seminarski rad pps - bojan Čude 1350

8/13/2019 Seminarski rad PPS - Bojan ude 1350

1/63

Univerzitet u Novom SaduFakultet tehnikih nauka

Departman za Grafiko inenjerstvo i dizajn

SEMINARSKI RAD

Projektovanje proizvodnih sistema

Student: Bojan ude 1350 Profesor: dr. Ilija osi

Asistent: mr. Aleksandar Rikalovi

Novi Sad,Decembar 2012.


2/63

Sadraj:

1.Uvod 3

1.1.Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima ......................................................................................... 3 1.2.Normativi proizvodnih sistema .................................................................................................................. 5

1.3.Prilazi u oblikovanju tokova materijala ................................................................................................... 7 1.3.1.Pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala ................................................................... 7 1.3.2.Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala ............................................................................. 8 1.4.Varijanta toka .................................................................................................................................................... 11 1.4.1.Varijanta 1.1: Osnovni pojedinani tok ........................................................................................... 11 1.4.2.Varijanta 1.2: Pojedinani tok procesnog tipa .............................................................................. 12 1.4.3.Varijanta 2.1: Pojedinani viepredmetni tokovi ......................................................................... 12 1.4.4.Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok ................................................................................................... 13

2.Prikaz programa proizvodnje 14

3.Analiza programa proizvodnje 23

3.1.Analiza zavisnosti koliina-struktura (qj- p

j) .......................................................................................... 23

3.2.Koliinska ABC analiza proizvoda .............................................................................................................. 24 3.3.Masena ABC analiza proizvoda .................................................................................................................. 25 3.4.Vrednosna ABC analiza proizvoda ............................................................................................................ 26 3.5.Analiza po broju boja ..................................................................................................................................... 27 3.6.Analiza sloenosti proizvoda po broju operacija ................................................................................. 28

4.Izbor proizvoda predstavnika 30

4.1.Redukcija koliina ........................................................................................................................................... 30 4.2.Postupak rada za proizvod predstavnik .................................................................................................. 31 4.2.1.Dijagram radnog toka za proizvod predstavnik .......................................................................... 31 4.2.2.Tehnoloki postupci za izabrani proizvod ..................................................................................... 32

5.Izbor tipa i varijante toka 47

6.Projektovanje strukture sistema 49

6.1.Normativ vremena za tehnoloke operacije ......................................................................................... 49 6.2.Karta vremena operacija............................................................................................................................... 50 6.3.Karta optereenja preseka sistema ........................................................................................................... 51 6.4.Proraun broja jedinica teholokih sistema ........................................................................................... 52 6.5.Pregled tehnoloke opreme ........................................................................................................................ 53 6.6.Proraun broja uesnika u procesima ...................................................................................................... 56 6.7.Pregled uesnika u procesima .................................................................................................................... 57 6.8.Karta povrina .................................................................................................................................................. 58

7.Vreme trajanja ciklusa proizvodnje 59

8.Projekcija toka materijala i prostorna struktura sistema 60

9.Zakljuak 62

10.Literatura 63


3/633

1.Uvod

1.1.Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima

Proizvod je materijalni rezultat rada proizvodnog sistema i ima namenu u zavisnostiodreenog kvaliteta da zadovoljava potroaa. Sam kvalitet proizvoda, zatim ostale karakteristikei sloenost su striktno povezani sa postupkom izbora tehnolokih sistema. Sam proizvod se moepodeliti na:

1. standardan: kao primer nam slue gotovi grafiki proizvodi standardnih formata i materijala2. nestandardni: razni specijalni katalozi (sa dodatnim materijalima i uzorcima), zidni kalendari,korienje nestandardnih formata papira i materijala.

Proizvodnja je svrsishodna delatnost usmerena na dobijanje upotrebnih vrednosti iprisvajanje prirodnih resursa za ljudske potrebe, to znai da predstavlja opti uslov za razmenumaterije izmeu oveka i prirode, odnosno veiti prirodni uslov za ivot ljudi, pa stoga i jeste

jednako svojstvena svim oblicima ljudskog drutva. Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata (predmeta rada, sredstava rada iuesnika u procesima rada), relacija izmeu elemenata i njihovih karakteristika ureenih u skladusa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane,odnosno uslovljena postojanjem sistema za proizvodnju oblikovanog na nain da obezbeditransformaciju raspoloivih resursa u proizvode u skladu sa datim potrebama.

Tehnoloki sistem osnovni deo sistema projektovanja za promene ulaznih u izlazne veliineu odreenom obliku i kvalitetu. Vrsta sistema: obradni sistemi

montani sistemi sistemi za rukovanje materijalom transportni sistemi skladini sistemi merni sistemi upravljaki sistemi

Radni (poslovni) sistem je skup delova proizvodnog sistema i ostalih podsistema(upravljanje-rukovoenje, marketing, razvoj, komercijala, proizvodnja, upravljanje novanimtokovima, integralna sistemska podrka, ljudski resursi, itd). Proces rada ovog sistema nazivamojo poslovnim procesom.

Proizvodni sistemi predstavljaju sisteme za ostvarenje ciljeva proizvodnje odnosnodobijanje proizvoda neophodnih za zadovoljenje potreba u drutvu. U proizvodnom sistemuodvija se proces rada, tj. proces transformacije ulaznih u izlazne veliine. Proces rada je nizuzastopnih promena stanja na predmetu rada u vremenu. U svakoj fazi odvija se odreenaoperacija (na svakom tehnolokom sistemu), svaka operacija traje odreeno vreme. Proces radaodvija se prema definisanom postupku rada.

Projektovanje sistema je inenjerska delatnost koja poinje od ideje, preko odreivanjavrsta, broja i karakteristika jedinica, tokova do definisanja drugih zahteva u sistemu za postizanje

efektivnijeg rada i smanjenje nekorisnog vremena u proizvodnji. Projektovanja se ponavljaju zbogpromena u vremenu i u okolini. ak i najbolje organizovana projektovanja vremenom su sklonizastarevanju, od prilike za 5 do 10 godina zbog promene oblika, veliine i drugih karakteristikaproizvoda ili proizvodnog programa.


4/634

Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvodaza program proizvodnje predstavlja kompromis izmeu potranje, potencijala radnih sistemai odnosa trokova i dobiti. Program proizvodnje je odreen veliinama osnovnih parametara

strukturom i koliinama.Struktura programa, pj, moe biti ua i ira. Prednosti ue strukture su: povien kvalitet projektovanja,organizovanja i upravljanje procesima rada, snienje trokova pripreme i proizvodnje i poveanjeukupnih efekata sistema. Prednosti ire strukture su: povean stepen fleksibilnosti i nii trokoviposlovanja. Koliine u programu proizvodnje, qj, odreuju se na osnovu uslova okoline (kupovne moipotroaa, potranje...). Vee koliine od realnih potreba dovode do pojave zaliha i sniavanja efekata sistema, dokmanje koliine daju osnovu za pojavu konkurencije, to znai da je potrebno optimizirati dateodnose. Obzirom da svaki sistem ima svoje ulazne veliine: materijal, informacije i energiju, usvakom proizvodnom sistemu postoje tri vrste tokova:

1. Tok materijala ini skup postupaka promena stanja projektovanih tako da omogue transformacijuulaznih materijala (informacija) u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Tok materijalaini osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu.

2. Tok informacija predstavlja tok u kome se vri izdvajanje i obrada podataka u cilju dobijanjainformacija potrebnih za donoenje odluka koje obezbeduju projektovane aktivnosti zapodeavanje sistema i dranje izlaznih veliina u dozvoljenim granicama. Tok informacija jekontrolni tok.

3. Tok energije predstavlja skup mrea, ureaja, postrojenja i vodova koji obezbeuju radtehnolokih sistema i uslove rada. Tok energije predstavlja pomoni tok u svakom proizvodnomsistemu.

Dve osnovne radne karakteristike proizvodnog sistema su: kapacitet i efektivnost.

1. Kapacitet, Ke, je maksimalna koliina rada vremenski izraena koju dati sitem moe da da uodreenom vremenu.

2. Efektivnost sistema, Es, je verovatnoa da e sistem u najkraem vremenu stupiti u dejstvo,da e pouzdano raditi u projektovanom vremenu bez otkaza i da e se lako i brzo prilagoavatipromenama u okruenju.

Slika1: Osnovni model transformisanja resursa u proizvode


5/635

1.2.Normativi proizvodnih sistema

Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnolokih koeficijenata aij kojipokazuju koliko je potrebno utroiti jedinica resursa I za izradu (obradu, montau merenje,prenoenje, skladitenje), jedinice predmeta rada j. Normativi, u iskazanom smislu, ine osnovnupodlogu za projektovanje proizvodnih struktura.

Razlikujemo:

Normativ vremena - predstavlja skup vremenskih standarda ti,j koji pokazuju koliko je jedinicavremena ti potrebno utroiti na odreenoj operaciji rada - tehnolokom sistemu i za izradu(obradu, montau, merenje,prenoenje, skladitenje) jedinice predmeta rada j.

Vremenski koeficijent - standard za dati period vremena i date uslove rada je odreen u tokurazrade tehnolokog postupka.

Normativ materijala - predstavlja skup standarda materijala mvj koji pokazuje koliko jedinicamaterijala v je potrebno da se dobije jedinica predmeta rada j. Materijalni koeficijenat - standardmaterijala mvj je odreen na bazi radionikog crtea u toku razrade tehnolokog postupka kojisadri podatke o materijalu potrebne i dovoljne za projektovanje struktura sistema i upravljanjeprocesima rada u toku eksploatacije sistema.

Normativ alata - predstavlja skup alata potrebnih za izradu (postavljanje, obradu, montau,merenje, prenoenje, skladitenje) predmeta rada na projektovanim operacijama rada. Alatpotreban za uvrenje - predmeta rada pri obradi - pribor, alat za obradu i alat za merenje -kontrolu, prenoenje, skladitenje je odreen u toku razrade tehnolokog postupka na bazikriterijuma postojanosti, analize uslova rada i iskustvenihpodloga.

Normativ materijala - Vreme obrade i mateijali imaju karakter konanih utrosaka pri obradiodreenog predmeta rada. Alat se meutim troi postupno u toku izrade vise predmeta rada.Normativi ai,j predstavljaju, kako je reeno standarde za date uslove rada. Pri promeni konstrukcije,tehnolokog postupka i uslova rada menjaju se I predmetni normativi. Kako su promene proizvoda,konstrukcije, tehnolokog postupka i uslova rada relativno este to odravanje segmenta bazepodataka koji se odnosi na normative proizvodnih sistema predstavlja zadatak posebnog znaajau industrijskim radnim sistemima.

Normativ povrina - predstavlja skup povrina radnih mesta potrebnih za smetaj tehnolokihsistema (obradnih, montanih, mernih, za rukovanje materijalom i upravljakih) u okviru prostornestrukture sistema.U optem sluaju na povrini radnog mesta - voru odgovarajueg toka u sistemu su razmeteni:1. osnovni tehnoloki sistemi - maine, i2. pomona sredstva za ulaganje i odlaganje materijala, smetaj alata, sredstava za odravanje inosioci informacija.

Proces rada na radnom mestu uslovljava veliinu i strukturu povrina na radnom mestu na

nain koji je za sluaj obradnog radnog mesta dat na slici 2. gde je:

Fos - osnovna povrina koju zauzima obradni sistem i koja predstavlja povrinu odreenurojekcijom graninih poloaja mehanizama maine na horizontalnu ravan.


6/636

Za odreivanje potrebne zapremine treba uzeti granine poloaje i u treoj dimenziji.

Fod - povrina odravanja, pretstavlja povrinu potrebnu za odravanje, podmazivanje,odstranjivanje strugotine,

Fpo - povrina posluivanja, je predviena za kretanje pri obavljanju poslova postavljanja, obradei kontrole predmeta u toku procesa rada.

Fop - povrina opasnosti, je zona ugroena od ispadanja predmeta rada iz pribora za uvrenje,strugotine, alata, povrine temperature, zraenja i praine,

Fpr - povrine za ulaganje/odlaganje predmeta rada su predviene za ureaje za ulaganje/odlaganje predmeta pre i posle obrade. Zavisna je od karakteristika predmeta,

Fal - povrine za smetaj alata, slue za smestaj ormaria za alat.

Kako se iz slike 2. vidi, neke od datih povrina se meusobno prekrivaju to nema posebnogznaaja. Za potrebe projektovanja i razmetaja radnih mesta u sistemu pogodno je izraditi uodreenoj razmeri modelestandarda tehnolokih sistema u dve ili tri dimenzije to omoguava lako komponovanje razliitihvarijanti.

Veliina osnovne povrine elementa proizvodne strukture je u potpuno odreenom odnosu sa

zahtevima procesa rada i odreuje se na osnovu:

Fts,i Fos,i = b l [m2]

gde su b i l gabaritne mere projekcija graninih poloaja mehanizama tehnolokog sistema nahorizontalnu ravan.

Povrina za smestaj tehnolokog sistema se dobija iz:

Frm,i = Fts,i kf [m2]

gde je kf - koeficijenat povrine odreen na osnovu analize povrina realnih proizvodnih sistema.

Slika2: Struktura povrina na radnom mestu


7/637

1.3.Prilazi u oblikovanju tokova materijala

Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno:

1. odnosom struktura koliine u programu proizvodnje,

2. stepenom tehnoloke sloenosti predmeta rada, koji predstavlja

veliinu koja karakterie postupak oblikovanja, postupke promene stanja rada, kvalitet vezesredstava rada-uesnici u procesu rada I uslove izvodenja operacija rada i

3. efektivnim kapacitetom elemenata sistema, koji karakterie radne mogunosti, iz abrani reimrada, uslove korienja i kvaltet odluivanja.

Predmeti rada, u optem sluaju, protiu kroz proces sa ili bez povratnih tokova,optereujui razliite preseke projektovanim postupkom, strukturom i koliinama. Kao rezultatdobijamo osnovni model tokova materijala u sistemu. Postoje dva prilaza za projektovanjestruktura proizvodnih sistema: pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala i grupni prilaz u

oblikovanju tokova materijala

1.3.1.Pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala

Kod ovog prilaza se posmatra svaki proizvod ponaosob, za svaki se odreuje potrebanbroj elemenata sistema, postupci rada i projektuju se proizvodni tokovi, odnosno utvruje setehnoloki postupak za sve predmete rada. Razrada tehnolokih postupaka podrazumeva izborvarijante procesa, izbor varijante postupkarada, razradu operacija rada (odredivanje zahvata i redosleda izvoenja operacija rada, utvrivanjevremenskih normativa, ...). Sve ovo uslovljava j (j=1, 2, 3, ... n) pojedinanih tokova materijala u

sistemu. Kod programa proizvodnje ire strukture i manjih koliina (podruja III i IV) na zahvaterazrade postupka rada i projektovanje potrebnih alata i pribora odlazi najvie.

Osnovne karakteristike pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala su:- raznovrsnost u oblikovanju proizvoda i delova, pojedinaan prilaz u oblikovaju postupka rada,to vodi razliitim postupcima za sline delove,- pojedinaan prilaz u oblikovanju postupaka rada, to vodi razliitim postupcma za relativnosline delove,- dui rok pripreme proizvodnje- nizak stepen iskorienja sredstava rada u vremenu iradnim karakteristikama zbog malih koliinarazliitih delova,

- visoki iznosi pripremno-zavrnih vremena,- dugi rokovi isporuka, odnosno vremena trajanja ciklusa proizvodnje,- tekoe u auriranju baza razliitih podataka,- sloenost postupaka planiranja i kontrole redosleda operacija i radnih naloga,- nemogunost primene metoda neprekidnih tokova u uslovima programa ire strukture.


8/638

1.3.2.Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala

Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama slinosti delova u programimaproizvodnje, ogranienog broja oblika i objedinjavanju predmeta rada slinih karakteristika uoperacijsku grupu osnovnu jedinicu posmatranja.

Operacijska grupa je utvrena na osnovu sistema klasifikacije, koji u sebi sadri kriterijume

razvrstavanja, ime su stvoreni uslovi za poveanje koliina na relaciji ulaz- izlaz procesa rada. Zaovako dobijenu operacijsku grupu vri se izbor realnog ili projektovanje kompleksnog predmetarada i za njega se razrauje tehnoloki postupak. Pod pojmom slinost karakteristika podrazumevase skup relevantnih obeleja predmetarada u operacijskoj grupi koji odreuju mogunost na jednom ili skupu tehnolokih sistema istihkarakteristika.

Na ovaj nain javljaju se, umesto pojedinanih, tokovi operacijskih grupa to poveavakoliine u toku i, nizom drugih efekata, podie kvalitet tokova u celini. Primenom grupnog prilazau oblikovanju tokova materijala postiu se sledei efekti:

- minimalizacija pripremno-zavrnih vremena,- smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje,- smanjenje nedovrene proizvodnje,- snienje stepena sloenosti tokova materijala u sistemu,- poveanje stepena fleksibilnosti struktura preduzea,- povienje stepena serijnosti,- mogunost izbora odgovarajueg stepena automatizacije,- olakano upravljanje procesima rada,- snienje stepena sloenosti informacionih tokova,- optimalan razmetaj radnih mesta,- primena grupnog modularnog prilaza u razvoju proizvoda,- izgradnja sistema bez ugraenih ogranienja,- poveanje nivoa kvaliteta, to kao rezultat daje poveanje ukupne efikasnosti i efektivnostisistema u celini.

U oblikovanju unutranje strukture (razmetaj radnih mesta) postoje takode dva prilaza:procesni i predmetni. Procesni prilaz zasnovan je na grupisanju svih operacija,odnosno tehnolokihsistema iste vrste u istu radnu jedinicu - radionicu. Razliitost karakteristika predmeta radauslovljava i razliite tehnoloke postupke, a samim tim razliiti predmeti rada se kreu na razliitenaine. Ta razliitost je izraena u razliitom redosledu operacija, postojanju povratnih kretanjauslovljenih poloajem tehnolokih sistema i ukrtanjem putanja predmeta rada, to tokove u

sistemu ini nepotrebno sloenim. Ovaj prilaz se primenjuje kod proizvodnih programa irestrukture sa relativno malim koliinama. Prednost ovog prilaza je u visokom stepenu fleksibilnosti,olakanoj kontroli tehnolokih postupaka...

Nedostaci procesnog prilaza u postavljanju tokova materijala ogledaju se u sloenostiupravljackih struktura, usporenom protoku, velikom obimu nedovrene proizvodnje i visokimtrokovima rukovanja materijalom.


9/639

Slika4:Procesni razmetaj elemenata proizvodne strukture

Slika5: Predmetni razmetaj elemenata proizvodne strukture


10/6310

Predmetni prilaz je savremeniji. Zasnovan je na postavljanju struktura proizvodnih sistemana principu organizovanja celina radnih jedinica koje, objedinjavaju tehnoloke strukture iuesnike u procesu rada potrebne za izradu grupe slinih predmeta rada utvenih tehnolokimpostupkom. Osnova predmetnog prilaza je sadrana u oblikovanju prostorno izdvojenih nezavisnihdelova structure sistema u kojima poinje i u potpunosti se zavrava izrada grupe predmeta radaodreenog stepena tehnoloke sloenosti koji uslovljava slinost tehnolokih postupaka. Kaorezultat razliitog stepena sloenosti predmeta rada odnosno razlitih vremena trajanja operacija

rada na odreenim mestima javljaju se bunkeri za smetaj predmeta rada u redovima ekanja.Prednost ovog prilaza je u poveanoj efikasnosti, manjem obimu nedovrene proizvodnje, boljemiskoricenju kapaciteta i olakanom upravljanju, a nedostaci su povien stepen nefleksibilnosti ioteana kontrola tehnolokih postupaka.

Kombinujui ove prilaze u oblikovanju strukture preduzea dobijamo sisteme zasnovanena pojedinanom i procesnom ili predmetnom principu, i grupnom i procesnom ili predmetnomprilazu. Najvei broj naih proizvodnih sistema postavljen je na pojednanom i procesnom prilazu.Ovako postavljeni procesi u proizvodnim sistemima generiu niz ogranienja koja spreavajuostvarenje projektovanih efekata. Neka od tih ogranienja su:

- iroka podruja rasipanja karakteristika predmeta rada, kao rezultat pojedinanog, odvojeno zasvaki proizvodi deo, projektovanja i konstruisanja,- visok stepen sloenosti tehnologija izrade velikog broja razliitih predmeta rada,- znaajno uee pasivnih pripremno-zavrnih vremena u ukupnom vremenu izrade,- upotreba velikog broja alata i pribora, neoptimalnost rada u serijama malih veliina,- visok nivo nedovrene proizvodnje,- niska pogodnost upravljanja,- zapostavljanje principa minimalnih rastojanja,- sloenost mree tokova u sistemu,- pojave zastoja i ekanja u redovima koji produavaju vreme trajanja ciklusa proizvodnje

Iz tih razloga namee se zamena proizvodnih sistema zasnovanih na ovim prilazimaefektivnijim,novim prilazom koji e navedena ogranienja eliminisati. Kao savremeniji pristup javlj se proizvodnisistem zanovan na grupnom i predmetnom prilazu. U osnovi ovog pristupa je radna jedinica deo strukture sistema u kojoj poinju i zavravaju se sve projektovane operacije rada - nizak nivomotivacije uesnika u procesima rada.

Grupni i predmetni prilaz podrazumeva potovanje sledeih principa:- princip slinosti,

- princip sposobnosti odranja nezavisne egzistencije,- princip upravljanja prema ciljevima,- princip sposobnosti za efektivan rad,- princip izgradnje efektivne motivacije i obezbeenja uslova rada.Potujui ove principe proizvodni sistem stie preduslove za prevazilaenje ugraenih ogranienjajo u fazi projektovanja.


11/6311

Primenom grupnog i predmetnog prilaza postiemo:- smanjenje pasivnih vremena od 3 do 12 puta,- smanjuje se nedovrena proizvodnja od 4 do 12 puta,- poveava se koeficijent obrta kapitala snienjem nedovrene proizvodnje do 10 puta,- vreme trajanja ciklusa proizvodnje se smanjuje od 8 do 25 puta,- obezbeeni su uslovi za timski rad,- obezbeuje se izvrenje operativnih planova do nivoa 95-100 %,

- povienu pogodnost za automatizaciju tehnolokih struktura sistema,-razvijenu produktivistiku klimu u radnoj jedinici i povien nivo motivacije uesnika.

1.4.Varijanta toka

1.4.1.Varijanta 1.1: Osnovni pojedinani tok

Karakteristike osnovnog pojedinanog toka su:- veliki broj predmeta rada u jedininim koliinama,

- rezerva kapaciteta,- prekidni tok,- utvren poloaj predmeta rada,- jedinina nedovrena proizvodnja,- ceo tok se moe odvijati na jednom radnom mestu, i predmeti rada pojedinano prolaze kroztok,- maksimalan stepen fleksibilnosti,- postupak upravljanja u funkciji stepena sloenosti proizvoda,- vremena trajanja ciklusa u funkciji stepena sloenosti,- tehnoloki sistemi opte namene,visok kvalitet uesnika,lako odravanje.

Slika 6. Varijanta toka 1.1.

Procesi predmetne vrste su tipini procesi pojedinane proizvodnje po ugovoru sapostupcima runog (zanatski radovi), mehanizovanog (procesi montae velikih objekata) iautomatizovanog karaktera (obradni centri, flexibilni proizvodni sistem)


12/6312

1.4.2.Varijanta 1.2: Pojedinani tok procesnog tipa

Karakteristike pojedinanog toka procesnog tipa:- ira struktura i manje koliine proizvoda- prekidni tok,- prostorna struktura se oblikuje na procesnom prilazu,- univerzalnost sredstava rada i numeriki upravljani tehnoloki sistemi,

- visoko kvalifikovana radna snaga,- povien stepen fleksibilnosti,- povien kapacitet meufaznih skladita,- sloenost organizacije sistema i postupaka upravljanja,- duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje,- visok nivo nedovrene proizvodnje,- nizak koeficijent obrtanja novanih sredstava


1.4.3.Varijanta 2.1: Pojedinani viepredmetni tokovi

Karakteristike pojedinanog viepredmetnog toka su:- ua struktura i vee koliine (velikoserijska proizvodnja),- proizvodna struktura predmetnog tipa,- odvijanje procesa rada u partijama,- stvaraju se uslovi za formiranje radnih jedinica,

- produkcioni tehnoloki sistemi (isplati se automatizacija),- nedovoljna sinhronizovanost vremena trajanja procesa rada (postojanje meuskladitabunkerskog tipa),- srednji stepen strunosti radnika,- poviena efektivnost,- smanjen stepen fleksibilnosti,- pojednostavljeno upravljanje,- nii nivo nedovrene proizvodnje,- vii koeficijent obrtanja novanih sredstava.


13/6313

1.4.4.Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok

Karakteristike jednopredmetnog toka:- mali broj predmeta rada u masovnoj proizvodnji,- podela rada na vie tokova (podela operacijskih grupa- homogenizacija operacijskih grupa),- velikoserijska i masovna proizvodnja,- namenski tehnoloki sistemi visokog stepena automatizacije,- nia strunost radnika,- niska fleksibilnost,- visok stepen efektivnosti,- maksimalna jednostavost organizacije upravljanja.

Slika 9 Varijanta toka 2.2.



14/6314

2.Prikaz programa proizvodnje

Tabela1.Program proizvodnje


15/6315

Tabela2.1.Karta proizvoda P1

- - -


16/6316


- - -


17/6317


- - -


18/6318


- - -


19/6319


- - -


20/6320


- - -


21/6321


- - -


22/6322


- - -


23/6323

3.Analiza programa proizvodnje

3.1.Analiza zavisnosti koliina-struktura (qj- p

j)

Ovakva struktura programa proizvodnje nam kazuje da je da je tip toka 1.2. Predmet radase naruuje u serijama sa strane potroaa.

Slika10:Grafikon zavisnosti qj- p

j

400 000

350 000

300 000

250 000

200 000

150 000

100 000

P5 P7 P4 P1 P8P3 P2 P6

j

jp (proizvodi)


24/6324

3.2.Koliinska ABC analiza proizvoda

# Oznaka Naziv proizvoda koliina[kom/god] koliina[%]

1. P1 Ambalaa Tesori dOriente - Orhideja 3 000 000 12,7

2. P2 Ambalaa Tesori dOriente - Beli Mous 2 800 000 11,86

3. P3 Ambalaa Tesori dOriente - Lotosov cvet 3 200 000 13,55

4. P4 Ambalaa Tesori dOriente - Egipat 3 300 000 13,99

5. P5 Ambalaa Tesori dOriente - Frangipani 3 700 000 15,67

6. P6 Ambalaa redhotchillybaby 1 110 000 4,7

7. P7 Ambalaa sapun Red Fresh 3 500 000 14,83

8. P8 Ambalaa sapun White Heat 3 000 000 12,7

Tabela3.Koliinska ABC analiza proizvoda

Slika11:Grafikon - Koliinska ABC analiza proizvoda

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

j

P5 P7 P4 P3 P1 P8 P2 P6p (proizvodi)j


25/6325

3.3.Masena ABC analiza proizvoda

# Oznaka Naziv proizvoda masa[kg/god] masa[%]

1. P1 Ambalaa Tesori dOriente - Orhideja 93 000 13,26

2. P2 Ambalaa Tesori dOriente - Beli Mous 86 800 12,37

3. P3 Ambalaa Tesori dOriente - Lotosov cvet 99 200 14,14

4. P4 Ambalaa Tesori dOriente - Egipat 102 300 14,58

5. P5 Ambalaa Tesori dOriente - Frangipani 114 700 16,34

6. P6 Ambalaa redhotchillybaby 72 483 10,33

7. P7 Ambalaa sapun Red Fresh 71 750 10,22

8. P8 Ambalaa sapun White Heat 61 500 8,76

Tabela4.Masena ABC analiza proizvoda

Slika12:Grafikon - Masena ABC analiza proizvoda

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

q (masa u %)j



26/6326

3.4.Vrednosna ABC analiza proizvoda

# Oznaka Naziv proizvoda vrednost[din/god] vrednost[%]

1. P1 Ambalaa Tesori dOriente - Orhideja 15 930 000 12,61

2. P2 Ambalaa Tesori dOriente - Beli Mous 14 868 000 11,76

3. P3 Ambalaa Tesori dOriente - Lotosov cvet 16 992 000 13,44

4. P4 Ambalaa Tesori dOriente - Egipat 17 523 000 13,87

5. P5 Ambalaa Tesori dOriente - Frangipani 27 787 000 21,98

6. P6 Ambalaa redhotchillybaby 10 811 400 8,55

7. P7 Ambalaa sapun Red Fresh 12 110 000 9,59

8. P8 Ambalaa sapun White Heat 10 380 000 8,2

Tabela5.Vrednosna ABC analiza proizvoda

Slika13:Grafikon - Vrednosna ABC analiza proizvoda

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

q (vrednost u %)j



27/6327

3.5.Analiza po broju boja

# Oznaka Naziv proizvoda broj boja1. P1 Ambalaa Tesori dOriente - Orhideja 2

2. P2 Ambalaa Tesori dOriente - Beli Mous 2

3. P3 Ambalaa Tesori dOriente - Lotosov cvet 2

4. P4 Ambalaa Tesori dOriente - Egipat 2

5. P5 Ambalaa Tesori dOriente - Frangipani 5

6. P6 Ambalaa redhotchillybaby 5

7. P7 Ambalaa sapun Red Fresh 5

8. P8 Ambalaa sapun White Heat 5

Tabela6.Analiza po broju boja

Slika14:Grafikon - Analiza po broju boja

q (tab/god)j

p (broj boja)j

100 000

200 000

300 000

400 000

500 000

600 000

700 000

P1

P2

P3

P4

P5

P6

P7

P8


28/6328

3.6.Analiza sloenosti proizvoda po broju operacija

Oznakatehnolokogpostupka

Naziv tehnolokog postupka

TesoridOriente-Orhideja

TesoridOriente-BeliMous

TesoridOriente-Lotosovcvet

TesoridOriente-Egipat

TesoridOriente-Frangipani

redhotchillybaby

sap

unRedFresh

sap

unW

hiteHeat

TP1 Prijem materijala

TP2 Elektronska montaa

TP3 Izrada proof otiska

TP4 Osvetljavanje tamparske forme

TP5 Razvijanje tamparske forme

TP6 Buenje tamparske forme

TP7 Pripremno rezanje

TP8 Proces tampe

TP9 Lakiranje

TP10 Rezanje i utiskivanje

TP11 Pregovanje

TP12 Procesna kontrola

TP13 Savijanje i lepljenje

TP14 Pakovanje

Tabela7.Analiza po broju operacija


29/6329

Slika15:Grafikon - Broj operacija

P5 P7 P8P1 P4P3P2 P6

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

broj operacija

proizvodi


30/6330

4.Izbor proizvoda predstavnika

4.1.Redukcija koliina

ru= r

mx r

ix r

b

qred=qj x ru

rm

- redukcioni faktor maser

i - redukcioni faktor sloenosti

rb- redukcioni faktor boroja boja

qred

- redukovana koliina

# Naziv proizvoda rm

ri

rb

ru

qj

qred

1. Ambalaa Tesori dOriente - Orhideja 1 1 0,4 0,4 3 000 000 1 200 000

2. Ambalaa Tesori dOriente - Beli Mous 1 1 0,4 0,4 2 800 000 1 120 000

3. Ambalaa Tesori dOriente - Lotosov cvet 1 1 0,4 0,4 3 200 000 1 280 000

4. Ambalaa Tesori dOriente - Egipat 1 1 0,4 0,4 3 300 000 1 320 000

5. Ambalaa Tesori dOriente - Frangipani 1 1 1 1 3 700 000 3 700 000

6. Ambalaa redhotchillybaby 2.1 0,8571 1 1,78 1 110 000 1 975 800

7. Ambalaa sapun Red Fresh 0,66 0,9285 1 0,6128 3 500 000 2 144 800

8. Ambalaa sapun White Heat 0,66 0,9285 1 0,6128 3 000 000 1 838 400

Suma: 14 579 000

Tabela8.Redukcija koliina


31/6331

4.2.Postupak rada za proizvod predstavnik

4.2.1.Dijagram radnog toka za proizvod predstavnik

Slika16.Diagram radnog toka

TP1

TP2

TP3

TP4

TP5

TP6

TP7

TP8

TP9

TP10

TP11

TP12

TP13

TP14

Ne

Da

Ne

Da

Ne

Da

1

1


32/6332

4.2.2.Tehnoloki postupci za izabrani proizvod


33/6333

Tabela9.1.Tehnoloki postupak TP1


34/6334



35/6335



36/6336



37/63


38/6338



39/6339



40/6340



41/6341



42/6342



43/6343



44/6344


1.

Techkon

SpectroDens

Premium

2.

Lupa

3.

Automatski

skener


45/6345



46/6346



47/6347

5.Izbor tipa i varijante toka

Tabela10.Godinja vremena po poslu

n = 49 839 [kom/ser]

Ti= 98 223,48 [min/god]

Ke = 52 r.n. * 5 r.d. * 7,5 h * 1 sm. * 0,78 * 60 min = 91 260 [min/god]

Ti< Ke

Keser

= Ti/ Ke = 0,538 => Ke

ser< 1

R = Ke / Ti= 0,93 [min/kom]

in

= qred

/ n = 12 957 966 / 49 839 = 260 [ser/god]

rs= Ke / i

n= 91260 / 260 = 351 [min/ser]

Operacija VremeGodinje vreme

[min/god]

TP1 12,6 [min/poslu] Broj poslova: 260 3 276TP2 51,5 [min/poslu] Broj poslova: 260 13 390

TP3 12,6 [min/poslu] Broj poslova: 260 3 276

TP4 6,3 [min/ploi] Broj ploa: 1300 8 190

TP5 12,6 [min/ploi] Broj ploa: 1300 16 380

TP6 0,49 [min/ploi] Broj ploa: 1300 637

TP7 0,0023 [min/tabaku] Broj tabaka: 682 240 1 569,152





TP12 3,3 [min/seriji] Broja serija: 260 858

TP13 0,00172 [min/proizvodu] Broj proizvoda: 12 957 966 22 287,7

TP14 0,00023 [min/proizvodu] Broj proizvoda: 12 957 966 2 980,3


48/6348

Na osnovu ovog izvodimo zakljuak da se radi o prekidnom toku. Varijanta toka je 1.2, toodgovara podruju 3 dijagrama pj-qj. Ovde je karakteristino da je tip proizvodnje srednjeserijski.Obrada se vri na univerzalnoj opremi (univerzalna oprema koja moe da proizvodi razliiteproizvode u odreenom dijapazonu mera i materijala).

Slika17.Godinja vremena po poslu

TP1

TP2

TP3

TP4

TP5

TP6

TP7

TP8

TP9

TP10

TP11

TP12

TP13

TP14

Ke


49/6349

6.Projektovanje strukture sistema

6.1.Normativ vremena za tehnoloke operacije

Tabela11.Normativ vremena


50/6350

6.2.Karta vremena operacija

Tabela12.Karta vremena operacija


51/6351

6.3.Karta optereenja preseka sistema

Tabela13.Karta optereenja preseka sistema


52/6352

6.4.Proraun broja jedinica teholokih sistema

Tabela14.Proraun broja jedinica tehnolokog sistema


53/6353

6.5.Pregled tehnoloke opreme

Tabela15.1.Pregled tehnoloke opreme

P

REGLED

TEHNOLOKE

OPREME

Radna

jedinica:

projekatbroj:

deopreojekta:

izvorpodata

ka:

datum:

list/listova:

Tehnolokisistem

povrina

snaga

masa

vrednost

oznaka

br.jed.

m

m/jed.

kW/jed.

kW

kg/jed

.

kg

din./jed.

din.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

R1

RIP P

CTP

K

onfiguracija1

K

onfiguracija2

R

IPHardware

IntelCore2Duo2.93GHz,

8GBRAM,1TBHDD,

256GBSDD,1GBLAN,

ATIRadeon560

0,24

ViewSonicmon

itor

1

1,2

1,2

0,26

0,26

1

1,2

1,2

0,26

0,26

8

8

82000

82000

10

10

200000

200000

E

PSONStylus

P

ro9880

PLOTERzaizraduproofova

(probnihotisaka

)

-tampa1/0ub

oji

-Zasvakitamp

arskitabak

trebadasepustipodva

tabakazaprobniotisak

1,154

1,154

1

0,058

0,058

90

90

378422

378422

A

gfaAvalon

N872XT

1

4,5

4,5

4,7

4,7

1,500

1,500

45000000

45000000


54/6354


P

REGLED

TEHNOLOKE

OPREME

Radna

jedinica:

projekatbroj:

deopreojekta:

izvorpodataka:

datum:

list/listova:

Tehnolokisistem

povr

ina

snaga

masa

vrednost

oznaka

br.jed.

m

m/jed.

kW/jed.

kW

kg/jed

.

kg

din./jed.

din.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

1

RZ B N M

A

gfaElantrix

1

25HX

6,4

6,4

3

3

3000

3000

3000000030000000

1 1 1

1,3

1,3

0

0

35

35

50000

50000

W

ohlenberg

1

15MCS-2

6,2

6,2

6

6

3200

3200

2652000

2652000

H

eidelberg

S

peedmaster102

C

D

Petobojnatamp

arskamaina

saagregatomza

lakiranjei

IRiUVsuarom

50

50

150

150

20000

20000

150000

000

150000

000


55/6355


MR

MS

PREGLED

TEHNOLOKE

OPREME

Radna

jedinica:

projekatbroj:

deopreojekta:

izvorpodata

ka:

datum:

list/listova:

Tehnolokisistem

povrina

snaga

masa

vrednost

oznaka

br.jed.

m

m/jed.

kW/jed.

kW

kg/jed

.

kg

din./jed.

din.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

H

eidelberg

D

ymatrix113Pro

Mainazazavr

norezanje

22,27

22,27

38

38

28000

28000

50000

50000

1 1

Mainazasavijanjeilepljenje

kartonskeamba

lae

H

eidelberg

D

iana45

123

123

260

260

5300

5300

100000

100000


56/6356

6.6.Proraun broja uesnika u procesima

Tabela16.Proraun broja uesnika u procesima


57/6357

6.7.Pregled uesnika u procesima

Tabela17.Pregled uesnika u procesima


58/6358

6.8.Karta povrina

Tabela18.Karta povrina


59/63


60/6360

8.Projekcija toka materijala i prostorna struktura sistema

Slika18.Raspored prostorija tehnolokog sistema

Izrada tamparske forme

Kancelarijski prostori prijem klijenata

Priprema zatampu

Proizvodno postrojenje

Magacin sirovina

Magacin gotovih proizvoda

P

R1

RIP

CTP N

MS

MR

LP

M

RZB

KP


61/6361

Slika19.Putevi transporta materijala

Izlaz


62/6362

9.Zakljuak

Proizvodnju ambalae obuhvata niz kompleksnih operacija kojima prethodi detaljnaanaliza i prorauni. Za izradu jednog proizvoda potrebno je posedovati vie razliitih maina (zapripremu tampe, za tampu, za pakovanje i slino) ali i odreeni broj strunih i obuenih ljudi koji

e tim mainama upravljati i uestvovati u kreiranju finalnog proizvoda.

Proizvodni sistem koji sam odabrao da predstavim u ovom seminarskom zadatku sepreteno bazira na proizvodnji ambalae za kozmetike proizvode i higijenska sredstva (sapuni,parfemi, minka, itd.). Ovde je predstavljen samo mali diapazon proizvoda koji se proizvode. Prekoproizvoda predstavnika moze se stei uvid u nain proizvodnje i tok rada. Efikasnost i efektivnostposlovanja se u mnogome ogleda u organizaciji i rasporedu poslova.

Proizvod predstavnik je ambalaa proizvoda Tesori dOriente - Frangipani. To jenajkompleksniji proizvod to se tie izrade u predstavljenom asortimanu. Na tabaku na kojem

se tampa ambalaa moe da stane 19 proizvoda to znai da je za izradu jedne serije od 49 839proizvoda potrebno odtampati 2624 tabaka. Prvo je potrebno izraditi 5 tamparskih formi (za svakuboju po 1), na osnovu pripreme za tampu (montae proizvoda na tabak) i postaviti ih u mainu.Nakon to se tabaci obreu na odgovarajuu veliinu moe se pristupiti tampanju. Odtampanitabaci se dalje alju u mainu koja izrezuje tabake na pojedinane proizvode. Pojedinani proizvodise sklapaju u kutije i nakon pakovanja smetaju u magacin gotovih proizvoda.

Vreme koje je potrebno da bi se jedna serija proizvoda proizvela je TCP i iznosi priblino 268minuta. To znai da se za vreme od jedne radne smene moe izraditi cela serija. Oblik prostornestrukture je u obliku slova S. Taj oblik je izabran u odnosu na graevinsku strukturu objekta i

meusobnog poloaja ulaza i izlaza iz sistema.


63/63

10.Literatura

- Dragutin M. Zelenovi: ,,PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA (,,THE DESIGN OFPRODUCTIONSYSTEMS) - udbenik; Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 2009.

- Dragutin M. Zelenovi, Ilija osi, Rado Maksimovi, Aleksandar Maksimovi: ,,PRIRUNIK ZAPROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA - pojedinani prilaz; Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad2003.

- Dragutin Zelenovi: ,,PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SITSEMA; Fakultet tehnikih nauka, NoviSad 2003.

- Dr. Dragoljub Novakovi: ,, ZAVRNA GRAFIKA OBRADA I AMBALAA, skripta - zavrna obrada;Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 2004.

- Dr Dragoljub Novakovi: ,, GRAFIKI PROCESI , skripta; Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 2008.

- Richard M. Adams, Frank J. Romano: ,,Computer to plate; Graphic Arts Tehnical Foundation,United States of America 1999.

- http://www.intel.com/ ; Copyright Intel Corporation

- http://www.epson.com/ ; Copyright 2000-2013 Epson America, Inc.

- http://www.zina.hr/ ; Copyright 2010 zina.hr ; Powered by o.tisak

- http://www.agfagraphics.com/ ; Copyright 2013 Agfa-Gevaert Group

- http://www.machineseeker.com/ ; Copyright 1999-2013 by Machineseeker.com

- http://www.heidelberg.com/ ; Copyright Heidelberger Druckmaschinen AG

seminarski rad pps - bojan Čude 1350

Documents