Akademija strukovnih studija Beograd

Odsek Visoka zdravstvena škola

SEMINARSKI RAD

PREDMET:

BEZBEDNOST NA RADU 2

TEMA:

MERE BEZBEDNOSTI NA RADU –opšte,posebne, prethodne

Profesor :

Mr. Sci. Petrov Dragan

SADRŽAJ

UVOD

Rad kroz istoriju

Rad u savremenom dobu

Uloga I značaj bezbednosti I zdravlja na radu

OPŠTE MERE

Akt o proceni rizika

Lice za bezbednost na radu

POSEBNE MERE

Posebna prava žena, mladih, osoba sa invaliditetom i profesionalno obolelih

Posebne mere za rad u kesonima

Posebne mere zaštite od požara u poljoprivredi

PRETHODNE MERE

Pregledi i ispitivanja opreme za rad

Ispitivanje uslova radne okoline

Pregled i ispitivanje elektro instalacija

Sredstva i oprema za licnu zastitu na radu

UVOD

U savremenom društvu čovekov rad je neophodan uslova za opstanak u društvu. Ljudski rad je izuzetno važna sposobnost ljudi, to je svrsishodna i svesno organizovana delatnost ljudi, radi postizanja nekog korisnog efekta, kojim se može zadovoljiti određena vrsta ličnih ili kolektivnih potreba.

RAD KROZ ISTORIJU

Rad je svakako omogućio ljudima da se razviju i spoznaju , da osmisle i razviju alate i tako još više podvrgnu svet oko sebe svojim interesima.

Kako se povećavao broj ljudi i njihova koncentracija u prvim većim zajednicama, mjenjao se i odnos prema radu, od prvih porodičnih paleolitskih zajednica, u kojima je rad bio isto što i svakodnevni život - skupljanje hrane i lov, ali stvar slobodnog izbora (u kojem se ipak na neki tadašnji viši način shvatalo da je sloboda - nužnost) i da treba raditi skupljati hranu da se preživi,do pojave prisilnog rada sa prvim robovima u neolitu kod izvođenja većih radova za potrebe prvih gradova i država. Zanatlije su preko svojih cehova ili bratovština (u to su bili uključeni; i slikari, kipari, arhitekte / graditelji, lekari) - uspeli izdejstvovati neka prava od lokalnih feudalaca i slobodnih gradskih komuna, ali više u okviru svog društvenog položaja kao slobodnih građana, nego u odnosu na rad, on je i nadalje ostao u okviru trgovačkog prava - odnosno ugovornih odnosa kupac - prodavač. Rad (naročito onaj teški fizički) je i nadalje ostao predmet prisile koju su morali obavljati potčinjeni po nalogu svojih gospodara, bilo kao kmetovi i sluge ili kao robovi-

Razvojom tehničkih sredstava i smanjenjem potrebe da sve obavljaju ljudi, naročito nakon industrijske revolucije, rad je postojao sve manje stvar prisile, a sve više stvar (prividno) slobodnog izbora, odnosno ugovora između poslodavca (koji nudi rad) i radnika (izvršioca) koji će to obaviti za neku naknadu - dakle predmet trgovačkog prava. Otad rad dobija i sve više pravnih akata i normi i razvija se kao posebna grana prava - radno pravo, koje reguliše načine kako će se obavljati i ko je za šta odgovoran u procesu rada, istovremeno rad postaje sve više privilegija, dakle nagrada, a ne kao dotad - kazna. Prve zakonske akte o radu (Factory Act) izglasala je Britanija od 1802. - 1895.

Od početka 19. veka počeli su se osnovati i prvi sindikati, koji su zahtevali uvođenje nekog reda i zakona u proces rada, - koji bi štitili prava radnika. Istorijski posmatrano, potreba za preduzimanjem određenih aktivnosti radi bezbednosti učesnika u radu javlja se sa prvim oblicima rada, jer je svaki rad praćen manjim ili većim opasnostima, ali se kao organizovana delatnost uspostavlja tek početkom 19. veka. Naime, razvojem industrije radnička klasa je brojno ojačala, ali su se uslovi rada pogoršali. Sa usavršavanjem sredstava za rad, a naročito sa tehničkim napretkom poznatim pod nazivom „industrijska

revolucija“, broj povreda na radu i bolesti se naglo uvećava. Nezadovoljstvo uslovima rada raste do te mere da dovodi do otvorenih istupanja radnika sa osnovnim zahtevom za njihovo poboljšanje. Stvara se snažan radnički pokret i radnička udruženja koja vrše pritisak na državu i ona je prinuđena da ove odnose pravno reguliše kako bi obezbedila minimalnu zaštitu radnika, a time i veću ekonomsku stabilnost i socijalni mir. Od tada počinje intenzivan razvoj zaštitnog zakonodavstva, širenje socijalnih prava i stvaranje međunarodnih organizacija koje u velikoj meri doprinose uspostavljanju stabilnih sistema bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

RAD U SAVREMENOM DOBU

U savremenim uslovima zaštita kao društvena delatnost može se posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu ona se obezbeđuje zakonodavstvom o radu i socijalnom osiguranju koje uređuje prava: na ograničeno radno vreme, skraćeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na zaradu i druga primanja,na bezbedne uslove rada I posebnu zaštitu žena, omladine i invalida, na zdravstvenu zaštitu, na pomoći i naknade, prava za slučaj invalidnosti i druga prava kojima se garantuje socijalna i materijalna sigurnost za slučaj nemogućnosti rada. U užem smislu, pod zaštitom se podrazumeva preduzimanje svih mera i aktivnosti u cilju stvaranja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja radnika od rizika koji se javljaju u radnoj sredini i na radnom mestu.

Počeci zaštite vezuju se za primenu prevashodno tehničkih mera – najjednostavnijih zaštitnih naprava namašinama, uređajima i drugim sredstvima rada kako bi se radnik zaštitio od telesnih povreda. Međutim, njihovim usavršavanjem mnoge od tih opasnosti nestaju te je sve manja potreba za tehničkim merama kojima se radnik štiti odmehaničkih opasnosti. Naročito je velike promene svetu rada doneo ubrzani tehničko-tehnološki razvoj s kraja 20. i početkom 21. veka, obeležen visokim stepenom automatizacije i informacionim tehnologijama koje omogućavaju da se manuelni rad zameni intelektualnim u svim sferama rada. One su promenile karakter I sadržaj rada ali i uslove rada. Stvorile su nove opasnosti, noverizike I nove oblike ugrožavanja zaposlenih što podrazumeva nove pristupe I mere u sistemu bezbednostii zaštite zdravlja na radu.

Visok stepen automatizacije omogućio je uvođenje nove organizacije rada, nestandardnog radnog mestai promenljivog radnog vremena i niz drugih novina koje uz velika olakšanja u obavljanju poslova, zaposlenima stvaraju i određene teškoće. Pored povreda na radu i poznatih profesionalnih bolesti sve više se javljaju bolesti u vezi sa radom, stres i psihičke tegobe koje se mnogo teže rešavaju, a prisutne su u svim delatnostima i vrstama poslova. S toga se u savremenim uslovima veća pažnja poklanja rizicima i faktorima rizika koji su vezani za organizaciju radnog procesa, psihofizičke sposobnosti radnika, socijalne odnose i ponašanja na radu i van rada. Sve su izraženije potrebe za multidisciplinarnim pristupom u cilju stvaranja bezbednih uslova rada u kojima se pored fizičkog, štiti I psihički integritet zaposlenog. To podrazumeva preduzimanje različitih aktivnosti i primenu raznovrsnih mera, kao što su: tehničke, organizacione, pravne, ekonomske, obrazovne, zdravstvene, ergonomske, sociološke, i druge. Moderne tehnologije sa novim sadržajem rada zahtevaju nova znanja i stalnu inovaciju znanja kako za uspešno obavljanje radnih zadataka, tako i za njihovo obavljanje na bezbedan način. Ovakve promene svakako uslovljavaju i nov način organizovanja i delovanja svih ostalih subjekata koji imaju određene funkcije u sistemu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

ULOGA I ZNAČAJ BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLJA NA RADU

Uloga bezbednosti i zaštite zdravlja na radu određena je njenim ciljem i obimom prava iobaveza poslodavca i radnika. Težnja je da se u skladu sa zakonom i drugim propisima iz oveoblasti, dostigne najviši nivo zdravstvene i psihofizičke zaštite. U tom smislu, uslovi rada,sredstva i organizacija rada moraju biti prilagođeni potrebama radnika a istovremeno radnicimoraju biti motivisani za aktivno uključivanje u sve aktivnosti.

Značaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog,socijalnog i ekonomskogstanovišta.

Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog pojedinca, ali i uspeh i ponos zaorganizatora, poslodavca i za društvo u celini.

Socijalni značaj u najvećoj meri se izražava kroz veliki broj zaposlenih koji se povrede ili izgubeživot na radnom mestu, obole od profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom okojima, a često i o njihovim porodicama, preuzima brigu društvo.

I treća, ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se preko posledicapovreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se određenim finanskijskimpokazateljima koji zavise od broja i težine takvih slučajeva. Naime, povrede na radu Iprofesionalne bolesti, često su praćene havarijama, odsustvom sa rada čime se stvaraju troškovii izdaci zbog toga što radnik ne radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i što se znatnasredstva izdvajaju za lečenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih troškova i izdataka kojipadaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. To znači da bezbednost i zdravlje naradu utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja u preduzeću, kao i na kvalitet ikonkurentnost proizvoda na tržištu, te da poslodavac ima neposredni interes da ona bude štoefikasnija.

Zato je svako ulaganje u mere zaštite za poslodavca korisna investicija.

OPŠTE MERE BEZBEDNOSTI

Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utiče na njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom.

Još jedna od opštih obaveza poslodavca jeste da sprovodi preventivne mere radi smanjenja rizika na bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Ove opšte obaveze poslodavca se svojim delom materijalizuju tako što zakon obavezuje poslodavca da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, kao i da isti u skladu da zakonom ažurira.

AKT O PROCENI RIZIKA

-Akt o proceni rizika je dakle dokument kojim se predviđaju potencijalni rizici za svako radno mesto i načini odnosno mere za umanjenje rizika.-

Praksa i realno najbolje rešenje je da poslodavci za izradu akta o proceni rizika angažuju pravnolice sa licencom koje će procenu uraditi stručno i u skladu sa zakonom. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini definisan je posebnim pravilnikom.

Aktom o proceni rizika se definišu mere koje će biti sprovedene zarad poboljšavanja bezbenosti i zdravlja na radu. Ukoliko je aktom određeno radno mesto proglašeno kao radno mesto sa povećanim rizikom to iziskuje dodatne mere kojim će se rizici smanjiti.

Još jedna obaveza poslodavca sastoji se u tome da u okviru opšteg akta (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora) utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa izuzetkom da poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ova prava, obaveze i odgovornosti može da uredi u okviru Ugovora o radu.

LICE ZA BEZBEDNOST NA RADU

Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu tako što će posebnim aktom da imenuje lice za bezbednost i zdravlje na radu. Ovo lice je dužno da ima odgovorajući stručni ispit o prakičnoj osposobljenosti.

Stručni ispit se polaže pred ministarstvom rada. Pod određenim uslovima poslodavac može poslove bezbednosti i zdravlja na radu da obavlja sam i za to ne mora da ima položen strućni ispit.

U ovom slučaju poslodavac mora da ima do 20 zaposlenih i da se bavi delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima. Poslodavac takođe može da za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje drugo pravno lice koje ima odgovarajuću licencu.

Poslodavac je u obavezi da zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad. Ovo praktično znači da poslodavac odnosno lice odgovorno za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu mora da zaposlenima ukaže na sve rizike njihovog radnog mesta, odnosno da sprovede obuku o bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o sprovedjenim obukama. Evidencija o zaposlenima koji su osposobljeni za bezbedan i zdrav rad se vodi na obrascu 6.

Važno je napomenuti da poslodavac ima obavezu periodične provere znanja zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Sve obaveze propisane za poslodavca izgledaju ovako,

Poslodavac je dužan da:

1. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;

2. zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;

3. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;

4. osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;

5. obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

6. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;

7. angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;

8. obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;

9. obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;

10. zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;

11. obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.

POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI

Posebne mere se odnose na poslove koje se obavljaju sa povećanim rizikom, kao i na posebne vrste poslova zbog kojih se opštim merama, zbog specifičnosti opasnosti i štetnosti, ne obezbeđuje dovoljna sigurnost.

Posebne mere se odnose na poslove:

• Pod zemljom- radovi u rudarstvu i tunelogradnji;

• Na otvorenom prostoru – poslovi u poljoprivredi, šumarstvu, građevinarstvu, površinskim kopovima, kamenolomima;

• Pod vodom – radovi u kesonima, ronilački radovi i

• Poslove na pokretnim objektima kopnenog, vazdušnog saobraćaja i saobraćaja na vodi.

Pored nabrojanih, posebne mere se utvrđuju i za poslove kod kojih se izuzetno mogu javljati opasnosti i štetnosti.

Posebne mere se delom utvrđuju zakonima, a uglavnom podzakonskim aktima, pravilnicima a u nekim slučajevima standardima.

POSEBNA PRAVA ŽENA, MLADIH, OSOBA SA INVALIDITETOM I PROFESIONALNO OBOLELIH

Član 9.

Žene, mladi ispod 18 godina starosti, osobe sa invalidietom i profesionalno oboleli, u radnom odnosu prilikom rada uživaju posebnu zaštitu na radu u skladu sa zakonskim propisima.

Član 20.

U preduzeću, rad žena je zabranjen na sledećim uslovima:

• Rad na prenošenju, utovaru i istovaru tereta preko 15 kg težine,

• Rad na drugim poslovima koji štetno ili sa povećanim rizikom mogu da utiču na zdravlje.

Član 21.

Za vreme trudnoće žene ne mogu raditi na poslovima na kojima se rad vrši u prinudnom položaju tela ili se poslovi obavljaju duže vreme stojeći, kao i na poslovima koji zahtevaju teške fizičke napore ili druga fizička naprezanja u toku rada, kao ni duže od punog radnog vremena.

Član 22.

Lica koja su mlađa od 18 godina ne mogu se zapošljavati i raspoređivati na radna mesta sa povećanim rizikom kao i na rad noću. Zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošću- osobe sa invaliditetom i profesionalno oboleli, mogu se rasporediti na sve one poslove na kojima mogu raditi bez profesionalne rehabilitacije i bez opasnosti za smanjenje preostale radne sposobnosti.Mogu se raspoređivati samo na one poslove koji neće umanjiti njihovu preostalu radnu sposobnost.

POSEBNE MERE ZA RAD U KESONIMA

Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih objekata u zemljištima sa velikim prilivom podzemne vode, koji se ne može savladati pumpama, pa se u keson uduvava vazduh pod pritiskom većim od atmosferskog, radi istiskivanja vode i omogućavanja rada radnika u unutrašnjosti kesona.

Kesonski radovi na gradilištu izvode se na osnovu dokumentacije koju obezbeđuje izvođač radova, koja ima delove:

1) tehnički opis i prikaz izrade kesona, iskopa u kesonu i vađenja iskopanog materijala, spuštanja kesona i nadogradnje iznad vode, sa bilansom težina prema otporima spuštanju (trenje, oslanjanje, uzgon);

2) tehnički opis i prikaz instalacije sa uputstvom za upotrebu kontrole i uputstvom za montažu;

3) tehnički opis i prikaz betoniranja kesona na koti fundiranja;

4) redosled i opis demontaže opreme;

5) opis organizacije radova i radnih zadataka i dužnost svakog učesnika.

Na osnovu dokumentacije o izvođenju kesonskih radova sačinjava se dokumentacija o merama zaštite na radu pri izvođenju svih radnih operacija, shodno postojećim tehničkim i propisima o zaštiti na radu i iskustvima preduzeća koje izvodi kesonske radove.

Pod povećanim vazdušnim pritiskom mogu raditi isključivo radnici:

1) detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje koje mogu nastupiti u radnom procesu;

2) obavešteni o posebnom režimu rada i života, koji treba da provode za vreme dok rade pod povećanim vazdušnim pritiskom;

3) praktično osposobljeni za obavljanje svojih radnih zadataka uz primenu mera zaštite na radu inormativa za rad pod povećanim vazdušnim pritiskom;

4) upoznati sa dužnostima i obavezama koje moraju da ispunjavaju pred prelazak sa normalnog vazdušnog pritiska na povišeni i posle rada na povišenom vazdušnom pritisku pri prelasku na normalni;

5) sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za obavljanje rada pod povećanim pritiskom, od strane specijalističke lekarske komisije, u skladu sa propisima o periodičnim lekarskim pregledima radnika;

6) lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina ne smeju da rade pod povećanim vazdušnim pritiskom;

7) nadzor nad radom radnika pod povećanim vazdušnim pritiskom mogu da obavljaju lica sa starošću do 45 godina ukoliko ispunjavaju i ostale uslove iz ovog pravilnika.

Radnici koji imaju gnojni katar u nosu, zapaljenje srednjeg uva, oštećenu bubnu opnu, obolele organe za krvotok ili disanje, radnici skloni gojaznosti ili piću, ne smeju da rade pod povećanim vazdušnim pritiskom.

Upotreba kesona na dubinama većim od 30,0 m ispod površine vode, odnosno ljudski rad na vazdušnom pritisku višem od 3,0 bara nadpritiska, zabranjen je.

Svaka grupa radnika (brigada kesonaca, grupa za otklanjanje kvarova i sl.) u povećanom vazdušnom pritisku obavlja radove pod stalnim nadzorom iskusnog odgovornog radnika, koji se stara o primeni normativa i sprovođenju mera zaštite na radu unutar sistema pod povećanim pritiskom.

Istovremeno, sa spoljne strane sistema pod povećanim vazdušnim pritiskom, drugi odgovorni radnik stara se o ispravnom funkcionisanju uređaja i instalacija vezanih za radove u kesonu, odgovoran je za rad dežurnih radnika u smeni (kompresorista, dežurni električar, mehaničar, tesar, radnik u karantinu i sanitetskoj komori, dežurni radnik ispred glavne komore, brodarski radnici i dr.).

Pri ulasku radnika u radnu vazdušnu komoru:

1) kad je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara vreme zadržavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednačavanja nadpritiska u pretkomori i vazdušnoj komori ne sme da bude kraće od osam minuta;

2) kad je nadpritisak u vazdušnoj komori iznad 1 bara vreme zadržavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednačavanja nadpritiska u pretkomori i vazdušnoj komori produžava se za po jedan minut (posle isteka 8 minuta) za svaku dalju desetinu (0,1 bara) nadpritiska iznad jednog bara.

Pritisak se mora povećavati ravnomerno i postepeno u vremenskim intervalima iz stava 1 ovog člana.

Pri izlasku radnika iz radne vazdušne komore:

1) kad je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara vreme zadržavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednačavanja nadpritiska u predkomori i vazdušnoj komori ne sme da bude kraće od 10minuta;

2) kad je nadpritisak u vazdušnoj komori iznad 1 bara vreme zadržavanja radnika u pretkomori ili vreme izjednačavanja nadpritiska u pretkomori i vazdušnoj komori produžava se za po 2 min. (posle isteka 10 minuta) za svaku dalju desetinu (0,1 bara) nadpritska iznad jednog bara.

Pritisak se mora smanjivati ravnomerno i postepeno u vremenskim intervalima iz stava 3 ovog člana.

Za dubine sa pritiskom većim od 1,9 bara vreme potrebno za izjednačavanje vazdušnog pritiska prilikom ulaska i pri izlasku iz prostora pod povećanim vazdušnim pritiskom, daju se u posebnoj tabeli, koju obezbeđuje preduzeće koje izvodi radove, sledeći uputstvo navedeno u ovom članu.

Radnici koji rade u povećanom vazdušnom pritisku ne smeju pre polaska na rad preopterećivati stomak, ni piti alkoholna pića.

U kesonu je pušenje zabranjeno.

Pri izlasku iz kesona radnik se mora utopliti i preći u zagrejanu prostoriju posebno izgrađenu u blizini kesona (karantin) radi odmora od 0,5 do 2 sata, zavisno od visine radnog nadpritiska i odluke gradilišnog lekara. U ovoj prostoriji pije se toplo bezalkoholno piće.

Ako se na radniku primete simptomi tzv. kesonske bolesti (bolovi u zglobovima, stomaku ili u grudima, svrab kože, vrtoglavica, glavobolja, povraćanje, srčane tegove, krvarenje na koži ili iz nosa i sl.), radnik se uvodi, odnosno unosi u dekompresionu komoru i stavlja pod povećani vazdušni pritisak do radnog pritiska koji je bio u kesonskoj komori, gde ostaje do prestanka oboljenja. Posle toga vazdušni pritisak u dekompresionoj komori smanjuje se dva ili tri puta usporenije od vremena određenog odredbama člana 149 stav 3 ovog pravilnika.

POSEBNE MERE ZAŠTITE OD POŽARA U POLJOPRIVREDI

("Sl. glasnik SRS", br. 27/84)

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuju posebne mere zaštite od požara u poljoprivredi na strnim usevima za vreme voštane i pune zrelosti, žetve, vršidbe, prevoza i uskladištenja strnih useva.

Član 2

Radi zaštite strnih useva od požara u opštinama, mesnim zajednicama i organizacijama udruženog rada u oblasti poljoprivrede, najkasnije 20 dana pre žetve, kao i za vreme žetve, vršidbe, prevoza i uskladištenja strnih useva, sprovode se posebne mere koje se sastoje u organizovanju stalnog dežurstva, osmatračke službe i službe veze i obaveštavanja.

Posebne mere iz stava 1 ovog člana i oblici njihovog organizovanja, kao i kontrola nad sprovođenjem tih i drugih mera zaštite od požara, ostvaruju se u skladu sa planovima zaštite od požara i opštim aktima organizacija udruženog rada u oblasti poljoprivrede u zavisnosti od požarne ugroženosti, veličine, preglednosti i konfiguracije poljoprivrednog zemljišta zasejanog strnim usevima.

Član 3

Organizovanim stalnim dežurstvom obezbeđuje se prisustvo i nadzor u zaštiti strnih useva od požara neprekidno u toku 24 časa.

Osmatračka služba vrši se obilaskom i posmatranjem poljoprivrednog zemljišta zasejanog strnim usevima sa dominirajućih vrhova sa kojih postoji dobar pregled područja.

Služba veze vrši se međusobnim obaveštavanjem putem odgovarajućih uređaja veze, radi sadejstva u sprovođenju mera stalnog dežurstva i osmatranja, kao i sadejstva sa vatrogasnim jedinicama.

Kontrolom nad sprovođenjem posebnih i drugih mera zaštite od požara obezbeđuje se pravilno vršenje stalnog dežurstva, osmatračke službe, službe veze i obaveštavanja, kao i drugih posebnih mera predviđenih ovim pravilnikom, planovima zaštite od požara i opštim aktima.

Član 4

Radi zaštite strnih useva od požara ne lože se otvorene vatre, u blizini useva u vreme njihovog sazrevanja, po pravilu tri nedelje pre žetve, do uklanjanja požnjevenih useva sa njiva.

Izuzetno od stava 1 ovog člana, strnjika ili slama mogu se spaliti na njivi ako je prethodno obezbeđeno prisustvo i nadzor radi sprečavanja požara.

O paljenju strnjike ili slame blagovremeno, a najkasnije 24 časa pre paljenja obaveštava se teritorijalna vatrogasna jedinica.

Član 5

Ako su strni usevi zasejani na kompleksu zemljišta većem od 50, a manjem od 100 hektara, žetva se otpočinje prokošavanjem useva po sredini, najmanje u širini od 15 metara. Na kompleksu zemljišta većem od 100 hektara, prokošavanje se vrši tako da se odvaja približno svakih 50 hektara najmanje u širini od 15 metara.

Po završetku prokošavanja, prokošeni pojas se mora odmah preorati.

Član 6

Žetva strnih useva na zemljištu pored železničke pruge otpočinje žetvom useva pored pruge najmanje u širini od 60 metara. Pokošeni usev ili slama neposredno posle žetve moraju biti uklonjeni, a zemljište istog dana poorano.

Član 7

Kamarisanje neovršenih strnih useva i slame van naselja može se vršiti na udaljenosti od najmanje 100 metara od železničke pruge, voda visokog napona, trafostanice, skladišta zapaljivih materija, objekata u kojima se loži vatra i sličnih objekata koji mogu izazvati požar.

Član 8

Organizacije udruženog rada u oblasti poljoprivrede neovršene strne useve i slamu mogu slagatiu kamare veličine 20x6 metara, s rastojanjem i odstojanjem od 20 metara ili veličine 50x8 metara sa rastojanjem i odstojanjem 50 metara.

Član 9

Individualni poljoprivredni proizvođači neovršene strne useve i slamu mogu kamarisati na zajedničkim guvnima van naselja ili u sopstvenom dvorištu. Na zajedničkim guvnima kamarisanje se može vršiti po sistemu parnih kamara veličine 2x10 metara, tako da rastojanje između kamara bude 4 metra, a rastojanje i odstojanje para kamara najmanje 20 metara.

Kamare neovršenih strnih useva u dvorištu individualnih poljoprivrednih proizvođača moraju biti udaljene najmanje 6 metara od objekata ili zapaljivih materija.

Član 10

Žetva, vršidba i transport strnih useva i slame obavlja se vršaćim mašinama, kombajnima, traktorima, drugim teretnim motornim vozilima i pokretnim sušarama koje su obezbeđene od izbijanja požara varničenjem, isijavanjem toplote ili na drugi način i snabdevene odgovarajućim hvatačima, razbijačima i prigušivačima varnica.

Član 11

Prevoz neovršenih strnih useva i slame može se vršiti samo vozilima koja ispunjavaju uslove iz člana 10 ovog pravilnika. Prevoz neovršenih strnih useva i slame ne može se vršiti zaprežnim vozilima koja upotrebljavaju uređaje za osvetljenje koji mogu izazvati požar.

Član 12

Kombajn kojim se obavlja žetva i vršidba mora biti snabdeven ispravnim aparatom tipa C-9, ašovom i lopatom za gašenje požara. Ako se žetva i vršidba obavlja sa tri ili više kombajna poredopreme iz stava 1 ovog člana, mora se obezbediti autocisterna ili cisterna sa traktorskom vučomzapremine 3.000 do 5.000 litara napunjena vodom, sa ugrađenom pumpom i snabdevena opremom za gašenje požara.

Član 13

Traktor kojim se obavlja vršidba mora biti snabdeven aparatom za gašenje požara tipa C-9, a pored vršalice mora postojati ispravna jednocilindrična ručna pumpa za gašenje požara sa odgovarajućim priborom. Na vršalici se mora nalaziti sud širokog otvora napunjen sa najmanje 50 litara vode.

Član 14

Traktor koji pokreće vršalicu u vršidbi mora biti propisno udaljen od vršalice, snabdeven instalacijom za odvođenje statičkog elektriciteta, vezan za vršalicu ispravnim čeličnim užetom, ana prostoru između njega i vršalice ne mogu se nalaziti usevi i slama.

Član 15

Svakodnevno po završetku rada poljoprivredne mašine koje učestvuju u vršidbi, osim vršalice, kao i ovršene žitarice, moraju se udaljiti na mesto bezbedno od izbijanja požara. Između kamaraneovršenih stranih useva može se prolaziti samo poljoprivrednim mašinama kojima se obavlja vršidba.

Član 16

Pri obavljanju žetve, vršidbe, prevoza strnih useva i kamarisanja, ne može se pušiti, paliti i nositi vatra i žar i koristiti sredstva sa otvorenim plamenom. Izuzetno od stava 1 ovog člana može se pušiti na mestu koje je označeno kao mesto za pušenje, udaljeno najmanje 30 metara od mesta rada i snabdeveno posudom napunjenom vodom za gašenje opušaka i palidrvaca.

PRETHODNE MERE

Prethodne mere zaštite na radu odnose se na investicione objekte namenjene za pomoćne i radne prostorije, investicione objekte gde se proces rada odvija na otvorenom prostoru (oruđa za rad na mehanizovan pogon), kao i sredstva lične zaštite.

Preventivne mere bezbednosti I zdravlja na radu obuhvataju:

¬-pregledi i odrzavanje elektricnih instalacija i merenje zastitnog uzemljenja

-kontrola ispravnosti i merenje uzemljenja gromobranske instalacije

-kontrola ispravnosti i odrzavanje opreme i sredstava za rad

-merenje i ispitivanje uslova radne okoline.Ispitivanje obuhvataju :

1. mikroklimu

2.osvetljenost

ODRZAVANJE I KONTROLA SREDSTAVA ZA RAD I ISPITIVANJE USLOVA RADNE OKOLINE

PREGLEDI I ISPITIVANJA OPREME ZA RAD

CLAN 30.

Preventivnim i periodicnim pregledima i ispitivanjima opreme za rad proverava se i utvrdjuje da li su na opremi za rad koja se koristi u procesu rada primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrdjene propisima u oblastima bezbednosti i zdravlja na radu,tehnickim propisima,standardima i uputstvom proizvodjaca.

CLAN 31.

Pregled i ispitivanje opreme za rad vrsi pravno lice sa licencom za obavljanje poslova pregleda opreme za rad.

CLAN 32.

O izvrsenom pregledu i ispitivanju opreme za rad ovlasceno pravno lice izdaje strucni nalaz ,kojise cuva u evidenciji bezbednosti i zdravlja na radu.

CLAN 33.

Preventivni pregledi i ispitivanja opreme za rad obavljaju se pre pocetka koriscenja ,odnosno pre davanja na upotrebu zaposlenima ,posle rekonstrukcije i havarije ,kao i pre pocetka rada,ako je oprema premestena sa jednog na drugo mesto.

CLAN 34.

Periodicni pregledi i ispitivanja opreme za rad obavljaju se u rokovima koji su utvrdjeni tehnickim propisima i standardima,uputstvom proizvodjaca i ovim pravilnikom i to:dnevni,nedeljni,mesecni i trogodisnji.

CLAN 35.

Dnevnim,nedeljnim i mesecnim pregledom se proverava:

-da li uredjaji za ukljucivanje i iskljucivanje iz pogona ,signalni uredjaji i uredjaji za upravljanje pouzdano deluju i da li se kretanje orudja za rad i njegovih delova vrsi prema oznakama na orudju

-da li je orudje snabdeveno zastitnim napravama koje stite od opasnosti koje nastaju od delova orudja koji su u pokretu

-da li su na orudju ili njegovim delovima od kojih je sastavljeno nastale promene usled kojih bi mogla nastati opasnosti za radnika koji rukuje orudjem

-da li je na orudju sprovedena zastita od dodira njegovih delova pod naponom

Dnevne preglede vrsi zaposleni ,a nedeljne i mesecne vrsi neposredni rukovodilac .

CLAN 36.

Trogodisnje istrazivanje obuhvata detaljan pregled opreme i sredstava za rad i obavlja ga pravno lice sa licencom. Posle obavljenog pregleda ,pravno lice je u obavezi da dostavi usmeni izvestaj o izvrsenim pregledima i ispitivanjima.Ovi izvestaji se cuvaju u evidenciji o bezbednosti izdravlju na radu.

ISPITIVANJE USLOVA RADNE OKOLINE

CLAN 37.

ISPITIVANJE MIKROKLIME

Ispitivanje mikroklime(temperatura,brzima strujanja i relativna vlaznost vazduha)vrsi se na radnim mestima i u radnoj okolini u kojoj se obavlja proces rada .Vrsi se u letnjem i zimskom periodu.U letnjem periodu kada je spoljnja temperatura iznad 15 stepeni ,a u zimskom periodu ispod 5 stepeni.

CLAN 38.

ISPITIVANJE OSVETLJENOSTI

Ispitivanje osvetljenosti na radnom mestu i u radnoj okolini vrsi se u skladu sa prihvacenom metodologijom ispitivanja i merenja osvetljenosti,propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ,tehnickim propisima i standardima.

CLAN 39.

Ispitivanja uslova radne okoline vrsi pravno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanje radne okoline.

CLAN 40.

Preventivna ispitivanja uslova radne okoline obavljaju se u roku od 6 meseci od pocetka rada,odnosno tehnoloskog procesa ,rekonstrukcije objekta u kom se obavlja radni proces ili zamene tehnickih kapaciteta kojima se menjaju uslovi rada . Periodicna ispitivanja ulova radne

okoline obavljaju se na radnom mestu i u radnoj okolini u roku od 3 godine od dana prethodnoog merenja.

PREGLED I ISPITIVANJE ELEKTRO INSTALACIJA

CLAN 41.

U cilju primene I obezbedjenja uslova za primenu mera bezbednosti I opstih mera zastite na radu od opasnog dejstva elekticne energije vrsi se sistemacka kontrola ispravnosti I odrzavanja elektricnih postrojenja I instalacija :

CLAN 42.

Pregled i ispitivanje elekticnih instalacija i postrojenja vrsi se :

-pre pustanja u pogon postrojenja,instalacija i uredjaja za rad

-nakon rekonstrukcije

-periodicno,i to:

Dnevni pregledi koje vrse svi zaposleni pre pocetka rada na svom radnom mestu,a sastoje se u vizuelnom pregledu elekticne opreme i instalacija,a narocito prikljucnih kablova,prekidaca ,instalacija vidljivim golim okom na objektu i sl. U slucaju primecenog ostecenja ili kvara , zaposleni je duzan da o tome obavesti neposrednog rukovodioca .

Mesecni pregledi od strane strucnog i kvalifikovanog lica drustva,sastoji se u detaljnom pregledu elektricnih instalacija u preduzecu i postrojenja u kojima se obavlja rad ,pregledu sprovedene zastite od dodira delova pod naponom opreme za rad.Ovaj pregled obuhvata i pregled GRO ,stanje i kvalitet topljivih osiguraca ,glavnog osiguraca ,uzemljenja vrata na ormanu i sl.

O ovim pregledima stucno lice preduzeca vodi knjigu evidencija u koju upisuje podatke o izvrsenim pregledima(datum i mesto),uocenim nedostacima ,preduzetim merama i sl.

Trogodisnji pregledi od strane pravnog lica koje je ovlasceno i strucno za obavljanje poslova ispitivanje el. Instalacija i postrojenja i koje poseduju odgovarajuce instrumente i uredjaje za vrsenje pregleda i ispitivanja u rokovma koji su utvrdjeni tehnickim propisima i standardima,ili koji su odredjeni uputstvom proizvodjaca ,a najkasnije u roku od 3 godine od dana prethodnog pregleda i ispitivanja.

SREDSTVA I OPREMA ZA LICNU ZASTITU NA RADU

CLAN 43.

U cilju poboljsanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlednim pripadaju odgovarajuca sredstva i oprema za licnu zastitu na radu. Sredstva i oprema za licnu zastitu na radu ,u smislu ovog pravilnika ,jesu sredstva i opreme koju zaposleni nosi ,drzi ili na bilo koji drugi nacin koristi na radu,sa ciljem da ga zastiti od opasnosti ili stetnosti ,odnosno da otkloni ili smanji rizik od nastanka povreda ili ostecenja zdravlja. Sredstva i oprema za licnu zastitu na radu propisuju se uaktu o proceni rizika.

CLAN 44.

Sredstva i oprema za licnu zastitu na radu moraju se nabavljati iskljucivo od dobavljaca koji poseduju atest o ispravnoti i kvalitetu istih ,a poslodavac moze dati zaposlenom na koriscenje opremu za rad i sredstvo i opremu za licnu zastitu na radu samo ako su sredstva i oprema za licnu zastitu na radu usaglaseni sa propisnim tehnickim zahtevima , ako je njihova usaglasenost ocenjena prema propisanom postupku ,ako su oznaceni u skladu sa propiima i ako ih prate propisane isprave o usaglasenosti i druga propisana dokumentacija .

CLAN 45.

Zaposleni je duzan da u toku rada koristi propisana licna zastitna sredstva i opremu.Radna mesta i vrte sredstva ili opreme za licnu zastitu na radu koju je zaposleni duzan da nosi ili koristi na tom radnom mestu odredjeni su aktom o proceni rizika.Licna zastitna sredstva moraju se namenski koristiti i odrzavati u ispravnom i funkcionalnom stanju.

INTERNET LITERATURA:

www.wikipedia.org

www.ohsis.net

www.ubzrs.rs

www.paragraf.rs