FAKULTET ZA OBRAZOVANJE

RUKOVODEĆIH KADROVA U PRIVREDI

FORKUP

Novi Sad

SEMINARSKI RAD

BANKARSKO PRAVO-HARTIJE OD VREDNOSTI

TEMA: SKLADIŠNICA

Mentor: Ime i prezime studenta:

Broj indeksa:

SADRŽAJ

- UVOD……………………………………………………………………………………...1

- SKLADIŠNICA……………………………………………………………………………2

- ZNAČAj SKADIŠNICE…………………………………………………………………..3

- IZDAVANJE SKLADIŠNICE……………………………………………………………4

- SASTAVNI DELOVI

SKLADIŠNICE............................................................................5

- SASTOJCI I SADRŽINA SKLADIŠNICE...........................................................6

- BITNI ELEMENTI SKLADIŠNICE....................................................................7

- NEBITNI ELMEMENTI SKLADIŠNICE............................................................8

- SKLADIŠNICA ZA DELOVE ROBE.................................................................9

- PRAVA IMAOCA SKLADIŠNICE..................................................................10

- PRENOS SKLADIŠNICE....................................................................................11

- PRENOS POJEDINIH DELOVA SKLADIŠNICE.................................................12

- PROTEST ZBOG NEISPLATE I PRODAJA ROBE PO SKLADIŠNICI....................13

- ZAHTEV ZA ISPLATU OD STRANE PRENOSIOCA ZALOŽNICE........................14

- POSEBNE VRSTE ZALOŽNICE (VARANTA)....................................................15

- ZAKLJUČAK......................................................................................................

- LITERATURA....................................................................................................

1.UVOD

Hartije od vrednosti* predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu vrednost. Pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vršiti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati . Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.

2.SLADIŠNICA

Skladišnica je isprava koju može da izda javno skladište. Ova isprava služi za dokazivanje da je određena roba primljena na čuvanje, na ispravi je neveden deponent koji je određenu robu ostavio na čuvanje. Što se tiče izdavanja robe javno skladište je obavezno da robu izda licu koje je prema određenim dokumentima ovlašćeno da je primi. Skladišnica je stvarno-pravna hartija od vrednosti, ona u sebi ima pravo zaloga i pravo svojine. Njenom predajom se i simbolički prenose prava svojine od jednog lica drugom. Skladišnicu mogu da izdaju javna i carinska skladišta. Po Zakonu, skladišnica mora da ima odredene bitne elemente, i to: priznanicu i založnicu i one moraju da imaju određene podatke: ime i zanimanje ostavodavca, njegovo prebivalište, naziv i mesto na kome se nalazi skladištar, vrstu robe, količinu, iznos do kog je roba osigurana kao i ostale stvari koje se tiču samog raspoznavanja robe. Naravno pored ovih obaveznih elemenata i bitnih, postoje i nebitni elementi, na primer to mogu da budu podaci o stanju po kome je roba primljena na skladište, i o nekim vidljivim manama na robi.

ovlašćeno skladište može da izdaje deponentu robe kao dokaz da je primio navedenu robu na čuvanje i rukovanje i kojom se obavezuje da po proteku roka čuvanja izda robu legitimnom imaocu ove hartije od vrednosti.Po delovanju,skladišnica ulazi u red hartija od vrednosti jer, pored ostalih karakteristika koje imaju hartije od vrednosti, u sebi sadrži pravo svojine i zaloge koje je prenosivo na drugo lice. Skladišnica olakšava kreditne poslove, s obzirom da može biti založena za dobijanje lombardnog kredita.

Skladišnica ima pozitivnu ulogu i u poslovima platnog prometa jer može da služi kao isprava kojom korisnik otvorenog akreditiva dokazuje da je robu uskladištio u odgovarajućem skladištu i na taj način ispunio uslov za naplatu iz tog akreditiva.

Skladišnica predstavlja ispravu koju izdaje javno skladište (u nekim slučajevima i slobodna carinska skladišta), a koja služi kao dokaz d aje primljena na čuvanje roba od ostavioca (deponenta) koja je označena u toj ispravi i da na osnovu nje depozitar javno skladište je obavezno da robu izda licu koje je prema istoj legitimisano da je primi. Skladišnica predstavlja hartiju od vrednosti i to: -stvarno-pravnu, kauzalnu, prezentacionu i tradicionalnu hartiju od vrednosti. Skladišnica je stvarno-pravna hartija od vrednosti, jer u sebi sadrži stvarna prava:pravo svojine i pravo zaloge. Ona je kauzalna hartija od vrednosti jer je u direktnoj vezi sa ugovorom o uskladištenju robe. Ona je tradicionalna hartija od vrednosti, jer se pomoću nje i njenog prenosa prostom predajom (tradicijom) simbolički prenosi svojina-prenosom priznanice ili obavlja prenos zaloge (prenosom varanta) sa jednog lica na drugo lice. Skladišnica je i prezentaciona hartija od vrednosti jer se njeno pravo iz hartije od vrednosti može realizovati njenom prezentacijom dužniku iz skladišnice.

3.Značaj skladišnice

Skladišnica, kao hartija od vrednosti ima veliki privredno-pravni značaj, posebno za međunarodni promet roba. Pomoću nje se na simbolički način sa njenom predajom vrši prenos stvarnih prava na robi. Znači, dovoljno je preneti skladišnicu - prostom predajom, pa da roba dode u posed novog vlasnika ili da prenosom dela skladišnice-varanta roba koja je uskladištena bude na taj način i založena kod određenog zalagača. Skladišnica kao isprava i samo uskladištenje robe u javnim skladištima i carinske robe u carinskim skladištima kod međunarodnog robnog prometa, ima znatnu ulogu pri smanjenju transportnih troškova i nepotrebnog, a često skupog prevoza robe. Pomoću nje, može se prostom tradicijom izvršiti prenos vlasništva na robi ili steći pravo zaloge na robi. Tako se u iznetom slučaju, putem varanta (kao dela skladišnice) može roba založiti za dobijanje lombardnog kredita. Ona se može koristiti i kao isprava kod dokumentarnog akreditiva (za naplatu iz otvorenog akreditiva kod banke, korisnik akreditiva pomoću nje dokazuje da je izvršio svoju obavezu iz ugovora i da je robu predao, tj. uskladištio u određeno skladište i da je priznanicu predao novom vlasniku robe).

4.IZDAVANJE SKLADIŠNICE

Izdavanje skladišnice i naznačenje sadržine skladišnice se unosi u matičnu knjigu skladišnica, a najčešće mora biti konstatovano i u skladišnoj knjižici. Sadržina skladišnice je propisana Zakonom o obligacionim odnosima stav 2. člana 741. (iz 1978 godine) gde skladišnica sadrži sledeće podatke:

- naziv, ime i zanimanje ostavodavca

- sedište, prebivalište ostavodavca

- naziv i sedište skladištara

- datum i broj skladišnice

- mesto, lokacija skladišta

- vrsta, priroda i kolišina robe

- visina iznosa osigurane robe

- podaci za raspoznavanje robe i njena vrednost

Kao što smo istakli, skladišnicu mogu da izdaju javna i carinska skladišta. U francuskom i italijanskom pravu, skladišnica može glasiti na ime ili po naredbi, ali se ona može prenositi indosamentom i kad glasi na ime, ako u nju nije uneta "rekta klauzula".

5.SASTAVNI DELOVI SKLADIŠNICE

Kod nas se skladišnica satoji iz dva dela koji su međusobno povezani, akli se mogu razdvojiti na dve celine i to:

Prvi deo koji se zove priznanica ili recepis, koji služi za prenos svojine na uskladištenoj robi i

Drugi deo koji se zove varant ili založnica, koji se koristi radi zalaganja uskladištene robe u cilju dobijanja kreditnih zaloga.Osnovno pravilo je da se imalac založnice prvo podmiruje prodajom založne stvari pa tek onda može zahtevati isplatu od prenosioca.

Dakle, indosiranjem priznanice se prenosi svojina na uskladištenoj robi, što znači da sa prvim indosamentom priznanice, ostavilac prestaje da bude vlasnik robe, odnosno skladištar ima pravo da izdaje robu imaocu oba dela skladišnice.

6.Sastojci i sadržina skladišnice

U našem pravu, shodno članu 471. Zakona o obligacionim odnosima, a i pravima niza zemalja, skladišnica se sastoji iz priznanice ivaranta (založnice ).

U nekim državama, kao na primer, u Nemačkoj i Engleskoj, skladišnica predstavlja jedinstvenu ispravu koja služi i za prenos prava svojine i za konstituisanje zaloga. U ovim zemljama, roba se na osnovu skladišnice može prodati nekom licu, a takođe i založiti kod drugog lica. Zbog toga je kod engleskih sladišta stvorena još jedna isprava Weightnote pomoću koje su otklonjeni nedostaci koje ima jedinstvena skladišnica.Što se tiče same sadržine skladišnice, danas u svetu i na tom planu, ne postoje jedinstvena pravila, nego se to reguliše pravilima javnih skladišta koja se razlikuju od skladišta do skladišta. Predviđeno je da skladišnica sadrži:

1) imena ugovornih strana (deponenta i depozitara-skladištara)

2) ime lica kojem roba treba da bude izdata, sa klauzulom "po naredbi" ili bez ove klauzule ili na donosioca

3) podatke o skladištenoj robi

4) obavezu skladišta da robu preda određenom licu-ovlašćenom imaocu skladišnice

5) datum i mesto izdanja skladišnice

6) potpis deponenta i skladištara.

7.Bitni elementi skladišnice

U skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da se skladišnica sastoji iz priznanice izaložnice (varanta) koji imaju sledeće podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedište, odnosno prebivalište, naziv, i sedište skladištara, datum i broj skladišnice, mesto gde se skladište nalazi, vrstu, prirodu i količinu robe, navod o tome do kojeg je iznosa roba osigurana, kao i ostale podatke koji su potrebni za raspoznavanje robe i određivanje njene vrednosti.

I jedan i drugi elemenat skladišnice, tj. priznanica i založnica moraju imati napred navedene bitne elemente da bi bile pupovažne i da bi mogle da funkcionišu u pravnom prometu kao hartije od vrednosti. Nedostatak nekog od navedenih bitnih (zakonskih) elemenata skladišnice, činilo bi ovakvu ispravu nepunovažnom kao hartiju od vrednosti, ali bi takva isprava mogla da funkcioniše u pravnom prometu, kao neki oblik potvrde o prijemu robe na čuvanje.

Nužno je kod izdavanja skladišnice, da su međusobno povezani priznanica i varant, (založnica) odnosno da se pozivaju jedna na drugu.

8.Nebitni elementi skladišnice

Pored bitnih (zakonskih) neophodnih elemenata, bez kojih ona ne bi mogla da funkcioniše kao hartija od vrednosti, postoje i mnogi nebitni (fakultativni) elementi koje svaka skladišnica mora da poseduje. Radi se o nekim neobaveznim sastojcima skladišnice, kao na primer, napomene o stanju primljene robe na skladištenje, vidljivim manama na robi i dr. Neki autori, u nas, ovakve nebitne elemente skladišnice nazivaju neobaveznim sastojcima, i drugim elementima, ali smo mišljenja da je prikladnije kod hartija od vrednosti govoriti i pisati, po već usvojenoj i ustaljenoj metodologiji:o bitnim i nebitnim elementima hartija od vrednosti, pa prema tome i skladišnice kao hartije od vrednosti.

9.Skladišnica za delove robe

Deponent može zahtevati od skladištara da podeli robu na određene delove i da za svaki deo izda posebnu skladišnicu. Kad je već dobio jedinstvenu skladišnicu za celokupnu količinu uskladištene robe, deponent može zahteva da se i takva uskladištena količina robe razdeli na određene delove i za svaki poseban deo izda posebna skladišnica uz zamenu za jedinstvenu skladišnicu. Deponent može zahtevati da su skladištar izda skladišnicu samo za jedan deo zamenljive robe koja je ostavljena kod njega na čuvanje-skladištenje.

10.Prava imaoca skladišnice

Imalac skladišnice ima dva osnovna prava: 1) da zahteva da mu se preda roba označena u skladišnici i 2) pravo da može raspolagati sa robom označenom u skladišnici -i to putem prenošenja skladišnice.

11.PRENOS SKLADIŠNICE

Sva prava koja su konstatovana na skladišnici u vezi uskladištene robe se prenose tzv. prenosom skladišnice. To je tradicionalno svojstvo skladišnice jer se predajom skladišnice u potpunosti zamenjuju faktićke radnje oko predaje robe prilikom prenosa svojine robe. Dakle, skladišnica je prezentovana hartija od vrednosti, jer se sva prava iz skladišnice prezentuju (ostvaruju prezentacijom) podnošenjem skladištaru ili nekom drugom ovlašćenom licu. Moguće je prenositi skladišniu odvojeno ili jedinstveno, gde je potrebno utvrditi indosamnet.Indosament je pismena izjava o prenosu hartije od vrednosti kojom se konstatujevarant same hartije od vrednosti.Kada skladišnica predstavlja jedinstvenu ispravu, prenos se onda obavlja stavljanjem izjave o

prenosu na poleđini hartije (indosamentom), ukoliko ona nije izdata na donosioca. Kada se skladišnica sastoji iz dva dela, a oba se dela prenose na isto lice, tada se ne vrši odvajanje varanta (založnice) od priznanice, a izjava se o prenosu stavlja na poleđini priznanice. U tom slučaju, automatski dolazi i do prenosa varanta na isto lice na koje je preneta i priznanica. Ovakav se prenos, kao što smo izneli, vrši indosamentom (kao kod menice i čeka), sem ako se ne radi o skladišnici koja glasi na ime, a u kojoj postoji rekta klauzula - "ne po naredbi", tada bi se prenos skladišnice u tom slučaju obavio putem građansko-pravne cesije. Prilikom prenosa skladišnice, potrebno je da bude upisan i datum prenosa skladišnice.

12.Prenos pojedinih delova skladišnice

Kada se skladišnica sastoji iz dva dela (priznanice ivaranta), može doći do prenosa oba dela skladišnice (o čemu je bilo napred reči), do prenosa samo priznanice, do prenosa odvojeno samo varan ta i do prenosa priznanice na jedno, a varanta - na drugo lice.

Prenos samo priznanice, bez založnice (varanta) - daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba pod uslovom da isplati imaoca založnice ili položi skladištaru za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospelosti potraživanja.

lmalac priznanice, može zahtevati da mu se roba proda ako se postignutom cenom može namiriti iznos na koji ima pravo imalac založnice, s tim da mu se ostvareni novčani višak preda. Kada se radi o zamenljivim stvarima po rodu, imalac priznanice bez založnice, može zahtevati da mu skladištar preda jedan deo robe, pod uslovom da položi skladištaru za račun imaoca varanta odgovarajući iznos u novcu. Imalac priznanice, može i sam da proda robu nekom licu, ali u tom slučaju kupac treba da bude svestan da kupuje robu koja je opterećena založnim pravom, pošto uz priznanicu nije priključena založnica (varant).

Prenos založnice (varanta). - Prenos samo založnice (varanta) daje prijemniku pravo zaloge na robi. Kod ovakvog prenosa na založnici moraju da budu ubeleženi: naziv, odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedište, odnosno prebivalište, iznos njegovog potraživanja - računajući i kamatu koja mu pripada.

Prvi prijemnik založnice (varanta) je u obavezi da bez odlaganja prijavi skladištaru da je na njega izvršen prenos založnice (varanta), a skladište je u obavezi upisati taj prenos, u svoj registar, kao i na samoj založnici zabeležiti da je prenos izvršen. Bez obavljanja napred navedenih radnji, založnica se ne može dalje prenositi indosamentom.

Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog poverioca, obavezuje u korist založnog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenih u njoj.

13.Protest zbog neisplate i prodaja robe po skladišnici.

- Imalac založnice bez priznanice, kojem ne bude u roku isplaćeno potraživanje koje je obezbeđeno založnicom, dužan je pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca i podigne protest prema pravilima Zakona o menici. Pored toga, imalac založnice koji je podigao protest može po proteku roka od osam dana od dana dospelosti potraživanja da zahteva prodaju založene robe. Takvo pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje po založnici.

Od iznosa koji je postignut od javne prodaje založene robe izdvaja se posebna svota za podmirenje troškova prodaje, potraživanja skladištara iz ugovora o skladištenju robe i drugih njegovih potraživanja koji su nastali u vezi sa ostavljenom robom, a potom se isplaćuje obezbeđeno potraživanje imaoca založnice, a ostatak preostalog novca pripada imaocu priznanice.

14.Zahtev za isplatu od strane prenosioca založnice.

- Imalac založnice može zahtevati ili, isplatu od prenosioca (indosanta), tek kad nije mogao postići potpuno namirenje prodajom založene robe. Ovaj zahtev imaoca varanta prema indosantima (prenosiocima), zastareva u istom roku kao i zahtev imaoca menice prema regresnim dužnicima.

Imalac založnice (varanta), gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca-indosanata, ako ne bude zahtevao od javnog skladišta prodaju robe, u roku od jednog meseca od dana protesta. Ovakav varant (založnica), u iznetom slučaju, postaje "prejudiciran" i njegov imalac ne može više da zahteva isplatu od prenosilaca varanta (indosanata).

15.Posebne vrste založnice (varanta)

- U nekim državama Zapadne Evrope, posebno u Francuskoj, postoje i neke posebne vrste varanta, kao što su:industrijki, petrolejski i hotelijerski varant.

-Pod industrijskim varantom, podrazumeva se zalaganje industrijskih preduzeća i postrojenja prilikom dobijanja kredita od banke. Izdavanje ovakvog varanta vrši mesno nadležni trgovački sud, pri čemu ovaj sud vodi poseban emisioni registar, u koji upisuje svaki izdati varant, kao i obavljeni prenos varan ta.

-Pod petrolejskim varantom, koji je u potpunosti sličan industrijskom, podrazumeva se da je predmet zaloge petrolejsko postrojenje, odnosno postrojenja nafte i naftinih derivata, koja takođe, izdaje trgovački sud i vodi o tome poseban registar.

-Kao izdavalac hotelijerskog (ugostiteljskog) varanta, pojavljuje se vlasnik nekog hotela, odnosno ugostiteljskog objekta, a predmet zaloge čine pokretne stvari hotela, odnosno hotelski inventar.

Sve tri navedene vrste posebnih varanta, imaju slabe strane u tome što predmet zaloge i dalje ostaje u pritežanju zalogodavca (dužnika), pa potraživanja imaoca varanta nije u dovoljnoj meri obezbeđeno.

ZAKLUČAK

Hartije od vrednosti imaju izuzetno veliki značaj u svakoj tržišnoj privredi. Može se s punim pravom reći

da se privreda ne bi mogla razviti do sadašnjeg stepena da nije bilo raznovrsnih hartija od vrednosti, i da

je savremena tržišna ekonomija nezamisliva bez njih. Ima dosta konfuznih shvatanja o hartijama od

vrednosti, posebno o nekima od njih. Instrumenti finansijskih tržišta dosta često se poistovećuju sa

hartijama od vrednosti, što je dvostruko netačno. Kao prvo, neke hartije od vrednosti nemaju karakter

instrumenata finansijskih tržišta, tj. instrumenata kojima se transferiše štednja, već predstavljaju ili

instrument plaćanja ili uopšte nisu novčane, već robne hartije od vrednosti. Kao drugo, ima veliki broj

instrumenata finansijskih tržišta koji ne spadaju u korpus hartija od vrednosti. Svakako je sigurno da

skladišnica ima jako veliko ulogu u poslovanju hartijama od vrednosti jer jasno definiše prava o imaocu i

poveriocu robe, kao i o samim načinima skladištenja i zaduženjima i funkcijama samih skladištara.

LITERATURA

- Spirovic Jovanovic L.:Trgovinsko pravo:Medjunarodni naucni forum-Dunav reka saradnje ,

Beograd, 2004

- Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", br. 47/2006)

- internet-www.wikipedia.com

- Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, 6 izdanje, Prof. Dr Slavko Carić, Novi Sad, 2007. godine.