UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Tema: Interakcija u sistemu ofsetna ploa rastvor za vlaenje grafika boja - materijal za tampu

SEMINARSKI RADIZ HEMIGRAFIJE

Profesor: Kiurski dr. Jelena

Student: Gebeje Ana 867/F

Novi Sad, 2007 Sadraj SADRAJ ............................................................................................... 1 UVOD ...................................................................................................... 2 OFSET TAMPA .................................................................................. 4 PLOE ZA OFSETTAMPU ...................................................................... 4 Al Aluminijum ................................................................................. 5 BOJE ZA OFSET TAMPU ................................................................ 6 SREDSTO ZA VLAENJE U OFSET TAMPI .............................................. 8 MATERIJALI ZA TAMPU ....................................................................... 9 INTERAKCIJE IZMEU MATERIJALA U OFSET TAMPI ... 10 ADSORPCIJA I HEMISORPCIJA .............................................................. 10 KVAENJE ........................................................................................... 11 CEPANJE BOJE ..................................................................................... 13 UPOJNOST MATERIJALA ZA TAMPU ................................................... 13 ZAKLJUAK ...................................................................................... 14 LITERATURA ..................................................................................... 15

1

Uvodtampanje je tehnoloki postupak izrade tamparskih proizvoda uz korienje teksta i slika prema kvalitetu definisanom zahtevima naruioca. Najuproenija definicija tampanja bi bila da je tampanje postupak prenoenja boje sa tamparske forme posredstvom pritiska na materijal za tampu ime dobijamo odgovarajui otisak. Danas se sam postupak tampanja odvija u posebnim pogonima za tampu u okviru preduzea koji se bave proizvodnjom grafikih proizvoda. Vremenom i razvojem oveanstva razvijao se i sam postupak tampanjapa pa se tako od najednostavnijeg kopiranja pomou kamena dolo do razvijanja tehnika za tampu koje ak ni ne zahtevaju postojanje tamparske forme, digitalne tampe. Tako se razvilo nekoliko tehnika tampe koje se svrstavaju u pet grupa: visoka tampa duboka tampa parvna tampa propusna tampa digitalna tampa

Slika 1.: Osnovna podela tampe

2

Ova podela je izvrena na osnovu naina na koji se dobija sam otisak. Za svaku vrstu tampe postoje strogo definisane tamparske forme kao i postupci na osnovu kojih emo tamparsku boji preneti sa te forme na materijal za tampu. Kada kaemo ravna tampa mislimo u velikoj veini sluajeva na ofset tampu, pri emu ne smemo zaboraviti da se u tehniku ravne tampe svrstavaju i litografija i svetlosna (svetlo) tampa. Ipak ofset tampa danas pokriva 85% tamparske delatnosti u celom svetu i s toga postoji veliki broj raliitih ustanova koje se bave prouavajem i unapreivanjem ove tehnike tampe. Karakteristika ove tehnike tampe je da se tampajui i netampajui elementi nalaze u prividno istoj ravni a da se prihvatanje boje zasniva na oleofilnosti tampajuih delova forme i hidrofilnosti netampajuih. Na prvi pogled ova tehnika nam deluje kao veoma jednostavna meutim, ona nosi sa sobom veliki broj parametara koji utiu na sam kvalitet tampe.

3

Ofset tampaOfset tampa je indirektan postupak ravne tampe u kome se boja sa tamparske forme prenosi prvo na gumeni meuprenosa pa tek onda sa njega na materijal za tampu posredstvom pritiska. ema ofset tampe data je na sledeoj slici na kojoj vidimo da se u ofsetnij maini nalaze tri cilindra i dva sistema valjak. Prvi cilindar je cilindar nosa tamparke forme na koga nalee gumeni cilindar koji ima ulogu meuprenosaa na koga naleze pritisni cilindar. Izmeu gumenog i pritisnog cilindra nalazi se materijal za tampu najee papir. Gornji sistem valjaka je sistem za boju dok se sa strane nalazi sistem za vlaenje.

Slika 2.: ema ofset tamparskog postupka Iz navedenog, jednostavnog, objanjenja slike vidi se da u ofsetnoj tampi uestvuje niz razliitih materija koji se razlikuju po svojim povrinskim osobinama a i po svom hemijskom sastavu s toga je potrebno u toku procesa tampe obratiti paznju na interakciju do koje dolazi kod ovih moterijala.

Ploe za ofsettampuDanas se ploe za ofset tampu mogu praviti od metala (aluminijum, cink, bakar) ili nemetala (plastine folije) u zavisnosti od toga da li se radi o vlanom ili suvom ofsetu. Podesnost metala za izradu ofsetnih ploa ogleda se u njegovom ponaanju prema vodi i boji. Tako aluminijum na ijoj se povrini formira aluminijum oksid (Al2O3 ) postaje hidrofilan a na njega se kopira odgovarajui fotopolimer koji je hidrofoban i na taj nain nakon razvijanja dobijamo povrine razliitih afiniteta koje su osnova za postupak ofset stampe. Ploe, ukoliko su napravljene od metala, mogu biti monometalne, bimetalne ili polimetalne.

4

Slika 6.: Primer jedne monometalne ploe

Slika 7.: Primer jedne bimetalne ploe

Slika 8.:Primer jedne polimetalne ploe Danas se najese koriste aluminijumske ploe koje su zamenile cinkane zbog njegove krtosti i brze oksidacije to je dolvodilo do toniranja u procesu tampe a samim tim i smanjenja kvaliteta otiska.

Al Aluminijum

Slika 3.: Hemijski element alumninijum Aluminijum je laki metal srebrnasto-bele boje sa sivim odsjajem ija je gustina 2,7g/cm3 a temperatura topljenja 658C. Na sobnoj temperaturi se plastino deformie i dobro se blikuje a jo bolje pri povienju temperature s tim da preko 200C postaje krt, a preko 540C poinje da omekava. Ima jako veliki afinitet prema kiseoniku i brzo se pokriva tankim oksidnim slojem koji spreava koroziju,

5

Za izradu ofsetnih ploa koristi se aluminijum istoe 99,5% sa dozvoljenim primesama eleza, silicijuma i bakra koje poveavaju njegovz tvrdou. Ove ploe se dobijaju valjanjem aluminijuma u folije debljine 0,1 0,5 mm i limove 1mm koji se dalje termiki obrauje da bi se dobila odgovarajua svojstva zatim se valjaju u hladnom stanju kako bi dolo do ojaavnja istog. Poeljno je da aluminijumske ofset ploe budu malo hrapave na svojoj povrini kako bi im se poveala apsorpciona mo. Hrapavljenjem je mogue poveati apsorpciju ploe ak 2 do 5 puta samim tim se i stabilnost tampajuih i netampajuih elemenata poveava a direktna posledica toga je vea izdrljivost ploe tj. ploa daje vei tira. Dimenzije ofsetnih ploa su 1040x1200 mm, 800x1000 mm ili 600x800 mm sa dozvoljenim odstupanjem irine lista od +10%. Debljine ovih ploa se kreu od 0,05 do 1 mm s tim da se ploe debljine 0,1 mm koriste za male maine, od 0,6 mm za srednje, a od 1 mm za tampanje limova.

Slika 4.: Aluminijumska ofset ploa pre osvetljavannja i nakon osvetljavanja

Boje za ofset tampuRe boja ima dvojako znaenje u svakodnevnom govoru. Moe oznaavati vizuelni utisak, optiki oseaj koji deluje u oveku kada vidi neku obojenu materiju, i samo sredstvo za obojavanje (bojilo). U fizici ona predstavlja optiki fenomen dok u organskoj hemiji ona predsatvlja materiju koja ima mo davanja obojenja drugim materijama i definie se kao intenzivno obojena nezasiena organska supstanca koja je sposobna da oboji druge neobojene materije sa dovoljnom postojanou. Grafika boja predsatvlja obojenu supstancu koja ima sposobnost da se u toku procesa tampe vee za podlogu koja se tampa.

6

Slika 5.: tamparska boja za ofset tampu Grafika boja je koloidni, disperzni sistem sastavljen od pigmenata, veziva i punioca kao osnovnih komponenti i smola, rastvaraa, sikativa i drugih dodataka kao pomonih komponenti radi postizanja odreenih fiziko hemijskih svojstava boje. Ove komponente boje se meusobno dobro homogenizuju u pastu. Pigmenti su nosioci obojenja u grafikoj boji, veoma su postojani i nerastvorni u vodi. Sastoje se iz neujednaeno formiranih estica veliina od 0,1 - 2 m. Moemo ih svrstati u dve velike grupe u tkz. organske i neorganske pigmente unutar kojih izdvajamo prirodne i vetake. Od pigmenata se oekuje da poseduju odreeno obojenje i pokrivnu mo, da su hemijski neaktivni i nerastvornu u vodi, kiselinama, rastvaraima i drugim upstancama, da budu optimalne veliine i usporavaju proces suenja boje. Prirodni organski pigmenti su kao i sve organske materije izgraeni od ugljenika u kombinaciji sa vodonikom, kiseonikom, azotom, sumporom i nekim drugim elementima. Prema hromofornoj teoriji postoje tri karakteristine grupe koje utiu na obojenje: hromofor, hromogen i auksohrom. Hromofor ima sposobnost selektivnog apsorbovanja svetlosnog zraenja i u kombinaciji sa hromogenom daje boju dok auksohrom omoguava vezivanje hromogena za podlogu. Prirodni organski pigmenti mogu se dobiti iz prirodnih sirovina npr. tirski purpur se dobija iz vrste pueva, karmin iz vai a indigo iz istoimene biljke. Sintetiki organski pigmenti su nali najveu primenu u proizvodnji grafikih boja zvog velikog disperziteta, postojanosti prema svetlu, oble i ujednaene strukture, mekoe, otpornosti na kiseline, baze, vodu i rastvarae i male specifine teine. Sintetiki organski pigmentu se dobijaju od benena, toluola, fenola, maftalena i antracena koji se dobijaju frakcionom destilacijom katrana i dalje se tretiraju sumpornom ili azotnom kiselinom usled ega se dobijaju odreeni meuproizvodi od kojih se sintezom dobijaju boje. U grafikim bojama se najvie koriste: benzendinska uta, litol-crvena i rubin, metil-violet, ftalocijanin. Prirodni neorganski pigmenti se ne koriste tolioko u grafikoj industriji jer je njihovo obojenje kao i pokrivna mo izrazito slaba. Nalaze se u zemlji iz koje se dobijaju u obliku ruda a najpoznatiji i najkorieniji su: barit, kineska glina, oker, beli kalcijum karbonat itd. Sintetiki neorganski pigmenti imaju vei primenu u proizvodnji tamparskih boja od prirodnih jer je njihov disperzitet znatno vei od prirodnih i imaju veu providnost. Sintetiki neorganski pigmenti se dobijaju taloenjem iz vodenih rastvora mineralnih soli i to su: aluminijum-hidrat, kadmijumova uta i crvena so, hromna zelena i uta so, molidbenska oranso, olovna srena i bela so itd. Veziva u grafikim bojama imaju zadatak da poveu sve komponente boje i omogue vezu boje i podloge i uz to stvaraju zatitinni film oko pigmenta da bi ga zatitili od mehanikog skidanja. Oni su tena komponenta boja i imaju takoe zadatak da omogue

7

dispergovanje i prenoenje pigmenata od bojanika preko tamparske maine i forme do podloge za tampu. Kao veziva koriste se razliita ulja (mineralna, biljnam ivotinjska i sintetika), firnisi i smole. Punila su neorganske materije koje se u obliku finog zrnastog praha dodaju grafikim bojama da bi se regulisala koncentracija pigmenata u boji poboljavajui konzistenciju boje, reguliu elasto-plastine osobine boja, daju boji mat izgled ili sjaj i smanjuju praenje boje u toku tamparskog procesa. Veoma je bitno da punila ne reaguju sa vezivima i ne menjaju ton pigmnta. Za grafike boje se koriste barijum-sulfat, aluminijum-hidroksid, talk, magnezijum i kalcijum karbonat, titanoksid, cinkoksid itd Boji se takoe dodaju i rastvarai koji imaju zadatak da zadre smole u boji i da joj daju potrebnu konzistenciju i viskoznost a ti rastvarai su: ketoni, etri, estri, alkoholi, ugljovodonici, hlorovani ugljovodonici, furfurol, hidrogenovani proizvidi nafte. Veoma bitan dodatak grafikoj boji su sikativi koji ubrzavaju proces suenja boje. Ofset boje predstavljaju najsloeniji sistem grafikih boja. Imaju sposobnost da sa sredstvom za vlaenje stvarju emulziju za ega su najvie zaduena veziva koja se nalaze u boji. Konvencionalne ofset boje se sue penetracijom i oksidacijom ali postoji specijana grupa boja tkz. UV boje koje se suse u specijalnim suarama pod dejstvom UV-zraka i na taj nain se sue umreavanjem. Boje za ofset tampu su visoko viskozne (10 do 30 Ns/m2 nalik pastama) sa tendencijom opadanja viskoziteta sa porastom temperature u tamparskoj maini o emu moramo voditi rauna prilikom tampanja. Viskoznost je trenje boje i predstavlja otpor kojim se boja suprotstavlja teenju to znai da opadanje viskoznosti raste teljivost boje. U ofset tampi izdvajamo heat set boje i cold set boje. Heat set boje su boje koje se sue zagrevanjem tako to papir u tamparskoj maini prolazi kroz zagrejanu zonu gde dolazi do isparavanja veziva i vezivanja boje za papir. Cold set boje ne zahtevaju povienje temperature radi suenja jer imaju optimalnu lepljivost i viskozitet. Prilikom odabira vrste boje za tampu u ofset tampi moramo voditi rauna o tome na kakavom materijalu tampamo.

Slika 9.: tamparske boje za ofset tampu

Sredsto za vlaenje u ofset tampiKod konvencionalnog ofset postupka sredstvo za vlaenje slui za odvajnje tampajuih i netampajuih elemenata na tamparskoj formi. Najveim delom se sastoji od vode ali u njoj

8

se nalazi odreena koncentracija isopropil alkohola (IPA), pufer supstanci, antimikrobilokih materija, sredstvo za umreavanje i zatitu ploa (gumirabika). IPA i sredstvo za umreavanje imaju zadatak da snize povrinski pritisak. Iskustvo i dugogodinja ispitivanja su pokazala da je za ofset tampu potrebno da sredstvo za vlaenje ima pH izmeu 4,8 i 5,5 zbog ega se njemu dodaju puferi kako bi odrali pH konstantnim. Odravanjem ove kiselosti sredstvoza vlaenje deluje kao neki deterdent koji ne dozvoljava razmazivanje boje a povrsinu na kjoj se nalazi odrava hidrofilnom. Najkorieniji puferi su oksalatin, tartaratin, biftalatin, fosgatin, boratin, karbonatin, kalcijum-hidroksid. Veoma je bitno da tvrdoa vode koja ulazi u sastav sredstva za vlaenje bude izmeu 8 i 12 dH tj. da voda bude srednje tvrda jer ukoliko je voda tvra moe doi do taloenja supstanci koje ine vrdou na tmparskim ploama, valjcima i trakama uzrokujuu sjaj, toniranje i tamnjenje ploa to negativno utie na kvalitet otiska.

Materijali za tampuDanas je omogueno tampanje na svim postojeim materijalima jer se maine i boje u grafikoj industriji biraju upravo u zavisnosti od toga kakav materijal elimo tampati. U ofsetu omogueno je tampanje na papiru, kartonu, metaliziranim papirima pa ak i limu i plastinim tabanim materijalima. Najcee se tampa na prva dva materijala.

Slika 10.: Materijal za tampu - papir Papir je sloeni materijal sastavljen od isprepletanih vlakana drveta i celuloze, pomonih sirovina (punila, lepila, boje) i vode. Od papira se oekuje da prima boju na celoj svojoj povrini koja mora imati odreenu glatkou i ujednaene debljine, da bude ujednaene beline bez fleka, da ima mehaniku vrstou u vlanom i suvom stanju i da bude odseen pod pravim uglom. Papiri se danas mogu deliti i svrstavati u razliite grupe u zavisnosti od njihovih osobina. Najuobiajenija je podela papira po gramaturi: papire 8 150 g/m2 polikartone 150 250 g/m2 kartone 250 500 g/m2 lepenke iznad 500 g/m2

Papiri takoe mogu biti obostrano ili jednostrano oslojeni i neoslojeni pa je klasifikacija izvrena i na osnovu te razliitosti itd. Oslojavanje tj. oplemenjivanje papira podrazumeva davanje papiru dodatna svojstva ime se poveava njegova vrednist i mogunost upotrebe.

9

Zbog prisustva sredstva za vlaenje u ofset tampi se od papira zahteva da ima dobre mehanike osobine, besprekorno ravnu povrinu, dimenzionu stabilnost, otpornost na uticaj vlage, hemijsku neutralnost i povrinsku sposobnost upijanja boje. Svi ofsetni papiri imaju vei sadraj lepila a stepen keljenja im je od do 1/1 to daje papiru hidrofoban karakter, dobre mehanike osobine i smanjuje deformacije pod dejstvom vlage. Poto se tampanje u ovoj tehnici tape vri tankim slojem boje papir moe imati manju upojnost. Moraju biti hemijski neutralni kako sa vodom iz sredstva za vlaenje ne bi gradili nikakva jedinja koja mogu delovati na formu. Njihova glatkoa povrine je mala jer ravnomerno nazrnjena povrina bolje prima i vezuje tamparsku boju ali se mogu uspeno koristiti i papiri sa premazom. Na kakvom papiru e se tampati zavisi od naruioca, proizvoda i mogunosti same tamparije.

Interakcije izmeu materijala u ofset tampiDosada je ukratko objanjeno koji sve materijali nalaze primenu u ofset tampi. S obzirom na to da se oni u velikoj meri razlikuju, ne samo po svom hemijskom sastavu, ve i po svojim osobinama moramo uzeti u toku tampe u obzir tu razliku kako bi izbegli neeljene meusobne interakcije ovih metrijala. Na povrinama ovih materijala javljaju se povrinske pojave koje u velikoj meri utiu na proces tampanja. Prva u nizi je adsorpcija i to hemisorpcija, zatim kvaenje, cepanje boje i na kraju upijanje boje u materijal za tampu.

Adsorpcija i hemisorpcijaAdsorpcija je pojava koncentrisanja gasovite, tene ili rastvorene supstance na povrini vrstog tela ili tenosti (sorbeo = lat.zgunjavanje; ad = na) i predstavlja povrinsko sakupljanje. Do zadravanja molekula na graninij povrini dolazi usled dejstva nekompezpvanih meumolekularnih sila na granici vrste ili tene faze. Supstanca koja se adsorbuje naziva se adsorbat, a supstanca na kojoj se odigrava adsorpcija adsorbent. Do same adsorpcije dolazi zbog slobodne povrinske energije koju poseduje svako telo na svojoj povrini. Ono u blizini adsorbata privlai molekule adsorbata i vee ih za svoju povrinu tkz. adsorpcionim silama ime se smanjuje sloboda kretanja adsorbovanih estica i sama povrinska energija adsorbenta. S ozirom na to da je adsorpcija reverzibilan proces ravnotea u graninom sloju dve faze se postie tek kada se adsorpcija i desorpcija izjednae. Adsorpcija pri kojoj dolazi do hemijske reakcije izmeu adsorbensa i adsorbata materije naziva se hemisorpcija. U procesu hemisorpcije dolazi do izmene elektona izmeu adsorbensa i adsorbata uz uspostavjanja hemijske veze usled ega dolazi do promene hemijskih osobina adsorbensa npr. polarnost. Svojstva materijala u adsorbovanom sloju bitno se razlikuju od svojstva iste materijeu masi jer adsorbovana materija gradi sa adsorbentom novo jedinjenje U ofset tampi dolazi do adsorpcije tj. hemisorpcije na povrni ofsetnih ploa. Aluminijumske ofset ploe se ukoliko stoje na vazduhu presvlae tankim slojem aluminijumoksida koji menja hemijske osobine same povrine ploe. ist metal je po svojoj prirodi manje ili vie hodrofoban meutim oksid metala je manje ili vie hidrofilan. Tako je Al2O3 hidrofilan tj. ima polarnu povrinu usled ega privlai polarne delove drugih moledula tkz. povrinski aktivne supstance (PAM) koje se svojim polarnim delom okreu ka aluminijum-oksidu i vezuju za njega a svoj nepolarni deo usmeravaju ka okolini i time tu povrinu ine nepolarnom. Tako dolazi do orjentisane adsorpcije i od polarne hidrofilne povrine nastaje nepolarna hidrofobna povrina. Na ovaj nain se stvaraju povrine razliite polarnosti - metalni oksid e ostati polaran i hidrofilan a deo koji je vezao tkz. kopirni sloj sa filma postaje nepolaran i hidrofoban.

10

Slika 11.: Promena hidrofilne povrine u hidrofobnu Veoma nam je bitna pojava hemisorpcije kod stvaranja slobodnh povrina gde se postojanost ovih povrina postie kada se hidrofilna prevlaka formira hemisorpcijom koloida. U procesu hidrofilizacije dolazi do vezivanja sredstva za hidrofilizaciju na povrinu metalne ploe radi poveanja i odranja njene hidrofilnosti. Ova sredstva su sastavljena od hidrofilnih koloida (dekstin,skrob, NaKMC ) i elektrolita (kiselina, soli). Elektrolit na povrsini aluminijuma stvara sloj nerastvornog jedinjenja na ijoj se povrini adsorbije koloid. Al2O3 + 2 H3PO4 = 2 AlPO4 + 3 H2O 2 Al + 2 H3PO4 = 2 AlPO4 + 3 H2 Na ovaj nain dobija se AlPO4 koji je jak adsorbens koloida koji se samo jednim delom vezuju za njega dok veliki deo koloida ostaje sposoban da vee sredstvo za vlaenje.

KvaenjeU grafikoj industriji se esto spominje kvaenje pogotovo kada je u pitanju ofset tampa jer boja i sredstvo za vlaenje moraju naizmenino da kvase tamparsku formu. Da bismo razumeli postupak kvaenja forme neophodno je objasniti ta ono zapravo predstavlja. Kvaenje je takoe povrinska pojava koja se javlja u graninom delu dve razliite pvrine. Postoje etiri tipa graninih povrina: tena/gasovita tena/tena vrsta/tena vrsta/gasovita

a same povrinske pojave u ovim graninim povrinama su: povrinski napon razlivanje i kvaenje adsorpcoja

One nastaju usled razlike svojstava molekula ili drugih estica koje se nalaze na povrini ili u unutranjosti vrste ili tene materije S obzirom da nam je adsorpcija kao pojava bila vana za razumevanje stvaranja tampajuih i netampajuih elemenata ona je prva objanjena a sledee dve su usko povezane. Kao to je ve navedeno svaka povrina poseduje odreenu slobodnu povrinsku energiju ali isto tako ona poseduje i odreene kohezione sile s toga svaka materija tei da zadri to manju povrinu, da ostane u sfernom obliku, pa se na njoj javlja povrinski napon. Povrinski napon je sila koja dejstvuje paralelno sa povrinom iju veliinu tei da maksimalno smanji. On se definie kao koliina energije potrebna da se povrina tenosti povea za jedinicu povrine. Povrinski napon je usko povezan sa kvaenjem jer svaka tenost koja padne na

11

povrinu vrstog tela tei da se na njoj odri u najmanjoj povrini to znai da e do kvaenja doi samo ako se pri tome smanjuje povrinski napon tela to je napon manji to je kvaenje vee Kvaenje je pojava koja je slina razlivanju samo to razlivanje podrazumeva irenje jedne tenosti po povrini druge dok se kvaenje odvija izmeu vrste i tene faze i nastupa kada je sila privlaenja izmeu molekula tene i vrste faze vea od kohezionih sila u samoj tenosti. Kada se kap tenosti nae na povrini vrste faze javljaju se tri napona: Povrinski napon vrste faze on privlai adhezionim silama molekule tene faze i tezi da razlije kap po svojoj povrini. (SA) Napon u graninoj povrini koji se suprotstavlja povrinskom naponu vrste faze. (SW) Povtrinski napon tene faze koji tezi da kap odrzi u sfernom obliku. (WA)

Slika 12.: Meufazni naponi koji deluju na tenost na vrstoj fazi Ugao koji kapljica formira sa tenom fazom naziva se kontaktni ugao kvaenja i on predstvalja, tanije njegov kosinus, meru kvaenja. Kada je ugao kvaenja = 0 a cos = 1 kvaenje je potpuno. Kada je = 180 a cos = -1 nema kvaenja. Kada je < 90 a cos > 0 kvaenje je dobro, a kad > 90 a cos < 0 kvaenje je slabo. Pre objanjavanja samog selektivnog kvaenja potrebno je navesti da se u ofset tampi osim dodirivanja tene i vrste faze dodiruju i dve tene faze. U graninim povrinama ovakvih sistema pored kohezionih sila unutar sveke tene faze po na osob javljaju se i adhezione sile izmeu njih i izmeunjih se javlja tkz. meupovrinski napon ukoliko je on velik ne dolazi do meanja te dve tenosti. U ofset tampi na metalnu tamparsku formu istovremeno deluju dve tenosti razliite polarnosti i hemijskog sastava s toga na njoj dolazi do tkz. selektivnog kvaenja. Hidrofilni delovi forme se kvase vodom zato to su adhezione sile izmeu metala i sredstva za vlaenje jae od kohezionih sila u samom sredstvu za vlaenje, a hidrofobni delovi bojom jer su adhezone sile izmeu boje i tampajuih elemenata jae od kohezionih sila u samoj boji. Poto su ove dve tene faze razliite polarnosti one se ne meaju a tampajue i netampajue povrinese kvase samo jednom tenou u prisusutvu druge. Da tamparska boja ne bi dobila vodu napon izmeu graninih povrina izmeu boje i sredstva za vlaenje ne sme da bude previe velik. Ispitivanja su pokazala da napon grannih povrina utie na vodu adsorbovanu na povrini boje dok na emulgovanje vode utie kohezija same boje. U uslovima selektivnog kvaenja nijedna povrina se ne granii sa vazduhom ve samo jedna s drugom pa se s toga ovde javljaju tri napona: meufazni napon na granici vrsto-ulje (boja)

12

meufazni napon na granici voda-ulje (boja) meufazni napon na granici vrsto voda

Na netampajuim elementima tamparske forme za ravnu tampu meufazni napon na granici vrste i tene faze mora biti manji od meufaznog napona na granici boje i vrste faze dok je na mestu tampajuih elemenata sluaj obrnut.

Slika 13.: tampajue povrine u uslovima selektivnog kvasenja

Slika 14.: Slobodne povrine u uslovima selektivnog kvaenja

Znai kao rezultat ovog selektivnog kvaenja dobijamo idealno obojnu tamparsku formu ukoliko nije dolo do poremeaja u toku procesa tampe.

Cepanje bojeNakon nanoenja sredstva za vlaenje i boje na formu u ofset tampi sledi prenoenje boje na meuprenosni gumeni cilindar pa tek sa njega se slika prenosi na materijal za tampu. Ovaj gumeni omota besprekorno prima tampajue elemente jer poseduje odreenu kapilarnost uz pomo koje zadrava sredsto za vlaenje i prihvata boju. Gumeni omota se sastoji od vie slojeva od kojih je gornji radni sloj i u njemu se mikroskopski moe videti njegova kapilarnost. Idealno bi bilo kad bi svu boju prenetu sa forme na gumeni omota mogli sa njega da prenesemo na materijal za tampu ali je to upravo zbog navedene kapilarnosti nemogue. Jedan sloj boje uvek ostaje na omotau i zbog toga dolazi do cepanja boje. Cepanje filma boje zavisi umnogome od kohezije same boje. Idealno bi bilo da faktor cepanja bude 0,5 to bi znailo da se cepa uvek polovina sloja boje, to u praksi esto nije sluaj.

Upojnost materijala za tampuKao to je ranije navedeno u ofsetu se moe tampati na razliitim materijalima ali se najee tampa na papirima razliitih gramatura.

13

List papira ima manje ili vie upljina to utie na prodiranje tenosti u papir i daje mu odreenu upojnost. Upojnost je dakle sposobnost papira da upija tenost (boju). Na upojnost se moe uticati prilikom izrade samog papira tako to e se radi poveanja upojnosti papiru dodati drvenjaa, punila, posno e se mleti i nee se satinirati. Da bi se smanjila upojnost papiru se dodaje mala koliina punila, celuloza, masno se melje i satinira. Papir prilikom nanoenja boje na njega moe povrinski i kapilarno da upija boju. U ofet tampi je potrebno da papir bude upojan kako ne bi dolo do razmazivanja boje na povrini otiska i formiranja gumene navlake poslednje odtampane boje kod viebojne tampe koja moe da pokupi deo boje koja je pre odtampana. Prevelika upojnost dovodi do toga da se boja previe brzo upije a pigment iz nje ostane nevezan na povrini. Ukoliko je materijal za tampu neki ne toliko upojan materijal kao to je papir mora se voditi rauna o tome da se koriste boje koje se ne sue upijanjem nego isparavanjem tkz. povrinski suive boje. S ovim se zavrava proces tampanja a sami tim i niz interakcija do kojih je u toku tog procesa dolo. Nakon suenja dobijamo otisak koji je, ukoliko su svi parametri bili odgovarajui, dobar.

ZakljuakIako je u poetku delovao kao jednostavan postupak tampe ispostavilo se da ona to ipak nije. Veliki broj razliitih materija se kombinuje i sudeluje u ovom postupku, ali ako se usaglasi njihova kolicina i pridrava se prepisanim standardima moe se stvoriti idealan sklad izmeu njih i na taj nain proizvesti visokokvalitetni otisci.

14

Slika 15.: Krajnji rezultat procesa ofset tampe visokokvalitetni otisak

Literatura1. Fizko hemijske osnove izrade tamparskih formi - Dr. Kiurski Jelena, FTN Novi Sad 2. Hemigrafija praktikum - Dr. Kiurski Jelena, FTN Novi Sad 3. Skripta: Grafiki materijali - Dr. Geri Kataina, FTN Novi Sad 4. Skripta: Tehnike tampe - Dr. Novakovi Dragoljub, FTN Novi Sad

15

5. www.wikipdija .org

16