Butik hoteli

Butik hoteli

VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJESremski Karlovci

Seminarski rad iz predmeta: OSNOVE UGOSTITELJSTVA

TEMA: Butik hoteli

Mentor: Student:prof. Snjeana Gagi Marija Lazarevi Broj indeksa: 12Y/2013

Sremski KarlovciFebruar 2014.godine

Sadraj1.UVOD22.KONCEPT BUTIK HOTELA33.NAJPOZNATIJI BUTIK HOTELI U SVETU44.BUTIK HOTELI U BEOGRADU75.POKAZATELJI POSEENOSTI BUTIK HOTELA KOD NAS I U SVETU96.ZAKLJUAK117.LITERATURA12

1. UVOD

Ugostiteljstvo je usluna privredna delatnost ija je osnovna misija sadrana u dugoronom zadovoljenju drutvenih potreba za smetajem, ishranom i piem, uz korienje posebnihtehnika hotelskog i restoraterskog poslovanja (Kovaevi, 1999).Ugostiteljstvo se od ostalih delatnosti u turizmu razlikuje po tome to prua usluge toenja pia, ishrane i smetaja gostiju. Usluge koje prua ugostiteljstvo su namenjene podmirenju potreba koje nastaju sa promenom mesta stalnog boravka, ali i potreba domicilnog stanovnitva koje ne organizuje ove potrebe u sopstvenom domainstvu (Nikoli, 2005).Pored zadovoljenja potreba za smetajem, hranom i piem, ugostiteljstvo zadovoljava kulturne, drutvene i zdravstvene potrebe gostiju, omoguava razonodu i zabavu. U nedovoljno razvijenim podrujima vri funkciju pokretaa privrednog razvoja. Podstie proizvodnju u drutvenim delatnostima, saobraaju, trgovini. Omoguava valorizaciju prirodnih resursa, deluje na uravnoteenje platnog bilansa zemlje. Osnovni ciljugostiteljstva je uspostavljanje simbioze i harmonizacije raznih odnosa na relaciji izmeu ugostiteljskih preduzea (objekata) i korisnika ugostiteljskih usluga (Kovaevi, 1999).

Ugostiteljstvo se deli na:

1. Hotelijerstvo - privredna delatnost u okviru ugostiteljstva koja prostorno i funkcionalno objedinjuje usluge smetaja sa uslugama ishrane i pia,ukljuujui i pratee usluge koje njimagravitiraju;

2. Restoraterstvo - funkcionalno, prostorno, tehniko-tehnoloki i organizaciono osamostaljeni ugostiteljski sektor hrane, pia inapitaka (Kovaevi, 1999).Hotelijerstvo je najznaajniji deo ugostiteljstva, u kojem se u turistiki razvijenim zemljama ostvaruje 2/3 svih turistikih noenja. Namenjeno je uglavnom turistima koji dolaze izvan podruja gde su objekti smeteni. Osnovna funkcija hotelijerstva je pruanje usluga smetaja. Pored toga prua usluge ishrane, pia, zabave, sporta. Sastoji se od razliitih objekata za smetaj koji se razlikuju po veliini, tehnikim osobinama, vrsti usluga koje preteno pruaju te nainu pruanja usluga. Mreu objekata za smetaj ine hoteli, moteli, pansioni, apartmani i drugi smetajni objekti (Kosar, 1993).U nastavku e biti analizirana jedna vrsta hotela, tanije butik hoteli. Ovi hoteli pojavili su se osamdesetih godina u Londonu, Njujorku (New York) i San Francisku (San Francisco) i postali vrlo popularni krajem devedesetih. To su mali samostalni hoteli do sto soba, koji se razlikuju od drugih svojim dizajnom i proizvodom. Takav koncept hotelskog proizvoda zasniva se na urbanoj lokaciji, dizajnu, personalizovanoj usluzi i izbegava sterilnost koja se moe doiveti u veini luksuznih hotela u sklopu velikih hotelskih lanaca. (erovi i omi, 2011).

2. KONCEPT BUTIK HOTELAButik hoteli ili hoteli sa armom, kako ih jo nazivaju, dobili su taj epitet upravo zato to su luksuzni, a ipak su uspeli da prevaziu sterilnost karakteristinu za smetaj visoke kategorije.U potroakom drutvu gde je ovek optereen brzinom i pod stalnim stresom, butik hoteli su prava oaza mira. Zato su njihovi najei gosti poslovni, visokoobrazovani ljudi, kosmopolite, koji esto putuju i eljni su topline doma, ali imaju i visoke kriterijume kada je kvalitet hotelske usluge u pitanju. Koncept butik hotela je tako osmiljen da prua gostima prijatnu sredinu, originalnu po svom izgledu i iznenaujuem po nesvakidanjim vizuelnim sadrajem za ugostiteljski objekat. Projektovanje i izgradnja ovakvog tipa hotela orjentisani su na to da sam boravak predstavlja jedinstven doivljaj.Butik hotel je termin korien za opis originalnog i luksuznog hotela koji odlikuje jednu temu i jedan stil, a sinonimi su dizajn hotel i lajf stajl (lifestyle) (erovi i omi, 2011).Glavne razlike u odnosu na velike hotele su te da je svaki butik hotel zasnovan na jedinstvenom konceptu i dizajnu i da ne mora strogo da potuje standarde, odnosno originalnost moe da se pretvori u konkurentsku prednost. Na primer, ovi hoteli mogu da obezbede svojim gostima sva mogua komunikaciona sredstva u sobi (ali i ne moraju), mogu da stave akcenat na udobnost i mir (erovi i omi, 2011).Dizajn hoteli su fleksibilniji od drugih oblika hotelskog smetaja jer dozvoljavaju odreen stepen iznenaenja i subjektivnog doivljaja prilikom ispunjavanja oekivanja potroaa. Ovaj tip hotela moe da se opie kao privatna rezidencija u koju posetilac dolazi kao gost, uz to da je ve poznat njegov profil, pa je mogue anticipirati njegove elje i potrebe (erovi i omi, 2011).Standardizacija i uniformizacija hotelijerskih usluga bile su neophodne da bi se razvila pouzdanost (sposobnost pruaoca usluga da isporui obeane usluge na odgovarajui nain) i poverenje (dobro miljenje, pozitivno iskustvo i asocijacije koje pruaju dopunsku vrednost potroau) kod korisnika. Tanije, gosti su teili ka predvidljivosti, kontroli i sigurnosti, to je preduslov svakog prijatnog turistikog iskustva. Iz tih razloga, slogan lanca Hilton (Hilton) je jedno vreme bio : Svaki na hotel je Amerika u malom. Iz jednog objekta u drugi, iz jedne sobe u drugu, nije bilo iznenaenja, kvalitet je bio isti, norme ispotovane i oekivanja ispunjena (erovi i omi, 2011).Razvoj dizajn hotela zasniva se na optem trendu poveane tranje za diferenciranjem u hotelijerskim proizvodima. Ciljna grupa butik hotela jesu svi posetioci izmeu 20 i 50 godina. Putnici zainteresovani za ovaj hotelski segment su poslovni putnici, ljubitelji umetnosti i bejbi bumeri (baby boomeri) (erovi i omi, 2011). Bejbi bumeri su osloboeni odgovornosti kao to su roditeljstvo ili stalno zaposlenje, oni trae zabavu, udobnost i kvalitetne proizvode, a gosti koji spadaju u mlae generacije su visokoedukovani, kosmopoliti koji mnogo putuju i konstantno ele nova iskustva. Zbog toga obazrivo dizajniranje enterijera postaje imperativ jer se ne smeju pomeati popularna kultura i visoka umetnost. Veina savremenih turista esto ne razlikuje ova dva pojma i trai atrakcije koje predstavljaju njihovu kombinaciju jer taj efekat moze biti neoekivan i zanimljiv. Beskonana komercijalizacija umetnikih dela i elemenata kulture predstavlja umetnost i kulturu kao proizvode koji se konzumiraju i tako dolazi do njihove banalizacije (erovi i omi, 2011).3. NAJPOZNATIJI BUTIK HOTELI U SVETU

Hoteli sa stilom su se pojavili tokom osamdesetih godina 20. veka najpre u SAD, da bi ubrzo osvojili i Evropu. Prvim butik hotelom smatra se Morgans hotels (Morgans hotels) u Njujorku, otvoren 1984. godine. Dizajnirao ga je Andre Putman (Andre Putman), a posao je poruio Ian rarger (Ian Schrager), ameriki preduzetnik koji je ranijih osamdesetih godina osnovao prvi elitni i originalno dizajnirani noni klub, Studio 54, koji su poseivale poznate linosti. Razvio je karijeru usvajenjem jednog sasvim novog pristupa, kombinacijom zabave i usluga: poeo je renoviranje hotelijerskih objekata sa dizajnerima kao to su Andre Putman, Filip Stark (Filip Stark) i stvorio prve dizajn hotele (erovi i omi, 2011).Ono to je karakteristino za ove hotele je to to hotelsko osoblje mora da poznaje imena svih svojih gostiju, to je naravno neizvodljivo u hotelima veih kapaciteta. Ipak, Ian rager, osniva i predsednik Ian rarger Hotels (Ian Schrarger Hotels), koji trenutno obuhvata oko 3000 soba u 9 objekata, je jedan od onih koji ne prihvata ovaj opte prihvaen aspekt tipinih butik hotela. On definie butik hotele kao pristup i stav, bez obzira na veliinu hotela. U njegovim butik hotelima personalizovana usluga nije toliko vana, pogotovo u onim veim kao to su Paramont Hotel (Paramount Hotel) (594 soba) i Henri Hadson Hotel (Henry Hudson Hotel) (821 soba). Umesto toga, rarger hoteli akcenat stavljaju na zabavljanje gostiju stvarajui pozorinu atmosferu koja ukljuuje sva ula kroz: arhitekturu, dizajn, boje osvetljenje, umetnost i muziku. (Heard, 2011).Slika 1.: Morgans hotels, Njujork

Izvor: https://www.morganshotelgroup.com/originals/originals-morgans-new-yorkIme poznatog dizajnera koji je kompletno opremio hotel ili dao lini peat obino je osnova na kojoj se temelji razlika izmeu ovih i hotela velikih svetskih lanaca. Smatra se da susret sa umetnikim delom oslobaa matu i kreativnost. U dananje vreme veoma malo slobodnog vremena ostaje za preputanje nekoj vrsti umetnosti: obilazak izlozbi, itanje knjiga, odlazak na operu, balet, u bioskop. Shodno tome, skrauje se vreme i umanjuju prilike za kreativnost (erovi i omi, 2011).Meu prvim evropskim butik hotelima su pariski "Mama eldter (Mama Sheldter), zatim londonski "Blejks Hotel (Blakes Hotel) poznat po diskreciji koju je davao mnogim slavnim linostimma koje su bile redovni gosti, ali i prodaji umetnikih dela i dekorativnih predmeta koji su deo enterijera hotela. "okolet Butik Hotel (The Chocolate Boutique Hotel) u Bornmutu na junoj obali Engleske je prvi britanski hotel te vrste, a i danas je uven po "okoladnim" aranmanima koje nudi gostima, a koji ostavljaju bez daha zahvaljujui svom uvek novom i unikatnom izgledu. (Heard, 2011). Neki od najzanimljivijih butik hotela u svetu su: JK Plejs (JK Place) u Italiji istie toplinu i porodinu atmosferu po malom broju soba (dvadeset) i restoranu na vrhu sa prelepim pogledom na krovove Firence. Na raspolaganju su i kutak za itanje u biblioteci, pored upaljenog kamina i domaeg ajnog peciva.

Do Hotela Kasa del Mar (Casa del mar) u Port Veiru (Port Vecchiu), Korzika, moe se doi automobilom, brodom ili helikopterom. Hotel raspolae bazenom i privatnom plaom, nudi bogat program aktivnosti na moru (skijanje na vodi, ronjenje) i na kopnu (jahanje, vonja helikopterom, golf), kao i razne vrste masaa za kompletni uitak (sa okoladom, indijsku, tai).

Poznate holivudske linosti esto biraju ovu destinaciju u sportsko-rekreativne svrhe. Las Alamandas Resort Hotel (Las Alamandas Resort Hotel) u Meksiku prua usluge i aktivnosti idealne za oporavak, razvoj i odrzavanje fizike kondicije. Bogat sportski program obuhvata odbojku na plai, tenis, skijanje na vodi, jahanje, vonju biciklom, boanje i jo mnoge druge. Programu fizikih aktivnosti prikljuuje se i ponuda kvalitetnog menija: svei morski plodovi, riba i voe iz bate hotela (erovi i omi, 2011).U Hotelu Sikret de Paris (Secret de Paris) oslikani zidovi u gostinjskim sobama stvaraju iluziju da su kreveti postavljeni na nekinajpoznatijim pariskim atrakcijama u muzeju Orsej (Orsay), u Mulen Ruu (Moulin Rougei), Ajfelovom tornju a manje poznate anegdote o francuskoj prestonici ispisane su po zidovima hotela. Jedinstveno iskustvo ovog prostora prua gostima oseaj upoznavanja Pariza na jedinstven nain, otkrivanja tajni, neeg izvanrednog, to je mogue samo iz ovog dizajn hotela. Svakom gostu se posveuje izuzetna panja to dokazuju i jedinstveni lini pekiri u najluksuznijim apartmanima, odnosno pekiri sa ispisanim inicijalima svakog gosta koji u njima boravi (erovi i omi, 2011).Neki od nagraenih butik hotela u 2013. godini su:1. Najbolji butik hotel u svetu - Hotel Mihir Garh Rajasthan (Mihir Garh Rajasthan), Indija

2. Regionalni pobednici: Najbolji butik hotel u Evropi - Hotel Posejdon (Poseidonion), Grka Najbolji butik hotel u Africi Hotel Pondoro Game Reserve (Pondoro Game Reserve), Balule, Juna Afrika Najbolji butik hotel u Aziji Paviljons Phuket (The Pavilions Phuket), Phuket, Tajland Najbolji butik hozel u Australiji Safir Frejcinet (Saffire Freycinet), Tasmania, Australija Najbolji butik hotel na Karibima Eden Rok at Kap Kana (Eden Rock at Cap Cana) Kap Kana, Dominikanska Republika Najbolji butik hotel u Severnoj Americi Rano Valensija (Rancho Valencia), Kalifornija, SAD Najbolji butik hotel u Junoj Americi Entre Celos (Entre Cielos), Mendoza, Argentina (http://www.epmagazine.co.uk/weekend-people-story/world-boutique-hotel-awards/)Slika 2.: Hotel Mihir Garh Rajasthan, Indija

Izvor: http://www.boutiquehotelawards.com/

4. BUTIK HOTELI U BEOGRADUOd "ludih" osamdesetih, kada se pojavljuju, butik hoteli su sve popularniji. Devedesetih godina postaju prava senzacija u SAD i Zapadnoj Evropi, a u Srbiji se otvaraju tek u poslednjih nekoliko godina. U Beogradu postoje hoteli "Evropa" ili "Admiral" koji se mogu porediti sa najpoznatijim svetskim butik hotelima kao to su italijanski "JK Palas", "Kasa del mar" na Korzici, meksiki Las Alamandas Resort Hotel, pariski "Sikret de Paris".Slika 3.: Hotel Evropa, BeogradSlika 4.: Hotel Admiral, Beograd Izvor: http://www.hotelevropa.rs/sr/specijalna-ponuda/biznis-paket/ Izvor: http://www.hacb.co.rs/pocetna.htmlMnogi beogradski butik hoteli zadovoljavju svetske standardie hotela sa armom. Meu njima je i porodini hotel "Zlatnik" koji ima etiri zvezdice. Vlasnici su nakon dvadestogodinjeg rada restorana, otvorili luksuzni hotel koji danas ima 35 soba i 2 apartmana raskono dekorisanih i prilagoenim potrebama savremenog poslovnog oveka. Tu je i konferencijska sala sa najsavremenijom opremom za prezentacije kao i biznis centar, garaa i parking pod video nadzorom.U samom srcu Beograda, na Topliinom vencu, u prijatnom okruenju smeten je jedan od prvih butik hotela u srpskoj prestonici, "Taunhaus 27 (Townhouse 27). U prostoru stambene zgrade iz 1929. godine gostima je na raspalaganju 21 soba, kao i korienje saune i fitnes centra. Rekonstrukciju i nadgradnju viespratnice, kao i ureenje enterijera, uradio je "Projektni biro OFF" iz Beograda, arhitekte Biljana Cveji i Milan Dimitrijevi. Nametaj je dizajnirala arh. Marija Aneli iz firme "Concept OFF". Za izradu su korieni materijali vrhunskog kvaliteta i svi predmeti su pravljeni iskljuivo za potrebe "Tavnhaus 27", a poznati vajar Gabriel Glid oplemenio je prostor svojim skulpturama, crteima i umetnikim fotografijama koje odaju oseaj udobnosti i luksuza.Hotel "Ta" se nalazi u sklopu sportsko-rekreativnog centra "Tamajdan" i ima dugu tradiciju, ali od aprila 2012, kada je potpuno renoviran, prihvatio je moderan koncept i postao "Butik Hotel Ta (Boutique Hotel Tash). Gostima je na raspolaganju 18 moderno opremljenih soba, bar i parking, a takoe u ponudi je i jedan luksuzno opremljen apartman sa akuzi kadom za goste istananog ukusa."Vila Mistik (Villa Mystique) je jo jedan od butik hotela u Beogradu koji pleni svojim izgledom i dizajnom. Nalazi se u ekskluzivnom delu naselja Dedinje, u mirnomm i bezbednom okruenju. Ima ukupno 11 soba kao i etno restoran koji prima oko 30 gostiju, a po potrebi slui i kao sala za sastanke.Jo jedan od butik hotela koji se nalazi na Dedinju je i "Belgrade Butik Haus (Belgrade Boutique House) sa 6 prostranih apartmana, od ega su dva opremljena akuzi kadama, 3 sobe, hotelskim barom, dve kompletno tehniki opremljene konferencijske sale sa ukupno 40 mesta, garaom, SPA centrom i otvorenim bazenom. Belgrade Butik Haus prua potpuno drugaije iskustvo, jedinstven doivljaj autentinog beogradskog hedonizma pretoenog u umetnost hotelijerstva. Prostrani, tematski apartmani uz svoj osobeni kosmopolitski duh doaravaju luksuz Dedinja.Slika 5.: "Taunhaus 27, Beograd

Izvor: http://www.townhouse27.com/srpski/photo-gallery.php

5. POKAZATELJI POSEENOSTI BUTIK HOTELA KOD NAS I U SVETUBeograd je ubedljivo najposeeniji grad u Srbiji, po pitanju posete stranih turista. Neki od podataka iz 2012. godine to jasno i pokazuju: Ostvareni broj noenja svih turista u 2012. godini koji su koristili smetajne kapacitete iznosio je 6485 hilj. i bio je manji za 2,4% u poreenju sa prethodnom godinom. Domai turisti su ostvarili 4688 hilj. noenja (pad za 6,3% u odnosu na 2011. godinu), dok je broj noenja stranih turista za 9,3% vei nego u 2011. godini i iznosio je 1796 hilj. noenja.

Struktura noenja stranih turista pokazuje da je u Gradu Beogradu noilo 52,2% (938 hilj.), u Novom Sadu 8,4% (151 hilj.), u banjskim mestima 7,5% (134 hilj.), a u planinskim 8,6% (155 hilj.) od ukupnog broja noenja stranih turista (1796). Najvei broj stranih turista koji su posetili Republiku Srbiju u 2012. godini jesu turisti iz Slovenije (66 hilj. dolazaka, 116 hilj. noenja), Crne Gore (65 hilj. dolazaka, 132 hilj. noenja), iz Bosne i Hercegovine (62 hilj. dolazaka, 149 hilj. noenja), Nemake (51 hilj. dolazaka, 103 hilj. noenja) i Italije (50 hilj. dolazaka, 148 hilj. noenja). (Republiki zavod za statistiku, publikacija Turizam i ugostiteljstvo, 2012. godina)Neki od podataka iz 2013. godine su sledei: U novebru 2013. godine, u smetajnim objektima u Republici Srbiji evidentirano je 135534 dolazaka turista, to je za 12,0% vie u odnosu na isti period 2012. godine. Broj dolazaka stranih turista, u odnosu na novembar prethodne godine, vei je za 17,9%. Dok je broj dolazaka domaih turista vei za 7,2%.

Turisti su u novembru 2013. godine ostvarili 377759 noenja, od ega su 64,0% ostvarili domai, a 36,0% strani turisti. Broj noenja je vei u poreenju sa novembrom 2012. godine za 6,4%. U odnosu na isti period prethodne godine, strani turisti su u novembru 2013. ostvarili za 15,3% vei broj noenja, dok broj noenja domaih turista belei poveanje od 2,0%. U novembru 2013. godine, u strukturi noenja stranih turista, najvie noenja ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine (8,0%), Hrvatske (7,5%) i Italije (5,9%). (Republiki zavod za statistiku, Meseni statistiki bilten, novembar 2013).Takoe, zanimljiv je podatak iz 2011. godine koji kae da je struktura prometa u ugostiteljstvu 2011. godine, posmatrano po vrstama obavljenih usluga sledea: najvee uee hrane i napitaka (46,7%), zatim alkoholnih i bezalkoholnih pia (25,1%), ostvarenih noenja (22,9%) itd. (Republiki zavod za statistiku, publikacija Turizam i ugostiteljstvo, 2012. godina)Ovaj podatak jasno pokazuje da su smetajni kapaciteti u celoj Srbiji, pa tako i u Beogradu, slabo iskorieni to naravno ne ide u prilog ni vlasnicima butik hotela u Beogradu.Poloaj butik hotela u svetu takoe nije na zavidnom nivou po pitanju poseenosti to pokazuje i grafik u nastavku.Grafik 1.: Najposeeniji tipovi hotela u svetu

Poznati hotelski brendovi

Mali luksuzni hoteli

Azija

Evropa

Veliki hoteliSAD

Butik hoteli

Izvor: John K. Sears (Don K Sears), Independent Hotel Ovners and Operators (Independent Hotel Owners and Operators), 2009Grafik jasno pokazuje da su butik hoteli, u poreenju sa veim i poznatijim hotelima u svetu, slabo poseeni.

6. ZAKLJUAKKosmopolite i hedonisti danas od smetajnog prostora oekuju mnogo vie od udobnosti i praktinoti. Sve vei broj njih oekuje da bude prijatno iznenaeno. Prilikom planiranja putovanja oni trae smetaj koji je drugaiji po izgledu i oseaju u odnosu na poznate, brendirane hotele. Iz tog razloga sve je ei sluaj da su oni koji ne odsedaju u butik hotelima okarekterisani kao demode. Meutim, za sada statistiki podaci pokazuju da je i dalje malo ljudi koji su stekli naviku da odsedaju u butik hotelima kako u svetu tako i kod nas. Poseenost butik hotela u svetu je znatno vea nego kod nas, s obzirom da su se ovi hoteli kod nas tek od skoro pojavili, ali bez obzira na to butik hoteli u Beogradu svojim dizajnom i uslugom ni malo ne kaskaju za nekim svetski poznatim butik hotelima. Beograd je najposeenije turistiko mesto u Srbiji pa je samim tim i broj noenja u glavnom gradu najvei (52,2%, odnosno 938 hilj. u 2012. godini) to ide u prilog svim butik hotelima u glavnom gradu i daje nadu da e se broj noenja u Beogradu, pa samim tim i poseta butik hotela, u narednim godinama poveavati.U svetu se ve par godina unazad dodeljuje prestina nagrada za najbolje butik hotele u svetu Butik Hotel Avords (Boutique Hotel Awards) to znaajno doprinosi i popularizaciji ove vrste hotela. Meutim i pored svega toga statistiki podaci govore da je poseenost butik hotela znatno manja u odnosu na npr. neke vee i poznatije hotele u svetu.S obzirom da su se pojavili sredinom osamdesetih godina 20. veka za butik hotele se moe rei da su relativno mladi. Tome u prilog idu i pokazatelji njihove slabe poseenosti kako u Srbiji tako i u svetu iz ega se moe izvesti zakljuak da se trend odsedanja u ovim hotelima jo uvek razvija i da e tek u nekom narednom period njihova popularnost dostii najvii nivo.

7. LITERATURA1. Slobodan erovi, ore omi (2011): Projektovanje i izgradnja hotela. Univerzitet Singidunum, Beograd2. Kovaevi, A. (1999): Ugostiteljstvo. Meridijan, Beograd3. Nikoli, M. (2005): Ugostiteljstvo proces, organizacija rada i menadment. Via hotelijerska kola, Beograd4. Kosar, Lj. (1993): Hotelijerstvo. Via Hotelijerska kola, Beograd5. Kristoper Heard (Christopher Heard) (2011): Suit lajf Medik and Misteri of Hotel Living (The Suite Life The Magic and Mystery of Hotel Living). Dundurn Pres (Dundurn Press), Toronto6. Nikol Tomson (Nicole Thompson) (2013): Vorld Butik Hotel Avords (World Boutique Hotel Awards). EP Biznis in Hospitaliti (EP Business in Hospitality), br. 218, str. 14, EP magazine (EP Magazine), London.7. Republiki zavod za statistiku (2013): Meseni statistiki bilten8. Republiki zavod za statistiku (2012): Publikacija Turizam i ugostiteljstvo9. John K. Sears (Don K. Sears) (2009): Independent Hotel Ovners and Operators (Independent Hotel Owners and Operators), Printing Fjur (Printing Future), Njujork11