SEMINARSKI RAD

NAZIV SEMINARSKOG RADA:

«EVROPSKA UNIJA»

EVROPSKA UNIJA

Moto: In varietate concordia (latinski )"Ujedinjeni u raznolikosti/različiosti"

OPŠTI PODACI O EU

Glavni grad BriselStrazburLuksemburg

Službeni jezik 24 (bugarski, danski, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, grčki, mađarski, irski, italijanski, letonski, litvanski, malteški, poljski, portugalski, rumunski, slovački, slovenački, holandski, češki, španski, švedski, velški)

Države članice Austrija BelgijaBugarskaGrčkaDanskaEstonijaRepublika IrskaItalijaKiparLetonijaLitvanijaLuksemburgMađarska

MaltaNemačkaPoljskaPortugalRumunijaSlovačkaSlovenijaUjedinjeno KraljevstvoFinskaFrancuskaHolandija Češka RepublikaŠvedskaŠpanija

Vlada Sui generisKomisija Žoze Manuel BarozoParlament Hans-Gert PeteringSavet FrancuskaEvropski savet Nikola Sarkozi

Stvaranje- Rimski ugovor 25. mart 1957- Mastrihtski ugovor 7. septembar 1992

Površina Ukupno4.324.782 km² (7.)Voda (%) 3,08

Stanovništvo 2007. - 494.070.000 (3.)

Gustina - 114/km² (69.)BDP (PKM) 2007. približnoUkupno 14.953 milijardi $ (1.)Po glavi stanovnika 28.213 $ (14.)

Valuta Evro (€) (EUR) (de jure)Britanska funta, Bugarski lev, Danska kruna, Estonska kruna, Letonski lat, Litvanski litas, Mađarska forinta, Poljski zlot, Rumunski lej, Slovačka kruna, Češka kruna, Švedska kruna

Vremenska zona UTC (UTC 0 do +2)Internet domen .eu

KAKO JE STVORENA EVROPSKA UNIJA?

Učeći istoriju evropskog kontinenta najviše se moralo pamtiti datume i godine vezane za mnogobrojne ratove i bitke. Poslednji i najstrašniji, Drugi svetski rat i pedeset miliona žrtava suludog pohoda Adolfa Hitlera naterao je evropske države da se, po prvi put, okrenu saradnji koja nije imala veze sa ratnim savezima već je služila isključivo unapređenju života Evropljana.Prvi ovakav savez bio je Savet Evrope, osnovan 1949. godine. Na inicijativu Roberta Šumana, 1951. osnovana je prva (od 3) evropske zajednice – Evropska zajednica za ugalj i čelik. Ugovorima u Rimu (1957) pod zajedničku kontrolu i u službu mira i napretka stavljena je potencijalno najdestruktivnija i najopasnija sila koju čovek poznaje i osnovana Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) i, drugim ugovorom, Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Njome su, za potpisnice, stvoreni zajedničko evropsko tržište, carinska unija, ukinuta su ograničenja uvoza i izvoza i omogućeno slobodno kretanje ljudi i kapitala. Videvši veliku korist od ovakve saradnje, EEZ se proširuje na 12 članica.Ovih dvanaest država Ugovorom u Mastrihtu (1992) stvara Evropsku uniju. Od tada je bilo još 3 proširenja EU. Proces je zaokružen 2000. godine Ugovorom u Nici po kome Unija i njenih 27 članica danas funkcioniše.

O EVROPSKOJ UNIJIEvropska unija nije država, ali nije ni međunarodna organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope. To je zajednica uređenih (a ne bogatih) država posvećenih demokratiji, miru i dobrobiti građana. Tri stuba Evropske unije su:

- Ekonomska politika, - zajednička bezbednosna i spoljna politika, - saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih. poslova

Pored teritorije, stanovništva, institucija i valute, Evropska unija ima još neka obeležja prave države:- zastavu - himnu - “državni” praznik – Dan Evrope

Evropska unija (skraćeno: EU) je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih država. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane šest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila pridruživanjem novih država-članica i stekla veću moć. Ova zajednica je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviđena je izmena sadašnjih sporazuma kako bi se korigovale političke i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma je predviđen je do kraja 2008, ali je ratifikacija ugrožena negativnim ishodom na referendumu u Irskoj juna 2008.Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica.Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoša na graničnim prelazima država-članica je ukinuta Šengenskim sporazumom.[3] U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima.EU je definisana kao:

federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno

tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.

Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaćem proizvodu (15,8 biliona američkih dolara) u 2007.[4]Unija predstavlja svoje članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatrač je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 članica Evropske unije je i članica NATO pakta. Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.

STATUS

Evropska unija je najmoćnija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao što se iz prethodnog može videti, u nekim oblastima gde su države članice svoj suverinitet prepustile Evropskoj uniji, može se reći da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Unija nema pravo da premesti dodatna ovlašćenja drugih članica na sebe bez dopuštenja određene članice. Isto tako, određeni broj članica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi, odbrana, valuta.Zahvaljujući ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne može definisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se reći da je sui generis celina.Trenutni i budući status Evropske unije je predmet velike političke pažnje unutar nekih članica EU.

PRAVNA OSNOVA

Pravna osnova Evropske unije su ugovori između njenih članica. Oni su donošeni tokom godina. Prvi takav ugovor je Ugovor iz Pariza (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao pre donošenja docnijih ugovora. Sa druge strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, posle njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najviše amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa 10 novih članica 1. maja 2004.Članice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji će, ako se ratifikuje od strane članica, postati prvi zvanični ustav EU zamenjujući sve dotadašnje ugovore.Ako Ustav ne prođe prilikom ratifikacije svih članica, onda bi možda bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u vezi njegovog donošenja. Većina političara i državnih zvaničnika se slažu oko toga da je sadašnji pred-ustav neodgovarajuć za trenutnih 25 država članica (kao i za buduće). Stariji političari (naročito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne ratifikuje nekoliko članica treba „nastaviti bez njih“.

INSTITUCIJE I SEDIŠTA INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE

Evropska unija ima nekoliko institucija: Evropski parlament (785 članova) Savet Evropske unije (ili 'Savet ministara') (27 članova) Evropski savet Evropska komisija (27 članova) Evropski sud (15 sudija) Evropski finansijski sud (27 članova) Savet Evrope (46 članova)

Postoji nekoliko finansijskih tela: Evropska centralna banka (koji zajedno sa nacionalnim (narodnim) bankama čini Evropski

sistem centralnih banaka) Evropska investiciona banka (uključujući Evropski investicioni fond)

Postoji još mnogo tela zadužena za sprovođenje objektivne politike i pravde. To su tzv. Agencije Evropske unije.Pored toga, postoje i savetodavna tela, među kojima su:Odbor regijaEvropska unija nema zvanični glavni grad, a sedišta njenih institucija se nalaze u nekoliko različitih gradova. Brisel je sedište Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i domaćin sastanaka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta. Brisel se upravo zbog ovoga smatra de fakto glavnim gradom EU. Strazbur je sedište Evropskog parlamenta i domaćin je većine plenarnih zasedanja. Evropski sud i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je smeštena u Frankfurtu.

ISTORIJA

Ceremonija potpisivanja Ugovora u Rimu (1957)

Pokušaji da se ujedine disparatne nacije Evrope prethode nacionalnoj državi. Oni su se dešavali konstantno kroz istoriju kontinenta još od propasti Rimskog Carstva. Franačko carstvo Karla Velikog, Sveto Rimsko Carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt su ujedinili velika prostranstva. Mnogo kasnije, tokom 19. veka - carinske unije pod Napoleonom i osvajanja nacističke Nemačke '40. godina dvadesetog veka su imala samo trenutno postojanje.S obzirom na izvorne jezičke i kulturne različitosti u Evropi, ovi pokušaji obično su podrazumevali vojno potčinjavanje nevoljnih i neposlušnih nacija, što bi potom dovelo do nestabilnosti i konačnog neuspeha. Jedan od prvih predloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i jednakost članstva dao je začetnik pacifizma Viktor Igo (1851). Nakon katastrofa Prvog, a zatim i Drugog svetskog rata, pokretačka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz čega će se ona potom razviti) značajno je porasla, vođena željom da se Evropa obnovi i spreči mogućnost da se takvi užasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i čelik (oformljena 1951, a koju su činile: Zapadna Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje Evrope.Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada „prvi stub“ Evropske unije. EU se razvila od trgovačkog sistema do ekonomskog i političkog partnerstva.

DRŽAVE ČLANICE I PROŠIRENJA

Od 1. januara 2007. EU ima 27 zemalja članica. Ukupna površina tih 27 zemalja je 4,325,675 km². Da je jedinstvena zemlja, bila bi sedma po redu država u svetu po površini. Broj građana EU (pod uslovima Mastrihtskog sporazuma) u 27 zemalja je otprilike 496 miliona (januar 2007). Bila bi dakle treća po redu posle Kine i Indije, da se radi o pravoj državi. Na teritoriji Unije živi blizu pola milijarde ljudi. Status kandidata imaju Turska, Hrvatska i Makedonija.Bez obzira na veličinu, prava i obaveze država članica su jednaki. Građani EU predstavljeni su u Evropskom parlamentu, a države članice u Savetu ministara. Sve države šalju jednak broj ministara na Savet, ali njihovi glasovi nose različit broj „poena” mada ta razlika ni približno ne odgovara razlikama u teritoriji i broju stanovnika. Na primer, Nemačka ima 1 poen na svakih skoro 3 miliona stanovnika, a Luksemburg na svakih 100 000. Često ćete čuti kako male države „nemaju nikakve šanse” da ostvare svoje namere i interese.Ako neka država prekrši obavezujuća pravila ili deluje suprotno interesima EU, protiv nje se može povesti postupak pred Evropskim sudom pravde. Ukoliko je u pitanju neka teška i trajna povreda temeljnih principa Unije (slobode, demokratije, ljudskih prava, vladavine prava) Evropski sud pravde i Evropski savet mogu privremeno obustaviti prava te države. U periodu od 1952/1958. šest osnivačkih zemalja EU bile su: Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Devetnaest budućih zemalja su joj se pridružile u „talasima proširenja“ koji su dati u sledećoj tabeli:

Godina Države1973. Danska, Republika Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo1981. Grčka1986. Portugalija i Španija1995. Austrija, Finska i Švedska2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka2007. Bugarska, Rumunija

Napomene Grenland, koji je sastavni deo Danske je na referendumu (1979) napustio sve evropske institucije 1985. godine1990. godine teritorija i stanovništvo Evropske zajednice su uvećani kada se Istočna Nemačka ponovo ujedinila sa Zapadnom Nemačkom

KANDIDATI ZA ČLANSTVO, OSTALE ZEMLJE

Zvanične zemlje kandidati za članstvo su Hrvatska i Makedonija ali se ne zna kada će ući u Uniju. Turska je takođe kandidat za koga se ne zna tačan datum prijema i država oko koje se vode razne polemike unutar EU o tome da li bi trebala da bude primljena u članstvo. Mnoge države, kao što su Norveška, Švajcarska i Island, ne žele da uđu u EU, ali s njom imaju specijalne sporazume.

TRENUTNA PITANJA

Glavna pitanja sa kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi je njeno proširenje na jug i istok, odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, revizija pravila Pakta za stabilnost i ratifikacija Ustava Evropske unije od strane država članica.

STATUS PREKOOKEANSKIH TERITORIJA

Neke teritorije imaju zvanične odnose sa članicama EU zahvaljujući kolonijalnoj prošlosti, kulturnim vezama ili geografskom položaju. Tu se pre svega misli na prekomorske teritorije Francuske, Španije, Holandije i Velike Britanije.

EKONOMSKI POLOŽAJ

Godine 2005, EU je imala najveću ekonomiju na svetu sa, BDP od 9.486•10¹² evra (ili 12.427•10¹² USD sa kursom od 1,31$ za 1 evro 11. januara, 2005.

ŽIVOTNI STANDARD

Sledi tabela sa podacima o BDP po glavi stanovnika u svakoj državi EU ponaosob. Podaci su iz 2004.

BDP (PPP), 2004

BDP (PPP) po stanovniku, 2004

BDP (PPP) po stanovniku u 2006, u odnosu na prosek

Države članiceBDP (PPP)milionameđ. dolara

BDP (PPP)po stanovnikumeđ. dolara

BDP (nominal)po stanovnikumeđ. dolara

Evropska unija 12,954,042 28,477 29,763

Luksemburg 33,436 72,945 76,224

Republika Irska 179,516 42,859 49,533

Danska 195,788 36,079 48,530

Austrija 286,767 35,002 37,378

Finska 171,848 32,822 36,928

Belgija 338,452 32,500 35,843

Holandija 524,035 32,062 38,323

Ujedinjeno Kraljevstvo 1,911,943 31,628 36,875

Nemačka 2,605,373 31,572 33,356

Švedska 283,802 31,235 39,562

Francuska 1,900,467 30,322 33,387

Italija 1,726,869 29,727 30,144

Španija 1,145,078 27,542 27,815

Grčka 261,018 23,519 20,545

Slovenija 46,384 23,250 17,535

Kipar 18,563 22,334 20,500

Malta 8,103 20,365 13,847

Portugal 210,049 19,949 17,224

Češka Republika 198,931 19,478 12,587

Mađarska 179,606 18,492 11,375

Estonija 23,927 17,802 10,342

Slovačka 93,288 17,239 9,471

Litvanija 52,705 15,443 8,310

Poljska 526,253 13,797 8,410

Letonija 31,841 13,784 8,401

Bugarska 76,696 10,003 3,686

Rumunija 204,412 9,446 5,254

Države kandidati:

Hrvatska 57,983 17,885 8,710

Turska 609,987 8,385 5,692

Makedonija 16,700 8,080 2,564

Potencijalni kandidati:

Bosna i Hercegovina 25,505 6,456 2,561

Srbija 47,770 7,234 3,215

Albanija 18,329 5,107 2,441

Crna Gora 2.412 3.800 1.784

EVROPSKA UNIJA I LJUDSKA PRAVA

Evropska unija nije organizacija čija je prvenstvena svrha zaštita ljudskih prava; u Evropi tu ulogu ima Savet Evrope (u okviru kojeg je doneta i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - tekst Konvencije). Međutim, Evropska unija, kao i njene države članice, spadaju u najveće pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Uslov da EU sklopi sporazum o ekonomskoj saradnji sa nekom državom je da ta zemlja poštuje ljudska prava svojih građana.

EKONOMIJA I USLOVI ZA PRIJEM U EVROPSKU UNIJU

Koristi koje pruža učešće u jedinstvenom evropskom tržištu, uz kvalitet života građana u zemljama članicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju čine izuzetno privlačnom za zemlje nečlanice.

Međutim, pre nego što zemlja postane član EU, potrebno je da ispuni određene uslove, tj. Kriterijume iz Kopenhagena (usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, 1993).

Ukratko, za članstvo u EU država treba da:- ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih

prava i prava manjina;- prihvati i obezbedi primenu propisa EU koji regulišu različite oblasti ekonomske i monetarne

unije i političkog života; - ima funkcionalnu tržišnu privredu; - ima preduzeća koji se uspešno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi učešće u

jedinstvenom evropskom tržištu.

MLADI I OBRAZOVANJEOd 2000. godine politika EU u oblasti obrazovanja definiše se kao deo evropske strategije zapošljavanja. Evropski đaci i studenti slobodni su da uče u bilo kojoj zemlji članici. Ovim se dodatno unapređuju kulturna saradnja i međusobno poznavanje različitih kultura. Aktivnosti Evropske unije u oblasti razmene studenata i profesora, kao i medjusobnog priznavanja diploma i drugih kvalifikacija, vrlo su raznovrsne i odnose se na sve uzraste – od ‘osnovaca’ do odraslih.

ISTORIJSKI PREGLED DATUMA VAŽNIH ZA EU

Kao izraz sve veće želje za evropskim ujedinjenjem, nakon Drugoga svjetskog rata stvaraju se prve organizacije i pokreti koji promiču ideje evropskog jedinstva...17. mart 1948. Potpisan je Bruxellski pakt između Velike Britanije, Francuske i zemalja Beneluksa s ciljem zajedničke obrane, a koji je poslije preimenovan u Zapadnoeuropsku uniju 7.-10. maj 1948. U den Haagu je održan Evropski kongres (Congress of Europe) koji je trebao povezati razne evropske pokrete i stvoriti evropsku uniju ili federaciju. Na Kongresu je odlučeno da se stvori Evropski pokret, nezavisna udruga koja i danas koordinira rad organizacija koje promiču evropsko ujedinjenje, a nakon

toga nastali su i Vijeće Evrope, Evropska platna unija, Evropska zaklada za kulturu u Amsterdamu i College of Europe u Bruggesu. 5. maj 1949. Potpisan je statut Vijeća Evrope (Council of Europe), organizacije koja treba biti nositelj evropskog povezivanja u kulturi, znanosti, zaštiti ljudskih prava, demokraciji, pravu i upravi, te usmjeravati evropske zemlje u više razine povezivanja. Vijeće Evrope usvojilo je Konvenciju o temeljnim pravima i slobodama čovjeka, osnovalo je Komisiju i Sud za ljudska prava, usvojilo sporazum o socijalnom osiguranju - Evropsku socijalnu povelju, Evropsku kulturnu konvenciju, Konvenciju o priznavanju diploma i patentnih prava. 9. maj 1950. Francuska objavljuje tzv. "Schumanov plan", projekt stvaranja nadnacionalnog organa koji bi ujedinio industriju ugljena i čelika dva najveća evropska proizvođača, Njemačke i Francuske, u Evropsku zajednicu za ugljen i čelik te onemogućio svaki budući rat između tih zemalja. Autor tog plana bio je Jean Monnet, francuski ekonomist, no plan je ime dobio po Robertu Schumanu, francuskom ministru vanjskih poslova, zbog njegovih zasluga u pregovorima i provedbi plana. 18. april 1951. U Parizu je potpisan Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugljen i čelik (European Coal and Steel Community - ECSC) čime je stvorena prva Evropska zajednica. Uz Njemačku i Francusku ugovor su potpisale Italija, Belgija, Luksemburg i Nizozemska. Ugovor stupa na snagu 25. srpnja 1952. kao prva europska organizacija nadnacionalnog značaja. 1. - 2. juni 1955. U Messini, na sastanku ministara vanjskih poslova Evropske zajednice za ugljen i čelik, predlaže se ekonomsko povezivanje zemalja članica te zajednice. 25. mart 1957. U Rimu se potpisuju ugovori o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (European Economic Community - EEC) i Evropske atomske zajednice (EURATOM), koji stupaju na snagu 1. siječnja 1958. godine. Obje zajednice po uzoru na ECSC dobivaju Vijeće ministara i Komisiju, a za sve tri zajednice osnovana je Skupština (od 1969. Evropski parlament) i Sud evropskih zajednica. 4. januar 1960. U Stockholmu je, na inicijativu Velike Britanije, potpisan ugovor o osnivanju Evropskoga udruženja slobodne trgovine (European Free Trade Association - EFTA). Današnje su članice EFTA-e Island, Lihtenštajn, Norveška i Švicarska. 30. juli 1962. Uvedena je zajednička poljoprivredna politika (Common Agricultural Policy - CAP), prva zajednička politika EEZ-a. 1. juli 1967. Izvršna tijela triju zajednica spojena su u zajedničku Komisiju i Vijeće ministara kroz Ugovor o spajanju (eng. Merger Treaty). 1. juli 1968. Uspostavljena je carinska unija zemalja EEZ-a. 1. januar 1973. Danska, Irska i Velika Britanija postaju članicama EZ-a. 5. decembar 1978. Uspostavljen je Evropski monetarni sustav (European Monetary System) s ciljem uspostavljanja sistema fiksnih valutnih pariteta, dugoročne monetarne stabilnosti i mobilnosti kapitala baziranih na ECU (European Currency Unit). 1. januar 1981. Grčka postaje članicom Evropske zajednice. 1. januar 1986. Španija i Portugal postaju članicama Evropske zajednice. 17. - 18. februar 1986. U Bruxellesu potpisan Jedinstveni evropski akt (Single European Act) s ciljem stvaranja Evropske unije kao nadnacionalne političke i ekonomske integracije, koji stupa na snagu 1. juli 1987. godine. Njime se redefiniraju Rimski ugovori i potiče politička suradnja s ciljem stvaranja zajedničke vanjske politike. Radi

lakšeg odlučivanja napušta se praksa jednoglasnog odlučivanja i uvodi se većinsko glasovanje. Glavni ekonomski cilj jest stvaranje jedinstvenoga tržišta.9. novembar 1989. Srušen je Berlinski zid, a 3. listopada 1990. Njemačka se ujedinjuje. 19. juni 1990. Potpisan je Sporazum iz Schengena. 7. februar 1992. U Maastrichtu je potpisan Ugovor o Evropskoj uniji (Treaty on European Union), koji stupa snagu 1. studenoga 1993. godine. Ugovor donosi novine u sljedećim područjima: razvoj ekonomske i monetarne unije, jačanje institucionalne strukture Unije i demokratizacija Evropske zajednice te definiranje zajedničke vanjske i sigurnosne politike. 2. maj 1992. U Portu je potpisan sporazum o stvaranju Evropskog ekonomskog prostora (European Economic Area - EEA), kojim su ujedinjena tržišta EZ-a i EFTA-e. S 380 milijuna ljudi u 19 zemalja ono postaje najvećim jedinstvenim tržištem na svijetu. Na njemu vrijede propisi koji su na snazi u EZ. 1. januar 1995. Austrija, Finska i Švedska postaju članicama EU. 2. oktobar 1997. Potpisan je Ugovor iz Amsterdama. 1. januar 1999. Uvodi se euro. Banke i poduzeća prelaze na poslovanje eurom. 26. februar 2001. Potpisan je Ugovor iz Nice (Treaty of Nice).1. Maj 2004. Proširenje Evropske unije za deset novih članica (Poljska, Kipar, Slovenija, Malta, Češka, Slovačka, Litvanija, Latvija, Estonija, Mađarska).