6.2 , 2 3. , 2014/15:.

/ :

:

A : - -

: Zmaj- Centar za modni dizajn

:Fabrika Zmaj, Zemun

:2014/2015

- :Dejan Miljkovi

- - :

O / :

Na fotografiji je prikazana expo hala, sa rekonstruisanim objektom u pozadini. Expo hala, crni kubus je novi objekat u sklopu rekonstrukcije fabrickog kompleksa.

:

Ono to je uticalo kako na pocetnu ideju tako i na razvoj projekta svakako jesu primjeri rekonstruisanih industrijskih objekata irom svjeta. Jedan od njih je TATE MODERN- galerija savremene umjetnosti u Londonu. Tate je prvobitno bila elektrana iju rekonstrukciju su izveli arhitekte Herzog i de Meuron. Ono to je zanimljivo u njihovom pristupu jeste da su osmislili novi dizajn koji nije podrazumjevao ruenje starog objekta ili njegovih djelova, ve se itava intervencija svodila na ouvanje postojeeg gabarita sa minimalnim intervencijama kako u enterijeru tako i eksterijeru. Sama zgrada spolja i dalje lii na fabriku iz 20. Vijeka, to se oslikava i u enterijerukroz betonski pod, istaknute eline nosae... Nain na koji su na fasadi Tate-a napravljeni otvori i nain na koji se kontrolise koliina dotoka svjetlosti u enterijeru uticali su na moj projekat u smislu razmiljanja o osvjetljenju kao veoma vaznom faktoru.

Tate Modern, London - Herzog & de Meuron

Sledeci primjer koji je takodje na neki nain imao uticaja na projekat jeste Muzej umjetnosti u San Paulu od arhitekte Line bo Bardi. Shodno tome da se ovaj projekat gradio pod posebnim politickim uticajima, arhitekta je ovim projektom odgovorila na svaki od njih. Ali neto drugo je razlog pominjanja ba ovog projekta, ono to je meni bilo zanimljivo jeste slinost ovog objekta sa objekotm expo hale koju sam ja projektovala. Muzej je bas kao i expo hala podignut na stubove odredjene visine i ispod objekta se formira velika slobodna povrsina, koja u sluaju muzeja nema nikakvu namjenu. Taj prostor se u San Paulu koristi samo za odredjene manifestacije. To je imalo uticaja na moj projekat jer sam analizom Bobardijevog muzeja dosla do toga da ja ne zelim samo prazan prostor ispod expo hale, ve bez obzira koja je namjena objekta iznad, taj prostor mora da dobije neku namjenu kako bi rekonstrukcija zaista donjela novi zivot starim objektima.

So Paulo Museum of Art (MASP) / Lina Bo Bardi Centar za modni dizajn

""

Shodno tome da je tema bila rekonstrukcija sa dogradnjom novog objekta i da je fabriki kompeks Zmaj sada u prilino devastiranom stanju, bez sredjene infrastrukture, proces projektovanja zapoet je rijesavanjem saobraajne eme, eme kretanja na lokaciji. Daljom razradom pjeakih staza i kretanja ljudi na lokaciji dobili su se glavni pravci pristupa objektu i unutranje dvoriste koje je objekat otvorilo i povezalo sa ostatkom lokacije. Tema projekta je Centar za modni dizajn, to u arhitektonskom smislu podrazumjeva multifunkcionalni objekat ili objekte u kojima e biti skoncentrisane razliite djelatnosti od proizvodnje (fabrike tekstila) do promocije i prodaje proizvoda. Konkretna intervenica u mom projektu vezuje se za jedan objekat, ali taj objekat nikako nije izolovan iz urbanog okruzenja ve sa njim funkcionie kao cjelina. Ideja iz koje nastaje ovaj projekat jeste da se zadri gabarit starog objekta, a da se sa novim objektom intervenie u unutranjosti gabarita. Na taj nain i nastaje spoj izmeu starog i novog. Od starog objekta zadrani su obrisi gabarita sa tri strane i u njemu se nalazi fabrika tekstila u prizemlju, a na spratu su pratei sadrzaji i poslovanje. Dok je novi objekat smjeten u dvoritu, izdignut na stubove i njegova funkcija je prezentacija, tj hala u kojoj se odravaju modne revije, prostor koji se lako transformie u galeriski i izlobeni. Rekonstruisani objekat i novi objekat spojeni su toplim vezama na dva mjesta to je dalje omoguilo povezivanje i bolje funkcionisanje sadraja. U urbanistikom smislu napravljen je ,,dep , koji prekida ili se nastavlja na niz pjeakih staza kojima je povezana itava lokacija. Novonastali prostor ispod crnog kubusa, expo hale, je prostor za odmor i razonodu, prostor koi se moze koristiti za razliite kulturne manifestacije, ali i prostor koji je u slubi Centra za modni dizajn. Pored mobilijara koji je postavljen za odmor, zelenilo, ispod crnog kubusa nalazi se i veliki stakleni kubus- izlog u kojem se izlau kreacije proizvedene u Centru.

U poetnoj fazi veliki uticaj na projekat imali su primjeri koje smo dobili od profesora, a koje smo analizirali sa ciljem uvianja kvaliteta i nedostataka analiziranih projekata. Potom kroz prezentovanje analiziranih primjera, otvarale su se diskusije na razlicite teme, to me je podstaklo na razmiljanje o tome na koji nain treba da pristupim projektovanju, koje su najvaznije stvari i kriterijumi koji moraju biti ispunjeni... Takoe pored profesora na studiju smo imali gou, poznatu srpsku umjetnicu i modnu kreatorku Draganu Ognjenovi. U dva navrata smo bili gosti njenih performansa, modnih revija, uivo smo se upoznali sa problematikom izvoenja modne revije. Bili smo u prilici da pripremamo scenu za performans, uestvovali smo u postavljanju rasvjete i detalja koji su jako vazni za izvodjenje scenskih dogadjaja. To je bilo od velikog znaaja jer smo poueni iskustvom i problemima iz beckstage-a lako savladali projektantske probleme scenskog objekta, u mom sluaju je to expo hala. to se tie fabrike tekstila i tehnikog dijela kao to su pravila i norme, takodje je pomo dola od kreatorke koja nam je prenjela svoje znanje i iskustvo koje je godinama sticala radeci po inostranstvu i obilazei poznate objekte ove vrste.

Magacin Macura u kom se odrala revija-performans D.Ognjenovi, u kojoj smo uestvovali u okviru studio projekta.

:

_situacija

Prilog prikazuje situaciju ireg podruja sa interencijom. Glavni pristup lokaciji je sa autoputa, a saobraaj je organizovan kruno oko oko objekata. Uoavaju se dvije glavne ose, jedna koja povezuje dva parkinga i druga koja povezuje objekte sa lijeve strane sa ostatkom lokacije.

_poduni presek kroz lokaciju

Ovaj presek prikazuje objekte na prvacu podune ose, objekti su povezani pjeakim stazama.

_popreni presek kroz lokaciju

Presek po poprenoj osi, prikazuje odnos objekata, unutranjeg dvorista i novog objekta.

_osnova prizemlja

Na prilogu je prikazana osnova prizemlja rekonstruisanog objekta. Stari objekat se zadrava jednim djelom i u njemu je smjetena proizvodnja. Bone strane objekta se zadravaju kao nagovjetaj starog gabarita i one su prenamjenjene u stepenite kojim se pristupa na drugi sprat. Ispred objekta formirana je zona za odmor i prostor za manifestacije, koji se dalje nastavlja u pjeake staze du cjele lokacije.

_osnova sprata

Na osnovi sprata prikazan je odnos novog objekta expo hale i rekonstruisanog, oni su povezani na dva mjesta toplim vezama. U expo halu se pristupa velikim stepenitem ili liftom, dok se u rekonstruisani objekat stupa posredstvom bonih stepenita ili unutranjim stepenite i liftovima. Expo hala je kombinacija izlobenog prostora i kafea, a stari objekat je djelom poslovanje fabrike, djelom servisne prostorije u slubi expo hale.

_preseci

Poduni i popreni presjek prikazuju odnose novog i rekonstruisanog objekta, expo hala je za dva metra izdignuta u odnosu na stari objekat ime se blago naglaava jer njena tema i jeste objekat spektakla. Popreni presek prikazuje toplu vezukojom su objekti povezani, lift kojim se pristupa u halu.

_izgedi

Na prilogu su prikazani izgledi fasada. Fasadna obloga starog-rekonstruisanog objekta je opeka sa upljikavim slogom na otvorima. Na izgledu prednje fasade istie se crni kubus kao glavni element.

Fotogarfija prikazuje kadar ispod crnog kubusa, odnos pjeake staze i prostora ispod.

:

/

U urbanistikom smislu lokacija zauzima atraktivnu poziciju, za ovakvu vrstu objekta, iako je takoreci na periferiji ima veliki potencijal da svojom rekonstrukcijom oivi ovaj dio grada. Dva vana saobraajna pravca okruuju ovu lokaciju, sa jedne strane autoput Beograd-Zagreb, a sa druge strane eljeznika pruga, to su ujedno i glavni pravci odakle se lokacija ,,napaja". Saobraaj na lokaciji organizovan je kruno oko objekata industrijskog kompleksa. Na ulazima sa autoputa i iz pravca Zeljeznike stanice pozicionirana su dva velika parkiga i odatle krece pjeaka staza koja posjetioce uvodi u kompleks. Objekti na lokaciji povezani su nizom paralelnih pjeakih staza. Dok su objekti proizvodnje sa magacinom povezani sistemom ina, sto omoguava nesmetano kretanje robe od proizvodne do prodaje. Uoavaju se dvije ose poprena i poduna, poprena osa spaja dva parkinga sa objektima, uvodi posjetioce u kompleks. A poduna osa, niz pjeakih i zelenih staza povezuju objekte sa lijeve strane sa ostatkom lokacije.

Shodno tome da je prgram arenolik na nivou lokacije, od objekata proizvodnje, kulture do objekata edukacije i trgovine, bilo je potrebno osmisliti kvalitetno urbanistiko reenje kako bi svi objekti funkcionisali kao sistem. Iskljuivanjem kolskog saobraaja, uvoenjem pjeakih staza to je i ostvareno. Ali na sve to bilo je neophodno dodati sistem inskog saobraaja kako bi i proizvodnja funkcionisala nesmetano i nenaruavajui razvoj ostalih sadraja. Ista tema provlai se i na nivou objekta koji je bio predmet rekonstrukcije, Centra za modni dizajn. Bilo je potrebno uskladiti vie sadraja u jednom objektu. Sa jedne strane proizvodnja i poslovanje, a sa druge strane izlobeni objekat koji je po karakteru objekat spektakla. To je bio i razlog da se rekonstrukcijom ova dva sadraja podjele, u jednom objektu proizvodnja u prizemlju, sa poslovanjem na spratu,a u drugi objekat je objekat izlobenog karaktera. Razdvojenost ovih sadraja ne ogleda se samo na nivou fizike razdvojenosti i forme, ve i nainom pristupa i kretanja u njima. To potvruje i uvoenje bonih stepenita, koje omoguava direktan pristup drugom spratu, iako je unutar objekta obezbjeena nesmetana komunikacija po vertikali. Expo hala je spojena sa rekonstruisanim objektom i ta veza omoguava korienje prostorija na spratu u svrhe pripreme i podrke spektakla. Ovim reenjem ponueno je optimalno funkcionalno reenje na nivou sadraja.

elina konstrukcija je karakteristika industrijskih hala, tako su i objekti na ovoj lokaciji, iako prilino devastirani, sauvali elini konstruktivni sistem. Konkretno kada je rije o hali koja je bila predmet rekonstrukcije, djelimino je auvan postojei konstruktivni sistem. Na postojei rastjer stubova dodata je nova elina konstrukcija sa ciljem da ojaa i ukruti objekt sa novim gabaritom. Stara hala je imala punu visinu od 12m, a posle rekonstrukcije visina je podjeljena na dvije etae i to prizemlje, gdje je proizvodnja 7m, a na spratu je visina 5m. Expo hala takoe ima elinu konstrukciju, stoji na stubovima, visine 7m.

Fasadna obloga starog objekta posle rekonstrukcije ostaje u istom karakteru u smislu izbora materijala, koriena je opeka. Promjene su nastale u vrsti sloga opeke, ovo je bilo neophodno jer je stara fasada dotrajala, a nain intervencije je diktirao promjenu otvora na objektu. Inovacija se ogleda u nainu tretiranja otvora, prozora, preko kojih se prepusta sloj opeke , koja je dio zavrne obloge fasade. Opeka se u tim djelovima slae sa prepustima i svaka druga se izostavlja, kako bi se napravile upljine na mjestu kontakta sa prozorom. Expo hala ima naglaenu fasadnu oblogu od cnog fasadnog maltera, to je nain na koji se naglaava novo u starom, spektakl nad proizvodnjom. To potvruje i injenica da na hali nema otvora, izuzev na krovu. Tavanica je izbuena iznad stepenita, i u tom djelu je ubaen veliki stakleni prozor, kako bi se osvjetlilo unutranji prostor i naglasilo stepenite.

:

Problem koji se javio na samom poetku jeste vezan za pristup rekonstrukciji. Moje prvobitno rjeenje nije bilo prihvaeno od strane profesora iz razloga to projekat nije podravao neke vane elemente rekonstrukcije. To se odnosilo na isplativost investicije i rizik da li ce reeneje kao takvo zaivjeti i oivjeti ovu lokaciju. Taj problem je dosao kao reakcija na velike kvadrature sa kojim smo se susreli na lokaciji. Tek kada su se skice i ideje prenjele u prave razmjere vidjelo se da mnoge od ideja nisu realne.

U toku izrade projekta, susreli smo se sa projektovanjem fabrikog postrojenja za tekstilnu industriju. Velika pomo dosla je od gostujueg predavaa, koji nam je predoio nain funkcionisanja ovih objekata. U toku dalje razrade dosta je bilo rijei o dimenzionisanju odreenih postrojenja, normama i standardima, koje smo istraivali kroz projektovanje i uz pomo profesora. Takoe je karakteristino za ovakvu vrstu objekata da ih prati odreena tehnologija, maine i sprave kojima se proizvodi kreu od poetnog do krajnjeg produkta. To sve je trebalo uskladiti da fukcionie nesmetano i da ne ugroava ostale sadraje.

U toku prezentacije imala sam problem sa nainom na kojisam poredala plakate i maketu, tako da posmatraima i nije bilo najjsnije ono to sam pokazivala na plakatima. Da bi posmatraima bilo jasnije ispod priloga osnove prizemlja i sprata, trebala je da ide maketa iste razmjere, a ja sam tu stavila urbanistiku maketu dosta vee razmjere. Drugi problem je bio to je glavni prilog na kojem je prikazana intervencija, uraen u manjoj razmjeri sa dosta sitnim fontom i nije dolazio do izraaja.

-

Problem koji se javio na kolokvijumu jeste bio vezan za maketu i nain tretiranja materijala. Expo hala, crni kubus u maketi, stajao je na stubovima koje sam pravila od crnog hamera i zbog lakoe savijanja materijala, doslo je do savijanja stubova. Stubovi su djelovali neuredno, iako su napravljeni sa najvise panje i vremena, a crni kubus nije dostigao potrebnu visinu iz tog razloga.

- : Fasadna obloga- puna opeka

Fotografija prikazuje detalj sa prednje fasade.

Nain interpretacije otvora na zadnjoj fasadi.

Kadar enterijera, kontakt prozora i fasadne obloge.

Detalj fasadne obloge

Presek Osnova

Karakteristian detalj na fasadi objekta je slog fasadne obloge ispred otvora. Prozori i otvori na fasadi naglaeni su formiranjem upljikave mree od opeke. Ovakav nain slaganja opeke omoguio je optimalno vizelno reenje u pogledu ujednaavanja prozorskih otvora na prizemlju i spratu. Shodno tome da su sadraji na prizemlju i spratu razliiti, specifinost njihove funkcije zahtjevala je razliite veliine otvora. Tako da se ovim rijeenjem prozorski otvori ujednaavaju i svode na jednu dimenziju koja je itljiva spolja. Fasadni slog opeke u enterijeru spreava direktne upade svjetlosti, tako kontrolisana svjetlost daje posebne efekte i podstie radnu atmosferu.

Na gore datim prilozima su prikazani detalj osnove i presjeka u kojima je naglaen odnos otvora i fasade. Supljine se formiraju smicanjem opeke za jednu treinu i njenim ukruivanjem na podkonstrukciju. Prozori u ovom sluaju bi trebalo da budu fiksni ili eventualno je potrebno omoguiti njihovo otvaranje na kant.

Ovaj detalj na fasadi je specifian i prepoznatljiv, iako je uinio da zgrada vizuelno dobije kompaktnu formu, koja se ne istie vec stapa sa okolinom. Njegova specifinost ogleda se u efektima osvjetljenja koji se dobijaju u enterijeru, a taoe je veoma efektna slika eksterijera nou.

:

Na fotografiji je prikazan detalj fasade ABC Building / Wise Architecture

Osim to zadovoljava estetske kriterijume fasadna opeka je otporna na atmosferske uticaje, to ide u prirog njenoj dugotrajnosti , a s obzirom na to, znatno se smanjuju trokovi odravanja objekta. Obzidavanje vanjskih zidova opekom jednako se uspjeno vri pri gradnji porodinih kua I veih stambenih te industrijskih objekata.

Fasdna opeka se moze postaviti na neizolovan zid ali standardi savremene gradnje nalau toplotnu izolaciju zida. Najee primjenjivani toplotni izolatori su polistirenske ploe ili mineralna vuna. Razmak od vanjske strane zida koji se oblae opekom stvara zrani proctor koji se moze prozraivati, ali I ne mora. Tako razlikujemo tri osnovna tipa fasada: proyrane, neprozrane i kontaktne fasade.

Spoljanji zidovi postali su jedan od vanih segmenata gradnje objekta jer njihovo izvoenje moe prouzrokovati ak do 40 % gubitka toplote od ukupnog odliva energije. Na mikroklimatske prilike u unutranjim prostorijama najvie utiu spoljanji djelovi objekta. Pri pravilno izvedenoj izolaciji spoljanja strana zida zimi je topla, a ljeti se ne pregrijava.

:

Zidanje fasadnih cigalaOpti principi

Zidanje i fugovanje se ne izvodi u toku loeg vremena i kada se temperatura spusti ispod 5C. Pri svakom dugotrajnijem prekidu posla ili tokom nevremena (dugotrajna kia, magla, prejako sunevo zraenje) nuno je da novo postavljene i isfugovane povrine budu zatiene od vremenskih nepogoda do doba potpunog sazrevanja. Da bi se obezbedio ravnomeran izgled boje fasade potrebno je uzimati cigle iz nekoliko (3) paleta istovremeno dijagonalno na dole.Prilikom pripreme maltera za lepljenje i maltera za fugovanje da bi se postigle eljene osobine apsolutno je neophodno da pratite postupak odredjen od strane proizvodjaa koji je naveden na svakom pakovanju. Malter uvek treba promeati sa istom koliinom vode za meanje. Zabranjeno je dodavanje bilo kakvih aditiva. Voda za meanje mora uvek biti potpuno ista. Posude za pripremanje i oprema za rad ne smeju biti zaprljani neim to sadri kre ili cement.

Zidanje fasadnih cigala

Za pravilno i kvaliteno izvedenu montau ciglenih ploica je vano prvo ispravno premeriti celokupnu povrinu uzimajui obzir rastojanje izmedju gradjevinskih otvora da ne bi kod lepljenja dolo do naknadnih seenja i da bi mogli biti ispunjeni uslovi za traeno vezivanje (stazasto, divlje, krstasto itd.). Sledi osnivanje prvog sloja fasadnih cigala u naneen malter ili na izoliranu osnovu ili u nekim sluajevima na nerdjajue ankere (konzolarne kotve), pri emu dolazi do visinskog nivelisanja podeavanjem debljine maltera prema celokupnom merenju. Posle toga veoma precizno zidamo povrinu po sistemu u nizu (pravolinijski). Prilikom postavljanja cigala, neposredno po stavljanju u malter izvedemo konano nametanje u eljeni poloaj. Nanosi se vea debljina maltera nego kod klasinog zidanja pri emu celokupna irina maltera zavisi od naina fugovanja (fugovanje istovremeno pri zidanju ili dodatno fugovanje). Kod reanja cigala istisnuti malter obazrivo izreemo kaikom iz fuga tako da ne isprljamo lice cigala. Za sve vreme zidanja odravamo irinu fuga koja je generalno preporuena 10-12 mm za vodoravne i uspravne fuge. Vodoravne i uspravne fuge moraju biti u potpunosti ispunjene malterom da bi se spreio prodor vode u fuge i time spreilo smanjenje otpornosti na mraz, delovanja kie ili efekti efloresencije na povrini cigala. Sve vreme u toku zidanja ujedno ankeriemo (kotvimo) fasadne cigle za noseu konstrukciju sponama za ankerisanje (vidi ankerisanje-kotvenje).

Pri zidanju fasadnih cigala u dva sloja sa vazdunim razmakom je neophodno da se obezbedi pravilno funkcionisanje vazdunog razmaka, u drugom ili treem redu napraviti ventilacione otvore. U sluaju da je fasada ozidana do krova dovoljni su ventilacioni otvori samo u donjim redovima iz razloga to se usisani vazduh ventilira preko krova. U suprotnom ili pri prekidu zidanja je obavezno ventilacione otvore napraviti i u gornjim redovima da bi se obezbedilo strujanje vazduha efektom dimnjaka. Ovi se otvori naprave jednostavno ne ispunjavanjem malterom uspravne fuge. Otvori imaju razmak 60-70 cm. Po zavrtku zidanja mehaniki oistimo fasadu od ostatka maltera.

:

Karakteristike fasadne cigle (pune opeke):

_Brza i efikasna ugradnja _ Smanjenje trokova izrade fasade_Visoka otpornost na mehanike udarce_Visoka otpornost na razlike u temperaturi i vlanosti_Mala ukupna teina fasade_Koristi se u enterijeru i eksterijeru_Cijeli sistem je paropropustan _ Izuzetno pogodno za rekonstrukciju starih te gradnju novih objekata_tedi prostor, odnosno bruto povrinu prostora to je pogodno za investitore_Moe se kombinirati sa kamenom, drvetom, betonom ...._Pogodno je za objekte koje treba dodatno izolovati ( stare zgrade bez toplotne izolacije), trokovi grijanja i hlaenja se mogu smanjiti i do 60%._Sistem sa slip opekom ne zahtjeva odravanje, a tokom vremena zadrava svoj autentini izgled_ Ne zahtjeva nikakvo temeljenje_Cigla je otporna na cikliko smrzavanje i odmrzavanje bez vidljivih oteenja_Debljina termoizolacije moe varirati od 40-200 mm zavisno od potrebe

Prilog prikazuje detalj objekta Poroscape by Younghan Chung + studio archiholic, Seoul, Korea

facade details

1. T1.6 steel plate2. steel plate capping3. traditional brick4. 3030 square pipe5. 2020 square pipe6.L-angle 100x100x10T7. by others finish8. grass on light soil9. T3 steel plate molding10. T50 insulation11. plant box12. T12 tempered glass13. cedar exposed concrete finish

- :

Kao prepoznatljiv detalj u arhitekturi Centra za modni dizajn izdvaja je veliko stepenite kojim se stupa u objekat. Stepeniste je betonsko, velikih dimenzija ima za cilj da uvue posjetioce u prostor spektakla.

Centar za modni dizajn, kadar ispod crgog kubusa, prikazuje stepenite kojim se stupa u objekat.

God is in the details. Mies van der Rohe

Detalj na projektu nije samo ono to je unutar zidova, ono to je spakovano i nevidljivo golim okom. Detalj je sve ono na emu nam pogled zastane... Detalj pria priu jednog projekta, u detalju se moze proitati itav proces projektovanja. Uz pomo istog mogue je naglasiti ili pak sakriti odreene djelove objekta ili samog projekta. Za arhitektu posveenost izradi detalja podjednako je vana kao i sam koncept projekta, jer detalji su oni koji e taj projekat izneti da i dati mu eljeni izgled.

Izvori:

_http://www.archdaily.com/ _http://www.lifeofanarchitect.com/design-quotes/ _https://www.pinterest.com/ _http://www.facebrick.rs/

: