seminarski aplikativni

8/8/2019 Seminarski Aplikativni

1/14

UNIVERZITET U NOVOM SADUTEHNIKI FAKULTET ''MIHAJLO PUPIN''

ZRENJANIN

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:APLIKATIVNI SOFTVERI ZA KANCELARIJSKO POSLOVANJE

-Sistem mobilne telefonije-

Nastavnik: SProf. Dr Branislav Egi Bojan Erdeljan 4/05-03

Damir orevski 3/05-03

Zrenjanin, 2008.


2/14

SADRAJ:

1. POJAM I ISTORIJAT MOBILNE TELEFONIJE .......................................21.1. Pojam mobilne telefonije........................................................................2

1.2. Istorijat mobilne telefonije u svetu.......................................................2

1.3. Istorijat mobilne telefonije u Srbiji (tj. Jugoslaviji)............................3

2. NACIN FUNKCIONISANJA, SERVISI I UPOTREBAMOBILNE TELEFONIJE .................................................................................. 4

2.1. Funkcionisanje mobilne telefonije........................................................4

2.2. Servisi i upotreba mobilne telefonije...................................................5

3. KORISNA SIMBIOZA .....................................................................................73.1 Fiziko povezivanje...................................................................................7

3.2. Svetlosna veza..........................................................................................8

3.3. Plavi zub(Bluetooth)................................................................................9

3.4. Softver na strani raunara.....................................................................9

3.5. Funkcionalnost.......................................................................................10

3.6. Baratanje fajlovima...............................................................................103.7. Sistem kratkih poruka...........................................................................10

3.8. Internet veza..........................................................................................11

4. ZAKLJUAK ..................................................................................................12

5. LITERATURA ................................................................................................13

2


3/14

1. POJAM I ISTORIJAT MOBIL NE TELEFONIJE

1.1. Pojam mobilne telefonije

Mobilna telefonija je jedan od najpopularnijih vidova komuniciranja u savremenomsvetu. Ona omoguava izvanredan telefonski servis za mobilnog uesnika, prenos podataka(razgovor, slanje faksova, kratkih poruka (SMS), elektronske pote,...), napredno tarifiranje,zahvaljujui kome su korisnik i davalac usluga precizno izveteni o pojedinanim i zbirnimraunima, privatnost i bezbednost komuniciranja i jo mnogo toga. Na poetku je sveizgledalo mnogo skromnije, da bi mukotrpnim radom generacije inenjera i naunika dole doonoga to danas imamo.

Evolucija mobilnih telefona od 1980. do 2000.

1.2. Istorijat mobilne telefonije u svetu

U pionirskoj fazi mobilne telefonije (1921 1945), dominirale su vojna i policijskaprimena. Najvea tekoa bila je izgradnja radiopredajnika koji moe da funkcionie podogranienjima karakteristinim za automobil u pokretu. U to vreme je mobilni telefon bio

znatno veih dimenzija i troio je mnogo energije, pa se jedino mogao smestiti u automobil,dok je depni mobilni telefon (danas se, praktino, samo takvi i koriste) bio nezamisliv.

Glavni tehnoloki proboj u ovoj oblasti je uvoenje frekvencijske modulacije (FM)1935. godine. Prvi funkcionalni mobilni sistem instaliran je za potrebe policije 1928. uDetroitu. Mada je bio jednosmeran, tj. prenos govora je bio mogu samo od centrale katelefonu (Calling all cars, poznata je fraza iz policijskih filmova iz tog perioda), znatno je

podigao efikasnost lokalne policije i ubrzo je poeo da se koristi i u ostalim velikimgradovima po Americi.Edvin Armstrongje 1935. pronaao FM i izazvao pravu revoluciju uradio-industriji, naroito u radio-difuznim sistemima. Posle toga, FM je ubrzo uveden i umobilne komunikacije. Mobilni radiosistemi na bazi FM-a su do 1940. potpuno potisnuli

prethodnu generaciju s amplitudskom modulacijom (AM). Drugi svetski rat imao je presudanuticaj na razvoj industrijskih potencijala za masovnu proizvodnju FM radioureaja. Veliina,

3
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1928http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD_%D0%90%D1%80%D0%BC%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B3&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1935http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1928http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD_%D0%90%D1%80%D0%BC%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B3&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1935http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82


4/14

cena i pouzdanost ureaja osetno su popravljeni i od 1946. otvorili su vrata komercijalnoj fazimobilne telefonije.

Meu osnovnim karakteristikama svakog telekomunikacionog kanala koji koristiradioprenos su centralna frekvencija i irina kanala (irina frekvencijskog opsega). Kada

na skali svog radioprijemnika birate eljenu stanicu, vi zapravo birate odreenu centralnufrekvenciju. irina kanala je, uproeno govorei, razmak izmeu frekvencija na kojima radepojedine stanice.

1.3. Istorijat mobilne telefonije u Srbiji (tj. Jugoslaviji)

Srbija je 1995. godine poetkom rada kompanije Mobtel postala jedna odmnogobrojnih u svetu sa mobilnom telefonijom. U meuvremenu smo nauili da je mobilnitelefon mali aparat, teak oko stotinakgrama, koji radi nabaterije, moe da se ponese svudasa sobom i po elji pozove bilo koji telefonski broj na Zemlji. Ima svoj jedinstveni broj, pa

nas moe pozvati svako ko zna taj broj, bez obzira na to da li zove sa obinog ilimobilnog telefona.

Godine osnivanja operatora mobilne telefonije u Jugoslaviji: 1995. - NMT 900 MHz Mobtel Srbija 1996. - GSM 900 MHz - Mobtel 1996. - GSM 900 MHz - ProMonte 1998. - GSM 900 MHz Telekom Srbija 2000. - GSM 900 MHz MoNet

Lesoto, Bahrein, Sejeli, Brunei, Fidi i Kamboda, samo su neke od egzotinihdrava koje su uvele GSM (engl. Global System for Mobile Telecomunications) pre SavezneRepublike Jugoslavije.

1995. prvo je u rad putena analogna telefonska mreaNMT(Nordisk MobilTelefoni)900 sa pozivnim brojem 061. Mrea je pokrila 60% stanovnitva na otprilike 12% teritorijeRepublike Srbije, a njen (odmah popunjeni) kapacitet bio je samo 9.500 pretplatnika.

Digitalna telefonska mrea GSM 900 startovala je sa radom 15. oktobra 1996., uzpozivni broj 063(potom 062 i 069). Poetni kapacitet bio je 17.000 pretplatnika, i on jepopunjen krajem 1997, a sledee godine proiren na 50% teritorije Srbije i za kapacitet od

60.000 pretplatnika. Planovi kompanije, koji su u skladu sa potpisanim ugovorom saEriksonom, su da do kraja 2000. godine mobilnom telefonijom pokrije teritoriju celeRepublike Srbije. Kompanija je preuzeta od strane TELENOR-a 2006.godine.

U avgustu 1998. godine Srbija je dobila i drugu GSM 900 mreu, mreu operateraTelekom Srbije sa pozivnim brojem 064 (potom i 065 i 066). Novija oprema i prilino velika

pokrivenost u startu, te pre-paid i post-paid ugovorni aranman, mreu Mobilne TelefonijeSrbije uinila je konkurentnom na tritu.

Sredinom 2007. godine na trite Srbije doao je, dugo najavljivani, trei operatermobilne telefonije VIP(lan Mobilkom Austrija grupe) sa pozivnim brojevima 060 i 061.

4
http://sr.wikipedia.org/sr-el/1995.http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D1%82%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B5%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D1%98%D1%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D0%B8%D1%9F%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%9F%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%A1%D0%9Chttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A0%D0%88http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A0%D0%88http://sr.wikipedia.org/sr-el/1995http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%9C%D0%A2http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=15.%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80_1996.&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1997http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/2000http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1998.http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%A2%D0%A1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%A2%D0%A1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1995.http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D1%82%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B5%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D1%98%D1%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D0%B8%D1%9F%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%9F%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%A1%D0%9Chttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A0%D0%88http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A0%D0%88http://sr.wikipedia.org/sr-el/1995http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%9C%D0%A2http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=15.%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80_1996.&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1997http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/2000http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1998.http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%A2%D0%A1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%A2%D0%A1


5/14

2. NACIN FUNKCIONISANJA, SERVISI I UPOTREBA MOBILNETELEFONIJE

2.1. Funkcionisanje mobilne telefonije

Za razvoj savremene mobilne telefonije bitna su dva termina: celularna strukturamobilne telefonske mree i uvoenje digitalnog prenosa.

Celularna, tj. elijska struktura mobilnih mrea, podrazumeva deljenje teritorije kojumrea pokriva na izvestan broj manjih delova, tzv. elija (eng. cell). Termin elija nastao jeasocijacijom na pelinje sae ije estougaone elije imaju oblik kakav bi u idealnomteorijskom sluaju trebalo da imaju i elije mobilne mree koje u potpunosti pokrivaju nekuteritoriju. U svakoj eliji postoji radio ureaj koji komunicira sa mobilnim telefonima kojise u zadatom trenutku nalaze na teritoriji te elije. Taj ureaj se obino naziva bayna stanica

(Base Transmitter Station) i ima nekoliko radio primopredajnika koji istovremenopodravaju komunikaciju sa desetak do tridesetak mobilnih telefona.

GSM repetitor

Sve bazne stanice povezane su inom ili radio vezom sa telefonskim centralamamobilne mree, a one sa telefonskim centralama klasine javne telefonske mree, a preko njihi sa celim svetom. elijska struktura omoguava da se isti frekvencijski kanal istovremenokoristi u vie elija, pod uslovom da su one meusobno dovoljno udaljene (da ne bi dva bliskakorisnika na istom frekvencijskom kanalu ometali jedan drugog). U susednim elijamaobavezno se koriste razliiti frekvencijski kanali. Na taj nain je omogueno viestrukoiskoriavanje frekvencijskih kanala, to je od presudnog znaaja da broj korisnika koje mreamoe da opslui bude dovoljno veliki da bi mrea bila komercijalno isplativa. Celularnost

mobilne mree olakava modifikacije mree i poveanje kapaciteta mree u sluaju potrebe(poveanje broja korisnika). elijska struktura namee i nove tehnike probleme, npr.

5
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%9B%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%9B%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1


6/14

prelazak mobilnog telefona iz elije u eliju tokom razgovora mora biti propraenkomandnom procedurom u mrei, koja taj prelazak mora da uini neosetnim za korisnika(tzv. Handover). Prvi celularni sistem uao je u komercijalnu upotrebu 1983. godine uikagu.

Digitalni prenos znai da se govor prvo pretvara u niz brojeva, zatim se ti brojeviradiosignalima prenose izmeu centrale i korisnika, da bi se na kraju ponovo iz brojevaregenerisao govor. Digitalne mree imaju niz prednosti u odnosu na analogne: otpornost naum (koji ujete svakodnevno i vi na svom radioprijemniku, ako izaberete stanicu koja jedaleko), otpornost na presluavanja, mogunost korekcije greke i mogunost regeneracijesignala (to je od izuzetnog znaaja za savlaivanje velikih razdaljina). Osim toga, jedino sena digitalne sisteme mogu primeniti moderne, efikasne i izuzetno bezbedne metode ifriranja,to je od neprocenjive vanosti za privatnost komunikacija.

Neophodno je napomenuti i to da ne rade sve mree mobilne telefonije na istojfrekvenciji. Evropske mree koriste frekvenciju od 900 MHz i/ili 1800 MHz. Frekvenciju od

900 MHz podravaju svi modeli mobilnih telefona, dok obe frekvencije 900MHz i 1800 MHzpodravaju dualband mobilni telefoni to je naznaeno u njihovoj tehnikoj specifikaciji.Zemlje Amerike koriste frekvencije od 900 MHz ili 1900 MHz i u tom sluaju je neophodnoimati tipleband telefon koji podrava 900MHz/1800 MHz/1900 MHz. Frekvencija 1900MHz najee se koristi u zemljama Severne, Centralne i June Amerike. U novije vreme su

prisutni i quadband telefoni koji pored ove tri podravaju rad i na frekvenciji od 850 MHz.

2.2. Servisi i upotreba mobilne telefonije

U nastavku je dato nabrajanje, sa objasnjenjima pojedinih (najvise upotrebljavanih)servisa (usluga) mobilne telefonije. Moemo rei da su to usluge koje svako od nasupotrebljava. Akcenat e biti stavljen na odredjene napredne usluge koje je mogue vriti

posredstvom mobilnog telefona, kao zamene za raunar. Polako svako od nas postaje svedokda je poslove koje je nekad bilo mogue obaviti na raunaru, danas uspeno moemo obavitimobilnim telefonom, u bilo koje vreme i na bilo kom mestu.

Razgovor (Voice Call) usluga koja je svima dobro poznata, pa smatramo danije potrebno dodatno je objasniti.

Video razgovor (Video Call) novija usluga mobine telefonije. Pored zvuka,

omoguava i prenos slike u realnom vremenu. Neophodno je da oba korisnika posedujumobilne telefone novije generacije koji to podravaju.

SMS je skraenica za Short Message Service, kako se naziva kratka tekstualnaporuka u mobilnoj telefoniji. Jedan paket sainjava 160 znakova, a SMS poruka moe bitisastavljena od vie paketa koje se alju istovremeno.

MMS (Multimedia Messaging Service) je usluga koja otvara potpuno novekomunikacione mogunosti. Koristei mobilni telefon, sada moete slati i primati porukekoje, pored teksta, mogu da sadre i fotografije u boji, polifone melodije, zvune zapise, kao ikombinaciju svega navedenog. Jednostavno uslikajte, usnimite, dopiite i sve to zajedno

poaljite sa svog mobilnog telefona u jednoj MMS poruci!

6
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%B0%D0%BB-%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B4&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%B0%D0%BB-%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B4&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD


7/14

Ovakvu poruku moete poslati na drugi MMS telefon ili na eljenu e-mailadresu.

GPRS (General Packet Radio Service) je tehnologija prenosa podataka krozGSM mreu koja predstavlja poslednji korak prema treoj generaciji mobilnih komunikacija.

Servis GPRS, koji je u komercijalnoj upotrebi od 2003. godine, Dodatnaprednost se ogleda u nainu naplate servisa, koji nije baziran na vremenu trajanjakonekcije, ve je zamenjen konceptom naplate koliine prenetih podataka.

U zavisnosti od svojih potreba ili specifinosti aplikacije koju elite dakoristite, GPRS mrei moete pristupiti na jedan od sledeih naina:

Putem Vaeg mobilnog telefona Kombinacijom laptopa i mobilnog telefona opremljenog

IC portom, Kombinacijom laptopa i mobilnog telefona opremljenog

Bluetoothom ili data kablom Pomou laptopa u koji se umee PCMCI kartica Korienjem Pocket PC ili PDA ureaja u kombinaciji sa

compact flash karticom Dodavanjem eksternog GPRS modema na Va Desktop

raunar

7


8/14

3. KORISNA SIMBIOZA

Moda vam je dovoljno to to moete daprebacite slike sa telefona na kompjuter ili muziku sa

kompjutera na telefon, ali to je samo deli onoga tomoete da uradite...

ini se da veina ljudi jo uvek nije dovoljnoupoznata sa prednostima zajednikog ivota mobilnihtelefona i raunara, to jest koristi povezivanja ova dvaureaja.

Lista funkcija i opcija je pozamana i mi emo u okviru ovog teksta moi dapomenemo tek poneke. Ipak, i to e biti dovoljno da saznate irinu mogunosti koje na ovajnain dobijate i da se zapitate kako ste do sada mogli bez svih tih korisnih opcija.

3.1 Fiziko povezivanje

Povezivanje mobilnog telefona i raunara u najveem broju sluajeva obavlja se na

jedan od sledeih naina: putem tzv. data kabla, infracrvenog porta,Bluetootha, a u poslednjevreme, na telefonima koji podravaju takvu opciju, i putem beine (Wi-Fi) mree.

Povezivanje putem kabla najstariji je vid konektovanja dva ureaja. U vremenu kojesada izgleda kao davno prolo, povezivanje se vrilo putem posebno napravljenih kablova zaspecijalne konektore na telefonima koji su se, na drugom kraju, kaili na serijski ili paralelni

port na raunaru. Ovakav vid povezivanja je, naravno, zahtevao (i zahteva i dalje) instalacijuzasebnih drajvera, a korisniku je u najveem broju sluajeva omoguavao kontroluogranienog broja funkcija, kao to je ubacivanje novih logoa, melodija ili ponekog

programa. I pored zastarele tehnologije, ako se to tako moe nazvati, ovaj vid estoobezbeuje dosta dobru brzinu prenosa podataka.

Nove tehnologije dovele su do toga da se savremeniji mobilni telefoni na raunarkae putem USB porta, to je donelo jo vee brzine transfera, a pravo olakanje svima stiglo

je u trenutku kad su proizvoai odluili da koriste jedan od poznatih i priznatih standarda za

8


9/14

USB konekciju na samom telefonu. Ovaj vid povezivanja je na aktuelnim modelima mobilnihtelefona najvie zastupljen i omoguava brzo prebacivanje fajlova bilo kojeg tipa.

Njegov nedostatak jeste upravo to to telefon morate povezati kablom, ali je

pozitivna strana to dobar deo modela na tritu na ovaj nain istovremeno i puni bateriju, bakao da ste ih prikljuili na elektrinu mreu. To esto moe da bude pravi spas, u sluaju da

ste, recimo, zaboravili da na posao ponesete punja.

Uz USB konekciju za koju nisu potrebni drajveri stigla je i mogunost korisnika damemorijskom prostoru mobilnog telefona pristupe bez potrebe za ikakvim dodatniminstalacijama te se prenosni ureaj javlja kao standardni flash disk. U najveem brojusluajeva ovaj nain pristupa je sasvim dovoljan.

Meutim, neki modeli telefona ne dozvoljavaju da se na ovaj nain pristupanjihovim specijalnim lokacijama za, recimo, smetaj dodatnih sliica ili melodija, ve samooptem delu memorije u kojem se pohranjuju razni podaci, a odakle se ve pomenute sliice imelodije ne mogu povui. Ovo je ipak prava retkost i ne bi trebalo da predstavlja barijeruda telefon povezujete na ovaj nain. U svakom sluaju, uz odgovarajui softver (onaj kojidobijete uz telefon ili neki od nezavisnih autora), i takvi budaci memorije telefona postajudostupni.

3.2. Svetlosna veza

Drugi vid konekcije jeste infracrveni port. Na mobilnim telefonima se pojavio neto nakon povezivanja kablom i omoguio je tadaneverovatne i lagodne mogunosti beinog

povezivanja. Ipak, ova tehnologija nije bez mana.Pre svega, telefon i prijemnik (kompjuter) moraju sefiziki videti kako bi se konekcija ostvarila, a

brzina prenosa je prilino skromna pa prebacivanje podataka traje nekoliko puta sporije nego krozUSB. Druga mana povezivanja infracrvenomvezom jeste to to na strani raunara, a naroito onih obinih stonih, infracrveni port

predstavlja retkost i zahteva (malu) dodatnu investiciju. Zato je konekcija kablom o(p)stalakao najlaka i tako se zapravo i odrala.

9


10/14

3.3. Plavi zub (Bluetooth)

Trenutno najpopularniji vid konektovanja (prvenstveno zbog najveerasprostranjenosti na ureajima) jeste Bluetooth tehnologija. Ovaj vid konekcije ne samo toomoguava prebacivanje beinim putem ve se raunar i telefon ne moraju gledati jer sekoristi radio-veza, pa ak ne moraju biti ni u istoj sobi. irenjem ove tehnologije i razvojem

pripadajuih standarda i protokola, veza plavog zuba omoguava ne samo prebacivanjefajlova ve i povezivanje na Internet, sinhronizaciju podataka i jo mnogo toga drugog.

3.4. Softver na strani raunara

U najveem broju sluajeva, za osnovne funkcije bie vam dovoljan menader

fajlova koji je stigao uz va mobilni telefon kao to je, na primer u sluaju Nokia telefona, PCSuit (www.nokia.com/pcsuite). Ipak, mogu vam se vie dopasti program iji autori nemaju

veze sa proizvoaima telefona i u tom sluaju preporuujemo Oxygen(www.oxygensoftware.com) za manipulaciju Nokia i/ili Symbian telefonima, Mobtime

(www.mobtime.com) za praktino sve tipove i marke telefona na tritu (Nokia, SonyEricsson, LG, Samsung, Siemens...), kao i Wammu,jedan od jednostavnijih ali funkcionalnihmenadera (www.cihar.com/gammu/wammu).

Sastavni deo svih programa je sinhronizacija izuzetno vana stavka, posebno zaposlovne ljude. Ona omoguava da sa raunara na telefon, i obrnuto, prebacite sve kontakte,e-mailadrese, poruke, sastanke i obaveze drugog tipa i slino. Ne samo to ete na ovaj nainnapraviti svojevrsan bekap u sluaju da vam se neto desi sa raunarom ili telefonom, ve eteuvek pri ruci imati i sve podatke koji su vam potrebni. Uz prisustvo novih tehnologija mobilnitelefoni sada mogu i sami da preuzimaju e-mailove sa globalne svetske mree pa je pohvalnoto to sinhronizacija radi i u obrnutom smeru i kao takva omoguava korisniku da sa telefona

svoje nove e-mailporuke prebaci na raunar.

10
http://www.nokia.com/pcsuitehttp://www.oxygensoftware.com/http://www.mobtime.com/http://www.nokia.com/pcsuitehttp://www.oxygensoftware.com/http://www.mobtime.com/


11/14

3.5. Funkcionalnost

Kada ste uspeli da poveete mobilni telefon i raunar, sada je pravo vreme daotkrijete kakve pogodnosti na taj nain moete ostvariti. Najoiglednije je to to ovatehnologija pomae da s raunara na mobilni telefon prebacujete raznorazne fajlove i obrnuto.To je ono to svi znaju i bez ega se ne moe, naroito ako imate telefon sa kamericom koji,uz to, moe da puta MP3 audio-zapis. Zavisno od programa, manipulacija fajlovimaostvaruje se ili prebacivanjem poput bilo kojeg drugog diska na raunaru ili kroz sekciju Filetransfer programa za manipulaciju.

Uzgred, za lake baratanje fajlovima na samom mobilnom ureaju preporuujemo

korienje programa kao to su Extended File Manager(www.psiloc.com), FEexplorer iliMobiExplorer (www.bermin.net). Iznenadiete se kada vidite koliko svaki od ovih programa

podsea na menadere fajlova na PC-u pa ete tako sve fajlove moi da kopirate, briete,preimenujete, otvarate u editoru itd. Mogunosti su znatno brojnije. Tako, na primer, poredsliica i melodija u svoj mobilni moete ubaciti i najnovije numere u MP3 formatu, pa ak ivideo-fajlove. Za putanje nekih formata, ako ih va telefon ne poseduje, preporuujemoCrystalPlayer (www.crystalplayer.com), UltraMP3 (www.lonelycatgames.com) ili PVplayer(www.packetvideo.com).

3.6. Baratanje fajlovima

Mogunost prebacivanja MP3 numera, igara ili melodija viestruko je korisna i zbogvisokih cena GPRS usluga u naoj zemlji. Kao to znate, dobar deo melodija i igara moe senabaviti upravo na WAP stranicama ili slanjem posebnih SMS poruka sa kodovima. CenaGPRS-a je oko 0,05 dinara po kilobajtu, to znai da, na primer, za igru od 500 KB treba daizdvojite 25 dinara samo za prenos podataka. Kao to vidite, to nije nimalo jeftino pa je

potrebno pronai alternativu. Ono to se javlja kao jedno od reenja jeste da sve igrepreuzmete putem raunara i kasnije ih samo prebacite na mobilni telefon. Ovaj proces jeznatno bri i lagodniji, a pri tom i mnogostruko isplativiji jer plaate sada ve umerenu cenuobinog Internet pristupa. Na ovaj nain moete preuzeti i melodije, sliice i ostale

zanimacije, a jedini nedostatak je u tome to vam ovaj vid downloada nije dostupan dok steu prevozu ili etate gradom.

3.7. Sistem kratkih poruka

Druga vana funkcija povezivanja raunara i mobilnog telefona koju e sigurno znatida cene svi oni koji esto kuckaju poruke jeste mogunost pisanja SMS-ova putem tastaturevaeg raunara. Za ovo je idealan program SMSTray (www.wildpalm.co.uk) koji omoguavada mobilni povezanBluetoothom dostavlja informacije raunaru kada vam stigne SMS, a ovajs druge strane tu informaciju prenosi vama. Vi zatim, klikom na jedno dugme, ulazite u meni

za kucanje poruke i kao u najobinijem tekst editoru ubacujete eljeni sadraj. Sve se toprosleuje na mobilni koji poruku alje dalje, i to bez ikakve intervencije na samom telefonu.

11
http://www.psiloc.com/http://www.bermin.net/http://www.crystalplayer.com/http://www.lonelycatgames.com/http://www.packetvideo.com/http://www.wildpalm.co.uk/http://www.psiloc.com/http://www.bermin.net/http://www.crystalplayer.com/http://www.lonelycatgames.com/http://www.packetvideo.com/http://www.wildpalm.co.uk/


12/14

Kao to primeujete, to je znatno lake nego da za kucanje koristite samo 10 tastera na vaemmobilnom telefonu.

3.8. Internet veza

Kada govorimo o povezivanju na Internet, raunar i mobilni su tu u dvojakoj sprezi.S jedne strane, koristei GSM mreu odnosno GPRS ili EDGE, mobilni telefoni mogu bitimodem za raunar, to naroito ima smisla kod prenosnih raunara. Brzine naprednihtehnologija (EDGE, 3G) prilino su konkurentne cenama trenutnih ADSL paketa, ali je cenaipak neto via. S druge strane, mobilni moe pokupiti Internet konekciju s raunara i na tajnain pristupati globalnoj svetskoj mrei, to takoe ima smisla u nekim sluajevima. Usvakom sluaju, mobilni telefon kao modem ili kao krajnji klijent u poslednje vreme sposoban

je da obradi sve nove Internet tehnologije i donese korisniku sve to mu je potrebno u datomtrenutku. Pored vanih informacija, na ovaj nain se mogu pratiti i televizijski programi,

moete primati i odgovarati na e-mailove itd. U sluaju da telefon slui kao modem, on seinstalira kao i bilo koji drugi koristei specijalne drajvere, a kasniji rad je isti kao i sapravim modemom. U sluaju da ipak preko mobilnog idete na Internet (nevezano zaraunar), ne zaboravite nekoliko osnovnih programa OperaMini ili OperaSymbian(www.opera.com), zatim ICQ (www.icq.com), YFTP (www.yellow.de), AgileMessenger(www.agilemobile.com) i MailX(www.bitween.com).

Izuzetno korisna opcija za one koji vole da gledaju, recimo, film iz fotelje jestemogunost daljinskog upravljanja raunarom, i to ne samo tako to ete pritiskati dugmie natastaturi telefona, ve ete biti u prilici i da kontroliete mi na desktopu koji je za ovu priliku

prenet na ekran vaeg mobilnog telefona. Kontrola se naravno moe obavljati putemBluetooth ili infracrvenog porta, ali je posebna mogunost to to raunarom moete upravljatii sa neke udaljene lokacije koristei GPRS sistem. Za ovo vam mogu koristiti Bluetooth

Remote Control(www.bluetoothshareware.com/bluetooth_remote_control.asp ) ili na primerWirelessControl(www.stefanorussello.tk).

Navodi u ovom tekstu odnose se na mobilne telefone uopte. Nije ciljana nijednaposebna grupa telefona, ve smo se trudili da obuhvatimo sve. Upravo iz tog razloga uputstvasu globalna i u najveem broju sluajeva mogu se primeniti i na telefon koji vi posedujete, ali

postoji mogunost da povezivanje s vaim modelom telefona nee biti mogue ili da je

potrebno jo neko dodatno podeavanje pored onog opisanog.Mogunosti povezivanja mobilnog telefona i raunara zaista su velike. Na ovom

ogranienom prostoru nismo bili u prilici da vam prenesemo ni deli svega onoga tokombinacija mobilnog telefona i kompjutera moe da postigne. U to nas iz meseca u mesecuveravaju novi programi koji se pojavljuju za pametne telefone, a koji donose i potpunonove mogunosti koje nam nikada ne bi ni pale na pamet. Oigledno je trite programa i

podrke za mobilne telefone sve jae i jae, to znai da nas u budunosti oekuje jo punoreenja koja e doprineti kontroli raunara putem mobilnog, njihovoj meusobnoj interakciji ilagodnijem ivotu za vlasnike.

12
http://www.opera.com/http://www.icq.com/http://www.yellow.de/http://www.agilemobile.com/http://www.bitween.com/http://www.bluetoothshareware.com/bluetooth_remote_control.asphttp://www.stefanorussello.tk/http://www.opera.com/http://www.icq.com/http://www.yellow.de/http://www.agilemobile.com/http://www.bitween.com/http://www.bluetoothshareware.com/bluetooth_remote_control.asphttp://www.stefanorussello.tk/


13/14

4. Z AKLJUAK

Iz prethodno objanjenog smo videli da su mogunosti upotrebe mobilnih telefona(kao i njihovo povezivanje sa raunarom) mnogo brojne (prethodno je naveden samo mali

deo). Ipak ova tema predstavlja gotovo neiscrpan izvor informacija zbog neprekidnog razvojatehnike i tehologije.

U poslednjih par godina svedoci smo ekspanzije mobilne telefonije i oblasti njihove primene. Neki od nas vec su korisnici SMART PHONEova, a neki e to tek postati.Posredstvom ovih ureaja u mogunosti smo da mnoge poslove koje smo ranije mogli obavitisamo preko raunara sada obavimo i preko mobilnog telefona, na bilo kom mestu u bilo kojevreme.

Svedoci smo kontinualnog i veoma brzog razvoja mobilne telefonije, kao i sametehnike i tehnologije, kao i njihove upotrebe u poslovanju. Neophodno je to bolje iskoristitidate mogunosti istih kako bi to bolje unapredili poslovanje.

13


14/14

5. LITERATURA

1. www.telenor.rs

2. www.wikipedia.com3. www.sk.co.yu4. www.mobilnisvet.com

14
http://www.telenor.rs/http://www.wikipedia.com/http://www.sk.co.yu/http://www.mobilnisvet.com/http://www.telenor.rs/http://www.wikipedia.com/http://www.sk.co.yu/http://www.mobilnisvet.com/

seminarski aplikativni

Documents