· se nastavi sa izlaženjem lista vojvođanski lovački magazin sa dinamikom, do kraja no -...

EUROPEAN ASSOCIATIONOF HUNTING JOURNALISTS

Broj 18 2015.

VLG

, ČLA

N E

VRO

PSK

E A

SOC

IJAC

IJE

IZD

AVA

ČA

LO

VAČ

KIH

MA

GA

ZIN

A

ww

w.lo

vack

isav

ezvo

jvod

ine.

com

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIKGlasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju

Osnivač i izdavač:Lovački savez Vojvodine21000 Novi SadJovana Đorđevića 4Telefoni: +381 21 457 023, 456 529E-mail: [email protected]

Za izdavača:Aleksandar Milovančev, predsednik

Uređivački odbor:Ratko Kušić, predsednik članovi:Dimitrije-Mića Bošković, Boris Bajić, Jaroslav Pap i Predrag Đurđev

PRODUKCIJA I REALIZACIJA:Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i marketing 21132 Petrovardin, Tome Maretića 23Tel: +381 21 432 222, 6435 638, +381 60 643 22 22E-mail: [email protected]

Glavni i odgovorni urednik:Jeremija TrifunovićRedakcija Nacionalnog lovačkog magazina Lorist

Tehnički urednik:Marko Nosović, 3FDStudio, [email protected]

Štampa:Štamparija „Komazec“ InđijaOvaj broj štampan je u 13.000 primeraka

CIP-katalogizacija u publikaciji Bib-lioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasi-lo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju / glavni i odgovorni urednik Jeremija Triunović-2013, br.7 (avgust/septem-bar-Novi Sad:Lovački savez Vojvod-ine,2013-,Ilustr.;30cm DvomesečnoISSN 2217-9402COBISS.SR-ID 272044039

www.lo

vack

isav

ezvo

jvodine.co

m

Dakle počela je i ovogodišnja jesenja lovna sezona. Nekako smo je očekivali boljom, bar kada je u pitanju lov i odstrel zeca. U prilog da će stanje sa zecom biti bolje išlo je

nekoliko elemenata od kojih svakako presudno najznačajniji je što je u ovoj godini bilo zasejano značajno manje pšenice što je za posledicu imalo i manje upotrebe pesticida a naročito TOTALA koji se najčešće označava kao krivac u posledici smanjenja brojnosti populacije zeca. Tačno, bilo je manje pšenice pa otuda i manje prskanja. Ali za zeca tek

možemo reći, pa stanje je nešto bolje, još uvek dakleko od optimalnog ili bar onog stanja koje bi nazvali poželjnim. Kako nam reče Mirko Latinović, predsednik Lovačkog udružen-

ja „Kikinda“ Kikinda bar ove godine u slabom oporavku brojnosti zeca ne možemo alibi ili opravdanje tražiti u poljoprivredi i hemiji. Dobro, totali i drugi pesticidi sigurno igraju važnu ulogu u čitavom problemu oko zeca ali očigledno nisu jedini. Sve očitije postaje da

tu ima i drugih ruku dela.Ja bih podelio, bar uslovno, na dva dela, jedan na koji ne možemo uticati i drugi na

koji itekako možemo. Rekao bi možemo i moramo. Dakle, prvi problemi u jednostavnom nestajanju ili sporom opravku zeca su klima, klimatske promene i prosto ono što naziva-mo savremenom poljoprivrednom proizvodnjom. Tu, bojim se, nemamo mnogo uticaja

ma koliko da ukazujemo na pogubnosti i jednog i drugog. Klima i vremenske prilike su u domenu ili prirode ili opšteg tehnološkog napretka gde lovci i lovačke organizacije nisu i nemaju snagu za bilo kakvu ozbiljniju promenu. Slično je i sa savremenom poljoprivre-

dom. Broj stanovništva na planeti raste, potrebno je sve više hrane pa otuda i intenzivnija poljoprivredna proizvodnja. I tu kanda gubimo bitku.

Pa šta nam onda ostaje. Sve analize oko pada brojnosti zeca, o njemu govorimo a mogli bi o drugim vrstama, pokazuju da je korelacija između brojnosti predatora, posebno

lisice i šakala, u definitivno pozitivnoj sprezi. Lisica se toliko namnožila posle oralne vakcinacije protiv besnila da nam ulazi u naseljena mesta i dvorišta. Neodgovornim

ponašanjem i stvaranjem divljih deponija stvaramo izvanredne uslove za širenje i prenam-noženje šakala. Tu su naravno i drugi predatori, siva vrana pa tako redom. I tu leži naša

mogućnost gde objektivno možermo delovati. Baš onoliko koliko smo nemoćni kod onih razloga kod koji možemo samo gledati i ukazivati, na pogubnost kod povećanja brojnosti

predatora imamo ne samo mogućnost korekcije nego i obavezu.Da li smo svesni te obaveze, koliko zaista činimo na redukciji brojnosti predatora

pokazuje njihova enormna brojnost. Reklo bi se malo toga. Da li zato što se meso lisice ne jede, nema više otkupa krzna a kod šakala i komplikovanost lova, tek predatori u našim

lovištima nalaze još uvek dovoljno hrane da prežive i uvećaju svoju brojnost. Pri tome naravno stradaju zečevi, fazani...lanad. Dakle ovde se mora nešto menjati. Ne može

redukcija brojnosti predatora biti stvar dobre volje pojedinih revnosnih lovaca, ona mora biti obaveza za sve lovce. Ovo moramo shvatiti vrlo brzo, inače u sledećim godinama o

sličnim padovima brojnosti gajenih vrsta divljači govorićemo sa većim brojem vrsta.Da se ovo ne bi desilo shvatimo ovo ozbiljno i kao upozorenje da nam to neće opros-

titi generacije koje tek treba da love. U nadi da će se to i desiti želim vam uspešnu lovnu sezonu uz DOBAR POGLED. U

zdravlju čitajte ovaj broj Vojvođanskog lovačkog glasnika.

Jeremija Trifunović

KAKO DO NAS?Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem

udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođans-kom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:POŠTOM na adresu:

Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADINTELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs

Moramo se menjati

posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

3

U predivnom ambijentu lovišta „Mla-ka“ i objektu fazanerije Lovačkog udruženja „Kikinda“ iz Kikinde

održana je sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine. Predsedavao je predsednik prof.dr Aleksandar Milovančev. Centralna tema ove sednice bila je ona oko izmena i dopuna Zakona o divljači i lovstvu. Da podsetimo, procedura oko ovih izmena započela je u Lovačkom savezu Srbije još proletos kada je formirana radna grupa za izradu predloga izmena i dopuna postojećeg Zakona. Članove Upravnog odbora o tome dokle se stiglo i šta je suština upoznao je član radne grupe Milenko Zeremski.

Pre njega je dr Zoltan Namestovs-ki apelovao na radnu grupu da se u Zakon zbog povećanja broja predatora ugradi mo-gućnost lova klopkama i kao drugu važnu temu je označio poboljšanje stanišnih pri-lika kroz podizanje remiza i novih zasada.

Zeremski je suštinu izmena i dopu-na predstavio u četiri poglavlja. Kao prvu i najvažniju stvar Zeremski je apostrofirao promenu koja se odnosi na lovne krate. Njih po važećem Zakonu izdaje država a po predlogu radne grupe taj posao potrebno je zakonski poveriti Lovačkom savezu Srbije, odnosno da izdavanje i distribuciju što uk-ljučuje i prihod radi ovaj Savez. Posao dis-tribucije bi dalje kao povereni posao radili Lovački savezi Vojvodine, centralne Srbije i Kosova i Metohije.

Drugo pitanje koje je radna grupa razmatrala je pitanje polaganja lovačkih

ispita. Po sadašnjem Zakonu taj posao obavlja Lovački savez Srbije a po predlogu

radne grupe taj posao bi obavljali pored već pomenutog saveza i ostali lovački savezi.

Treća grupa izmena odnosila bi se na davanje lovišta u zakup i način formiran-ja lovišta posebne namene. Radna grupa predlaže da se formira samo desetak lovišta posebne namene u celoj državi a da korisnici lovišta mogu shodno svojim potrebama da izdvoje deo lovišta za posebne namene.

I najzad četvrta grupa pitanja koju je razmtrala radna grupa odnosi se na promene u postojećem Zakonu o divljači i lovstvu. Radi se o minimalnoj površini

lovišta koja po sadašnjem zakonskom rešen-ju iznosi 2000 ha. Radna grupa predlaže da se izmenama i dopunama ova cifra uveća i da iznosi 5000 ha.

U diskusiji koja je usledila posle prez-entacije Milenka Zeremskog, zamenik pred-sednika LSV prof.dr Miloš Beuković rekao je da se kako on vidi, tu radi o kozmetičkim promenama i pokušaju vraćanja LSS na Za-kon iz 1993 godine odnosno njihovo uhljeb-ljenje kako je naglasio. Po njemu o planskom gazdovanju ovde nema ni reči a u organi-zacionom smislu Lovačka komora Srbije nije ni pipnuta iako po njemu predstavlja nešto što ničemu ne služi. Da Lovačka komora Srbije nije ništa uradila, rekao je i Milan Kovačević, zamenik predsednika LSS. On je posebno naglasio da je interes formiranja Komore bio ne da afirmiše struku i stručni rad, nego da se osnivanjem ugase lovački savezi. Slobodan Grdinić je takođe rekao da predlog izmena i dopuna Zakona o divljači i lovstvu nije otvorio ni jedno strateško pi-tanje a pre svega teme koje su interesu svih lovaca, lovačkih udruženja, gradova i drugih učesnika.

Posle ovih diskusija na predlog Dra-gana Gutića, predsednika Skupštine LSV donet je zaključak da se sledeća sednica UO LSV posveti samo izmenama i dopunama Zakona o divljači i lovstvu a da članovi Up-ravnog odbora dostave pismene predloge radnoj grupi o kojima će se raspravljati na narednoj sesiji.

Postavljen i rok za dostavu pismenih

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DIVLJAČI I LOVSTVU

U Kikindi 12.11.2015 održana sednica Upravnog odbora LSV

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

4

Članovi UO LSV

Ing Milenko Zeremski

predloga, 26 novembar 2015 godine.

FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA DEVET MESECI

Finasijski izveštaj o poslovanju Lovačkog saveza Vojvodine u prvih devet meseci tekuće godine podneo je Ranko Si-kimić, član Nadzornog odbora LSV. On je odmah na početku istako da Nadzorni odbor nema primedbi na izveštaj o poslo-

vanju i konstatovao da su prihodi ostva-reni sa 83%. U daljem izlaganju Sikimić je posebno apostrofirao da su sredstva trošena domaćinski i shodno planu koji je usvojila Skupština. Upozorio je da se ubuduće zakup-cima poslovnog prostora mora uzimati neko sredstvo obezbeđenja plaćanja kako bi se iz-begli sadašnji problemi oko naplate.

Strukturu prihoda izneo je Milan Novkov iz Stručne službe Saveza i rekao da je do momenta održavanja sednice uplaće-no 13.205 članarina i da je preko LSV izdato 19.838 lovnih karata.

Sumirajući ove rezultate Mirko Lati-nović, predsednik Komisije za materijalno i finasijsko poslovanje potvrdio je da ovi prihodi obezbeđuju pozitivno poslovan-je do kraja godine i da nije potrebno raditi rebalans budžeta. Donet je zaključak da se

udruženja koja do sada nisu ispunila svoje članske obaveze obaveste da im je krajnji rok za uplatu 20 decembar ove godine.

LIST VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

Posebna tačka dnevnog reda bila je razmatranje potrebe daljeg izlaska lista Vo-jvođanski lovački glasnik. U svojoj diskusiji dr Zoltan Namestovski istakao je potrebu nastavka za izlaženjem ovog lista jer to ne samo da predstavlja potrebu nego i način širenja lovačke kulture. Predsednik Komisije za informisanje Ratko Kušić, izložio je pro-gram rada ove komisije i po kome bi do kraja lovne godine izašlo pet brojeva a da se posao ponovo poveri Lorist Agenciji iz Petrova-radina. Upravni odbor je doneo odluku da se nastavi sa izlaženjem lista Vojvođanski lovački magazin sa dinamikom, do kraja no-vembra prvi broj, drugi do 15 januara, treći do kraja februara, četvrti početkom aprila i peti polovinom maja.

KINOLOGIJAPredsednik Komisije za lovnu

kinologiju Vladimir Žižakov, kako kažu najaktivnije komisije Upravnog odbora, obavestio je da su zakazane kvalifikacije za kinološku manifestaciju „Lovac i pas“ u Fu-togu, Rumi i Mokrinu a da će se finale za vo-jvođanskog pobednika održati 21 novembra u Savinom Selu.

I PRED KRAJObzirom da je ne prethodnoj sednici

predsednik komisije za pravna i organizacio-na pitanja Nikola Jović podneo neopozivu ostavku, za njegovog naslednika izabran je Miroslav Vajda.

Predsednik Komisije za odlikovanja Branislav Čolak, potom je saopštio da su doneli odluku da se odličja podele lovačkim udruženjima u Temerinu, Kikindi, Žitištu i Bašaidu.

Razmatran je i zahtev LU „Senta“ iz Sente da se vrati u članstvo LSV ali pod uslovom da plati samo 700 dinara članarinu. Ovaj zahtev je odbijen jer su članovi UO smatrali da je članarina jedinstvena za sve.

LSV press

Niko nam nije zabranio izvoz mesa divljači

Predsednik Lovačkog saveza Vojvodine prof.dr Aleksandar Milovančev obavestio je članove UO o aktivnostima između dve sed-nice. Posebnu pažnju obratio je učešću na Skupštini FACE-u, evropskoj lovačkoj asoci-jaciji i poseti Beču i Donjoj Austriji.

Između ostalog rekao je da je FACE moćna organizacija sa vrlo skromnim budžetom. Istovremeno izneo je saznanja da Srbiji nije zabranjen izvoz mesa divljači nego da smo mi za to isključivi krivci odnosno naša Uprava za veterinu pri Ministarstvu poljop-rivrede. U nastavku diskusije dr Milovančev naglasio je mogućnost dobijanja sredstava iz

predpristupnih fondova EU i pozvao lovačka udruženja da odmah počnu sa pravljenjem projekata jer su oni jedini mogući način do-bijanja tih sredstava.

U nastavku on se osvrnuo na boravak u Austriji i mogućnost da već sledeće godine njihov predsednik Saveza održi predavanje u Novom Sadu na temu kako oni gazduju.

Na kraju je obavestio UO da će sledeća godišnja Skupština FACE biti održana u Beo-gradu.


5

Vladimir Žižakov

Miroslav Vajda

Predsednik LSV, prof. dr Aleksandar Milovančev

PROCENAT MORA BITI VISOK

Šta pokazuju dosadašnja istraživanja u naseljavanju i odstrelu fazanaPiše: prof.dr Zoran Ristić

Analiza rezultata je pokazala da broj ispuštenih fazana za svako lovište treba limitirati i uvažavati momen-

talno stanje u skladu sa mogućim brojem ispuštenih fazana, koje je sredina sposobna da održi do sezone lova.

Poznato nam je, iz prakse naseljavan-ja fazana u Vojvodini, da je procenat ulovl-jenih fazana u odnosu na ispuštene bio vrlo različit, što se može tumačiti i različitim stanišnim uslovima, ali i propustima u pri-hvatanju. Tako je u lovištu Lovačkog društva Mali Radinci odstreljeno 52% od puštenih fazančića, a u lovištu Lovačkog društva Novi Sad ispod 10%.

Procenat odstrela rovašenih fazana u šumskim lovištima bio je veći u odnosu na poljska lovišta, i kretao se od 38,10% do 54,69% ili prosečno 47,51%. Ova pojava se objašnjava činjenicom što grupnim lovom (prigonom) želi da se odstreli što više faza-na za kraće vreme, a time se smanjuju gu-bici koje bi trpela populacija zbog odlaganja lova ili slabog intenziteta izlovljavanja. Pored ostalog u šumskim lovištima veća je gustina

po jedinici površine, u odnosu na poljska lovišta.

U otvorenim lovištima gde su, takođe, uzgajani šestonedeljni fazančići u prihvatil-ištima i nakon mesec i po dana pušteni u lovišta, procenat odstrela se kretao od mini-malnih 7,40 do maksimalnih 39,30 ili proseč-no 22,53. Ovi podaci su prikupljeni u sedam lovačkih društava za period od tri godine (1989, 1992, 1993.). Ukupno je ispušteno 11.063 fazančića od čega je rovašeno 6.401 ili 57,86%, a ukupan odstrel bio je 4.900 faza-na. Procenat odstrela kod unetih fazančića u lovišta je 44,29%, dok je rovašenih odstrel-jeno 1.442, što daje procenat od 22,53% kod rovašenih fazana.

Do sličnih rezultata došlo se na osn-ovu istraživanja Zeremskog i sar. u jednom šumskom lovištu i u tri lovačka društva. Naime, u šumskom lovištu pušteno je 10.000 fazančića, a izlovljeno je 5.980, tako da je procenat odstrela 59,80%. U otvorena lovišta lovačkih društava pušteno je iz prihvatilišta 4.224 fazančića, od čega je rovašeno 1.720, ili 40,72%. U otvorenom lovištu ukupno je

odstreljeno 1.575 fazana ili 37,29%, od ukup-no ispuštenih. Od ukupno rovašenih (1720) odstreljeno je 367 ili 21,34%, dok je u odno-su na ukupan odstrel (1575) broj odstrel-jenih rovašenih bio 367, što iznosi 23,30%.

U poljskim lovištima procenat odstrela rovašenih u odnosu na broj unetih fazančića iznosio je od 7,40 do 39,35%. Pored osta-lih uslova (zbog vegetacije), fazan se lovio tokom cele sezone, za razliku od šumskog lovišta, gde je sezona bila kraća i gde je inten-zitet korišćenja daleko manji nego u šums-kom lovištu.

Zaključak je jednostavan: kada je u pitanju preživljavanje veštački proizvedenih i unetih fazančića – iste treba čuvati u prih-vatilištima koja su napravljena po propisan-im normama, i u kojima su stvoreni dobri uslovi za fazansku divljač. Predlaže se da se fazan lovi od početka sezone i to sa grupnim lovom, prigonom, s tim da se teren posle lova odmara najmanje sedam dana.

Za koji uzrast se treba odlučiti na-jviše zavisi od materijalnih mogućnosti, od toga da li u lovištu ima izgrađeno stabilno


6

ili privremeno prihvatilište, kao i od načina lova.

Što se tiče načina prihvatanja – Milis-avljević i sar. i Ristić i sar. preporučuju loviš-ta koja imaju stabilna prihvatilišta: bolji re-zultati su ako se unose fazančići uzrasta 5 do 6 nedelja, dok u lovištima koja imaju privre-mena prihvatilišta više odgovara uzrast od 7 do 8 nedelja starosti (uzrasta).

Procenat ulova fazana za posmatrani period, a to je za šest lovnih sezona kreće su u uskom rasponu od minimalnog 53,23% lovne 1997/98. godine kada je i najveći broj fazana ispušteno, do maksimalnih 79,33% u lovnoj 2000/01. godini.

Prosečan procenat odstrela za posma-trani period bio je 61,62%, a što je približno odstrelu koji je sproveden lovne 1998/99. go-dine od 60,89% i lovne 2003/04. godine od 60,00%.

Lov fazana „pred pušku”

Pri formiranju matičnog jata u fazanerijama ostaju veće količine petlova jer se matično jato formira u odnosu polova 1:10 u korist koka, a pri proizvodnji u fazaneriji uvek se dobija odnos polova 1:1, i uz uslov da ne mogu da se prodaju. Tada jedino preo-staje da se njihov plasman obavi putem lova (lovnog turizma) ili, u suprotnom, prodajom zaklanih, kada im je vrednost i nekoliko puta manja.

U lovačkom društvu Senta u lovnoj 2005/2006 godini pušteno je 681 odrastao fazan, a izlovljeno je 620, što iznosi 91,04%.

U fazaneriji i lovištu ,,Rit’“ u Beogra-du, u periodu od 1996 do 2004 godine is-pušteno je pred lov 20.004 fazana a ulovljeno 7.736 ili 38,67 %. Razlog ovako smanjenog odstrela leži u u lošoj organizaciji lova. Iato tako, nekad su ispuštani pokvašeni i blatnjavi fazani, a koji ne mogu da lete kada je kišno vreme. Nadalje, zbog lošeg pucanja lova-ca, zbog neadekvatnog broja lovačkih pasa, zbog ,,nelovaca’’ ili neiskusnih i neobučenih lovaca, pa čak i neodgovornih lovaca. U prilog ovakvoj tvrdnji ide činjenica da je u ovom lovištu organizovano nekoliko prob-nih lovova, kada je profesionalno osoblje pucalo, a rezultati su se kretali između 60% i 70% ulova.

Da bi se ovakva vrsta lova isplatila, kada se govori o komercijalnom delu, onda treba naplaćivati broj puštenih fazana a ne ulovljenih, tako da će i vođa grupe u komer-cijalnom lovu, voditi računa da odstreli što više fazana, a to do sada nije bio slučaj.

U ovom lovištu minimum izlova bio je lovne 1998/99 sa 29,80 % i maksimum lovne 1996/97 sa 60,12 %. Prosečan procenat odstrela za sedam posmatranih lovnih sezo-na iznosio je 38,67 % za ovo lovište.

Da bi se ovakav komarecijalni lov na fazana isplatio organizatorima, potrebno je odstreljivati preko 50 % od puštenih jedinki. I pored toga, cena odstreljenog fazana ne bi

smela biti manja od 12,50 evra.Druga, mnogo važnija i realnija,

mogućnost je da se zainteresovanim lovci-ma-turistima naplaćuje broj puštenih faza-na a nikako, kao što je do sada rađeno, broj ulovljenih fazana. Razlog za ovo može biti činjenica da se u ovako organizovanim lo-vovima ima dosta promašaja. Takođe, ili ve-liki broj fazana serani i ne nađe, te se čine velike štete na teret organizatora lova.

U Lovačkom društvu ,,Kać’’ fazani su ispuštani, takođe, dva sata pre lova u remize (gustiše) od višegodišnjeg rastinja. Zatim, pored kanala gde ima guste trske, u kukuruz, kao i na druga adekvatna mesta, te su nakon toga lovljeni.

U lovnoj 2005/06. godini na ovakav način je pušteno 831 odrasli fazan, a izlo-vljeno je 549 fazana, što iznosi 66,06 % od ispuštenih.

Interesantno je da je i Lovačko udruženje ,,Senta’’ u lovnoj 2005/06 godinu na isti način pustilo 681 fazana, a izlovilo 620 fazana što iznosi 91,04 %.

Za izvođenje ovakvog načina lova potrebno je da upravljamo kvalitetnim lovištem, koje ispunjava uslove za uzgoj faza-na - obraslo višegodišnjim rastinjem (više-godišnjom remizom), a koje treba da bude uređeno za ovakav lov na fazana.

Pored dobrih stanišnih uslova po-trebno je da imamo uhodan tim ljudi koji će valjano odraditi sve predradnje: jutarn-je hvatanje fazana na vrema, iznošenje u lovište, kvalitetno određivane lokacije gde će se ispuštati. Pri tom, grupe fazana koje se puštaju ne smeju da budu veće od 15 jedinki, i dr. Da bi rezultat bio dobar pored dobrih i odličnih lovaca srelaca potrebno je da ima-mo i kvalitetne lovačke pse koji će prikupiti svu odstreljenu i ranjenu divljač.

Iz dana u dan, na istom mestu, u lovište se svakodnevno ispušta fazanska divl-jač. Zbog ove činjenice, pojavljuje se veći broj pernatih i dlakavih predatora nego što je uobičajeno, koji uznemiravaju ispuštenu divljač, a nakon lova je i desetkuju. Iz tih razloga potrebno je stalno smanjivati broj predatora na podnošljivu meru. Praktikuje se da se na ove poligone, jednom do dva puta nedeljno, ne ispušta fazanska divljač kako bi se teren-lovište ,,odmorilo’’.

Zapaženo je da se bolji rezultati ulova postižu kada su bolji vremenski uslovi, bez kiše i vetra. Veoma je značajno da, s obzirom na veličinu poligona, grupe lovaca ne budu veće od 12 lovaca. Preko 90% izlovljenih fazana ulovi se na poligonu za lov. Ovakav lov treba praktikovati samo ako imamo veći broj petlova, i to posebno u fazanerijama.

Pri organizovanju komercionalnih lo-vova za domaće lovce-turiste preporuka je da se naplata fazana vrši po broju ispuštenih, a nikako ulovljenih fazana, i to po tržišnoj ceni koja važi za ove fazane na dan ispuštan-ja, kako ne bi došlo do finansijskog kraha organizatora.

7

ZEC, MISTERIJA ILI….Piše: Jeremija Trifunović

Trend brojnosti lovne divljači u posled-njih pet godina ukazuje na smanjenje brojnosti najznačajnijih lovnih vrsta,

pre svega sitne divljači. Prema podacima Uprave za šume porast brojnosti srne, divlje svinje i zeca tokom 2012. godine kreće se u opsegu 12-30 % u odnosu na 2011. godinu. Brojnost fazana i prepelice se smanjuje u opsegu 10-12 %. Brojnost populacija glavnih lovnih vrsta nije zadovoljavajuć jer je ispod nivoa primene niskih stopa realnog priras-ta, gubitaka i odstrela, kako je predviđeno planskim dokumentima.

Poslednjih godina u celoj Evropi i Sr-biji utvrđen je trend drastičnog smanjenja brojnosti populacije zečeva. Za ovakvu situ-aciju su odgovorni bitno izmenjeni životni

uslovi, slabija raznovrsnost hrane, sve veća upotreba herbicida, kao i različita oboljenja zarazne i parazitske etiologije. Intenziviran-jem poljoprivrede značajno se smanjila raz-novrsnost korova u ratarskim područjima, što mnogi autori smatraju najznačajnijim faktorom, koji je uticao na smanjenje bro-jnosti zečeva u Evropi .

Poljski zec je nekada bio najraspros-tranjenija vrsta sitne lovne divljači u Srbi-ji. Poslednjih decenija je došlo do znatnog smanjenja njegovog broja. Sada su najzastu-pljeniji u ravničarskim područjima i na po-dručjima nekadašnjih stepa, a najpogodnije stanište su mu nizijske regije Vojvodine. U periodu od 2001. do 2010. godine, gustina naseljenosti braon zeca u Vojvodini varirala

je od 12,62 do 15,16 jedinki na 100 hektara, dok se u centralnoj Srbiji kretala od 6,6 do 6,97 jedinki na 100 hektara. Danas, 2015 go-dine ta brojnost u Vojvodini je ješ manja pa je u većini lovišta ispod 10 a u ne malom bro-ju čak ispod 5 jedinki na 100 ha. Preko 15 je prava retkost a to je nekakva granica koju praktičari postavljaju kao minimum da bi se moglo loviti.

Stručnjaci, lovci i lovni radnici se mahom slažu da ne postoji jedan uzročnik smanjenja broja zečeva, već da je to kombi-nacija više faktora: cikličnost (rast brojnosti do odredjenog maksimuma populacije, pa onda opadanje, što se naizmenično ponavl-ja), uticaj predatora, u nekim slučajevima, mada retko, i nesavesnog lova i(li) krivolova,


8

Šta kažu AustrijanciDa bi procenili uticaj predatora, pre-

brojali smo grabljivice i vrane tokom kasnog proleća na posmatranim lokacijama. Intere-santno je da je, broj viđenih grabljivica po km2 je bio u pozitivnoj korelaciji sa gust-inom zečije populacije i samim time stopom preživljavanja mladih zečeva. Grabljivice privlači visoka gustina zečije populacije, ali ne utiče na njihovu dinamiku , ukoliko je broj grabljivica ispod određene brojnosti. Nasuprot tome, gustina zečije populacije i broj prebrojanih vrana po km2 bili su neg-ativno povezani.Više vrana - manje zečeva.

Jedina naznaka zašto se stopa preživl-javanja zečeva starih do godinu dana ra-zlikovala između lovišta je jasna razlika u odnosu na zakorovljene parcele. Oblasti niske gustine naseljenosti imale su znatno niži procenat zakorovljenih parcelakoji je u pozitivnoj korelaciji sa gustinom populacije tokom proleća i stopom preživljavanja mla-dih zečeva. Predlažemo tri hipoteze zašto zakorovljene parcelemogu biti korisne za mladunce zečeva. 1. Na zakorovljenim par-celama je retka poljoprivredna aktivnost, zbog čega je smanjen rizik smrtnosti usled žetve. 2.Struktura zakorovljenih parcelaštiti mlade zečeve od predatora, naročito posle žetve žitarica u leto. 3. Zakorovljene parcele obezbeđuju raznovrsnost trava i bilja koja omogućavaju ženkama da proizvedu visoko kvalitetno mleko. Da bi smo testirali ovu drugu hipotezu ustanovili smo dostupnost biljaka na oko 4000 ha, odnosno svako pol-je i zakorovljena parcela je botanički anali-

zirana četiri puta godišnje u periodu od tri godine. Pored toga smo izvršili odstrel 40 zečeva tokom februara, maja, avgusta i no-vembra u tri godine zaredom radi analize sa-držaja želuca i opisali afinitet prema biljnim vrstama Česonovim izbornim indeksom. Utvrdili smo da zečevi vole zimsku pšenicu i zalihe hrane (šećernu repu i šargarepu) to-kom jeseni i zime, ali radije uzimaju biljke sa zakorovljenih parcela u proleće i leto. Zečevi izgleda aktivno traže neke biljake (naročito Fabaceae) koje pronalaze na zakorovljenim parcelama. Kao što znamo da zečevi proiz-vode energetski bogato mleko očekujemo da ove biljke mogu doprineti i brzom rastu mla-dunaca koji se rađaju sa oko 100g i odbijaju se sa dojke sa oko 1kg.

uništavanje staništa, te prekomerne upotre-be pesticida. Kada je ovaj poslednje navedeni faktor u pitanju, sve češće se spominje “total”, vrlo toksičan pesticid kog ratari, kažu infor-macije sa terena, sve više upotrebljavaju. Da zlo bude veće, jeftin je, lako dostupan, pa se u nedostatku kontrole, neumereno koristi.

Ipak struka najviše pažnje posvećuje povećanju broja predatora, posebno lisice. Pored lisice sve veću teritoriju Vojvodine os-vaja šakal šireći tako ne samo svoj areal nego i brojnost. Na žalost ne postoje pouzdani podaci o brojnosti lisica u vojvođanskim lovištima ali broj rupa u kojima obitava, neprestani ulasci u naseljena mesta i kućna dvorišta garantuju da je ova vrsta u strahovi-toj ekspanziji. Ako se ovome doda da u ovoj godini nema navale glodara, posebno miševa postoji opravdan strah da će lisice hranu po-tražiti u lovnim fondovima.

Nemci su u brdovitim oblastima severne Nemačke ispitivali potrebe u hra-ni evropske lisice (Vulpes vulpes Linnaeus 1958) i ustanovili prosečnu dnevnu potrebu od 850 grama ili 312 kilograma godišnje. Kako navode kakve su procentualne ko-ličine pojednih hraniva u toku godine lisice, za podmirivanje tih potreba svaka lisica tre-ba da ima na raspolaganju u toku godine: 5.320 miševa, 51 zeca, 4.000 raznih insekata i 75 kg raznih biljaka.

Zečevi mogu biti zamenjeni nekom drugom vrstom divljači kao na primer: srnom ili pernatom divljači (fazančićima, pr-venstveno iz veštačke proizvodnje puštenih u lovište, divljim patkama, poljskim jarebica-ma i dr). Potrebno je istaći da različita hrana smiruje glad lisice za različit vremenski pe-riod.

Našim ispitivanjima, utvrđeno je da potrebe u hrani lisice zavise od njene tele-sne mase, a iznosila je između 0,50 do 1.00 kg dnevno. Vrsta hrane je uslovljena bora-vištem, godišnjim dobom i raspoloživošću plena. Osnovnu hranu lisici čine: miševi, tekunice, zečevi, fazani i domaća živina.

Ulaženjem lisice u ekonomska dvoriš-ta, ona je izmenila i način svoje ishrane, pa se počela hraniti pretežno nezatrpanim leševima domaćih životinja, mrtvo rođen-im mladuncima, placentama i kuhinjskim otpacima. Svojim delovanjem čovek je osig-urao lisici još jedan izvor lakog plena, a to je unošenje u lovište velikog broja fazančića koji nisu pripremljeni adekvatno za samos-talan život u lovištu.

Bilo kako bilo populacija lisice u Vo-jvodini je enormno velika a odstreli mini-malni u odnosu na brojnost. Otuda ne čudi da zeca danas ima pretežno u onim lovištima čiji korisnici redovno vrše redukciju brojno-sti. Na žalost lako je danas nabrojati lovišta gde se lovi normalno uz približno optimalnu brojnost zeca. To su lovišta Futoga, Begeča, Bačke Palanke, Mošorina, Gospođinaca, Stare Moravice i na prijatno iznaneđenje u

Donjem Sremu, posebno u nekoliko revira pećinačkog lovišta. Ostala lovišta su u stanju koje se može okatrektarisati kao loše ili kako kažu u nekim lovištima, nešto bolje nego prethodne godine. Za ove poslednje vreba nova opasnost. Pritisnuti nezadovoljstvom članstva što ne love zeca to stanje kako ga zovu ”nešto bolje” daje im za pravo da ove godine organizuju bar jedan lov na zeca. I tako će taj mali napredak u oporavku bro-jnosti zeca vratiti nazad jer će jednostavno to što je bilo malo bolje nestati u dimu baruta. A onda Jovo nanovo. I tako u krug. Umesto da se organizuje lov na lisice i spreči dalja es-kalacija brojnosti mi radimo obrnuto.

A ima li bolestiKokcidioza je uglavnom oboljenje

mladih zečeva, ali u slučajevima infekcija visokog intenziteta dolazi do ispoljavanja bolesti bez obzira na starosnu kategoriju. Zečevi i divlji kunići uglavnom oboljevaju od crevne kokcidioze, dok je kokcidioza je-tre prouzrokovana vrstom. Kod mladih zeče-va klinički se manifestuje gubitak telesne težine, profuzna dijareja sa primesama sluzi ili krvi, pojačana žeđ, a smrt obično nastaje kao posledica dehidratacije i sekundarnih

bakterijskih infekcija. U slučajevima pri-marnih infekcija veoma visokog intenzite-ta, zečevi uginjavaju pre nego što započne eliminacija oocista fecesom. Na teritoriji Srbije sprovedena su istraživanja parazita divljeg zeca, kada je u regionu Bačke (Vo-jvodina) registrovano nekoliko vrsta crevnih helminata (Trichuris leporis - 45% i T. retor-taeformis - 22,5%) i vrste kokcidija iz roda Eimeria (70%). Doduše pominju se još neki napasnici ali to prosečnom lovcu ne bi baš mnogo značilo.

I to je otprilike sve što je veterina uradila. Sve ovo jasno pokazuje da zapravo pravih istraživanja nema i da svako tvrđenje da je jedan od faktora apsolutni krivac pred-stavlja samo nagađanje.

Ipak da na kraju zaključimo, dok nau-ka ne utvrdi šta se zapravo dešava sa zecom bilo bi dobro redukovati brojnost lisice, šakala pa i svih drugih predatora. Posebno lisica jer to što smo kroz oralnu vakcinaciju dobili zdravu populaciju lisica ne znači das mo održali prirodnu ravnotežu. Naprotiv, poremetili smo je i sada mi moramo ispravl-jati učineno.


9

Potrebe srna su i do danas nedovoljno izučene, iz dobro poznatih razloga koji se odnose na nemogućnost izvođenja

klasičnih naučnih eksperimenata. S obzirom da prirodna hrana u lovišti-

ma može biti često nedovoljna i neodgovara-juća, preduzimaju se različiti oblici dodatne ishrane. Ishrana srna u lovištima Srbije može se unaprediti na više načina, što zavisi od doba godine, tipa lovišta i brojnosti pop-ulacije.

Agrotehničke mere u lovištimaHidromeliorativne mere odnose se

na lovišta ravničarskog tipa, sa plavljen-im ili zabarenim terenima, na kojima raste specifična flora manjeg kvaliteta i hranl-jive vrednosti. Na terenima ritskih šuma, obraslim gustom vegetacijom koju čine kor-ovi, šiblje i grmovi, preporućuje se košen-je i/ili tarupiranje, paljenje tršćaka i šaša. Ovim merama, kao i drljanjem, đubren-jem i košenjem, može se postići promena botaničkog sastava. Prirodna ispasišta treba kositi ili tarupirati dva puta godišnje, drljati jedanput i đubriti sa 100 kg veštačkog đubri-va po hektaru. Đubrenjem se takođe menja floristički sastav, odnosno zastupljenost kor-ova, ali i prinos travnjaka.

Zasnivanje novih travnjaka – ispasišta ima smisla na kvalitetnijim zemljištima, gde ne postoji opasnost od plavljenja i podzem-nih voda. Sastav smeša treba odabrati u kon-sultaciji sa stručnjacima, odnosno uskladiti ga sa karakteristikama zemljišta.

Gajenje oraničnih kultura u sistemu zelenog konvejera može predstavljati znača-jno poboljšanje ihrane srna. U ovu svrhu najpogodnije su leptirnjače (bela detelina, lucerka, grahorica...), žita (kukuruz, raž, ovas...), korenasto-krtolaste biljke (repa, kro-mpir, čičoka...), kupusnjače (repica, stočni kelj) i dr. Nabrojane biljne vrste životinje mogu koristiti direktno, u zelenom stanju i za ispašu, dok se viškovi spremaju (kon-zervišu), pre svega za zimske intervencije u ishrani, i to u vidu sena, silaže i senaže, utrapljenih plodova i koncentrovane zrnaste hrane.

Zasejane površine treba formirati na više međusobno udaljenih mesta u lovištu, kako bi se time izvršila i prirodna disperzija životinja u potrazi za hranom. Setva kultura treba da bude organizovana po modelu zele-

PREPORUKE ZA ISHRANU SRNA

Piše: Prof. Dr. Zoran Popović


10

nog konvejera, i time omogući kontinuirano pristizanje zelene hrane u toku vegetacije.

Za zimsku ishranu srna naročito je in-teresantna i značajna mogućnost napasanja na poljima sa ozimim žitima. U ovu svrhu žita treba sejati u toku leta, kako bi za zim-sku ishranu srna dostigla odgovarajuću vis-inu. Važan preduslov za uspeh je dovoljno padavina ili, što je daleko teže izvodljivo, zalivanje parcela radi nicanja posejanog žita. U ovu svrhu treba izabrati parcele koje su što više udaljene od naselja i puteva, kako bi srne u toku zime mogle neometano da kon-zumiraju zelenu hranu.

Prihranjivanje srna

Treba vršiti naročito u mesecima sa snegom, kada je srnama teško dostupna prirodna hrana. Prihranjivanje se obavlja konzervisanim kabastim hranivima (senom i silažom), korenasto-krtolastim hranivima i koncentratima.

Seno. Jedna od specifičnosti ishrane srna je da konzumiraju neznatne količine sena i druge hrane koja sadrži vlage man-je od 40%. Iz tog razloga, i te minimalne količine sena koje će srne eventualno kon-zumirati u toku zime moraju biti vrhunskog kvaliteta, odnosno seno treba da potiče od leguminoza (najbolje lucerke) i sa maksi-malno očuvanim lišćem. Najbolje je spremi-ti treći odkos lucerke ili prvi i drugi ali pre faze cvetanja kada ima dosta lisne mase.

Silaža je potencijalno značajna zims-ka hrana za srne, ali se mora voditi računa o mogućnosti njenog zamrzavanja. Zato je treba davati u danima kada su tempera-ture nešto više, i na mestima koje srne često posećuju, kako bi bila što pre iskorišćena. Silaža se može spremati od kukuruza ili lu-cerke. Lucerkina silaža (ili senaža) se spre-ma sa dodatkom ugljenohidratnih hraniva i bakterijskih inokulanata, čime se postiže maksimalan kvalitet. Pripremanjem i ko-rišćenjem senaže (od provenulog materija-la) sa stepenom vlage od 50-60% može se bitno umanjiti problem zamrzavanja.

Koncentrati. U ovu svrhu se mogu ko-ristiti zrnasta hrana, industrijski proizvedene smeše koncentrata, napravljene po poseb-nim recepturama, ili smeše za domaće preži-vare sa većim sadržajem proteina i nekih mineralnih elemenata. Kukuruz treba da je u klipu a koncentrati u formi peleta, kako bi se smanjili gubici od strane poljskih i šumskih ptica. S obzirom na nedovoljno poznavanje potreba srna u hranljivim materijama, kao i na činjenicu da ista hranilišta koriste ra-zličite kategorije srna, treba koncipirati jed-nostavne smeše, u skladu sa preciznim nor-mama. U cilju boljeg konzumiranja smeša koncentrata, treba koristiti aromatske dodat-ke za divljač: arome citrusa, komorača, anisa, jabuke i timika. Za zimski period oskudice u svoj hrani preporučuje se dupliranje količine mineralno-vitaminskih predsmeša koje se

koriste pri spremanju koncentrata. So se uključuje u peletirane smeše za

srne, ili se srnama daje u vidu blokova za lizanje (kamena so, briketirana stočna so ili mineralno-vitaminski blokovi za lizanje). Smatra se da je za srne dovoljno 1-1,5 g soli dnevno. Upotrebom stočne soli (uključene u peletiranu hranu ili u vidu blokova za lizan-je) životinjama se obezbeđuje i neophodna količina joda, čiji je deficit naročito izražen na našim terenima. So treba da bude dostup-na srnama u toku cele godine, bez obzira na godišnje doba.

Opšti princip je da se sa prihranjivan-je počne ranije, u novembru ili čak krajem oktobra, kako bi se životinje do perioda velikih hladnoća, dubokih snegova i nedo-statka prirodne hrane navikle na hranilišta i na konzumiranje dodate hrane. Osim toga, raniji početak prihranjivanja omogućava

stvaranje većih telesnih rezervi životinja za nastupajuće hladne dane.

U početku prihranjivanja treba ko-ristiti manje količine hrane, i one vrste koje će divljač najradije konzumirati (kukuruz u klipu). Pošto se životinje naviknu, obroci se povećavaju, a izbor hraniva se proširuje i uključuje postepeno i peletirana koncen-trovana hrana. Privikavanje srna na nova hraniva (silaža, peletirana koncentrovana) mora se postepeno obavljati u nekoliko dana iznošenja hrane, tako što se količina kukuru-za u klipu smanjuje a povećavaju nova hrani-va. Hranilišta treba svakodnevno obilaziti i dopunjavati, jer ako se prekine sa iznošen-jem hrane, dešava se i prekianje kasnijeg do-laska divljači na hranilište.

Nemoguće je precizirati norme hrane za zimsku ishranu srna, jer ona zavi-si direktno od vremenskih uslova i količine

prirodne hrane i poljskih ostataka. Pri iz-računavanju potrebnih količina hraniva za srne u zimskom periodu, polazi se od ne-koliko bitnih parametara. Korišćenje suve hrane (sena i koncentrata) planira se za pe-riod od oko 60 dana u toku godine (t.j. za dane sa snežnim pokrivačem) a korišćenje silaže za period od 30 dana (za dane kada su temeperature dovoljno visoke da ne dođe do brzog smrzavanja silaže). Planirana količi-na koncentrata je oko 300 g/grlu, planirana količina silaže je oko 0,5 kg/grlu, sena oko 20 g/grlu (samo u lovištima ravničarskog tipa) i soli oko 1 g/grlu. Potrebne količine svih nabrojanih hraniva za 100 srna mogu se preračunati na osnovu procentualnog i količinskog učešća pojedinačnog hraniva u grupi i perioda korišćenja tog hraniva.

Poseban problem za sve lovce jeste kako odhraniti lanad koja su ostala iz nekog

razloga bez majke i pronađena u lovištu. Pre svega, lanad moraju biti smeštena u suvim i čistim uslovima, sa dovoljno prirodne svet-losti i ukupnog prostora (površine i zaprem-ine). Mleko treba da bude obavezna hrana, a uz mleko treba ponuditi nakošenu zelenu masu bogatu lišćem, nakresane mlade grane drveća koje srne u prirodi inače rado brste, korenasto-krtolasta hraniva i koncentrat. Seno je i u zarobljeništvu od male važnosti za mladunce, ali ga treba, takođe, ponuditi. Voda mora biti uvek prisutna. S obzirom da će se mlade srne vrlo brzo navići na kon-centrat, i uvek ga rado konzumirati, postoji opasnost od metabiličkih poremećaja, pre svega acidoze. Zbog toga se njegova količina ograničava, dok se ostala sočna i suva hrana daje po volji.


11

Jednogodišnja remiza LD “Zec” Međa

Ranjavanje krupne divljači koju naši lovci najčešće love, u mnogome se razlikuje od ranjavanja sitne divl-

jači zato što se krupna divljač odstreljuje lovačkim puškama sa olučenim cevima, je-dinačnim zrnima na većim daljinama i do 300 m. Jedino se divlje svinje mogu loviti lovačkom puškom sa neolučenim cevima a najbolji rezultati se postižu jedinačnim zrn-ima tipa „Breneka“ na daljinama do 100 m.

Uzroci ranjavanja krupne divljači su uglavnom poznati. Gađanje na prevelikim daljinama., neprecizno oružje, neodgovara-jući kalibar i težina zrna za divljač koju gađa-mo kao i uvežbanost lovca za tu vrstu lova.

Veoma važnu ulogu ima i psihološki momenat kada se dugo očekivani i željeni trofej odjednom pojavi ispred lovca. Veoma su retki lovci koji su u tim momentima smire-ni i staloženi da mogu mirno gađati. Obično se dešava suprotno, lovca počne da trese t.z.v.

„lovačka groznica“. Srce bije nekontrolisano u grudima, prosto hoće da iskoči. Ruke se tresu pa od preciznog nišanjenja nema niš-ta. U tim trenucima je najbolje sačekati da ovaj efekat prođe sam od sebe pa tek onda smireno gađati cilj. U protivnom, promašaj ili ranjavanje divljači je neminovno.

Naši lovci najčešće love u otvorenim lovištima srneću divljač. Jelena lopatara i muflona lovimo u ograđenim lovištima a divlju svinju i evropskog jelena i u otvorenim i ograđenim lovištima.

Prema nepisanim lovačkim pravilima t.z.v. običajnom pravu, sitna divljač pripada lovcu koji je poslednji ispalio hitac u divljač dok je još bila živa, dok krupna divljač i trofej od krupne divljači pripada lovcu koji je divl-jač ranio bez obzira dali je neki lovac kasni-je opalio hitac od koga je divljač usmrćena. Ovoga se treba strogo pridržavati . Ako ipak dođe do nesporazuma oko toga kome pripa-

da odstreljena divljač, najbolje je da konačnu odluku donese stručni pratilac u lovu. Prema našim pozitivnim zakonskim propisima, lov i odstrel krupne divljači uvek se odvija uz pratnju dobro obučenog i iskusnog stručnog pratioca- lovočuvara , upravnika lovišta ili starijih i iskusnih lovaca koji strogo vode računa da se lov odvija po godišnjem planu gazdovanja lovištem uz dužno poštovan-je prema prirodi i divljači i lepim lovačkim običajima.

Kako ranjavanje krupne divljači može da bude veoma neprijatno kako zbog gu-bitka vrednog trofeja i mesa divljači, ostaje i klauzula u cenovniku po kome se ranjavan-je krupne divljači plaća 50% od procenjene vrednosti .

Iz praktičnih razloga najbolje je da stručni pratioc odmah kaže lovcu vrednost trofeja divljači u poenima (gramima) i novčano kako posle ne bi bilo nesporazu-

RANJAVANJE KRUPNE DIVLJAČI

Piše: Dejan Milkov

Iz prakse


12

ma. Stručni pratioc u lovu na krupnu divl-jač obavezno mora biti opremljen sa dobrim dvogledom, odgovarajućim oružjem i os-talim potrebnim sredstvima za lov. Takođe mora dobro poznavati lovni revir kao i divl-jač koja se lovi., njene navike i približno mes-to boravka u reviru. U pojedinačnom lovu najbolje je da lovac i pratioc idu sami zbog nepotrebne gužve ako ide više lovaca odjed-nom, izuzev lovova koji se vrše pogonom. Lov na srneću divljač se može obavljati prikradanjem i sa visokih čeka kao i uz po-moć konjske zaprege. Kada se ugleda divljač koju treba gađati, pratioc saopštava lovcu koji gađa, koju jedinku može da odstreli ako je divljač u grupi. Lovac obavezno treba da koristi naslon za oružje radi što preciznijeg hica. Za to vreme stručni pratioc osmatra dvogledom ponašanje divljači posle pogod-ka. Ako divljač posle opaljenja puške trzajem tela pokaže da je pogođena i počne trčati sa mesta nastrela, stručni pratioc odmah daje lovcu nalog da puca još jednom u ranjenu divljač. Ukoliko lovac ne reaguje dovoljno brzo da gađa još jednom, stručni pratioc bez razmišljanja sa svojom puškom može usmr-titi divljač koja je ranjena kako ne bi pobegla i bila izgubljena zauvek. Ukoliko se desi da ranjena srneća divljač otrči stotinak metara i legne, treba mirno sačekati 15-20 minuta da divljač iskrvari i tek tada joj prići. Ako je ranjena divljač otrčala daleko od mesta nastrela i sakrila se u šumu ili neko rastin-je a tom prilikom ostavlja krvav trag , u tom slučaju je od najveće koristi dresiran lovački pas-krvoslednik koji će nepogrešivo pronaći ranjenu divljač i lovcu ostaje da je još jednim hicem usmrti.

Najlošiji su pogodci kroz stomak divl-jači t.j. u mekane delove tela jer tako ranjena divljač najdalje može otrčati i sakriti se u na-jzabitije delove lovišta kada ju je veoma teško pronaći. Veoma su retki slučajevi da je ranje-na srneća divljač napala lovca i to uglavnom srndać sa rogovima.

Kod ranjavanja divljih svinja slučaj je obrnut. Ranjena divlja svinja ako je iole pokretna, hoće napasti lovca koji joj neoprez-no priđe. Divlje svinje lovimo prikradanjem, sa visokih čeka i pogonom. U sva tri slučaja veoma važnu ulogu imaju stručni pratioci koji se u svakom lovu ponašaju isto kada je u pitanju lov i ranjavanje krupne divljači. Naročito je opasno prilaziti ranjenom vepru koji je u zavisnosti od težine rane koju je za-dobio uvek kidiše na lovca koji mu se prib-ližava. Povrede od ranjene divlje svinje mogu biti veoma opasne a ponekad i smrtonosne. Zato dok god postoji prilika u ranjenu divlju svinju treba ispaliti t.z.v. „samilosni hitac“ dok se divljač ne usmrti.

Koliko je samo izvanrednih lovačkih pasa obučenih da gone divlje svinje, strada-lo goneći ranjenu divljač. Mladi i ne4iskusni lovci posle ranjavanja divlje svinje najbolje je da se ne upuštaju u avanturu da sami traže ranjenu divljač. Najbolje je da taj posao pre-puste iskusnom stručnom pratiocu – lovoču-varu koji će svakako znati šta treba činiti u

datom trenutku. Važno je napomenuti da je divlje svinje najbolje loviti sa puškama većeg kalibra. Odlične rezultate dao je kalibar 8x57 sa tupim zrnom težine 12.7 grama. Nedo-pustivo je divlje svinje loviti puškama u ka-libru ispod 7 mm i odgovarajućom težinom zrna. Jelenska divljač se zbog svoje mase tela dosta retko ranjava. Ako se ranjavanje ipak dogodi, ukoliko je to moguće treba prati-ti krvavi trag koji ostavlja ranjena divljač. Krvavi trag se najlakše prati po snegu ako ga ima. Čim se divljač pronađe odmah je po-trebno još jednom gađati i usmrtiti je. Lovač-ki psi krvoslednici u ovakvim slučajevima su nezamenjivi i svako ozbiljnije lovište na krupnu divljač treba da ima nekoliko dobro obučenih pasa krvoslednika. Vodič obično sa psom prati krvav trag a psa vodi na dužem kožnom kaišu. Samo lakše ranjena divljač uspe da pobegne dobrom krvosledniku.

Jeleni lopatari i mufloni posle ranja-vanja nastoje da se što više udalje od mes-ta nastrela i dokle god imaju snage beže u najudaljenije delove lovišta gde se skrivaju

u najnepristupačnije šikare. Stručni pratioc će u svakom slučaju lično odraditi posao potrage ranjene divljači i usmrtiti je. Gleda-no sa ekonomskog aspekta svaka ranjena a nepronađena krupna divljač je velika šteta i za lovca i za lovište. Koliko je samo vremena potrebno da prođe dok se u lovištu ne odgoji divljač sa trofejom koji nosi jednu od medal-ja. Zato potragu za ranjenom divljači treba vršiti sve dotle dok postoji ma i najmanja šansa da se pronađe.

Praktičan savet za sve lovce je sledeći. Nikada ama baš nikada ne ići u lov krupne divljači dok se prethodno na strelištu ne ut-vrdi preciznost puške sa kojom lovimo, gađa-ti divljač samo kada stoji popreko i nije zak-lonjena bilo kakvom preprekom, poštovati uobičajne daljine na kojima se divljač gađa i to do 200 m. Maksimalno slušati savete i uputstva stručnog pratioca. Ali pored svih ovih napomena važi staro pravilo. U LOVU SAMO TREBA IMATI SREĆE.

13

VLG PRESS

Na sajmu Lorist predstavljen je novi sajt Lovačkog saveza Vo-jvodine. Novi sajt ima zanimiljiv i lep dizajn a iznad svega vanred-nu funkcionalnost. Na njemu će biti vesti iz rada organa Lovačkog saveza Vojvodine a no-vitet je da će Lovačka udruženja moći sami postavljati svoje novo-sti direktno na sajt kao

i svoju lovno-turističku ponudu. Potrebno je samo da se predstavnici udruženja jave Save-zu kako bi dobili pristupnu šifru za postavl-janje vesti iili svoje lovno-turističke ponude.

Lovci će takođe moći postavljati svoje fotografije iz lova ili snimljenu divljač. Za to je predviđena posebna galerija. Pored spiska svih članica ovog saveza tu je kompletna do-kumentacija i akta o organizovanosti samog saveza. Sajt se nalazi na adresi:

http://www.lovackisavezvojvodine.com

Sajam ko sajam i šta da se priča. Pre bi rekli da se desila prodajna izložba

nego ozbiljno dešavanje. Uz malo izuzetaka, sve je isto kao i prošle godine

ali to je naša realnost, zar ne. Opšti zaključak bi bio...Već vidje-no ali idemo dalje.

Lorist je već odavno tradicija na kojoj su stasavale generacije lovaca. Tu su sticani prvi spoznaji o oružarskom svetu koji je bio oko nas. Nekada je Sajam bio u punom sjaju, donosio je novine i čekao se sa nestr-pljenjem. Planirali su se kolektivni odlasci i u našem lovačkom svetu se to smatralo svoje-

vrsnim hodočašćem. A onda su došli vetrovi rata, sankcije, ekonomske krize, tranzicije, privatizacije i ostale elementarne nepogode koje su putošile džep i srca lovaca. Danas je to bleda slika dešavanja iz 80-tih godina prošlog veka. Medjutim, da budemo iskreni, i zemlja u kojoj danas živimo je manja nego nekada te samim tim i potražnja je klonula. O besparici i da ne pričamo.

Minulo vreme je učinilo svoje i suro-va realnost je da Novosadski Sajam sada dru-gačije „miriše“, nema glamura ni pompe, i da sve izgleda kao skup prodavnica pod istim krovom. Kao veliki tržni centar sa lokalima istog asortimana. Zamislite jedan paradoks. Hipotetički, kad bi svi naši oružari, uvozni-ci i trgovci otvorili lokale u /recimo/ trznom centru „Ušće“ ili „Merkator“ u Beogradu. U tom slučaju nama oficijelni lovački sajmovi nebi ni trebali, jer bi ih imali svaki dan. Dali

je to budućnost...? Izgleda da jeste, jer ima-mo iste scenarije nastupa i u Kragujevcu i u Beogradu i u Novom Sadu. Zašto je to tako? U kom grmu leži zec?

Tržište lovačke opreme i naoružanja Sribije je jako malo. Sa druge strane, opada kupovna moć ali i lovačko članstvo. Pored svega, lovci su skoro proporcionalno ra-sporedjeni diljem čitave Srbije. U takvoj situ-aciji se domaći snabdevači trude da dopru do džepa svakog lovca ali to nije baš lako. Zatim, slikovito govoreći imamo malu baru a puno krokodila... a para nigde ili u tragov-ima. U takvom okruženju smo već odavno. To je rezurtiralo da umesto lepih štandova, eksponata, prezentera i demonstracija no-viteta, stručne odukacije, stranih reprezena-ta, lovno-turističke ponude, prateće usluge u lovstvu... imamo prodajne izložbe. Trgovci se trude da u svakom trenutku i na svakom mestu povrate uloženi novac. Iz ugla tržišne privrede teško da im mogu pripisati neku tešku reč, osim par pitanja dali su svesni kuda to vodi?

Dali su svesni da svojim znanjem ili ne znanjem odavno oblikuju ponudu na tržištu Srbije.? Ili, dali su svesni da navika-vaju lovce da kupuju od sajma do sajma, jer zaboga, tamo svi očekuju velike popuste ili specijalne sajamske cene. I tako, malo pom-alo, lovci su prestali da sajmove doživljavaju kao svečani trenutak, novitete koje pre nisu videli, prezentacije i sve ostalo što čini sijaset evropskih sličnih sajmova. Da ne zaboravim, mladi lovci im nesebično pomažu u tome. Oni su odavno „legli na rudu“ i svoje potre-bštine kupuju od sajma do sajma.

Iz drugog ugla Ali, svaka priča ima dva kraja pa tako

VLG PRESS

POČEO SA RADOM NOVI SAJT LOVAČKOG SAVEZA VOJVODINE

SVE PO STAROM I PO NEŠTO NOVOLorist 7.10 - 11.10. 2015. Sajam lova u Novom Sadu


14

VLG PRESS

Lovačko društvo „Miloš Petrović Lošo“ Kljajićevo

U toku noći, petak ( 07.08. ) na sub-otu ( 08.08. ), psi lutalice ili napušteni psi

provalili su u volijeru prihvatilišta za fazan-sku divljač i u krvavom pohodu ubili gotovo 300 jedinki fazanske divljači. Ostalo je samo četiri fazana koji su se podigli kada su lovci počeli da skupljaju pobijene fazane. Umesto u lovište, lovci su fazane odneli u lokalnu kafileriju. Obaveštene su nadležne instituci-je, koje su izašle na teren i napravile svoje zapisnike. Pričinjena šteta nekoliko stotina hiljada. Da ironija bude veća, fazani uzrasta od 12 nedelja su trebali biti iznešeni u lovište, ali visoke temperature i nedostatak vode su sprečavale ovaj posao. Prihvatilište za fazane je novoizgrađeno, ove godine. Ono se nalazi u okviru lovačkog doma oko kojeg je podig-nuta ograda. Ali, badava.

Tomislav Lemić

Kao i prethodnih godina i ove 2015 Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada priredio je fantastičnu izložbu lovačkih trofeja. Našli su se tu trofeji jelena, srndaća, divljih svinja. Izložba je išla pod naslo-vom “Lovstvo i lovišta Srbije”. Svi izlo-ženi trofeji su odstreljeni u otvorenim lovištima Srbije što je predstavljalo posebnu vrednost i značaj. U okviru izložbe nastupili su i Lovački savez Sr-bije kao i Lovački savez centralne Srbije zajedno sa Lovačkim savezom Kosova i Metohije.. Lovački savez Vojvodine je imao poseban prostor i nastup. I tu su se mogli videti značajni trofeji, poseb-no jelena od 226 CIC poena koji je ove godine odstreljen u Vajskoj.

Izložbu je potpisao prof.dr Zoran Ristić sa saradnicima i studen-tima Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

KRVAVI PIR PASA LUTALICA U KLjAJIĆEVU

i ova moja. Bez pretenzija da previše kudimo nešto što je već odavno tradicija kod lovaca, a zove se Novosadski sajam lova i ribolova, trebam biti iskren. Veliki uspeh je što Lorist i dalje traje. Održava se kontinuitet a tu i tamo, pojave se po koji izlagači iz Regiona koji nude robe ili usluge u lovstvu. Dokle god Lorist traje, pa makar i u ovakvom ob-liku, ima perspektivu da se izrodi na bolje. Za sada, više izlagači održavaju u životu Sa-jam nego što on radi na poboljšanju uslova ponude na njemu.

Pristup trgovaca nije jedini uzrok ili povod „već vidjenog“ u Novom Sadu. Oni se bore za svoje parče kolača ali se bori i Novosadski Sajam. Samo što, očigledno, oni su veliki sladokusci a pri tome vole da naplate svakom izlagaču i „muzički dinar“. Kako stvari stoje, samo što još ne naplaću-ju i vazduh a pitanje je ...kada će. Postojeća cenovna politika odbija puno malih izlagača /čitaj zanatlija/ koji bi sa svojim proizvod-nim lovačkim programima bili jako inte-resantni posetiocima. Njihovi proizvodi završavaju kod „grosista“ i negde skupljaju prašinu u dnu rafova tokom trajanja sajma.

Isti problem imaju i lovno-turis-tičke agencije ili korisnici lovišta koji svoje usluge ne mogu ponuditi na sajmu i ugov-arati odstrele za narednu sezonu. Teško da neko od zainteresovanih može iskeširati za par desetina kvadrata po ceni od nekoliko zlatnih srndaća. Očigledno da Sajam želi biti najveći aligator u maloj bari.

Iz ugla Sajma to izgleda drugačije. U razgovoru sa visokim činovnicima Sajma smo pokrenuli ova pitanja vezano za cene. Medjutim, rukovodstvo gleda na ovo pitanje kao na ceo korpus dešavanja a ne kao na sa-jam lova koji je samo deo ukupnog dešavan-ja koji se zbio od 7-11. oktobra. Jer zapravo, lov je samo manji deo cele egzibicije koja se dešava pod okriljem Međunarodnog jesen-jeg sajma na kome nastupa 48. međunarodni

sajam lova, ribolova i sporta, 5. međunarod-ni sajam šumarstva, 24. međunarodni sajam “Eko svet”, 22. međunarodni sajam horti-kulture, 48. međunarodni sajam turizma i 6. međunarodni sajam konjarstva i sersana. Ovakav korpus košta i zato su izlagačke cene formirane primereno dešavanjima i prosto-ru. Ufff, kakvo objašnjenje i naziv sajma. Naravno, tu spada i ulaznica od 300 dinara. po pojedincu. I na kraju, kad malo definiše-mo jednačinu sa cenom zakupa i ulaznica vidi se ko dobija a ko gubi. Izlagači su tu da još ponude sajamske popuste i da se nada-ju dobroj poseti. Medjutim, ove godine je i poseta bila “tanka”. Trgovci su odmahivali glavom na pitanje isplativosti dolaska i izlag-anja. I tako, to traje, a dokle, videćemo. A posetioca sve manje.

Noviteti Par noviteta zaslužuje pažnju pom-

ena. Swarovski je premijerno predstavio širokoj javnosti svoj optički nišan serije X-5 i dvoglede serije EL. O tome više u ovom broju Lorista. Balkan Hunter je ponudio 250 /i slovima: dvestotina pedeset/ modela polovnih lovačkih pušaka iz Italije. Posetioci su na istom štandu mogli videti i novi lovač-ki karabin Bergar mod.14. Perfektan kara-bin za fer pare. O njemu više u ovom bro-ju Lorista. Optike Wortex su pravi novitet na našem tržištu i uvezao ih je novosadski Peloponez. Zaista osveženje i preporuka za seriju Viper koja je u izvrsnom balansu cena-kvalitet. Najskuplju pušku smo videli na štandu Grofa iz Požarevca i iznosila je 1.100.000, 00 dinara. Radi se o modelu trap puške. Sport Užice je ponudio iz uvoza iz Amerike više modela karabina Mossberg, remington, Smith Wesson i Ruger. Stepski Soko je proširio asortiman u kalibru 16 u liniji lovnih patrona Falcon. Izvrstan patron za male pare. Kuriozitet da medju izlagači-

ma nije bilo PPU iz Užica ni Zastave Arms iz Kragujevca. Možda je i to značajna novost, ko će ga znati?

Izložba lovačkih trofeja


15

VLG PRESS

Lovačkim pričama i prepričavanjima nikad kraja. Neobično je kada se u žiži svih tih priča nađe jedno lovačko udruženje, svuda širom zemlje Srbije pa i šire. Da čudo bude veće, zahuhtava se priča o Lovačkom udruženju „Rit“ iz Vajske u opštini Bač. Pa dobro došli u još jednu priču o ovom kako stvari stoje vojvođanskom čudu.

Nastali su pre nekoliko godina, kada su se tri sekcije odvojile od matičnog lovačkog udruženja „Bač“ iz Bača, Vajska, Bođani i Plavna. To su tri sekcije koje su inače gazdovale podunavskim lovištem uk-upne površine 16.000 ha. Tereni idealni za razvoj svih populacija divljači. To je prirod-no stanište ritskog jelena, divljih svinja , srneće divljači i naravno one sitne, zeca i

fazana. Iznad svega ovde ponos predstavl-ja izvanredna populacija jelena i to je nešto što Vajsku, Plavnu i Bođane izdvaja od svih lovačkih udruženja u Vojvodini.

- Odvojili smo se jer je u prethod-nom lovačkom udruženju bilo teško gazdo-vati na velikoj površini i naravno upravljati sa skoro 500 članova. Jednostavno teško je raditi u takvim okolnostima i odvajanje je bilo neminovno. Danas mislimo da je to bio dobar potez, bolje je i njima i nama, započeo je priču za VLG Ivica Ageljić, upravnik lovišta u Vajskoj.

I zapravo prava priča o uzornom gaz-dovanju započinje ovde. Jer odvajanje samo po sebi ništa ne bi značilo da nije bilo nas-tavka pravog rada. Kako nam naš sagovo-rnik priča, prvo je trebalo promeniti svest

VAJSKA, ČUDO ILI DOBRIH RUKU DELOVLG PRESSVOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

16

Upravnik lovišta Ivica Ageljić(levo) sa turistom posle lova

Ovogodišnji rekord iz Vajske, 226,30 CIC poena

Ovogodišnji trofeji jelena u Vajskoj

VLG PRESS

Nekako kada se započne priča o Južnom Banatu interes za lov splašnjava. Godinama unazad ovo područje važilo je za lovišta koja su siromašna sa divljači. Tu je da-kako spadalo i Lovačko udruženje „Livade“ iz Kovačice sa svim svojim lovačkim društvi-ma. Stanje danas je mnogo drugačije, sve ide na bolje pa i fondovi divljači. Stiglo se i do priče o lovnom turizmu. Tako je i u Crepaji. Predsednik je mlad čovek, Goran Jospivić i „gazi“ već drugi mandat na koji je izabran ove godine. Energičan i odlučan rešio je da stvari menja i da od Crepajskog društva napravi uzor na koji se mogu ugledati drugi.

Naša ekipa prisustvovala je podizanju stabilne metalne čeke u crepajskom lovištu. Kako smo videli sređuje se i lovački dom, podižu nova hranilišta.

- Crepaja je veliko banatsko selo, ima 4.500 stanovnika i sada moramo pora-diti na omasovljenju našeg društva. Trenut-no nas ima 27 članova što je za ovako veliko selo malo. Međutim nailazimo na problem siromaštva i ukupno loše materijalne situ-acije i mogućnostima naših stanovnika. Ipak pokušaćemo da kroz veće aktivnosti dođemo do većeg broja članova, rekao nam je Goran

Josipović, prvi čovek crepajskog lovstva i član UO Lovačkog udruženja „Livade“ u Kovačici.

Pričao nam je Josipović i o drugim problemima koji prate lovstvo i raz-voj divljači u ovom regionu. Posebno je apostrofirao inten-zivnu poljoprivrednu proizvodnju i veliku upotrebu pesticida. Kao mlad čovek os-tao je na selu i sam je poljoprivredni proiz-vođač, kako nam reče on je svoju parcelu na kojoj je ove godine gajio šećernu repu tretirao hemijskim sredstvima čak 22 puta. Slično je i sa ostalim kulturama. U takvim slovima lovci i lovni radnici teško da mogu nešto više uradi-

ti za poboljšanje uslova za opstanak i razvoj divljači.

U svakom slučaju mladost rukovod-stva uz savete i pomoć starijih i iskusnijih čla-nova treba očekivati da će crepakjski lovci uspeti. Uostalom porast brojno-sti srneće divljači, pojava divljih svinja uz dobar i predan rad garantuju da ovi pomaci predstavlja-ju dobar uvod u boljitak crepajskog lovstva.

J.T.

CREPAJA KRUPNIM KORACIMA NAPRED

ljudima, da shvate da je to lovište njihovo, da nema potrebe da se krade, da čuvanje loviš-ta i divljači od krivolova nije posao samo za jednog nego da je to zajednički interes i obaveza.

- Mi danas dobijamo dojave kad god bi se negde primetilo sumnjivo kretanje ili nekakav pucanj. Naši članovi nemaju potre-be da bilo šta rade što je protivno zakonu jer mogu tri puta nedeljno u lov na divlje svin-je. Kada se odstreli divlja svinja polovina ide udruženju a drugu polovinu mogu oni otk-upiti za maksimalno 2000 dinara. Pa i kad nemaju taj novac mogu tu svotu odraditi u lovištu. I to je jednostavno promenilo svest naših lovaca da sa ponosom danas mogu reći da je naše lovačko udruženje jedinstveno po svim pitanjima vitalnim za razvoj lovstva u ovom delu Podunavlja, nastavio je priču up-ravnik Ageljić.

Da je sve tako govore ovogodišnji odstreli jelena u vreme rike. Doduše, svake godine ovde se odstreljuje nekoliko zlatnih

medalja a ove, 2015 „palo je zlato“ od 226,30 CIC poena. I još dva zlata su ovde ušla u tu kategoriju. Rezultat za divljenje. Kako saz-najemo dalje u priči, u ovom lovištu tre-nutno bitiše skoro 200 grla jelenske divljači. Izvanredni tereni, mešano poljoprivredno zemljište i skoro 2000 ha šume sa ritovima kao i sama blizina Dunava čine ovaj prostor jedinstvenim u Vojvodini, bar kada se tiče lovišta kojim gazduju lovačka udruženja. Ovo je čisti prirodni ambijent, bez ogra-da, dakle kako bi rekli stručnjaci, otvoreno lovište.

- Ovo jesu izvanredni tereni za jelena jer predstavljaju njegovo prirodno stanište. Uz dobro i domaćinsko gazdovanje uspevamo doći i do visoko vrednih trofeja i značajnih prihoda u lovnom turizmu. Pored jelena, kada je lovni turizam u pitanju, naša ponuda je bogata i mogućnostima odstrela divljih svinja. Jedno smo od retkih lovišta koje može organizovati lov na divlje svinje pogonom u otvorenom lovištu a da pri tome

damo garanciju od 20 svinja po danu. Nara-vno stvar je cene i onoga šta dogovorimo sa pojedinom klijentelom, kaže Ivica Ageljić.

Naravno organizuje se lov na divlje svinje i čekanjem, opet kroz komercijalne lovove. Sve u svemu ovde lovni turizam doživljava vaskrsnuće.

O lovu na fazane, probleme sa zecom i još poneke priče iz Vajske ostavićemo za neki drugi put. Možda za kraj da kažmo jed-nu opasku ili savet upravnika Ivice Ageljića kako se stiže do dobrih rezultata, potrebno je jednom čoveku dati da radi, ukazati mu pov-erenje, dati velika ovlašćenja što uz promenu svesti članstva predstvalja siguran put ka us-pehu. Ako je tako, onda je ovaj recept u Va-jskoj u potpunosti uspeo.

Otuda valjda i ne čudi što su lovci Va-jske, Bođana i Plavne predmet lepih priča i povratka vere u lov.

Jeremija TrifunovićFoto: Dušan Žarkić


17

Podizanje visoke čeke u Crepaji

Goran Josipović (zadnji desno) sa vrednim lovcima Crepaje

VLG PRESS

U prisustvu velikog broja članova, gostiju i predstavnika društvenog života, u Bašaidu je svečano obeležena godišnji-ca osnivanja Lovačkog udruženja „Fazan“ Bašaid. Slavilo se 90 godina rada i posto-janja. Od gostiju svečanosti su prisustvovali Nikola Lukač, načelnik severno banatskog okruga, članovi opštinskog veća opštine Ki-kinda Milivoje Linjački i Miodrag Bulajić, kao i sekretar opštine Živa Knežević, Milan Novkov iz Lovačkog saveza Vojvodine, pred-stavnici bratskog Lovačkog udruženja „Crni vrh“ iz Bunara kao i predstavnici okolnih udruženja iz Torde, Karađorđrva, Kikinde, Novog Miloševa, Mokrina i predstavnici iz rumunskog lovačkog udruženja iz Velikog Sen Petera.

U zaista prigodnom, vešto odmere-nom i kulturnom manifestacijom koju su bašaidski lovci pripremili, uvodni re-ferat podneo je Branislav Čolak, predsed-nik udruženja. On je u svojoj slavljeničkoj besedi podsetio da se za datum osnivanja Lovačkog udruženja „Fazan“ Bašaid uzi-ma prijem ovog udruženja na III redovnoj Saveznoj skupštini a koja je održana 23 avgusta 1925 godine u Subotici. Tada su bašaiđani registrovani kao Savezno lovačko društvo „Bašaid“. Dakle bilo je to ravno pre 90 godina. Tada je društvo, prema podacima iz tog vremena brojalo 19 članova. Postoje naravno podaci da je u selu i pre ovog datu-ma postojao organizovan lov.

- Sačuvani su podaci da je 1929 godine za predsednika drštva izabran Voja Čolak, za podpredsednika Milan Felbab-Ćuća. Upravnik lova bio je Jovan Jerkov-Čokulj. Lovilo se u to vreme hajkom uz obaveznu pratnju „ajčara“. Lovili su zeca, divlju patku, divlju gusku i jarebice. Fazana u to vreme nije bilo, rekao je između osta-log Branislav Čolak predsednik udruženja u svojoj svečanoj besedi.

Posle II Svetskog rata obnovljen je rad lovačkog društva formiranjem novog od predratnih lovaca iz Bašaida, Bikača i Banatske Topole. Te godine su upamćene

po velikoj brojnosti zeca u lovištu koji se čak lovio za potrebe narodne kuhinje.

Potom su usledile godine prosperite-ta i ubrzanog razvoja lovnog turizma, gra-di se lovački dom, prihvatilište za fazane, nabavljaju vozila a kasnije se gradi katarka, garaže, kupuje pet hektara zemljišta i grade lovno-tehnički objekti. Najsvežija investicija je prostorija za ocenjivanje i obradu lovačkih trofeja. Tu je novo fazansko prihvatilište za 1000 fazanskih pilića. Lovačko udruženje da-nas broji 85 članova i 15 članova podmlatka i gazduje lovištem „Livade“ koje se prostire na 7500 hektara sa desetinama izgrađenih lovno-tehničkih objekata i jednim stalnim zaposlenim lovočuvarem. Pored lovačkog doma, udruženje raspolaže terenskim vozi-

lom i prikolicama opremljenim za lov. Sve u svemu danas je to moderno, bogato i dobro organizovano lovačko udruženje. Za ponos lovstva u Vojvodini i Srbiji.

Zaključujući svoju svečanu besedu, predsednik Čolak se osvrnuo i na prob-leme koje nosi savremeni lovački trenutak a naročito na lošu saradnju i stalne optužbe takozvanih “zaštitara”.

Kako dolikuje pred kraj ove svečane akademije zaslužnim lovcima i organizaci-jama uručena su lovačka odličja, lovcima Bašaida ordenje Lovačkog saveza Srbije a Milan Novkov je Lovačkom udružen-ja “Fazan” Bašaid uručio zlatnu plaketu Lovačkog saveza Vojvodine.

Da sve bude svečano pa i veselo po-trudilo se Kulturno umetničko društvo iz Bašaida kao i tamburaški orkestar iz Ki-kinde koji su na kraju akademije izveli svoj umetnički program.

.

PROMOCIJA MONOGRAFIJE

Za obeležavanje velikog jubileja Lovačko udruženje “Fazan” Bašaid izdalo je prigodnu monografiju “ 90 godina lovstva u Bašaidu”. Autor ove monografije je Rado-van I. Milutinov, dugogodišnji lovni radnik i lovac iz Bašaida. Miltinov je u 15 poglavlja obradio sve događaje i ljude od osnivanja Bašaida i samog lovačkog udruženja. Mono-grafija je bogato ilustrovana sa podacima o uzgoju plemenite divljači i njihovo brojno stanje u dugom nizu godina. – Smatram da je Milutinov sa svojim timom saradnika uložio veliki trud, na čemu mu odajem ve-liko priznanje, rekao je recezent ove mono-grafije prof. dr Zoran Ristić predstavlja-jući monografiju na svečanosti povodokm obeležabvanja jubileja , 90 godina lovstva u Bašaidu.

Jeremija Trifunović

SVEČANO U BAŠAIDUVLG PRESSVOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

18

Odlikovani članovi LU “Fazan” Bašaid

Radovan I. Milutinov

VLG PRESS

Jubilarni deseti po redu Dani Lovačk-og udruženja „Bečej“ održani su u Donjem parku kod Malog lovca. Uprkos oblačnom, hladnom i kišovitom vremenu manifestaci-ju su posetili kako mlađi, tako i stariji žitelji bečejske opštine.

Manifestaciju je otvorila revija pasa na kojoj su naši najmlađi sugrađani ponosno predstavili svoje ljubimce. Zamisao izložbe je, prema rečima organizatora, da deca ost-vare što bolji odnos i kontakt sa životinjama i da nauče kako treba pripremiti psa za izlo-žbu.

Provera znanja bečejskih osnova-ca o životinjama dala je skoro pa nerešene rezultate. Učenici OŠ „Sever Đurkić“, OŠ „Šamu Mihalj“, OŠ „Petefi Šandor“ i ŠOSO „Bratstvo“, su nakon kviza prešli na poligon za gađanje, gde je i presuđeno koja ekipa će odneti pobedu. Učenici ŠOSO „Bratstvo“ osvojili su prvo mesto na ovom takmičenju,

a među njima bio je i najbolji strelac Đorđe Petrović.

Da posetioci manifestacije budu siti i zadovoljni pobrinuo se glavni kuvar Go-ran Živojnović, koji je tog dana još u 4 sata ujutro počeo sa spremanjem gulaša od jel-enskog mesa. U velikom kazanu se oko 7 sati kuvalo 90 kila ove divljači, što je bilo dovolj-no za oko 280 porcija.

Gosti manifestacije nisu bili samo Bečejci, već i stari prijatelji bečejskog lovačk-og udruženja iz Bugarske.

Za takmičenje u kuvanju kotlića ove godine prijavilo se oko 20 ekipa. Uprkos lošem vremenu, kod mnogih nije izostalo veselje ni vedar duh.

Policija u Pančevu je saopštila da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslo-va, u okolini Kovina uhapsili i uz krivičnu prijavu priveli zameniku tužioca Osnovnog tužilaštva u Smederevu, državljanina Italije zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nezakonit lov i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oruž-ja i eksplozivnih materija.

Kako saznajemo od predsednika LU „Kovin“ iz Kovina Blaže Stanišića ovo je bila je ovo dobro osmišljena zajednička akcija u kojoj su učestvovali lovci iz lovačke sekci-je Dubovac, stručna i lovočuvarska služba, lovni inspektor i policija.

Letos, u ataru kovinske opštine, polici-ja je zatekla u nezakonitom lovu osumn-jičenog sa oružjem u ilegalnom posedu.

Kod njega su pronađene 64 ubijene poljske ševe, zakonom zaštićene vrste (retke ptice), navodi se u saopštenju MUP-a.

- Nadjena je lovačka puška 8mm sa

prigušivačem, ja mislim da je to 0,410 ali mi nije jasan prigušivač na lovačkoj pušci, municija, vabilica ševe…. fijat panda 4×4 i sve je to oduzeto,. Puška nije legalno uneta u zemlju., rekao je za VLG predsednik Blažo

Stanišić.Materijalna šteta procenjuje se na oko

2,6 miliona dinara.J.T.

U BEČEJU UPRKOS KIŠI DIVNA ATMOSFERA

ITALIJAN UHAPŠEN ZBOG KRIVOLOVA NA PTICE


19

Sanja Momčilović Bognič u radu sa decom, budućim lovcima

Pobednička ekipa ŠOSO „Bratstvo“

BRATSKO DRUŽENJE LOVACA KLEKA I TREBINJA

IZ KLEKA DOBAR SAVET

Čitavih četrnaest godina traje po-bratimstvo Lovačkog udruženja „Leotar“ iz Trebinja i Lovačkog društva „Begej“ iz Kleka koje je inače u sastavu Lovačkog udruženja „Zrenjanin“ iz Zrenjanina. Svake godine dvadesetak lovaca iz Trebinja i isto toliko iz Kleka godišnje razmenjuju posete, lov i druženje. Tako je bilo i ove 2015 godine. Dvadset kršnih hercegovačkih lovaca naš-

lo se u banatskoj ravnici i uz lov na fazane „pale“ su priče, sećanja i razmena iskustava. Kako nam reče Željko Narandžić, predsed-nik Lovačkog društva „Begej“ iz Kleka ovo druženje predstavlja logičan sled jer je većina stanovnika Kleka poreklom upravo iz ovih hercegovačkih krajeva, Trebinja i okoline.

- Oni kad dođu kod nas lovimo fazane, patke i zečeve kad ih ima. Ove go-

dine ponovo nemamo zeca pa je tu onda lov na fazane. Lov je ipak samo povod a pravi doživljaj su naša druženja i ona su osnov sve-ga, rekao je za VLG predsednik Narandžić.

Odlaskom u Hercegovinu lovci iz Kle-ka imaju priliku da pored divljih svinja love i šumsku šljuku jer je područje Trebinja jedno od najbogatijih šljukom na Balkanu.

Poslednjih godina beležimo velike štete od pasa lutalica, kako u lovišti-ma tako i u fazanskim prihvatilištima gde psi provaljuju žicu i dave divljač. Podsetimo se prošlogodišnjih šteta u prihvatilištima u Turiji, Rakovcu i ove godine u Kljajićevu. Samo u ta tri prih-vatilišta psi lutalice zaklali su skoro 1000 odraslih fazana. Razlog je jednostavan, i pored toga što su svi svesnii opasnosti od upada pasa lutalica uprave lovačkih udruženja da bi uštedeli nemaju stal-no čuvanje. Otuda i upadi i ogromne štete. Da bi to sprečili lovci u Kleku su napravili originalno rešenje.

- Pre četiri godine smo odlučili da oko prihvatilišta koje se nalazi van sela i predstavlja izazov za pse lutalice pa i lisice postavimo električnog pastira. Napravili smo tri reda žice, pustili stru-ju i sad jednostavno nemamo ni upada pa ni štete od nametnika, rekao nam je Željko Narandžić, prvi čovek lovstva u Kleku.

Dobra ideja koja košta svega stotinjak evra a spašava ogromnu vred-nost u prihvatilištima.

J.T.

VLG PRESSVOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

20

Dokazano prijateljstvo, lovci Trebinja i Kleka

Predsednik LD “Begej“ Klek Željko Narandžić

ODRŽANO PRVENSTVO LOVACA U LOVNOM STRELjAŠTVU U DISCIPLINI TRAP

Ekipa LU „Zemun“ novi (stari) po-bednik na Finalu

Po tmurnom i pomalo kišnom vre-menu, u nedelju 27. septembra održano je finalno takmičenje lovaca Srbije u organi-zaciji LSS u gađanju glinenih golubova. Iz regionalnih liga (kojih ima 12 širom Srbi-je) u finale se kvalifikovalo 36 ekipa i 204 strelca i to u kategorijama dama, juniora, seniora i veterana. Na Finalu je učestvovalo ukupno 32 ekipe i 191 takmičar. Ove go-dine je oboren novi rekord u broju učesni-ka, drugim rečima : ako više lovaca nastupa na strelištima u lovištu će ostati više divljači.

Na kraju fer i prilično rezultats-ki izjednačenog nadmetanja izvršeno je uručivanje osvojenih priznanja. Prvo su uručena priznanja za najuspešnije u Kupu LSS a potom i na ovogodišnjem Finalu u trapu.

PLASMAN I REZULTATI PO KATEGORIJAMA:

Dame: (bilo ih je 7)

1. Maljković Aleksandra iz LU Košutnjak - Beograda (20 gol-ubova),

2. Blagojević Nikolinaž iz LU Zren-janin (18) i

3. Pacik Renata iz Temerina (12).

Juniori: (bilo ih je 14)

1. Egelja Maksim iz Futoga (21+1 goluba),

2. Ružić Aleksandar iz Čačka (21+0+8) i

3. Nikolić Dušan iz Barajeva (21+0+7).

Veterani: (bilo ih je 22)

1. Jovanović Aleksa iz Novog Sada (19 golubova),

2. Mirkov Blagoje iz Sakula (18+1) i

3. Pančić Miodrag iz V. Plane (18+0).

Seniori: (bilo ih je 148) (polufinale i mečevi za 1. i 3. mesto)

1. Takač Stevan iz Novog Slankamena (22; 12; 09),

2. Ilić Radoslav iz Sremske Mitro-vice (21+1; 11+3; 08)

3. Nikolić Slobodan iz Barajeva (21+1; 10; 10)

EKIPE:

1. LU „Zemun“ 1. – Zemun 62 goluba,

2. LU „Mika Brada“ - Svilajnac 61,

3. LU „Rade Joksić“ – Ježevica 60+11,

4. LU „Mića Popović“ – Barajevo 60+07,

5. LU „ Mlava“ – Malo Crniće 59

6. LU „Jarebica“ – Futog 59

Duško Ilić


21

NAJUSPEŠNIJE DAME-LOVCI Nikolina Blagojević -LU Zrenjanin 2. mesto, Aleksandra Maljković- LU Košutnjak BGD 1. mesto i Renata Pacik - Temerin 3. mesto

VETERANI Miodrag Pančić 3.mesto, Aleksa Jova-nović 1. mesto i Blagoje Mirkov 2. mesto

POBEDNIČKA EKIPA LU ZEMUN - Nenad Bjelanović, Željko Andrić i Pera Nedić

SENIORI s leva nadesno - Slobodan Nikolić - Barajevo 3. mes-to, Stevan Takač - Novi Slankamen, pobednik, Radoslav Ilić - Sremska Mitrovica 2. mesto i predstavnik LSS Rodoljub H

ODRŽANA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA DAMSKIH LOVAČKIH UDRUŽENJA EVROPE

U KIKINDI MUKE SA MESOM DIVLJAČI

U organizaciji Damskog lovačkog kluba iz Bečeja, 21. – 23. avgusta 2015. go-dine održana je treća po redu Međunarodna konferencija damskih lovačkih udruženja Evrope.

Prisustvovale su predstavnice šest ev-ropskih zemalja: Mađarske, Bugarske, Hr-vatske, Slovačke, Nemačka i Slovenije. U sklopu konferencije, održan je i lov na sitnu divljač (prepelice i grlice) kao treći međun-

arodni damski lov u organizaciji spomenu-tog kluba. Zanimljivosti ovog lova svakako je pridonela i tzv. Šicara – takmičenje u gađan-ju jaja na žici na 15 i 30 metara.

Kraj godine i vreme za svođenje raču-na šta je urađeno a šta je ostao problem. Porazgovarali smo sa Mirkom Latinovićem, prvim čovekom kikindskog lovstva i o prob-lematici gazdovanja u Lovačkom udruženju „Kikinda“ iz Kikinde.

Ovo je jedno od najstarijih i najus-pešnijih lovačkih udruženja u Vojvodini, Srbiji pa i šire. Poznato je po izvanrednoj populaciji srneće divljači, po jednoj od na-jstarijih fazanerija, izvanrednoj organizaciji i ukupnim rezultatima u lovnom turizmu.

Poznati su i po sigurno najlepšem lovačkom domu u ovoj zemlji. Zato i pričamo sa pred-sednikom Latinovićem kako je to u ovom trenutku.

- Sadašnji trenutak je preslikana slika stanja u društvu. Zeca i dalje nemamo u onoj brojnosti koji bi okarakterisao kao zadovoljavajući. O razlozima zašto ga nema jedno je sigurno, ove godine ne možemo se žaliti na hemiju jer je ova godina sa najman-jim brojem prskanja. Ako nema poboljšanja sa fondom zeca onda verovatno nije hemi-ja razlog ili nije samo ona razlog. Dakle, sa zecom u Kikindi je identično kao i u većini lovišta u Vojvodini, priča za VLG Mirko Latinović, predsednik udruženja.

Da zec nije jedini problem saznaje-mo u nastavku priče. Jedna od najstarih fazanerija u vlasništvu lovačkih udruženja

je fazanerija „Mlaka“ koju si kikindski lovci podigli još šezdesetih godina prošlog veka. Na žalost ona od prošle godine ne proizvodi.

- Jednostavan je razlog, da bi nas-tavili proizvodnju morali smo u radni odnos primiti diplomiranog veterinara sa čijom platom sigurno ne bi obezbedili pozitivno poslovanje. Zbog toga u Mlaki nema proiz-vodnje. Tu je onda isplivao novi problem. Kupili samo fazane u fazaneriji „Ristovača“ od Vojvodinašuma-Lovotursa i dobili izuzetno loš materijal sa kojim se sada bori-

mo da nekako izvedemo u stanje da se mogu loviti, nastavio je razgovor za VLG predsed-nik Latinović.

Da jedna muka ne ide nikada sama nalazimo i ovde potvrdu. Imaju kikinđani populaciju srneće divljači koja ima zavid-nu brojnost pa otuda i dosta mesa od divl-jači iz selektivnog odstrela. Ali isplivava na površinu novi problem, kome i gde plasirati meso divljači. Iako su pri otvaranju hlad-njače u Kaću u Vojvodinašumama obećali mogućnost konfekcije i izvoza mesa divljači od toga u ovom momentu nema ništa. Jed-nostavno ta linija ne radi.

- U takvoj situaciji bili smo prinuđe-ni da prodamo meso u koži firmama Kon-statacija i Zlatni jelen iz Beograda. Ali u ovom momentu se pojavljuje problem neiz-vesnosti naplate tog plasmana, zaključio je razgovor za VLG Mirko Latinović, predsed-nik Lovačkog udruženja „Kikinda“ iz Ki-kinde.

Dodajmo na kraju i da brojnost član-stva lagano opada, jednostavno ozbiljno uzdrmana privredna stvarnost Kikinde je takva da su ljudi sve siromašniji.

J.T.

VLG PRESS

Uspešan lov i druženje dama u Bečeju

Mirko Latinović predsednik LU “Ki-kinda“ Kikinda


22

U KRČEDINU ODRŽANA “LOVAČKA PRIČA”

KUPINCI RADE PUNOM PAROM

U nedelju 27. septembra u Krčedi-nu održana je prva po redu manifestacija “Lovačka priča” takmičenje u kuvanju pa-prikaša od divljači.

Manifestacija je održana u resto-ranu „Lovačka priča“ koji je i organi-zator takmičenja uz pomoć Lovačkog udruženja “Krčedin” u čijim prostorija-ma se nalazi i ovaj renomirani restoran. Takmičenje u kuvanju paprikaša odvi-jalo se pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Opštine Inđija. Za vrlo bo-gate nagrade, prva je bila lovačka puška, takmičilo se dvadesetak ekipa a pobedila je ekipa iz Krčedina koja je svom najm-lađem lovcu poklonila pušku.

LSV press

Prošlogodišnje poplave su načinile velike štete u Udruženjima koje se graniče sa rekom Savom. U Sremu su zabeležene posebno intezivne bujične vode koje su pretile da da poplave i čitava sela. Posle dva meseca opsade, na hiljadama hektara lovnih revira, konstatovano je da je danak uzet ne samo u divljači već i u devastaciji lovno-tehničkih objekata. Takva sudbina je zadesila i LU Obedsku Baru iz Pećinaca a naročito LD Kupinovo koje je bilo u centru poplava.

Tokom jeseni prošle godine Kupinski lovci su sačinili akcioni plan i krenuli su u sanaciju lovišta a naročito su stavili akcenat na izgradnju novih visokih osmatračkih čeka. U planu je bila izgradnja i hranilica za visoku i nisku divljač. Hranilice su postavl-jene tokom prošle zime dok je izrada 6 kom. visokih čeka završena tokom ovog leta i up-ravo su iznešene i postavljene po lovištu. Osmatračke čeke su sačinjene od kom-binacije bagrema i hrasta a u toku su pri-preme za nabavku sredstava i materijala za novih 6 kom. Ekipa Lorist press-a je bila na licu mesta prilikom ukopavanja i postavki i bilo je pravo zadovoljstvo pogledati prelep krajolik koji se pruža sa novopostavljenih čeka. Objekti su solidno gradjeni pošto moraju odoleti vodenim naletima koji re-dovno plave ovaj teren. Čestitamo lovcima Kupinova i želimo im da istraju u izradi i postavci još lovno tehničkih objekata u svo-jim revirima.

LSV press

Pobednička ekipa iz Krčedina

Vredni Kupinski lovci


23

HOROR U MEĐI

U SRBOBRANU VELIKI JUBILEJ

Ono što se desilo u Međi i lovištu ko-jim gazduje Lovačko udruženje „Žitište“ iz Žitišta može se najblažim jezikom i op-

isom opisati kao HOROR. Naime 12 novembra ove go-dine za sada nepoz-nata lica zapalila su 160 hektara lovišta. Obišli smo zgarište odmah sutradan u društvu sa upravni-kom lovišta Ratkom Kušićem i pred-sednikom Lovačk-og društvac“Zec“ u Međi Nenadom Kekićem. Zatekli smo jezivu scenu, paljevinu i zgarište koje se protezalo koliko vas oči služe. Izgorelo je stanište

za divlje svinje, srneću divljač, zečeve, fazane i ponekog jelena koji bi prešao iz susedne

Rumunije. Naravno i za veliki broj ptica od kojih se neke u strogom režimu zaštite. Za realno je pretpostaviti da ima i stradale divljači jer kako očevici kažu vatra je odnela trstike i žbunje na svih 160 hektara za neko-liko sati. Da li se divljač izvukla rano je sada predostavljati ali veća je verovatnoća da ima i stradale.

Inače ova površina je deo ribnjaka koje je izgradilo i gazdovalo Ribarsko gaz-dinstvo „Ečka“ koje i danas zvanični vlasnik ove površine. Ribnjak je prestao sa radom u ovom delu još pre 25 godina i od tada to je sastavni deo lovišta kojim gazduje udružen-je iz Žitišta preko svog lovačkog društva u Međi. Površina je za te godine obrasla trstici-ma i žbunjem i predstavljala je izvanrednu remizu za sve vrste divljači a posebno za divlje svinje koje su ovde nalazile izvanred-no prasilište. Sve je to nestalo u plamenu za nekoliko sati. Kako nam priča predsed-nik Kekić i najstariji lovac u Međi Radoslav Babić ovaj prostor je davno dat ribarima iz Ečke uz obavezu da zaposle ljude iz Međe i izgrade put. Radoslav Babić sa svoje 84 go-dine tvrdi da to nikada nije ostvareno. Ribn-jak svoje obaveze nije izvršio a pre 25 godina i napustio je proizvodnju ribe u ovom delu.

Uprava Lovačkog udruženja u Žitištu odmah je alarmirala Jovana Brdvarovića, re-publičkog inspektora za lovstvo i šumarstvo koji tek treba da utvrdi ko je i zašto zapalio ovaj deo međanskog lovišta. Podneta je i krivična prijava policiji protiv NN lica a ep-ilog će kako saznajemo ubrzo biti na stolu državnih organa.

J.T.

Lovačko udruženje „Fazan Srbobran“ Srbobran je u subotu, 15.08.2015. godine uz lovačku večeru proslavilo jubilej- 105 godina od osnivanja udruženja. Večeri je, uz lovačke specijalitete, dobro piće i muzi-ku prisustvovalo 150 ljudi- naši lovci, lovci iz okolnih udruženja, predsednik LSS-a Dragan Šormaz, Milenko Zeremski i Mile

Ivanović ispred Lovačkog saveza Vojvodine i „Vojvođanskog lovca“ doo, predstavnici lo-kalne samouprave i mnogobrojni gosti. Na početku druženja sve prisutne je pozdra-vio predsednik udruženja Dušan Popović, srbobranskim lovcima čestitao značajnu godišnjicu postojanja i poželeo da zajedno još dugo trajemo. Zatim se zahvalio i svim

našim prijateljima koji nam godinama un-azad pomažu značajnim sredstvima i tako znatno pospešuju rad našeg udruženja. Na-kon večere prešlo se i na dodelu odlikovanja. Zlatnim ordenom Lovačkog saveza Srbije na-građen je Juraj Macković, srebrnim lovoču-var Dragan Kaćanski i Miroslav Debeljački, a bronzanim Milenko Šarčev, Sava Čobanov i Branko Munjin. Ordene je uručio Dragan Šormaz. Zlatnim ordenom Lovačkog save-za Vojvodine je odlikovan Dušan Popović, srebrnim Milan Opančarev i Jovan Belić, a bronzanim Vladimir Šarčev, Branislav Crn-janski, Nandor Brašnjo, Robert Sabo i Zoni Zoltan. Odlikovanja je ispred Lovačkog saveza Vojvodine uručio Milenko Zeremski. Nakon ovog svečanog dela večeri, druženje je nastavljeno do duboko u noć.

Vladimir Šarčev

VLG PRESS

Upravnik lovišta LU Žitište Ratko Kušić i predsednik LD “Zec“ Međa Nenad Kekić u obilasku zgarišta

Uništeno i spaljeno stanište

Proslavi je prisustvovao i predsednik LSS Dragan Šormaz


24

OBNOVA BROJNOSTI VELIKIH ZVERI U EVROPI

SRNDAĆ “JEDNOROG” ODSTRELJEN U SLOVENIJI

ČOPOR VUKOVA NAPAO PSE, POSUŠKI LOVAC ODSTRELIO ČETIRI VUKA

UVOZ TROFEJA U EVROPU

Smeđi medved, evroazijski ris, sivi vuk i gorkse kune blizu su vrhunca svoje brojnosti u Europi, navodi se prema is-traživanju „Recovery of large carnivores in Europe’s modern human-dominated land-scapes“ objavljenom u naučnom časopisu Science.

Istraživanje je sprovelo čak 76 ev-ropskih stručnjaka iz 54 institucije i 26 zemalja Evrope. Valja napomenuti da is-traživanje nije obuhvatilo evropski deo Rusije, Belorusiju i Ukrajnu. Pri istraživan-ju korišćeni su prijašnji zapisi o velikim zverima, kao i najsvježiji podaci o trenutnoj geografskoj rasprostranjenosti velikih zveri, njihovim populacijama i brojnosti.

Prema navedenom istraživanju Evro-pu nastanjuje:

Oko 17 000 smeđih medveda (Ursus arctos) iz 10 populacija u 22 zemlje

Oko 9 000 euroazijskih riseva (Lynx lynx) iz 11 populacija u 23 zemlje

Oko 12 000 sivih vukova (Canis lu-pus) iz 10 populacija u 28 zemalja

Oko 1 250 gorskih kuna (Gulo gulo) iz dve populacije u tri zemlje Skandinavije

Velike zveri, prema tome, nastanjuju gotovo trećinu kontinentalne Evrope. Ako se izuzmu Belgija, Danska, Holandija, Luk-semburg i ostrvske države, svaka Evropska zemlja ima stalnu populaciju barem jedne vrste velike zveri. Iako postoje lokalne var-ijacije u brojnosti, trenutna brojnost popu-lacije navedenih zveri najveća je u posled-njih nekoliko stotina godina, i nastavlja da raste. Određene izolovane populacije velik-ih zveri ipak su ugrožene - npr. populacija vukova u Španiji je gotovo pred izumiran-jem.

Pet glavnih razloga zašto se brojnost zveri povećala, kako napominje jedan od is-traživača, G. Chapron, profesor na jednom švedskom univerzitetu:

Povoljna zakonska legislativa država i

međudržavna saradnja koja je odraz javne podrške zaštiti velikih zveri (ovde je veliku ulogu odigrala Direktiva o staništima)

Opšta spremnost i volja ljudi na suživot s veliki zverima

Dugotrajna politička stabilnost većine država u Evropi, koja traje od Dru-gog svetskog rata

Prisutnost jakih institucija (agenci-je koje upravljaju šumarstvom, lovstvom i zaštitom okoline) i vladavina prava

No ipak nije sve „med i mleko“, i Ev-ropa je poprište sukoba između velikih zveri i ljudi – što se posebno odražava na stočare. Ali i tu se vide pomaci: stočari nastoje min-imizirati štete upotrebom električnih pasti-ra i pasa čuvara stoke, kao i spremanjem stoke u zatvorene prostore noću, dok države nastoje kompenzovati štete novcem. Ključ dobrog suživota je prevencija konflikata, njihovo svođenje na što manju meru i reša-vanje sukoba čim do njih dođe.

Prema reportaži iz National Geo-graphica, odstreljenom srndaću rogovlje je potpuno sraslo i tvori jedan rog – vrlo nalik rogu legendarnog jednoroga.

Srndać je odstreljen u avgustu nedale-ko Celja, a jedinstveni rog najverovatnije je nastao zbog ozlede u ranoj fazi razvoja ro-govlja. Takve ozlede su poprilično česte, što rezultira neobičnim oblicima i veličinima rogovlja.

Ipak, ovaj abnormalan rog je vrlo

redak i, prema slovenačkom naučniku Boštjanu Pokornju, još nikad nije viđen u Sloveniji. – „ Kod ove vrste samo mužjaci imaju rogovlje koje je bilateralno i obično se sastoji od dve koštane struktute koje rastu iz dva rožišta, produžetaka lobanje. Kod ovog netipičnog srndaća oba rožišta srasla su u jedno.“

Srneća divljač najbrojnija je divljač Slovenije i njenim populacijama se pažljivo upravlja i postoje odstrelne kvote. Lovac je

ovog srndaća odstrelio zbog njegovih pood-maklih godina i činjenice da je imao samo jedan rog – međutim lovac je smatrao da se radi o životinji samo sa jednom granom roga. Sa odstrelne udaljenosti lovac nije video da se radi o sraslom rožištu.

Zanimljivo je da sraslo rogovlje nije uticalo na kvalitet života srndaća – doživeo je starost a uz to njegova težina bila je veća od prosečne.

ISTINITA LOVAČKA PRIČA - Vu-kovi i nisu više neka novost u Hercegovini, svako malo može se čuti kako je poneki vuk viđen ovde ili onde.

Gladni su i spuštaju se sa hercegov-ačkih planina u nizine pa i naseljena mes-ta. Međutim, ovo što se dogodilo u nedelju jutro na planini Vučipolje iznad Posušja prave je retkost. Naime, grupa ovdašnjih

lovaca iz Lovačkog društva Radovanj je sa svojim lovačkim psima bila na prvom ovo-sezonskom lovačkom izletu na Vučipolju kad ih je nenadano posetio čopor vukova i napao pse, saznaje ABCportal.info. Lov-ci su dojavili kolegi Zvoni Petriću da se čopor kreće prema njemu na što se on brzo pribrao i spremio. Ubrzo se odigrao pravi film, gladni čopor se pojavio tačno pred

njim, on je spremno zapucao a vukovi su se ubrzo razbežali, međutim četiri vuka su ovaj napad platili glavom…

U lovištu gde lovi ovo lovačko društ-vo (LD) bio je prvi dan lova. Nesumnjivo da će ovaj ulov biti gotovo sigurno jedan od najvećih lovačkih događaja o kojem će se dugo pričati po raznim lovačkim selima i druženjima.

Mnogim lovcima je lov u Africi jed-na od velikih lovačkih želja. Pre lova dobro proverite da li je vaš trofej moguće uvesti u Evropu.

Naučne grupe uvoza Evropske unije su na sastanku 16. septembra ove godine

odlučile su da i dalje uvoz trofeje lava u Ev-ropu iz Tanzanije ostaje moguć .

Uvoz trofeja slonova je i dalje zabran-jen sve dok ne dođe do promene. Uvoz slo-nove belokosti iz Mozambika takođe nije moguć. Uvoz trofeje lava iz Mozambika i

Zambije je dozvoljen, ali svaki se pojedinač-no proverava. Uvoz trofeje te divlje mačke iz Etiopije je moguć ali samo shodno nji-hovom nacionalnom odstrelnom planu, pa je tako uvozna kvota 10 trofeja.

IZ SVETAposetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

25

Kalibar 20 kazuje da je bilo izliveno 20 kugli od jedne funte olova. Dvadese-ticu su nekada davno upotrebljavali

lovci u lovu na jarebice i ostalu sitnu divljač. Nekada retka, danas je ova puška sve češće u našim lovištima.. Naši lovci uglavnom upo-trebljavaju kalibre 12 i 16.

Kalibar 12 u patroni ima 140 zrna sačme preseka 3,5 milmetara. Kalibar 16 ima u patroni oko 120 zrna sačme, a kalibar 20 ima oko 100 zrna iste veličine. Pri gadan-ju iz puške sva tri kalibra u okruglu metu, prečnika 75 centimetara, na udaljenosti od 35 metara, iz sačmarice istog suženja posi-pa (čok: 65%), metu je pogodio sledeci broj zrna sačme: kalibar 12 - 91 zrno, kalibar 16 -78 zrna, kalibar 20 - 65 zrna. Zato kalibar 12 daje pri istim uslovima bolje rezultate od kalibra 16, a dvanesticom možemo da puca-mo nekoliko metara dalje. Zbog toga strelci

na glinane golubove većinom upotrebljavaju kalibar 12 mm.

Ovo je stara teorija poređenja efikas-nosti kalibara.

Moderne tehnologije i moderna vre-mena su donela neke nove vrednosti. Kalibar 16 je izbačen iz nomenklature svih svetskih proizvođača oružja. Više se ne proizvodi. Žalili mi ili ne, tako je. Čuvena 20-ica se trijunfalno vraća u život zahvaljujući lžišti-ma metka od 76 mm i povećanim radnim pritiscima u cevi zbog kvaliteta materijala i novih konstrukcija. Danas, kalibar 20 puca patrone od 36 grama sačme. Izjednačio se po efikasnosti, brzini, dometu i učinku sa cal.12. Tu više nije bilo mesta za cal.16. I on, polako ide u penziju. Koristiće se ono što je ostalo u lovačkim vitrinama.

Ukoliko želimo da sačmaricu upo-trebljavamo pretežno u univerzalne lovačke

svrhe, onda najbolje odgovara kalibar 12 koji upotrebljava i većina lovaca. Sačmarice kalibra 12 su pogodne za lov krupnije per-nate divljači, niske krznasice, dlakavu divljac ,crnu divljac i predatore a zbog veće mase sačmenog posipa. Kalibar 20 se preporučuje za prepelice, jarebice, šljuke, grlice, goluba grivaša. Za pomnutu divljač je dovoljna lab-oracija metka od 28 grama. A ako pređemo na 32 grama, lovićemo isto što i sa kalibrom 12. Stvar izbora. Samo oprez. Kal. 20 ima manji/uži posip na daljimama od 35 met .od kal.12 a istu energetsku vrednost.. Moder-na konstrukcija patrona, sa koncetratorom i brzim barutima je donela da se smanjuje uticaj čoka u rasturu sačmenog snopa kod granulacija sačmi preko 2.75 mm. Dvade-setica, po pravilu ima veće početne brzine sačme, koristi patrone sa koncetratorom,

Piše: Rajko Krnić

IZBOR PREMA SOPSTVENOM UKUSUKada je reč o sačmarici, sa lovačkog stanovišta, pretezno su u upotrebi tri ka-libra. To su 12, 16 i 20. Kalibar je sirina bušene cevi. Određuje se brojem kugli istog prečnika koje mogu da se izliju iz jedne engleske funte olova (0,435 kg)

Lovačke puške – SačmariceVOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

26

Isto kao i novi motor automobila i cev puške zahteva razrađivanje koje ce joj poboljšati performanse i produžiti život-

ni vek. Činjenica da dobar deo vlasnika

užljebljenih cevi delom iz neznanja, a delom zbog nemara ne praktikuje ovu važnu proce-duru, uzrokovala je da mnoge, inače dobre cevi nikada ne dostignu njihov maksimum. Prvih dvadesetak metaka ispaljenih kroz novu cev su presudni i oni najčešće bivaju ispaljeni na strelištu prilikom “probavanja” cevi ili upucavanja optike.

Većina vlasnika užljebljenih cevi zna da cev treba ohladtiti između serija i “povre-meno je očistiti” ali se često viđaju situacije gde srećni vlasnik raspali i po nekoliko kutija …onako, za sreću bez čišćenja i hlađenja.

Bez obzira kojom metodom je urađe-na i obrađena u unutrašnosti nove cevi uvek ostaju pore i ogrebotine kao posledica obrade. Podsetimo se za početak uprosćenog preseka cevi.

Odmah iza paralelnih zidova ležišta metka ili grla cevi nalazi se glatki konusni deo koji je nakon ispaljenja metka prvi na udaru. Funkcija konusa je formiranje dija-metra zrna koji će svoju putanju nastaviti kroz žljebove cevi. Prolaskom kroz žljebove zrno dobija rotacju.

Velika brzina, visoka temperature usled barutnih gasova i trenja metala od metal uzrokuju pojavu koja se naziva “va-renje trenjem” gde mekši materijal ostavlja naslage na tvrđem. U ovom slučaju bakarna košuljica zrna na unutrašnjosti cevi.

Glatki konusni deo grla, kod nove cevi, je posebno osetljiv na formiranje nasla-ga. Svaki sledeći metak će ostaviti sloj bakra što znači da onaj posle njega neće imati pravilno formiran dijametar sa jedne strane, a sa druge uglačavanje grla će zbog tih slo-jeva biti onemogućeno. Naslage bakra na konusu u extremnim slučajevima dovode i do nepravlnog ulaska zrna u žljebove te će ono kroz njih proći blago zakrivljeno i de-formisano.

Čišćenje Čišćenje će takođe skinuti naslage

i sa žljebova cevi tako da će pri upucavanju žljebovi na košuljici zrna uvek ostavljati uni-forman uzorak dajući svakom narednom i uniformnu putanju i maximalnu preciznost.

Poliranje žljebova je pored ostalih komponenti cevi verovatno najpresudniji faktor njene preciznosti. Pošto razrađivanje cevi zahteva intenzivno čišćenje i upotre-bu solventa, važno je znati da pri svakom

čišćenju treba odstraniti ostatk solventa sa usta cevi, a posebno kod onih koje imaju konveksna rešenja za zaštitu usta cevi od udara i mehaničkih oštećenja.

U principu cev se kod razrađivanja čisti svaki put nakon ispaljenog metka kod prvih pet metaka. Zatim posle svaka tri is-paljenja narednih devet metaka, a onda dva puta posle svakih pet ispaljenja.

Ovako razrađena cev će biti daleko bolje formirana i uglačana pa će u budućem životu biti otpornija na stvaranje bakarnih naslaga i zadrzaće preciznost mnogo duže nego ne razrađena cev.

RAZRAĐIVANJE CEVI

veći je radni pritisak i samim tim ima uži snop na većoj daljini. Zato pažljivo, sa kal.20 se lakše promašuje.

Kako da proverimo posip / kon-centraciju sačme iz naše puške

Posip sačme konstatuje se tako što se puca sačmom 3,5 mm. u kvadratnu metu od jednog metra, na kojoj su oko centra opisa-na dva kruga: manji krug prečnika 37,5 cm a veći krug prečnika 75 cm. Puca se sa daljine od 35 metara. Pogodci sačme u većem krugu se saberu. Ako je pri gađanju sačme kalibra 12 mm u krugu prečnika 75 cm ukupno 91 pogodak (od ukupno 140 koliko sadrži me-tak) onda računamo ovako: 91 : 140 = 0,65 koje pomnožimo sa 100 = 65 %. Cev ima posip 65 %. Cev sa dobrim posipom treba da ima (u manjem krugu) oko jednu trećinu pogodaka iz velikog kruga.

Moramo biti svesni da su i kod dobrog suženja posipa pogodci iz sačmarice 12 i 16 i 20 , efikasni samo na udaljenosti od 50 me-tara. Pri većoj udaljenosti širenje sačme je već toliko i njena probojnost toliko smanjena da ne može usmrtiti divljač (odnosno samo dođe do ranjavanja divljači). Zašto?

Zakoni fizike su jasni. Gubitkom brzine, pređenim putem, opada i energetska vrednost sačme na mestu nastrela.

Za efikasnost sačmarice važna je do-bra izrada unutrasnjosti cevi, mehanizam

za okidanje i veličina, oblikovanost i položaj kundaka. Želimo li da izabranom sačmar-icom dobro gadamo, isprobaćemo i da li nam dobro leži. Drugim recima, ergonomi-ja. Najvažniji preduslov jeste odgovarajuća dužina kundaka koja mora odgovarati lovcu po telasnoj veličini ruku. Prilično možemo ustanoviti da li nam odgovara dužina kun-daka prema telasnoj visini tako što će mo uhvatiti sačmaricu desnom rukom za vrat kundaka, podići je cevima uvis i staviti je potkovom kundaka u pregib lakta desne ruke savijene pod uglom 90 stepeni. Ukoliko smo u stanju da prvim zglavkom kažiprsta komotno dohvatimo prednji okidač, kundak ima pravilnu dužinu. Treba znati da kratak kundak prouzrokuje prenizak pogodak, a sa dugačkim kundakom će mo imati prebačaj divljači pri pucanju.

Izbor sačme, odnosno veličina sačme koju treba upotrebiti u lovačkoj prak-si zavisiće od divljači koju želimo loviti. U lovačkoj praksi preporučuje se upotreba sledeće sačme:

• Zec/ 3.5 - 3.75 mm 36-38 gr

• Patka/ 3.15 , kasnije 3.5 mm 36-38 gr

• Fazan/ 3.0, 3.15 mm 34 gr• Prepelica/ 1.7-1.9 mm 28-32 gr• Guska/ 4.00, kasnije 4.5 mm 40 gr• lisac/ 4.00 mm 36-38 gr

• šakal/ 4.00, kasnije 4.5mm 36-38 gr

Preporučuje se da pri lovu za drugi pucanj uvek u cevi ima krupnija sačma, jer se drugim metkom puca na nešto veću udal-jenost.Ovo pravolo vazi za zimske lovove na niskim temperaturama. U normalnim okol-nostima, za razliku u pređenom putu/odla-sku divljaci, postarace se čokovi. Za odstrel crne divljači, iz sačmarice, koriste se olovne kugle a najpoznatije su:“brenneke“ „ideal“, „slug“ a koje su stavljene u normalne čaure za sačmu sa istom ili malo vecom količinom baruta, kao za pucanje sačmom. Upotreba ovih metaka dozvoljena je samo pri lovu na divlje svinje i njima možemo bez straha pucati na daljinu do 60 metara i na krupnog vepra. Odgovarajucu sačmaricu izabraćemo prema ličnom ukusu, sa paralelnim cevima ili sa cevima koje su jedna iznad druge (bok-erica). Efikasnost je kod obe podjednaka.

Prilikom kupovine nove ili polovne sačmarice treba obratiti pažnju da li može pucati savremenu municiju koja je pravlje-na /sve više/ za radne pritiske do 1050 bara. Za par godina, mnoge puške proizvedene sredinom ili u drugoj polovini XX veka, biće upotrebljive samo ako se bude proizvodila municija niskih radnih pritisaka ili ako je budete sami punili.


27

Za prosečne lovne potrebe interval čićšenja oružija sa olučenim cevima može komotno biti 15 do 20 ispal-

jenih metaka. Mnogo ili malo upitaće se neko da nije “kvake 22” ili poznatijeg termi-na - da ima nešto što muči naše koke a nije petao. Interval od 15-20 ispaljenih metaka je uredu ako se puška koristi kontinuirano u jednom danu. Recimo da vam je neko učinio plezir izlova u nekom ograđenom lovištu. U slučaju da ste sad ispalili 3-4 metka a sledeća upotreba se planira za par dana ili mesec dana, ne daj Boze dogodine u isto vreme... cela priča pada u vodu! Dakle, pored inter-vala važan je i kontinuitet upotrebe oružija jer jedno bez drugog ne ide. Zaključak se sam nameće. Posle svake upotrebe vatrenog oružija sa olučenim cevima, potrebno je de-taljno čišćenje, sem kad takva upotreba nije kontinuirana u kratkom vremenskom perio-du gde će nas brojka od 15-20 metaka nav-esti da je potrebno detaljno čišćenje oružija odmah posle pomenutog broja. Naročito ako želimo da nastavimo da pucamo i da taj dan

utrošimo, recimo 40 metaka. Ili da to svedemo na neke brojke.

Ožljebljene cevi se čiste ili posle određenog broja ispaljenih metaka u kratkoj jedini-ci veremena ili odmah po završetku lova u istom danu. Bez obzira da li ste ispalili jedan ili 8 metaka. Čišćenje se vrši pod obavezno, u manje posvećenom obimu, čak i ako niste ispalili ni jedan metak u lovu na dan izlas-ka. Zašto? Zato što je oružje bilo u rukama i izloženo promenjivom atmosverskom uti-caju i temperaturi. I još nešto. Ukoliko nam ožljebljene cevi stoje u vitrini duži vremenski period, a nisu konzervirane, praksa je da se ponovo očiste i podmažu na svaka 3-4 mese-ca, minimum.

Izbor alataZaboravite na kanap sa olovnim te-

gićima na krajevima i rupicom za krpicu na sredini. Neka ostane na polici kao sen-timentalna vrednost ili uspomena iz JNA. Ima mnogo razloga zašto kanap nije dobar. Najjači argument protiv njegove upotrebe je

zato što će vam oštetiti krunu cevi, erozijom materijala /obrusiće je/, do te mere da će se morati ili menjati cev ili narezivati nova kru-na. Verujte da se to desi dosta brzo. Već posle 10-og čišćenja. Zato je potrebno da nabavite jednodelnu ili višedelnu šipku. Materijali od kojih je izrađena mogu biti nerđajući ili ugljenični čelik, bronza ili aluminijum. Čak i tvrdi polimer. Ukupna dužina cevi mora biti manja od ukupne dužine šipke (obično je šipka duža za 15-ak cm). Šipka na jednom kraju treba da ima ergonomsku ručku sa štit-nikom prsta. Ona nije fiksirana u ručki već može slobodno rotirati za 360* tokom hoda unutar cevi. Ukoliko je materijal od kojeg je šipka izrađena takve tvrdoće da može dod-irom mehanički oštetiti unutrašnjost cevi treba da ima ,,izolator,, koji će to sprečiti. Običnu PVC navlaku. Ako je mekši nema bojazni od oštećenja ali će mekši materi-jal posle određenog vremena imati dosta brazgotina i zareza na sebi. Na suprotnom kraju nalazi se univerzalna navojnica gde se ,,šrafi,, četkica ili druga alatka. Četkica

ČIŠĆENJE OLUČENOG ORUŽJA

Mali savetiPiše: Novak Maksimović


28

za čišćenje treba da je od mekšeg materija-la. Uvođenjem u untrašnjost cevi četkica ne sme izmeniti geometriju žljebova tj. neće mehaničkim radom abradirati ili erodirati površinu sa kojom dođe u dodir. Fi/prečnik četkice mora biti usklađen sa kalibrom cevi i ne veći od 0.5 mm kako bi dimenzija za-držala efikasnost čišćenja. Takođe svojom morfologijom mora biti sposobna da uđe u medjuprostore i mehanički odstrani / pokupi nakupljenu nečistoću.

Najkvalitetnije četkice za mehaničko odstranjivanje nečistoća su od legura fos-forne bronze. Ukoliko niste u mogućnosti za nabavku takve mogu da posluže i jeftinije izrađene od mesinga. Ne preporučuje se ko-rišćenje čeličnih četkica. Mogu se korisrtiti i noviteti od jakog i izdrzljivog polimera koji je na nivou čvrstoće bronze ali kraćeg veka. Četkice za namakanje hemiskog odstran-jivača bakra, olova i gareži neko koristi a neko i ne ljubi baš preterano. Razlog tome je pakovanje rastvarača u takvu ambalažu iz koje se lako upotrebljava. Ukoliko se ima potreba za ovim tipom četkice treba znati da mora biti izrađena od takvog materijala koji će biti otporan na agresivni rastvarač bakra, olova i gareži. U protivnom biće pojeden i razmazan u unutrašnjosti cevi pa će se pos-tupak čišćenja bespotrebno otegnuti. Zato, četkicu kojom tretirate cev posle nanošenja solventa za uklanjanje bakra odmah isperite vodom i deterdžentom a zatim je osušite i nauljite sredstvom za podmazivanje. Čepići od presovanog filca su relativna novost na domaćem tržištu. U inostranstvu su poo-davno deo prakse. Odlični su iz razloga što velikom moći upijanja apsorbuju u sebe hemikaliju sa rastvorenom nečistoćom. Za jednokratnu su upotrebu i usled velike površine naleganja koji presovan filc ima na mikro nivou. Čepići odlično odrađuju posao odstranjivača nečistoće uz poliranje un-utrašnje trase cevi. Idealna su kombinacija sa bronzanom četkicom, koja je ipak zakon za prvo provlačenje i odstranjivanje grubih naslaga barutnih sastojaka.

Od noviteta se može upražnjava-

ti i čuvena “zmija” ili “bore snake”. Zapad ih obožava. Njihova prevashodna namena je odstranjivanje gareži u kratkoj jedinici vremena u terenskim uslovima. Nikako se nekoristi za ozbiljno čišćenje. Obavezno se provlači iz pravca ležišta metka ka ustima cevi. Uvek u tom pravcu. Istim postupkom se radi i sa četkicom na šipci. Kada četkica prođe kroz usta, odvrne se i ponavlja se pos-tupak istim algoritmom. Nikad se ne provlači unazad u kontra smeru ili ti kroz usta cevi..

Izbor hemikalijaPostoji više podela hemikalija koje se

koriste za čišćenje. Najprostija podela je na jednokomponentne ili dvo komponentne. Ili u prevodu...jedne služe za cišćenje, druge služe i za čišćenje i za podmazivanje. Tako da su jednokomponete hemikalije ustvari monofunkcionalne. Po prirodi namene su obično agresivnije od polifunkcionalnih osim onih čija je namena samo za odstran-jivanje barutnog sagorevanja. U principu, jednokomponntni solventi služe da hemi-jskim putem rastvore naslage nastale sa-gorevanjem baruta i kretanjem projektila kroz unutrašnju trasu cevi ili da neutralizu-ju hemijsko rastvaranje, odnosno da izvrše konzervaciju unutrašnjosti cevi. Nagomila-vanje nečistoća nastaje usled brzine, trenja i visoke temperature. Količina tombaka /bakra/ ili olova koja je ostala u cevi nalazi se u mikro i makro strukturi čelika. Uslovno, makro strukturom možemo nazvati ono što je vidljivo golim okom a mikrostrukturom sitne pore na mikroskopskom nivou koje su postale rezervoar nečistoća. Mikrostruktura je zaslužna da nam se na krpici pojavi prl-javština posle par nedelja iz cevi koju smo brižljivo očistili. Zato još jedan savet. Ako vam očišćena puška mora duže stajati u or-manu, 7 dana po detaljnom tretiranju očis-tite je Jovo-nanovo. Time ste kupili kondi-cioniranje u kućnim uslovima za naredna 2-4 meseca u zavisnosti od uslova čuvanja. Jednokomponentni solventi su u glavnom deterdženti ili rastvori amonijaka u raznim

agregatnim stanjima.Višekomponentne hemika-

lije su polifunkcionalne. Ove sup-stance hemijski rastvaraju nečistoće i ujedno konzerviraju unutrašnjost i spoljašnjost cevi. Kažemo ujedno a mislimo kao finalno tretiranje kao podmazivanje. Poznate hemikalije ovog tipa su Balistol, Sinol, Brunox i njima slične. Uglavnom takvi proizvodi caruju na našem tržištu. Takođe hemikalije se mogu se podeliti i na manje i više agresivne. Naime, u zavisnosti od hemiskog sastava tretman pojedinim čistači-ma je u pisanom uputstvu proiz-vođača jasno definisan na određen broj minuta. U slučaju prekoračenja može doći do ozbiljnog oštećenja cevi. Agresivne supstance uglav-nom u sebi imaju visok procenat amonijaka u nekom obliku. Čak preko 25 posto zasićenja

Još malo savetaRazlikujte postupak čišćenja od pod-

mazivanja. Podmazivanje se vrši u tankim filmovima na klizajućim površinama i u cevi. Ne preterujte sa ovim. Pre pucanja, cev moramo “odmastiti”-oduljiti ili će nam ono žestoko uticati na tačnost prva dva pogodka. Ako taj postupak ne odradimo, time smo na-taložili dodatnu garež nastalu sagorevanjem ulja i baruta u cevi. Ne zaboravite da novu pušku dekonzervirate pre upotrebe. Pucan-je preko velikih naslaga masti u cevi mogu prouzrokovati trajno oštećenje vaše cevi. Ne koristite čuveni WD-40 za čišćenje. Njime nećete puno nauditi svom oružju ali neće ni pomoći. Po svom svojstvu WD je odstran-jivač vlage i ništa više. On će samo delimično /grubo/ očistiti vašu cev i stvoriti vam privid čiste trase. Zapravo, on se ponaša kao grubi ispirač i ništa više. Cev i dalje ostaje prlja-va posle njega. Ako ga već koristite uradite to u situacijama za koji je predviđen... a to je uklanjanje vlage. Kod korisćenja krpica koristite samo one od prirodnih materijala. Pamuk je najpoželjniji. Neke sintetičke krpe ili mešavinu iste mogu razgraditi solventi za čišćenje. U tom slučaju će ostaati PVC mikrofilm nanosa u cevi. Ovo nikako nije poželjno.

Upotrebom nafte, benzina, petrole-ja i sličnih naftinih derivata ste samo uradili prvi korak u čišćenju. To je delimično uk-lanjanje barutnih ostataka. Kažemo delim-ično, ne zaboravite. Pomenuti artikli nisu ništa drugo no rastvarači organskih jedin-jenja a to je u osnovi barut jer je organskog porekla. Čak i ako upotrebite gore pomenute derivate, obavezno ih neutrališite nekim od pouzdanih čistača cevi. Verujte, veći efekat će te dobiti mešanjem apotekarskog benzina i “feri” deterdženta za suđe nego automobil-skim benzinom ili naftom. Na kraju, naftini derivati kod dužih tretiranja stvaraju tanak oksid u cevi koji je dugoročno neprihvatljivi sa pozicije preciznosti.

U procesu dresure, dreser može učiniti različita pogrešna dejstva, što oteža-va rad sa psom i umanjuje njenu

vrednost. U daljem to predstavlja smetnju za rad psa.

Greške dresera mogu biti različite: 1. Greške koje se javljaju pri

nepravilnom korišćenju koman-de,

2. Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju pot-krepljujućih dejstava,

3. Greške u organizaciji procesa dre-sure,

4. Greške koje kod psa dovode do takozvanih nepoželjnih veza.

Osnovni uzrok svih ovih grešaka leži u slaboj teoretskoj pripremi dresera, kao i u njegovom neznanju da naučno analizira pro-

ces dresure i izvodi iz njega zaključke koji su neophodni za dalji rad.

Mnogi dreseri precenjuju sposobnost pasa i ignorišu kvalitativne razlike između više nervne delatnosti psa i čoveka. Oni upoređuju psa sa čovekom, pripisujući mu sposobnost da shvata i razume čovekovu reč, te da se svesno odnosi prema svojim dejstvi-ma i dejstvima dresera.

Drugi dreseri imaju određen nivo po-trebnog znanja, no ne umeju ga uvek iskoris-titi. Ovo takođe izaziva greške. Rad se često zasniva bez uzimanja u obzir individualnih osobina pasa, nepravilno se vrši izbor meto-da rada itd.

Evo koje su najčešće konkrentne greške dresera:

A) Greške usled nepravilnog ko-rišćenja komandi. Dreser uporedo sa strogo

određenim komandama kojima deluje na psa da izvrši ovo ili ono dejstvo, preti mu za neispunjenje istoga. Ovo uzbuđuje psa i izaziva kod nje pojavu nekih orijentirnih refleksa koji kočeće deluju na potrebnu re-fleksnu delatnost psa. Često se greške javl-jaju i usled nedozvoljenog spajanja dveju različitih komandi. Na primer: ponekad dreser umesto da izdaje jasnu komandu “daj” (zbog shvatanja po kome psa upoređuju sa čovekom), komanduje “daj aport” na koji se način narušava pojava potrebnog reflek-sa. Ovo nastaje zato što komanda “aport” za psa predstavlja nadražaj refleksa hvatanja i držanja aportiranog predmeta u svojoj čel-justi, a komanda “daj”, obrnuto, predstavlja uslovni nadražaj za njegovo negodovanje dreseru.

Komanda od samog početka dresure

MOGUĆE GREŠKE DRESERA


30

mora uvek da prethodi pojavi potrebnog re-fleksa i izdaje se ranije da bi podstakla psa. U protivnom slučaju, jako je otežano stvaranje uslovnih refleksa. Na primer: ako pri kretan-ju pas ide u noge dreseru, a ovaj vrši trzaj po-vodnikom pre no što izda komandu “k nozi”, uslovni refleks se ne stvara na ovu komandu. Ukoliko pri pozivu psa damo gest posle ko-

mande “ovamo”, on dugo neće postati signal za dolazak dreseru itd.

Vrlo često dreseri potcenjuju ulogu intonacije pri izdavanju komandi. Međutim, znamo da intonacija glasa može biti jak po-moćni nadražaj u dresuri, ako se komanda ponovi u pooštrenom tonu uz bezuslovno mehaničko dejstvo.

Nikada pri korišćenju ne treba zlo-upotrebljavati preteću komandu jer to može dovesti do toga da pas prestane reagovati na nju. Treba znati da komanda “ne” treba da bude za psa uslovni nadražaj kočenja sa pojačanim dejstvom. Često korišćenje ove komande bez potkrepljivanja bezuslovnim nadražajem, vodi ka oslabljenju uslovnog refleksa. Međutim, njena česta upotreba uz jaka bezuslovna potkrepljenja (jak tr-zaj povodnikom, oštar okovratnik, udarac

korbačem), izaziva u nervnom sistemu psa iradijaciju procesa kočenja. Pas upada u du-gotrajno potišteno stanje, što se može javiti i kod drugih navika. Zloupotreba komande “ne”, takođe može narušiti pravilan kontakt između dresera i psa.

Posebno se treba bojati pogrešne primene ove komande kada pas ispunjava potrebna dejstva. Ovo se dešava na primer: za vreme dresure za izbor stvari. Dreser usled nedovoljne pažnje, sam pobrka predmete, te i kada pas izvrši pravilan izbor, komanduje “ne”. Ovo se odražava na proces daljeg stva-ranja složenih refleksa za tragačku službu.

Prilikom skretanja psa od bilo koga dejstva, umesto komande “ne”, potrebno je upotrebiti komandu za izazivanje potreb-nog sistema refleksa. Na primer: ukoliko pas skreće pažnju na bilo koji sporedni nad-ražaj (menja položaj, ustaje, beži, ide prema postranom nadražaju itd.), dreser ne treba da izdaje komandu “ne”, već da ponovi ko-mandu “sedi”.

B) Dešavaju se greške usled nepravil-nog korišćenja nadražujućih dejstava.Pretpostavimo da pas koji je pobegao bez povodnika, skreće na bilo kakav, za dre-sera sporedni, nadražaj (mačku, pticu itd.), te zbog toga ne dođe odmah kada dreser izda komandu “ovamo”, već to učini posle mnogih ponavljanja komande. Dreser zbog toga kazni psa sa nekoliko udaraca. Na ovaj način on narušava osnovni princip pot-krepljenja uslovnog refleksa koji se stvara. Stvaranje uslovnog refleksa na komandu “ovamo”, može se vršiti samo po podstičućoj metodi. Znači, psu moramo davati poslasti-cu nakon dolaska dreseru. Primena udarca u ovom slučaju deluje na suprotan način, jer pas počinje da sa strahom prilazi čoveku.

Često dreseri zloupotrebljavaju i pri-menu poslastice, što dovodi do toga da pas počinje skretati pažnju sa svojih dejstava na hranu u rukama dresera, pri čemu se navika-va da ispunjava komandu samo u prisustvu hrane.

Vrlo je važno ne zaboraviti pomilovati psa i podsticati ga rečima “tako je dobro” u laskavoj intonaciji. Ovi nadražaji učvršćuju potrebne reflekse, pri čemu ne skreću pažnju psa na sebe.

Veoma gruba greška dresera jeste neredovno potkrepljivanje u početku dre-sure, datih komandi sa bezuslovnim nad-ražajima. Odsustvo u tim momentima jakih potkrepljujućih dejstava, vodi ka postepen-om slabljenju (gašenju) uslovnih refleksa na komandu i ne obezbeđuju sigurnost i jas-noću u daljem radu.

C) Greške u organizaciji procesa dre-sure. Jedna od najčešćih grešaka koja se čini jeste žurba u dresuri. Dreser žuri te zbog toga brzo prelazi sa jedne na drugu radnju, a pri tome kao po pravilu, stvoreni refleksi su nestabilni i nejasni. Pas ponekad odgovara na komandu, a ponekad ne. Njeno ponašan-je obiluje mnogim nepotrebnim reakcijama. Sve ovo govori da žurba u dresuri ne vodi ka pravilnom razvijanju u kori mozga psa, žel-

jenog diferencirajućeg kočenja. Osobito se negativno ovaj nedostatak

u radu dresera sa psom ispoljava kada se pred psa počnu stavljati složeniji zahtevi. U tom slučaju, pas se ne može snaći, jer nema jasne uslovne reflekse na osnovu kojih bi bio u stanju da izvodi rad u složenim uslovima.

Ponekad, nepravilno postavljanje pro-cesa dresure se sastoji u nedoslednosti pri primeni uticaja - nadražaja. Na primer: pri radu sa navikama iz opšteg kursa dresure, ne treba početi navikavati psa na izvršenje komande “mesto” ranije nego što on bude dresiran da izvršava na komandu “sedi”. To otežava rad na stvaranju navike koju tre-ba dobiti - dreser dejstvuje na psa koja se nalazi u sedećem položaju. Ne treba je ta-kođe siliti da izvršava odjednom bilo kakva naizmenična dejstva. Ukoliko dresiramo psa da preskače samo prepreke, uvek ćemo ga terati da radi na jedan te isti način, čime se pas navikava da na određenu komandu daje dosledno dejstvo.

Greškom možemo smatrati i takav rad, kada dreser suviše mnogo u toku jed-nog zanimanja primenjuje jedan te isti uti-caj i dugo se zadržava na stvaranju jednog refleksa. U tom slučaju se za vreme dresure zamara nervni sistem psa. Zato je vrlo važ-no pri zanimanju sa psom, njegov rad učiniti raznovrsnim. Dozvoljeno je da se za vreme jednog zanimanja može stvarati jedna do dve nove navike i samo učvršćivati već ra-nije stvorene uslovne reflekse. Uvek u težnji za raznovrsnim radom sa psom, vrlo je važ-no znati da pri prekidanju rada nad svakom navikom, po mogućnosti, treba utvrditi već dobijeni rezultat.

D) Greške koje dovode do pojave čoveku nepotrebnih refleksa i formiranja nepoželjnih veza. Nepravilan rad dresera često dovodi do toga da pas počne proiz-voditi neko dejstvo samo kao odgovor na jednovremene zvučne i vidne komande i obrnuto, on ne reaguje samo na zvuk ili samo na gest. Ova pojava nastaje zato što je dres-er za vreme rada mešao ove komande. Na ovaj način trebalo je da radi samo za vreme pokretanja psa u početku rada na jednoj navici. Pogrešno je sprovoditi zanimanje sa psom u jednoj te istoj sredini u toku dugog vremena. Za takvog psa sama sredina posta-je nadražaj za izazivanje potrebnih navika. Rezultat toga: u novoj sredini pas otkazuje ispunjavanje stvorenih refleksa.

Grupa sličnih grešaka u radu sa psima koja dovodi do pojave sistema nepravilnih refleksa, može, takođe, biti karakteristka i za rad pomoćnika. Ukoliko, na primer: po-moćnik pri izazivanju kod psa mržnje, uvek radi u istom zaštitnom odelu, ljutnja kod psa može biti samo kao odgovor na odelo a ne na čoveka.

Ukoliko u toku rada po tragu, po-moćnici pri krčenju traga, ostavljaju za sobom dobro vidljive znake (nabadaju štapiće, drobe zemlju) u tom slučaju, psi se mogu navići da reaguju ne na miris, već na ove orijentire.


31

Najpopularniji pikap u Kini, Steed 5 kompanije Great Wall predstavljen je na 48. Međunarod-nom Sajmu lova, ribolova i sporta u Novom Sadu – LORIST. Ovom prilikom posebno se istakao mod-el Steed 5 Hunter, namenjen lju-biteljima avanture koji uživaju u prirodi i kojima je potrebno vozilo prilagodljivo različitim terenima i vremenskim uslovima. Po sniženoj ceni, u sklopu jesenje akcije, dos-tupan je off-road paket opreme koji podrazumeva set oslanjanja za otežane uslove terenske vožnje, dodatno povećanu nosivost za 350 kg i kamuflažnu foliju ili roll bar.

“U pitanju je model koji je svojim jedinstvenim izgledom izazvao veliku pažnju na domaćem tržištu, uz potvrde kvaliteta i izdržljivosti koje dolaze od ljubitelja vožnje po zahtevnim teren-ima. Steed 5 Hunter je još jedan dokaz

da Great Wall postavlja trendove za automobile iz kategorije pikap”, naveo je Radovan Berić, direktor GWS Auto Group, ekskluzivnog distributera Great Wall vozila.

Dilerska mreža Great Wall vozila

rasprostranjena je širom Srbije i obuh-vata Beograd, Novi Sad, Niš, Kraljevo i Jagodinu. GWS Auto Group je na Sajmu lova, ribolova i sporta izlagala posred-stvom svog dilera u Novom Sadu, pre-duzeća Tago Car d.o.o.

Titan 16 Rosslerov je novi lovač-ki karabin direktne akcije zatvarača i klasičnim rotacijskim zaključavanjem. Šesnaest bradavica zaključavaju direkt-no u cevi puške i pruža maksimalnu sig-urnost. Velika kontaktna površina zak-ljučavanog dela i veliki broj bradavica podržavaju sigurnost na najvišem nivou.

Puška ima mogućnost menjanja cevi, zavisno lovite li dočekom na čeki ili dinamičnijim lovom pogonom bićete spremni za sve situacije sa samo jednim oružjem. Nova cev se vrlo lako menja i sa samo nekoliko pokreta rukom imaćete potpuno novo oružje s dokazanom Ti-tan-ovom preciznošću.

Udarna igla puške pruža se dvostruko duže sa dvostrukom krivul-jom zatezanja, a jednostavno i brzo telo zatvarača pruža veliku lakoću kod po-tere i lovnog uspeha. Vreme potrebno za

opaljenje je 1.7 milisekunda što čini ovu pušku jednom od najbržih na svetu.

Jednostavno i brzo punjenje i pražn-jenje puške povećava brzinu lovca u svakoj lovnoj situaciji.

Titan 16 može se individualno sas-taviti prema željama kupca, ako ne možete pronaći idealno oruž-je za vas iz redovnih i standardnih ponu-da, sa ovom puškom možete ispuniti sve zahteve.

Dovoljne su recenzije mnogih kupaca o njihovoj pouzdanosti korišćen-jem Titan 16 puške i preciznosti koja je na najvećem nivou ovog proizvoda. Ko-rišćeni su samo najkvalitetniji materijali uz najnoviju tehnologiju sa dugogodišn-

jom tradicijom, iskustvom i znanjem.Titan 16 dolazi u kalibrima kao što

su: .243Win., 6,5x55Se, 6,5x57, 6,5x65R-WS, 7mm-08Rem., 7x57, .308Win., .358Win., 8x57IS, 25-06Rem., .270Win., 7x64, .30-06Spring., 6,5x47Lapua, 6,5-284Norma, 9,3x62, 8,5x63Reb, 8x68S, 7mm Rem.Mag., .300Win.Mag., .375Ruger, .270WSM, .300WSM, .338Win.Mag.

STEED 5 HUNTER NA NOVOSADSKOM SAJMU

NOVI CL COMPANION POLARIS

STIŽE TITAN 16

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

GBeskrajna prostranstva divne

netaknute prirode, magična svetlost i iznenađujuće bogata i raznovrsna fauna koju ne možete videti nigde drugde na svetu. Put do severnog ili južnog pola obećava vam nezaboravno iskustvo i jedinstvena otkrića. Putovanje van ut-vrđenih ruta u potrazi za avanturom – to je za većinu ljudi ispunjenje životnog sna.

Za udaljene kutke na kraju sveta sada imamo posebno ekskluzivan proiz-vod sa ograničenim brojem primeraka od 1,000 komada: CL Companion Po-laris.

CL Companion Polar-is dvogledi su impresivni sa svojom dokazanom funkcio-nalnošću i optičkom bril-jantnošću kombinovanom sa dizajnom inspirisanim ovom temom i e rasponom dodatne opreme.

CL Companion Polar-

is je dostupan kod odabranih SWAROVSKI OPTIK speci-jalizovanih dilera kao i preko online prodavnice.

STEED 5 HUNTER NA NOVOSADSKOM SAJMU

NOVI CL COMPANION POLARIS

STIŽE TITAN 16

Evo ja ću opisati jedan od svežijih lovova koji će mi ostati u pamćen-ju, a inače u lovačkoj karijeri ih je

bilo dosta. Bio je to decembar, 23. orga-nizovan lov pogonom u mom Lovačkom društvu. Nedelja jutro nije ništa obećava-lo posebno od lova naročito zbog utiska da je samo nedelju dana pre u sličnom lovu odstreljena samo jedna lisica a nije viđena ni jedna divlja svinja.

Nekako se nađosmo u selu i pravac na zborno mesto Lovački dom, pored reke Tise. Nakon dogovora o organizaciji lova, doručka plan je bio da se lovi deo šume koja se zove Ajlaš, a biće postavl-jene dve čeke, jedna čeka čiji će cilj biti da sačeka svinje koje probiju pogon a druga na koju će pogon goniti divljač, u lovu je učestvovalo i nekoliko pasa brak jazavičara.

Ja sam sa još desetak lovaca činio čeku na koju je trebalo pogon da natera divlje svinje i polako smo krenuli ka našem odredištu i rasporedili se u koritu meandra stare Tise, međutim u toku same pripreme lova pogoniči nisu mogli preći neku vodu koja je bila desetak dana pre toga nastala izlivanjem reke Tise u plavnu zonu i pogon menja plan i dolazi na naš štand da praktično od nas krene ka drugoj čeki.

Ne treba da vam pričam da sam se baš razočarao u takvu “ad hok” odluku lovnika ali viša sila je bila u pitanju i tu se nije moglo ništa uraditi.

Da zlo bude još veće, kolega lovac Doktor, inače jedan od jako iskusnih lovaca dolazi do mene i pita me da li bi se ja pomer-io jedno 50m dalje a on da stane tu gde sam ja bio, jer su tamo nešto gusto raspoređeni bili. Kažem mu nema problema idem dal-je jedno 50m, međutim zbog jakog gustiša morao sam se pomeriti još 50-tak metara i stao. Pogon je krenuo od nas, posle pola sata oglasiše se i psi.

Nije prošlo dugo, čujem pse naspram sredine našeg dočeka i očekivao sam da će neko tamo pucati, u tom delu su bili Bucko, Jeger und Jagd, Aca, Doktor..., međutim uporedo sa našim dočekom psi krenuše da oblajavaju bliže meni. Taman sam se pri-premio očekujući crnu gromadu, kad ono četiri srne pravo na mene. Polako odlažem pušku na drvo i bukvalno rukom udarim po leđima jednu srnu koja je prošla tik uz mene. Prvi put u životu u prirodi dodirujem divl-jač, jadnica nije ni primetila šta sam uradio. Neverovatno iskustvo. Čujem pse kako laju sve bliže i razočarano konstatujem u sebi eto i ovi ne valjaju ništa, jure srne. Lomim jednu grančicu (prut) da oteram pse sa tra-ga jer sam znao da će psi proći pored mene

kao i ove srne. Taman odlamam granu kad neverujući svojim očima istim tragom kuda su išle srne ide svinja, staje, naćuli uši, diže njušku i njuši vazduh. Te sekunde dok sam uzeo pušku, nanišanio i opalio iz kombinaci-je trajali su kao večnost a odigralo se sve za 5-6 sekundi.

Svinja pada kao gromom pogođena i nazirem kako se baca po bagremcu, držim to mesto na nišanu očekujući da svinja us-tane, međutim pokreti su sve manji, polako prilazim misleći da sam pucao u nekog vepra stokilaša kad ono veprić.

Psi prilaze odstreljenom vepru, malo ga kidaju i vraćaju se nazad u šumu. Ja pres-rećan, misleći da je za mene ovaj lov uspešno završen, vraćam se nazad na mesto čekanja. Spokojan posmatram detlića kako uporno kljuca u staro stablo vrbe, a šuma odjekuje od te pesme...

Prošlo je možda pola sata, kad opet počinju psi da oblajavaju divljač, sve bliže i bliže, čujem pucanje grana u šumi i najed-nom vidim na 50-60m u gustom jaseniku svinju, za njom druga, treća u koloni jed-na iza druge, pravo prema meni... gledam kroz optiku kombinovane puške vidim 5-6 velikih i iza nepregledna kolona samo leđa divljih svinja. Puštam ih i prilaze mi na buk-valno 20m, prva zastaje diže njušku i uvlači vazduh, osetila me je, iza nje druga zaviruje.

Predpostavljam da je prva vođa čopo-ra nju neću pucati i pucam u drugu, pada na mestu nastrela.

Svinje beže na sve strane, nastaje za-glušujuća lomljava, pomešana sa uzbuđen-im duvanjem svinja, hvatam jednu u trku i pucam preostalom brenneke kuglom, svinja pada, još brže ustaje i nestaje u šikari.

Prelamam pušku praznim je i po dz-

epovima tražim municiju, zaboravljajući da mi je municija na kundaku puške, neke svinje su već pobegle, neke stoje, neke trče, nekako shvatam gde je municija i na brzinu ubacujem jedan metak 7X57R i tiho zat-varam pušku.

Jedna grupa od 3 nazimeta trči i taman da pucam u trku u jedno kad oni kao po ko-mandi zastanu, smirujem krst končanice na plećki jednog nazimeta i ono pada na mestu nastrela.

Prepunjavam pušku sada već mnogo brze i konstatujem da su sve svinje uspele da pobegnu, međutim pukne grana u blizini i primetim jednu svinju kako se polako iz-vlači, pucam i ona pada na mestu nastrela.

Na poprištu prave bitke i drame leže tri odstreljene svinje, ubrzo po krvnom tragu nalazim i 4-tu na 30m pogođenu brenneke kuglom, naslonjenu na jasen. Posle toga naša čeka odstreljuje još jednu svinju, ja i kolega do mene Doktor pucamo posle sat vreme-na na još jednu i oboje promašujemo (gus-to jasenje i šikara) ili možda već i preterana samouverenost u lovačko umeće.

Pogon odstreljuje dve svinje i druga čeka na koju je pogon naterivao svinje jed-nog vepra trogodišnjaka. Ukupno 9 grla u tom lovu.

Ja toga dana neverujući svojim očima odstreljujem pet svinja, vepra, dve krmače i dva nazimeta.

Sledi posle mukotrpno izvlačenje svin-ja iz šume do Doma, zaglavljivanje Uaza, pa izbacivanje svinja koje smo jedva složili, mukotrpno odglavljivanje, ponovni utovar divljači i umorni nekako se dovlačimo do lovačkog doma.

A ONDA NALAZIM I PETU

Piše: Saša Trifunjagić

Zapis iz lova na divlje svinje , lovačka priča

IN M

EMO

RIA

MDragan Kizic “Kiza” (1946-2015)

Dana 22.08.2015. iznenada, tiho, baš onako kako je i ži-veo, posle kraće, ali teške boles-ti, preminuo je poznati lovni rad-nik Dragan Kizić - “Kiza” iz Novih Kozaraca. Od 1975., bio je član tada LD “Fazan”

Novi Kozarci, u svom matičnom društvu, sada udruženju.

Bio je na istaknutim funkcijama i u tadašnjem Opštinskom lovačkom savezu .Dobitnik je Zlatnog ordena LSV 1997. god, proglašen je za počasnog člana matičnog udruženja od 2006. , a pri tom dobitnik je vise zahvalnica i pohvala. Ostaće upamćen kao veliki poznavalac divljači i terena, dobar i pošten lovački drug, pedantan, pre svega vredan i marl-jiv lovac, a pri tome veliki entuzijasta sa kojim je loviste „Melecin” sa pravom već nekoliko decenija istaknuto medju na-jboljima u Vojvodini, ali i šire, poznato po svom bogastvu sitne divljači, velikom bro-ju lovno uzgojnih objekata, a sa srnećom divljači ističe se po kvalitetu i visokotrofe-jnim grlima. Decenije svog života u lovistu proveo je

sa dvogledom, spektivom ili motikom u lovištu, tek ponekad sa puškom u nedel-jnom lovu, uvek peške ili na svom zelenom biciklu, retko kad u vozilu. Iza njega pored lepog sećanja ostaju i hek-tari posadjenih remiza, mnogo hranilica, bunara i pojila i solila, savremeno gazdo-vanje lovištem, lokacije po lovištu i bogato loviste, znanje i iskustvo koje je nesebično prenosio na mlađe. Neka mu je vecna slava i hvala za sve što je učinio za naše lovstvo, na čemu ćemo mu koji smo učili praktičan zanat u lovstvu od našeg „Kize” večno biti zahvalni!

dr Z. A. Ristić

Lovačko udruženje „Laza Pajić“ Novo Miloševo

Zauvek su nas napustili naši drugovi lovciNeka im je večna slava i hvala za sve što su učinili za naše udruženje

Lovačko udruženje „Panonija“ iz MolaZa godinu dana napustili su nas zauvek nezaboravni drugovi lovci

Hvala im za sve što su učinili za Lovačko udruženje „Panonija“ iz Mola

GOLUŠIN SLAVKO1948-2015

MIHAJLOVIĆ VUČINA-VULE

1954 - 2015Poslednji pozdrav dragom

prijatelju i lovcu.

KAROLJ RAJNAI1928-2014

Karolj je bio jedan od osnivača udruženja. Uzoran drug i lovac.

Istakao se aktivnostima na očuvanju prirode,

zaštiti divljači i očuvan-ju dobrih međuljudskih

odnosa. Više puta je odlikovan.

LAKATOŠ PETER1939-2015

LU “Žitište” LD “Papo 1923” Banatsko

Karađorđevo

MATE MUŽLAJI1932-2015

Mate kao osnivač i dugogodišnji lovnik

posebno se istakao u organizaciji lova, pošto-vanju pravila i Kodeksa

lovaca i u lovnom turizmu kao izuzetan

organizator. Više puta je odlikovan.

GAVRA NINIĆ1937-2015

Gavra je bio učesnik na svim akcijama na zaštiti

divljači. Neumoran veseljak. Autentični

predstavnik Molskog mudrovanja , prijatan za sve nas. Više puta je

odlikovan.

LOVAČKI KALENDAR 2016 Za sve lovce, ljubitelje prirode i divljači, štampana je knjiga “Lovački kalendar 2016“, koja je praktično jedan savremeni priručnik za stare i mlade lovce. Knjiga je opremljena vrhunskim fotografijama a piše o divl-jači, lovištima, balistici, lovnim sezonama, kinologiji, raznim uputstvima, savetima... Cena knjige, koja je štampana na 144 kolor strana, je 495,00 dinara sa poštarinom „Lovački kalendar 2016“, NOVI PRETPLATNICI mogu naručiti na telefon 069/290 99 48; a STARI PRETPLATNICI, koji ovu knjigu primaju redovno, u starom su adresaru i biće im poslata bez novog naručivanja.

MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI

Ukusno jelo od fazanaSastojci:1 očišćen i opran fazan300 gr. domaće suve slanine3 šargarepe1 koren peršina½ srednjeg korena celera2 glavica crnog luka2 veće glavice belog luka2 kašike bobica kleke1 dl vode1 dl uljalovorso i biber po ukusuPriprema:Pripremiti marinadu tako što ćete u belo vino dodati na listiće is-eckan beli luk, ruzmarin, lovor, so i biber, sjediniti smesu i preliti preko fazana te ostaviti preko noći u frižideru da odstoji. Povre-meno ga prelivati sa sokom i okretati da se sa svih strana natopi i upije začine.Sutradan iseći povrće (šargarepu, peršun, celer i luk na kolutove) i složiti u vatrostalnu tepsiju koja ima poklopac, ako nemate takvu posudu možete prekriti sa aluminijskom folijom. Dodati neol-juštene čenove belog luka, lovorov list i bobice kleke. Na povrce poređati komade fazana, prekriti ih kriškama slanine koju pričvrs-tite čačkalicama.Začiniti još po ukusu solju, biberom, dodati, vodu i peći pokloplje-no u dobro zagrejanoj rerni. Za vreme pečenja meso povremeno zalivati sokom koje je pustilo.Služiti uz restovani krompir ili povrće po želji. Fazan spremljen na ovaj način je jako ukusan i sočan, samo pazite da ga ne prepečete, jer će onda biti drvenast i suv.

Zec na lovački načinSastojci:1 kg zečetine isečene 3 kašike ulja 100 gr šunke 50 gr slanine 1 iseckan crni luk 2 čena belog luka isekanog 50 ml rakije 200 ml belog vina 100 ml vode 3 kašike paradajz pirea 1,5 kašičica timijana so,biber 200 gr šampinjona(ako želite) naseckan peršun Meso se može ranije propržiti da porumeni a zatim se izvadi i na toj masnoći se prži crni i beli luk,nasecena šunka i slanina ili se meso doda kada su crni luk,beli luk,slanina i šunka isprženi. Zatim se dodaju ostali sas-tojci sem šampinjona. Pokriti i polako kuvati oko pola sata,dodati isečene šampinjone i ku-

vati još 15 minuta. Posuti peršunom. Ovako ide ako je mlada,domaća zečetina.Za stariju, naravno, ku-vanje traje duže i treba dodavati po malo vode.

Fazan sa grožđem i orasimaSastojci:1 fazan, 2 veća tanka režnja suve slanine, 50 g kisele pavlake, 1 kg belog grožđa, 30 g putera ili margarina, 12 očišćenih prepolovljenih oraha, 1 čašica konjaka, so, biber, 3 kocke šećera, 20-25 zrna grožđa za garniranje,

Fazana obložiti slaninom, vezati kanapom, staviti u posudu, preliti pavlakom i usuti sok od 750 g grožđa (može se koristiti i oko 5 dl soka iz tetrapaka). Dodati masnoću, prepolovljene orahe i konjak. Posoliti, pobiberiti, poklopiti i pirjati oko pola sata. U manji lonac staviti šećer i držati na tihoj vatri dok se ne rastopi i požuti. Usuti preostalo proceđeno grožđe, pa ovim karamelisanim sirupom pre-liti fazana. Poklopiti i pirjati još dvadesetak minuta ili dok meso ne omekša. Skinuti slaninu i staviti fazana u zagrejanu pećnicu (200 °C), pa peći dok ne porumeni. Pečenog fazana položiti na zagrejanu činiju za služenje, garnirati zrnima grožđa i orasima iz umaka. Preliti ukuvanim sokom od pečenja i služiti toplo

Kuvar

NOVI EL RANGEVRHUNAC

SAVRŠENSTVA

Ispred vas: izazovi u obliku velikih razdaljina i strmog terena.U vašim rukama: savršena kombinacija ergonomičnog dizajna i izuzetne optike. EL Range omogućava da dobijate sliku oštru kao sečivo s precizno izmerenom razdaljinom i uglom posmatranja. Pažljivo dizajnirani u svakom detalju, ovi dvogledi, sa novim FieldPro paketom, takođe stvaraju novi standard u smislu komfora i funkcionalnosti. Kada su sekunde presudne-SWAROVSKI OPTIK.

SEE THE UNSEENWWW.SWAROVSKIOPTIK.COM

MOŽETE NAĆI NAŠE PROIZVODE ONLINE NA WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM I KOD EKSKLUZIVNIH I SPECIJALIZOVANIH PRODAVACA

H18N_Zoran_A4_SR.indd 1 18.05.15 13:48

· se nastavi sa izlaženjem lista vojvođanski lovački magazin sa dinamikom, do kraja no -...

Documents