. Ukoliko pozicijane može da se zatvori bez značajnih gubitaka, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom će odlučiti dali poziciju treba zatvoriti bez obzira na gubitak ili je uključiti u bankarsku knjigu.

U skladu sa poslovnom strategijom, Banka ne obavlja trgovinu finansijskim intrumentima ušpekulativne svrhe



60


5.4. Tržišni rizik (nastavak)

5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usledpromene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usledneusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnihinstrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosnoosetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.

Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj postizanje optimalnih neto prihoda od kamata, imajući uvidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke. Banka je nastojala da politikomkamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštiteBanke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.

U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa, Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku zamerenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštajmeri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza ivanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnomstopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnomstopom).

Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres testscenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznosviška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisanisistem vremenskih intervala predstavlja iznos kamatnog rizika.



61



5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2016. godine.

U hiljadama dinara

KategorijaDo mesec

danaOd mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseciOd šest mesecido godinu dana

Prekojedne godine

Ukupnonekamatonosno Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 5.644.432 - - - - 11.980.953 17.625.385Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspehanamenjena trgovanju 37.449 - - - - - 37.449Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - 2.537.347 1.751.250 10.461.567 - 14.750.164Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.043.917 32.377 - - - - 4.076.294Krediti i potraživanja od komitenata 922.031 43.784.379 2.094.658 3.724.727 13.734.031 5.603.734 69.863.560Nematerijalna ulaganja - - - - - 278.823 278.823Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 481.274 481.274Tekuća poreska sredstva - - - - - 61.207 61.207Odložena poreska sredstva - - - - - 68.917 68.917Ostala sredstva - - - - - 915.242 915.242

Ukupna sredstva 10.647.829 43.816.756 4.632.005 5.475.977 24.195.598 19.390.150 108.158.315Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspehanamenjene trgovanju 8.905 - - - - - 8.905Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci 6.064.096 8.783.691 907.125 - 133.451 148.684 16.037.047Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 7.867.372 3.649.249 3.285.362 7.394.806 13.922.001 29.729.665 65.848.455Subordinirane obaveze - 1.852.357 - - - - 1.852.357Rezervisanja 426.828 - - - - - 426.828Ostale obaveze - - - - - 637.504 637.504Kapital - - - - - 23.347.219 23.347.219

Ukupno obaveze i kapital 14.367.201 14.285.297 4.192.487 7.394.806 14.055.452 53.863.072 108.158.315Neto izloženost kamatnom riziku na dan- 31. decembra 2016. godine (3.719.372) 29.531.459 439.518 (1.918.829) 10.140.146 (34.472.922)



62




Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2015. godine.U hiljadama dinara

KategorijaDo mesec

danaOd mesec do

tri mesecaOd tri do

šest meseciOd šest mesecido godinu dana

Prekojedne godine

Ukupnonekamatonosno Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 6.988.660 - - - - 10.501.679 17.490.339Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjenatrgovanju 17.726 - - - - - 17.726Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - 1.263.846 1.591.699 9.407.278 - 12.262.823Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6.815.372 522.026 1.192 - 1.003 - 7.339.593Krediti i potraživanja od komitenata 956.910 47.091.971 2.770.205 2.567.270 11.308.896 3.071.920 67.767.172Nematerijalna ulaganja - - - - - 277.203 277.203Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 553.576 553.576Tekuća poreska sredstva - - - - - 64.071 64.071Odložena poreska sredstva - - - - - 94.207 94.207Ostala sredstva - - - - - 968.820 968.820

Ukupna sredstva 14.778.668 47.613.997 4.035.243 4.158.969 20.717.177 15.531.476 106.835.530Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjenetrgovanju 20.557 - - - - - 20.557Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci 3.243.506 17.018.714 1.366 217.340 2.214 1.359.355 21.842.496Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 4.284.402 3.861.787 3.984.317 4.838.881 11.818.152 24.867.788 53.655.327Subordinirane obaveze - 6.689.713 - - - - 6.689.713Rezervisanja 399.223 - - - - - 399.223Odložene poreske obaveze - - - - - 78.495 78.495Ostale obaveze - - - - - 949.906 949.906Kapital - - - - - 23.199.814 23.199.813

Ukupno obaveze i kapital 7.947.688 27.570.214 3.985.683 5.056.221 11.820.366 50.455.358 106.835.530Neto izloženost kamatnom riziku na dan- 31. decembra 2015. godine 6.830.980 20.043.783 49.560 (897.252) 8.896.811 (34.923.882)



63




Pored praćenja osetljivosti na neto sadašnju vrednost Banke, rizik od promene kamatnih stopa setakođe prati analizom senzitiviteta uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Banke.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost neto sadasnje vrednosti i bilansa uspeha Banke primenomstandardnog scenarija promene kamatnih stopa (2%) uz konstantno održavanje ostalih varijabli.Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama naneto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnimstopama na dan 31. decembra 2016. godine i 31.decembar 2015. godine.

U hiljadama dinara

Valuta

Promena ureferentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost nabilans uspeha31.12.2016.

Senzitivnost na netosadašnju vrednost

31.12.2016.

RSD 2% (79.829) 811.204EUR 2% 182.042 395.194USD 2% (71.659) 45.359Ostale valute 2% 3.098 56.694

U hiljadama dinara

Valuta

Promena ureferentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost nabilans uspeha31.12.2015.

Senzitivnost na netosadašnju vrednost

31.12.2015.

RSD 2% (60.653) 694.231EUR 2% 168.043 298.967USD 2% (15.115) 40.907Ostale valute 2% (102.639) 62.143



64



5.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usledpromene deviznog kursa. Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženostideviznom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivomi pasivom, a na bazi okvira definisanih od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Europe Group.Devizni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom.

Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valutikao i potraživanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući iapsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju supostavljena individualno za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju Banke.

Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa od strane Bankedoprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je izložena kao riziku međuvalutnih kretanja.

U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskomtržištu, vodi politiku niske izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovaravalutnu klauzulu.

U skladu sa regulatornim zahtevima Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznupoziciju – pokazatelj njenog deviznog rizika u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosuna kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi20% njenog kapitala.

U toku 2016. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika,pri čemu je navedeni pokazatelj bio na nivou koji je u okviru propisanog limita. Pokazatelj deviznogrizika Banke na kraju svakog radnog dana nije bio veći od 20% u odnosu na kapital Banke.

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2016. godine.

U hiljadama dinara

Pozicija EUR USD CHFOstalevalute Ukupno

Neto spot pozicija 6.200.269 (4.518.751) 1.370.716 (372.863) 2.679.371

Devizna imovina 49.086.757 856.250 12.051.737 831.509 62.826.253Devizne obaveze 42.886.488 5.375.001 10.681.021 1.204.372 60.146.882

Neto forvard pozicija (2.1-2.2) (5.562.897) 4.488.508 (1.353.585) 376.799 (2.051.175)

Duga pozicija 1.358.195 4.957.049 - 376.799 6.692.043Kratka pozicija 6.921.092 468.541 1.353.585 - 8.743.218Duga otvorena pozicija 637.372 - 17.131 10.377 664.880Kratka otvorena pozicija - 30.243 - 6.441 36.684Neto otvorena devizna pozicija - - - - 664.880Kapital - - - - 14.416.684Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembra 2016. 4,61%



65



5.4.2. Devizni rizik (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2015. godine.

U hiljadama dinara

Pozicija EUR USD CHFOstalevalute Ukupno

Neto spot pozicija 9.400.100 (1.655.668) (1.553.849) (2.178.980) 4.011.603

Devizna imovina 54.234.444 2.605.575 13.545.963 661.085 71.047.067Devizne obaveze 44.834.344 4.261.243 15.099.812 2.840.065 67.035.464

Neto forvard pozicija (2.1-2.2) (8.508.917) 1.638.188 1.704.393 2.175.070 (2.991.266)

Duga pozicija 4.910 2.809.235 1.704.393 2.175.070 6.693.608Kratka pozicija 8.513.827 1.171.047 - - 9.684.874Duga otvorena pozicija 891.183 - 150.544 6.460 1.048.187Kratka otvorena pozicija - 17.480 - 10.371 27.851Neto otvorena devizna pozicija - - - - 1.048.187Kapital - - - - 12.517.757Pokazatelj deviznog rizika –31. decembra 2015. 8,37%

Navedena analiza osetljivosti obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosuna RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalnosmanjenje bilansa uspeha, odnosno dobitka ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalnapovećanja.

U hiljadama dinara

Valuta

Promene udeviznom

kursu (%) 2016.

Efekat na dobitakpre oporezivanja

2016.

Promene udeviznom kursu

(%) 2015.

Efekat na dobitakpre oporezivanja

2015.EUR 10% 63.737 10% 89.118CHF 20% 3.426 10% 15.054USD 10% (3.024) 10% (1.748)

Metodologija obračuna FX VaR-a je propisana od strane SBEU Grupe koja primenjuje istorijski VaRmodel sa intervalom poverenja od 99% / 95% i vremenskim horizontom od 1 dana.

FX VaR limit se obračunava i izveštava jednom mesečno, na poziciju po svakoj valuti kako bi seizmerila volatilnost svih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Vrednost izračunatog FX VaR-a jenajvećim delom određena volatilnošću EUR jer je prosečno učešće EUR u ukupnoj otvorenoj deviznojpoziciji najveće.



66

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)U hiljadama dinara

FX VaR 31.12.2016 Prosek Maximum Minimum

95% 939 1.090 1.862 53499% 1.738 1.824 3.341 728

U hiljadama dinaraFX VaR 31.12.2015 Prosek Maximum Minimum

95% 3.257 2.059 4.431 89199% 6.371 5.509 13.173 1.688

Banka obračun FX VaR-a radi od aprila meseca 2015. godine.

5.5. Rizici izloženosti banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupipovezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom.

Praćenje izloženosti Banke ovom riziku obavezan je deo postupaka u fazi odobravanja plasmana usmislu da odbor koji odobrava plasman raspolaže podacima o ukupnoj visini izloženosti Banke premaklijentu ili grupi povezanih lica i odnosa prema kapitalu Banke.

U 2016. godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i sprovođenjemodgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita,obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od straneNarodne banke Srbije.

U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno maksimalnukoncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica i licima povezanim saBankom.

Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcijekontrole usklađenosti poslovanja.

5.6. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, prati se visina ulaganja Banke i visina regulatornogkapitala i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje ne posluje u finansijskom sektoru ne pređe10% kapitala Banke, te da ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovnasredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.

Izloženost riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, prati se na način da jeorganizacioni deo ili organ Banke nadležan za nabavku osnovnih sredstava i ulaganje u pravna licaupoznat sa trenutnim stanjem izloženosti i visinom kapitala radi blagovremenog postupanja u skladusa propisanim limitima.

U 2016. godini, Banka je obezbedila usklađenost ulaganja sa pokazateljima propisanim od straneNarodne banke Srbije.



67


5.6. Rizici ulaganja banke (nastavak)

Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcijekontrole usklađenosti poslovanja.


Učešće u kapitalu Superkartica d.o.o. 150.064 150.064

Stanje na dan 150.064 150.064

Banka je u 2014. godini kupila udeo u privrednom društvu „Super Kartica“ d.o.o u iznosu od 150.064hiljada dinara a što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super Kartica d.o.o i na 31.12.2016, 1.01%ukupnog kapitala Banke.

5.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju senegativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke danaplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilikau zemlji porekla tog lica.

Banka najvećim delom plasira sredstva komitentima iz Republike Srbije, dok je riziku zemlje izloženau delu sredstava koja se u određenim momentima mogu plasirati do utvrđenih limita ino-bankama.

Banka vodi politiku upravljanja rizikom zemlje na način što primenjuje interno usvojene limite, koje jeodredila na osnovu rejtinga zemalja i poslovne strategije Banke i definisala Procedurom za upravljanjei praćenje koncentracije.

Izloženost Banke riziku zemlje je nizak iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnomportfoliju Banke zanemarljivo. Rizik zemlje Banka minimizira i politikom plasiranja sredstava uinostranstvo, prvenstveno kratkoročnim oročavanjem sredstava kod prvoklasnih inostranih banaka.

5.8. Operativni rizik

Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom u Banci je smanjenje potencijalnih gubitaka koji bi moglinastati usled neadekvatnosti procedura i sistema, propusta zaposlenih u radu i primeni procedura iuticaja eksternih faktora.

U cilju upravljanja operativnim rizikom Banka je definisala Metodologiju za praćenje operativnih rizika.Banka poseduje bazu podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke(sadrži podatke o događajima operativnog rizika od 2006. godine), a u primeni je i metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju potencijalni rizici u poslovanju Banke.

Banka ima implementiran Projekat za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je sproveden naosnovu metodologije Sberbank Europe grupe i u skladu sa regulativom NBS. U okviru njega definisanisu planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema uBanci. Projektom su definisane i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanjekritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planoviposlovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspektiuspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanjau slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godinevrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja.Takođe, na godišnjem nivou vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija zaposlovanje u kritičnim situacijama.



68


5.8. Operativni rizik (nastavak)

U skladu sa uputstvima na nivou Sberbank Europe grupe, Banka primenjuje standardizovani pristupza izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Korišćenje ovakvog pristupa zahtevaispunjenje sledećih kriterijuma:

• da operativni rizik Banke bude pokriven sopstvenim sredstvima• razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom

Odgovornost za upravljanje operativnim rizicima, uključujući i kontinuirano definisanje sistema iinstrumenata potrebnih za te potrebe je u nadležnosti Grupe za upravljanje operativnim rizicima uokviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima.

U skladu sa važećim internim uputstvima Banke, Grupa za upravljanje operativnim rizicima izveštaj ooperativnom riziku prezentuje na kvartalnoj osnovi Odboru za upravljanje rizicima, kao i Odeljenju zaupravljanje operativnim rizikom na nivou Sberbank Europe grupe. Takođe, izveštaj o operativnomriziku je sastavni deo materijala za redovne sastanke Upravnog odbora Banke.

Nadzor nad postupcima upravljanja operativnim rizicima obavlja Služba interne revizije.

5.9. Upravljanje kapitalom

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitalaprikazanog u bilansu stanja su:

- da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije;- da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama; i- da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovimai rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazateljeadekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavljakvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja.

Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju daodržavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnomsrednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svogposlovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima („Službeniglasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i 123/2012, 23/2013 – dr.odluka, 43/2013 и92/2013) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“ br. 46/2011, 6/2013, 51/2014,33/2015 i 61/2015).

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je načinizračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastojiod osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansaaktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive.

Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke.Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala banke i zbira aktive ponderisanekreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi s deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnomvrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%) i kapitalnih zahteva u vezi sa ostalimtržišnim rizicima koji su pomnoženi recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.



69


5.9. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Tabela koja sledi prikazuje stanje kapitala i ukupne rizične aktive na dan 31. decembra 2016.godine i31. decembra 2015. godine:


Osnovni capitalNominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 6.102.144 6.102.144Emisiona premija 8.718.817 8.718.817Rezerve iz dobiti 7.752.636 8.250.366Dobitak/Gubitak tekuće godine - (497.731)Nematerijalna ulaganja (278.823) (277.203)Оstale neto negativne revalorizacione rezerve (59.089) (2.611)Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnojaktivi i vanbilansnim stavkama banke (10.040.884) (12.130.053)

12.194.801 10.163.729Dopunski kapitalDeo revalorizacionih rezervi banke 356.888 565.945Subordinirane obaveze 1.852.084 1.824.392

2.208.972 2.390.337Odbitne stavke od kapitalaPotrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnojaktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427. stav1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke - -

Kapital (1): 14.403.773 12.554.066

Rizična bilansna i vanbilansna aktivaKreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka 58.251.059 54.627.543Tržišni rizik 849.834 1.304.575Operativni rizik 7.027.908 6.680.883

Ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva (2): 66.128.801 62.613.001

Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 21,78% 20,05%



70


5.9. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljimaposlovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim naosnovu navedenog Zakona.

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2016. godine bili su sledeći:

Pokazatelji poslovanja Ostvareno Propisano

KapitalEUR

116.655.906min. EUR

10.000.000

Adekvatnost kapitala 21.78% min. 12%Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskomsektoru i osnovna sredstva 4.38% max.60%Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu nakapital 17.86% max 25%Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 147.20% max. 400%Pokazatelj likvidnosti – decembar 1.81 min. 0,8Pokazatelj deviznog rizika 4.62% max. 20%

Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanimvrednostima, a u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnostikapitala banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) i Odluci oupravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012,123/2012, 23/2013, 43/2013, 92/2013, 33/2015 i 61/2015).

6. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU KAMATAU hiljadama dinara

U hiljadama dinara 2016. 2015.

Prihodi od kamata 5.529.991 6.484.905Rashodi kamata (1.158.107) (1.492.834)

Neto prihod po osnovu kamata 4.371.884 4.992.071



71

6. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU KAMATA (nastavak)

Prihodi i rashodi po osnovu kamata prikazani po proizvodima:

a) Prihodi po osnovu kamataU hiljadama dinara

2016. 2015.

Prihodi od kamata po osnovu kredita 3.496.570 4.232.338Prihodi od kamata po osnovu trezorskih zapisa Ministarstva finansija 1.178.509 1.118.000Prihodi od kamata po obaveznoj rezervi 74.954 126.909Prihodi od kamata po osnovu depozita 1.869 160.377Prihodi od kamata po osnovu ostalih plasmana 269.128 171.778

Ukupno 5.021.030 5.809.402

Prihod od kamata na obezvređene plasmane 508.961 675.503

Prihodi od kamata ukupno 5.529.991 6.484.905

Podaci o obračunatim kamata i prihodima od kamata u toku 2016. godineU hiljadama dinara

Prihod odkamate

Naplaćenakamata

Prihod odkamate na

obezvređenapotraživanja

Naplaćenakamata na


PREMA SEKTORIMAPotraživanja od stanovništva 1.951.806 1.889.409 157.858 102.799

Stambeni krediti 538.100 505.949 69.983 34.108Potrošački i gotovinski krediti 1.266.520 1.247.931 77.765 63.241Transakcioni i kreditne kartice 144.916 133.873 8.726 4.670Ostala potraživanja 2.270 1.656 1.384 780

Potraživanja od privrede 2.309.373 1.871.123 617.040 277.291

Velika preduzeća 483.511 481.295 22.403 4.270Mala i srednja preduzeća 1.166.600 811.979 486.743 62.115Mikro preduzeća i preduzetnici 567.691 506.847 80.984 24.159Poljoprivrednici 70.377 48.409 26.910 7.568Javna preduzeća 21.194 22.593 - 179.179

Potraživanja od ostalih klijenata 1.268.812 379.916 - -PREMA KATEGORIJAMAPOTRAŽIVANJA

Neproblematična potraživanja 4.755.093 3.760.359 - -

od čega: restruktuirana 21.017 - - -

Problematična potraživanja 774.898 380.089 774.898 380.090

od čega: restruktuirana 341.867 101.248 341.867 101.248

Ukupna potraživanja 5.529.991 4.140.448 774.898 380.090



72

6. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU KAMATA (nastavak)

a) Prihodi po osnovu kamata (nastavak)

Podaci o obračunatim kamata i prihodima od kamata u toku 2015. godineU hiljadama dinara

Prihod odkamate

Naplaćenakamata

Prihod odkamate na


Naplaćenakamata

na obezvređenapotraživanja

PREMA SEKTORIMAPotraživanja od stanovništva 1.888.270 1.783.227 181.371 128.220

Stambeni krediti 724.603 693.701 97.469 62.956Potrošački i gotovinski krediti 1.033.170 989.691 69.312 60.184Transakcioni i kreditne kartice 123.747 98.148 10.121 4.198Ostala potraživanja 6.750 1.687 4.469 882

Potraživanja od privrede 3.163.716 2.298.695 796.232 676.408

Velika preduzeća 808.141 678.268 86.656 22.267Mala i srednja preduzeća 1.463.807 838.098 580.961 78.713Mikro preduzeća i preduzetnici 785.109 689.677 90.542 64.804Poljoprivrednici 97.010 84.699 38.073 22.712Javna preduzeća 9.649 7.953 - 487.912

Potraživanja od ostalih klijenata 1.432.919 923.968 - 36PREMA KATEGORIJAMAPOTRAŽIVANJANeproblematična potraživanja 5.507.302 4.201.226 - -

od čega: restruktuirana 78.877 - - -

Problematična potraživanja 977.603 804.664 977.603 804.664

od čega: restruktuirana 373.612 149.697 373.612 149.697

Ukupna potraživanja 6.484.905 5.005.890 977.603 804.664

b) Rashodi po osnovu kamataU hiljadama dinara

2016. 2015.

Rashodi od kamata po osnovu kredita (131.032) (287.052)Rashodi od kamata po osnovu depozita (833.323) (1.034.839)Rashodi od kamata po osnovu subordiniranih obaveza (137.643) (152.532)Rashodi kamata po osnovu hartija od vrednosti (56.086) (18.409)Rashodi kamata po osnovu ostalih obaveza (23) (2)

Ukupno (1.158.107) (1.492.834)



73

7. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJAU hiljadama dinara

2016. 2015.

Prihodi od naknada i provizija 1.568.942 1.358.773Rashodi od naknada i provizija (530.833) (382.269)

Neto prihod od naknada i provizija 1.038.109 976.504

a) Prihodi od naknada i provizijaU hiljadama dinara

2016. 2015.Naknade po osnovu kreditno-garancijskih poslova 540.931 619.221Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 221.190 200.700Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 26.336 39.919Naknade po osnovu platnih kartica, posredovanja i ostalo 777.328 495.112Naknade po osnovu hartija od vrednosti 3.157 3.821

Ukupno 1.568.942 1.358.773

b) Rashodi od naknada i provizijac) U hiljadama dinara2016. 2015.

Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (20.448) (17.697)Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (51.490) (42.697)Naknade po osnovu kupoprodaje deviza nameđubankarskom tržištu deviza - (504)Naknade za cross border kredite (314) (1.102)Ostale naknade i provizije (458.581) (320.269)

Ukupno (530.833) (382.269)

8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE


Pozitivne kursne razlike i pozitivni efekti valutne klauzule 6.816.116 16.163.638Negativne kursne razlike i negativni efekti valutne klauzule (6.427.086) (15.795.532)

Ukupno 389.030 368.106



74

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODIU hiljadama dinara

2016. 2015.

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1.268 925Prihod od ukidanja rezervisanja za ostale potencijalne obaveze - 33.924Prihod od ukidanja rezervisanja za obaveze 1.583 -Prihodi od prodaje sredstava stečenih naplatom potraživanja 799 7.474Ostali prihodi 47.265 25.053

Ukupno 50.915 67.376

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNORIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

a) Neto prihodi/(rashodi) po osnovu ispravke vrednosti i rezervisanja za kreditno rizičnevanbilansne stavke

U hiljadama dinara2016. 2015.

Neto prihodi/(rashodi) za portfolio rezervisanje – bilansno (3.733) (73.604)Neto prihodi/(rashodi) za grupnu ispravku vrednosti - bilansno (205.817) 583.357Neto prihodi/(rashodi) za individualno rezervisanje – bilansno (215.411) (2.469.619)Neto prihodi/(rashodi) za portfolio rezervisanje – vanbilansno 10.786 158.425Neto prihodi/(rashodi) za grupnu ispravku vrednosti –vanbilansno 4.950 (2.414)Neto prihodi/(rashodi) za individualno rezervisanje - vanbilansno 5 1.537Neto prihodi/(rashodi) za grupnu ispravku i pojedinačnarezervisanja (409.220) (1.802.318)

Neto prihodi/(rashodi) po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (1.557.646) (870.206)

Ukupno (1.966.866) (2.672.524)



75

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI (nastavak)

b) Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanjaU hiljadama dinara

Krediti i potraživanjaod banaka i drugih

finansijskihorganizacija

(Napomena 16 i 19)

Krediti ipotraživanja od

komitenata i ostalasredstva

(Napomena 20 i 25)

Kreditnorizične

vanbilansnestavke Ukupno

Stanje 1. januara 2015. Godine 58 8.795.963 342.388 9.138.409

Ukidanje rezervisanja (12.920) (4.973.580) (701.355) (5.687.855)Dodatno rezervisanje 25.403 6.920.962 543.807 7.490.172Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena finansijska sredstva - (675.503) - (675.503)Kursne razlike 342 321.658 5.703 327.703

Stanje 31. decembra 2015. godine 12.883 10.389.500 190.543 10.592.926

Ukidanje rezervisanja (65.328) (4.900.061) (280.368) (5.245.757)Dodatno rezervisanje 62.669 5.327.681 264.627 5.654.977Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena finansijska sredstva - (508.961) - (508.961)Kursne razlike 190 158.218 2.901 161.309Efekti isknjiženja prodaje potraživanja - (1.183) - (1.183)

Stanje 31. decembra 2016. godine 10.414 10.465.194 177.703 10.653.311

SBERBANK SRBIJA A.D., B EOGRAD


76

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI


Troškovi zarada (845.564) (828.600)Troškovi naknada zarada (116.936) (118.916)Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (122.166) (120.594)Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (220.976) (218.714)Ostali lični rashodi (1.090) (8.159)Neto (rashodi)/prihodi od ukidanja rezervisanja za bonuse i drugenaknade zaposlenima (65.459) 16.603

Ukupno (1.372.191) (1.278.380)

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE


Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja (Napomena 22) (51.704) (39.834)Troškovi amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme(Napomena 23) (115.495) (108.744)

Ukupno (167.199) (148.578)



77

13. OSTALI RASHODI

U hiljadama dinara 2016. 2015.I Operativni rashodi:Troškovi materijala (60.564) (97.430)Troškovi proizvodnih usluga:Troškovi telekomunikacionih usluga, PTT troškovi, swift (93.793) (90.282)Troškovi održavanja softwera, hardwera, tekuće održavanje (96.119) (83.309)Izdaci za zakup poslovnog prostora (328.581) (324.046)Troškovi građevinsko zanatskih radova, montaža uređaja (1.079) (1.429)Troškovi omladinskih i studentskih zadruga (9.543) (4.448)Ostale usluge (21.754) (16.568)Troškovi zakupa automobila po osnovu operativnog lizinga (26.525) (26.125)

Ukupno troškovi proizvodnih usluga (577.394) (546.207)Nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa:Troškovi putnih troškova i dnevnica (39.673) (32.449)Ekspertski i konsultantski troškovi (110.620) (106.337)Troškovi veštačenja, arbitraže i revizije (22.266) (38.149)Troškovi fizičkog obezbeđenja imovine i novca (13.613) (28.778)Usluge čišćenja poslovnog prostora (9.868) (9.567)Troškovi marketinga (201.617) (197.135)Troškovi reprezentacije (14.682) (12.310)Troškovi osiguranja (259.352) (207.778)Takse (9.275) (9.639)Komunalne usluge u zakupu (5.828) (6.672)Troškovi IT usluga (55.183) (40.308)Troškovi vezani za kartice i e-banking (135.928) (110.520)Ostali nematerijalni troškovi (98.339) (76.561)

Ukupno nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa (976.244) (876.203)

Troškovi poreza (osim poreza na zarade i naknade zarada) (33.482) (30.599)Troškovi doprinosa (osim doprinosa na zarade i naknade zarada) (201.247) (201.624)

(234.729) (232.223)

Ukupno operativni rashodi (I): (1.848.931) (1.752.063)

II Ostali poslovni rashodiRashodi po osnovu rezervisanja za ostale obaveze (27.338) (58.429)Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - (3.223)Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava (196) (73)Manjkovi i štete (25) (201)Rashodi po osnovu promene vrednosti sredstava stečenihnaplatom potrazivanja (112) (2.425)Gubici po osnovu prodaje potrazivanja - (803.373)Ostali rashodi (64.572) (260.209)

Ukupno ostali poslovni rashodi (II): (92.243) (1.127.933)

Ukupno (I+II): (1.941.174) (2.879.996)



78

14. a) NETO DOBITAK/(GUBITAK) PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIHTRGOVANJU

U hiljadama dinara 2016. 2015.Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju –swap 50.752 17.416Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju –forward 7.254 2.349Prihodi po osnovu prodaje HOV namenjenih trgovanju 40 -

58.046 19.765Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju –swap (22.881) (23.602)Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju –forward (3.750) (2.688)

(26.631) (26.290)Neto (gubitak)/dobitak po osnovu finansijskih sredstavanamenjenih trgovanju 31.415 (6.525)

14. b) NETO GUBITAK PO OSNOVU OSNOVU ZAŠTITE OD RIZIKA

U hiljadama dinara 2016. 2015.Rashodi po osnovu promene vrednosti plasmana i potraživanja -investicione jedinice, učešće u kapitalu - (10)

Neto gubitak po osnovu zaštite od rizika - (10)

14. c) NETO GUBITAK PO OSNOVU INVESTICIJA U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKEPODUHVATE

U hiljadama dinara 2016. 2015.Gubici po osnovu prodaje udela (učešća) - u povezanim inepovezanim licima - (131)Neto gubitak po osnovu investicija u pridružena društva izajedničke poduhvate - (131)



79

15. POREZ NA DOBIT

a) Struktura poreza na dobit je sledeća:


Tekući poreski trošak - -Dobitak od kreiranja odloženog poreskog sredstvai smanjenja odloženih poreskih obaveza 2.246 84.356

Ukupno 2.246 84.356

b) Usaglašavanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i obračun efektivne poreskestope

U hiljadama dinara 2016. 2015.Računovodstveni (dobitak)/gubitak preoporezivanja 433.923 (582.087)

Poreski rashod po važećoj stopi 15,00% 65.088 15,00% (87.313)Neto poreski efekat rashoda koji se ne priznaju uporeske svrhe i prihoda koji su nastali u vezi sarashodima koji nisu bili priznati (0,41%) (1.796) (1,21%) 7.038Poreski efekti neoporezivih prihoda (42,13)% (182.798) 28,81% (167.700)Poreski efekat po osnovu nepriznatih poreskihgubitaka 27,54% 119.506 27,04% 157.391Odložena poreska obaveza po osnovu ulaganja uosnovna sredstva 0,46% 1.989 (1,15%) 6.670Odložena poreska sredstva po osnovurezervisanja za otpremnine (0,58)% (2.515) 0,33% (1.938)Odložena poreska sredstva po osnovu nepriznatihobezvređenja sredstava stečenih naplatompotraživanja 0,00% (16) (0,20%) 1.152Odložena poreska sredstva po osnovu poreza kojinisu plaćeni u tekućem poreskom period 0,74% 3.210 (0,06%) 344Odložena poreska sredstva po osnovu ostalihrezervisanja (1,13%) (4.914) - -

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha 0,52% (2.246) 14,49% (84.356)

Prilikom obračuna odloženih poreza korišćena je stopa od 15% koliko iznosi stopa poreza na dobit zanaredne periode, odnosno za period u kojem se očekuje da će privremena razlika biti iskorišćena.



80

d) Kretanje u okviru privremenih razlika tokom 2016. godine prikazano je kao što sledi:

U hiljadama dinaraStanje

1.januara

Iskazanou okvirubilansauspeha

Iskazanou okviruostalog

rezultata

Stanje31.

decembraOdložena poreska obaveza po osnovu ulaganja uosnovna sredstva 19.688 (1.989) - 17.699Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanjaza otpremnine 11.110 2.515 727 14.352Odložena poreska sredstva po osnovu nepriznatihobezvređenja sredstava stečenih naplatompotraživanja 538 16 - 554Odložena poreska sredstva po osnovu poreza kojinisu plaćeni u tekućem poreskom periodu 3.210 (3.210) - -Odloženi poreski rashod po osnovu usklađivanjafer vrednosti HoV raspoloživih za prodaju (109.418) - 50.232 (59.186)Poresko sredstvo osnovu prenetih poreskihgubitaka 90.584 - - 90.584Odložena poreska sredstva po osnovu ostalihrezervisanja - 4.914 4.914

Ukupno: 15.712 2.246 50.959 68.917

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.

Gotovina u blagajni- u dinarima 1.347.859 929.641- u stranoj valuti 1.936.082 1.815.406

3.283.941 2.745.047Žiro račun 8.684.805 7.747.161Ostala novčana sredstva- u dinarima 8.756 4.058-obavezna rezerva u stranoj valuti 5.644.432 6.988.659-ostalo u stranoj valuti 3.870 5.705

5.657.058 6.998.422

17.625.804 17.490.630

Ispravka vrednosti (419) (291)

Stanje na dan 31. decembra 17.625.385 17.490.339



81

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak)

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnikRepublike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 107/2012, 62/2013,125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015) koja propisuje da banke obračunavaju dinarskuobaveznu rezervu po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza saugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanjadinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarskeobavezne rezerve na svom žiro-računu u visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu saOdlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeniglasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 107/2012, 62/2013,125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015).

Ova odluka propisuje da banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od:

- 20% na deo devizne osnovice koju čini prosečno dnevno stanje deviznih obaveza sa ugovorenomročnošću do dve godine i po stopi od 100% na deo devizne osnovice koju čini prosečno dnevnostanje dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću do dvegodine.

- 13% na deo devizne osnovice koju čini prosečno dnevno stanje deviznih obaveza sa ugovorenomročnošću preko dve godine i po stopi od 100% na deo devizne osnovice koju čini prosečno dnevnostanje dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću preko dvegodine.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizneobavezne rezerve na deviznom računu Narodne banke Srbije u visini obračunate devizne obaveznerezerve.

Deo obračunate devizne obavezne rezerve se izdvaja u dinarima i to:

- 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne obavezne rezerve do dve godine i- 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne obavezne rezerve preko dve godine

Banka je dužna da održava prosečno dnevno stanje u obračunskom periodu na deviznom računu kodNarodne banke Srbije u visini obračunate devizne obavezne rezerve.

17. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENATRGOVANJU


Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata – forward 4.687 2.350Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata – swap 32.762 15.376

Stanje na dan 31. decembra 37.449 17.726



82

18. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Državni zapisi Ministarstva finansija raspoloživi za prodaju udinarima 14.750.164 12.262.823

Stanje na dan 14.750.164 12.262.823

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Ostali poslovi sa Centralnom bankom 24 107Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 501 595Finansijski lizing 218 250Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga u osiguranju ipenzijskim fondovima 38.408 44.547Strane banke - 2.570.313Devizni račun 4.047.138 4.736.373

4.086.289 7.352.185

Ispravka vrednosti (9.995) (12.592)

Stanje na dan 4.076.294 7.339.593

20. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Javna preduzeća 3.496.448 5.137.853Preduzetnici 1.788.124 1.868.648Privatna domaćinstva i registrovani poljoprivredni proizvođači 1.734.663 1.825.752Privredna društva 35.581.123 33.772.231Sektor drugih komitenata 5.039.993 5.653.346Sektor stanovništva 30.481.256 28.544.405Sektor stranih lica 233.442 276.340Sektor stranih pravnih lica 1.764.057 885.353

80.119.106 77.963.928

Ispravka vrednosti (10.255.545) (10.196.756)


Odlukom o upravljanju rizicima propisano je da zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od400% kapitala Banke. Na dan 31. decembra 2016. godine Banka je uskladila navedeni pokazatelj sazahtevima Narodne banke Srbije.



83

21. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinaraSoftver i

licence

Nematerijalnaulaganja u

pripremi UkupnoNabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2015. godine 447.947 96.476 544.423

Povećanja/smanjanja - 102.412 102.412Prenosi 83.686 (78.246) 5.440

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 531.633 120.642 652.275

Ispravka vrednostiStanje na dan 1. januara 2015. godine 335.238 - 335.238

Amortizacija za 2015. godinu 39.834 - 39.834

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 375.072 - 375.072Neotpisana vrednost na dan 31. decembra2015. godine 156.561 120.642 277.203

Nabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2016. godine 531.633 120.642 652.275

Povećanja/(smanjenja) (158) 53.482 53.324Prenosi 79.809 (79.809) -

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 611.284 94.315 705.599


Amortizacija za 2016. godinu 51.704 - 51.704

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 426.776 - 426.776Neotpisana vrednost na dan 31. decembra2016. godine 184.508 94.315 278.823



84

22. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Promene na osnovnim sredstvima u toku 2016. godine bile su sledeće:

U hiljadama dinara Oprema

Osnovnasredstva u

pripremi Ukupno

Nabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2015. godine 1.340.697 116.983 1.457.680

Povećanja - 52.892 52.892Prenosi 151.274 (156.713) (5.439)Otuđenja i rashodovanja (61.412) - (61412)

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 1.430.559 13.162 1.443.721


Amortizacija za 2015. godinu 108.744 - 108.744Otuđenja i rashodovanja (60.802) - (60.802)

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 890.145 - 890.145

Nabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2016. godine 1.430.559 13.162 1.443.721

Povećanja 158 45.415 45.573Prenosi 24.403 (24.403) -Otuđenja i rashodovanja (66.819) (66.819)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 1.388.301 34.174 1.422.475


Amortizacija za 2016. godinu 115.495 - 115.495Otuđenja i rashodovanja (64.439) - (64.439)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 941.201 - 941.201Neotpisana vrednost na dan 31. decembra2016. godine 447.100 34.174 481.274Neotpisana vrednost na dan 31. decembra2015. godine 540.414 13.162 553.576



85

23. TEKUĆA PORESKA SREDSTVA


Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - akontacija poreza 61.207 64.071


Banka je tokom 2016. godine plaćala akontacije poreza na dobit, do predaje Poreskog bilansa za 2015,godinu, u iznosu od 34.979 hiljada dinara. Banka je koristila pretplatu iz 2014. i 2015. godine, poosnovu drugih poreskih obaveza, u iznosu od 37.843 hiljada. Za 2016. godinu Banka nema poreskuobavezu za porez na dobit.

24. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE


Odložena poreska sredstva 68.917 94.207Odložena poreske obaveze - (78.495)

Stanje na dan 31.decembra 68.917 15.712

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Sadašnja vrednost osnovnih sredstava u finansijskim izveštajimai njihove vrednosti za poreske svrhe 17.698 19.689Dugoročna rezervisanja po osnovu odlaska u penziju 14.352 11.110Odložene poreske obaveze po osnovu hartija od vrednostirapoloživih za prodaju (59.187) (109.419)Porezi koji nisu plaćeni u tekućem poreskom periodu - 3.210Obezvređenja sredstava stečenih naplatom potraživanja 556 538Poresko sredstvo osnovu prenetih poreskih gubitaka 90.584 90.584Poresko sredstvo po osnovu ostalih rezervisanja 4.914 -

Stanje na dan 31.decembra 68.917 15.712



86

25. OSTALA SREDSTVA


Ostala potraživanja u dinarimaOstale investicije 150.064 150.064Potraživanja od zaposlenih 3.548 3.686Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 11.466 11.881Potraživanja po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 9.796 2.711Potraživanja za naknadu po osnovu ostalih sredstava 7.716 10.501Potraživanja za sudske troškove i troškove postupka 202.244 185.702Ostala potraživanja iz poslovanja 287.243 420.748Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u dinarima (206.610) (189.280)

465.467 596.013Ostala potraživanja u stranoj valutiOstala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 28.276 45.946Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 60.003 58.908Potraživanja za naknadu po osnovu ostalih sredstava u stranojvaluti 1.084 878Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (3.039) (3.465)

86.324 102.267Aktivna vremenska razgraničenja u dinarimaRazgraničeni ostali troškovi u dinarima 167.077 211.380

167.077 211.380Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valutiRazgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 3.779 5.408

3.779 5.408ZaliheSredstva stečena naplatom potraživanja 206.085 67.131Ispravka vrednosti sredstava stečenih naplatom potraživanja (13.491) (13.379)

192.594 53.752




87

25. OSTALA SREDSTVA (nastavak)

Ostale investicije na dan 31. decembra 2016. godine se odnose na ulaganje u privredno društvo„Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitalaSuper kartice d.o.o..

Podaci o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja(u hiljadama dinara)

Vrste sredstavastečenih naplatompotraživanja


Drugenepokretnosti

Finansijskasredstva

Ostalo -pokretnaimovina Ukupno

Bruto vrednost napocetku perioda 58.538 5.331 - 3.262 67.131Stecena u toku perioda - 142.975 - 11 142.986Prodata u toku perioda - (4.032) - - (4.032)Bruto vrednost na krajuperioda 58.538 144.274 - 3.273 206.085Akumulirana ispravkavrednosti (13.491) - - - (13.491)od cega: ispravkevrednosti u toku perioda (112) - - - (112)Neto vrednost na krajuperioda 45.047 144.274 - 3.273 192.594

26. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENETRGOVANJU


Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata - swap 7.504 17.989Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata - forward 1.401 2.568


Na dan 31. decembra 2016. godine, nominalna vrednost derivata po osnovu kojih je Banka imalaobavezu po osnovu promene fer vrednosti derivata iznosi RSD 8.776.632 hiljada.

27. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI


Centralna banka 324 1.085Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 2.486.909 1.128.089Osiguranje 635.305 728.847Finansijski lizing 94.417 207.479Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osiguranju ipenzijskim fondovima 95.923 48.374Ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskihfondova 10 12Depoziti stranih banaka kao obezbeđenje plasmana stranimbankama 9.278.604 4.016.425Obaveze prema stranim bankama i fondovima 3.445.555 15.712.185




88

27. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

Dugoročni krediti u stranoj valuti odnose se na sledeće kreditne linije:

Broj Banka poverilac Rok dospeća Valuta Stanje 2016. u valuti

Stanje 2016. u 000 RSD

Stanje 2015. u valuti


1.1 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 01.04.2016. EUR - - 50.000.000 6.081.305Ukupno - - 50.000.000 6.081.308

1.2 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 31.03.2017. CHF 30.000.000 3.445.419 85.000.000 9.564.455Ukupno 30.000.000 3.445.419 85.000.000 9.564.455

2.1 EUROPEAN FUND FOR SOUTHEAST EUROPE,Luksemburg 30.12.2016. EUR - - 545.455 66.341

Ukupno - - 545.455 66.3413.1 MINISTARSTVO FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 16.09.2019. EUR 9.000 1.111 12.000 1.4603.2 16.09.2018. 30.000 3.704 45.000 5.473

Ukupno 39.000 4.815 57.000 6.933Ukupno 3.450.234 15.719.037

Razgraničene obaveze za kamatu po dugoročnim kreditima na dan 31. decembra 2016. godine iznose 136 hiljada dinara (31. decembra 2015. godineiznosila je 382 hiljada dinara).



89

28. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA


Javna preduzeća 2.575.214 2.453.592Preduzetnici 852.072 578.467Privatna domaćinstva i registrovani poljoprivredni proizvođači 4.658 7.726Privredna društva 30.089.676 22.335.389Sektor drugih komitenata 1.474.483 2.539.102Sektor stanovništva 29.566.250 24.447.545Sektor stranih lica 1.210.459 1.061.336Sektor stranih pravnih lica 75.643 232.170


29. SUBORDINIRANE OBAVEZE

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Subordinirane obaveze u stranoj valuti 1.852.084 6.689.436Razgranicene obaveze za kamatu 273 277Stanje na dan 1.852.357 6.689.713

Subordinirane obaveze na dan 31. decembra 2016. godine odnose se na obaveze po subordiniranimdugoročnim kreditima i to:

Broj Banka poverilac Rok dospeća Valuta Stanje 2016. u valuti


Stanje 2015.u valuti

Stanje2015.

u 000 RSD

1.1. SBERBANK OF RUSSIA 19.12.2016. EUR - - 40.000.000 4.865.044Ukupno - - 40.000.000 4.865.044

1.2. SBERBANK EUROPE AG 10.12.2022. EUR 15.000.000 1.852.084 15.000.000 1.824.392Ukupno 15.000.000 1.852.084 55.000.000 6.689.436

Ovi krediti nisu obezbeđeni kolateralom i sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora se smatrajusubordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke otplaćuju se samo nakon izmirenjaobaveza prema ostalim poveriocima.



90

30. REZERVISANJA


Rezervisanja za vanbilansnu aktivu (a) 177.704 190.543Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 6.403 6.029Kratkoročna rezervisanja za bonuse i druge naknade 119.706 70.159Rezervisanja za otpremnine (b) 95.677 74.063Rezervisanja za ostale obaveze 27.338 58.429


(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke (garancije,avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i dr.) vrše se po plasmanima Banke gde postojimogućnost da preuzete potencijalne obaveze padnu na teret Banke te samim tim Banka vršipojedinačna, grupna i portfolio rezervisanja.

(b) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih formirana su na bazi izveštajanezavisnog aktuara sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnjevrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odlivakorišćena je diskontna stopa od 2,15%, koja predstavlja alternativnu stopu u skladu sa MRS 19“Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica.

Kretanje na računima rezervisanja prikazana su u sledećim tabelama:

U hiljadama dinara

Rezervisanjaza kreditno

rizičnevanbilansnue

stavke

Rezervisanjaza

neiskorišcenegodišnjeodmore

Rezervisanjaza bonuse i

drugenaknade

Rezervisanjaza otpremnine

I drugeobaveze

Rezervisanjaza ostaleobaveze Ukupno

Stanje na 1.1.2016. godine 190.543 6.030 70.158 74.063 58.429 399.223

Ukidanje u toku godine (280.368) (6.030) (67.020) - (58.429) (411.847)Izdvajanje u toku godine 264.627 6.403 116.568 15.538 27.338 430.474Aktuarski dobitak - - - 4.841 - 4.841Kursna razlika 2.902 - - 1.235 - 4.137Stanje na 31.12.2016.godine 177.704 6.403 119.706 95.677 27.338 426.828

U hiljadama dinara

Rezervisanjaza kreditno

rizičnevanbilansnue

stavke

Rezervisanjaza

neiskorišcenegodišnjeodmore

Rezervisanjaza bonuse i

drugenaknade

Rezervisanjaza

otpremnine

Rezervisanjaza ostaleobaveze Ukupno

Stanje na 1.1.2015. godine 342.388 9.432 98.596 68.413 33.924 552.753

Ukidanje u toku godine (701.355) (9.432) (89.251) (635) (33.924) (834.597)Aktuarski gubitak 543.807 6.030 60.813 15.871 58.429 684.950Izdvajanje u toku godine - - - (9.949) - (9.949)Kursna razlika 5.703 - - 363 - 6.066Stanje na 31.12.2015.godine 190.543 6.030 70.158 74.063 58.429 399.223

Rezervisanja za ostale obaveze, u gornjoj tabeli, se odnose na rezervisanja za očekivane gubitke uskladu sa preporukama Narodne banke Srbije, a u vezi sa primenom neodredivih elemenata promenljvekamatne stope.



91

31. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Obaveze prema dobavljačima u dinarima 80.157 113.427Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 137.139 592.488Obaveze u obračunu 294 339Obaveze prema zaposlenima 677 1.015Obaveze za poreze i doprinose 31.306 31.390Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 82.993 18.872Razganičeni ostali prihodi 108.387 67.575Ostala pasivna vremenska razgraničenja 4.243 1.273Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 120.690 23.231Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 71.618 100.104Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti - 192Stanje na dan 31. decembra 637.504 949.906

32. KAPITAL BANKE


Akcijski kapital 6.102.144 6.102.144Emisiona premija 8.718.817 8.718.817Ukupno kapital 14.820.961 14.820.961Rezerve iz dobiti 7.752.635 8.250.366Revalorizacione rezerve 337.454 626.217Dobitak tekuće godine 436.169 (497.731)Stanje na dan 31. decembra 23.347.219 23.199.813

U skladu sa svojim osnivačkim aktima, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala i rezervi Banke.

Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija, kaoi revalorizacijama do 31. decembra 2002. godine. Akcionari imaju pravo upravljanja Bankom kao ipravo učešća u raspodeli dobiti.

Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 6.102.144 akcija nominalne vrednosti od 1.000 dinara poakciji.

Vrednost rezervi iz dobiti Banke na dan 31. decembra 2016. godine iznosi 7.752.636 hiljada dinara.Odlukom Skupštine banke u 2016. godini, gubitak iz 2015. godine u iznosu od 497.731 hiljada dinarapokriven je na teret rezervi banke.

Revalorizacione rezerve i nerealizovani dobic/gubici u iznosu od 337.453 hiljada dinara odnose se narevalorizacione rezerve po osnovu neto negativne promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživihza prodaju u iznosu od 394.578 hiljada dinara, kreiranih odloženih poreskih obaveza po osnovupromene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju u iznosu od 59.186 hiljada dinara iaktuarske dobitke po osnovu planova definisanih primanja u iznosu od 2.425 hiljada dinara kao iodloženog poreza na aktuarske dobitke u iznosu od 364 hiljada dinara.



92

32. KAPITAL BANKE (nastavak)

Osnovna zarada po akciji je zarada koja je izračunata deljenjem neto dobitka za period koji se možepripisati akcionarima, koji poseduju obične akcije sa ponderisanim prosečnim brojem akcija koje su uopticaju u toku perioda. Zarada po akciji u 2016. godini iznosi 71 dinar, a za 2015. godinu nije niobračunata jer je banka završila godinu sa gubitkom.

Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji jednaka je osnovnoj zaradi po akciji obzirom da Banka nemapotencijalnih akcija, odnosno akcija sadržanih u drugim finansijskim instrumentima ili ugovorima kojimogu dati pravo njihovim vlasnicima na obične akcije. U toku 2016. godine Banka nije imaladokapitalizaciju.

33. POTENCIJALNE OBAVEZE

Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2016. godine potencijalne obaveze po osnovu više sporova koji se vode protivBanke iznose 6.649.224 hiljada dinara (na dan 31. decembra 2015. iznose 4.642.488 hiljada dinara).Po ovom osnovu Banka je formirala rezervisanje od RSD 27.338 hiljada na dan 31. decembra 2016.godine (31. decembar 2015: nije bilo rezervisanja po ovom osnovu). Rukovodstvo Banke ne očekujematerijalno značajne gubitke u narednom periodu po osnovu drugih sporova, te po tom osnovu nisuvršena rezervisanja. Vrednost sporova koje Banka, kao tužilac, vodi protiv trećih lica na dan 31.decembra 2016. godine iznosi 358.516 hiljada dinara (na dan 31. decembra 2015. godine iznosi607.742 hiljada dinara.)

VANBILANSNE POZICIJEU hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Poslovi u ime i za račun trećih lica 226.372 226.148Garancije (a) 13.836.393 14.170.225Preuzete neopozive obaveze (b) 31.510.569 36.212.383

Stanje na dan 31. Decembra 45.573.334 50.608.756

a) Garancije

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.U domaćoj valuti:- Plative 1.775.078 2.860.004- Činidbene garancije 7.465.849 6.472.096

U stranoj valuti:- Plative garancije 1.256.024 1.589.349- Činidbene garancije 3.339.442 3.146.136- Cross border garancije - 102.639

Stanje na dan 13.836.393 14.170.224



93

33. POTENCIJALNE OBAVEZE (nastavak)

b) Preuzete neopozive obaveze U hiljadama dinara31.12.2016. 31.12.2015.

U domaćoj valuti:- Dozvoljena minusna stanja 1.659.731 1.592.015- Odobreni kreditni limiti po karticama 3.367.361 2.156.665- Odobreni okvirni krediti 4.023.662 4.959.369- Spot transakcije 987.630 2.189.100

U stranoj valuti:- Nostro akreditivi 1.703.003 1.907.100- Spot transakcije 2.249.332 4.003.104- Odobreni okvirni krediti - 26.513- Promptne i terminske kupoprodaje deviza 17.519.850 19.378.517

Stanje na dan 31.510.569 36.212.383

Za navedene garancije, jemstva i ostale preuzete neopozive obaveze procenjena je rezerva zaobezbeđenje od potencijalnih gubitaka u iznosu od 177.703 hiljada dinara (2015: 190.543 hiljadadinara), kao što je obelodanjeno u Napomeni 30 Rezervisanja.

Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U različitim okolnostima,poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreskeobaveze zajedno sa naknadnim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreskeobaveze u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

Neiskorišćeni krediti

Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka ima neiskorišćene kredite po sledećim kreditnim linijama:

Banka poverilac Valuta Kreditni limit Neiskorišćen iznos

SBERBANK OF RUSSIA, Rusija CHF 125.000.000 95.000.000

Obaveze po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 344.128 306.128Obaveze koje dospevaju u periodu od 2 do 5 godina 1.091.907 958.740Obaveze koje dospevaju u periodu dužem od 5 godina 215.528 207.674Ukupno 1.651.563 1.472.542

Obaveze po osnovu operativnog lizinga automobila

U hiljadama dinara 31.12.2016. 31.12.2015.Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 26.626 26.227Obaveze koje dospevaju u periodu od 2 do 5 godina 19.969 45.898Obaveze koje dospevaju u periodu dužem od 5 godina - -Ukupno 46.595 72.125

34. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugimpovezanim licima.



94

Banka ulazi u odnose sa matičnim pravnim licem – Sberbank Europe, Austrija i ostalim članicamaSberbank grupacije. Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnogodbora i ostalim ključnim osobljem, zaposlenima u Banci i sa njima povezanim licima u redovnom tokuposlovanja.

Stanja ovih potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine, kao i prihodi i rashodiu toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank gupacije, zaposlenima iključnim osobljem prikazani su u sledećim tabelama:

U hiljadama dinaraBILANS STANJA 31.12.2016. 31.12.2015.Krediti i potraživanjaSBERBANK OF RUSSIA 28.154 2.097.889SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 1.350 1.329SBERBANK BANKA D.D. 1.382.853 1.625.006SBERBANK EUROPE AG 12.756 1.216SBERBANK BH D.D., Sarajevo - 484.765SBERBANK (SWITZERLAND)AG 388.998 181.702SBERBANK CZ, A.S. 704.372 242.085Ostala potraživanjaSBERBANK BH D.D. 11 1SBERBANK CZ, A.S. 5 12SBERBANK (SWITZERLAND)AG 35 28SUPER KARTICA D.O.O. 1.861 150.815SBERBANK A.D. BANJA LUKA 3 -Depoziti i ostale obavezeSBERBANK OF RUSSIA 8.929.999 15.646.122SBERBANK CZ, A.S. - 900.184SBERBANK BH D.D., Sarajevo 5.304 1.641.326SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 27 234SBERBANK A.D. BANJA LUKA 1.441.783 251.753SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 2.346.010 549SBERBANK D.D., ZAGREB 926 982SBERBANK EUROPE AG 119.871 1.217.536SBERBANK SLOVENSKO A.S - 4.182SUPER KARTICA D.O.O. 25.498 27.539Subordinirane obavezeSBERBANK OF RUSSIA - 4.865.044SBERBANK EUROPE AG 1.852.357 1.824.669Potraživanja od zaposlenihKratkoročna potraživanja 5.434 7.352Dugoročna potraživanja 711.952 737.390



95

34. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (nastavak)

31.12.2016. 31.12.2015.Obaveze prema zaposlenimaKratkoročne obaveze 481.994 441.784Dugoročne obaveze 90.678 84.459Obaveze prema rukovodstvuKratkoročne obaveze 17.980 28.248Dugoročne obaveze - -

Potraživanja od rukovodstvaDugoročna potraživanja 10.257 26.343Kratkoročna potraživanja 1.002 1.144

VANBILANSNE POZICIJE


SBERBANK BANKA D.D. 7.408 -SBERBANK EUROPE AG 1.019.471 1.153.001SBERBANK A.D. BANJA LUKA 103.717 278.524SBERBANK OF RUSSIA 13.356.308 44.028.664

Prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank Grupe,ključnim osobljem i zaposlenima u Banci na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine, prikazani su usledećoj tabeli:



96


U hiljadama dinara 2016. 2015.Prihodi naknadaSBERBANK A.D. BANJA LUKA 2.018 2.385SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 28.153 18.889SBERBANK BH D.D., Sarajevo 2.233 8.811SBERBANK OF RUSSIA 9 29SUPER KARTICA D.O.O. 119 154SBERBANK (SWITZERLAND)AG 60 34SBERBANK CZ, A.S. 23 30SBERBANK EUROPE AG 3.054 195SBERBANK D.D., ZAGREB 3 -Rashodi naknadaSBERBANK EUROPE AG 198.479 193.723SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 314 1.103SBERBANK A.D. BANJA LUKA 1 -SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 23.069 21.352SBERBANK (SWITZERLAND)AG 702 204SBERBANK CZ, A.S. 967 507SBERBANK OF RUSSIA 243 1Operativni rashodiSBERBANK EUROPE AG 96.025 99.252SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 1.016 1.083SUPER KARTICA D.O.O. 94.797 94.076SBERBANK OF RUSSIA 7.719 809SBERBANK A.D. BANJA LUKA 410 -SBERBANK BH D.D., Sarajevo 31 -SBERBANK (SWITZERLAND)AG 2 20SBERBANK CZ, A.S. 61 10Prihodi od kamataSBERBANK D.D., ZAGREB - 1SBERBANK OF RUSSIA 588 38.646SBERBANK EUROPE AG - 75.381SBERBANK BH D.D., Sarajevo 271 46.184SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 856 -SBERBANK (SWITZERLAND)AG - 1Zaposleni banke 30.157 31.954Rukovodstvo banke 559 628Rashodi kamataSBERBANK OF RUSSIA 158.194 324.880SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 3.463 26SUPER KARTICA D.O.O. 218 557SBERBANK EUROPE AG 101.046 103.194SBERBANK (SWITZERLAND)AG 202 305SBERBANK A.D. BANJA LUKA 4.091 14SBERBANK BH D.D., Sarajevo 271 4SBERBANK CZ, A.S. - 88Zaposleni banke 7.392 7.975Rukovodstvo banke 227 503

Bruto zarade i naknade članova Izvršnog i Upravnog odbora iznosile su 105.059 hiljada dinara za2016. godinu, odnosno 103.200 hiljada dinara za 2015. godinu.



97


U skadu sa novim odredbama Zakona o porezu na dobit tokom 2013. godine na snagu je stupioPravilnik o transfernim cenama i metodama koje se primenjuju po principu “van dohvata ruke” priutvrđivanju cena transakcija među povezanim stranama. U skladu sa ovim Zakonom i Pravilnikom,banke su u obavezi da do 30. juna 2017. godine, zajedno sa poreskim bilansom za 2016. godinupredaju i studiju o transfernim cenama.

Obzirom da banka ima značajne transakcije sa povezanim stranama, u trenutku sastavljanjafinansijskih izveštaja za 2016. godinu Banka je u procesu pripremanja studije o transfernim cenama.Na osnovu preliminarnih nalaza, rukovodstvo Banke ne očekuje značajne korekcije finalnog poreskogbilansa po osnovu transakcija sa povezanim stranama.

35. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za kojupostoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje odknjigovodstvene vrednosti.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine iprodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu usvakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvuaktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost pokojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi finansijskih sredstava i obaveza iskazani u priloženimfinansijskim izveštajima, odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija inajkorisnija za potrebe izveštavanja.

Finansijski instrumenti čija je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti

Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 3 meseca)pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ovapretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijskeinstrumente sa varijabilnim kamatnim stopama.

Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom

Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju poamortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnompriznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente.Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanimtokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnimrizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavajuna osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene,koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stopekoja odgovara preostalom periodu do roka dospeća.

Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti

Na dan 31. decembra 2016. godine Banka u bilansu stanja poseduje Trezorske zapise Republike Srbijeraspoložive za prodaju u iznosu od 14.750.164 hiljada dinara čiji je obračun fer vrednosti baziran nanivou 2, odnosno na metodu procene fer vrednosti koji je zasnovan na inputima koji su direktno iliindirektno dostupni na tržištu, kako je bliže objašnjeno u Napomenama 4.5.3. i 21. Na dan 31.decembra 2016. godine fer vrednost derivata (forward i swap) iznosi (28.544) hiljada dinara i njihovobračun fer vrednosti baziran je na nivou 2.



98

35. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak)

Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti

Sledeća tabela predstavlja fer vrednost finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti i njihovu analizu po nivoima kako je definisanohijerarhijom fer vrednost.

Rukovodstvo Banke smatra da je fer vrednost finansijskih instrumenata, koji nisu vrednovani po fer vrednosti, ne odstupa u materijalno značajnom iznosuod njihove knjigovodstvene vrednosti.

U hiljadama dinara

31.12.2016. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Knjigovodstvenavrednost u

Bilansu stanja

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 17.625.385 - - 17.625.385 17.625.385Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - 4.076.294 4.076.294 4.076.294Krediti i potraživanja od komitenata - - 69.863.561 69.863.561 69.863.561Ostala sredstva - - 915.241 915.241 915.241

UKUPNA AKTIVA 17.625.385 - 74.855.096 92.480.481 92.480.481Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci - - 16.037.047 16.037.047 16.037.047Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 65.848.455 65.848.455 65.848.455Subordinirane obaveze - - 1.852.357 1.852.357 1.852.357Rezervisanja - - 426.828 426.828 426.828Ostale obaveze - - 637.504 637.504 637.504

UKUPNO OBAVEZE - - 84.802.191 84.802.191 84.802.191



99

35. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak)

Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti (nastavak)U hiljadama dinara

31.12.2015. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Knjigovodstvenavrednost u

Bilansu stanja

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 17.490.339 - - 17.490.339 17.490.339Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - 7.339.593 7.339.593 7.339.593Krediti i potraživanja od komitenata - - 67.767.172 67.767.172 67.767.172Ostala sredstva - - 968.820 968.820 968.820

UKUPNA AKTIVA 17.490.339 7.339.593 68.735.992 93.565.924 93.565.924Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci - - 21.842.496 21.842.496 21.842.496Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 53.655.327 53.655.327 53.655.327Subordinirane obaveze - - 6.689.713 6.689.713 6.689.713Rezervisanja - - 399.223 399.223 399.223Ostale obaveze - - 949.906 949.906 949.906

UKUPNO OBAVEZE - 75.497.823 8.038.842 83.536.665 83.536.665

1

Sberbank Srbija a.d. Beograd I Godišnji izveštaj 2016

2016GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

2 3


SADRŽAJ

Misija i Vizija

O Sberbank i Sberbank Europe

Uvodna reč predsednice Izvršnog odbora

Poslovanje sa privredom i globalna tržišta

Poslovanje sa stanovništvom

Sistem upravljanja rizicima

Finansije

IT sigurnost

Korporativna društvena odgovornost

Zaštita životne sredine

Finansijska edukacija

Istraživanja i razvoj

Ljudski resursi

Finansijski izveštaji

Ključni pokazatelji 2012-2016.

Ostvareni pokazatelji poslovanja banke

Bilans uspeha

Bilans stanja

Organizaciona struktura

5

6

8

10

12

16

18

19

20

21

22

24

26

28

28

29

30

31

32

4 5


Naš cilj je da kreiramo vrednost za naše klijente obezbeđujući im jednostavne, praktične i inovativne proizvode i usluge. Taj cilj ostvarićemo odgovornim kreditiranjem i uz pomoć naših talentovanih i posvećenih zaposlenih.

Pronalazimo rešenja i za najsloženije zahteve fizičkih lica, malih preduzeća i privrede. Zadovoljstvo naših klijenata, zajedno sa internom efikasnošću rezultira stvaranjem vrednosti za naše akcionare.

MISIJA

Inovativna banka od poverenja sa kojom klijenti vole da sarađuju, a na koju su zaposleni ponosni.

VIZIJA

6 7


0 500 1000 1500 Miles

0 500 1000 1500 2000 Kilometres

O Sberbank Europe

Sberbank Europe a.d. sa sedištem u Beču, Austrija je bankarska grupa u 100% vlasništvu Sberbank Rusija najveće banke u Ruskoj Federaciji koja servisira više od 70% ruske populacije. Evropska podružnica Sberbank Europe prisutna je na devet tržišta u Evropi: u Austriji, Nemačkoj, Bosni i Hercegovini (Sarajevo i Banja Luka), Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Srbiji i Ukrajini. U Nemačkoj, Sberbank Direct posluje sa fizičkim licima putem onlajn ponude osnovnih bankarskih proizvoda. U Austriji, Sberbank Europe posluje sa pravnim licima, pri čemu je fokus na poslovanju na tržištima Centralne i Istočne Evrope, Rusije i ZND. Sberbank Europe ima više od 670.000 klijenata, 232 filijale i zapošljava oko 4.300 ljudi širom Evrope. Ukupna aktiva Sberbank Europe iznosi 12,7 milijardi evra (zaključno sa decembrom 2016. godine).

Poslovni model Sberbank Europe

Poslovni model Sberbank Europe zasniva se na četiri stuba:

• Profitabilnost

Nakon uspešnog završetka poslovne 2016. godine i izlaska sa tržišta Slovačke, fokus će biti na daljem poboljšanju performansi optimizacijom segmenata i miksa proizvoda, kao i maksimiziranjem prinosa na kapital.

• Samofinansiranje

Cilj Banke je samo-finansiranje na tržištima na kojima posluje na Balkanu, kao i održavanje postojećeg nivoa finansiranja u Češkoj, Austriji i Nemačkoj optimizacijom miksa izvora finansiranja.

• Inovativnost

Izgradnja konkurentne prednosti zasnovane na inovacijama, ne na veličini. Grupa podstiče digitalne projekte na svim ključnim tržištima i razmenjuje znanje sa matičnom Bankom u Rusiji. U cilju povećanja base klijenata, a u skladu sa potrebama postojećih i potencijalnih klijenata, Sberbanka Europe želi da u potpunosti koristi partnerstva kao lider u inovacijama.

• Efikasnost

Sberbank Europe nastavlja da osigurava upravljanje troškovima na najefikasniji način.

O SBERBANK I SBERBANK EUROPE

8 9


Poštovani,

Zadovoljstvo mi je da vam u ime Izvršnog odbora predstavim rezultate poslovanja Sberbank Srbija u 2016. godini u kojoj smo ostvarili zapažene rezultate.

Godinu iza nas karakteriše niska i stabilna inflacija, BDP je prema preliminarnim podacima zabeležio rast od 2,7 odsto, a očekivanja su da će rast nastaviti i u narednim godinama. Povoljni trendovi na tržištu rada, značajan pad kamata na dinarske kredite, relaksacija monetarne politike od strane Evropske centralne banke i pad premije rizika zemlje posledično su uticali na pad kamatnih stopa na evro-indeksirane kredite što je sve zajedno doprinelo oporavku kreditne aktivnosti. Bankarski sektor je visoko kapitalizovan zahvaljujući konzervativnim merama, te je i učešće problematičnih kredita tokom godine ostvarilo najniži nivo od 2011. godine i iznosilo je 17 odsto.

UVODNA REČ PREDSEDNICEIZVRŠNOG ODBORA

Protekla godina bila je veoma važna za sve zaposlene u Sberbank Srbija i možemo reći za nas godina preokreta, ostvareni su sjajni rezultati i pokrenute nove inicijative koje će predstavljati čvrstu osnovu za uspehe u narednim godinama.

Posebno sam ponosna na to što smo usvojili novu Misiju i Viziju Banke što će nam pružiti novi fokus i pravac kome ćemo stremiti u budućnosti. One predstavljaju zajednički proizvod svih zaposlenih i tim pre imaju za sve nas još veću vrednost.

Poslovanje sa stanovništvom pokazuje najbolje rezultate od kada poslujemo na tržištu Srbije. Broj novih klijenata beleži rast od čak 63 odsto u odnosu na prethodnu godinu što je najbolji pokazatelj da je tržište prepoznalo inovativnost i vrednost naše ponude. Rast je zabeležen kako na strani depozita, tako i na strani kreditne aktivnosti.

U delu poslovanja sa privredom nastavili smo da budemo siguran i snažan partner i podrška našim korporativnim klijentima, ali i gradimo mostove između srpskih i ruskih kompanija.

Na strani upravljanja rizicima Banka sprovodi adekvatne mere, tako da pokazatelji adekvatnosti kapitala rastu iz godine u godinu, a odličan rezultat je ostvaren i u smanjenju loše aktive.

U cilju konstantnog unapređenja odnosa sa klijentima uveli smo standarde kvaliteta na nivou cele Banke, kao i alate za merenje njihovog zadovoljstva. Izuzetno smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima ovih mera koji nam daju podstrek za dalja unapređenja.

Korporativna društvena odgovornost, važna odrednica našeg poslovanja dobila je tokom godine i strateški okvir što je još jedan pokazatelj naše želje da budemo koristan član društva u kom delujemo. Naše aktivnosti usmerene su na pomoć deci, marginalnim grupama, podršku kulturi i umetnosti i zaštitu i uređenje životne sredine.

Svi postignuti uspesi rezultat su motivacije i visoke stručnosti naših zaposlenih, koji nesebično ulažu svoje resurse u napredak Banke i njeni su najbolji ambasadori. Iz tog razloga nastavljamo da gradimo našu korporativnu kulturu i Sberbank činimo poželjnim mestom za razvoj karijere.

U narednoj godini ostajemo na putu uspeha, posvećeni potrebama klijenata i usavršavanju kvaliteta usluge, aktivnostima usmerenim na inovacije, na pronalazak novih rešenja i mogućnosti, razvoju zaposlenih, kao i obezbeđenju dodatne vrednosti za naše akcionare.

S poštovanjem,

Marijana VasilescuPredsednica Izvršnog odbora

10 11


U segmentu poslovanja sa privredom u 2016. godini fokus je bio na pružanju snažne podrške korporativnim klijentima što je rezultiralo zavidnim rezultatima. Ostvaren je značajan rast plasmana u Odeljenju za poslove sa malim i srednjim preduzećima, dok je u Odeljenju za poslove sa korporativnim klijentima i javnim sektorom realizovano nekoliko većih transakcija koje su rezultat postojećih, ali i novih sporazuma.

Banka je nastavila dobru praksu podrške velikim korporativnim klijentima preko članica Sberbank Grupe, čime je nastavljen značajan rast aktivnosti u oblasti poslovanja sa ovim klijentima. Povećan je obim saradnje sa postojećim klijentima, a najznačajniji realizovani poslovi predstavljaju proširenje saradnje sa kompanijom NIS a.d. Novi Sad, kao i podrška u realizaciji kapitalnog energetskog objekta EFT Stanari koji je pušten u pogon, a koji je realizovan uz učešće Banke preko sindiciranog kredita u okviru Sberbank Grupe. Jedan od većih poslova je i unapređenje saradnje sa kompanijom FIAT povećanjem izloženosti.

Ukupan obim spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom je praćen značajnim učešćem Banke sa tendencijom rasta u ukupnom spoljnotrgovinskom prometu sa ovom zemljom, što potvrđuje stratešku orijentaciju Sberbank Srbija kada je u pitanju saradnja sa kompanijama usmerenim ka tržištu Rusije i Zajednice nezavisnih država (ZND). U želji da pruži podsticaj izvozu domaće privrede, Banka je promovisala proizvod koji je namenjen izvoznicima na tržište Ruske Federacije ,,Rešenje za siguran izvoz” koji se može primeniti i za ostala tržišta. Proizvod je potpuno jedinstven i pruža klijentima visok nivo fleksibilnosti u planiranju i izvesnost u spoljno-trgovinskim transakcijama, sa akcentom na zaštitu od valutnog i rizika naplate.

POSLOVANJE SA PRIVREDOM I GLOBALNA TRŽIŠTA

Tokom godine uspešno su realizovani prvi krediti iz programa subvencije u okviru sporazuma sa Vladom Belorusije. Sporazum se odnosi na kupovinu opreme i vozila proizvedenih u Belorusiji, a realizuje se posredstvom Banke i zasniva na subvenciji dela kamatne stope (u visini eskontne stope Narodne banke Srbije), što ova sredstva čini veoma konkurentnim za kreditiranje kompanija koje kupuju opremu i vozila proizvedena u Belorusiji. Pored domaćih kompanija koje su korisnici poljoprivrednih mašina i vozila, sporazum je predmet interesovanja i velikih korisnika, kao što su gradska transportna preduzeća, ali i preduzeća iz oblasti rudarske industrije. Tradicionalno veliki broj upravo ovih korisnika usmeren je na proizvođače opreme, mašina i privrednih vozila renomiranih kompanija iz Belorusije.

U cilju unapređenja prodajnih aktivnosti, uspešno je realizovan pilot projekat u Odeljenju za poslove sa malim i srednjim preduzećima i uspostavljen savremen model praćenja i merenja prodajnih aktivnosti, koji treba da unapredi saradnju sa postojećim i omogući efikasniju akviziciju novih klijenata.

U nameri da u svakom trenutku pokaže spremnost za saradnju i adekvatnu podršku poslovanju malim i srednjim preduzećima, koje vidi kao nosioce privrednog razvoja, kreirana je univerzalna kreditna linija ,,Spektar” koja se odobrava na rok od šest godina. Ovaj inovativan proizvod se prilagođava potrebama kompanija u skladu sa njihovim poslovnim planiranjem. ,,Spektar” predstavlja univerzalno rešenje, koje kompanijama omogućava korišćenje dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, kreditne kartice, kao i širok spektar kratkoročnih i dugoročnih kreditnih proizvoda u dinarima ili evrima, različite vrste garancija, kao i proizvoda dokumentarnog poslovanja

Razvoj i unapređenje aktivnosti u oblasti poljoprivrede predstavljaju važne pokretače razvoja poslovanja u okviru postojeće poslovne strategije malih i srednjih preduzeća. Imajući u vidu specifičnost i složenost ovakve

vrste finansiranja, tokom godine ostvaren je značajan korak napred u unapređenju ekspertize i znanja svih internih strana uključenih u proces. Uzevši u obzir značajne potencijale poljoprivrede, dalji planovi u ovom segmentu poslovanja biće usmereni na uspostavljanje adekvatnog modela finansiranja.

U 2016. godini, uspešno su realizovane prve transakcije i potpisani novi sporazumi za Faktoring koji imaju za cilj da omoguće dodatnu likvidnost u trgovini između privrednih subjekata, uz istovremenu mogućnost zaštite od rizika neplaćanja.

Razvoj novih proizvoda i usluga ostaće jedan od ključnih pokretača budućeg razvoja poslovanja u Resoru za poslovanje sa privredom i globalna tržišta i u narednim godinama, kao i nastavak saradnje sa javnim sektorom u cilju realizacije infrastrukturnih projekata u okviru lokalnih samouprava koristeći modele javno-privatnog partnerstva.

12 13


U Resoru za poslovanje sa stanovništvom težište je bilo na razvoju odnosa sa klijentima, izlaženju u susret njihovim potrebama i kreiranju savremenih, praktičnih rešenja.

Ključni rezultati ostvareni tokom godine u ovom segmentu:

* Nivo novih plasmana je iznosio 139,6 mil evra, čime je ostvaren rast od 28% u odnosu na prethodnu godinu. Potrebno je istaći da je rast plasmana fizičkim licima iznosio čak 55% u odnosu na prethodnu godinu i dostigao iznos od 77,5 mil evra

* 3% je iznosio porast ukupnog kreditnog portfolia

* Depozitni portfolio uvećan je za 45 miliona evra na stanje od 301 mil evra, što predstavlja rast od 18%

* Broj novih aktivnih klijenata je porastao za 63%, odnoso 48.000 i trenutno iznosi 124.800 klijenata

* Otvoreno je 16.600 novih tekućih računa

* Izdato je 32.600 kreditnih kartica, što predstavlja najbolji rezultat u istoriji Banke

* Ostvaren je porast prihoda od naknada od 20% u odnosu na prethodnu godinu

Kada govorimo o kreditima, na strani tražnje najzastupljeniji proizvodi bili su gotovinski i refinansirajući krediti što je u korelaciji sa padom referentne kamatne stope i cene izvora tokom godine, a posledično je uticalo i na pad cena kredita.

Osluškujući potrebe klijenata i prateći tržišna kretanja povećani su maksimalni iznosi kredita. Istovremeno proces podnošenja zahteva za kredite pojednostavljen je smanjenjem dokumentacije koju je potrebno da klijent pripremi.

Stalna posvećenost optimizaciji cene i karakteristika proizvoda rezultirala je ukupnim plasmanom kredita fizičkim licima u iznosu od 77,5 miliona evra što predstavlja rast od više od 55 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ostvareni rezultat doprineo je značajnom poboljšanju tržišne pozicije Banke i dostizanju tržišnog učešća od 4 odsto ( imajući u vidu da je ono krajem 2014. godine iznosilo 2,4 odsto).

Redovne kvartalne kampanje unapred odobrenih proizvoda sjajan su put od proizvoda i usluga do klijenata.

Krajem godine lansiran je ,,Super račun” za korisnike platne Super Kartice kojim su ovim klijentima omogućene dodatne pogodnosti. Ovaj paket račun svojim korisnicima pbezbeđuje najbolju kombinaciju proizvoda uključujući i besplatno mesečno održavanje kreditne kartice po najpovoljnijoj ceni, mogućnost refinansiranja svih svojih

dugovanja po garantovano najboljoj ponudi ili pak keš kredit po najatraktivnijim uslovima.

Klijentima zaposlenim u kompanijama u okviru kanala ,,Banka na poslu” tokom godine redovno su pripremane posebne pogodnosti.

Depoziti i štedni proizvodi

Banka je tokom godine prikupila značajan iznos depozita. Ukupan iznos depozita zaključno sa 31.12.2016. godine poraslo je na 304 miliona evra, sa 256 miliona koliko je bilo na kraju 2015. godine. Postignuti rast od gotovo 50 miliona evra, odnosno međugodišnji rast od 18,5% najbolji je odraz poverenja klijenata. Ostvareni rezultat doprinosi ostvarenju jednog od strateških ciljeva Banke - obezbeđenju samofinansiranja budući da je kreditno - depozitni racio gotovo dostigao nivo od 100 odsto.

Paketi računa

Preko 13.500 otvorenih tekućih računa klijenata fizičkih lica i preko 3.000 otvorenih računa mikro klijenata doprinelo je rastu ukupne baze, koja je dostigla nivo od 87.500 tekućih računa klijenata u Resoru za poslovanje sa stanovništvom.

Paketi računa prepoznati su kao jedinstveni – izdvajajući paket računa Jednostavno, koji sadrži i dalje jedinstvenu i potpuno besplatnu uslugu 24/7 koja podrazumeva usluge ,,Drug

na drumu“, ,,Majstor u kući“ i ,,Doktor na vezi“ Banka potvrđuje svoju orijentaciju da je uvek tu za svoje verne korisnike. Iskustva klijenata sa terena dokazala su da je upravo to ono što čini razliku u doživljaju korišćenja proizvoda Banke.

Partnerstva

Jedinstven projekat na srpskom bankarskom tržištu PIKA migracija zvanično je završen 30.6.2016. godine sa ostvarenim rekrordnim rezultatom - akvizirano je više od 43.000 klijenata.

Od pokretanja, kroz celokupan projekat Super Kartice privučeno je novih 59 hiljada klijenata.

U saradnji sa partnerima tokom godine je omogućena i jedinstvena mogućnost izmirenja

POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

14 15


mesečnih računa za Super Karticu na kasama ili info pultovima u odabranim Roda, Mercator i IDEA prodavnicama.

Marketing podrška

Poslovanje sa stanovništvom aktivno je podržano marketinškim aktivnostima. U fokusu reklamnih kampanja bili su keš krediti i krediti za refinansiranje koji su bili prisutni i na TV ekranima.

Sprovedene su dve TV kampanje kojima je promovisan Super kredit, keš kredit ili kredit za refinansiranje, a prisustvo je ostvareno i u štampanim medijima, onlajn i ,,outdoor” medijima. Obe kampanje su doprinele sjajnim prodajnim rezultatima u Resoru za poslovanje sa stanovništvom, porastu prodaje kredita putem onlajn kanala, kao i povećanoj primećenosti Sberbank brenda.

Pored kvantitativnih i kvalitativni pokazatelji, kao što su primećenost same kampanje i povezanost reklame sa brendom, ostvarili su zapažene rezultate.

Onlajn aktivnosti

Kako je digitalna komunikacija u strateškom fokusu Banke, tako su tokom godine realizovane brojne marketinške aktivnosti na onlajn kanalima komunikacije. U okviru funkcije digitalni marketing, intenzivne aktivnosti doprinele su ostvarenju ambicioznih ciljeva u promociji brenda i proizvoda Banke, ali i u ostvarenju prodaje.

Unapređeni su zvaničan sajt Banke kao najvažniji kanal komunikacije i onlajn prodajni proces, da bi fokus mogao biti usmeren na promociju keš kredita i kredita za refinansiranje. Realizovane su četiri onlajn kampanje

za keš kredite i kredite za refinansiranje uz konstatntu prisutnost sa oglasima na Google-u. Strateški određen marketing mix, postavka specijalnih onlajn ponuda za kredite kao i korišćenje svih internih kanala dovelo je do odličnih prodajnih rezultata.

Redovnim razvojem zvaničnog sajta Banke, uvedene su i nove “landing” stranice za Platne kartice i Tekuće račune, kako bi korisnici imali jasan pregled informacija i mogućnost jednostavnog onlajn apliciranja za proizvode.

Pozicioniranje Banke na Društvenim mrežama je jednako važno, te je od 23. septembra Banka zvanično prisutna i na društvenoj mreži Instagram. Relevantni sadržaji, brzi odgovori i podrška rezultirali su dvostrukim povećanjem “fanova” na Facebook stranici na više od 30.000.

Mikro segment

U segmentu mikro klijenata glavni zadatak je bio očuvanje portfolija klijenata i dodatno povećanje kreditne aktivnosti. Intenzivne aktivnosti su sprovedene u oblasti unapređenja proizvoda i usluga.

Oboren je rekord iz 2014. godine u puštenim volumenima koji su u 2016. godini iznosili nešto više od 62 miliona evra.

Ostvaren je porast dozvoljenih prekoračenja od 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Posebno je negovan odnos sa izabranim klijentima kroz preselekciju na osnovu dostupnih finansijskih izveštaja, a izdato je i 2.453 debitnih kartica. Produžena je prosečna ročnost kredita daljim favorizovanjem revolving kreditne linije kao višenamenskog proizvoda i uvođenje Kredita za finansiranje tekućih poslovnih potreba kao i kredita sa rokom otplate od 24 meseca.

Akcenat je stavljen na aktivnost klijenata – obavljanje platnog prometa klijenata preko računa u Banci je imperativ za započinjanje poslovne saradnje sa svakim novim klijentom iz ovog segmenta, što je posledično imalo izrazito pozitivan uticaj na rast prihoda od naknada iz poslova platnog prometa i dokumentarnog poslovanja.

Proširena je i paleta proizvoda za poljoprivrednike – kreirano je dozvoljeno prekoračenje, a Banka je uzela učešće i u programu subvencije koji podržava ulaganje u ovu industrijsku granu.

16 17


Stalni cilj upravljanja rizicima je da se obezbedi stabilno poslovanje kao osnov za ispunjenje poslovne politike i strategije Banke. Banka upravlja rizicima i donosi odluke u skladu sa definisanim rizičnim profilom koji određuje prihvatljiv nivo kreditnog, tržišnog, operativnog i rizika likvidnosti. Upravljanje rizicima za cilj ima da zaštiti, ali i omogući efikasno korišćenje kapitala Banke i da održava adekvatnost kapitala na potrebnom nivou da bi poslovanje Banke bilo sigurno za sve zainteresovane strane (klijente, vlasnike, zaposlene i regulatore).

Ostvarenja vrednost adekvatnosti kapitala na kraju 2016. godine iznosi 21,8% što je kao i prethodnih godina značajno iznad regulatorno propisanih minimalnih 12 odsto:

Kao i u čitavom bankarskom sektoru Srbije, tako je i Sberbank Srbija fokusirana na delotvorno rešavanje problematičnih plasmana. Nastavljajući s primenom adekvatnog rezervisanja za lošu aktivu iz prethodne godine, Banka je tokom 2016. godine ostvarila odličan rezultat na planu

smanjenja nivoa problematičnih plasmana zahvaljujući znatno boljoj naplati, uspešno sprovedenim restrukturiranjima i otpisu nenaplativih potraživanja, neto umanjenje loše aktive iznosi preko 27 miliona evra.

Ovom rezultatu doprineo je i niži priliv novih problematičnih plasmana, kao posledica kontinuiranog unapređenja funkcija praćenja kvaliteta kreditnog portfolija, ranog uočavanja pokazatelja povišenog rizika, kao i temeljnih aktivnosti rane naplate.

Tokom 2016. godine nastavljeno je unapređenje procesa i metodologija u svim oblastima upravljanja rizicima. Najznačajnije izmene su vršene u oblasti upravljanja kreditnim rizikom u skladu sa zahtevima Grupe i regulatora. Tako su u oblasti kreditnog rizika izmenjene metodologija za određivanje rizičnog profila banke, definisanje dodatnih pokazatelja rizika i metoda njihovog praćenja, a sve u cilju sveobuhvatnije i preciznije procene rizika. Pored toga unapređene su metodologije za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika u skladu sa izmenama lokalne regulative koja je prilagođena EBA standardima (najveća izmena je uvođenje novog statusa potraživanja – restrukturirano (“forborne”) potraživanje.).

Upravljanje rizikom likvidnosti definisano je kao niz aktivnosti u cilju održavanja neophodnog nivoa likvidnosti za poslovanje Banke, a u skladu sa analizom ročnosti bilansnih obaveza, potraživanja i vanbilansnih stavki.

Kako bi se osiguralo efikasno upravljanje likvidnošću, dužnosti su podeljene između Sektora za investicije i tržišta koje vrši operativno upravljanje likvidnošću, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom koje se bavi likvidnosnom strukturom kao i optimizacijom izvora i plasmana dok je Grupa za upravljanje tržišnim rizicima zadužena za stres testiranje likvidnosti.

Banka poseduje visok nivo likvidnosnih rezervi koje drži u obliku gotovinskih sredstava, sredstava na računima kod prvoklasnih banaka i u obliku visokolikvidnih bezrizičnih hartija od

vrednosti Republike Srbije koje se lako mogu konvertovati u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine.

U toku 2016. godine nivo likvidnosti je bio na zavidnom nivou gledajući sa regulatornog aspekta Narodne banke Srbije, ali i aspekta Evropske centralne banke. Racio likvidnosti se kretao između 1,4 i 2,9 što govori o tome da je likvidnost bila na visokom nivou uzimajući u obzir nivo regulatornog minimuma propisanog od strane Narodne banke Srbije od 1. Banka ispunjava i zahteve evropskih standarda lividnosti i prati nivo racia pokrivenosti likvidnom imovinom definisanim od strane Evropske centralne banke, čija se vrednost u toku 2016. godine kretala u rasponu od 88% do 144% što je daleko od regulatornog minimuma od 70 odsto.

U cilju smanjenja rizika likvidnosti Banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao što su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva sa različitih finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.

Tokom 2016. godine fokus je bio usmeren i na rast i dalje povećanje udela lokalnih izvora finansiranja, odnosno porast depozita klijenata. Ukupno ostvareni godišnji prirast depozita u 2016. godini iznosi 93 miliona evra, čime je smanjen racio odnosa kredita i depozita na nivo od 104%, što govori o velikom poverenju klijenata i bitnom smanjivanju zavisnosti u finansiranju od centrale, odnosno većoj nezavisnosti.

Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze, kao i da njeni klijenti raspolažu svojim sredstvima u skladu sa ugovorenim rokovima.

Tokom godine unapređen je i Plan oporavka kojim su predviđene mere koje će se primenjivati u slučaju znatnog pogoršanja finansijskog poslovanja, a radi ponovnog uspostavljanja održivog poslovanja i odgovarajućeg finansijskog položaja.

Narodna banka Srbije je tokom 2016. godine sprovela proveru aktivnosti koje je Banka preduzela radi unapređenja upravljanja rizicima i potvrdila njihovu adekvatnost i usklađenost sa regulativom. Istom je potvrđeno da su procesi i procedure visokog kvaliteta i da Banka raspolaže dovoljnim nivoom kapitala za pokriće svih rizika kojima je izložena u svom poslovanju (što potvrđuje i visok pokazatelj adekvatnosti kapitala) čime je potvrđena stabilnost i solventnost Banke.

Novi međunarodni standard IFRS 9 – Finansijski instrumenti

Sberbank Srbija je prelazak sa Međunarodnog računovodstvenog standarda 39 (IAS39) na IFRS9 uvrstila u svoje strateške ciljeve i pokrenula projekat 2016. godine. Projekat je usklađen sa zahtevima Sberbank Europe Grupe, a na njemu rade zaposleni iz oblasti finansija, upravljanja rizikom i informacione tehnologije. IFRS 9 izmeniće klasifikaciju, merenje i obezvređenje plasmana u odnosu na IAS 39 i primenjivaće se od početka 2018. godine. Nastao je kao odgovor na finansijsku krizu kada su stvarni gubici daleko premašili formirana rezervisanja za gubitke u skladu sa IAS 39. Primena IFRS 9 pojačaće procenu kreditne sposobnosti dužnika, daće veći značaj redovnom praćenju kvaliteta kreditnog portfolija i proceni uticaja makroekonomskih tokova na njegov razvoj. Najveća novina je uvođenje modela očekivanog gubitka za celokupni životni vek kredita. Pored toga, banke se podstiču da sa klijentima zaključuju standardne forme ugovora sa retkim promenama uslova. Imajući u vidu nivo razvijenosti tržišta kredita u Srbiji primena IFRS9 će dovesti do značajnog povećanja rezervisanja za gubitke banaka.

SISTEM UPRAVLJANJA RIZICIMA

Pokazatelj

Pokazatelj adekvatnosti kapitala

2014

17,2%

2015

20,1%

2016

21,8%

Pokazatelji kreditnog rizikaPokazatelj učešća problematičnih kredita

Pokazatelj ukupne pokrivenosti problematičnih kredita

2014

29,6%

2015

27,5%

101%

2016

22,9%

103,3%95,1%

37,5% 47,1% 55,3%

Pokazatelj pokrivenosti problematičnih kredita isravkom vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Segment

Privreda

2015 2016

94.60

Δ

-20.02114.62

60.18 53.02 -7.16Stanovništvo

Ukupno 174.80 147.61 -27.18

Stanje NPL-a (MEUR)

Pokazatelj


2014

17,2%

2015

20,1%

2016

21,8%



2014

29,6%

2015

27,5%

101%

2016

22,9%

103,3%95,1%

37,5% 47,1% 55,3%


Segment

Privreda

2015 2016

94.60

Δ

-20.02114.62


Ukupno 174.80 147.61 -27.18

Stanje NPL-a (MEUR)

Pokazatelj


2014

17,2%

2015

20,1%

2016

21,8%



2014

29,6%

2015

27,5%

101%

2016

22,9%

103,3%95,1%

37,5% 47,1% 55,3%


Segment

Privreda

2015 2016

94.60

Δ

-20.02114.62


Ukupno 174.80 147.61 -27.18

Stanje NPL-a (MEUR)

18 19


Budžet za 2016. godinu postavljen je ambiciozno i kao takav zahtevao je od svih organizacionih jedinica veliku posvećenost, angažovanje i inovativno razmišljanje. Ostvareni rezultat postignut je zahvaljujući optimizaciji procesa, ali i novim inovativnim proizvodima.

U svetlu značajnih makroekomskih i političkih promena, Banka je u obavezi da sprovodi projekcije svakog meseca, tako da usaglašavanje budžeta predstavlja zadatak koji traje cele godine i angažuje brojne organizacione jedinice. Prethodna, 2015. godina bila je veoma zahtevna posebno sa osvrtom na dve Dijagnostičke studije koje su sprovedene od strane nadzornih organa i značajnu oscilaciju kursa švajcarskog franka, tako da se može reći da je 2016. godina bila godina preokreta.

Studije su potvrdile da je Sberbank Srbija likvidna i da ima dovoljno kapitala, tako da

naredne godine mogu biti samo uspešnije sa ostvarenim još boljim rezultatom.

Proces automatizacije je tokom godine bio aktuelan imajući u vidu da je automatizovan veliki broj izveštaja, kako onih koji idu ka regulatoru tako i internih. Odeljenje računovodstva ide u korak sa digitilizacijom, te je proces popisa realizovan koršćenjem bar kod čitača.

Takođe treba pomenuti i optimizaciju i automatizaciju procesa, uz poseban naglasak na optimizaciju troškova u cilju što boljeg rezultata racia operativnih rashoda u operativnim prihodima i veće profitabilnosti.

I u narednoj godini cilj Sektora finansija je da se što više automatizuju procesi i samim tim postigne što veća efikasnost i još više vremena posveti analizama i da se usaglasi sa novim zahtevima IFRS 9 standarda i Basel III regulative.

FINANSIJE

Tokom 2016. godine sajber kriminal je bio u konstantnom porastu, mapa sajber–pretnji nastavila je da se konstantno menja, te je Banka aktivnosti u ovoj oblasti usmerila na procenu rizika informacione bezbednosti kako bi očuvala adekvatan nivo zaštite.

Jedan od metoda efikasne procene ranjivosti informacionog sistema Banke sproveden tokom godine je proces penetracijskog testiranja, izveden simulacijom realnih scenarija napada obučenog tima. Kako uspešnost ’phishing’ i ’social engeenering’ napada, procenjenih kao 2 najčešća tipa sajber-napada direktno zavise od ljudskog faktora ovi testovi su sprovedeni i u okruženju Banke. Rezultati pen testa su reflektovali važnost dobre obučenosti i svesnosti zaposlenih o prevarnim tehnikama, kao i o mehanizmima zaštite od njih.

Pored ulaganja u tehnička sredstva zaštite od cyber pretnji Banka posebnu pažnju posvećuje treninzima i obukama zaposlenih. Organizovane su kampanje i programi obuke u cilju pružanja najboljih saveta zaposlenima sa fokusom na to kako da budu fokusirani da prepoznaju pretnje u datom momentu. Dosta entuzijazma i kreativnosti uloženo je u e-learning kampanju koja je od većine zaposlenih ocenjena kao najbolja do sada.

Nove, moderne tehnologije diktiraju promene fokusa kad se posmatra cyber-bezbednost, pa kompanije usvajaju moderan koncept digitalnog ili ’in Cloud’ poslovanja koji omogućava određenu udobnost, dok sa druge strane otvara i nove rizike za poslovanje. Cyber security tim Banke uspeo je da obezbedi kontinuitet poslovnih aktivnosti bez prekida u poslovanju tokom godine.

Jedna od važnih aktivnosti tokom godine bilo je i usklađivanje sa regulativom. U 2016. godini donet je Zakon o informacionoj bezbednosti, kao i uredbe koje ga bliže

određuju. Banka je u skladu sa ovim Zakonom, radila na implementaciji „Politike bezbednosti informacionog sistema“ kojom se definišu bezbednosne mere zaštite, principi, načini i procedure postizanja i održavanja adekvatnog nivoa bezbednosti sistema, kao i ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa informacionim sistemom Banke.

IT SIGURNOST

20 21


KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Delovanje Sberbank Srbija u oblasti društveno odgovornog poslovanja zasnovano je na ubeđenju da je za unapređenje celokupnog društva neophodno dugoročno posvećeno delovanje zasnovano na etičkim principima, budući da je jedino na taj način moguće doprineti stvaranju boljeg okruženja za sve zaposlene, klijente, partnere i širu zajednicu, uz visok stepen odgovornosti prema životnoj sredini.

Tokom 2016. godine usvojena je strateška orijentacija kojom su jasno definisane oblasti u okviru kojih će Banka fokusirati svoje aktivnosti.

Saradnja sa NURDOR-om

Strateška saradnja sa NURDOR-om (Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka) uspostavljena je u aprilu mesecu kada su zaposleni banke učestvovali na 29. Beogradskom maratonu, a banka donirala novac za izgradnju izgradnju novog dečijeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.

Saradnja je nastavljena i u avgustu su na blagajnama svih ekspozitura Sberbank mreže postavljene kutije za sakupljanje novca kojima se i klijenti banke uključuju i doprinose bržoj izgradnji hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.

,,Maša i Medved“ za decu iz ustanova socijalne zaštite

Druženje dece iz ustanova socijalne zaštite sa omiljenim dečijim junacima Mašom i Medvedom u organizaciji Sberbank Srbija započeto 2015. godine, nastavljeno je i tokom 2016. godine. U martu mesecu više od sto pedesetoro dece bez roditeljskog staranja i iz hraniteljskih porodica iz Kragujevca, Niša, Subotice i Novog Sada imalo je priliku da uživaju u avanturama Maše i Medveda u predstavi „Kutija sreće“, zahvaljujući humanitarnoj akciji banke.

Novogodišnje radosti u okviru akcije ,,Sberbank deci”

Novogodišnja akcija ,,Sberbank deci“ ulepšala je praznične dane štićenicima Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad i Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd (popularna Zvečanska). Deca iz pomenutih ustanova uživala su u novogodišnjoj predstavi kao i druženju sa predstavnicima Banke tokom koga su zajednički okitili jelku.

Podrška organizaciji Belhospice

Učešćem na tradicionom osmomartovskom humanitarnom turniru u kuglanju u organizaciji Belhospice Banka je podržala ovu organizaciju

koja pomaže zbrinjavanju onkoloških pacijenata u odmaklim fazama bolesti.

Pomoć ,,Domu Jovan Jovanović Zmaj“

Banka je donirala sredstva za renoviranje apartmana u kom borave najmlađi štićenici ove institucije. Doprinos boljim uslovima života pružili su i zaposleni Banke koji su zajedničkim angažmanom uredili dvorište ove ustanove.

Zaštita životne sredineSberbank Srbija posvećena je racionalnom korišćenju resursa i uravljanju otpadom kako bi ostvarila što manji negativan uticaj na životnu sredinu. U tom cilju Banka je tokom 2016. godine prikuplila više od 3,5 tona papirnog otpada i 0,674 tone PVC otpada, a interni časopis banke izdaje se u elektronskoj formi. U svim ekspoziturama uvedeno je štedljivo osvetljenje čime je ostvarena značajna ušteda električne energije.

„Čep za hendikep“

Banka već drugu godinu doprinosi humanitarnoj i ekološkoj inicijativi Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Banata ,,Čep za hendikep”. U poslovnim prostorijama banke postavljene su specijalne kutije u koje zaposleni odlažu prikupljene plastične čepove koji se recikliraju, a sredstva prikupljena na ovaj način koriste za kupovinu invalidskih kolica za potrebe ovih korisnika.

Doniraj, Recikliraj, Poentiraj

Donacijom praznih toner kaseta podržana je akcija Fondacije ,,Ana i Vlade Divac“ i kompanije Perihard inženjering ,,Doniraj, Recikliraj, Poentiraj“. Sredstva dobijena reciklažom praznih toner kaseta namenjena su mladima u manje razvijenim opštinama.

Deca Zaštita i uređenje životne sredine

Marginalne grupe Kultura i umetnost

22 23


Sberbank Srbija je transparentnost u komunikaciji sa klijentima usvojila kao jedan od osnovinih principa svog delovanja. U želji da ode korak dalje nizom aktivnosti sprovedenih tokom godine na direktan način doprinosi finansijskog edukaciji. Za Banku ove aktivnosti predstavljaju strateško delovanje i pravac koji će negovati i tokom narednih godina.

Obeležavanje Evropske nedelje novca

Sberbank Srbija se uviđajući potrebu finansijske edukacije priključila Radnoj grupi Udruženja banaka Srbije i učestvovala u obeležavanju Evropske i Svetske nedelje novca. U periodu od 14. do 18. marta Banka je na svojoj društvenoj mreži Facebook nizom edukativnih postova svaki dan pojašnjavala po jedan bankarski proizvod, dok su u svim ekspoziturama distribuirani flajeri istog sadržaja.

Obuke za novinare

U želji da razvija i neguje dobre odnose sa predstavnicima medija Banka je organizovala obuke novinara kojima su prisustvovali novinari najeminentnijih redakcija zaduženi za ekonomske teme.

Tokom godine održane su dve obuke kojima je prisustvovalo po deset novinara.

Tema prve obuke bili su Rizici i Stres test koju su održali član Izvršnog odbora zadužen

za Finansije i rizike i direktorka Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima.

Drugom obukom su predstavljeni sadržaji kao što su Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor, poslovanje sa stanovništvom i razvoj i kreiranje proizvoda, njegove cene i zakonske regulative u ovoj oblasti, a predavači su bili član Izvršnog odbora zadužen za poslovanje sa stanovništvom i direktorka Odeljenja za razvoj proizvoda.

Sberbank Srbija planira da i tokom 2017. godine nastavi i dalje razvije ove obuke.

Edukacija studenata

Banka od 2014. godine sarađuje sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu, a tokom 2016. godine uspostavljena je i saradnja sa Beogradskom bankarskom akademijom, Fakultetom organizacionih nauka, ali i Centrom za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

Rezultat ovoga je da je samo tokom 2016. godine više od 180 studenata prisustvovalo predavanjima koja su na ovim institucijama održali zaposleni Banke.

Finansijska edukacija

24 25


Poslovni segment Banke koji se bavi upravljanjem kvalitetom usluge, iskustvom klijenata i istraživanjima ili ‘’Customer Experience Management’’ je u sklopu svoje definisane poslovne strategije u 2016. godini konstantno pratio, merio i analizirao potrebe, zadovoljstvo, lojalnost i očekivanja klijenata. Fokus je stavljen na merenja koja su definisana i usvojena kroz interne standarde kvaliteta kao što su standard S1 - kvalitet usluge u ekspoziturama i S2 - zadovoljstvo klijenata. Pored ovih merenja kvartalno je praćen razvoj i prepoznatljivost Sberbank brenda na tržištu, kvalitativno je analiziran imidž Banke na tržištu, uspešnost oglašavanja i komunikacija.

Merenje kvaliteta usluge u Sberbank ekspoziturama - Standard S1Ovim standardom i merenjem metodologijom Mystery Shopping – Tajna kupovina fokus je stavljen na ispitivanje i analizu kvaliteta pružene usluge u Sberbank ekspoziturama kao i generalno iskustvo klijenata pri poseti ekspozituri i raspitivanju o određenom proizvodu ili usluzi. Analiziran je generalni utisak o ekspozituri, blagajničko i savetničko poslovanje, organizacija rada, komunikacija sa klijentima i poštovanje procesa zaključenja prodaje.

Kvalitet usluge Sberbank je na veoma visokom nivou sa SQI Indeksom od 85%, što potvrđuje nalaz poslednjeg talasa merenja sprovedenog u oktobru 2016. godine kada je i 80% klijenata kvalitet usluge ocenilo kao odličan, a 9% kao uglavnom dobar.

Ispitivanje zadovoljstva klijenata CSS (Customer Satisfaction Survey) - Standard S2U toku novembra meseca 2016. godine sprovedeno je istraživanje zadovoljstva klijenata (Customer Satisfaction Survey – CSS). Ispitivani su klijenti tri poslovna segmenta Banke i to fizička lica metodologijom licem u lice u 33 ekspoziture, ukupno 1650 klijenata, odnosno 50 po ekspozituri i CATI telefonskom metodologijom pravnih lica i to u segmentima malih preduzeća i preduzetnika 300 klijenata i privrede 250 klijenata.

Visok nivo zadovoljstva klijenti su potvrdili i posebnim ocenjivanjem Sbrebank Srbija kada je u pitanju spremnost na preporuku. Za ovaj aspekt Banka na totalu ima izuzetno postignuće NPS - (Net Promoter Score) indeksa sa uspešnošću od 50%, što znači da bi svaki drugi klijent Sberbank zaista i preporučio svojim prijateljima, kolegama i poznanicima. Kod fizičkih lica ova ocena je još viša i iznosi 65% što je izvanredan rezultat. U delu privrede situacija je očekivana, jer su u pitanju i zahtevniji i kompleksniji klijenti, pa je ta ocena niža, tek kod mikro klijenata iznosi 22%, a kod privrede - malih i srednjih preduzeća 4%.

Generalno rezultati pokazuju visok stepen zadovoljstva svih klijenata obuhvaćenih istraživanjem što potvrđuje da se stalni trud i rad na unapređenju kvaliteta usluge i ispunjavanje očekivanja klijenata isplati.

ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ

85%

93%

91%

81%

74%

Indeks kvaliteta usluge SQI (Total)

Prvi utisak o ekspozituri

Blagajna

Savetodavni razgovor

Zaključenje prodaje

Tokom 2016. godine u nekoliko talasa FMDS omnibus ispitivanja praćen je trend pozicioniranja Sberbank brenda i shodno rezultatima preduzimani strateški koraci i inicijative kako bi brend bio što bolje pozicioniran.

Na kraju godine zabeležen je rast prepoznatljivosti i svesti o Sberbank brendu zaviše od 5% u odnosu na prvi kvartal iste godine koji na kraju iznosi

14,6%. Ovaj rezultat je najbolji od kada je Sberbank prisutna u Srbijii od kada se sprovodi ovo ispitivanje.

Gledano po strukturi klijenata, Sberbank brend ima najbolju pozicioniranost kod Mass Affluent segmenta i to sa izuzetnim postignućem prepoznatljivosti brenda od 34,1%, što je na prosečnom nivou u odnosu na ostale veće banke na tržištu.

Razvoj prepoznatljivosti brenda (Brand Awareness)

Segment

Stanovništvo (fizička lica i mikro)

CSI

6.4

6.5 93%Fizička lica

Opšta ocena zadovoljstva klijenata na nivou Banke 6.3 90%

Ocena zadovoljstva klijenata

Mikro 84%5.9

5.7 81%Privreda - mala i srednja preduzeća

91%

26 27


Za Sberbank Srbija zaposleni predstavljaju najvažniji resurs i u skladu sa tim tokom i 2016. godine nastavljeno je sa njihovim razvojem, obukom, ocenjivanjem i nagrađivanjem.

Obuke

Obukama zaposlenih posvećuje se posebna pažnja kako bi bile u skladu sa specifičnostima posla koji obavljaju. Cilj edukacije zaposlenih je unapređivanje njihovih znanja i veština u skladu sa godišnjim planom obuka koji se kreira u saradnji sa svim organizacionim jedinicama. Obuke predstavljaju kombinaciju praktičnog i teorijskog znanja, a u internim obukama učestvuju i koleginice i kolege iz različitih sektora.

Tokom 2016. godine zaposleni Banke su proveli ukupno 1386 trening dana i to 641 trening dana na eksternim i 745 na internim obukama.

Interno sticanje znanja i veština

Jedan od principa obuke i razvoja u Sberbank Srbija je verovanje da uspeh ne zavisi samo od toga šta zaposleni sada može da uradi već šta je sposoban da nauči i primeni u budućnosti. Bilo da je reč o internim ili eksternim treninzima, treninzima znanja ili veština izuzetno je važno da nadređeni prati

LJUDSKI RESURSI

Neodređeno vreme

632Određeno

vreme37

463 206669

Struktura zaposlenih

Otvorene pozicije tokom godine

73junior

54expert

35senior

18viši

menadžment

svoje zaposlene i da zajedno sa njima definiše potrebe razvoja. Sa druge strane, svaki zaposleni je zadužen za svoj individualni razvoj i apsolutno ohrabren da se izjasni šta je to što smatra da je neophodno razviti i unaprediti.

Tokom godine usvojen je i novi koncept interne razmene znanja koji zahteva planiranje učenja i razvoja znanja.

Tokom godine realizovano je ukupno 10 internih treninga, a neki od sadržaja koji su čini su: usklađenost poslovanja, incident menadžment, krizni menadžment, informaciona sigurnosti dr.

28 29


FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Racio operativni troškovi kroz neto prihode iz poslovanja

Ukupni depoziti klijenata

Plasman kredita (bruto)

44%2012

43%2013

48%2014

67%2015

u milionima RSD

24,7052012

28,1372013

35,8522014

53,6552015

u milionima RSD

78,6552012

71,5182013

77,0582014

77,9642015

59%2016

65,8482016

80,1192016

Pokazatelji poslovanja Propisano

Kapital min. EUR 10.000.000

Adekvatnost kapitala min. 12%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva max. 60%

Izloženost prema licima povezanim sa bankom u odnosu na kapital max. 25%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke max. 400%

Pokazatelj likvidnosti – decembar min. 0,8

Pokazatelj deviznog rizika

Ostvareno

EUR 116.655.906

21.78%

4,38%

17.86%

147.20%

1.81

4.62% max. 20%

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembar 2016. godine

Ključni pokazatelji 2012-2016.

Događaji po završetku poslovne godineNije bilo značajnih događaja posle datuma izveštajnog perioda koji bi zahtevali korekcije ili obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje za 2016. godinu.

30 31


BILANS USPEHA za godinu završenu 31. decembra 2016. godine

BILANS STANJA za godinu završenu 31. decembra 2016. godine

U hiljadama dinara

Prihodi od kamata

Rashodi kamata

Neto prihod po osnovu kamataPrihodi od naknada i provizija

Rashodi naknada i provizija

Neto dobitak/ gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju

Neto gubitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate

Neto gubitak po osnovu zaštite od rizika

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule

Ostali poslovni prihodi Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavkiTroškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

Porez na dobitakDobitak po osnovu odloženih poreza

Troškovi amortizacije Ostali rashodi

Pripisuje se:Dobitak/(Gubitak) koji pripada matičnom entitetu

2016.

5.529.991

(1.158.107)

1.568.942

(530.833)

31.415

-

-

389.030

50.915

(1.966.866)

(1.372.191)

-2.246

(167.199)(-1.941.174)

436.169

2015.

6.484.905

(1.492.834)

4.992.0711.358.773

(382.269)

(6.525)

(131)

(10)

368.106

67.376

(2.672.524)

(1.278.380)

-84.356

(148.578)(2.879.996)

(497.731)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.038.109 976.504

Dobitak/ gubitak pre oporezivanja 433.923 (582.087)

Dobitak/ gubitak nakon oporezivanja 436.169 (497.731)

Zarada po akciji (u dinarima bez para) 71 -

4.371.884


AKTIVAGotovina i sredstva kod Centralne banke 17.625.385 17.490.339Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 37.449 17.726

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14.750.164 12.262.823Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.076.294 7.339.593Krediti i potraživanja od komitenata 69.863.561 67.767.172Nematerijalna ulaganja 278.823 277.203Nekretnine, postrojenja i oprema 481.274 553.576Tekuća poreska sredstva 61.207 64.071Odložena poreska sredstva 68.917 94.207Ostala sredstva 968.820

OBAVEZEFinansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 8.905 20.557

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 16.037.047 21.842.496Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 65.848.455 53.655.327Subordinirane obaveze 1.852.357 6.689.713Rezervisanja 426.828 399.223Odložene poreske obaveze - 78.495

KAPITALAkcijski kapital 14.820.961 14.820.961

Gubitak - (497.731)Rezerve 8.090.089 8.877.673

Ostale obaveze 637.504 949.906

Nerealizovani gubici - (1.090)

915.241

UKUPNA AKTIVA 108.158.315 106.835.530

UKUPNO OBAVEZE 84.811.096 83.635.717

UKUPAN KAPITAL 23.347.219 23.199.813

UKUPNO PASIVA 108.158.315 106.835.530

Dobitak 436.169 0

32 33


UPRAVNIODBOR

PREDSEDNIKIZVRŠNOGODBORA

Službausklađenostiposlovanja

banke

Službainternerevizije

Služba zaljudskeresurse

Pravnaslužba

RESOR ZA POSLOVE SA STANOVNIŠTVOM

(Predsednik Izvršnog odbora)

Odeljenje zarazvoj

proizvoda

Sektorprodaje i

distribucijeMarketing i

komunikacije

Odeljenje zadigitalno

bankarstvo ipartnerstva

Grupa zaposlove

zastupanja uosiguranju

Grupa zaobuku ipodrškuprodaje

RegionBeograd

RegionNovi Sad

RegionKragujevac

Regionalni centarBeograd 1

Regionalni centarBeograd 2

Ekspoziture

Ekspoziture

EkspozitureRegionalni centarNovi Sad

RESOR ZA POSLOVESA PRIVREDOM I

GLOBALNA TRŽIŠTA(Predsednik Izvršnog odbora)

Odeljenje zaposlove sa

malim isrednjimpreduzećima

Odeljenjekreditneanalize

Odeljenje zarazvoj

proizvodai MIS

RegionalniCentar

Beograd

RegionalniCentarČačak

RegionalniCentar

Novi Sad

Sektor zainvesticije i

tržišta

Odeljenjetrgovanja

Odeljenje zaprodaju

finansijskihinstrumenata

Grupa za uslugeklijentima iz

Zajednicenezavisnih

država

Sektor za poslovesa privredom i samalim i srednjim

preduzećima

Odeljenje za poslove sa

korporativnimklijentima i javnim

sektorom

Odeljenje zafinansijskeinstitucije ifinansiranje

spoljnotrgovinskihposlova

RESOR ZAUPRAVLJANJE

FINASIJAMA I RIZICIMA(Član Izvršnog odbora)

Odeljenje zaanalizu

kolaterala

Odeljenje zaupravljanjeaktivom ipasivom

Sektor zaprocenu

kreditnogrizika

Odeljenje zaprocenu

kreditnog rizikaza poslove sa

privredom

Odeljenje zaprocenu


malom privredom

Odeljenje zaprocenu


stanovništvom

Odeljenje zaintegrisanoupravljanje

rizicima

Grupa zaportfolio analizu

- integrisanoupravljanje

rizicima

Grupa zametodologiju i

procese - integrisano

upravljanje rizicima

Grupa zaupravljanje

operativnimrizicima

Grupa zaupravljanje

tržišnimrizicima

Odeljenje zaupravljanje

kreditnim rizikomu segmentustanovništva

Grupa za analizukreditnog rizika

portfolia imodeliranjeu segmentustanovništva

Grupa zametodologiju

kreditnog rizikau segmentustanovništva

Grupa zatehnologiju u

kreditnimrizicima

u segmentustanovništva

Odeljenje zaupravljanje

kreditnim rizikomu segmentu

privrede

Grupa za analizukreditnog rizikaportfolia i limite

u segmentuprivrede

Grupa zametodologiju

kreditnog rizika irezervisanjau segmentu

privrede

Grupa zatehnologiju u

kreditnimrizicima

u segmentuprivrede

Sektor zarestrukturiranje i

naplatuproblematičnih

plasmana

Odeljenje za ranuidentifikaciju

problematičnihplasmana u

sektoru privrede

Odeljenje zarestrukturiranje i


plasmana zaposlove saprivredom

Odeljenje zarestrukturiranje i


plasmana zaposlove sa

stanovništvom

Grupa za ranunaplatu

potraživanja zaposlove sa

stanovništvom

Sektor zafinansije

Odeljenjeračunovodstva

Odeljenjeupravljanjafinansijama

Grupa zaizveštavanje

Narodnoj BanciSrbije

RESOR ZAUPRAVLJANJEOPERACIJAMA

(Član Izvršnog odbora)

Služba zaorganizaciju iupravljanjeefikasnošću

Sektorbankarskihoperacija

Služba zaodržavanje i

podršku

Grupa zainfrastrukturu

i operacije

Grupa zaaplikativnu

podršku

Služba zainformacionetehnologije

Odeljenjeplatnogprometa

Grupa zaplatni promet u

zemlji

Grupa zaplatni promet

sainostranstvom

Grupa zarežimskukontrolu

Grupa zapodršku sektoru

tržišta

Grupadokumentarnih

poslova igarancija

OdeljenjeDirektnih

kanala

Odeljenje zaadministraciju

računa ipodršku mreži

Grupa zapodršku mreži

Grupa zaadministraciju

računa

Grupa zaposlove

glavnog trezora

Odeljenjekreditne

administracije

Grupa kreditneadministracije

za rad sastanovništvom

Grupa kreditneadministracije

za rad saprivredom

Grupa zaknjiženje i

usaglašavanje

Grupa zarešavanje prigovoraklijenata

Kontakt centar

Grupa zanabavku

Služba zabezbednost

B-2 pozicije

B-1 pozicije

ORGANIZACIONA ŠEMASBERBANK SRBIJA A.D. BEOGRADVAŽI OD 7.12.2016.

34 35


www.sberbank.rs

2016GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

sberbank srbija a.d., beograd finansijski … revizora... · msfi 9 je baziran na novom pristupu...

Documents