Sekira sa čekićem iz Sutton Hoo-a

Jedan od najenigmatičnijih nalaza nađenih u Tumulu 1, 1939. godine na lokalitetu Sutton Hoo, jeste sekira sa čekićem iskovana u potpunosti od gvožđa. Brojne polemike se do današnjih dana vode oko ovog predmeta, da li je oružje ili nešto drugo. Skoro jedinstvena je činjenica da je gvožđe preživelo kiselo tlo Sutton Hoo-a, tako da je izuzev korozije ostalo gotovo netaknuto. Dimenzije iznose impresivnih 78cm dužine, sa teškom klinastom glavom sekire i sa dodatkom tupog čekića širine 20 cm. Jedinstvena gvozdena drška kružnog je preseka tokom prve četvrtine njene dužine, najverovatnije da bi se olakšao hvat, da bi zatim prešla u grubi kvadratni presek. Prema vrhu presek postaje ravniji na stranama, kako bi se kraj mogao učvrstiti u prosek glave sekire gde je osiguran gvozdenim zaptivačima. Na osnovi se nalazi niz gvozdenih prstenova koji su sačinjavali neku vrstu okretača tj. obrtača, što ukazuje da je imala kaiš za nošenje, bešenje i pridržavanje.

Sekira sa čekićem nađena je u centru grobne odaje, na dobroj udaljenosti od oružja, što možda ukazuje da ljudi koji su organizovali grobne priloge nisu joj pridavali funkciju oružja. Bruce – Mitford koji je izvršio posleratnu obradu nalaza iz Sutton Hoo-a, u svojoj publikaciji iz 1983. godine, „The Sutton Hoo Ship Burial“, predložio je mogućnost da je sekira sa čekićem bila konjanička ratna sekira ili ratni čekić (nadžak, prim. prev.), mada položaj nalaza u odnosu na druge u brižno raspoređenom grobu, činjenica da se sekira nalazila dosta udaljeno od ostalih oružja, može ukazivati na to da sekira sa čekićem nije smatrana predmetom za bitku. Od tada usledile su nove teorije o funkciji ovog artefakta:

1986. godine Werner je predložio mogućnost da je služila kao oruđe za klanje stoke, naglašavajući povezanost sa gozbama.

2006. godine Andres Dobat je reinterpretirao sekiru kao instrument za ritualno žrtvovanje životinja ubojnom sekirom (mesarska sekira, halebarda prim.prev.).

Zamisao da je sekira sa čekićem bila oružje zaslužuje više pažnje, jer ona sigurno izgleda tako. Međutim, postoje ogromni problemi u vezi ove ideje. Kao prvo, borbene sekire si bile veoma retke u tom periodu. Franci su koristili „francisku“ (bacačku sekiru) od 500. do 750. god. n.e. i čiji su primerci nađeni u južnoj Engleskoj. Takođe su pretpostavlja se upotrebljavali neke vrste malih i lakih sekira sa čekićem, od kojih je jedna nađena u Kentu (Howletts-u), ali ovaj tomahavk sa drvenom drškom nije ni prineti sekiri iz Sutton Hoo-a.

Dokazano nalazima ratnih sekira iz Illerup Adal – a (Danska), u Skandinaviji, sekira je bila popularno oružje sve do oko 600. god. n.e. kada je zamenjuje saksonski bodež. Borbene sekire vraćaju se u tzv. „Vikinškom periodu“, i u raznim oblicima i tipovima opstaju i posle srednjeg veka.

Najbliži ekvivalent Sekire sa čekićem jeste Ubojna sekira iz 15. Veka. Ona ja bila opremljena sečivom sekire, ratnim čekićem i gvozdenim „langetama“ koji su štitili deo gde je drška umetana u prosek na glavi sekire, od odsecanja, što je bila mana svih borbenih sekira. Težina ovih tipova oružja, koji su specifično izrađeni za borbu sa oklopima tog vremena, iznosila između 1,3 – 2.7 kilograma, koja je nešto manja od Sekire sa čekićem iz Sutton Hoo – a.

Postoji mogućnost da ona predstavlja unikat proizveden od strane nekog kovača koji je bio sklon eksperimentisanju, ali ostaje činjenica da je u ergonomičnom pogledu Sekira sa čekićem slabo oružje.

Preostaje još samo funkcija sekire kao oruđa za klanje krupnih životinja poput volova ili konja. Usled njihove veličine ove životinje su prvo morale biti imobilisane pre klanja. Onesvešćivanje životinje usled pažljivo nacentriranog udarca u čelo životinje kosteći kraj sa čekićem na mesarskoj sekiri bila je tradicionalna tehnika klanja sve do modernih vremena.

Dobat tvrdi da je morala biti simbol vođe kao sveštenika što je bio aspekt ranog germanskog društva. Germanski kralj imao je tri glavne funkcije: sudija, vojni vođa i posrednik između bogova i ljudi što je uključivalo i prinošenje žrtvi. Kao prvosveštenik kralj se pozivao na božansko. U Engleskoj ovo je bio sam Woden.

Dok većina nalaza iz Sutton Hoo-a govori o kralju kao vladaru i ratniku, „žezlo“ od brusnog kamena sa svojim predačkim licima i neustrašiva žrtvena sekira sa čekićem govori o kralju kao prvosvešteniku.