seminarski rad - agrarno geografske karakt. lebane

7/23/2019 Seminarski Rad - Agrarno geografske karakt. Lebane

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-agrarno-geografske-karakt-lebane 1/18

Географски факултет

Универзитетa у Београду

Семинарски рад

Аграрно – географске карактеристике општине Лебане

Ментор: Студент:

Београд 2010.



Географски факултет Семинарски рад

Увод

По новој територијалној одели Ср!ије о"тина #е!ане улази у састав

$а!лани%ког округа. У!раја се у ред недово&но развијени' о"тина. Скромна економска

развијеност о"тине одра(ава се на (ивотни стандард ле!анског становни"тва. У овомсеминарском раду) информативној студији * аграрно+географском риказу о"тине

#е!ане) изнесени су основни ода,и о о"тини) риродним одликама) насе&има)

о&оривреди. -ад се ре свега заснива на излагау %иени%ни' одатака о

о&оривреди) али није заостав&ен географски риказ о"тине. Географски риказ се

састоји у излагау %иени,а о сао!ра/ајној овезаности) физи%ко+географским одликама

које су ва(ане) и једне од одлу%ују/и' фактора у о&оривредној роизводи. д

физи%ко+географски' одлика + геоло"ког састава) геоморфоло"ки') 'идроло"ки')

климатски' и едоло"ки' одлика рвенствено зависи дали /е) и у којој мери) !ити

развијена о&оривредна роизвода. ако становни"тву овога краја од реке $а!лани,е

долазе) углавном) све !лагодети и све неда/е) то је она) у овом раду дета&није о!раена.

!раени су основни ода,и о рекама) о $а!лани,и и 3уманској ре,и) које роти%у кроз

територију насе&а. !раен је ре%ни ре(им $а!лани,е) и указано је на могу/ности

ре"аваа наметнути' водоривредни' ро!лема који су ва(ни) измеу осталог) и за

о&оривредну роизводу. Приказане су основне климатске) геоморфоло"ке и одлике

геоло"ког састава. Геоморфоло"ке одлике и геоло"ки састав су ва(ни) јер се на основу

састава стена и други' информа,ија у том домену) мо(е зак&у%ити о каквој се едоло"кој

одлози ради) дали је огодна за о&оривредну роизводу) и у којој мери. Мо(е се

зак&у%ити дали је) и који терен) за ерозију редисониран) колика је коли%ина наноса

река) који су то углови наги!а и стеен о"ум&ености терена. 4а самом о%етку рада

указано је и на сао!ра/ајну овезаност о"тине која је итекако зна%ајна) у зависности да

су задово&ени сви остали услови за о&оривредну роизводу.д о&оривреде) као ривредној грани) риказани су статисти%ки ода,и о

структури о&оривредне овр"ине) о засту&еним основним о&оривредним

културама на тим овр"инама) као и ода,и о уделу аграрног становни"тва у укуном

становни"тву. Приказане су аграрне ,елине на административној карти о"тине 5са свим

насе&има6) и о!ја"ени су ути,аји риродни' одлика у формирау ти' ,елина) јер се те

,елине нису слу%ајно !а" ту формирале) ве/ су то омогу/или риродни услови. д сто%не

роизводе) узети су статисти%ки ода,и за %етири оиса -еу!ли%ког завода за

статистику) да !и се извр"ила комара,ија ти' одатака) како !и се о,енило стае

сто%ног фонда. Посе!на а(а је усмерена на исти,ае !рој%ани' одатака који су

до!ијени оисом 2002. године) јер је тај оис ва(ан зато "то је он у на"ој зем&и

извр"ен о угледу на стандарде оиса У4+а како !и се остигла универзалност укомара,ији+орееу одатака. У оследој тези семинарског рада) риказано је

аграрно тр(и"те са ија,ама) и дате су информа,ије о онуди о&оривредни'

роизвода о"тине #е!ане.

2




1. Географски оло(ај и грани,е о"тине #е!ане

"тина #е!ане ле(и у југоисто%ном делу -еу!лике Ср!ије) у сливу $а!лани,е)

леве ритоке $у(не Мораве 571879 с.г.". и 21879 и.г.д.6. !у'вата делове који риадају

горем делу слива $а!лани,е и #ескова%кој котлини. Грани%и се на истоку и југоистокутериторијом о"тине #ескова,) на југу) југозааду и зааду територијом о"тине

Медвеа и на северу територијом о"тине Бојник. Простор о"тине #е!ане је изде&ен

на ;< насе&а. #е!ане има статус градског) а сва остала су сеоска насе&а. "тински

,ентар) #е!ане) формиран је на месту где река $а!лани,а силази у раван #ескова%ког

о&а) на додиру двеју разли%ити' морфоло"ки' ,елина. Град ле(и у итомом риродном

ам!ијенту) сме"тен на у"/у двеју река) 3уманске у $а!лани,у) измеу !лаги' адина

околни' !рда која га надкри&ују.

Повр"ина о"тине износи ;;= км2) а удео о&оривредне овр"ине је 21.2<> 5?a6.

27.<1> становника 52002.6 од тога 227 или 7)> @ заослени' у о&оривредном сектору

520026.1

Укуан БAП. #е!ана износи 297.177 дин. 5-еу!лике Ср!ије 1>7.2>=.=2; дин.)Bентралне Ср!ије 1;C.9<7.72< дин.D $а!лани%ког округа 2.=1=.9=1 дин. 5200<.66 4а

ва(ност географског оло(аја о"тине #е!ане велику улогу има ролаз магистралног

ута долином реке $а!лани,е 5#ескова,+#е!ане+При"тина6 који саја .и М. са $у(ним

Поморав&ем. Eлтернативан је тзв. F!алканској трансферзалиF 5Софија+4и"+При"тина+

$адранско море6. Gа о,ену географског оло(аја о"тине #е!ане од велике ва(ности је!лизина сао!ра/ајног рав,а 5Београд+4и"+#ескова,+Ско&е+Солун6. д ове моравско+

вардарске) друмско+(елезни%ке магистрале #е!ане је уда&ено свега 20 HI у рав,у

југозаада. Jсто тако од зна%аја за сао!ра/ајни оло(ај о"тине #е!ане је и мала

уда&еност од 4и"а 5C9 HI6) !алканског) %ак евроски зна%ајног) сао!ра/ајног %вора.2

2. Природни услови 5Kизи%ко+географске одлике61 LLL.MNaN.OPQ.RM 2 Г. $ови/: Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,) 1<<=.

арта !р.1: Положај и границе општине

Лебане у Републици Србији

арта !р.2: Насеља у општини Лебане

;

http://www.stat.gov.rs/





"тину #е!ане тре!а осматрати у склоу ја!лани%ког краја. н редстав&а део

$у(ног Поморав&а у "ирем смислу) односно сливове $а!лани,е и ени' ритока.

Sитавом територијом роти%е река $а!лани,а. на даје основни е%ат ,елом крају) који о

ој и носи назив * $а!лани%ки крај. $а!лани%ки крај је на југу ограни%ен ланином Го&ак

511>1 I6) на југоистоку укави,ом 51771 I6 и По&ани,ом) на северозааду -аданланином 51700 I6) а на зааду вр'овима Мајдана. вај крај о!у'вата овр"ину од око

><0 HI2. У морфоло"ком огледу дели се на гору и доу $а!лани,у. ао део ове

мезорегије територија о"тине #е!ане има) у основи) сли%не риродне одлике овог краја

са одрееним се,ифи%ностима.1

2.1. Геоморфоло"ке одлике и геоло"ки састав

У ре&ефу $а!лани,е издвајају се: ространа #ескова%ка котлина на истоку и

североистоку и !рдско+ланински део на зааду) југозааду и југу. ни се меусо!но

разликују у геоло"ком) морфоло"ком) климатском) 'идроло"ком и !иогеографском

огледу. "тински ,ентар) #е!ане) је ураво формиран на самом контакту ови'

разли%ити' морфоло"ки' ,елина. По С.М. Милојеви/у) %итав овај ростор који риада

Среди"ој зони стари' громадни' ланина) !ио је у олигомио,ену саставни део ерозионе

Грдели%ке овр"и. 2 -е&еф #ескова%ке котлине је резултат исрелетаног дејства

тектонског) лакустријског и флувијалног рада. #ескова%ка котлина је окру(ена ланинама

5-адан) Ги&ак) Sемерник) строзу!) Ба!и%ка гора6. статак тер,ијарне вулканске

активности у $а!лани%ком округу је Мркоски вис 510=0 I6 који се налази у извори"ту

$а!лани,е) код села Tулара. Последи,а вулканизма у сливу $а!лани,е је и ојава

термоминерални' вода на раседним укотинама у Сијаринској Баи и Tулару.

4ајве/е и најзна%ајније ланине које територијом за'вата о"тина #е!ане су:

ланина укави,а 5раније Uелика Uлајина) 1771 I6) -адан ланина 5170< I6. $у(ни деоо"тине је изразито ланинског карактера и у ему су најве/е надморске висине

о"тинског ростора 5-адева%ка %есма 10;; I) Uе&а глава 11>1 I6. д клисурасти'

долина у о"тини се издвајају долина $а!лани,е и 3уманске реке. 4ајни(у надморску

висину у насе&у има заадни део са ременском косом и Vдегловским !асеном. Tо је

северни та%није североисто%ни део о"тине 527C I) на о!али $а!лани,е исод села

Wенов,а6. 4а релазу измеу ова два редела 5ланински у равни%арски6 су !ре(у&касти

терени. Геоло"ки састав ростора о"тине #е!ане изграују) углавном) рекам!ријски

кристаласти "кри&,и срско+македонске масе 5око >0@ о"тинског ростора6) док су у

знатно маој мери засту&ени слатководни неогени седименти и творевине тзв. #е,ког

андезитског комлекса 5око 20@ о"тинског ростора6.;

2.2. Xидрографија

1 Г. $ови/: Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,) 1<<=.2 С.М. Милојеви/ 51<276 #ескова%ка котлина са околином. Гласник СГA) св.10) Београд).; .Y. Aимитријеви/ 51<9>6 ристаласти "кри&,и $а!лани,е. G!орник радова -ГK) Београд).

7




4а територији о"тине #е!ане најве/и овр"ински водоток редстав&а река

$а!лани,а са својим ритокама. $а!лани,а је лева ритока $у(не Мораве. Zена основна

'идроло"ка карактеристика је неуједна%еност ре(има. Поједини' година током лети'

месе,и корито $а!лани,е остаје !ез воде или се дуго одр(авају веома ниски водостаји и

роти,аји. T. -аки/еви/ озна%ио је $а!лани,у као најве/у су"и,у у Ср!ији. дносно) то је

најве/и водоток у Ср!ији) са овр"ином од ><7 км

2

) који ресу"ује.

1

$а!лани,а настајеод Баске и Tуларске реке које се састају код села Ма/едон,и. Aолина јој је клисураста и

комозитна) а ене стране састав&ене су

од кристаласти' "кри&а,а. У свом току

кроз ланински редео $а!лани,а %есто

меандрира. У самом #е!ану $а!лани,а

рима са десне стране своју најве/у

ритоку * 3уманску реку. Gа о%етак

$а!лани,е узета је Баска река.

3уманска река је десна и најду(а

ритока $а!лани,е. 4астаје сајаем ви"е

отока код села Aрводе&а. на има !уји%никарактер. сматрае водостаја $а!лани,е

вр"и се на водомерној стани,и Пе%еева,.

Максимални средемесе%ни водостаји

јав&ају се у мару з!ог отааа снега

5најинтензивније у марту и фе!руару6 и

роле/ни' ки"а. У арилу високи водостаји су роузроковани адавинама) а у августу и

сетем!ру дости(у минимум. Tада $а!лани,а ресу"ује. Eсолутно најви"и водостај на

$а!лани,и за!еле(ен је 21.фе!руара 1<9C. године и износио је 2<0 [I. Проти,ај је

најсигурнији елемент за утвривае ре(има река. Просе%ни годи"и роти,ај $а!лани,е

је 9.> I;\M) на еном у"/у у $у(ну Мораву. Пресу"ивае и изразито ниске воде у летим

и јесеим месе,има негативно се одра(авају на ривредни (ивот насе&а у о"тини#е!ане. 4едостатак воде у ре%ним коритима најви"е огаа о&оривредну роизводу

и водосна!девае града. Jзграда акумула,ије ]]Гргуров,и]] 5у истоименом насе&у у

о"тини6 до!рим делом је смаила ниске лете воде $а!лани,е. ^розија зем&и"та на

ростору сливова $а!лани,е и 3уманске реке је веома интензивна) з!ог велике коли%ине

растреситог материјала) који з!ог стрми' наги!а) и о!е"ум&ености !рзо досева у ре%на

корита. 4ајве/ом коли%ином сусендованог наноса $а!лани,а и 3уманска река

расола(у у зимским месе,има) наро%ито у ки"овитом јулу. Малом коли%ином

сусендованог наноса) $а!лани,а и 3уманка) расола(у у јуну) августу и сетем!ру и

окто!ру) з!ог најмаи' роти,аја. Сам геоло"ки састав отома(е ерозионе ро,есе. 2

д катастрофални' олава) $а!лани,е и 3уманске реке) које су нанеле велике "тете)

мо(е се издвојити олава 1<7= 53уманске реке6 и 1<=C 5$а!лани,е6. Полаве су се јавиле

з!ог велике коли%ине адавина) и з!ог неостојаа од!рам!ени' насиа) и нерегулисани'

корита река. C.и =. јуна 1<=C. олава $а!лани,е је уни"тила 1.7;2 дома/инства) отуно

је однето C2 ?a) трајно онесосо!&ено 112 ?a) и ривремено онесосо!&ено за

о&оривредну роизводу 790 ?a најлодније зем&е. Aанас ду(ина од!рам!ени'

насиа на $а!лани,и износи 9.=9< I.

Поменуте олаве се не огледају само у ру"еима) одно"еу лодног зем&и"та

и засиау ива стерилним наносом) ве/ и у исирау 'ран&иви' састојака из

зем&и"та. Gем&и"те тада остаје нелодно и да !и се овратила егова ово&на

својства морају му се додавати ве/е коли%ине ве"та%ки' у!рива. У сливу $а!лани,е се1 T. -аки/еви/ 51<>76 $а!лани,а * најве/а су"и,а у Ср!ији. G!орник радова Географског завода ПМK) св._`_) Београд.2 Г. $ови/ 51<<=6 Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,.

Слика.1. Ушће Шуманске реке у Јабланицу

(Лебане

9




родукује огромна коли%ина наноса. $а!лани,а са ритокама еродира годи"е росе%но

>90 000 I; или <90 I;\HI2. У еном сливу росе%но се годи"е уни"ти 7 ?a орани,е а

угрози 12 до 19 ?a. Gагаива%и вода $а!лани,е и ени' ритока су становни"тво)

о&оривреда) отадне воде) канализа,ија и.т.д. $а!лани,а) у свом доем току) сврстава

се у ``` класу квалитета воде) а ене ритоке у `` класу. Стае је за!риавају/е током

лети' месе,и) јер тада $а!лани,а и ене ритоке расола(у малим коли%инамароти,ајни' вода) %есто исод тзв. F!иоло"ког минимумаF. Uода која у току лета %есто

заостане у ојединим вировима јако се загреје и загади. Tако остоји оасност да

$а!лани,а уместо да је извор (ивота остане извор заразе и !олести оготову "то се у

$а!лани,у и 3уманску реку сливају отадне воде и воде из канализа,ија.1

2.;. лиматске одлике

4а ростору о"тине #е!ане реовлаују ути,аји умерено континенталне климе)

са толим и сувим летима и умерено 'ладним зимама. У ланинском ределу) на зааду)

југозааду и југу територије) клима до!ија не"то о"трије одлике) односно су!ланинске

карактеристике. Tемературни услови анализирани су на основу осматраа темературевазду'а у метеороло"ким стани,ама #ескова,) укуави,а и Сијаринска Баа. У

најни(ем делу ростора најви"е среде месе%не темературе су у јулу и августу 520.7 и

20.2 8С6. $ануар је и овде нај'ладнији месе, у години 5+ ;)78 С6. 4ајви"е среде месе%не

темературе су у августу 51C8 С6. -елативна вла(ност вазду'а је ро,ентуално изра(ена

мера стеена заси/ености вазду'а воденом аром у односу на максимално могу/е

заси/ее ри одрееној темератури вазду'а. сматраа релативне вла(ности вазду'а

вр"е се) на ве/ оменутим) метеороло"ким стани,ама. Tоком године среде месе%не

вредности релативне вла(ности вазду'а кре/у се у интервалу од C7 до >7 @. 4ајве/а

релативна вла(ност вазду'а је у зимским месе,има) з!ог ниски' темература вазду'а.

4ајмаа је у августу 5C7)7 @6 "то је оследи,а високи' лети' темература. сетно

ове/ае релативне вла(ности вазду'а у мају и јуну оследи,а је ве/и' коли%инаадавина у тим месе,има. $едан милиметар висине адавина редстав&а коли%ину воде

од једног литра која адне на квадратни метар 'оризонталне овр"ине 2. Uисина адавина

на ростору о"тине #е!ане није равномерно расореена. Gа риказивае

лувиометријског ре(има користе се ода,и са ки"омерни' стани,а #е!ане и #иови,а)

ореени са ода,има метеороло"ке стани,е #ескова,. 4ајмаа коли%ина адавина је

засту&ена у равни%арском делу) C00 II годи"е. Брдско+ланински редели до!ијају

знатну коли%ину адавина) изнад =00 II годи"е. Gна%и) лувиометријски ре(им је у

зависности од ада или ове/аа надморске висине. 4ајве/у коли%ину адавина римају

краји југозаадни и $у(ни ланински редели на којима се излу%и и изнад 107> II

годи"е 5#иови,а) <;0I6. 4ајсув&е годи"е до!а је лето) када адне росе%но 1=C II

адавина. Просе%на висина адавина у вегета,ионом ериоду износи ;7< II) "то %ини

готово 90@ од среде годи"е коли%ине адавина. Jак) Fсува и веома тола лета су

основна карактеристика климе ве/ег дела слива $у(не МоравеF;) а самим тим и ростора

о"тине #е!ане. Први дани са снегом о%иу у новем!ру а рее у де,ем!ру.

Последи дани са снегом у #есков,у и #е!ану нај%е"/е су у марту а рее у

фе!руару и арилу) док на #иови,и у арилу а ретко у мају. Сне(ни окрива% се у

#е!ану задр(ава од 1= до =>) а на #иови,и од 1> до 10> дана. Са ове/аем висине

ре&ефа висина сне(ног окрива%а је ве/а. 4а у ути%у расоред рисојни' и осојни'

страна) темература вазду'а и друи климатски фактори. 4а територији о"тине #е!ане

1 Г. $ови/ 51<<=6 Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,.2 A.Aуки/ 51<>76 лиматологија. ]]4ау%на кига]]) Београд).; T.-аки/еви/: Xидроло"ке одлике $у(не Мораве. G!орник радова Географског института $.Bвији/b) к.22)Београд) 1<C<.

C




нај%е"/е дувају ветрови из северог рав,а) осе!но у зимској оловини године. Aоста

%ест је и толи) ју(ни ветар) који дува с роле/а и делује ово&но на развој вегета,ије

5развигора,6. Sеста је ојава ти"ина * дана !ез ветрова. Поред ови') осе!но у летем

ериоду) разликујемо и дневне ветрове + даник и но/ник. ни су оследи,а разли%ите

загрејаности долински' и ланински' страна и од зна%аја су за роветравае градова.

4ајве/е среде !рзине су из северозаадног рав,а ;.9 I\M) а најмае из североисто%нограв,а 1 I\M. Просе%на годи"а %естина) дана са јаким ветровима) износи 10.2 односно)

; @ од !роја дана у години.1

2.7. Биогеографске одлике

Простор о"тине #е!ане) као и %итав ја!лани%ки крај) !ио је некада окривен

густим "умама. Jнтензивно кр%ее "ума зао%ето је у __ веку. Постоје три ериода

нера,ионалне се%е и кр%еа "ума. Први је ото%ео 1<12. године и трајао до 1<2>. Aруги

ериод ото%ео је осле 1<;0. године и трајао до 1<;9. Tре/и ериод !ио је везан за други

светски рат) у коме су окуатори секли "уме у најристуа%нијим деловима територије.

3уме су углавном расростраене у ланинском делу о"тине. 4ајве/и део "умаса%иавају "уме 'раста) затим ,ера) гра!а) леске и лие. Xраст усева до висине до =00

I 5сладун и ,ер на !лагим ланинским странама6. 4а рисојним странама до висине од

<00 I усева китак или горун. Tакое се јав&а и !уква) од =00 до <00 I надморске

висине. Са ом се на ростору о"тине #е!ане и завр"ава "умски ојас. 3то се ти%е

%етинара) и' је %овек донео и засадио. 3уме су мозаи%ног изгледа и смеују се са

орани%ним овр"инама) ливадама) а"а,има и во/а,има. Услед нера,ионалног

газдоваа 5$авно редузе/е Ср!ија"уме + сектор #е!ане6 и активне екслоата,ије "ума)

и'ов велики део је доведен до роасти а ро,ес ерозије узео је великог ма'а. 2 Aо!ро

о%уване "уме могу се на/и у атарима села -адев,а) Aрводе&а и #иови,е тј. у најви"им

ределима који су з!ог сла!ији' комуника,ија !или неристуа%ни.

д риземне флоре расростраене су разне врсте арати 5&ути/а) "умски'каранфила6) див&е &у!и%и,е) римуле) ру(е) див&е јагоде) ма'овине и др. Сре/у се

јестиве 5врга) руда%а) !лагва...6 и отровне г&иве 5антерка) зелена уавка) му'ара6. д

јестиви' најознатије су: врга) "амион о&ски 5руда%а6) !лагва 5јај%ара6) лиси%ара и

др. тровни' г&ива је мае 5антерка) зелена уавка) му'ара6. #ивадске и а"а%ке

заједни,е %ине разне врсте детелине и врсте из фамилије трава 5лековите !и&ке: мај%ина

ду"и,а) врнилова трава 5горски %ај6) кантарион 5госојина трава6) камили,а) !ела

'ајду%и,а....У ни(им ределима о"тине) односно у #ескова%кој котлини) налазе се

орани,е) !а"те и во/а,и) док се на еном о!оду сусре/у мозаи%не девастиране "уме у

којима је ро,ес ерозије далеко за"ао.У о"тини #е!ане настаено је ви"е врста

(ивотиа. д див&а%и засту&ени су зе,) лиси,а) вук) див&а свиа) јелен и срна)

ласи,а) куна) вевери,а) јазава,) твор. д ти,а: вра!а,) %авка) врана) гавран) фазан)

јаре!и,а) реели,а) дрозд) %ворак) кос) детли/) славуј) соко. д сели,а: роде) ласте и

кукави,е. ко !ара и река: атке и гуске. д гра!&иви,а сури орао. д гмизава,а 5змија6

отровни,е 5"арка) оскок6 и неотровни,е 5!елоу"ка или !арска змија) смук6. 4ај%е"/е

ри!е у рекама су: мрена) клен) крку"а) !еови,а и др.

2.9. Педоло"ке одлике

Gем&и"ни окрива% зависи од мати%ног сустрата тј. геоло"ке одлоге неког

ростора. G!ог разноврсног геоло"ког састава о"тине #е!ане 5кристаласти "кри&,и)

неогени седименти) квартарне наслаге) вулкански родукти6 засту&ен је и ве/и !рој

1 LLL.?cdIeN.OPQ.RM2 Г. $ови/ 51<<=6 Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,.

=




тиова зем&и"та и то: Алувијуми - расростраени су ду( река $а!лани,е и 3уманке 5у

атарима насе&а Пертате) Бо"а,е) Uранов,е) Мало и Uелико Uојлов,е) #угаре)

Vдеглово) 3илово) делови #е!ана. Садр(е 27.=@ глине) ;.<@ 'умуса) "то зна%и да

садају у груу 'умусни' зем&и"таD Делувијуми * зем&и"та настала сираем

материјала са ви"и' ланински' терена) од ути,ајем адавина) и тало(еем на самим

наги!има у одно(ју !рда и ланина. 5ју(ни делови #е!ана до #иови,е) уПреко%ели,и) рива%и и #алинов,у.6 Aелувијуми у околини 3умана су !огатија

'умусом 5;+7@6D Гајњаче + зем&и"та о!разована од ути,ајем "ума и то ре свега

'раста) гра!а) јасена и сл. 5насе&а: 4ова Tоола) Голи -ид) део рива%е) 3илова)

Ба%евине) Сли"ана) Свиари,е) 3умана) #алинов,а) лаји/а и део #е!ана. Гаја%а се

јав&а у три варијетета: + скелетоидна 54ова Tоола реко Голог -ида до #е!ана и маег

дела рива%е) 3илова и -адинов,а6D + %иста гаја%а: 5насе&а: Ба%евина) Мијали,а)

#алинова,) део Свиари,е и Сли"анаD + гаја%а у оодзо&авау 54ова Tоола) Uр!ова,

и лаји/6D Подоли * 5насе&а: -адев,е) лаји/) Був,е) Поро"ти,а) маи део #угара и

Бо"а,а6. Мати%ну стену) на којој су о!разовани одзоли) најве/им делом %ини

мика"ист. Подзоли су огодни за гајее кромира и ланински' (ита 5ра() овас) је%ам6.1

;. По&оривреда

"тина #е!ане сада у ред ривредно недово&но развијени'. д о&оривреде

нај!о&е је развијено овртарство. Меутим) услови за развој о&оривреде на ростору

о"тине #е!ане нису дово&но искори"/ени) а је изостао !о&и развој ове веома зна%ајнео!ласти роизводе) з!ог %ега о&оривреда) у односу на расоло(иве отен,ијале и

1 Г. $ови/ 51<<=6 Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,.

>




могу/ности развоја) не дориноси унарееу ривреде у о"тини. 4а територији

о"тине #е!ане остоје до!ри риродни услови за развој о&оривредне роизводе.

Умерено+континентална клима) са толим летима и умереним и !ла(им зимама) огодује

о&оривредним културама. Aруги ово&ан фактор за развој о&оривреде јесте

ово&ан едоло"ки окрива%. 4ајве/и део о"тинске територије окривају лодни

тиови зем&и"та: алувијум) делувијум и гаја%а. ваква зем&и"та огодују ратарско+овртарској роизводи.

Tа!ела !р. 1! У"ео аграрног стано#нит#а у укупном броју стано#ника$ на ни#оу "ржа#е

(Р%Србија$ региона (&%Србија$ округа (Јаблани'ки и општине Лебане ())*%

ПоисУкуно становни"тво

5!рој становника6

Eграрно

Становни"тво

@ заослени'

у о&оривредиf

@ аграрног

становни"тва

2002.

Aр(ава =.7<>.001 =1.7>= ;)< 0.<9

-егион 9.7CC.00< 2=.717 2)0 0.90

круг 270.<2; 1.=19 ;)9 0.=1

С #е!ане 27.<1> 227 7)> 0.><

fнаомена: @ о&.становни"тва се односи на укуан !рој 5од6 сви' заослени'.

4а основу та!еле !р.2. мо(е се уо%ити драсти%но смаее о&оривредни'

овр"ина 2000. године на ростору о"тине #е!ане) али се та овр"ина !рзо

надокнадила 2002 године. -азлог за то смаее !ила је неста!илност оводом наада4ET агресора на на"у зем&у 1<<<.године. 2002. године !рој становника #е!ана износио

је 27.<1>. д укуног !роја сви' заослени') у о&оривредном сектору је заослено 227

становника или 7)> @ од сви' заослени' "то је ви"е за 0)<@ у односу на ро,енат

5росека6 заосленог становни"тво у о&оривреди на нивоу -. Ср!ије.

;.1. Eграрне ,елине у о"тини #е!ане

4а територији о"тине #е!ане могу се издвојити две о&оривредне ,елине)

услов&ене морфоло"ким) едоло"ким и климатским разликама. Прва је равни%арска. У

ој је нај!о&е развијена ратарско+овртарска о&оривредна активност. У другој) !рдско-

ланинској) на !ре(у&кастим теренима) одне!&е најви"е одговара развоју во/арско+виноградарске роизводе. У еним најви"им деловима развијено је сто%арство.

1 LLL.MNaN.OPQ.RM

Tа!ела !р.2: Структура по#ршина 1

Година

оиса

Повр"ина

насе&а HI2

По&оривредна

овр"ина 5?a6

@ од овр.

насе&а

рани,е и

!а"те 5?a6

@ од о&.

овр"ине

1<<> ;;= 21.;79 =2.27 12.;>9 9>.02

2000 ;;= 17.>C0 77.0< =.20> 7>.90

2002 ;;= 21.;01 C;.20 12.C;2 9<.;0

200= ;;= 21.2<> C;.1< 11.<<7 9C.;1

Tа!ела ;. Структура по#ршина 2

Година

оиса

По&оривредна

овр"ина 5?a6

рани,е и

!а"те 5?a6

Uо/а,и

5?a6

Uиногради

5?a6

#иваде

5?a6

Па"а,и

5?a6

1<<>. 21.;79 12.;>9 1.71> ;21 ;.9=< ;.C72

2000. 17.>C0 =.20> 1.292 ;20 ;.2=7 1.>;2

2002. 21.;01 12.C;2 1.921 ;1; ;.2C< ;.9CC200=. 21.2<> 11.<<7 1.;>= ;;2 ;.2=; 7.;12

<




-атарско-овртарска аграрна ,елина P!у'вата североисто%ни део о"тине #е!ане)

односно југозаадни део #ескова%ке котлине. Eлувијалне равни $а!лани,е 5рекривене

лодним алувијумом6 су %есто лав&ене н са доста влаге ово&не за гајее кукуруза)

овр/а) "е/ерне рее итд. вде је и изданска вода веома !лизу овр"ине. У ви"им

деловима зем&и"те је су"није) до воде се долази те(е) јер се ки"ни,а ро,еује кроз

есковита зем&и"та до ве/и' ду!ина. Tе су заравни углавном засејане "ени,ом. Уросеку сваке друге или тре/е године јав&а се су"а. 4асурот томе суви"не одземне

воде %есто угро(авају о&оривредну роизводу. У вегета,ионом ериоду ки"е се

%есто јав&ају у виду &ускова. Па иак адавине су корисне. Снег се јав&а крајем

де,ем!ра. н "тити усеве од ниски' зимски' темература и остав&а им влагу. ада снега

нема) настуају голомрази,е од који' страдају озими усеви. Северни ветрови наносе

"тете о&орнвреди. Gими доводе до смрзаваа усева а лети ису"ују тло.

Плодно тле) дуга инсола,ија) високе лете темературе су основни редуслови ове

аграрне ,елине. !раене овр"ине о!у'ватају до >0@ ,елокуног ростора. сновно

о!еле(је је се,ијализа,ија роизвода овр/а. Гајее овр/а је веома расростраено.

По томе је овај крај од давнина ознат.

Сем тога ови се роизводи много уотре!&авају у ис'рани и градског

становни"тва) "то није слу%ај у свим крајевима на"е зем&е. Граде се толе леје) које

вредни овртари окривају ласти%ннм засторима 5ткзв. ластени,и6. не омогу/ују

роизводу раног овр/а. 4ајви"е се роизводи: арика) куус) разне врсте лука)

арадајс) "аргареа) кромир и др. Uо/арско+виноградарско+сто%арска аграрна ,елина

о!у'вата !ре(у&ке заадног о!ода #ескова%ке котлине) који уоквирују ратарско+овртарску аграрну ,елину) и ви"и !рдско+ланински ростор заадног и ју(ног дела

о"тинске територије. лима овде %ини релаз од ви"е континенталне ка умерено+

арта !р.;: +грарне целине

општине Лебане

Легенда!

Планинско+сто%арска

,елинаUо/арско+виноградарска

-атарско+овртарска

1. Ба%евина2.Бо"а,е

;.Був,е

7.U.Uојлов,е

9.Гег&а

C.Голи рид

=.Г.Uранов,е

>.Гргуров,е

<.A.Uранов,е

10.Aрводе&

11.Vдеглово

12.лаји/

1;.оино17.рива%а

19.#алинова,

1C.#е!ане

1=. #иови,а

1>.#угаре

1<. М. Uојлов,е

20. 4. Tоола

21.4ово Село22.Пертате

2;.Петрова,

27.Поов,е

29.Поро"ти,а

2C.Преко%ели,а

2=.-адев,е

2>.-адинова,

2<.-афуна

;0.Свиари,а

;1.Секи,ол

;2.Сли"ане

;;.Tого%ев,е;7. Wенова,

;9. Bекави,а

;C. 3ар,е

;=. 3илово

;>. 3тула,

;<. 3умане

10




континенталној. У ланинском ределу клима до!ија не"то о"трије одлике) односно

су!ланинске карактеристике. оли%ина адавина је сасвим дово&на за многе врсте

култура. Пово&но су расореене) јер се најве/и део излу%и крајем роле/а и о%етком

лета. Меутим) родори 'ладног вазду'а и ојава касни' роле/ни'. и рани' јесеи'

мразева оте(ава гајее оједини' врста во/а) оготову лозе.

Tло је састав&ено од ви"е тиова зем&и"та) углавном гаја%а и одзола неједнакелодности. ва аграрна ,елина оготову је ово&на за во/арство) осе!но за "&иве и

ја!уке. Поред тога "то клима и зем&и"те редодреују овај ростор за во/арски) у

котлинастим ро"иреима ре%ни' долина $а!лани,е и 3уманске реке) остоје ово&ни

услови за гајее (итари,а 5осе!но кукуруз6) индустријског и крмног !и&а. Бре(у&,и и

!рда су огодни за гајее "ени,е. Све то и а"а,и у ви"ем !рдско+ланинском делу

%ине солидну основу за сто%арство) те се овој аграрној ,елини ридодаје и назив +

сто%арска. 4ајви"е се гаје говеда) свие) ов,е) козе и (ивина. Гаје се и кои али у много

маем о!иму. Села о ре%ним долинама су з!ијеног тиа. У ви"им деловима) са мае

о!радиве овр"ине) села имају раз!ијен изглед. 4а о!радиве овр"ине отада око 90 @

укуни' овр"ина. 3уме села Aрводе&а) -адев,а и #иови,е данас слу(е за

екслоата,ију. Поред ратарства) во/арство је главно о!еле(је ове аграрне ,елине. 4ајве/еовр"ине од во/а,има су у атарима села: лаји/ 5C1 ?а6) Гргуров,е 59> ?а6) Сли"ане

57= ?а6) Поро"ти,а 5;= ?а6) #иови,а 5;0 ?а6 итд. 3&ива је најзасту&енија во/на врста.1 4а у отада >=)< @ од укуног !роја во/ни' ста!ала) затим следи ја!ука) кру"ка)

!ресква и друго. д овр/а најви"е се гаји кромир.

;.2. -атарство

-атарство је најзна%ајнија грана о&оривреде. Производи ратарства 5(итари,е)

индустријско !и&е) во/е) овр/е6 редстав&ају основу ис'ране &уди. 4еки од и' су и

зна%ајне индустријске сировине. 4а ростору о"тине #е!ане) гаје се готово све ва(није

(итари,е. !им роизводе неки' (итари,а) и ринос о ?a о&оривредне овр"ине

мо(е се сагледати у та!ели !р. 7.


11




У квантитативној роизводи (итари,а кукуруз долази на рвом месту 5као и у

%итавој Ср!ији6. укуруз се уоте!&ава за гајее стоке) а мае за ис'рану &уди. Uрло је

до!ро рилагоен ре&ефу. н уједно омогу/ава !о&у ексолоата,ију зем&и"та него

друге (итари,е) јер се на истој овр"ини и у исто време могу гајити меуусеви 5асу&)

!ундева6. G!ог тога се он гаји на великим овр"инама и у равни%арском и у !рдско+

ланинском делу о"тине #е!ане. П"ени,а долази на друго место о вели%ини засејани'овр"ина. вакво воде/е место "ени,а заузима з!ог еног великог зна%аја у ис'рани

&уди и стоке. Сем тога) она је рвокласна индустријска сировина. 4ај!о&и услови за

гајее "ени,е) на ростору о"тине #е!ане) јесу у селима Преко%ели,а и Голи -ид.

Приноси "ени,е о 'ектару у ле!анској о"тини јо" увек су ниски. Gнатно заостају за

риносом кукуруза. вакви 'ектарски риноси ни издалека не одговарају отен,ијалним

могу/ностима ле!анске о&оривреде) јер је лодност зем&и"та на знатном нивоу. Уз

римену савремени' агроте'ни%ки' мера могу/е је на истим овр"инама ости/и знатно

ве/е риносе.д други' (итари,а у о"тини #е!ане зна%ајније је јо" и гајее је%ма)

ра(и и овса. 4ајрасростраеније индустријско !и&е на територији о"тине #е!ане

јесте сун,окрет. Укуан ринос сун,окрета) асу&а и кромира) и ринос о ?a

о&оривредне овр"ине мо(е се сагледати у та!ели !р.9.

,абела бр% -! Прои.#о"/а пшенице и кукуру.а у Р% Србији$ региону (&%Србија$

округу (Јаблани'ки округ и општини Лебане

Година

оиса

Vитари,е

П"ени,а 5N6 HO\?a укуруз 5N6 HO\?a

2000.

-.Ср!ија 1.<27.;>9 2.=;; 2.<;=.9;= 2.;C;

B.Ср!ија >00.C2; 2.7=7 1.12=.0<< 1.<20

$а!лани%ки округ 90.=9< 2.2;< ;=.C11 1.C01

С #е!ане C.770 1.CCC 9.019 1.179

2002.

-.Ср!ија 2.270.1>2 ;.097 9.9>C.72C 7.9<C

B.Ср!ија <C>.12= 2.<7; 2.900.097 7.;20

$а!лани%ки округ C1.>;< 2.>29 >7.<>9 ;.C<;

С #е!ане =.<<; 2.9;< 1=.110 7.0<7

2009.

-.Ср!ија 2.00=.0C0 ;.;=> =.0>9.;CC 9.C91

B.Ср!ија <0;.2=> ;.171 2.>;C.C=1 7.<91

$а!лани%ки округ C2.;=> 2.<C= 100.2<> 7.1<<

С #е!ане >.;12 2.C20 1=.C;7 7.;>1

200=.

-.Ср!ија 1.>C;.>11 ;.0C0 ;.<07.>29 ;.0;=

B.Ср!ија =91.<2> 2.=7C 1.22=.C02 2.2;9

$а!лани%ки округ 90.9<7 2.9<0 2>.0;9 1.;;0

С #е!ане =.27> 2.210 7.217 1.100

12




;.;. Повртарство

Плодно зем&и"те и !лага умерено+континентална клима условили су да у

о"тини #е!ане усевају много!ројне врсте овр/а. Гајее овртни' култура осе!но је

расростраено у северо+исто%ном) равни%арском делу о"тине и алувијалним равнима

$а!лани,е и 3уманске реке. 4ајви"е се гаји кромир) арика) арадајс) куус) разневрсте лука) асу&) крастав,и и друго. !им роизводе оједини' овртни' култура

риказан је у та!ели !р.9. ромир се доста гаји на територији о"тине #е!ане. Gа

егово гајее одговара влага) 'ладнија клима и одзоласто тле. Gато он до!ро усева у

ви"ем) !рдско+ланинском делу о"тине.

д осталог овр/а) узгаја се зелена арика. Погодује јој лодније зем&и"те и

толија клима. Ураво такви услови засту&ени су у #ескова%кој котлини) а је то на

далеко ознати крај о роизводи арике. Посе!но је расростраена у атарима

следе/и' села: оино) Vдеглово) #угаре) Бо"а,е) Пертате) Bекави,а и Wенова,. J

остале овртне културе 5арадајс) куус) асу&) крастав,и) гра"ак) мрква) ротква)

карфиол) сана/) зелена салата) лу!ени,е и дие6 такое се гаје на ростору о"тине

#е!ане) у ве/им или маим коли%инама.1

;.7. Uо/арство


Tа!ела !р. 9! Прои.#о"/а ин"устријског и по#ртног биља у Р% Србији$ региону

(&%Србија$ округу (Јаблани'ки округ и општини Лебане

Година

оиса

Jндустријско и овртно !и&е

Сун,окрет 5N6 HO\?aПасу&5N

6HO\?a

ромир

5N6HO\?a

2000.

-.Ср!ија 21=.C0> 1.7>C ;2.70< C;C C2<.C2< C.C1;B.Ср!ија 1=.711 1.1=1 27.217 9;9 772.072 C.1;C

$а!лани%ки округ 1.;91 1.;>7 1.=7C 7=; 1>.>>1 7.;97

С #е!ане >9 <;7 101 9<1 1.=01 ;.200

2002.

-.Ср!ија 2=<.>;1 1.>C; 9C.9<2 1.1;= <2>.=07 100C1

B.Ср!ија 20.<C0 1.907 7C.=<7 1.170 C=C.01< <C20

$а!лани%ки округ 1.27C 1.;10 2.<;; =C1 ;7.27; =>C7

С #е!ане >= >2< 99> =27 ;.==0 CCC<

2009.

-.Ср!ија ;90.=C2 1.==; 9>.=2C 1.2<7 <C<.9C2 11.702

B.Ср!ија 2C.120 1.>29 7>.2=C 1.2;= CC7.7C; 10.0<1

$а!лани%ки округ <>9 1.>>0 7.C1> <=; ;7.907 >.=0<

С #е!ане C9 1.;97 70> C=< 2.>27 9.C0;

200=.

-.Ср!ија 2<7902 1<0; ;<227 <7= =7;2>2 <1;7

B.Ср!ија 1=9=> 122< ;0<1= >9= 91=700 >1<2

$а!лани%ки округ ;0> <17 ;07> C<C 209<< 9>;7

С #е!ане ; 1000 1C> ;01 1C<= ;C>1

1;




"тина #е!ане има ово&не услове за гајее разни' врста во/а) Fсем ју(ни'

култура) с тим "то оједини делови као "то су ланински на одговарају за осет&иве

врсте во/а + кајсија и !рескваF 1. !им роизводе во/а за назна%ени временски ериод

исказали смо та!елом !р.C.

" #апомена! %окоти се изра(авају у 'и&адама

3&ива долази на рвом месту о !роју ста!ала) риносима и расростраеу.

4ајве/и !рој ста!ала је у селима: Преко%ели,и) Сли"ану) лаји/у и Свиари,и.

4ајмае и' је у Wенов,у и Uеликом Uојлов,у. д укуне роизводе "&иве око >0@ се

реради у ракију) а остало се користи за ис'рану. Годи"е се роизведе око 2;0.000

литара ракије. $а!ука је на другом месту о !роју во/ни' ста!ала и риносима.

4ајзасту&енија је у селима лаји/) #иови,а) Гргуров,е) 3умане и 3илово.

Uиноградарство је ва(на ривредна грана. Uинова лоза усева на разли%итим теренимаD

на стрмим адинама и !р(у&,има) на есковитом и каменитом зем&и"ту неза"ти/еном

од ерозије и сун,а) на зем&и"ту сирома"ном 'умусом и другим 'ран&ивим материјама) а

!огатом кре%ом. д ситног во/а 5јагоде) малине и ри!изле6 тре!а оменути роизводу

јагода. не се гаје на око 90 ?а овр"ине) ринос о 'ектару је око 7C00 HO) а укуна

годи"а роизвода износи око 270 N.520026.2

;.9. Сто%арство

снову за развој сто%арства у ле!анској о"тини %ине а"а,и и ливаде у !рдско+

ланинском делу) крмно !и&е 5детелина) лу,ерка. сто%на реа6) рете(но засту&ено у

равни%арском делу о"тине) 'игијенско+здравствена за"тита ветеринарске стани,е и

друго. Гаје се готово све ва(није врсте стоке: говеда) свие) ов,е) козе) кои и (ивина.

Структуру сто%ног фонда) и !рој условни' грла) риказују та!еле !р.=. и !р.>.

У ле!анској о"тини најви"е се гаје свие 5како у равни%арском) тако и у !рдско+

ланинском делу6.

У структури сто%ног фонда и'ов !рој је најве/и * 11.917 52007. год.6. Присутне

су дома/е расе 5моравка) "умадинка6. д страни') квалитетни' раса исти%у се енглески

1

С.Bветков) Б.Jли/) П.Мити/ 51<>=6 Студија о развоју во/арства на територији о"тине #е!ане. ^ла!орат)#ескова,.2LLL.MNaN.OPQ.RM

Tа!ела !р.C: Прои.#о"/а #оћа и грож0а1

Поис

$а!уке 3&иве Uиногради

Број

ста!ала

Укуно

5N6

Укун

о 5HO6

Број

ста!ала

Укуно

5N6

Укуно

5HO6

Број

%окота

Уку.

5N6

Уку.

5HO6

2000. 11.=<; 1.C00 1;.> 1<9>00 1.;2C C.> 1.>9; 1.701 0.>

2002 120.;90 =2= C.0 27C.200 1.CC2 C.C 1.>;; 1.C2C 0.<

2007. 11<.<90 1.197 <.C 1C2.100 1.CC9 10.; 1.>C7 1.=17 0.<

200C. CC.;00 ><0 1;.7 2C=.900 ;.00; 11.2 1.>;; 1.=;= 0.<

Tа!ела !р.=: Сто'на прои.#о"/а(го#е"а$ с#и/е$ о#це$ жи#ина

Поис Говеда Свие в,е Vивина

2000. <.=>9 11.1;< 1.=21 >2.197

2002. >.C;2 <.<;2 1.=10 ==.;CC

2007. =.<C7 11.917 1.CC< C2.0;9

200C. =.1>7 <.C>; 2.117 C0.019

17






јорк"ир и нема%ка !ела свиа. Укуно о !роју грла и расростраености реовлаује

!у"а. Прилагоена је разли%итим климатским условима и скромнијој ис'рани. Мале је

телесне те(ине и мле%ности. Бу"а је огодна за укр"тае са леменитим врстама

гове%ета) те су и такве 5ме"ане6 асмине) у великом !роју) засту&ене у о"тини #е!ане.

д страни' раса сре/е се сименталско гове%е. Укуна роизвода млека у

о"тини #е!ане ро,еује се на око > милиона литара годи"е1 в,е се најви"е гаје у

селима !рдско+ланинског ростора. Преовлаује дома/а раса + раменка. на је оторна

на разли%ите климатске ути,аје и скромна је на ис'рани. Aаје гру!&у вуну у односу на

мерино ов,у 5гаји се у маем !роју6 и ости(е мау телесну те(ину. сим ов,ераменке) најви"е је расростраена тзв. свр&и"ка ов,а. Последи,а ове/ане

ме'аниза,ије у о&оривреди је стално смаивае !роја коа у структури сто%ног

фонда. Преовлаује оторни !рдски) !осански ко. Gа разлику од коа гајее (ивине је у

орасту. д коко"и најрасрсстраенија је "тајерска врста коко"и и тзв. коке носи&е)

које се исти%у о великој носивости јаја 5родајланд и лег'орн6. У селу Пертату одигнута

је фарма за тов и одгој (ивине. Tакое) остоји и ве/и !рој маи') риватни' фарми за

узгој и роизводу јаја. У равни%арском делу о"тине и оред река и !ара гаје се гуске и

атке. По%етком осамдесети' година %иени су наори) утем ово&ни' кредита и

сли%но) да се %еларство зна%ајније развије. Меутим оно је јо" увек недово&но

развијено.2

;.C. Eграрно тр(и"те

У ле!анској о"тини остоје две ија,е које су сме"тене оред реке) једна зелена)

на левој страни реке) где се родаје во/е и овр/е) а делими%но на овој ија,и родаје се и

ро!а "ироке отро"е 5слика !р.2. стр 1C6. Сто%на ија,а налази се недалеко) низводно)

од зелене ту се родају телад 'ол"тајн+фризијске расе) од крава у родаји реовлауј/а

раса је !у"аD свие 5енглески јорк"ир и нема%ка !ела свиа6D (ивина 5од коко"ака

реовлаује "тајерска врста коко"и и ткзв.коке носи&е 5родајланд и лег'орн66D говедаD

ов,е 5од ова,а реовлаује дома/а раса раменка6) козе) кои 5реовлаују/е расе су

!рдски и !осански ко6.#е!анско насе&е редстав&а ,ентар тр(и"та сви' насе&а 5села6

истоимене о"тине. дгој и тов (ивине развијен је у насе&у Пертате) где је остоји

фарма (ивине) а (ивина из Пертата се ласира и у #есков,у и #е!ану. сим тога остоје

!ројне индивидуалне) риватне) фарме у самом насе&у #е!ане. Последи' година

за!еле(ен је ораст ,ена свиа на сто%ној ија,и у #е!ану) з!ог ове/ане ,ене кукуруза.

Потра(а у насе&у расте) али је онуда сла!а.

Пија%ни дан у #е!ану је етак) али се з!ог отра(е о&оривредни' роизвода)

наро%ито у ериоду крсни' слава) разника) риреми зимни,е) родаја о!ав&а и у

%етвртак и су!оту.

1 fСтатисти%ки ода,и С #е!ане.2 Г. $ови/ 51<<=6 Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,.

Tа!ела !р.>: Усло#на грла

(го#е"а$ с#и/е$ о#це$ жи#инаПоис Говеда Свие в,е Vивина Укуно

2000. <=>9 2=>7)=9 1=2)1 ;2>)C1 1;0=0)7C

2002. >C;2 27>; 1=1 ;0<)7C 119<9)7C

2007. =<C7 2>=>)9 1CC)< 27>)17 1129=)97

200C. =1>7 2720)=9 211)7 270)0C 10;9C)21

19




сим ови' ија,е) о&оривредни роизводи из #е!ана се ласирају и у #есков,у

5сто%на) зелена) кванта"ка ија,а6) где је ија%ни дан су!ота) и у Медвеи 5ија%ни дан:

%етвртак6. По&оривредни роизводи и стока се ласираgу или у Медвеи) или у

#есков,у) ре свега у зависности дали сеоско насе&е 5у о"тини #е!ане6 ви"е гравитира)

о итау !лизине) и до!ри' сао!ра/ајни' услова) једном или другом насе&у.

Gак&у%ак

Слика !р.2 : 2елена и сто'на пијаца у општини Лебане

1C




По новој територијалној одели Ср!ије о"тина #е!ане улази у састав

$а!лани%ког округа. У!раја се у ред недово&но развијени' о"тина. ^кономска и

ривредна ситуа,ија је !ила далеко !о&а ранији' година. У насе&у је 90 @ становни"тва

!ило заослено у индустрији. У #е!ану је) од индустрије) најразвијенија !ила текстилна

индустрија) оут у #есков,у) који се је својевремено називао ))Срски Ман%естерb у

роизводи текстила. -азвијена је !ила ко(арска) ре'рам!ена) 'емијска) графи%ка)метална) ко(арска и граевинска индустрија 5редузе/а су затворена6. 4езаослено је

9.729 становника 5200>6. По&оривредно становни"тво се смаује) а главни разлог за то

је га"ее и одумирае сеоски' насе&а) где је ве/инско становни"тво старо) и није у

могу/ности да се !ави о&оривредним делатностима. Млади углавном нау"тају сеоска

насе&а и долазе о"тински ,ентар тра(е/и друго заослее) осим о&оривреде) али у

о"тинском ,ентру) насе&у #е!ане) влада о"та незаосленост) !рој становника се

интензивно из године у годину) смаује) и оно се сврстава генерално 5са свим насе&има у

еговом саставу6 у једно од најнеразвијенији' о"тина у Ср!ији.

По"то је рирода !ила даре(&ива рема овом крају основне узроке

неразвијености тре!а тра(ити у историјском заостав&ау ови' крајева) ло"и'

сао!ра/ајни' рилика 5осе!но !рдско+ланинског дела6) недостатку материјални'средстава) инвести,ија) стру%ни' кадрова) а наро%ито у готово отуном одсуству

развојни' рограма. Су"тина досада"ег развоја 5одр(аваа6 ле!анске о"тине сводила

се на изнала(еу реу!ли%ке омо/и) уместо на развијае соствени' могу/ности) и

каа,итета о"тине. G!ог тога и осле 90. година ослератног развоја о"тина #е!ане је)

јо" увек) !ез могу/ности за дефинитивно осамоста&ивае. Tре!ало !и оменути да

ерсективе за ривредни развој о"тине #е!ане тре!а тра(ити у ве/ој афирмисаности

о&оривреде) оготову во/арства) јер то омогу/ују риродни услови који владају на

ростору о"тине. У редстоје/ем развоју о"тине #е!ане мора се ристуити

о(ив&авау !рдско+ланинског ростора. Полазе/и од %иени,е да су) ве/ ду(и

временски ериод) отворено или рикривено) ал!анске сеаратисти%ке те(е усмерене ка

овим росторима) и'ова демографска исра(еност је недоустива. Eко овоме додамода је #е!ане оследа етни%ки %иста о"тина) оло(ена рема осову и Мето'ији) онда

је коренита ревитализа,ија овог ростора страте"ки интерес) не само о"тине #е!ане)

него и %итаве Ср!ије. ))Jнтерес који нема алтернативу. Tо је дуг рема ре,има и о!авеза

ред отом,имаb.1


1=




#итература

Г. $ови/ 51<<=6. Монографија #е!ане. Jсторијски ар'ив) #ескова,.

М. Aимитријеви/ 51<9>6. ристаласти "кри&,и $а!лани,е. G!орник радова -ГK) Београд.

С.М. Милојеви/ 51<276. #ескова%ка котлина са околином. Гласник СГA) св.10) Београд.

T.-аки/еви/ 51<C<6. Xидроло"ке одлике $у(не Мораве. G!орник радова Географског

института $.Bвији/b) к.22) Београд.

A.Aуки/ 51<>76. лиматологија. ]]4ау%на кига]]) Београд.

T. -аки/еви/ 51<>76. $а!лани,а * најве/а су"и,а у Ср!ији. G!орник радова Географског

завода ПМK) св. _`_) Београд.

С.Bветков) Б.Jли/) П.Мити/ 51<>=6. Студија о развоју во/арства на територији о"тине

#е!ане. ^ла!орат) #ескова,.

$вори података!

LLL.MNaN.OPQ.RM

LLL.heiaje.PRO.RM

LLL.?cdIeN.OPQ.RM

LLL.heiaje.jeN

Статисти%ки ода,и С #е!ане.

http://www.lebane.org.rs/

http://www.lebane.net/

http://www.lebane.org.rs/

http://www.lebane.net/

seminarski rad - agrarno geografske karakt. lebane

Documents