Visoka kola za menadzment i poslovne komunikacije Sremski Karlovci

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: Organizacija preduzea

TEMA:

Coca Cola Company

Mentor: Prof. Zdravko Gluica

Student: Marko Milakov 120/10

Sremski Karlovci Januar 2012.god.

SADRAJ

1. Uvod 2. Marketing kao poslovna funkcija 3. Coca-Cola Company 4. Zakljuak 5. Literatura

3 5 13 21 22

2

Uvod

Podela rada uslovila je nastanak organizacione strukture preduzeda. Organizaciona struktura preduzeda u sutini predstavlja podelu na poslovne funkcije. Ostvarivanje bilo kog zadatka u preduzedu nemogude je bez funkcionalnog usklaivanja njegovih komponenata. U tom smislu, Poslovna funkcija predstavlja skup povezanih poslova i postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju zadaci preduzeda. U teoriji i praksi ekonomike preduzeda i drugih srodnih ekonomskih i organizacionih disciplina postoji vedi broj klasifikacija funkcija u preduzedu, u zavisnosti od koncepcije i cilja njihovog postavljanja. Funkcije i poslovi u preduzedu se mogu uspeno obavljati samo usklaenim i povezanim, komplementarnim delovanjem ljudi i materijalnih komponenata. Zato je njihova povezanost u okviru preduzeda bitan uslov njegovog rada, funkcionisanja i opstanka. Tehnika podela rada, s jedne strane, i proces rada i poslovanja u preduzedu, sa druge strane, su osnova za klasifikaciju i organizovanje funkcija u konkretnom preduzedu. Reprodukovanje preduzeda se omogudava i obavlja preko raznovrsnih funkcija i aktivnost njihovih nosilaca. Funkcije preduzeda se klasifikuju prema vertikalnoj i horizontalnoj dimenziji. Vertikalna podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva i zadataka u preduzedu i nadlenosti nosilaca funkcija. Prema ovom kriterijumu javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcija preduzeda: poslova. Upravljanje Rukovoenje Izvravanje

Upravaljanje je prema vertikalnoj dimenziji hijerarhijski najvia funkcija kojom se postavljaju i definiu ciljevi i strategija preduzeda. Konkretizovanje i razrada ciljeva vri se preko funkcije rukovoenja, a u okviru organizacije preduzeda. To je drugi nivo vertikalnih funkcija na kome se konkretizuju postavljeni ciljevi u vidu zadataka i naloga za izvravanje. Tredi nivo klasifikacije je izvravanje konkretnih zadataka i poslova. Ono obuhvata aktivnosti obavljanja raznovrsnih faza i operacija radnog procesa, odnosno realizaciju konkretnih poslova i stvaranje rezultata u obliku proizvoda ili usluge. 3

Horizontalna podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u tehnolokom (radnom) procesu i obavljanju poslova preduzeda. Preko horizontalnih poslova i funkcija se ostvaruje tehnika podela rada u lancu svih aktivnosti u jednom zaokruenom procesu reprodukcije. U ovoj klasifikaciji funkcija obuhvata skup meusobno povezanih poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja odreeni, poseban zadatak ili deo zadataka preduzeda. Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti: Makro organizaciona strukutra preduzeda reprezentuje, u sutini, podelu na poslovne funkcije. Sastav poslovnih funkcija u industrijskom proizvodnom preduzedu evoluirao je tokom vremena, da bi aktuelna podela rada na poslovne funkcije bila slededa: razvoj marketing proizvodnja nabavka prodaja kadrovska finansijska raunovodstvo.

Nezavisno od vrste i nivoa klasifikacije, funkcije u preduzedu uvek moraju biti koordinirane i povezane. Izvravanje poslova i zadataka jedne funkcije je pretpostavka za ostvarivanje drugih. Funkcije, pojedinano, predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzeda.

4

Marketing kao poslovna funkcija

Kao poslovna funkcija, marketing koordinirano sa drugim poslovnim funkcijama (proizvodnom, finansijskom, kadrovskom i dr.) povezuje ukupne aktivnosti preduzeda sa zahtevima kupaca. U tom smislu, marketing je most koji povezuje mogudnosti preduzeda sa potrebama kupaca. Marketing aktivnosti imaju za cilj identifikovanje i predpostavljanje potreba potroaa, kako bi se iste to bolje zadovoljile zadovoljile. Marketing aktivnosti ini set vedeg broja integrisanih aktivnosti, marketinki proetih, koje se obuhvataju u i izvan marketing sektora, a ne prost zbir individualnih poslovnih aktivnosti. Ne treba poistovetiti marketing aktivnosti sa aktivnodu distribucije proizvoda i usluga. Distribucija kao aktivnost jeste jedna od marketing aktivnosti, ali ne i jedina. Ako bi se aktivnosti distribucije poistovetile sa marketing aktivnostima, onda bi marketing primenjivala samo ona preduzeda koja se bave iskljuivo ili dodatno distribuiranjem proizvoda i usluga od proizvodjaa do potroaa. Ovakvo poimanje marketinga kao poslovne funkcije bilo je opravdano u poetnom stadijumu razvoja marketinga, ali je u savremenim trinim uslovima neodrivo. Marketing aktivnosti bi se mogle podeliti na: aktivnosti razmene u koje se ubrajaju sve aktivnosti vezane za nabavku i prodaju aktivnosti snabdevanja kao to su transport i skladitenje, odnosno aktivnosti fizike distribucije i marketing logistike kao aktivnosti savremene marketing poslovne funkcije i dodatne i pomodne aktivnosti, kao to su finansiranje marketing aktivnosti, aktivnosti preuzimanja rizika i aktivnosti prikupljanja, obrade i prezentiranja marketing informacija, koje su neophodne za sprovodjenje prethodnih aktivnosti.

Savremeno shvatanje marketing poslovne funkcije (od pedesetih godina ovog veka) proiruje prethodno navedenu klasifikaciju marketing aktivnosti posmatranjem marketinga kao poslovne funkcije sa stanovita instrumenata marketing miksa. Dakle, poslovne aktivnosti marketinga se odnose na sve aktivnosti vezane za proizvod, cenu, kanale prodaje i promociju. Cilj marketing aktivnosti je zadovoljenje, unapred identifikovanih i kreiranih, potreba potroaa i ostvarenje dobiti preduzeda. Vrlo je teko napraviti striktnu klasifikaciju poslovnih aktivnosti preduzeda koje se mogu iskljuivo nazvati marketing aktivnostima. Razlog lei u injenici da se veliki broj aktivnosti u preduzedu preplide izmedju marketinga i drugih poslovnih funkcija. Jedno je mogude striktno definisati, a to je cilj koji se eli dostidi u poslovanju marketinki orijentisanog preduzeda. Cilj marketing aktivnosti je zadovoljenje unapred identifikovanih i kreiranih potreba potroaa i ostvarenje dobiti preduzeda. A njemu tee sve poslovne funkcije u preduzedu. Uloga vodje pripada marketing poslovnoj funkciji, koja marketinkom orijentacijom proima sve poslovne aktivnosti preduzeda, ma u kom sektoru da se odvijaju. Stoga se kae da je osnovna odlika marketing poslovne funkcije integralnost.

5

Integralnost se opravdava injenicom da je marketing taj koji identifikuje potrebe i svih drugih poslovnih funkcija u preduzedu, jer je on poluga koja okrede preduzede licem u lice prema tritu. U skladu sa osobinom integralnosti marketinga, neophodno je uloiti napore za: povedanje stepena koordinacije svih aktivnosti koje se obavljaju u okviru marketinga kao poslovne funkcije prevazilaenje konflikta izmedju pojedinanih interesa drugih poslovnih funkcija i marketinga kao poslovne funkcije u preduzedu putem koordinacije marketinki nastup preduzeda prema potroaima, snabdevaima, konkurenciji i drugim akterima kao poslovnim partnerima preduzeda, kao i negovanje dobrih odnosa saradnje sa drugim preduzedima, organizacijama i institucijama na nivou nacionalne ekonomije i ire, sa kojima preduzede nema poslovne kontakte komercijalnog karaktera.

Prevazilaenje konflikta izmedju pojedinih sektora u preduzedu ostvaruje se definisanjem zajednikog cilja u poslovanju preduzeda, koji eliminie znaaj individualnih ciljeva svakog pojedinanog sektora. Nametanje individualnih ciljeva od strane svakog pojedinanog sektora proizilazi iz injenice da svaki sektor ima razliitu poziciju i ulogu u preduzedu. Stoga marketing dolazi u sukob sa drugim funkcijama, jer one tee ispunjenju svog cilja poslovanja, koji moe biti u konfliktu sa zadovoljenjem potreba potroaa. Upravo, potroa i njegova satisfakcija su polazna i zavrna taka marketinki proetih poslovnih funkcija u preduzedu, a ne samo marketinga kao poslovne funkcije.

Ne treba poistovedivati marketing kao poslovnu funkciju sa marketing poslovnom koncepcijom, to ne znai da se radi o odvojenim temama, ved samo o razliitom posmatranju marketinga. Upravljanje marketing aktivnostima u preduzedu se neminovno odvija na osnovama marketing koncepcije.

Marketing kao poslovna funkcija nije jednak marketing sektoru, odeljenju ili slubi. Marketing sektor/odeljenje/sluba predstavljaju organizacijski deo u kojima se obavljaju marketing aktivnosti sadrane u marketingu kao poslovnoj funkciji. Te marketing aktivnosti odgovaraju na pitanja ta, kako, gde, koliko, kada, zato proizvoditi, kome, kada, kako, gde, zato i pod kojim uslovima prodati.

Marketing aktivnosti, dakle, predstavljaju sve aktivnosti identifikovanja i zadovoljenja potreba potroaa (postojedih i potencijalnih) uz ostvarenje dobiti preduzeda.

6

Kao upravljaki proces, marketing efikasno usmerava ivotne poslovne funkcije svakog poslovnog subjekta ka zadovoljenju potreba potroaa kao osnovi postojanja, rasta i razvoja preduzeda na marketinkim principima privredjivanja.

Marketing kao poslovna funkcija ima znaajnu ulogu u odluivanju o fundamentalnim pitanjima poslovanja, kao to su: ta treba da ini ponudu preduzeda (koji proizvodi i usluge)? kome treba ponuditi proizvode i usluge (izbor ciljnog trita)? kada treba ponuditi proizvode i usluge ciljnom tritu? kako treba da izgleda ponuda (usklaivanje elemenata ponude i njihovo prilagoavanje potrebama i zahtevima ciljnog trita)? I pod kojim uslovima ponuditi proizvode i usluge (odreivanje cene, odreivanje popusta za razliite tipove kupaca, odreivanje ostalih bitnih uslova prodaje)?

Marketing se bavi potrebama ljudi i pronalazi naine zadovoljenja tih potreba. Takoe pronalazi i potrebe kojih potroai u datoj taki vremena jo nisu svesni, te takoe pomae u oblikovanju proizvoda za njihovo zadovoljenje.

Upravljanje marketingom je vetina i znanje izbora ciljnih trita i pridobijanja i zadravanja kupaca putem stvaranja, isporuke i znaajne vrednosti proizvoda za kupce. Upravaljanje marketingom se sastoji od analize, planiranja, izvravanja i vrednovanja programa oblikovanih radi stvaranja, izgraivanja i odravanja obostrano korisne razmene i odnosa sa ciljnim tritima.

Planiranje marketinga je deo upravljakog procesa koji nastoji da kontrolie bududu situaciju organizacije tako to utvruje odreene ciljeve i najdelotvornija sredstva kako bi se oni ostvarili.

Izbor ciljnog trita vedina preduzeda usmerava svoje strategije prema vie ciljnih trita. Za svako trite se oblikuje prikladan marketinki skup. Analizom situacije odluuje se koja de da budu cilja trita.

Istraivanje trita je sr donoenja odluka u upravljanju marketingom. Prema jednostavnoj definiciji, istraivanje trita je unapred osmiljeni(planirani) proces prikupljanja i analiziranja podataka, sa svrhom pruanja informacija bitnih za donoenje marketinkih odluka o upravljanju preduzeda.

7

Alternativne poslovne koncepcije su koncepcija orijentisana na proizvodnju, proizvod i prodajna koncepcija. Marketing kao poslovna koncepcija je nain poslovnog razmiljanja preduzeda usmeren na trite. Koncepcija, kao termin, predstavlja stav prema neemu. Marketing kao poslovna koncepcija prestavlja stav preduzeda prema svojoj ulozi i mestu u privredi i na tritu u kojem egzistira, ali i u drutvenoj zajednici kojoj pripada. Usmeren je na zadovoljavanje zahteva i potreba potroaa, iskazanih tranjom na tritu, sa ciljem ostvarenja dobiti i opte dobrobiti privrede i drutva.

Svaki potroa treba da je slobodan da dohodak, zaradjen svojim radom, potroi onako kako sam eli i hode. Medjutim, teko je znati ta potroai stvarno ele, te im ponuditi adekvatne proizvode koji de stvarno da ispune njihova oekivanja. I kada su potroaki zahtevi i elje poznati preduzedu, preduzede ne sme da zastane u njihovom identifikovanju, jer su oni nepredvidljiva i promenljiva kategorija. esto potroake elje ostaju neispunjene elje, jer iako se poseduje platena sposobnost za njihovo zadovoljenje, postoje ogranienja druge prirode koja to sputavaju. Takva ogranienja mogu potedi iz trinog sistema, bolje reeno drutveno-ekonomskog sistema, koji inspirie ili sputava potroae na ispoljavanje prava na slobodu izbora. U zdravom trinom sistemu, regulisanje prava na slobodu izbora potroaa upravo pripada potroau/potroaima. Oni su ti koji odredjuju ta de se proizvesti i ponuditi tritu to de se prodati i zadovoljiti potroaeve potrebe, te otvoriti prostor za ispoljavanje njihove slobode izbora.

Satisfakcija potroaa je zadovoljstvo potroaa obavljenim izborom i upotrebom proizvoda za zadovoljenje izreene potrebe kao posledicom izbora. to je vedi stepen zadovoljstva potroaa, to je veda verovatnoda da de potroa ponoviti kupovinu od istog proizvodjaa, odnosno da de njegov izbor u kupovini pasti na istog proizvodjaa. to je vedi broj ponovljenih kupovina, to je veda verovatnoda da de stepen zadovoljstva (satisfakcije) potroaa rasti sve do njegove lojalnosti. Lojalnost potroaa podrazumeva insistiranje na proizvodu-marki jednog preduzeda, sve do odricanja od drugih proizvoda u situaciji kada nije u mogudnosti da kupi eljeni proizvod na datom prodajnom mestu, to de rezultirati u traenju proizvoda na drugim prodajnim mestima sve do njegovog pronalaska i kupovine.

Re konzumerizam bi se mogla okarakterisati kao snaga potroaa, a identifikovati kao pokret za zatitu potroaa. Marketinki orijentisana preduzeda u odnosu prema savremenom i obrazovanom potroau odbacuju primenu doktrine caveat emptor, to znai neka kupac bude paljiv i prihvataju primenu doktrine caveat venditor, to znai neka prodavac bude paljiv. Primena prve doktrine u poslovanju preduzeda i njihovom odnosu prema potroaima primorala je potroae na inicijalno organizovanje radi zatite sopstvenih interesa. Prvi vedi talas nezadovoljstva potroaa pojavio se poetkom dvadesetog veka u SAD kao odgovor na pojavu monopola i njihovo ponaanje u praksi u privredi SAD. Drugi talas nezadovoljstva potroaa se pojavio tridesetih godina dvadesetog veka u SAD kao odgovor na politiku servisiranja i koritenja prvih trajnih potronih dobara. Medjutim, 8

ezdesetih godina se javlja najintenzivniji talas nezadovoljstva potroaa, koji je doveo do omasovljena pokreta potroaa. Konzumerizam nije homogen pokret potroaa, ved konglomerat posebnih grupa dobrovoljnih organizacija potroaa, sindikata, potroakih zadruga, kreditnih zadruga itd, od kojih svaka ima svoj program rada. Konzumerizam je prisutan u svim razvijenim zemljama sveta. Posebno je razvijen u onim ekonomijama iji su potroai obrazovaniji, koji imaju vii ivotni standard, koji su vie informisani i imaju vie znanja o svojim pravima. Medjutim, u poslednjim decenijama dvadesetog veka poinje organizovanje potroaa i u manje razvijenim zemljama. U razvijenim trinim uslovima, politika zatite potroaa se trasira u skladu sa tokovima globalizacije svetskog trita i tehnolokim razvojem. Integracija svetske privrede stvara anse za formulisanje i primenu jedinstvene politike zatite potroaa na teritoriji koju integracija po bilo kom osnovu pokriva. Primer za to je stvaranje EEZ, odnosno EU (Evropske Unije), koja prua osnove za jedinstvenu politiku zatite potroaa svih zemalja lanica EU. Time se eliminiu mogude razlike u nacionalnim propisima o zatiti potroaa, te se doprinosi stvaranju globalnih programa zatite potroaa. Potroa postaje sve vie globalan u tokovima globalizacije svetskog trita, pa su poeljna i globalna reenja politike zatite (globalnog) potroaa. Politika EU u oblasti zatite potroaa na nivou EU regulie zatitu u podruju bezbednosti proizvoda i ekonomskih interesa potroaa. Zakon o zatiti potroaa predstavlja akt koji je u naoj privredi sastavni deo Zakona o trgovini. Prava potroaa, na kojima poiva politika zatite potroaa, jesu pravo na: bezbednost informisanost izbor mogudnost da bude sasluan nadoknadu obrazovanje i zdravu okolinu ivotnu sredinu.

Dakle, inicijalno organizovanje potroaa radi sopstvene zatite poteklo je od samih potroaa, dok se u dananjim privrednim uslovima sve vie javlja drava koja svojim propisima utie na poboljanje pozicije potroaa, ne samo u privredi ved i u drutvu. Na taj nain drava titi potroaa, smanjujudi njegovu potrebu za sopstvenim organizovanjem radi intenzivne zatite svojih prava. Obrnuto, konzumerizam je, proistiudi iz nezadovoljstva potroaa iskazanog njihovim organizovanjem, bio podsticaj dravi za preuzimanje oblasti formulisanja i primene politike zatite potroaa. Konzumerizam poiva na skupu aktivnosti ne samo drave, ved i preduzeda i drugih nezavisnih organizacija koje postoje radi zatite potroaa. Takva zatita ne podrazumeva samo pravnu zatitu, ved i ekonomsku i moralnu zatitu potroaa. Da bi se takva zatita ostvarila, ista vrsta pritisaka se sprovodi prema nadlenim organima i institucijama koje treba da obezbede pravo potroaa na zatitu. Prava na zatitu potroaa sve se vie ire, u smislu irenja podruja zatite. irina podruja zatite je razliita od zemlje do zemlje, ali se u uslovima globalizacije poslovanja oekuje postepena globalizacija politike zatite sve vie globalnog potroaa. Forme organizovanja marketing sektora kao savremenog marketing odeljenja su: 9

funkcionalna po funkcijama proizvodna po proizvodima geografska po tritima potroaka po kupcima i kombinovana forma.

Funkcionalna organizaciona struktura marketing aktivnosti odgovara preduzedima koja imaju homogen proizvodni program, koji se plasira na jedno trite jednim kanalom prodaje. Funkcionalna organizaciona struktura pogodna je za specijalizovana trgovinska preduzeda, jer to je asortiman ui, to su i mogudnosti funkcionalnog organizovanja marketing aktivnosti vede. Funkcionalno strukturisan marketing sektor ima centralizovanu organizaciju, to znai da su nosioci funkcija istraivanja trita, prodaje, promocije, planiranja proizvoda i trita i servisa odgovorni direktoru marketinga, tj. marketing menaderu na najviem organizacionom nivou. Ovu formu organizovanja marketing aktivnosti primenjuju npr. Ford, General Motors...

Prednosti funkcionalne forme organizovanja marketing aktivnosti lee u njenoj jednostavnosti (to pojednostavljuje administrativno postavljanje posla), te ekonomiji veliine i prednosti izraenoj u koncentraciji strunosti po funkcijama. Medjutim, funkcionalna organizaciona struktura zanemaruje zahteve pojedinih trita. Tome se mogu dodati i eventualno neadekvatno tretiranje kupaca (u situaciji rasta njihovog broja, veliine i znaaja kupovine), proizvoda (u situaciji njihovog rasta, ime se ne prua mogudnost upravljanja tritima ili proizvodima jer nema menadera proizvoda) i trita (teko da de se funkcionalno orijentisani menaderi boriti za pojedinani proizvod ili trite). Organizacija marketing aktivnosti po linijama proizvoda primenjuje se u preduzedima koja prodaju razliite linije proizvoda, pri emu su toliko razliite da svaka zahteva poseban marketing. Na taj nain se svaka linija proizvoda pokriva svojim marketing aktivnostima. Obino je svaka SPJ strategijska poslovna jedinica zaduena za po jednu liniju, jer je dovoljno velika i u dovoljnom stepenu razliita u odnosu na prvu slinu. U trgovinskim preduzedima, za svaku robnu grupu se organizuju funkcije marketinga, kao to su istraivanje, prodaja, propaganda... Prednosti organizovanja po linijama proizvoda lee u tome da se striktno dele odgovornosti po linijama i koncentriu napori na liniju za koju je SPJ odgovorna, ime su startne pozicije za ostvarenje planiranih marketing aktivnosti za datu liniju vede. Organizacija po proizvodima se ostvaruje kada u proizvodnom programu preduzeda postoji vie medjusobno razliitih proizvoda, koji se plasiraju na vie slinih ili razliitih trita i imaju manje vie 10

sline/razliite nivoe i vrstu distribucije. Prednosti organizovanja po proizvodima lee u mogudnosti svakog menadera proizvoda da se bori za svoj proizvod i da lake uvidja i reava probleme u situaciji kada je upuden na jedan proizvod. Organizacija po markama se sprovodi u preduzedima koja plasiraju na trite vie marki, pa se uvodi organizacija upravljanja markama. Prednosti organizacije po markama lee u mogudnosti menadera marke da se bori za svoju marku, pri emu ostale marke ne bivaju zanemarene kao u konceptu organizacije po proizvodu. Nedostatak lei u opasnosti od dupliranja marketing aktivnosti, podelom na vie SPJ-a, u situaciji kada je aktivnosti mogude koncentrisati. Stoga je nuno da SPJ bude dovoljno velika, za ta ne postoji formula, pravilo ili recept, i da je linija proizvoda dovoljno diferencirana u odnosu na druge, kako bi bilo opravdano organizovati zaseban marketing za svaku liniju. Menaderi proizvoda ili marki usko su vezani za proizvod ili marku, te su esto u sukobu sa drugim marketing funkcijama, jer ih dovoljno ne poznaju, a moda to i ne ele. Oni smatraju da treba nesebino da se daju samo za svoj proizvod. Sukobi se obino ispoljavaju izmedju menadera proizvoda/marki i propagandista, menadera proizvodnje, prodaje itd. Mnotvo menadera stvara nepotrebnu administrativnu upravljaku stegu, jer postoji menader proizvoda, pa menader za svaki proizvod unutar proizvoda, do menadera marke. Medjutim, konceptom menadera proizvoda posveduje se panja svakom proizvodu u proizvodnom programu. Menader proizvoda treba da se odlikuje sposobnodu koordinacije sa drugim funkcionalnim strunjacima u okviru marketing sektora i sa odgovornim strunjacima u drugim sektorima (finansije, proizvodnja). Menader proizvoda poznaje svoj proizvod, i u skladu s tim saradjuje sa istraivaima, planerima i dizajnerima, zatim sa karikama u kanalu distribucije, sa dravnim organima u vezi propisa itd, sve u cilju boljeg plasmana svog proizvoda. Organizacija po liniji proizvoda, proizvodima ili markama ne iskljuuje funkcionalnu organizaciju, ved je samo nadogradjuje. Funkcije se ne mogu promenom organizacione forme eliminisati. Funkcije i dalje postoje ali nisu funkcionalno organizovane, ved su organizovane kao aktivnosti po linijama, proizvodima ili markama, a onda se za svaku od njih obavljaju posebne poslovne aktivnosti. Upravljanje po proizvodima pojavilo se 1927. godine u kompaniji Procter&Gamble, kada se za jedan proizvod sapun uvelo upravljanje po proizvodima. U okviru tog proizvoda ilo se do nivoa marke, pa se uvelo upravljanje markom. Na taj nain je postavljen menader marke sapuna Camay (kasnije predsednik kompanije P&G) Neil H. McElroy. On je imao za zadatak da ivi i radi za Camay, tj. da sve svoje napore i napore svog tima usmeri na pospeivanje ugleda i prodaje sapuna pod markom Camay. Ovaj primer slede i ostale kompanije. Potvrda toga je primer kompanije General Foods koja ima menadere za grupe proizvoda: menader za itarice, menader za hranu za pse, menader za napitke itd. U okviru grupe itarica postoje menaderi proizvoda i to: menader za prehrambene itarice, menader za itnu kau, menader za itarice za decu, a u okviru proizvoda prehrambene itarice menaderi za svaku marku prehrambenih itarica. Menaderi svake marke su odgovorni menaderu proizvoda, a menaderi proizvoda menaderu grupe proizvoda.

11

Organizacija po tritima predstavlja formu organizovanja marketing aktivnosti koja je opravdana za preduzeda koja u svom proizvodnom programu imaju manje ili vie slian vedi broj proizvoda, koji se plasiraju na razliita trita, to zahteva i angaovanje vie kanala distribucije. Forma organizovanja marketing aktivnosti po tritima odgovara trgovinskim preduzedima ije su poslovne jedinice u znaajnoj meri dislocirane. Opravdanost primene ovakve forme lei u injenici da razliita trita zahtevaju svoje karakteristine marketing pristupe. Uslov za primenu forme organizacije po tritima jeste da zaista postoje razlike u tritima, odnosno u ponaanju potroaa (vidi strategiju segmentacije trita), kako se marketing aktivnosti ne bi duplirale. U situaciji kada svako trite zahteva sopstveni osobeni program (osobenu kombinaciju instrumenata marketing miksa) i marketing strategiju, na znaaju dobijaju menaderi trita. Menader trita koordinira sve aktivnosti vezane za trite za koje je menader.Velika preduzeda primenjuju organizaciju marketing aktivnosti po tritima, a posebno medjunarodno orijentisana preduzeda. Mala i srednja preduzeda primenjuju ovu formu polovino, u smislu toga da je samo prodajna operativa organizovana po tritima, a druge poslovne aktivnosti iz domena marketinga su centralizovane na nivou marketing sektora za sva trita.Organizacija po kupcima se primenjuje kao forma organizovanja marketing aktivnosti u preduzedima koja imaju tano izdvojene grupe potroaa, za koje je opravdano organizovati zaseban marketing, poto su medjusobno razliite. Za primenu ove forme organizacije marketing aktivnosti neophodno je postojanje dovoljnog stepena razliitosti medju kupcima i dovoljno velikog potroakog segmenta. Ova forma organizovanja marketing aktivnosti naroito je povoljna u situaciji kada su potroai preduzeda druga preduzeda bilo kao krajnji kupci, bilo kao posrednici. Na taj nain, preduzede moe posebno organizovati marketing aktivnosti za sektor proizvodnih dobara namenjenih preduzedima kao kupcima, i/ili za sektor potronih dobara koja se prodaju preko vedeg ili manjeg broja posrednika. Prednost ove forme organizovanja marketing aktivnosti lei u specifinom pristupu razliitim zahtevima potroaa u pogledu upotrebe istih ili slinih proizvoda. Primedba lei u visokim trokovima pokrivanja prodajnog prostora.Kombinovana forma organizovanja marketing aktivnosti koristi se ukoliko preduzede u svom proizvodnom programu ima vedi broj proizvoda koji se prodaju na vedem broju razliitih trita. U toj formi, menader proizvoda ima grupu specijalnih savetnika funkcionalnog tipa za svoj proizvod, koji sprovode istraivanje trita tog proizvoda i promociju za taj proizvod namenjen datom tritu. Ako se ide na soluciju postavljanja menadera trita, onda je akcenat na datom tritu, ali se previdja mogudnost da se istim ili grupom istih proizvoda mogu zadovoljiti potrebe potroaa na drugim tritima. Stoga je najbolja kombinacija forme po proizvodima i forme po tritima, jer tada osoba zaduena za proizvod, odnosno za trite, koordinira svoje poslovne aktivnosti za dati proizvod na datom tritu. Projektni tim predstavlja dodatak organizacionoj strukturi i biva zaduen za uvodjenje novih proizvoda na nova trita. Shodno priloenim karakteristikama svake forme organizovanja marketing aktivnosti, preduzede se opredeljuje za onu formu koja je u datom periodu vremena i datim uslovima optimalna za preduzede i koristi je kao podlogu za primenu planiranih marketing aktivnosti. Planirani ciljevi i zadaci marketinga ne mogu se ostvariti bez odgovarajude organizacije. Organizacija predstavlja neophodnu osnovu za izvrenje planiranih ciljeva marketinga.

12

Istorija Coca-Cole

Coca-Cola je nastala u Atlanti, 8. maja 1886. godine, kada je lokalni apotekar, Doktor Don Stit Pemberton, proizveo Coca Cola sirup,testirao ga i tada je proglaena za izvrsno osveavajude pide. Proizvod jenakon testiranja odmah piten u prodaju kao gazirano pide na toenje. Novi sirup se meao sa gaziranom vodom kako bi se napravio napitak koji je istovremeno i ukusan i osveavajudi, a iste karakteristike ima i dandanas.Slavni zatitni znak je osmislio i predloio Frenk M. Robinson, partner i raunovoa dr Pembertona. Prvi Coca-Cola oglas se pojavio udnevnom listu The Atlanta Journal, pozivajudi edne graane da probaju novo i popularno gazirano pide na toenje. Runo naslikani znak na votanom platnu je osvanuo i na tendama prodavnicama, uz predlogProbajte, kako bi prolaznici znali da se radi o novom osveavajudemgaziranom pidu na toenje. Tokom prve godine, prodaja je dostiglaskroman prosek od devet pida dnevno.Idejni tvorac Coca-Cole, Dr Pemberton, nikada nije shvatio stvarni potencijal svog izuma. Postepeno je prodavao delove svog biznisarazliitim partnerima, a malo pre smrti, 1888. godine, prodao je svoj udeo u Coca-Coli kompaniji Ejzi G. Kendleru, koji je kasnije otkupio i svaostala prava i preuzeo potpunu kontrolu nad Coca-Colom. Do 1892.godine, on je sa svojim darom za trgovinu, uspeo da desetostruko uveda prodaju. Zajedno sa bratom, Donom S. Kendlerom, nekadanjim partnerom dr Pembertona, Frenkom Robinsonom, i jo dvojicomsaradnika, Kendler je oformio korporaciju pod imenom Kompanija Coca-Cola, iji je poetni kapital iznosio 100.000 $. Verujudi u mod oglaavanja, Kendler je nastavio da razvija marketinke poteze doktora Pembertona i poeo da deli hiljade kupona za besplatnu au Coca-Cole. Neprestano je promovisao proizvod, deledikao suvenir lepeze, kalendare, satove, pehare i nebrojene zabavne novotarije, a sve sa zatitnim znakom Coca-Cola. Nastavili su da razvijaju posao i otvarali su nove fabrike za proizvodnju Coca-Cole u Dalasu, ikagu, Ilinoju i Los Anelesu, a 1895.godine, Kendler je objavio svojim deoniarima da se Coca-Cola pije usvim dravama Amerike. Potranja za Coca Colom je sve vie rasla I kompanija je brzo prerasla svoje postojede kapacitete.

13

Deda Mraz i Coca-Cola

Pria o tome kako je Deda Mraza izmislila Coca-Cola je postala prava urbana legenda. Crveni reklamni lik, koga je Coca-Colin illustrator nacrtao iz drugog pokuaja, nazvan Santa Nicolas ili Santa Claus, irio semunjevitom brzinom po celom svetu. Iako je nastao u Americi, ak je prihvaden i u komunistrikom Sovjetskom Savezu, gde su religioznog Svetog Nikolu zamenili sa nazivom i likom Deda Mraza, koji je za njihimao veliku prednost, bio je crven. Sa likom Coca-Colinog Deda Mraza, pop-kulturne ikone 20. veka, zapoela je i tranzicija od verskog praznikado potroake histerije, a Santa Nicolas postaje njen najvaniji simbol.Legendi i liku Deda Mraza, svet ipak nije odoleo.

Zatita dragocenog imena

Poetkom 20. veka, najedi i naozbiljiji izazov je bio kako zatiti proizvod od imitacija. Veita borba protiv surogata bila je najveda pokretaka sila koja je dovela do stvaranja prepoznatljive zvonaste boce. Nekoliko vrsta boca sa ravnim stranicama je korideno do 1915. godine,ali kako je konkurencija rasla, rastao je I broj imitacija. 1916. godine,Coca Cola dobija novi jedinstveni dizajn, koji je izradila kompanija Root Glass iz Terre Haute iz Indijane.

Sada poznati oblik boce registrovan je kao zatitini znak od strane Kancelarije za patente SAD 1977. godine, ime je tada bila poastvovana samo aica proizvodnih pakovanja. Tako se boca pridruila zatidenomznaku "Coca-Cola," koji je registrovan 1893. godine i "Coke" koji je registrovan 1945.godine.

14

Dalji razvoj Coca-Cola Brenda

1919. godine, Kendler je prodao kompaniju Ernestu Vudrafu, bankaru iz Atlante I grupi investitora za 25 miliona dolara. etiri godine kasnije, Vudrafov sin je izabran za predsednika kompanije, ime je zapoeo vie decenijsko aktivno voenje biznisa. Novi predsednik jestavio snaan akcanat na kvalitet proizvoda. Kako bi pomogao toionicama u to boljem marketingu, zajedno sa svojim izvrsnoobuenim timom, kreirao je kampanju kvalitetno pide . Reklamna i marketinka podrka su bile veoma pojaane tako da je do kraja 1928.godine prodaja Coca-Cola boca prvi put nadmaila prodaju toenog napitka. Poslovanje Coca-Cole je pod vostvom Roberta Vudrafa dostiglo izvanredan komercijalni uspeh. Principi trgovine, koji se danas smatrajuuobiajenim, predstavljali su pravu revoluciju kada ih je Vudraf uveo.Kompanija je poetkom dvadesetih godina, bila pionir po inovativnom pakovanju od est boca, koje je olakavalo potroau da odnese proizvoddo kude. Jednostavno kartonsko pakovanje, opisano kao "porodino pakovanje sa rukom koje poziva," postalo je jedan od najmodnijih alatamarketinga u ovoj industriji.

1929. godine, kartonskom pakovanju pridruio se jo jedan revolucionarni izum, s gornje strane otvoreni metalni friider, posuda zahlaenje koja je omogudavala da se Coca-Cola slui ledeno hladna namaloprodajnim punktovima. Friider je kasnije unapreen pomodu mehanikog hlaenja i kontrole ubacivanjem novida. Fabrike, kancelarije i druge institucije tako su postale punktovi za instantosveenje. Slino kao i zatideni oblik boce, prepoznatljiva izduenazvonasta aa proirena na vrhu, prihvadena kao standard 1929. pomogla je u Coca-Cola oglaavanju. Ove ae, koje se jo uvek koriste tamo gde se toi gazirano pide, vidljivi su dokaz vene popularnosti. Najvedi Vudrafov doprinos je bila njegova vizija da je Coca-Cola internacionalni proizvod. Radedi sa talentovanim saradnicima, odveo Coca-Colu u sve krajeve zemljine kugle 1926. godine, Vudraf je usmerio kompaniju na internacionalnu ekspanziju otvaranjem Odeljenja za poslovanje sa inostranstvom koje je 1930. postalo zavisno preduzede podimenom Coca-Cola Export Corporation. Do tada, broj zemalja u kojimase pide flairalo bio je gotovo uetvorostruen i kompanija je stupila u partnerstvo sa Olimpijskim igrama. Coca-Cola i Olimpijada zapoele su saradnju u leto 1928. godine, kada je ameriki teretni brod uplovio u luku Amsterdam sa olimpijskim timom Sjedinjenih Amerikih Drava i 1000 gajbica Coca-Cola napitka. etrdeset hiljada posetilaca ispunilo jestadion kako bi posmatralo dva velika dogaaja: prvo paljenje olimpijske vatre i prvu prodaju Coca-Cola napitka na Olimpijadi. Odeveni u bluze I kape sa znakom brenda, prodavci su vredno gasili e navijaa, dok su izvan stadiona tandovi za osveenje, kafei, restorani i male prodavnice prodavale Coca-Cola napitak u bocama i toili ga iz automata.

15

Na poetku Drugog svetskog rata, Coca-Cola je prodavana u 44 zemlje, ukljuujudi drave na razliitim stranama sukoba. Ali daleko odtoga da je rat imao razoran efekat na poslovanje, zapravo je bio novavrsta izazova i mogudnosti za celokupni Coca-Cola sistem. Ulaskom Sjedinjenih Drava u rat 1941. godine Robert Vudraf je naredio "da svaki vojnik mora dobiti Coca-Cola bocu po ceni od 5 centi, gde god da senalazi i koliko god to kotalo kompaniju". Prisustvo Coca-Cole bilo je vie od podizanja morala trupa na ratitu. U mnogim krajevima, lokalno stanovnitvo dobilo je ansu da prvi put proba Coca-Colu, ukus koji mu je oigledno prijao. A kada je ponovo nastupio mir, Coca-Cola sistem bio je spreman za svetsko irenje do nesludenih razmera. Od sredineetrdesetih do 1960. godine, broj zemalja koje flairaju ovo pide gotovose udvostruio. Dok se svet uzdizao iz perioda konflikta, CocaCola seuzdigla na nivo svetskog simbola prijateljstva i osveenja.Vudrafova vizija meunarodnog potencijala kompanije Coca-Cola jo uvek traje i stalno se unapreuje od strane Kompanije, njenihdistributera i zavisnih preduzeda, pretvarajudi poslovanje kompanije uneprevazieni globalni sistem namenjen pruanju jednostavnog trenutkazadovoljstva.

Reklama

Tokom godina, dinglovi i slogani diktirali su ritam Coca-Cola oglaavanja. Jedan od svetski najpoznatijih reklamnih slogana, "Pauzakoja osveava," prvi put se pojavio u listu Saturday Evening Post1929.godine. Pratili su ga slogani "Uradi neto to osveava" 1936. i"Znak svetskog dobrog raspoloenja" 1944. Pedesete godine obeleili su "Znak dobrog ukusa," "Osvei se istinski" i "Bolje je kad se osvei."Usledili su i mnogi drugi nezaboravni slogani, kao to je "Sve je bolje sa Coca-Colom" 1963. godine. Slogan "To je ono pravo", prvi put jekoriden 1942. godine, a ponovo je upotrebljen 1969. godine i pratila ga je neverovatno uspena marketinka kampanja tih godina.Izvrsne ilustracije vrhunskih umetnika, ukljuujudi i Normana Rokvela, bile su sastavni deo ivopisnih oglasa koji su predstavljali imid proizvoda u vodedim asopisima. Popularni "portreti" Deda Mraza, delozapaenog umetnika Hadona Sandbloma, koji su se pojavili tridesetihgodina prolog veka, nastavili su da obeleavaju praznine reklame svedo danas.

Od sredine dvadesetih godina, radio je postao najvaniji komunikacioni medij za kompaniju CocaCola. ezdesetih, poznati dingl "Things Go Better with Coke" ("Sve je bolje sa Coca-Colom") postao je radijski hit, uz angaovanje muzikih grupa kao Supremes, Four Seasons, Jan and Dean i Moodz Blues. Oglaavanje kompanije menjalo se zajedno sa ostalim promenamau svetu, obradajudi se novim ciljnim grupama potroaa putem novih kanala, najvie putem televizije. 1950. godine na Dan zahvalnosti, Edgar Bergen i njegov partner sa malog ekrana, arli Mekarti, vodili su prvi televizijski ou uivo, koji je sponzorisala kompanija Coca-Cola. Kako je TV medij napredovao,od sponzorisanja programa u 16

pravcu reklama kojesu emitovane tokom razliitih emisija, mnoge slavne linosti angaovanesu da promoviu napitak. Meu poznatim zabavljaima koji su se pojaviliu Coca-Cola TV i radio reklamama tokom ezdesetih bili su i McGuireSisters, Aretha Franklin i Neil Diamond. Reklama tokom sedamdesetih i osamdesetih godina nastavila jedugu tradiciju predstavljanja Coca-Cole kao jednog od najjednostavnijihivotnih zadovoljstava, prepoznatljivog i svuda dostupnog. 1976. Godine zapoeta je kampanja "Coca-Cola daje ivot", kao osnov za dalju kampanju "Coca-Cola osmeh" nastalu 1979. koja je izazivala toplao sedanja najbolje predstavljena u TV reklami snimljenoj sa amerikim ragbi timom Pittsburgh Steelers i Do Grinom ("Mean" Joe Green).Poetkom 1982. tema "Coca-Cola je to!" plasirana je po itavomsvetu kao odraz oivljenog, pozitivnog duha osamdesetih i ponovna potvrda vodede pozicije Coca-Cola brenda. "Jedinstveni osedaj" zaokruio je osamdesete godine, dok je "Jedinstvena prava stvar" otvorila put u devedesete, sa inovativnom kampanjom "Uvek Coca-Cola" zapoetom 1993. Usledile su kampanje "Coca-Cola je prava" 2003. I "Coca-Cola strana ivota" 2006.godine. Tokom vremena, Coca-Cola reklama se menjala na mnogo naina,ali su poruka i zatitni znak ostali nepromenjeni.

Inovacije u ambalai

Od kasnih etrdesetih pa do 1970. godine, Sjedinjene Amerike Drave, kao i druge zemlje, prolazile su kroz nezapamdene i brze promene. Kompanija Coca-Cola takoe je doivljavala dramatine promene u oblasti marketinga i trgovine jo od vremena poetka flairanja s kraja 19. veka. Drugi svetski rat stvorio je novu podelu karte sveta, a Kompanija se suoavala sa novim i sloenijim svetskim tritem. Do sredine pedesetih godina, Coca-Cola svet ograniavao se na jedinstvenu zaobljenu boicu ili visoku zvonastu au. Ali, potroai su zahtevali vedi izbor i Kompanija je na taj zahtev odgovorila inovativnim vidom pakovanja, novom tehnologijom i novim proizvodima.1955. godine, Kompanija je uvela king-sajz i porodino pakovanje,odnosno boce od 10, 12, i 26 unci, to je odmah rezultiralo velikimuspehom. Metalne limenke, koje su prvobitno proizvedene za oruanesnage u prekomorskim zemljama, nale su se na rafovima prodavnica do1960. godine. Zatim je, posle viegodinjih ispitivanja plastine ambalae za bezalkoholna pida Kompanija 1977. godine uvela dvolitarsko PET pakovanje.

17

Globalni biznis

Kompanija Coca-Cola poela je sa izgradnjom globalne mreedvadesetih godina prologa veka. Sada posluje u preko 200 zemalja i proizvodi gotovo 400 brendova. Coca-Cola sistem uspeno je primenio jednostavnu formulu u svetskim razmerama: ponuditi trenutak osveenjaza malo novca, milijardu puta na dan.Ovaj jedinstveni globalni sistem uinio je Coca-Cola kompanij u vrhunskom svetskom kompanijom za proizvodnju osveavajudih pida. OdBostona do Pekinga, od Montreala do Moskve, vie nego ijedan drugi proizvod, Coca-Cola donosi uitak ednim potroaima irom zemaljskekugle. Sada ved vie od 115 godina, Coca-Cola svakodnevno stvara taj poseban trenutak zadovoljstva za stotine miliona ljudi.Da je Coca-Cola prestina dokazano je na primeru 1988. godine, kada je firma Landor & Associates na svetskom nivou sprovela trinezavisne ankete, iji su rezultati potvrdili da je Coca-Cola najpoznatiji inajomiljeniji brend na planeti. Na nivou obinog oveka, moda je jo indikativnija ocena vernosti potroaa ovom proizvodu koja je zabeleena 1985. godine.

Kompanija je iznenadila ameriku javnost najavom novog ukusa Coca-Cole, to je predstavlj alo prvu izmenu tajne formule od njenog nastanka1886. godine. Novi ukus odneo je ubedljivu pobedu na svim testovimaukusa, ali sva brojna testiranja i istraivanja nisu mogla prevagnuti nademotivnom privrenosti Amerikanaca u odnosu na originalnu formulu.Taj prvi ukus postao je neto vie nego obino pide i osedanja, uspomene i naklonost potroaa prema jedinstvenim osobinama ovog pida izbili su u prvi plan. Kompanija je posluala elje javnosti i na njih odmah odgovorila vradanjem originalnog recepta na trite, pod nazivom Coca-Cola klasik. Globalna strategija firme tokom osamdesetih, nastavljena je u pravcu kreiranja ponude osveavajudih proizvoda za svaku priliku i sve stilove ivota. 1982. godina znaajna je za istoriju osveavajudih pida pouvoenju diet Coke, niskokalorine Coca-Cola varijante kao nastavka zatidenih imena Coca-Cola i Coke, i ujedno najuspenijeg novog bezalkoholnog pida jo od nastanka originala. U roku od dve godine,dijetalna Coca-Cola postala je vrhunski traeno osveavajude pide u svetu.

18

Coca-Cola danas

Coca-Cola Hellenic je jedan od najvedih svetskih proizvoaa bezalkoholnih pida. Sa vie od 41.000 zaposlenih, Coca-Cola Hellenic snabdeva bezalkoholnim pidima preko 550 miliona potroaa u 28 zemalja, pokrivajudi tako iroko geografsko podruje - od zapadne Evrope do istoka Rusije, od Estonije do Nigerije. Dvadeset pet ovihzemalja nalazi se u Evropi, ukljuujudi i 15 lanica Evropske unije.CocaCola Hellenic proizvodi, prodaje i distribuira vodede svetske robne marke The Coca-Cola Company, snabdevajudi potroae sa 8 milijardi litara napitaka godinje. U irok asortiman Coca-Cola Hellenic napitaka,koji odgovaraju razliitim stilovima ivota, spada preko 500 razliitih proizvoda i pakovanja, ukljuujudi gazirana i negazirana bezalkoholna pida, sokove, vodu, sportske i energetske napitke, ajeve i kafu.Svetski lideri na tritu bezalkoholnih pida, The Coca-Cola Company i Coca-Cola Hellenic, ine jedinstven Coca-Cola sistem. Tesna saradnja izmeu dve kompanije ogleda se u potovanju istih vrednosti, odgovornosti prema potroaima, bliskoj saradnji koja se tie trinih investicija, prezentaciji Coca-Cola proizvoda, kroz savreno razvijenu prodajnu mreu i stvaranje snanih komunikacijskih poruka koje dopirudo potroaa kroz prepoznatljive marketinke aktivnosti.

Coca-Cola u Srbiji

Coca-Cola Hellenic je u 2007. godini proslavila 10 godina rada u Srbiji pod sloganom "10 za odlian uspeh". Na naim prostorima posluje od 1997. godine, kada je kupovina preduzeda IBP Beograd predstavljala najvedu inostranu investiciju u tadanjoj SR Jugoslaviji. Povedavanjem proizvodnih kapaciteta, irenjem poslovanja, neprekidnim ulaganjem u kvalitet, brigu o kupcima, zatituivotne sredine i svoje zaposlene, do sada je na domadem tritu uloeno preko 150 miliona evra.Kako bi zadovoljila sve vede i raznovrsnije potrebe potroaa, Coca-Cola Hellenic Srbija je od 1997. godine uetvorostruila svoju proizvodnju i uvela 130 novih proizvoda i pakovanja. Ne samo to jeunapredila svoje proizvodne kapacitete, ved je i uloila mnogo vremena,znanja i finansijskih sredstava u visok kvalitet svojih proizvoda,okruenje, brigu o kupcima, zaposlene i razvoj lokalne zajednice.Kompanija zapoljava lokalne kadrove, stalno ulae u lokalno trite i podrava lokalnu zajednicu.Danas, CocaCola Hellenic predstavlja vodedeg proizvoaa bezalkoholnih pida u Srbiji i zajedno sa vie od 5.000 partnera ini jedanod najuspenijih poslovnih sistema u zemlji. Kompanija direktnosnabdeva vie od 4.000 kupaca i sarauje sa oko 230 distributera kojikroz svoju mreu partnera i maloprodajnih objekata pokrivaju 95 odstotrita. Od mega marketa i najvedih prodajnih lanaca u zemlji dosamostalnih trgovinskih objekata, Coca-Cola Hellenic proizvodi mogu se nabaviti u skoro svakom maloprodajnom objektu u zemlji. Sedite kompanije nalazi se u Zemunu gde su na oko 110.000 m2 19

smeteni poslovni prostor, est proizvodnih linija i magacin. Neprekidnim povedanjem kapaciteta postojedi proizvodni objekat de uskoro biti transformisan u "mega" fabriku. Misija kompanije je da osvei svoje potroae, da bude partner sa svojim kupcima, nagradi svoje deoniare, da unapredi ivot lokalne zajednice i svoj rad posveti ouvanju ivotne okoline.Vizuelni indentitet kompanija Coca-Cola Hellenic odrava sa logom koji komunicira ime kompanije , brand, kao i posvecenost poslovanju. Marketing kao jedan od znaajnijih komunikacionih aktivnosti je prisutan kako na tristu u obliku promocija, manifestacija, sponzorisanja, nagradnih igara itd, koji su usmereni prema kupcima i potroaima, tako iu internoj komunikacijji u cilju odravanja i unapredjivanja kompanijskih vrednosti. Pored marketinkih aktivnosti postoje i stalne humanitarne akcije kojima se pomae lokalna zajednica i pojednici ali bez preterane medijske eksponiranosti same kompanije. Coca-Cola je najpoplularniji i najprodavaniji proizvod na svetu u istoriji gaziranih bezalkoholnih pida. Poseduje jedinstven ukus, koji donosi vrhunski uitak, inspiraciju i istinsko osveenje za telo, um i duh,ona pokrede snagu optimizma i ini svaki trenutak maginim. Coca-Cola Zero je gazirano, bezalkoholno pide sa pravim, jedinstvenim Coca-Cola ukusom, ali sa 0 procenata edera. Namenjeno je svim ljudima koji ele da uivaju u pravim stvarima i perfektan je izbor za ljude kojiuivaju u ivotu i spremni su da odbace sve kompromise koji stoje na putu njihovog zadovoljstva. Coca-Cola Light ima sjajan ukus bez edera i sadri samo 0,5 kcal uai od 250ml. Coca-Cola Light je izbor svih koji se ne odriu vrhunskog uitka. Ona se savreno uklapa u ivotni stil ljudi koji ive na svoj nain i aktivno brinu o svom zdravlju i izgledu.

Coca-Cola marketing

Coca-Cola prilikom oglaavanja ima ciljno trite, koriste ga kao svoj glavni izvor za povedanje svesti potroaa. Njen marketing takoe obuhvata i razne analize situacije, marketing strategije, marketing mix, pradenje i kontroling. Njeni glavni ciljevi su da zadovolje potrebe potroaa, da obezbede profit svojim akcionarima i da povedaju trino uede. Njena prednost je u tome to posluje ved vie od jednog veka, uvie od 200 drava irom sveta. Uede u Cola segmentu joj je oko 85%. Meutim, da li ima jo potencijala za nove inovacije, jer trenutno natritu postoje i drugi globalni konkurenti, kao to je Pepsi Co, koja moeda razvije marketinke strategije kako da eliminie Coca-Colu, kojatrenutno belei pad u poslovanju.

20

Zakljuak

Imajudi u vidu sve sloenije trite danas, Coca-Cola prilagoava svoj pristup poslovanja kako bi odgovorila na promenjive okolnosti i uslove. Nenadmani u svemu to radimo stavlja akcenat na razvoj najboljih vetina i sposobnosti u prodaji i distribuciji, kao i na najefikasnije upravljanje finansijskim sredstvima. Naroita panja posveduje se izgraivanju snanih route-to-market sistema i dinaminih partnerstava sa kupcima, sa ciljem da obezbedimo poslovanje bez premca na tritu. Istovremeno, projekat tei optimizaciji obrtnih finansijskih sredstava i revidiranju unutranjih procesa i sistema. Naravno to se meri sa njihovim velikim uspehom u poslovanju.

21

Literatura

1. Petkovid M.; Janidijevid N. ; Bogidevid - Milikid B.: ORGANIZACIJA, Centar za izdavaku delatnost Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. 2. Bulat V. ; Bojkovid R. : ORGANIZACIJA PREDUZEDA, ICIM+, Kruevac, 2008. 3. www.ekof.bg.ac.zu 4. www.etfbl.net 5. www.viser.edu.rs 6. www.vets.gonadarian.info 7. en.wikipedia.org/wiki/Coca-Cola 8. en.wikipedia.org/wiki/World_of_Coca-Cola 9. en.wikipedia.org/wiki/The_Coca-Cola_Company 10. www.knowledge-bank.org

22