seminarski barokni rim

8/11/2019 Seminarski Barokni Rim

1/9


2/9

-1 -

Sadraj:

1. Opte karakteristike baroka............................................................2

2. Karavao........................................................................................2

3. Anibale Karai................................................................................3

3. Najznaajnija dela u baroku...........................................................4

4. Arhitektura u baroku, Bernini kao najznaajniji predstavnik...........5

5. Suparnitvo Berninija i Borominija..................................................6

6. Najznaajnija Borominijeva dela.....................................................7

7. Literatura.........................................................................................8


3/9

-2 -

Barokje bio naziv koji su istoriari umetnosti upotrebljavali skoro itav jedan vek daoznae stil koji je preovlaivao u periodu izmeu 1600. I 1750. godine. Njegovo prvobitnoznaenje- nepravilno, izvrnuto, groteskno- danas je sasvim potisnuto. Opte je prihvaenoda je taj novi stil roen u Rimu u poslednjim godinama XVI veka. Ono to ostajeneraieno, jeste da li je barok zavrna faza renesanse ili jedna era koja se izdvaja i od

renesanse i od modernog doba.Neki su tvrdili da barokni stil izraava duh protivreformacije; ali protivreformacija,

dinamian pokret za samoobnovu unutar katolike crkve, ve je bila obavila svoj posao oko1600. godine- protestantizam je bio u defanzivi i nekoliko vanih oblasti bilo je ponovopridobijeno za staru veru. Crkveni poglavari koji su podravali razvitak barokne umetnostivie su bili poznati po svetovnom sjaju no po pobonosti. Pored toga, novi stil je prodro naprotestantski sever veoma brzo. Isto tako, problematino je tvrenje da je barok stilapsolutizma i da odraava centralizovanu dravu kojom vlada pojedinac sa neogranienomvlau. Barokna umetnost cvetala je u graanskoj Holandiji ne manje nego u apsolutistikimmonarhijama.

Oko 1600. godine Rim je postao izvorite baroka, kao to je to bio i za renesansu jedan

vek ranije. Papstvo je postalo pokrovitelj umetnosti u irokim razmerama, da bi Rim nainionajlepim gradom hrianskog sveta. Ta bitka je poela jo 1585.godine i privukla jeastoljubive mlae majstore, osobito iz severne Italije. Ti daroviti ljudi stvorili su novi stil.Prvo mesto zauzimao je slikar stvaralakog duha, nazvan Karavaopo svom rodnom mestublizu Milana (1573-1610), koji je u godinama 1597-98. naslikao nekoliko monumentalnihplatna za crkvu S. Luigi dei Francesi, meu njima iPozivanje sv.Mateje. (Janson, 1996,p.405)

Caravaggio.Pozivanje sv. Mateje.

Stil ove izvanredne slike daleko je i od manirizma i od visoke renesanse; njegov jedinimogui prethodnik je >>severnoitalijanski realizam


4/9

-3 -

Njegove slike su>> svetovno hrianske


5/9

-4 -

Guido Reni. Aurora

I pored svoje ritmike ljupkosti, ova kompozicija nalik na reljef ne bi predstavljala mnogo viedo bledi odraz visokorenesansne umetnosti da nije arke i dramatine svetlosti koja mu dajeemocionalnu prodornu snagu koju likovi sami nikad ne bi postigli.

Prava suprotnost njemu je Aurora na tavanici od Guerina. Arhitektonska perspektiva,kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Korea i jakom svetlou i bojom Ticijana, pretvaraitavu povrinu u jedan bezgranini prostor. Ovom slikom Guerino je pokrenuo neto to jeuskoro postalo prava bujica slinih vizija na tavanicama crkava i palata. Najsnanija od njihje freska iji je tvorac Pjetro da Kortona u velikoj dvorani palate Barberini u Rimu-glorifikacija vlade Urbana VIII.

Pietro da Cortona.Glorifikacija vlade Urbana XVIII

Ovde se ve vidi neogranieni nebeski prostor.Grupe figura na oblacima ili one kojeslobodno lebde, proleu iznad i ispod ovih okvira stvarajui dvostruku iluziju: ini se da seneke figure probijaju duboko unutar dvorane, opasno se pribliavajui naim glavama, dokse druge povlae u beskonane daljine ispunjene svetlou. U ovom delu barokni stil dostievrhunac svog dinamizma.

Venecijanski element u stilu Anibalea Karaija najupadljiviji je na njegovim pejzaima, kaoto je monumentalni Predeo sa bekstvom u Egipat.

Stari zamak, putevi i polja, stado ovaca, splavar sa amcem, sve to pokazuje da je ovekve odavno tu nastanjen. Otuda likovi, mada sitni, ne izgledaju izgubljeni ili smanjeni do


6/9

-5 -

beznaajnosti, jer je njihovo prisustvo uklopljeno u lepo sreeni, domai karakter okvira. Tajvrsto konstruisani idealni predeodoarava viziju prirode koja je pitoma, ali stroga, uzviena,ali ne strana. Njegove potomke emo stalno sretati u naredna dva veka. (Janson, 1996,p.408)

U arhitekturise poetak baroknog stila ne moe odrediti tako tano kao u slikarstvu. U

obimnom programu crkvene izgradnje koji je zapoeo u Rimu krajem XVII veka, najdarovitijimladi arhitekta bio je Karlo Maderna (1556-1629). Godine 1603. stavili su mu u zadatak dadovri, najzad, crkvu sv.Petra. Papa je bio odluio da doda jedan brod Mikelanelovomzdanju, koji je trebalo da je pretvori u baziliku. Izmena plana, verovatno podstaknutaprimerom crkve Il Ges, omoguila je da se crkva Sv.Petra povee s Vatikanskom palatom.Madernin projekt fasade dri se sheme koju je postavio Mikelanelo za spoljanjost crkve-kolosalni red koji nosi jo jedan nizak sprat, ali s dramatinim naglaskom na portalima. To jeneto to se jedino moe opisati kao utisak koji rasteod uglova prema sreditu: prostorizmeu nosaa suava se, pilastri se pretvaraju u stubove, a zid fasade pravi jedan po jedanispust. Taj ubrzani ritam bio je nagoveten jednu generaciju ranije, na fasadi crkve Il Gesakoma dela Porte. Maderna ga je uinio vladajuim principom svojih projekata za fasade, ito ne samo za crkvu Sv.Petra, ve i za manje crkve. Radei tako, on je zamenio tradicionalni

pojam crkvenog proelja kao jedne povezane zidne povrine- dubinskom fasadomdinamino povezanoms otvorenim prostorima ispred nje. Zbog ogromnih dimenzija crkveSv.Petra, ukraavanje njene unutranjosti postalo je veoma teak zadatak. Veoma velikazasluga pripada anlorencu Berniniju (1598-1680), naveem vajaru-arhitekti tog veka.Crkvom Sv.Petra bavio se s prekidima tokom itavog svog dugog i plodnog ivota. Poeo jeprojektovanjem ogromnog bronzanog ciborijuma za glavni oltar ispod kupole.

Taj ciborijum sjajan je spoj arhitekture i vajarstva. etiri ukraena tordirana stuba podupirujednu platformu; na njenim uglovima nalaze se kipovi anela i snano izvijene spirale kojevisoko uzdiu simbol pobede hrianstva nad paganskim svetom, krst iznad zlatne zemljinekugle. itava konstrukcija je tako oivljenaizraajnom snagom da na nas deluje kao najistijibarokni stil.( Janson, 1996, p.409)

Nekoliko spomenika rimske arhitekture II i III veka p.n.e kao da nagovetavaju stil XVIIveka. Slino srodstvo se moe otkriti izmeuhelenistikog i baroknog vajarstva. Akouporedimo Berninijevog Davida, koji izgleda ovako-

Gianlorenzo Bernini.David

sa Mikelanelovim i upitamo se koji je bliskijiLaokonovoj grupi(Vatikanski muzej, Rim),moraemo dati prednost Berniniju. Njegovom liku i helenistikim delima zajedniki je onajsklad tela i duha, pokreta i emocije, koje je Mikelanelo tako upadljivo izbegavao.To neznai da je Bernini klasiniji od Mikelanela; to vie ukazuje na to da su i barok i visokarenesansa priznavali autoritet antike umetnosti, ali je svaki od tih perioda nalazionadahnue u nekom drugom vidu antike. Berninijev David nam jasno pokazuje po emu seskulptura baroka razlikuje od skulpture prethodna dva veka: po novoj aktivnoj povezanosti sprostorom u kome se nalazi.

Barokna umetnost ne priznaje otru razliku izmeu vajarstva i slikarstva. Oboje sada

stupaju u simbiozu koja je do tada bila nepoznata, tj. udruuju se sa arhitekturom da bistvorili jednu sloenu iluziju, kao to je iluzija koju prua pozornica. Bernini, koji se veoma


7/9

-6 -

interesovao za pozorite, bio je najbolji kad je mogao na taj nain da spoji arhitekturu,vajarstvo i slikarstvo. Njegovo remek-delo je kapela Cornaro, u kojoj se nalazi uvena grupanazvana Zanos sv.Terezeu crkvi Sta Maria della Vittoria.

Gianlorenzo Bernini. Zanos sv.Tereze

Tereza od Avile, jedna od velikih svetica protivreformacije, opisala je kako joj je jedan aneo

probo srce plamenom zlatnom strelom. (Janson, 1996, p.410)Nekoliko godina kasnije Bernini je stvorio drugi sloen prizor, jo grandiozniji, u holu crkve

Sv.Petra- koji predstavlja vrhunac za posetioca, na samom kraju crkve. Opet iu predstavljaprodor nebeske svetlosti koji pokree gomilu oblaka i anela prema nama. Ti oblaciobavijaju bronzani Presto sv. Petra, koji bez teine lebdi u vazduhu, oslanjajui se na rukeetvorice crkvenih otaca. Dok je pravio nacrt za Presto sv.Petra, Bernini je takoe zamisliokao spoljanju dekoraciju divni ovalni trg ispred crkve sv.Petra. On deluje kao ogromanatrium, uokviren kolonadama koje je sam umetnik uporedio s majinskim rukama Crkve kojesve grle.

Crkva sv.Petra u Rimu, projektovana 1657.godine

Kao linost, Bernini predstavlja tip koji smo prvi put sreli meu umetnicima ranerenesanse- samouverenog, ekspanzivnog svetskog oveka. Njegov veliki suparnik uarhitekturi, Francesco Borromini( 1599-1667), bioje suprotan tip: uzdrljiv, psihiki labilan,koji je zavrio ivot samoubistvom. Obojica predstavljaju vrhunac barokne arhitekture uRimu. Meutim, Berninijev nacrt za kolonadu crkve sv.Petra je dramatino jednostavan ijedinstven, dok su Borominijeve graevine preterano sloene. I sam Bernini se slagao saonima koji su optuivali Borominija da otvoreno zanemaruje klasinu tradiciju, sauvanu urenesansnoj teoriji i praksi, tj. da arhitektura mora odraavati srazmere ljudskog tela. Tuoptubu emo shvatiti kad pogledamo Borominijev prvi vei projekt, crkvu S. Carlo alleQuattro Fontane.

itava zgrada izgleda elastina, deformisana pod pritiskom kojem se nijedna ranijagraevina ne bi mogla odupreti. Boromini spaja arhitekturu i skulpturu na nain koji je, po

svoj prilici, odbijao Berninija. Ipak, S.Carlo alle Quattro fontanedoneo je Borominiju lokalnu imeunarodnu slavu.( Janson, 1996, pp.411-412)


8/9

-7 -

Kupola crkve S.Carlo alle Quattro Fontane

Projekt Borominijeve sledee crkve S. Ivo, kompaktniji je, a isto tako je smeo. Konveksno-konkavni ritam opet dominira u itavoj zamisli.

Trei Borominijev projekt je posebno interesantan kao kritika visokog baroka na crkvusv.Petra. Boromini je pravio projekt za fasadu crkve Sta Agnesena trgu Navona. Njegovdonji deo uzet je sa fasade crkve sv. Petra, ali se povija prema unutra, tako da kupola deluje

kao gornji deo fasade. Dramatino suprotstavljanje konveksnog i konkavnog, stalnakarakteristika Borominija, jo jae istie dve kule koje ine monumentalno trojstvo skupolom. Jo jednom Boromini spaja gotika i renesansna obeleja- proelje sa dve kule ikupolu- u jedan izvanredno elastian spoj.

Francesco Borromini. Crkva S.Agnese in Piazza Navona, Rim

Bogatstvo novih ideja koje je uveo Boromini bie iskorieno ne u Rimu, ve u Torinu, koji epostati stvaralaki centar barokne arhitekture u Italiji krajem XVII veka. (Janson, 1996,p.413)

U toku XVII veka, nauna i filozofska misao postala je suvie sloena, apstraktna isistematska da bi umetnik sudelovao u njoj; gravitacija, matematika i cogito, ergo sumnisu

bili u stanju da podstaknu njegovu matu. Sve to znai da barokna umetnost nije prostorezultat verskog, politikog ili intelektualnog razvoja. Smatraemo barokni stil kao jednuizmeu ostalih osnovnih karakteristika- ponovo uvrene katolike vere, apsolutistikedrave i nove uloge nauke- po kojima se razdoblje od 1600. do 1750. godine razlikuje odrazdoblja koje mu je prethodilo.


9/9

-8 -

Literatura:

1. Janson, H.W.(1996). Istorija umetnosti. Beograd: Prosveta

2. http://sr.wikipedia.org/sr/_

seminarski barokni rim

Documents