7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 1/19

UNIVERZITET „SINGIDUNUM“

FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU

BEOGRAD 

AKCIDENTI U ŽIVOTNOJ SREDINI 

ČERNOBILSKA NESREĆA 

SEMINARSKI RAD

Profesor :

Autor :

Decembar

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 2/19

S A D R Ž A J: 

1. UVOD 3

2. UZROCI NESREĆE 4

2.1. Plan i svrha eksperimenta 4

2.2. Karakteristike agregata 5

2.3. Sanacija mesta nesreće 5

2.4. Dugotrajne mere opreza 6

3. POSLEDICE NA LJUDE I OKOLIINU 7

4. POLITIČKA NEODGOVORNOST 8

5. POSLEDICE NESREĆE ZA LJUDE I ŽIVOTNU SREDINU 15

6. TIHA PRETNJA - ČERNOBIL DANAS 20

6.1.Černobil i sigurnost nuklearne energije 22

7. ZAKLJUČAK 28

8. POPIS LITERATURE 29

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 3/19

1. UVOD

 

Černobilska nesreća (poznata kao i Černobilska katastrofa) je sovjetska nuklearnanesreća koja se 1986. godine dogodila u bivšoj Sovjetskoj Ukrajini na severu zemlje, uzsamu ukrajinsko-belorusku granicu.Dana 26. aprila 1986., kombinacijom nesigurnog

dizajna sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudskom greškom, uzrokovana je eksplozijakoja je uništila jedan od četiri reaktora u Černobilskoj nukleranoj elektrani. Posledicaeksplozije nije nalikovala eksploziji nuklerane bombe, ali je relativno manja eksplozijaučinila štetu na reaktoru koji će potom otpustiti velike količine radioaktivne prašine,otprilike devet puta jače kontaminacije nego prilikom eksplodirane bombe u japanskomgradu Hirošimi.

Radioaktivnost raznošena vetrom potom je najviše pogodila zdravljestanovnika susedne južne Belorusije, ali isto tako i krajnjih severnih prostoraUkrajine i jugozapadnih prostora Rusije, čija je granica takođe bila uneposrednoj blizini. Oblaci radioaktivne prašine zaustavili su se tek nadSkandinavijom u severnim delovima Evrope.

•

2. UZROCI NESREĆE

Danas se sa sigurnošću može tvrditi da je glavni uzrok nesreće nesiguran dizajn sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudska greška nedovoljno stručnih ljudi pri pokušajuuspostavljanja stabilizacije nad nepredviđenim radom tada destabilizovanog reaktora.Tačno u 1 sat i 23 minuta, 26. travnja 1986. godine, došlo je do eksplozije na 4. reaktoruČernobilske nuklearne elektrane. Nedovoljno stručnom procenom, prilikom eksperimenta

nije ostavljen dovoljan broj šipki u četvrtom reaktoru što je nenadano dovelo doopterećenja sistema. Istovremeno je drugi operater isključio dovod vode u reaktor koja gahladi, nakon čega je došlo do eksplozije. Prema poslednjem izveštaju iz 1991. godine,uzrok ekplozije predstavljaju greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u šipkama kojekontrolišu rad reaktora.

Među faktorima koji su doprineli nesreći su i neadekvatno obučeni radnici elektrane.Direktor V. P. Brjuganov je pre transfera u černobilsku nuklearnu elektranu radio utermoelektrani na ugalj. Glavni inženjer Nikolaj Fomin je takođe imao iskustva samo nakonvencionalnim elektranama. Anatolij Djatlov, zamenik glavnog inženjera, je imao pretežno iskustva sa nuklearnim reaktorima na podmornicama. Djatlov je nakon nesreće

isticao da su u upustvima za rukovanje, dizajneri reaktora namerno propustili napomenutida su reaktori nestabilni pri pojedinim opsezima rada. Operateri takođe nisu bili svesnimane ili bolje rečeno osobine kontrolnih šipki. Naime, deo kontrolnih šipki, kojeapsorbuju neutrone i time usporavaju reakciju kad se spuste u reaktor, je bio napravljenod grafita, i to deo koji prvi ulazi u reaktor, što je dovelo do istiskivanja dela tečnosti kojahladi reaktor . Usled ovakvog dizajna, spuštanje kontrolnih šipki je dovelo do kratkog povećanja aktivnosti u reaktoru pre smanjivanja.

2.1. Plan i svrha eksperimenta

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 4/19

Eksperimentom se trebalo utvrditi mogu li turbine pri gašenju, u slučaju da ne postojispoljašnje napajanje električnom energijom, osigurati dovoljno energije za održavanjesistema hlađenja reaktora dok se ne uključe dizel agregati. Eksperiment  je pre togauspešno sproveden, no rezultati su bili ispod očekivanja, turbine nisu osigurale dovoljnoenergije za vodene pumpe sistema za hlađenje, niti za ostale sigurnosne uređaje. Naosnovi rezultata prethodnog eksperimenta, napravljena su izvesna poboljšanja koja jetrebalo ispitati. Budući da je reaktor 4. trebao privremeno biti isključen zbog održavanja,on je izabran za eksperiment.

2.2. Karakteristike agregataElektrana je imala četiri reaktora snage 1GW tipa RBMK-1000, (Ruski RBMK Reaktor "Bolьšoй Moщnosti Kanalьnый"; reaktor velike snage, kanalskog tipa). U vreme nesreće,sva četiri reaktora su proizvodila oko 10% električne energije za potrebe SovjetskeUkrajine. Gradnja elektrane je započeta sedamdesetih godina. Uporedo se izgrađivao iukrajinski gradić Pripjat, prvenstveno za radnike elektrane i njihove porodice. Reaktor br.1 je počeo sa radom 1977., godinu dana kasnije je pušten u pogon i reaktor 2. Reaktor 3. -1981, a četvrti 1983. Još dva reaktora su bila u izgradnji kad se nesreća dogodila.

 Nuklearna elektrana Černobil nakon nesreće

2.3. Sanacija mesta nesreće

 Nakon nesreće postavio se problem šta učiniti sa oštećenom elektranom. Dalji rad je biovrlo koristan ali i otežan zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih. Relativno slabaekonomska situacija Sovjetskog Saveza je uticala da se proizvodnja u preostalimreaktorima nastavi. Radovi na izgradnji 5. i 6. bloka su obustavljeni odmah nakon

nesreće. Nad oštećenim reaktorom u kratkom vremenu je sagrađen sarkofag koji je trebaoštiti okolinu od dalje radijacije, a između njega i zgrada koje su i dalje bile u upotrebisagrađena je betonska barijera ukupne debljine 200 metara.

Godine 1991. u odeljenju 2. reaktora izbio je požar pa je tokom uviđaja donešenzaključak da se obustavi rad funkcionalnog 2. reaktora. Reaktor 1. je prestao sa radom unovembru 1996. godine, u sklopu dogovora vlade Ukrajine i međunarodnih organizacijaza zaštitu i sigurnost okruženja i IAEA-a. Tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma,lično je 15. decembra 2000. godine isključio reaktor br. 3, čime je potpuno zaustavljenrad nuklearne elektrane Černobil.

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 5/19

Kompletan ozračen prostor do danas je ostao pod posebnom kontrolom i aktivnimosmatranjem više ukrajinskih i svjetskih stručnjaka poput Sergija Gaščaka, TimothyaMousseaua, Andersa Mollera i drugih. Prema pojedinim istraživanjima stručnjaka, biljni iživotinjski svet na tom prostoru počeo se zapanjujuće naglo oporavljati krajemdevedesetih godina pa je primećeno da su jako ozračen prostor naselile i životinje koje su bile pred izumiranjem ili potpuno istrebljene.

2.4. Dugotrajne mere opreza

U Černobilskom reaktoru 4 se trenutno nalazi oko 135 tona visoko radioaktivnog urana i plutonijuma. Zračenje koje dolazi iz te radioaktivne mase uzrokuje deformacije strukturemetala od kojeg je sarkofag izrađen. Danas radijacija 100 metara od reaktora iznosi oko500 promila Roentgena/h. To je oko 50.000 puta veća količina zračenja od "normalne". Na dvadesetoj godišnjici ove katastrofe upozoreno je da sarkofag koji štiti reaktor "nije bez roka trajanja" (procenjuje se da mu je rok do 30 godina, a 20 je već prošlo), i da gatreba popravljati i nadograđivati.

Černobilska katastrofa pokrenula je borbu evropskih organizacija protiv evropskihnuklearnih postrojenja i buđenje dublje ekološke svesti koja se proširila celim svetom.Godine 2000., američki predsednik Bill Clinton potpisao je s ukrajinskim predsednikom

ugovor o zatvaranju poslednjeg funkcionalnog reaktora u Černobilu, u zamenu zafinansijsku pomoć pri sanaciji mesta nesreće. Posebnim političkim naporima aktuelneukrajinske vlasti su 2005. godine pokrenule svetsku akciju kvalitetne i dugotrajnesanacije mesta nesreće i zbrinjavanja štetnog otpada i materijala.

Godine 2007. potpisan je ugovor između ukrajinskih vlasti i francuskog konzorcijuma«Norvark» kojim se u 2010. namerava započeti izgradnja novog zaštitnog sarkofaga, čijase vrednost i troškovi izrade kreću oko 505 miliona američkih dolara. Celokupan  projekt  je u 2009. bio predstavljen i odobren od ukrajinskog Državnog nuklearno-regulatornogveća. Novi sarkofag će biti izrađen prema najvišim sigurnosnim standardima i njegov rok trajanja će biti najmanje 100 godina.

  3. POSLEDICE NA LJUDE I ŽIVOTNUSREDINU

Velike količine radioaktivnih čestica uzdigle su se na visinu od 1500 metara, і nošenevetrom, krenule su prema Skandinaviji, zatim središnjoj i jugoistočnoj Europi. Sledećihnekoliko dana vetrovi su odneli preko 70 % radioaktivnih čestica sa mjesta nesreće premaBelorusiji koja je dodatne posledice osetila više nego sama Ukrajina. Peti dan nakoneksplozije, čestice su došle i do teritorije Hrvatske.

Oko 35.000 odraslih osoba i oko 1.400 dece zatražilo je pomoć koja je direktno vezana za posledice nuklerane nesreće. Različiti stepeni zdravstvenih posledica prouzrokovanihradioaktivnošću osetilo je preko 2,4 miliona ukrajinskih građana, a konačne zdravstvene posledice znaće se tek nakon nekoliko decenija. Najveće zdravstvene probleme osetili sugrađani Belorusije, prema kojima je s mesta nesreće vetar nosio velike količineradioaktivne prašine koje su se tamo zadržale. Zabeležen je intenzivan porast prevremenih porođaja, rađanja dece s određenim poremećajima, dok su odrasli postaliskloni obolevanju od leukemije, raka i drugih oblika bolesti. U čitavoj  Evropi su se učincizračenja odrazili na zdravlje ljudi, na plodovima koje su kontaminirani dugotrajnim

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 6/19

radioaktivnim izotopima. Posebno je opasan stroncijum-90 koji zamjenjuje kalijum uorganizmu i izaziva razne degenerativne poremećaje ćеlija.

Beloruske i ruske vlasti do danas polovično objavljuju razmere zdravstvenih posledicanastalih izazvanom nuklearnom nesrećom. Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije ukupno preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi. Ukrajinske vlastiveć godinama aktivno sarađuju sa svim relevantnim svetskim organizacijama iinstitucijama, kako bi se adekvatno zaštitilo zdravlje ljudi pogođenih tom nesrećom, kao i prirodno okruženje u blizini elektrane. U radijusu od 30 kilometara od mesta nuklearne

nesreće, proglašena je Černobilska zona – zona otuđenosti (ukr. Зона відчуження, eng.Zone of alienation), gde se uprkos rizcima po zdravlje ljudi, vratilo uglavnom autohtonostarije stanovništvo, koje tamo uz svu pomoć države živi na sopstvenu odgovornost.

4. POLITIČKA NEODGOVORNOST

 

 Najveća svetska zamerka sovjetskim vlastima, uprkos najvljivanju sprovođenja politikeGlasnost, usledila je zbog trodnevnog prećutkivanja nuklerane nesreće. U samomSovjetskom Savezu tri sledeća dana uopće nije proglašena nuklearna nesreća, a pitanje je:

kada bi uopšte bila najavljena, s obzirom da su problem uočili švedski meteorolozi kojisu primetili visok stupanj radioakitvnosti nad Švedskom. Nakon što su sovjetske vlastiuhvaćene u prećutkivanju najveće nuklerane nesreće, počele su opravdavati i umanjivaticeo slučaj otprilike na isti način kako su to decenijama činili i sa ostalim problematičnim pitanjima u vlastitoj državi.

 Nakon same nesreće, ukrajinski političar Vladimir Ščerbickij nazvao je Moskvu daotkaže proslavu Dana rada i prigodnu paradu u Kijevu, a glavni sovjetski lider  MihailGorbačov mu je potom zapretio da će "biti izbačen iz politike ako ne reši problem utišini." Nakon razgovora, sovjetske vlasti su svesno žrtvovale više od trideset ukrajinskihvatrogasaca koji su prema naredbi bez potrebne zaštite trebali ugasiti požar na mestu

nuklerane nesreće. U kratkom vremenu nakon toga vatrogasci su umrli zbog posledicaradioaktivnog zračenja.

Oko 135.000 ljudi potom je evakuisano iz gradova Pripjata, Černobila i okolnih naselja učijoj blizini se dogodila nesreća, a još hiljade ljudi bilo je kasnije izloženo radijacijitokom saniranja posljedica. Sovjetske vlasti su pripretile sovjetskim lekarima da ne smejuzbog zdravstvenih problema okolne populacije stvarati nepoželjnu  propagandu  protivsovjetskih vlasti pa su se zdravstvene posledice ljudi u pravom smislu reči počele rešavatitek nakon uspostavljanja ukrajinske nezavisnosti.

Ipak, nuklearna katastrofa imala je velike posledice na političko povjerenje građana u

sovjetsku vlast. Odluka sovjetskih vlasti na čelu s Mihailom Gorbačovom da prećutinuklearnu nesreću i podmukle posledice neprimjetnog radioaktivnog zračenja stvorila jerevolt stanovništva u Ukrajini, gde je povjerenje prema Komunističkoj partiji svedeno nanajniži stepen ikada. Černobil je simbolično za većinu građana Ukrajine predstavljaokriminalnu nemarnost i aljkavost sovjetske vlasti u kojoj je cvetala korupcija. PolitikaGlasnost tek je nešto ublažila ogorčenost sovjetskih naroda, a posebno ukrajinskog koji jenove političke slobode počeo vrlo aktivno koristiti kako bi ukazao na opasan i zastarelisovjetski sistem na svim nivoima.

 Nakon upoznavanja s razlozima nesreće, koji smo vam predstavili u  prvom delu članka,drugi deo priče o nesreći u nuklearnoj elektrani Černobil donosi nam zbivanja odmah po

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 7/19

eksploziji reaktora. Od reakcija prisutnog osoblja pa do današnjeg stanja elektrane pratimo posledice nesreće. Jesu li te posledice upozorenje o opasnosti koje krijekorišćenje nuklearne energije ili su mogle biti bitno smanjene bržom i spretnijomreakcijom službi zaduženih za nadgledanje i saniranje mjesta nesreće?

U trenucima nakon nesreće osoblje elektrane još nije bilo svesno njenih razmera. Aparatza merenje radijacije sa skalom 1000 R/s je bio nedostupan i mogli su vidjeti samo naonima skale 0,001 R/s (3,6 R/h) da je izvan skale. Smrtonosna doza radijacije iznosi oko500 röntgena u periodu 5 sati, a radijacija na nesrećom najgore zahvaćenim područjima

iznosila je (po procenama) 20 000 röntgena po satu. Zbog nepravilnih očitavanja količineradijacije (više od 0,001 R/s) Alexander Akimov je pretpostavio da je reaktor u nesrećiostao netaknut. Nije jasno kako je previđeno da su komadi grafitnih šipki i onih u kojima je bilo gorivo razasuti uokolo zgrade reaktora. Kada su napokon stigli ispravni meračiradijacije s odgovarajućim skalama, Akimov je pretpostavio, kada su pokazali izuzetnovisoki stepen radijacije, da su pokvareni. Uveren da je reaktor netaknut, Akimov jezajedno s osobljem nastavio da pokušava pumpanje vode u reaktor. Kako niko od njihnije nosio nikakvo zaštitno odelo, od posledica radijacije su umrli nakon tri nedelje.

Reaktor černobilske elektrane nakon eksplozije. Oblak radioaktivnih česticaoslobođenih eksplozijom pomoću vazdušnih struja proširio se Evropom.Izvor: ArkiBlog

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 8/19

 

Pogled na uništeni reaktor iz vazduha. Zakasnela reakcija merodavnih službi pospešila je

širenje posledica nesreće. Izvor: Dnevnik.hr 

Od službi su prvi na mesto nesreće došli vatrogasci pod komandom poručnika VladimiraPravika. Ekipa za gašenje smatrala je kako je reč o požaru izazvanom strujom i nisuimali informaciju da je reč o eksploziji reaktora. Nesvesni opasne radijacije većina jestradala ili obolela nedugo nakon nesreće. Zapovednik tima Pravik je umro od posledicaradijacije 09. maja 1986. (dve nedelje nakon nesreće).

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 9/19

Doza gama zračenja koju je osoba primila na otvorenom u blizini mesta nesreće u odnosu

na vreme nakon nesreće. Izvor: Wikipedia

U prvi mah je sovjetska vlada pokušala zataškati nesreću. U danu koji je usledio nikakvihinformacija o Černobilu nije bilo. Za to vreme oblak radioaktivnih čestica širio se, nesamo Ukrajinom i Belorusijom, već i dalje, Evropom. Samo sreća je tada sprečavala još veću katastrofu, jer je promena vazdušnih strujanja radioaktivni oblak lako mogla da prenese u mnogo naseljenija područja (zbog smera vetra nesreća je izbegla sam grad

Černobil). Tek kada je količina radijacije izazvala alarme u nuklearnoj elektraniForsmark u Švedskoj, Sovjeti su priznali da je došlo do nesreće. Pri tome je dat štur inejasan izveštaj pa se nije mnogo znalo o njenim razmerama. Takvo ponašanje vlastiSSSR-a bitno je doprinelo tome da posledice nesreće budu veće i raširenije nego što jetrebalo. Nakon što je međunarodno objavljeno o nesreći u nuklearnoj elektrani kodČernobila i pokušaju zataškavanja, narod SSSR-a počeo je gubiti veru u svoju vlast. Time je ta nesreća na jedan svojevrstan način ubzrala i pripomogla raspadu SSSR-a koji ćeuslediti nekoliko godina kasnije.

Državni tim, formiran za istraživanje nesreće u Černobilu pod vodstvom ValerijaLegasova, stigao je na lice mesta tek u večernjima satima dana nesreće. Do tada je

već dvoje ljudi umrlo, a 52 hospitalizovano. U noćnim satima istog dana odbor je,uvidevši prave razmere nesreće, naredio hitnu evakuaciju grada Prypjata. Sutradan, 27.travnja u 14:00 započela je evakuacija. Ukupno 1100 autobusa iz cele Ukrajine stiglo je ugrad. Građani su smeli poneti samo najosnovnije stvari i već do pet sati popodne više od50 000 stanovnika Prypjata je bilo evakuisano. Da je reakcija bila pravovremena, zaštitaza najizloženije (pogotovo na mestu nesreće) bi stigla mnogo ranije, kao i evakuacijastanovništva iz nesrećom pogođenih krajeva.

  Na mesto nesreće vlada je uputila tzv. likvidatore. Bili su to ljudi zaduženi za sanaciju posledica. Zbog velike količine upumpane vode, koja se nakupila ispod reaktora, pretila

 je opasnost od nove eksplozije. Nuklearno gorivo zajedno s smrvljenim betonom igrafitom rastopilo se, zbog visoke temperature, u masu sličnu lavi i probijalo svoj putnaniže prema nakupljenoj vodi. U slučaju kontakta došlo bi do velike eksplozije. Jedanod zadataka likvidatora, koju su uspešno obavili, bio je upravo sprečavanje noveeksplozije. Ne samo da bi ona usmrtila većinu tamo prisutnih, nego i izbacila novekoličine radioaktivnih čestica u atmosferu ugrožavajući velika prostranstva Evrope i šire,zavisno od smera strujanja vazdušnih masa.

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 10/19

 Procentualni udeo različitih radioaktivnih izotopa u vazduhu nakon eksplozije. Nošenivetrom neki od njih dospeli susve do Irske. Izvor: Wikipedia

Osim toga, zadatak im je bio i prikupljanje komada reaktora rasutih unaokolo i prokopavanje tunela ispod reaktora kako bi se upumpao tečni azot za hlađenje ključalemase. Iz helikoptera je na vatru bačeno oko 4500 tona olova, peska, gline i drugihmaterijala. U reaktoru je bilo oko 1200 tona grafita koji je, uprkos svim naporimalikvidatora, goreo 9 dana i ispustio radijacije u iznosu od oko 1018 Bq. Do 06. majavojska likvidatora uspela je da savlada vatru Černobila. Nakon toga započela je gradnjazaštitnog sarkofaga. Prikupljeni ostaci reaktora i drugi nuklearni otpad smešteni su delomu sarkofag, a delom na nekoliko stotina deponija u okolini nuklearne elektrane. Brojlikvidatora na mestu nesreće kretao se oko 3400. Do decembra 1986. sagrađen je planirani betonski sarkofag u kome su smešteni ostaci reaktora 4 unesrećene nuklearneelektrane.

5. POSLEDICE NESREĆE ZA LJUDE I ŽIVOTNU SREDINU

 

 Nakon što je došlo do nesreće, trebalo je odmah obavestiti nadležne službe u okrugu otome što se dogodilo. Kako Akimov nije verovao da je reaktor uništen, nije odmah

 poslato upozorenje nadležnim službama. Uz to, tadašnja politika SSSR-a zahtevala je datakva nesreća ostane u tajnosti i "unutrašnje pitanje" SSSR-a što je duže moguće. Iz tograzloga ljudi u užem radijusu oko mesta nesreće kao i oni izloženi radioaktivnimčesticama izbačenim u atmosferu pretrpeli su mnogo veće posledice nego što bi to bilo da je reagovano pravovremeno i valjano.

Do službene reakcije vlasti došlo je tek nakon što je povećana radijacija izmerena uŠvedskoj, 1100 km od Černobila. Oblak radioaktivnih čestica se za to vreme proširio izahvatio države: Ukrajinu, Belorusiju, Rusiju, Moldaviju, Rumuniju, Grčku, evropski deoTurske, Litvaniju, Švedsku, Finsku, Norvešku, Dansku, Austriju, Mađarsku, Češku,Slovačku, Poljsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Makedoniju, Bugarsku, Estoniju,Letoniju, Švajcarsku, Italiju, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Francusku (s Korzikom),

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 11/19

Ujedinjeno Kraljevstvo i Irsku. Najgore su prošli severozapadna Ukrajina, južnaBelorusija i delovi Rusije (južno od Bryanska) - ukupno oko 142 000 km2 najtežekontaminiranog područja.

Prvobitna evakuisana zona od 30 km radijusa oko meesta nesreće(narandžasto istačkano) kasnije je proširena u danas poznatu"Zabranjenu zonu" (unutar crvene linije). Izvor: Flickr 

Za većinu opasnu nuklearnu supstancu predstavljaju uranijum i plutonijum, međutimradioaktivni oblak proizišao iz Černobila sadržavao je mnoštvo izotopa nastalih kaonusprodukt fisije koji su mnogo opasniji za ljude i životnu sredinu nego što su to sam plutonijum ili uranijum. To se posebno odnosi na izotope poput joda i stroncijuma kojiimaju tendenciju bioakumulacije u lancu ishrane. Prema izveštaju OSTI-ja (Office of Scientific and Technical Information) i OECD-a (Organisation for Economic Co-

operation and Development) iz 1998. u sastavu radioaktivnog oblaka se nalazilo:

a) sva količina plemenitih gasova koji su se nalazili u reaktoru (uključujući ksenon ikripton) b) 55% radioaktivnog joda iz reaktora oslobodilo se u atmosferu u obliku pare, čestica iorganskih jodnih spojevac) izotopi cezijuma i telura u obliku aerosolid) velike čestice radioaktivnih izotopa cirkonijum 95, niobijum 95, lantan 140, cerijum144, niži aktanoidi i transuranijumski elementi poput neptunijuma, plutonijuma i sl.

 Neki od navedenih izotopa (cezijum 137 i stroncijum 90) imaju duga vremena

 poluraspada pa će svojom prisutnošću zagađivati tlo u kojem se nalaze u većimkoličinama još decenijama. Najzagađeniji delovi zemljišta, oko 200 000 hektara, još idanas leže neobrađeni, dok se na manje zagađenima uz strogu kontrolu i upotrebusredstava za suzbijanje apsorpcije cezijuma i stroncijuma (kalijum, kreč...), smeju saditisamo određene kulture.

Jedan od najpoznatijih simbola uništenja životne sredine koje je izazvala černobilskakatastrofa jesu tzv. crvene šume. Naziv se odnosi na drveće koje se osušilo nakonupijanja velike doze zračenja nakon nesreće u krugu od 10-ak kilometara oko elektrane.Deo šume je, u čišćenju posledica nesreće, srušen i zakopan zajedno s nuklearnimotpadom. Teško oštećena stabla već godinama pokazuju znakove oporavka. Međutim

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 12/19

novoizrasla stabla pokazuju mnoštvo deformacija u rastu i razvoju, kao posledicuzračenja. Posebnu vrstu opasnosti predstavljaju šumski požari. Kako su biljke upilemnoštvo radioaktivnih izotopa, požarima se oni oslobađaju u dim i vetrom raznose unove krajeve.

"Crvena šuma" - borova šuma stradala od radijacije poprimila je sablasnu

crvenu boju. Takva vegetacija proteže se u krugu 10-ak km od mestanesreće. Danas se vegetacija oporavlja. Izvor: Wikipedia

Životinjski svet u okolini nuklearne elektrane buja. Kako je evakuisana i pod zabranomzona od oko 30 km oko elektrane, u šumama koje se oporavljaju nastanile su se mnogeživotinjske vrste. Bez čoveka, bez zagađenja i drugih pretnji u tom kraju je utočište pronašlo mnoštvo ugroženih vrsta. Iako u zemljištu i biljkama još uvek postoje povišenekoncentracije izotopa s najdužim vremenima poluraspada, izgleda da konkretno nemavelikih uticaja na životinjski svet. Barem ne u meri u kojoj bismo mi to mogli zamisliti.Tim šumama ne vladaju mutanti deformisanih tela i zle naravi, već uobičajene divlježivotinje normalog ponašanja i izgleda. Krivci za strašne predrasude o okolini nuklearne

elektrane su razni filmovi, igrice i senzacionalistički nastrojeni mediji.

 Nesreća nije uticala na podzemne vode, jer radioaktivni izotopi nisu imali vremena da se probiju do zaliha ili su upijeni u površinsko tlo. Manji proboj radioaktivnih nukleotida uvodu zabeležen je kao posledica mnoštva brzopleto izgrađenih deponija za nuklearniotpad iz elektrane.

Za ljude koji su se našli u blizini mesta nesreće, zračenje je bilo pogubno. Najizloženijisu umrli od posledica radijacije tokom perioda od 3 nedelje. Zbog nesreće je evakuisanosvih 50 000 stanovnika Prypjata dan posle, a u danima koji su sledili iz kruga od 30 km, scentrom u mestu nesreće, evakuisano je oko 135 000 ljudi. Zona je kasnije dodatno

 proširena i danas je poznata kao Zabranjena zona. Uprkos upozorenjima deo stanovništvaZabranjene zone (uglavnom starijeg) vratio se u svoje domove. Život se pomalo vraća uširu okolinu mesta nesreće.

Po izveštaju IAEA-e (International Atomic Energy Agency) i WHO-a (World HealthOrganization) 56 osoba umrlo je direktno od posledica unesene količine zračenja, aočekuje se da će još 4000 umreti od raka kao posledice izloženosti, od 600 000najizloženijih, kao i još 5000 među 6 miliona ljudi koji žive u okolini černobilskeelektrane.

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 13/19

 

Razne deformacij i tumori posledica su delovanja radijacije na čoveka.

Posledice černobilske nesreće ljudi tog kraja još će dugo osjećati.Izvor: Mathew Ingram

U godinama nakon nesreće u elektrani Černobil, grad Prypjat i okolna naselja ostali susablasno prazni. S mnoštvom preostalih osobitih predmeta Prypjat izgleda kao da je staou vremenu. Ali napušteno područje oko mesta nesreće nije i beživotno. Ono što je

napustio čovek, ponovo je preotela divljina. Stradale šume počele su se oporavljati, a uZabranjenoj zoni mir su pronašle mnoge endemske vrste životinja i bilja. Osim flore ifaune u zabranjenu zonu, uprkos upozorenjima i zabranama, vratio se i deo autohtonogstanovništva.

Černobil danas posećuju mnogi naučnici koji izučavaju uticaj zračenja na živi svet i procenjuju koji bi učinak imala eksplozija male "prljave" bombe na ljude i životnusredinu (eksplozija u elektrani veoma je sličila eksploziji tzv. prljave bombe). Osimnaučnika u Černobil dolaze i mnogi znatiželjnici pa se razvila svojevrsna vrsta turizma utom kraju. Međutim kako opasnost od Černobila još nije u potpunosti prošla, naučnici se protive bilo kakvom komercijalnom iskorišćavanju središta najveće nuklearne nesreće u

istoriji.

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 14/19

6. TIHA PRETNJA - ČERNOBIL DANAS

 

Posledice nesreće sanirale su se ubrzano i do decembra 1986. sagrađena je betonskakonstrukcija poznata kao sarkofag, a u kojoj je sadržana glavnina nuklearnog goriva izreaktora kao i sam uništeni reaktor s popratnom infrastrukturom. Reaktori 5 i 6, čija je

izgradnja planirana (reaktora 5 i započela) nikada nisu završeni.

 Zaštitni sarkofag oko uništenog reaktora izgrađen nakon nesreće danas je u opasnosti odurušavanja.Izvor: FreePress Blog

Reaktori 1, 2 i 3 odvojeni su od uništenog reaktora debelim betonskim zidom (cca 200 m) pa su, zbog nestašice energije, nastavili s radom. To je rezultiralo novim incidentima.Godine 1991. izbio je požar u prostoriji s turbinama reaktora 2. Nakon gašenjaustanovljeno je da se on više ne može popraviti pa je ugašen. Reaktor 1 prestao je sradom u decembru 1996. nakon dogovora ukrajinske vlade i međunarodnih agencija.Poslednji aktivni reaktor prestao je s radom 15. decembra 2000. Time je nuklearna

elektrana kod Černobila u potpunosti završila s radom. U njoj su sada preostali samoinženjeri zaduženi za sigurnost sarkofaga uništenog reaktora 4 i nadzor radioaktivnogmaterijala u njemu.

Sama konstrukcija sarkofaga nije u potpunosti sigurna. Ona počiva delom na preostalomzapadnom zidu elektrane, oštećenom u nesreći, a delom na sopstvenoj težini. Planirano jeda sarkofag potraje 20-ak godina. Metalni spojevi na njemu nisu zavareni, jer se radnici uvreme sanacije nisu mogli dovoljno približiti. Najnesigurniji deo sarkofaga je njegovzapadni zid, koji je već u više navrata podupiran. Procene govore da bilo koji odnepredviđenih scenarija (veliki sneg, potres…) sarkofag ne bi izdržao. Šta više, postoji pretnja da se uruši sam od sebe.

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 15/19

Prema procenama merodavnih organizacija unutar sarkofaga nalazi se oko 180 tonanuklearnog goriva, od čega je deo u jezgru reaktora, a deo istopljen s betonom, metalom išipkama za gorivo, u svojevrsnu lavu. Ta količina goriva dovoljna je za izradu desetinaatomskih bombi i predstavlja veliku opasnost za ljude i životnu sredinu. Njegova ukupnaradijacija iznosi oko 18 miliona curiea (670 PBq).

Iako minimalna, postoji opasnost od vode. Sarkofag na sebi ima oko hiljadu kvadratnihmetara pukotina i rupa kroz koje prodire voda, koja potom dodatno oslabljuje njegovukonstrukciju. Osim toga, voda se ponaša kao moderator i može poslužiti u odvijanju nove

lančane reakcije koja bi izazvala novu eksploziju. Iako je ta opasnost minimalna, potrebno ju je imati na umu. U noći 26. juna 1990., nakon obilnih kiša, u jednoj od prostorija sarkofaga zabeležen je veliki rast broja neutrona. Žrtvom jednog fizičara lava je zalivena gadolinijum-nitratom i broj neutrona se vratio u normalne vrednosti(gadolinijum-nitrat upija neutrone). Danas sarkofag ima ugrađene prskalice sasupstancama koje upijaju neutrone i tako sprečavaju mogućnost pojave nekontrolisanelančane reakcije.

  Novi zaštitni sarkofag koji se planira dopremiti iznad uništenog reaktora kako bi jednom za stalno uklonio opasnost nove nesreće. Izvor: ArkiBlog

Kako bi se sprečila mogućnost nove nesreće u elektrani, u izgradnji je novi zaštitnisarkofag. Reč je o čeličnoj konstrukciji oblika bačvastog svoda. Visina joj varira od 117,5metara na istočnoj do 144 metara na zapadnoj strani. Konstrukcija mora da u potpunostiizololuje mesto nesreće i minimalizuje mogućnost prodora vode. Pri njenom postavljanjune sme se puno kopati ili na bilo koji drugi način remetiti gornje slojeve tla, budući da suoni izrazito kontaminirani radioaktivnim izotopima. Konstrukcija već sastavljena putem posebnih šina će biti dopremljena na mesto nesreće. Izbegava se gradnja na lokaciji kako

ne bi došlo do bilo kakve nezgode ili se ugrozili zdravlje i životi radnika. Finansiranjemkroz razne agencije, troškovi izgradnje novog sarkofaga iznosiće oko 800 miliona dolara.Pri tome sarkofag nije trajno rešenje, već samo pouzdana izolacija mesta nesreće dok sene pronađe neko trajno efikasno rešenje.

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 16/19

6.1.Černobil i sigurnost nuklearne energije

 Nesreća u nuklearnoj elektrani kod Černobila dovela je u pitanje sigurnost upotrebenuklearne energije. I danas, dvadeset i dvije godine nakon nesreće, duga senka Černobila još je uvijek glavni protivargument izgradnji novih nuklearnih elektrana. Odmah nakon

njega pitanje je nuklearnog otpada. Moramo li zaista kod svake novoizgrađene fisijskenuklearne elektrane strahovati od novog Černobila?

Ako pogledamo pažljivo ovu priču u celosti, vidljivo je gde se nalazi glavnina krivice zanesreću. Sama konstrukcija reaktora RBMK-1000 relativno je nestabilna i zahtevastručno osoblje koje će njime upravljati. U Černobilu tog osoblja nije bilo. Uglavnom je bila reč o osoblju povučenom iz termoelektrana i glavnom inženjeru s nuklearne podmornice. Druga činjenica bila je štednja na materijalu prilikom izgradnje reaktora 3 i4 (nesreće u kvalitetno izgrađenim reaktorima 1 i 2 uspešno su otklonjene bez posledicaza ljude i okolinu). Uzmemo li i niz propusta u međusobnoj komunikaciji osoblja isprovođenju rizičnog eksperimenta, jasno je zašto je došlo do nesreće.

Opseg posledica nesreće posledica je spore i neadekvatne reakcije odgovornih službi. Namesto nesreće, službe su stigle tek dan nakon pa je stanovništvo ugroženog područjaevakuisano u večernjim satima tog dana. Da je osoblje elektrane na vreme prepoznalorazmeru nesreće i odgovorne službe odmah reagovale, posledice su mogle biti manje.Ovako, zahvaljujući uglavnom politici zataškavanja tadašnjeg SSSR-a posledice suzahvatile gotovo celu Europu. Pravovremenim upozorenjem stanovništvo se mogloadekvatno zaštiti od najgoreg naleta radioaktivnih čestica iz nuklearne elektraneČernobil. Da nije bilo detekcije tih čestica u nuklearnoj elektrani Forsmark u Švedskoj, pitanje je kada bi se saznalo za černobilsku nesreću.

 Nadalje, najveći strah protivnika nuklearnih elektrana je eksplozija iste. Treba imati naumu da je količina nuklearnog goriva u elektrani manja od one potrebne za izazivanjenuklearne eksplozije (kritična masa) te da do iste ne može doći. Najgori scenarij zanuklearnu elektranu jesu topljenje jezgra i eksplozija vodene pare. Kod topljenja jezgramože doći do ispuštanja radioaktivnih supstanci i tečnosti u životnu sredinu (visokatemperatura rastopljenog jezgra probija sve na svom putu) ili do eksplozije vodene pare.Upravo ovo zadnje najgore je što se može dogoditi i dogodilo se u Černobilu.

Pri eksploziji vodene pare, u okruženje se oslobađaju brojni štetni produkti fisije, koje potom vaydušne mase raznose u pravcu svog smera kretanja. Upravo iz tog razloganuklearne elektrane imaju posebno dizajniranu betonsku zaštitnu zgradu za reaktor. U

slučaju Černobila ta je zaštita bila oslabljena zbog štednje na materijalu i potrebe vađenja produkta fisije, korisnih za izradu nuklearnog oružja, u vojne svrhe.

U svetu postoji, po podacima IAEA-e (Međunarodne agencije za atomsku energiju) 439aktivnih reaktora u 31 zemlji. Uzmemo li pri tome i sve reaktore koji su bili aktivni krozistoriju još od 60-ih i činjenicu da se dogodila samo jedna velika nesreća (Černobil), koja je još pri tom mogla biti sprečena (ljudski faktor), zaključuje se kako je nuklearnaenergija poprilično sigurna. Statistički gledano više ljudi strada od posledica korišćenjaelektrične energije nego od posledica nuklearne. Slično činjenici da mnogo više ljudistrada u automobilskim nesrećama nego u avionskim, međutim ljudi će radije sesti u auto

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 17/19

nego u avion. To je stvar predrasuda stvorenih, delom iz straha od nepoznatog, delom odneedukacije, neinformisanosti i medijske eksponiranosti određenih događaja.

Drugi problem korišćenja nuklearne energije je nuklearni otpad. Od potrošenog goriva(otpad najviše klase) do radioaktivnošću zagađene opreme (najniža klasa) otpad je prilično opasan i potrebno ga je kvalitetno i sigurno zbrinuti. Dobar primer zbrinjavanjatakvog otpada je Francuska (uz SAD i Japan zemlja koja 57% električne energije proizvede putem nuklearnih elektrana). Najopasniji otpad (potrošeno gorivo sastavljenood oko 0.8% urana 235, 0.9 posto plutonijuma, zatim oko 98% urana 238 uz popratne

radioaktivne produkte fisije u tragovima) prevode u okside koje potom tope sa staklom ikeramikom. Dobijena masa hermetički se zatvara u posebno osigurane čelične kontejnereod nerđajućeg čelika. Ti kontejneri se potom zabadaju duboko u tlo u geološkiodgovarajuće i stabilne slojeve.

Stanovništvo kraja u koji se to zakopava prethodno se dobro edukuje o tome što sezakopava i koje su potencijalne opasnosti. Većina radioaktivnih supstanci su alfa emiteri(iako u pravilu materija zrači na sva tri načina raspada s jednim prevladavajućim) pa senjihovo zračenje lako neutralizuje. Pri tome su zakopani na dubinu od oko 600 do 900metara dubine. Kontejneri imaju hiljadugodišnju garanciju. Ukoliko i dođe do puštanjaradioaktivne materije u životnu sredinu, njihovo poluvreme raspada je takvo da bi

 podlegli radioaktivnom raspadu mnogo pre nego što bi došli do površine ili podzemnihvoda. Uz to kraj u kojem se odlaže nuklearni otpad dobija posebne državne subvencijekao nadoknadu za bilo kakvu psihičku ili fizičku štetu kojoj se izlažu. .

 Nuklearna elektrana Krško je vredan izvor energije i za Hrvatsku i za Sloveniju.

Okretanje nuklearnim elektranama kao izvoru energije je sve češće. Još nakon energetskekrize krajem `70-ih, Francuska se okrenula tom izvoru energije. Danas, kada su cenenafte više nego ikada i očekuje se njihov daljnji rast, potrebno je okretanje alternativama.Kako su obnovljivi izvori energije (vetar, solarna energija, energija plime i oseke…) premalo istraženi i nedovoljni za svetske energetske potrebe, a biogorivo nesigurno poočuvanje živorne sredine i opravdanost proizvodnje (potrebni novi i efektivniji načini proizvodnje koji neće uticati na povećanje količine CO2 i rast cene hrane u svetu),nuklearne elektrane preostaju kao jedina alternativa. Pri tome se fisijskim elektranama pomalo (trenutno samo eksperimentalno) pridružuju i fuzijske (JET i ITER). Kao izvoru

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 18/19

energije za budućnost nuklearnim elektranama priklonio se i jedan od čelnika GreenpeacaPatrick Moore.

 Kretanje cene nafte. Zbog divljanja cena energenata i nemogućnosti alternativnih izvorada ih efektivnozamene, nuklearna energija bi se mogla pokazati jedinim izlazom iz energetske krize.Izvor: Malaysia Today: Your source of independent news

7/16/2019 Seminarski Rad - Cernobil

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-cernobil 19/19

7. ZAKLJUČAK 

Danas se sa sigurnošću može tvrditi da je glavni uzrok nesreće nesiguran dizajn sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudska greška nedovoljno stručnih ljudi pri pokušajuuspostavljanja stabilizacije nad nepredviđenim radom tada destabilizovanog reaktora.Tačno u 1 sat i 23 minuta, 26. aprila 1986. godine, došlo je do eksplozije na 4. reaktoruČernobilske nuklearne elektrane. Nedovoljno stručnom procenom, prilikom eksperimenta

nije ostavljen dovoljan broj šipki u četvrtom reaktoru što je nenadano dovelo doopterećenja sistema. Elektrana  je imala četiri reaktora snage 1GW tipa RBMK-1000,(Ruski RBMK Reaktor "Bolьšoй Moщnosti Kanalьnый"; reaktor velike snage, kanalskogtipa). U vreme nesreće, sva četiri reaktora su proizvodila oko 10% električne energije za potrebe Sovjetske Ukrajine. Gradnja elektrane je započeta sedamdesetih godina. Najvećasvetska zamerka sovjetskim vlastima, uprkos najavljivanju sprovođenja politike Glasnost, usledila je zbog trodnevnog prećutkivanja nuklerane nesreće. U samom SovjetskomSavezu tri sledeća dana uopšte nije objavljena nuklearna nesreća, a pitanje je: kada biuopšte bila najavljena, s obzirom da su problem uočili švedski meteorolozi koji su primetili visok stepen radioakitvnosti nad Švedskom. Posledice nesreće sanirale su seubrzano i do decembra 1986. sagrađena je betonska konstrukcija poznata kao sarkofag, u

kojoj je sadržana glavnina nuklearnog goriva iz reaktora i sam uništeni reaktor s popratnom infrastrukturom. Reaktori 5 i 6, čija je izgradnja planirana (reaktora 5 izapočela) nikada nisu završeni. Nesreća u nuklearnoj elektrani kod Černobila dovela je u pitanje sigurnost upotrebe nuklearne energije. I danas, dvadeset i dve godine nakonnesreće, duga senka Černobila još je uvek glavni kontraargument izgradnji novihnuklearnih elektrana.

8. POPIS LITERATURE

 

1. B. W. Tillery, E. D. Enger, F. C. Ross. Intagrated science. II. izdanje. The McGrawCompanies Inc. New York, 2004.2. R. Stone, G Ludwig. Duga sjena Čornobylja. National Geographic Hrvatska, travanj2006.3. Halliday, Resnic, Krane. Physics. John Wiley&Sons Inc. 1992.4. Wikipedia