Semantika

Semantika proučava značenje reči u jeziku, odnosno način na koji reči i rečenice prenose značenje. Deli se na: - leksičku i - rečeničnu semantiku.

Leksička semantika proučava značenje reči i značenjske odnose među rečima, dok rečenična semantika proučava značenje rečenica.

Kod reči, kao jezičkih jedinica sa značenjem, mogu se razlikovati određene dimenzije značenja, a to su : 1. leksičko i gramatičko 2. predmetno i emotivno 3. konkretno i apstraktno 4. osnovno i preneseno 5. denotativno i konotativno.

Leksičko i gramatičko značenje

Leksičke reči, kao što su reči sto, kniga i pismo imaju leksičko značenje s obzirom na pojmove koje označavaju, ali takođe imaju i gramatičko značenje, na primer, knjiga je imenica ženskog roda u jednini.

Gramatičke reči, kao što su ako, bez imaju gramatičko značenje veznika odnosno predloga, ali takođe imaju i leksičko značenje.

Predmetno i emotivno značenje

Predmetno ili referencijalno značenje odnosi se na reči koje ne uključuju emotivni odnos ili neku reakciju, kao na primer: kuća, baba, zemlja.

Za razliku od predmetnog značenja, emotivno značenje uključuje neki emotivno odnos ili reakciju, kao reči: dom, baka, domovina.

Konkretno i apstraktno značenje

Konkretne reči označavaju nešto određeno, opipljivo, materijalno, to su reči: sto,sveska,vrata.

Apstraktne reči su reči koje označavaju apstrakciju, na primer: dobrota, lukavost, šarm.

Osnovno i preneseno značenje

Jedna reč određenog konkretnog značenja može često da dobije sekundarno značenje putem metaforičkog prenosa, ali tako da veza sa polaznim značenjem ostane vidljiva. Tako na primer, reči glava,noga i uši imaju osnovno značenje delova tela, a u prenesenom značenju glava porodice, noga stola i uši sveske.

Denotativno i konotativno značenje

Denotacija se odnosi na primarno, opšte, neutralno I eksplicitno značenje reči: policajac (pripadnik snaga reda), ženski roditelj.

Konotacija se odnosi na izvedeno, lično i emotivno i implicitivno značenje neke reči: policajac (njuškalo), majka.

Postoje velike teškoće prilikom razgraničavanja kategorija zato što veliki broj reči koje imaju predmetno značenje često imaju I konkretno, osnovno i denotativno, a nasuprot tome emotivno značenje je često i apstraktno, preneseno i konotativno.

Komponentna analiza

To je raščlanjivanje značenja na značenjske komponentne. Značenjske komponente se nekad nazivaju I semantičkim distinktivnim obeležjima, a skupovi takvih obeležja zovu se sememe.

Proste i izvedene reči

Proste reči su minimalne i primitivne, na primer, imati, živeti, umreti, ubiti.Izvedene reči se mogu parafrazirati pomoću prethodnih. Na primer, roditi se (početi živeti), umreti (prestati živeti), ubiti (uzrokovati da neko prestane da živi).

Promena značenja reči

Značenje jedne reči nije dato jednom za svagda, semantičke promene su deo normalne evolucije jezika. Pa tako na primer, engleska reč meat koja označava meso, u srednjoengleskom je označavala bilo kakvu hranu. A pridev nice, danas znači dobar, fin, a tada je značilo luckast,priglup. Istorijske promene po pravilu ne menjaju celokupno značenje neke reči, već samo jedan njen deo. Preuzimanje reči iz drugih jezika takođe je praćeno promenom značenja (meeting – miting ).

Značenjski odnosi među rečima(paradigmatski odnosi)

Polisemija

Polisemija (višeznačnost) jedne reči nastaje zato što se pojam koji se označava nekom drugom rečju po nekoj sličnosti dovodi u vezu sa pojmom označenim upotrebljenom rečju. Na primer, zadebljali deo eksera, sličan je glavi čoveka, pa je za taj deo eksera uzeta reč glava. Glava eksera je dobila značenje zadebljali deo eksera. Kod polisemije sva značenja reči ostaju u okviru jedne iste reči, a višeznačnost se razvija u u kontekstu. Polisemija ima isti glasovni sklop (oblik) i približna značenja. Primeri: glava (knjige, na telu, eksera), list (papira,drveta).

Homonimija

Homonimija je pojava da dve ili više reči imaju isti glasovni sklop,a potpuno različito značenje. Postoje pravi hominimi (kosa-poljoprovredno oružje i kosa-nagnuta površina brega) homografi (reči istog slovnog sastava, ali različitog izgovora,primer grad, Beograd je glavni grad Srbije. Sinoć je padao grad) homoformi (reči koje se po rasporedu glasova poklapaju samo u ponekom od njihovih gramatičkih oblika,primer: Veći broj takmičara je na startu.Slavko broj do tri) i homofoni (reči koje imaju isti izgovor, isti glasovni sastav i isti akcenat,primer, Bio je zadovoljan sobom. Uvek se hvalio samim sobom).

Sinonimija

Sinonimija je potpuno suprotna homonimiji. Ona predstavlja reči različitog oblika, a istog značenja. Pravih, potpunih sinonima ima veoma malo. Jedan isti predmet, radnju ili pojavu uopšte možemo označiti sa više različitih reči: drum-cesta-put; vatra-oganj; vasiona-svemir; brzo-hitro…

Eufemizmi nastaju u težnji da se za pojmove neprijatnih asocijacija nađu lepše reči: zemlje u razvoju, blagosloveno stanje, pokojnik, malo je veseo (pijan je), uvek obilazi istinu (laže), usnuo je večni san, otišao je na onaj svet, izdahnuo je itd.

Antonimija

To je pojava postojanja reči suprotnih po značenju. Antonimi mogu biti pravi (to su najčešće pridevski parovi: dobar-loš; mlad-star; topao-hladan; lep-ružan; moguće je stepenovanje), dopunski (takođe često pridevi, ali se ne stepenuju: oženjen-neoženjen; živ-mrtav; muški-ženski) i relacioni (iznad-ispod; kupiti-prodati, muž-žena; Ako je slika iznad stola, onda je sto ispod slike).

Hiponimija

Hiponimija predstavlja svrstavanje reči u hijerarhizovane klase. Hiperonim je nadređeni član (cvet) , a hiponim podređeni član (ruža,jorgovan).

Značenjski odnosi među rečima (sintagmatski odnosi)

Kolokacija

To je ustaljena kombinacija reči u kojoj svaka reč zadržava svoje značenje (suprotno od idioma)

Koordinacija

Često je zasnovana na nekim od paradigmatskih značenjskih odnosa: pas i mačka; so I biber; bratstvo i jednistvo; zločin i kazna; grom i pakao.

*prototip- tipični nosilac osobina nadređenog pojma, odnosno klase* deminutiv – imenica koja ima umanjeno značenje * agumentativ – imenica koja ima uvećano značenje* pejorativ – označava pogrdan smisao reči ili fraze (selendra,glavurda)* hipokoristik – tepanje npr.

Reč zec, ima deminutiv zečić, a hipokoristik zeka.Reč kuća, deminutiv je kućica, hipokoristik kućerak, agumentativ kućerina, a pejorativ kućerda.

Rečenice mogu da imaju gramatičko, pragmatičko i propozicionalno značenje.

Značenjski odnosi rečenica

Parafraza (sinonimija na nivou rečenice) – Sagradili su most. Most je sagrađen.

Kontradikcija – Ovaj neženja je oženjen.

Tautologija – Ovaj neženja je neoženjen.

Sintaksička dvosmislenos (polisemija na nivou rečenice) – Jovanu je lako verovati.

PITANJA

a) Upotrebite reč svetac u osnovnom i prenesenom značenju?b) Koje je denotativno, a koje konotativno značenje reči plavuša?c) Na koje sve komponente se može razložiti značenje lekseme dečak?d) Da li podvučene reči u rečenici Kosa joj je ravna i Ivana je po svojoj

sposobnosti ravna Milici ilustruju odnos homonimije ili polisemije?e) Navesti tri hiponima za leksemu sport.f) Navesti hiperonim za lekseme čaša, solja i činija.g) U rečenici, napolju je hladno i oblacno podvučene reči zamenite njihovim

autonimima.h) Kom tipu autonomima pripadaju sledeći parovi: deda-unuk; nov-star; noć-

dan?i) Navesti primere za sinonime koji se koriste u različitim registrima i koji se

koriste u različitim dijalektima ili varijetetima.j) Leksema prasence je u odnosu na leksemu prase šta?k) Da li su navedene rečenice gramatičke ili besmislene? Kuća je potrčala da bi

se vinula u bazen. Devojčica je otisao kući.l) Koji rečenični odnos ilustruje sledeće rečenice? Muž ove udovice je živ. Ovaj

plavušan ima plavu kosu.m)Upotrebite leksemu zid u osnovnom i prenesenom značenju.n) Na koje komponente se moze razložiti značenje lekseme devojčica.

o) Koje od sledećih leksema su proste, a koje su izvedene:potopiti, srušiti, zaspati, pasti, ubaciti, trčati?

p) Navesti tri hiponima za leksemu ples.q) U rečenici napolju je toplo I sunčano podvučene reči zameniti pravim

antonimima.r) Kom tipu antonima pripadaju sledeći parovi: majka-ćerka; lepa-ružna; leto-

zima?s) Leksema sinčić je leksemi sin šta?t) Da li su navedene rečenice negramatičke ili besmislene: Pruga je da bi

poletela u svoje tuđe nebo. Decak je išla kući pešice. u) Navedite primer za rečenicu u kojoj je leksema ručica upotrebljena u

osnovnom i prenesenom značenju.v) Podvučene reči u rečenici predstavljaju homonimiju ili polisemiju: U grupi

ima sto studenata. Moj sto ima dve fioke.w)Pokažite da su pravi antonimi parovi prideva koje je moguće stepenovati

Pragmatika