seminarski rad socijalna i emocijalna gotovost za polazak u skolu dejan popov2mp

8/19/2019 Seminarski Rad Socijalna i Emocijalna Gotovost Za Polazak u Skolu Dejan Popov2MP

1/26

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“

Seminarski rad

Tema:

Socijalna i emocijalna gotovost za polazak u školu

Student: Mentor:

Dejan Popov, sppp !"#$% pro&' dr Tanja (edimovi)

Vrša*, #$%'

Sadr+aj:


2/26

vodna reč''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''-

.ta se podrazumeva pod pojmom zrelost ili /otovost za školu0''''''''''''''''''''''''''''''''''-

Tok razvoja emo*ija kod de*e11111111111111111111112

Tok razvoja so*ijaliza*ije kod de*e11111111111111111111%

So*ijalna i emo*ionalna /otovost za polazak u školu11111111111113

„4riza sedme /odine“ kao uslov za prelaz na osnovnoškolski uzrast'''''''''''''''''''''''''-

So*ijalna od/ovornost''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''3

Sti*anje so*ijalno/ iskustva kroz društvene aktivnosti''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''!

4ultivisanje emo*ija111111111111111111''1111111'#

Pozitivna i realna slika o se5i111111111111111111'''111''##

6azvoj dečje samostalnosti11111111111111111111111#-

4ako porodi*a, a kako vaspitač, mo+e doprineti so*ioemo*ionalnoj /otovosti de*e zaškolu0''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''#-

7aključna razmatranja'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''#%

8iteratura111111111111111111111111111111#3

Uvodna reč

2


3/26

radu razmatramo: pojam zrelosti ili /otovosti za polazak u školu9 tok razvoja emo*ijakod de*e9 tok razvoja so*ijaliza*ije kod de*e9 pojmove so*ijalna i emo*ijalna /otovost za polazak u školu9 „krizu sedme /odine“ kao uslov za prelaz na osnovnoškolski uzrast9 so*ijalnuod/ovornost9 sti*anje so*ijalno/ iskustva kroz društvene aktivnosti9 kultivisanje emo*ija9 pozitivnu i realnu sliku o se5i9 razvoj dečje samostalnosti9 doprinos porodi*e i vaspitača

so*ioemo*ionalnoj /otovosti za polazak u školu'

.ta se podrazumeva pod pojmom zrelost ili /otovost za školu0

Postoji mno/o de&ini*ija i pristupa koji de&inišu pojmove zrelost ili /otovost za školu' (aučni*i su se 5avili de&inisanjem ovih pojmova i dolazili do različitih zaključaka' Terminizrelost ili /otovost za školu se najčeš)e javljaju jedan pored dru/o/ kao različiti a ipak srodni pojmovi;, jedan umesto dru/o/ kao sinonimi; ili se koristi neutralan termin kao što je pripremljenost za školu'

4ada se /ovori o zrelosti i /otovosti za školu ne misli se samo na &izičku, intelektualnu,emo*ionalnu, so*ijalnu i dru/u spremnost ve) i na spremnost za ispunjenje zahteva koje škola postavlja pred de*u' utim ne sla+e sa tom konstata*ijom i kao razlo/ razlo/ navodi činjeni*u da se+ivotni i razvojni uzrast ne podudaraju uvek, tj' da izme>u /odina +ivota i psiho&izičko/ razvojamo/u postojati velike razlike'

Sazrevanje, učenje i aktivnosti su me>uso5no uslovljeni i nije ih mo/u)e odvojiti, testo/a psiho&izička spremnost deteta za sistematsko učenje zavisi kako od 5ioloških tako i odso*ijalnih &aktora' (a taj način je mo/u)e opravdati postojanje o5a termina koji su u velikoj merisinonimi, s tim što zrelost u prvi plan stavlja dete, a /otovost školu a sadr+aj im čini me>uso5niodnos deteta i škole' 6uski istra+ivači smatraju da se pod terminom zrelost za polazak u školu podrazumeva odre>eni nivo &izičko/ i psihičko/ razvoja na kome )e dete mo)i da ispuni svezahteve koje mu postavlja škola' (epripremljenost za te zahteve mo+e se odraziti na uspeh uškolovanju i doneti mno/o ne/ativnih posledi*a i za dete i za školu' (euspeh u školi povlačine/ativan odnos prema učenju, izaziva dis*iplinske pro5leme, remeti odnos u porodi*i i izme>uučitelja i deteta i stvara nepovoljnu emo*ionalnu klimu' ?li s@ dru/e strane dete koje se nezrelouključi u školski +ivot mo+e posti)i zadovoljavaju)i uspeh, ali ima dokaza da se to mo+ene/ativno odraziti na nje/ov psiho&izički razvoj'

“4ada je razmotrio sva shvatanja o /otovosti, odnosno, zrelosti deteta za polazak uškolu A' Bor>evi) je naveo slede)e komponente:

3


4/26

; =izičko zdravlje i &izička zrelost,

#; Cmo*ionalna sta5ilnost,

-;


5/26

rea/uje emo*ionalno' Fno što dete plaši na jednom uzrastu o5ično /a ne)e plašiti na dru/om,starijem, uzrastu, jer )e ono 5olje savladati način od5rane ili uvideti 5esmislenost svojihstrahova' *elom predškolskom periodu dete je izrazito emo*ionalno'


6/26

Predškolsko do5a je do5a srazmerno 5rze so*ijaliza*ije' Dete se dosta 5rzo prila/o>avadru/ima, sara>uje sa njima u i/ri i u radu i time se priprema za oz5iljan školski +ivot'„ Dete jesklono +ivim so*ijalnim kontaktima na osnovu samostalnosti, koja se razvija u njemu,samosvesti, i zato što /a u ovom prav*u usmeravaju so*ijalna ose)anja koja postaju sveznačajnija“Ile5nik, 8', !J#;'

So*ijalna i emo*ionalna /otovost za polazak u školu

Polazak u školu tr5a da 5ude najsr)niji i najradosniji do/a>aj u +ivotu deteta' < 5i)e takav,zapravo, dete )e /a tako do+iveti samo ako je u potpunosti spremno za školu, odnosno ako je uod/ovaraju)oj meri E zavisno uzrast uspelo da razvije svoje &izičke, intelektualne,so*ioemo*ionalne sposo5nosti'

„Keo +ivot deteta, do polaska u školu, nje/ov telesni razvoj, razvoj čula i motorike,razvoj /ovora i mišljenja, razvoj pojmova i emo*ija, razvoj odnosa sa dru/om de*om i dru/imljudima, sva iskustva i svi vaspitni uti*aji, kojima je ono u tom periodu 5ilo izlo+eno E svojevrsna su priprema za početak školovanja' ? to znači da, osim ono/a što je steklo nasle>em,od uslova u kojima je dete +ivelo i kako se razvijalo tokom predškolsko/ detinjstva, šta je, kolikoi na koji način do5ijalo od roditelja i dru/ih odraslih za to vreme, najviše zavisi u kakvu )eličnost izrasti i koliko je spremno da prihvati promene koje donosi polazak u školu“Mitrovi),M', #$$$;'

Pri kraju predškolsko/ detinjstva dolazi do promena odnosa koji dete ima kako premaširoj društvenoj stvarnosti, tako i prema sopstvenom so*ijalnom iskustvu' 4arakteriše /anje/ova intenzivna usmerenost na so*ijalne odnose me>u ljudima, njihov rad, društvene motive i&unk*ije ovo/ rada, u vezi sa čime se prikuplja i srazmerno 5o/ato iskustvo' Fvo iskustvo predstavlja osnovu da se kod de*e pojavi motiv za 5avljenje nečim što predstavlja oz5iljnu,društveno značajnu i *enjenu aktivnost, kakvu )e predstavljati školsko učenje' pravo ovate+nja, kao i niz sposo5nosti koje predstavljaju so*ijalnu zrelost,ima odlučuju)i značaj za/otovost deteta za školu, a ne Ltehnička umenja čitanje i računanje;'


7/26

promene su neposredno povezane sa zauzimanjem novo/ polo+aja u sistemu društvenih odnosa,odnosno, polo+ajem učenika 4amenov, C', #$$J;'

Da 5i promene, o kojima je reč, imale povoljan ishod, one tre5a da 5udu prihva)ene oddeteta kao nje/ove sopstvene potre5e i te+nje, odnosno, da činjeni*a što postaje >ak, 5ude za

nje/a pokazatelj da je napredovalo na putu odrastanja' 7a to je potre5na i od/ovaraju)a so*ijalnazrelost, kao nezao5ilazan uslov za uspešan prelazak na školski tip učenja' Psihički razvoj detetateče po svojim, unutrašnjim zakonitostima, koje tre5a poštovati ili se suočiti sa oz5iljnimteško)ama' Ftuda, školski način učenja kod de*e, koja nisu dosti/la so*ijalnu zrelost što je prilično česta pojava kod šesto/odišnjaka;, čak i kada &ormalno usvoje norme ponašanja, kakveva+e u školi, odnosno, nemaju ve)ih pro5lema u učenju, ne znači razvojni pomak' Me>utim,mešanje u intimne pro*ese psihičkih promena, kakve se do/a>aju na prelazu iz predškolsko/ uškolsko detinjstvo, koje ne uzima u o5zir uzrasne karakteristike de*e, rizikuje da 5ude uzrok mnoštvu pro5lema sa trajnim ne/ativnim posledi*ama 4amenov, C', #$$J;'

4ao komponente so*ijalno/ razvoja i razvoja ličnosti, koje ulaze u sastav /otovosti za polazak u školu, navode se:

• aktivna te+nja deteta da po>e u školu, da izmeni dotadašnji način +ivljenja i stekne imid+

Ldo5ro/ učenika, +elja da od odraslih nauči nešto novo, zanimljivo, da stekne nove, 5olje veštine i načine postupanja itd'9

• odre>ena svesnost u ponašanju i delovanju: umenje deteta da usmeri svoju aktivnost u

skladu sa zahtevom ili pravilom koje postavi odrasli u vezi sa ponašanjem, sadelovanjem ili učenjem;9 umenje da samostalno primenjuje odre>ene norme i pravila usvakodnevnom +ivotu prilikom zajedničkih ili individualnih aktivnosti so*ijalnoG

normativna usmerenost;9• emo*ionalna osetljivost deteta, sposo5nost da oseti ose)anja dru/ih ljudi, razume

raspolo+enje dru/e de*e i odraslih izra+eno putem mimike,/estova, intona*ije /lasa i sl'kao i umenje da rea/uje na adekvatan način na raspolo+enje ljudi oko se5e, da ispoljavasaučeš)e i +elju da pomo/neemo*ionalnoGso*ijalna usmerenost;9

• razvijenost elementarne samosvesti, poznavanje sopstvenih mo/u)nosti, sposo5nost za

elementarno samoo*enjivanje, za samokontrolu svo/ ponašanja i delovanja, ispoljavanjesamopoštovanja, te+nja za samousavršavanje, te+nja da se uzdr+i od nepravilno/ ponašanja E ono/a koje ne odo5ravaju odrasli ili koji izazivaju otpor kod ljudi iz okoline9svesna te+nja za prijateljsko i sadr+ajno komuni*iranje sa ljudima'

(avedeni nivo so*ijalno/ razvoja i razvoja ličnosti, koji predstavlja aspekt /otovosti zaškolsko učenje, povezan je sa razvojem samostalnosti i ini*ijativnosti kod deteta, sa prelazom odspoljašnje/ re/ulisanja nje/ovo/ ponašanja, komunika*ije i delovanja, na srazmerno samostalnure/ula*iju,zasnovanu na razvoju elemenata so*ijalno/ mišljenja i sti*anju od/ovaraju)ih umenjau o5lasti saznanja, komunika*ije, i/ranja, ponašanja i dr'; kao i osposo5ljavanjem za snala+enjeu +ivotnim okolnostima na osnovu poznavanja društveno značajnih moralnih zahteva'

7


8/26

Polaze)i od navedenih komponenti so*ijalno/ razvoja i razvoja ličnosti,smatra se da /otovostdeteta za uključivanje u sistem odnosa koji odre>uju nov način +ivljenja, tipičan za učenika, podrazumeva pojavu niza karakteristika,vezanih za so*ijalni razvoj, koje tre5a razvijati u predškolskom uzrastu' njih spadaju:

• pojava aktivno/ interesovanja de*e za školu, za >ački +ivot, uz ispoljavanje +elje da postanu učeni*i, motivisanost da se L5ude veliki, kao i da se učestvuje u oz5iljnijoj iod/ovornijoj delatnosti9

• pove)avanje su5jektivno/ značaja za dete šire/ so*ijalno/ okru+enja, te+nja za širenjem

so*ijalnih kontakata u dečjoj komunika*iji9• kvalitativne promene u o5li*ima komunika*ije predškolske de*e sa ljudima oko se5e,

prelaz na izvansitua*ionoGsaznajno i izvansitua*ionoGlično komuni*iranje G ovo dru/o sesmatra za pokazatelj visoke komunikativne /otovosti za školu9

• te+nja za samopotvr>ivanje i sti*anje priznanja od dru/ih ljudi za svoja posti/nu)a,

odnosno, potre5a da se do5ijaju so*ijalne o*ene i priznanja9• narastanje interesovanja za so*ijalne norme ponašanja i aktivnosti'Prelazi se na

nedovoljno svesno koriš)enje so*ijalno o5ra>enih sredstava za re/ulisanje ponašanjaputem podra+avanja ili zahvaljuju)i spoljašnjem zahtevu; na njihovu svesnu upotre5u9

• &ormiranje opštehumanističke orijenta*ije u ponašanju, koje se o/leda u odnosima sa

dru/ima i umenju da se shvataju njihove tačke /ledišta,spremnosti za saradnju,me>uso5no razumevanje, ispoljavanje simpatije, kao i u empatiji, sposo5nosti da serazumeju ose)anja dru/ih i rea/uje na njih na od/ovaraju)i način9

• pove)avanje sposo5nosti voljno/ upravljanja svojim ponašanjem,prelazak sa impulsivnoG

reaktivno/ ponašanja na svesno usmeravanje sopstvene aktivnosti u skladu sa normama

ponašanja9 pojava elementarne samokontrole i autore/ula*ije9• širenje saznanja o društvenim pojavama9 stvaranje osnove za usvajanje prvih sistematskih

saznanja o društvenoj stvarnosti i radu ljudi9 pojava te+nje da se preuzimaju odre>enidruštveni o5ras*i i ulo/e'

(avedene oso5ine tre5a da se jave u predškolskom uzrastu, ali ne putem veštačkeak*elera*ije i zahvaljuju)i unošenju elemenata školsko/ +ivota u dečji vrti), ne/o razvijanjemaktivnosti, načina za upoznavanje okoline i izra+avanje upoznato/, tipičnih za predškolsku de*u'7a to su naročito po/odne i/re i sve aktivnosti u kojima ima stvaralačko/ izra+avanja ikomuni*iranja, zahvaljuju)i kojima )e dete razvijati one kvalitete ličnosti i sposo5nosti, koji )e

/a dovesti do nivoa potre5no/ za prelazak na školsko učenje 4amenov, C', #$$J;'Dija/noza nivoa razvoja u po/ledu na5rojanih oso5ina, preko kojih se utvr>uje so*ijalna

zrelost de*e za polazak u školu, vrši se u po/ledu:

'umenja deteta da komuni*ira i aktivno učestvuje u zajedničkim aktivnostima E učenju, i/ri iradu9

8


9/26

#'uključenosti u dečji kolektiv9

-'so*ijalno/ statusa svako/ deteta u /rupi9

2'karaktera me>uličnih odnosa9

%'prisustva i stepena razvoja so*ijalnih motiva u ponašanju deteta9

3'moralnih vrednosti i voljnih kvaliteta E samostalnosti,ini*ijativnosti, istrajnosti ior/anizovanosti9

J'postojanja ose)anja du+nosti i od/ovornosti9

H'odnosa izme>u o*enjivanja dru/ih i o*enjivanja se5e'

Pripremna /rupa se razlikuje od ostalih i po atmos&eri koja vlada u njoj'Ve) samačinjeni*a da je ona, po pravilu, sačinjena od najstarije de*e, utiče na status njenih članova i način

na koji do+ivljavaju se5e' Svest o tome da do/odine polaze u školu, na pose5an način utiče nasliku o se5i,interesovanja, motive i ponašanje Lmalih maturanata' (ovina koja predstoji,poredradosti kakvu predstavlja očekivanje novo/ statusa, izaziva i za5rinutost, ho)e li se prila/oditinovim uslovima i zahtevima, uspešno od/ovoriti na pove)ane o5aveze koje on sa so5om donosi'Ftuda je škola sve češ)a tema &ormalnih i ne&ormalnih raz/ovora sa njima i me>u njima, a tomese pridru+uju i dru/i sistematski postup*i koji je čine sve aktuelnijom posete školi radi njeno/upoznavanja, školska tašna i pri5or do5ijeni na poklon,svečanost kojom se opraštaju od vrti)a isl';'

7a ovu de*u je karakteristično da pokušavaju da na>u neke nove sadr+aje i aktivnosti,

dru/ačije komuni*iraju sa vršnja*ima i odraslima pose5no nepoznatim; i promena čitavo/njihovo/ ponašanja' Audu)i da se ose)aju odraslija, vaspitač mo+e da im postavlja ve)e iod/ovornije zadatke' .ire se i njihovi so*ijalni kontakti, češ)e se izlazi izvan vrti)a i učestvuje u+ivotu svoje društvene sredine posete pozorištima, kon*ertima, muzejima,sportskimmani&esta*ijama i sl';, a pose5no se poklanja pa+nja or/anizovanim posetama školi, /deupoznaju školski prostor, učitelja i svoje 5udu)e dru/ove'

7ahvaljuju)i navedenim postup*ima, kod najstarije predškolske de*e se &ormira pozitivanodnos prema školi, razvijaju svesni motivi učenja, kao i umenje i +elja da se pripremaju zakrupnu promenu koja ih očekuje u po/ledu kriterijuma kojima )e se vrednovati njihovo

ponašanje, pa i čitava ličnost,kada po>u u školu' Fni )e se tada povezivati sa školskim o*enama iškolskim uspehom uopšte, i to ne samo u školi, ve) i vanškolskim kru/ovima, u porodi*i,susedstvu i me>u de*om sa kojom se dru+e 4amenov, C', #$$J;'

Mirjana Mitrovi) u svojoj knjizi Mama i tata polaze u školu navodi primere premakojima )e roditelji mo)i da uoče da li im je dete spremno za polazak u školu, neki od njih su iovi: Gume da se i/ra klikera, pa+ljivo sasluša sa/ovornika, rado se i/ra sa dru/om de*om, sklanja

9


10/26

svoje i/račke za so5om, ne rasplače se ako iz/u5i u nekoj društvenoj i/ri i do5ije vaš polju5a* zado5ro jutro i lalu no)' „ Verovali ili ne sve je to mno/o va+nije ne/o da dete pre škole zna da čita, piše ili računa, jer ovo je pokazatelj da se dete uspešno razvilo i da je posti/lo potre5an nivo&izičke i psihičke emo*ionalne, intelektualne i so*ijalne; zrelosti za polazak u školu“Mitrovi),M', #$$$;'

Starije predškolsko dete ve) tre5a da 5ude spremno za /rupni timski rad, da ima razvijenose)aj /rupne pripadnosti, da 5ude u stanju da sa/leda /rupne interese, da vodi računa o pravimadru/ih, da uskla>uje svoje ponašanje sa njima i da se ose)a kao član tima' 6azvoj so*ijalnostideteta lepo se o/leda u razvoju nje/ovo/ so*ijalno/ ose)aja tako je dete predškolsko/ do5a ve)sposo5no za pravo saose)anje, za sposo5nost da se u+ivi u do+ivljavanje, radost i neprijatnostidru/ih i to da razume' To 5i značilo da se u ovom periodu &ormiraju opštehumanističko ponašanje, koje se o/leda u odnosima sa dru/ima, me>uso5no razumevanje, stvaranje simpatije iempatije, sposo5nost da se razumeju ose)anja dru/ih i rea/uje na njih na od/ovaraju)i način'

So*ijalna /otovost za polazak u školu podrazumeva, pored navedenih, i još niz dru/ihkarakteristika koje nastaju, kao na primer:

G te+nja za širenje so*ijalnih kontakata u dečjoj komunika*iji,

G kvalitativne promene u o5li*ima komunika*ije de*e sa ljudima oko se5e,

G te+nja za samopotvr>ivanje i sti*anje priznanja od dru/ih ljudi za svoja posti/nu)a,

G narastanje interesovanja za so*ijalne norme ponašanja i aktivnosti,

G pove)anje sposo5nosti voljno/ upravljanja svojim ponašanjem,

G pojava aktivno/ interesovanja za školu, za učestvovanje u oz5iljnij i od/ovornoj delatnosti'

Narmoničan razvoj svih aspekata ličnost, pose5no intelektualno/ i emo*ionalno/aspekta, znači da pored razvijanja ra*ionalnih svojstava deteta tr5a oplemenjivati i ose)ajnustranu nje/ove ličnosti' (aj5urniji razvoj u predškolskom periodu razvija se u s&eri emo*ija,z5o/ če/a je jedna od nje/ovih naj5itnijih karakteristika emo*ionalnost' Fse)anja deteta susna+na tako da mu preplavljiju čitavo, nekontrolisano se ispoljavaju u o5liku a&ekta, ali sunestalna, javljaju se neočekivano, 5rzo nestaju, često se smenjuju prelaze iz jednih u dru/a i to jerazlo/ što se ponekad sumnja u sna/u dečjih emo*ija'„De*a stvarnost oko se5e do+ivljavaju više

su5jektivno, ne/o što je ra*ionalno tumače, te je sto/a činjeni*a da emo*ije i/raju u dečjem+ivotu značajnu ulo/u “Stojanovi), A', #$$J;'

Prelazak iz predškolsko/ u školsko detinjstvo karakterišu velike promene koje seodi/ravaju u ličnosti deteta, a zahvataju i čitavu strukturu emo*ionalne svere ličnosti'„7načajno je da se emo*ije u velikoj meri oslo5a>aju situa*ione vezanosti, 5ivaju uopštene i uslovljenedruštveno posredovanim kriterijumima “4amenov, C', !!J;'

10


11/26

aju situa*ione vezanosti, 5ivaju uopštene i uslovljene društveno posredovanim kriterijuma 4amenov, C', #$$J;'

4od de*e počinje da se javlja svest o du+nosti kao značajan pokazatelj opšte, a pose5noemo*ionalne zrelosti za polazak u školu' Motivi za izvršavanje du+nosti, kakve de*u čekaju u

školi, ne 5i tre5alo da 5udu samo su5jektivno emo*ionalne prirode, ve) da imaju i dru/e izvore'Cmo*ije koje dominiraju u psihičkom +ivotu i upravljaju aktivnostima predškolsko/ deteta tre5ada posti/nu takav razvojni nivo, na kojem )e da u5la+e svoj a&ektivni karakter i postanusta5ilnije, do izvesne mere re/ulisane i kontrolisane'Pose5no je u emo*ionalnom po/ledu va+anrazvoj tzv' viših ili slo+enijih ose)anja intelektualno/, moralno/, estetsko/ i so*ijalno/karaktera:radoznalosti, ose)anja pravde, ose)anja harmonije, ose)anja dru/arstva i dr'Tako>e,tre5a pose5no ista)i ose)anja koja upravljaju društvenim ponašanjem'.kolski +ivot i rad oddeteta zahtevaju da se uključe u nje/a, kao i razrednu zajedni*u' njoj mora da 5ude spremnoda priznaje prava dru/ih, da ih, koliko je mo/u)e, što manje narušava, kao i da odla+ezadovoljavanje nekih ličnih +elja'Dete tre5a da prihvata odre>en red i dis*iplinu da 5i mo/lo da

+ivi u zajedni*i'''

Doprinos emo*ionalnoj /otovosti de*e za polazak u školu daju svi postup*i kojima se ne/ujenjihova emo*ionalna kultura i prera>uju emo*ije' njih spada:

• podsti*anje de*e da razmišljaju o se5i, svojim emo*ijama, iskustvima,reak*ijama i dr' uz

pore>enje sa dru/ima, što tre5a da im omo/u)i da 5olje razumeju i interpretiraju svoja

11


12/26

raspolo+enja, postanu svesna šta ose)aju,otkriju uzroke odre>enih ose)anja i upoznajunačine njihovo/ ispoljavanja, koji po/oduju njima i oso5ama oko njih9

• 5u>enje pozitivnih emo*ija, radosno/ raspolo+enja, optimizma, poleta i vedrine' čenje i

uve+5avanje tehnika modi&ika*ije ponašanja i kontrole načina ispoljavanja emo*ija,oslo5a>anja od napetosti, opuštanja i kon*entra*ije, uz uklanjanje emo*ionalnih 5lokada

stida, straha od neuspeha,od nepoznatih li*a i situa*ija;9• pomo) de*i da razviju strate/ije za prevladavanje a ne potiskivanje;neprijatnih psihičkih

stanja, dele)i ih sa dru/ima i prera>uju)i ih tako da ih ne /uše i optere)uju' sklopu to/a E pojačavanje toleran*ije prilikom &rustra*ije, uz spremnost da se deluje ra*ionalno ikonstruktivno9

• osposo5ljavanje de*e da se sna>u u neočekivanim, za njih 5olnim i zastrašuju)im

iskustvima odlazak u 5olni*u, smrt dra/e oso5e, razvod roditelja i dr';9• pru+anje prilika de*i da eksternaliza*ijom ono/a što su do+ivela i osetila, putem pričanja

o tome, likovno/ predstavljanja, odi/ravanjem s*ene i sl' do>u do nje/ovo/ realnije/

sa/ledavanja i ovladavanja situa*ijom koja uzrokuje neki pro5lem' Cksternaliza*ijom seemo*ije prenose na ra*ionalni plan, što poma+e de*i da postanu svesna emo*ionalnihaspekata odnosa me>u ljudima9

• osposo5ljavanje de*e da ulaze u emo*ionalne odnose sa dru/ima uz ne/ovanje i

produ5ljivanje pozitivnih emo*ija ne+nosti, saose)anja, saučeš)a idr';' Pose5no E razvijanje empatije i razumevanja šta ose)aju dru/i ljudi u neposrednom dodiru sa njima istavljanjem na njihovo mesto kako 5i se shvatili njihovi motivi, stavovi, u/lovi /ledanja idr9

• upoznavanje načina na koje umetni*i izra+avaju i prenose emo*ije, uz razlikovanje

stvarnih od predstavljenih emo*ija i raspoznavanje prikrivenih emo*ija9

• paralelno sa upoznavanjem de*e sa kriterijumima šta je do5ro, a šta ne, potre5nim za

moralno rasu>ivanje, razvijanje od/ovaraju)ih ose)anja,odnosno, radosti i ponosa kada seuradi nešto ispravno, što )e postepeno postati /lavni motiv za vršenje takvih postupaka'

4od de*e počinje da se javlja svest o du+nosti kao značajan pokazatelj emo*ionalnezrelosti za polazak u školu' Cmo*ije na ovom uzrastu tre5a da posti/nu takav nivo na kojem )eda u5la+e svoj a&ektivni karakter i postanu sta5ilnije, do izvesne mere re/ulisane i kontrolisane'Dete tre5a da 5ude spremno da priznaje i nenarušava prava dru/ih kao i da odla+e zadovoljenjenekih ličnih +elja'

.to se tiče dečjih emo*ija one na ovom uzrastu imaju i svoje pose5ne karakteristike'Fse)anja su još prilično nestalna, 5rzo se menjaju mada manje ne/o ranije' 4od de*e se sve višerazvija saznajna aktivnost a to umanjuje ose)ajnost, koja je sve više kontrolisana' Dete nije višetako plašljivo, a ako se i plaši to ne voli da pokazuje' Manje se ljuti a ljutnju ne pokazuje takodirektno i nje/ov /nev nije tako e/o*entričan' 8jutnja se sve češ)e javlja z5o/ so*ijalnih uzroka'

12


13/26

Pored sve/a ovo/a dete je i dalje vrlo rado vra/olasto z5o/ ose)anja sna/e koja /a preuzima' ovom periodu o5ično je odva+no „ kod nje/a preovla>uje veselo optimističkoraspolo+enje, vera u sopstvenu sna/u i uspeh, samouverenje raste i to jača prijatno +ivotnoose)anje iz koje/ nje/ova radost izvire “Ile5nik, 8', !J#;'

Me>utim iako dolazi do značajnih promena u emo*ionalnoj s&eri dete je još uvek dete idalje se plaši neuspeha, kritike, od5ijanja javlja se nov strah G strah od škole' Taj strah se o5ično javlja kao posledi*a neadekvatne pripremljenosti, sti*anju pozitivne i realne slike koju de*aimaju o se5i' Dete valjano pripremljeno za školu, ima svestan odnos prema se5i i dru/im ljudimakao i prema onome što radi 4amenov, C', #$$J;'

„4riza sedme /odine“ kao uslov za prelaz na osnovnoškolski uzrast

6azvoj ličnosti deteta teče u skladu sa opštim karakteristikama dečje/ razvoja, kao što suinterminentnost, alternativnost, kontinuitet, konstantnost razvojno/ reda, *e&aloGkaudalni i proksimoGdistalni prava* razvoja, nje/ov tok od pojedine kontrole 5ilateralnih, ka 5oljoj kontroliunilateralnih or/ana i uz tenden*iju eliminisanja suvišno/ an/a+ovanja miši)a' 4valitativniskokovi u razvoju, koji znače prelazak na viši nivo, pra)eni su zastojima i vra)anjem na prethodne nivoe, što se o/leda na u ponašanju de*e u kritičnim periodima' Fvi periodi se odnosena prelomne, krizne trenutke pri prelazu iz jedno/ perioda razvoja u dru/i, kada dolazi doizmena u tipu osnovnih aktivnosti kojima se dete 5avi, odnosa izme>u nje/a i odraslih, stepenusamostalnosti kome te+i i koji mu je omo/u)en''' S o5zirom na skokovitost ovo/ perioda, nje/ačesto prate neki o5li*i ne/ativno/ ponašanja neposlušnost, ne/ativizam, razne vrste otpora;, što

se pojačava diskontinuitetom u pripremanju de*e za polo+aje koje )e zauzimati u društvenojzajedni*i kada odrastu, kao i neod/ovaraju)im vaspitnim postup*ima' 4rize mo+e da izazove i protivrečnost izme>u &izičkih i psihičkih mo/u)nosti deteta, koje se razvijaju neujednačeno iuvek imaju individualni pečat 4arpenko, !H%9 Davidov et al', !H-, prema: 4amenov, C',#$$3;'

(e/ativističko ponašanje sedmo/odišnjaka zapa+eno je još početkom naše/ veka i psiholozi su /a protumačili kao razvojni poreme)aj prouzrokovan nedostatkom vaspitanja, kojisu nazvali „kriza sedme /odine“' 7a razliku od ovo/ tumačenja, 8'S'Vi/otski je krize koje se javljaju i u dru/im uzrastima; shvatio kao neophodne etape u razvoju, kvalitativne skokove,

zahvaljuju)i kojima de*a dosti+u naredni nivo psihičko/ razvoja' Tako je, na primer, pronala+enje deteta kroz „krizu sedme /odine“ nezao5ilazan uslov za prelazak naosnovnoškolski uzrast i osposo5ljavanje za učenje koje )e u nerednom periodu zameniti i/ru kaovode)u aktivnost' (e/ativne pojave koje prate „krizu“ predstavljaju naličje pozitivnih posti/nu)ai one svedoče o raspadu prethodno/ sistema odnosa deteta sa odraslima, koji se pojavio kao prepreka na putu dalje/ razvoja' Psihički razvoj deteta, prema tome, ne teče /latko i ravnomerno,

13


14/26

ve) u se5i sadr+i protivrečnosti, koje se ispoljavaju kroz pojavu i razrešavanje unutrašnjihkon&likta'

8'S'Vi/otski za *entralno posti/nu)e u psihi sedmo/odišnje/ deteta, zahvaljuju)i „krizi“koja zakonito pokre)e taj uzrast, smatra „/u5itak neposrednosti“' Dete počinje da se ponaša

usiljeno, izveštačeno, postaje uzdr+ljivo u odnosima sa odraslima i unosi u njih &ormalnosti' Fvaj/u5itak prirodnosti u ponašanju predškolsko/ deteta samo je izraz du5ljih promena u nje/ovojličnosti koje se o/ledaju u znatno izra+enijem voljnom ponašanju, kojim se smenjujetzv'“situa*iono ponašanje“' Pove)avanje sposo5nosti da se donose odluke o sopstvenim postup*ima i one dosledno sprovode, 5i)e pratila* razvoja deteta i na narednim razvojimstupnjevima'

„Ou5itak neposrednosti“ ustvari je pokazatelj da se kod deteta vrši prelaz od neposredno/odnosa sa stvarnoš)u, ka odnosima koji su posredovani društveno razra>enim normama inačinima delovanja' Predškolsko dete, usled in&antilnosti i nedostatka zadnjih namera,

karakteriše neposrednost, impulsivnost, iskrenost i situativnost, z5o/ kojih je kod deteta kratak put od namere do ak*ije „što mu je na umu, to mu na drumu“;' 4od nje/a još uvek nisu&ormirani emo*ionalni pro*esi zahvaljuju)i kojima 5i značajne so*ijalne norme, pose5nomoralne, mo/le uspešno da posreduju u komunika*iji sa dru/im ljudima'

leteraturi se navodi primer hromo/ dečaka koji je, dok je 5io manji, stalno te+io da seuključi u pokretne i/re sa vršnja*ima, i pored neprijatnosti koje je od njih do+ivljavao z5o/ svojenespretnosti' Posle to/a je kod nje/a došlo do promene ponašanja E od5ijao je da se i/ra čak ikada su /a pozivali, pravdaju)i se da mu „i/ra nije zanimljiva“' Prema tumačenju, u skladu saterminolo/ijom, 8'S'Vi/otso/, kod ovo/ dečaka je došlo do „uopštavanja pre+ivljeno/“' ?ko je

ranije rea/ovao situa*iono, vremenom je postao sposo5an da predvidi kako )e se i/ra završiti'Do to/ trenutka je poziv na i/ru za nje/a značio radost i izazivao neodlo+nu reak*iju E da istrčina uli*u i pridru+i se dru/ovima' Me>utim, opisana promena je dovela do to/a da se radost pomuti sveš)u o neprijatnostima koje /a očekuju' To znači da je dečak počeo da se u ponašanjurukovodi, ne trenutnom situa*ijom, ne/o onim što /a očekuje u 5udu)nosti, što predstavljaznačajnu promenu Paramonova, !H!, prema: 4amenov, C, #$$3;'

(avedeni primer svedoči da pri kraju predškolsko/ uzrasta kod de*e iščezavaneposrednost reak*ija i vezanost za trenutnu situa*iju' (jihovo ponašanje, dakle, postajenezavisnije od okru+enja i u ve)oj meri re/ulisano njihovom sopstvenom voljom' Pomenuta

izveštačenostu ponašanju je tako>e povezana sa ovim &enomenom, 5udu)i da dete svesno prihvata neku od ulo/a, zauzimaju)i tako unapred odre>en stav, koji ne mora 5iti uskla>en satrenutnom situa*ijom, a zatim se i ponaša u skladu sa ovim stavom' Posledi*a to/a su usiljenost inedoslednost u ponašanju i ose)anjima, kao i 5ezrazlo+ne promene raspolo+enja' Me>utim,vremenom )e se kod nje/a ustaliti sposo5nost da deluje, ne toliko pod uti*ajem aktuelnesitua*ije, koliko sa stavom koji je zauzelo svojom slo5odnom voljom i na osnovu unutrašnjihmotiva, a raspolo+enje sta5ilizovati'

14


15/26

Prema tome, na prelazu iz predškolsko/ u školsko detinjstvo dolazi do razdvajanjaunutrašnje/ sveta deteta od spoljašnje sredine, što se o/leda u i i/rama' u njima, u skladu sa njihovim realnim društvenimznačajem' Dok je za šesto/odišnjake karakteristična orijenta*ija na površne, dru/ostepeneso*ijalne norme značajne norme, kao što su moralne, nalaze se u dru/om planu; u sedmoj/odini ova hijerarhija normi postaje adekvatnija' 7ahvaljuju)i tome počinje se &ormiratisamoo*enjivanje, odnosno, uopšteniji trajniji, vansitua*ioni; u ujedno di&eren*irani odnos deteta

prema se5i' Pored to/a što se njime posreduje ovaj odnos, inte/rišu se i iskustva koja dete stičekroz sopstveno delovanje i komunika*iju sa dru/im ljudima, omo/u)avaju)i mu da kontrolišesopstvenu delatnost iz aspekta normativnih kriterijuma, kao i da uskladi čitavo svoje ponašanjesa so*ijalnim normama Cljkonjin i Ven/er, !HH, prema: 4amenov, C', #$$3;'

So*ijalna od/ovornost

Pri kraju predškolsko/ detinjstva dolazi do promena odnosa koji dete ima, kako prema

široj društvenoj stvarnosti, tako i prema sopstvenom so*ijalnom iskustvu' 4arakteriše /a nje/ovaintenzivna usmerenost na so*ijalne odnose me>u ljudima, njihov rad, društvene motive i &unk*ijeovo/ rada, u vezi sa čime se prikuplja i srazmerno 5o/ato iskustvo' Fvo iskustvo predstavljaosnovu da se kod de*e pojavi motiv za 5avljenje nečim što predstavlja oz5iljnu, društvenoznačajnu i *enjenu aktivnost, kakvu )e predstavljati školsko učenje' pravo ova te+nja, kao i nizsposo5nosti koje predstavljaju so*ijalnu zrelost, ima odlučuju)i značaj za /otovost deteta zaškolu, a ne „tehnika umenja“ čitanje i računjanje; Cljkonjin i Ven/er, prema: 4amenov, C',#$$3;'

4onstans 4ami, koja je, polaze)i od Pija+eovo/ učenja, stvorila jedan od najuspešnijih

predškolskih pro/rama tako>e smatra da „so*ioGemo*ionalni razvoj mo+e da o5ez5edi mno/ove)i domet o5razovanja ne/o učenje spe*i&ičnih veština i ponašanja, ili čak intelektualnihopera*ija“, što znači da ako su de*a radoznala, snala+ljiva, samopouzdana, sposo5na darazmenjuju mišljenje sa dru/om de*om i odraslima E ona )e 5iti spremna da nastave da uče iizvan učioni*e i tokom kasnije/ +ivota' Prema tome, za uspešno uključivanje u nastavni pro*es ,nije dovoljno da dete poseduje odre>en o5im znanja, kao i da 5ude spremno za njihovo daljeusvajanje, ve) i da 5ude pripremljeno za suštinske promene u čitavom načinu +ivljenja koji je

15


16/26

imalo do tada' Fve promene su neposredno povezane sa zauzimanjem novo/ polo+aja u sistemudruštvenih odnosa, odnosno, polo+ajem učenika'

Da 5i promene, o kojima je reč, imale povoljan ishod, one tre5a da 5udu prihva)ene oddeteta kao nje/ove sopstvene potre5e i te+nje, odnosno, da činjeni*a što postaje >ak, da 5ude za

nje/a pokazatelj da je napredovalo na putu odrastanja' 7a to je potre5na i od/ovaraju)a so*ijalnazrelost, kao i nazao5ilazan uslov za uspešan prelazak na školski tip učenja' Psihički razvoj detetateče po svojim, unutrašnjim zakonitostima, koje tre5a poštovati ili se suočiti sa oz5iljnimteško)ama' Ftuda, školski način učenja kod de*e, koja nisu dosti/la so*ijalnu zrelost što je prilično česta pojava kod šesto/odišnjaka;, čak i kada &ormalno usvoje norme ponašanja, kakveva+e u školi, odnosno, nemaju ve)ih pro5lema u učenju, ne znači razvojni pomak' Me>utim,mešanje u intimne pro*ese psihičkih promena, koje se do/a>aju na prelazu iz predškolsko/ uškolsko detinjstvo, koje ne uzima u o5zir uzrasne karakteristike de*e, rizikuje da 5ude uzrok mnoštvu pro5lema sa trajnim ne/ativnim posledi*ama'

4ao komponente so*ijalno/ razvoja i razvoja ličnosti, koje ulaze u sastav /otovosti za polazak u školu, navode se:

• ?ktivna te+nja deteta da po>e u školu, da izmeni dotadašnji način +ivljenja i

stekne imid+ „do5ro/ učenika“, +elja da od odraslih nauči nešto novo, zanimljivo,da stekne nove, 5olje veštine i načine postupanja itd'9

• Fdre>ena svesnost u ponašanju i delovanju: umenje deteta da usmeri svoju

aktivnost u skladu sa zahtevom ili pravilom koje postavi odrasli u vezi sa ponašanjem, sa delovanjem ili učenjem;9 umenje da samostalno primenjuje

odre>ene norme i pravila u svakodnevnom +ivotu prilikom zajedničkih iliindividualnih aktivnosti so*ijalnoGnormativna usmerenost;9

• Cmo*ionalna osetljivost deteta, sposo5nost da oseti ose)anja dru/ih ljudi, razume

raspolo+enje dru/e de*e i odraslih izra+eno putem mimike, /estova, intona*ije/lasa i sl', kao i umenje da rea/uje na adekvatan način na raspolo+enje ljudi okose5e, da ispoljava saučeš)e i +elju da pomo/ne emo*ionalnoGso*ijalnausmerenost;9

• 6azvijenost elementarne samosvesti, poznavanje sopstvenih mo/u)nosti,

sposo5nost za elementarno samoo*enjivanje, za samokontrolu svoje/ ponašanja idelovanja, ispoljavanje samopoštovanja, te+nja za samousavršavanje, te+nja da seuzdr+i od nepravilno/ ponašanja E ono/a koje ne odo5ravaju odrasli ili izazivajuotpor kod ljudi iz okoline9 svesna te+nja za prijateljsko i sadr+ajno komuni*iranjesa ljudima'

(avedeni nivo so*ijalno/ razvoja i razvoja ličnosti, koji predstavlja spekt /otovosti zaškolsko učenje, povezan je sa razvojem samostalnosti i ini*ijativnosti kod deteta, sa prelazom od

16


17/26

spoljašnje/ re/ulisanja nje/ovo/ ponašanja, komunika*ije i delovanja, na srazmerno samostalnure/ula*iju, zasnovanu na razvoju elemenata so*ijalno/ mišljenja i sti*anju od/ovaraju)ih umenjau o5lasti saznanja, komunika*ije, i/ranja, ponašanja i dr';, kao i osposo5ljavanjem za snala+enjeu +ivotnim okolnostima na osnovu poznavanja društveno značajnih moralnih zahteva'

Polaze)i od navedenih komponenti so*ijalno/ razvoja i razvoja ličnosti, smatra se da/otovost deteta za uključivanje u sistem odnosa koji odre>uju nov način +ivljenja, tipičan zaučenika, podrazumeva pojavu niza karakteristika, vezanih za so*ijalni razvoj, koje tre5a razvijatiu predškolkom uzrastu' njih spadaju:

• Pojava aktivnos/ interesovanja de*e za školu, za >ački +ivot, uz ispoljavanje +elje

da postanu učeni*i, motivisanost da se „5ude veliki“, kao i da se učestvuje uoz5iljnijoj i od/ovornijoj delatnost9

• Pove)avanje su5jektivno/ značaja za dete šire/ so*ijalno/ okru+enja, te+nja za

širenjem so*ijalnih kontakata u dečjoj komunika*iji9+kvalitativne promene uo5li*ima komunika*ije predškolske de*e sa ljudima oko se5e, prelaz naizvansitua*ionoGsaznajno izvansitua*ionoGlično komuni*iranje' Fvo dru/o sesmatra za pokazatelj visoke komunikativne /otovosti za školu9

• Te+nja za samopotvr>ivanje i sti*anje priznanja od dru/ih ljudi za svoja

posti/nu)a, odnosno, potre5a da se do5ijaju so*ijalne o*ene i priznanja9

• (arastanje interesovanja za so*ijalne norme ponašanja i aktivnosti' Prelazi se sa

nedovono svesno/ koriš)enja so*ijalno o5ra>enih sredstava za re/ulisanje

ponašanja putem podra+avanja ili zahvaljuju)i spoljašnjem zahtevu; na njihovusvesnu upotre5u9

• =ormiranje opštehumanističke orijenta*ije u ponašanju, koje se o/leda u

odnosima sa dru/ima i umenju da se shvataju njihove tačke /ledišta, spremnostiza saradnju, me>uso5no razumevanje, ispoljavanje simpatije, kao i u empatiji,sposo5nosti da se razumeju ose)anja dru/ih i rea/uje na njih na od/ovaraju)inačin9

• Pove)avanje sposo5nosti voljno/ upravljanja svojim ponašanjem, prelazak sa

impulsivnoGreaktivno/ ponašanja na svesno usmeravanje sopstvene aktivnosti uskladu sa normama ponašanja9 pojava elementarne samokontrole i autore/ula*ije9

• .irenje saznanja o društvenim pojavama' Stvaranje osnove za usvajanje prvih

sistematskih saznanja o društvenoj stvarnosti i radu ljudi' Pojava te+nje da se preuzimaju odre>eni društveni o5ras*i i ulo/e'

17


18/26

(avedene oso5ine tre5a da se jave u predškolskom uzrastu, ali ne putem veštačkeak*elera*ije i zahvaljuju)i unošenju elemenata školsko/ +ivota u dečji vrti), ne/o razvijanjemaktivnosti, načina za upoznavanje okoline i izra+avanje upoznato/, tipičnih za predškolsku de*u'7a to su naročito po/odne i/re i sve aktivnosti u kojima ima stvaralačko/ izra+avanja ikomuni*iranja, zahvaljuju)i kojima )e dete razvijati one kvalitete ličnosti i sposo5nosti, koji )e

/a dovesti do nivoa potre5no/ za prelazak na školsko učenje TodorovaGAatoeva, !!, prema:4amenov, C', #$$3;'

Dija/noza nivoa razvoja u po/ledu na5rojanih oso5ina, preko kojih se utvr>uje so*ijalnazrelost de*e za polazak u školu, vrši se u po/ledu:

' menja deteta da komuni*ira i aktivno učestvuje u zajedničkim aktivnostima E učenju, i/ri i radu9

#' ključenost u dečji kolektiv9

-' So*ijalno/ statusa svako/ deteta u /rupi9

2' 4araktera me>uličnih odnosa9

%' Prisustva i stepena razvoja so*ijalnih motiva u ponašanju deteta9

3' Moralnih vrednosti i voljnih kvaliteta E samostalnosti, ini*ijativnosti, istrajnosti ior/anizovanosti9

J' Postajanja i karaktera ose)anja du+nosti i od/ovornost9

H' Fdnosa izme>u o*enjivanja dru/ih i o*enjivanja se5e Petrova, !JJ, prema:4amenov, C', #$$3;'

Pripremna /rupa se razlikuje od ostali i po atmos&eri koja vlada u njoj' Ve) samačinjeni*a da je ona, po pravilu, uzrasno „čista“ i sačinjena od najstarije de*e, utiče na statusnjenih članova i način na koji do+ivljavaju se5e' Svest o tome da do/odine polaze u školu, na pose5an način utiče na sliku o se5i, interesovanja, motive i ponašanje „malih maturanata“' (ovina koja predstoji, pored radosti kakvu predstavlja očekivanje novo/ statusa, izaziva kodde*e i za5rinutost, ho)e li se prila/oditi novim uslovima i zahtevima, uspešno od/ovoriti na pove)ane o5aveze koje on sa so5om donosi'

7a ovu de*u je karakteristično da pokušavaju da na>u neke nove sadr+aje i aktivnosti,dru/ačije komuni*iraju sa vršnja*ima i odraslima pose5no nepoznatim; i promena čitavo/njihovo/ ponašanja' Audu)i da se ose)aju odraslijima, vaspitač mo+e da im postavlja ve)e iod/ovornije zadatke' .ire se i njihovi so*ijalni kontakti, češ)e se izlazi izvan vrti)a i učestvuje u+ivotu svoje društvene sredine posete pozorištima, kon*ertima, muzejima, sportskimmani&esta*ijama i sl';, a pose5no se poklanja pa+nja or/anizovanim posetama školi, /de de*aupoznaju učitelja i svoje 5udu)e dru/ove'

18


19/26

7ahvaljuju)i navedenim postup*ima, kod najstarije predškolske de*e se &ormira pozitivanodnos prema školi, razvijaju svesni motivi učenja, kao i umenje i +elja da se pripremaju zakrupnu promenu koja ih očekuje u po/ledu kriterijuma kojima )e se vrednovati njihovo ponašanje, pa čak i čitava ličnost, kada po>e u školu' Fni )e se tada povezivati sa školskimo*enama i školskim uspehom uopšte, i to ne samo u školi, ve) i vanškolskim kru/ovima, u

porodi*i, susedstvu i me>u de*om sa kojom se dru+e'

Sti*anje so*ijalno/ iskustva kroz društvene aktivnosti

Društvene aktivnosti predškolske de*e povezane su sa njihovim pokušajima da du5ljerazumeju i do+ive se5e u sklopu osnovnih mani&esta*ija ljudsko/ +ivljenja, da stupaju u ličneodnose sa ljudima iz okoline, ispoljavaju empatiju, /rupnu solidarnost i saradnju, saznaju i primenjuju etičke norme' 4roz njih dete prošuruje i sre>uje svoje so*ijalno iskustvo i tako

&ormira osnovna znanja o ljudima, njihovoj delatnosti i +ivotu, kao i osnovnim društvenimodnosima' Pose5nu ulo/u u strukturiranju društvenih aktivnosti ima njihovo o5avljanje krozrazne o5like vaspitnoGo5razovno/ rada, i sve vrste aktivnosti kojima se ostvaruju *iljevi *o*ioGemo*ionalno/ razvoja de*e'

Društvene aktivnosti se prvenstveno odnose na prera>ivanje i uve+5avanje so*ijalnihiskustava i emo*ija, kao i usvajanje i primenu etičkih normi i pravila ponašanja, čime se koddeteta razvija sposo5nost da +ivi u zajedni*i, uskla>uje sopstvene interese i postupke sainteresima i postup*ima, dru/ih, uva+ava mišljenja de*e i odraslih iz svoje okoline i stupa sanjima u aktivnu interak*iju u svim smerovima deteGsa samim so5om, deteGdete, deteG/rupa de*e,

/rupa de*eGdete, deteGodrasli, odrasliGdete, /rupa de*eGodrasli i odrasliG/rupa de*e;' (jihovsmisao je da razvije svest deteta o povezanosti sa dru/im ljudima, kao i sopstvenom polo+aju usistemu so*ijalnih odnosa, koja je tako>e va+an pokazatelj razvoja nje/ove ličnosti, odnosno,zrelosti za polazak u školu ?ntropova i 4olj*ova, !H3, prema: 4amenov, C', #$$3;'

Prerađivanje i uvežbavanje socijalnih iskustava E o5uhvata razmenu mišljenja i iskustavakoja su de*a kolektivno ili individualno sti*ala u svojoj porodi*i, vrti)u, u+oj ili široj srediniraz/ovori posle poseta zanimljivim o5jektima, prodavni*i, pija*i, raskrsni*i sa sao5ra)ajnim poli*aj*em, parku, 5ašti, radioni*i''';, postupke koriš)enja ličnih iskustava u novim situa*ijama i povezivanja iskustva, stečenih van vrti)a, sa onima koja se prikupljaju u toku or/anizovano/

vaspitnoGo5razovno/ pro*esa, uz njihovo uve+5avanje u i/ri i i/rolikim situa*ijama' Primer i/rolike aktivnosti za utvr>ivanje podataka o imenu, adresi i 5roju tele&ona i uve+5avanjesnača+enja u hipotetičkoj situa*iji'

Mešanje dece raznih uzrasta E Prisustvo de*e različito/ nivoa razvoja, pa o različitihuzrasta, stvara vaspitaču pro5leme naročito kada se o5ra)a svima, kada +ili da se ponaša u skladusa načelom uzrasne i individualne primerenosti' Me>utim, ono ima i odre>ene prednosti, 5udu)ida se pru+aju velike mo/u)nosti da de*a utiču jedna na dru/u, podučavaju se me>uso5no, 5ivaju

19


20/26

motivisana kroz lične odnose koje uspostavljaju i uzore kakve predstavljaju jedna dru/oj' Fve prednosti su i najva+niji razlo/ z5o/ koje/ se preporučuje mešanje de*e raznih uzrasta u jednojvaspitnoj /rupi, ili spajanje raznih 5aspitnih /rupa kada se za to uka+e povoljna prilika' Manjade*a inače u+ivaju u dru+enju sa ve)om, ali je ovima potre5no o5jasniti neke stvari o njima da 5idru+enje 5ilo uspešnije, na primer, da se mališani 5r+e zamaraju, da ne mo/u 5rzo da trče, kao i

da ih tre5a naučiti mno/im stvarima koje ve)a de*a znaju' Fvakav, human odnos i predusretljivost, tere5a ne/ovati i prema de*i koja su u nekom po/ledu ometena u razvoju, kako 5i se što uspešnije uklopila u vaspitnu /rupu'

Osposobljenost za grupni, timski rad E koliko su de*a ve) imala prilike da poha>ajuvrti), ona su u pripremnu /rupu došla adaptirana načinu +ivljenja u njemu, kod njih je razvijenoose)anje /rupne pripadnosti, sposo5na su za usa/lašavanje sopstveno/ ponašanja sa ponašanjemljudi iz svoje okoline, navikla su na odre>eni ritam smene aktivnosti, poznaju or/aniza*iju prostora, sredstava i materijala, kao i pravila ponašanja koja tre5a da poštuju' Svako o d njih imasvoje naj5olje dru/ove i +eli da učestvuje u zajedničkoj i/ri, radu i dru/im aktivnostima' Stečene

su najva+nije kulturne i hi/ijenske navike, a u ponašanju se o/leda zadovoljavaju)i stependis*iplinovanosti i sposo5nosti za samoor/aniza*iju' Timski rad se uči kao i sve dru/o' Doodre>eno/ uzrasta de*a ne umeju da uspostavljaju partnerske odnose me>u so5om, naročito kadatre5a podeliti poslove i uskladiti delovanje za postizanje neko/ zajedničko/ *ilja' 7a ovu svrhusu najpo/odnije aktivnosti, koje, po svojoj prirodi, zahtevaju usa/lašeno delovanje, na primer,takmičenje timova u sportskim i/rama, pripremanje lutkarske predstave, /ra>enje velike kule odsne/a u dvorištu, o5avljanje veliko/ spremanja u so5i'''

Zajednički doživljaju i tradicije E Do5rim odnosima me>u de*om, ne/ovanju pozitivnihemo*ija i z5li+avanju vaspitne /rupe u *elini, doprinose i tradi*ije koje se uspostavljaju tokom

zajedničko/ +ivljenja' To mo/u 5iti učeš)e u kulturnim i sportskim mani&esta*ijama i prired5ama, prazni*i, ju5ileji i značajni do/a>aji, preko kojih se ose)aju učesni*i u širimdruštvenim z5ivanjima, kao i do/a>aji vezani samo za vaspitnu /rupu ili neko/ od njenihčlanova' (a primer, slavljenje dečjih ro>endana mo+e 5iti vrlo sadr+ajno i vaspitavati kod de*e pa+ljivost, 5ri/u jednih o dru/ima, kao i smisao za poštovanje o5ičaja' Povučena i 5oja+ljivade*a, došavši tako u *entar pa+nje i iskrenih lepih +elja od svih iz svoje okoline, postajusamouverenija, ose)aju se prihva)ena i va+na, što na njih deluje veoma pozitivno'

Posete i izleti su tako>e odlična prilika da se de*a okupe oko zajedničko/ *ilja, uče da planiraju, dele ulo/e i od/ovorno ih ostvaruju na opšte zadovoljstvo' 8epu tradi*iju predstavlja i

svečani ispra)aj pripremne /rupe od sve ostale de*e iz vrti)a, uz prisustvo roditelja, a, ako je ve)mo/u)e, i 5udu)e/ učitelja' Slavljeni*i do5ijaju na poklon nešto od školsko/ pri5ora, ali mo/u isami da poklone nešto od svojih i/račaka i slikovni*a mla>im dru/ovima' Va+no je da de*a, pored radosti što do5ijaju nešto sa do5rim +eljama za uspomenu, osete i radost davanja'

20


21/26

4ultivisanje emo*ija

Cmo*ije imaju veoma va+nu orijenta*ionu i re/ulativnu ulo/u u aktivnostima de*e' Motivaktivnosti daje opštu usmerenost koju emo*ije konkretizuju; odra+avaju)i se i na iz5or njihovo/*ilja, zadataka koje tre5a izvršiti, uočavanje prepreka njihovom ostvarivanju''' Postavlja se opšti

zahtev da vaspitnoGo5razovni rad sa de*om 5ude privlačan, zanimljiv i da pokre)e njihoveemo*ije, što se posti+e polaze)i od interesovanja i potre5e konkretne de*e, ali ne zaustavljaju)ise na njima ne/o ih i stvaraju)i raznovrsnim postup*ima' Primer: njihovo uključivanje uaktivnosti, koriš)enje umetničkih dela i sredstava masovne komunika*ije, dramsko/ predstavljanja''', a pose5no i/ara i i/rolikih aktivnosti 4amenov, C', #$$3;'

Promene, koje se odi/ravaju u ličnosti prilikom prelaska iz predškolsko/ u školskodetinjstvo, pored to/a što se odra+avaju na razvoj moralnoGvoljnih kvaliteta i vrednosnihorijenta*ija, zahvataju i čitavu strukturu emo*ionalne s&ere ličnosti deteta' 7načajno je da seemo*ije, u velikoj meri oslo5a>aju situa*ione vezanosti, 5ivaju uopštene i uslovljene društveno

posredovanim kriterijumima' Doprinos emo*ionalnoj /otovosti de*e za polazak u školu daju postup*i kojima se ne/uje njihova emo*ionalna kultura i prera>uju emo*ije' njih spadaju:

Gpodsti*anje de*e da razmišljaju o se5i, svojim emo*ijama, iskustvima, reak*ijama'''uz pore>enjesa dru/ima9

G5u>enje pozitivnih emo*ija, radosno/ raspolo+enja, optimizma, poleta i vedrine'

Gpomo) de*i da razviju strate/ije za prevladavanje a ne potiskivanje; neprijatnih psihičkihstanja, dele)i ih sa dru/ima i prera>uju)i ih tako da ih ne /uše i optere)uju'

Gosposo5ljavanje de*e da se sna>u u neočekivanim, za njih 5olnim i zastrašaju)im iskustvimaodlazak u 5olni*u, smrt dra/e oso5e, razvod roditelja''';'

Gosposo5ljavanje de*e da ulaze u emo*ionalne odnose sa dru/ima uz ne/ovanje i produ5ljivanje pozitivnih emo*ija ne+nosti , saose)anja, saučeš)a''';'

Gupoznavanje načina na koji umetni*i izra+avaju i prenose emo*ije, uz razlikovanje stvarnih od predstavljenih emo*ija i raspoznavanje prikrivenih emo*ija'

Gparalelno upoznavanje de*e sa kriterijumima šta je do5ro, a šta ne, potre5nim za moralnorasu>ivanje, razvijanje od/ovaraju)ih ose)anja, odnosno, radosti i ponosa kada se uradi nešto

ispravno, što )e postepeno postati /lavni motiv za vršenje takvih postupaka'

Pozitivna i realna slika o se5i

?ktivnosti, kojima se stiču so*ijalna iskustva i kultivišu emo*ije, istovremeno tre5a dadonesi sti*anju pozitivne i realne slike koju de*a imaju o se5i, kao i razvoju dečje samostalnosti'

21


22/26

Dete, valjano pripremljeno za školu, ima svestan odnos prema se5i i dru/im ljudima, kao ionome što radi' 6azvijenoj sli*i o se5i prethodi nje/ova svest o sopstvenoj individualnosti, se5ikao pojedin*u, izdvojenosti iz sredine, a zatim i se5i, kao su5jektu delovanja i sopstvenim psihičkim pre+ivljavanjima' 7ahvaljuju)i njoj, dete je u stanju da srazmerno o5jektivno o*enjujese5e, svoje postupke i rezultate svo/a rada'

De*a, koja po>u u školu sa nerealnom predstavom o se5i, imaju teško)a i u svojimodnosima sa vršnja*ima' ?ko dete nije steklo poverenje u se5e i odre>enu si/urnost, onda ne)eistrajati u aktivnostima koje mu se učine nešto te+im, iako 5i, uz nešto truda i upornosti, mo/loda do>e do pozitivnih rezultata' vaspitnom radu sa de*om, koja nemaju poverenje u se5e,najva+nije je or/anizovati situa*ije koje )e im dati prilike da potvrde svoje mo/u)nosti i do+iveuspehe, pose5no pred svojim dru/ovima 4amenov, C', #$$3;'

6azvoj dečje samostalnostiFsamostaljivanje deteta je du/ pro*es i on se ne odvija zahvaljuju)i potpunom

prepuštanju deteta se5i, ve) od/ovaraju)oj pomo)i odraslo/ i učenju' Fva pomo) se sastoji u poma/anju de*i da je se oslo5ode a valjana joj je ilustra*ija 5i5lijska mudrost o tome da ječoveka mo/u)e nahraniti na dva načina E daju)i mu jednu ri5u i naučivši /a da hvata ri5e' prvom slučaju je nahranjen za jedan dan, a u dru/om za *eo +ivot' Samostalnost za školskunastavu kod deteta najstarije/ predškolsko/ uzrasta mo+e se prepoznati u nje/ovoj +elji dasamostalno radi, kao i da svoju pa+nju voljno usmerava tokom #% minuta u usmerenimaktivnostima; 4amenov, C', #$$3;'

Fsamostaljivanje de*e se vrši, pre sve/a, putem njihovo/ osposo5ljavanja da se 5rinu ose5i i zadovoljavaju svoje osnovne potre5e, ne tra+e)i uslu/e od odraslih tamo /de su u stanjusama da se sna>u' (a taj način se vaspitava kod njih i pa+ljiv odnos prema stvarima, savesnost uizvršavanju svojih o5aveza, ne/uje samopouzdanje i ini*ijativnost, kao i niz dru/ih kvaliteta koji)e im do5ro do)i u +ivotu i školi' Iivot u /rupi i sam motiviše de*u da se osamostale, ko se sporoo5lači zakasni)e da se uključi u i/ru, ko neuredno ostavi svoju ode)u posle ne)e mo)i da je na>e,ako se rukavi ne zavrnu lepo prilikom pranja ruku 5i)e mokri'''

4ako porodi*a, a kako vaspitač, mo+e doprineti so*ioemo*ionalnoj /otovosti de*eza školu0

4ada se /ovori o razvoju dečje so*ijaliza*ije, mora se re)i da su odnosi me>u roditeljimaod najve)e/ značaja za razvoj dečje ličnosti i to naročito u do5a kada je dete najviše ve+ano za

22


23/26

dom' ?ko se roditelji me>u so5om ne razumeju i ne sla+u, ako se jedan dru/om ne prila/o>avajunije čudo ako i njihovoj de*i nedostaje društveni zajednički +ivot' er roditelji kod kojih vladajudo5ri me>uso5ni odnosi umeju da se 5olje posve)uju de*i, da sara>uju sa njima i u i/ri i na radu'Pored ovakvih roditelja de*a lepo uče da sara>uju sa dru/ima'

Mudri ljudi su rekli da je do5ro uvek te+iti nečemu što je malo ispred nas, nečemu 5oljem, višem ali da uvek tre5a znati za /rani*e' To va+i i za am5i*ije roditelja prema svojojde*i, da roditelji previše očekuju od svoje de*e zanemaruju)i pri tom njihove mo/u)nosti i +elje'Postoji i jedna izreka koja /lasi:“a nisam na ovom svetu da 5ih ispunjavao tvoja očekivanja'“6oditeljska se5ičnost suviše iskoriš)ava dete u svojim am5i*ijama' Takvo dete o5ično ne mo+e 5iti tako uspešno kao što 5i 5ilo inače, i vrlo često tra+i utehu u sanjarenju'

De*a koja su do5ro uspela, o5ično dolaze iz porodi*a u kojima su odnosi izme>u roditeljau *elini do5ri' 6oditelji takve de*e nisu toliko skloni preteranoj 5rizi i zaštiti, de*u ne odvlače odnormalnih +ivotnih *iljeva, od/ovornosti, rizika' /lavnom, takvi roditelji pru+aju mo/u)nost

de*i da sama praktično o*ene situa*iju, pa se posle to/a lakše za nešto odlučuju' Potre5no je usuštini da roditelj do5ro pro*enjuje svoje dete, nje/ovo ponašanje, karakterističnost nje/oveličnosti' Da u domu vlada doslednost, dis*iplina, atmos&era mira i saradnje'

Dete, dakle, raste u porodi*i koja mo+e 5iti velika ili mala, 5o/ata ili siromašna ali uvek ima najve)i i najznačajniji uti*aj na &ormiranje ličnosti deteta' Dete kroz *eo svoj +ivot nosinavike koje je iz/radilo u porodi*i kako u odnosu prema dru/ima tako i u odnosu prema samomse5i i u odnosu prema radu' „Narmonična porodična atmos&era, emotivno zdravi i uravnote+eniroditelji i pozitivni vaspitni uti*aji najznačajniji su činio*i uspešno/ odrastanja detetaMitrovi), M', #$$$;'

Da 5i dete uspešno dočekalo polazak u školu nije toliko 5itno da zna da čita, piše ve) mu je potre5no o5ez5editi:

G zdravu porodičnu atmos&eru,

G puno lju5avi koju mu tre5a dozvoliti da „oseti“,

G aktivno 5avljenje njime,

G dovoljno i/re'

Prvo mesto na koje dete odlazi iz porodi*e je, najčeš)e, vrti)'


24/26

va+na ulo/a vaspitača, potre5no je odne/ovati saradničke odnose, podsti*ati spremnost koddeteta da ustupa i deli stvari, da čeka na red i ima razumevanja za tu>a /ledišta'

Ailjana Stojanovi) u svojoj knjizi ivanju me>uso5no/ razumevanja i saradnje u nizu zajedničkih aktivnosti i postepenom preuzimanju sve značajnijih ulo/a u or/aniza*iji +ivota u kolektivu' 7a to je potre5no stvaratisitua*ije koje od de*e zahtevaju da odlučuju o svom ponašanju, da se do/ovaraju, uskla>uju,osposo5ljavaju da samostalno deluju i o*enjuju svoje ponašanje'

Zaključna razmatranja

7aključili smo da se pod terminom zrelost za polazak u školu podrazumeva odre>eni nivo&izičko/ i psihičko/ razvoja na kome )e dete mo)i da ispuni sve zahteve koje mu postavlja škola'Polazak u školu tr5a da 5ude najsr)niji i najradosniji do/a>aj u +ivotu deteta' < 5i)e takav,zapravo, dete )e /a tako do+iveti samo ako je u potpunosti spremno za školu, odnosno ako je uod/ovaraju)oj meri E zavisno uzrast uspelo da razvije svoje &izičke, intelektualne,so*ioemo*ionalne sposo5nosti'

Cmo*ije imaju pose5no značajnu ulo/u u komunika*iji deteGodrasli, deteGdete, kao i urazvoju so*ijaliza*ije'Tako>e su značajne i za moralni razvoj de*e, jer samo poznavanje moralnihnormi nije dovoljan uslov da 5i ih se dete pridr+avalo' Fno što dete zna o moralu tre5a i dado+ivi, kako 5i to postalo sastavni deo nje/ove ličnosti' 7a dete predškolsko/ uzrasta ka+u da seviše vlada“prema sr*u ne/o prema umu“, a da tek na kraju predškolsko/ uzrasta emo*ije prestanu da 5udu /lavni pokretač dečje/ ponašanja' „Cmo*ije, ustvari, postaju kultivisanije,oplemenjene so*iokulturnim vrednostima i normama, vezane za moralne i estetske do+ivljaje, alii manje neposredne' u njima, u skladu sa njihovim realnim društvenimznačajem' Dok je za šesto/odišnjake karakteristična orijenta*ija na površne, dru/ostepeneso*ijalne norme značajne norme, kao što su moralne, nalaze se u dru/om planu; u sedmoj/odini ova hijerarhija normi postaje adekvatnija' 7ahvaljuju)i tome počinje se &ormiratisamoo*enjivanje, odnosno, uopšteniji trajniji, vansitua*ioni; u ujedno di&eren*irani odnos deteta

24


25/26

prema se5i' Pored to/a što se njime posreduje ovaj odnos, inte/rišu se i iskustva koja dete stičekroz sopstveno delovanje i komunika*iju sa dru/im ljudima, omo/u)avaju)i mu da kontrolišesopstvenu delatnost iz aspekta normativnih kriterijuma, kao i da uskladi čitavo svoje ponašanjesa so*ijalnim normama'

?ktivnosti, kojima se stiču so*ijalna iskustva i kultivišu emo*ije, istovremeno tre5a dadonesi sti*anju pozitivne i realne slike koju de*a imaju o se5i, kao i razvoju dečje samostalnosti'Dete, valjano pripremljeno za školu, ima svestan odnos prema se5i i dru/im ljudima, kao ionome što radi' 6azvijenoj sli*i o se5i prethodi nje/ova svest o sopstvenoj individualnosti, se5ikao pojedin*u, izdvojenosti iz sredine, a zatim i se5i, kao su5jektu delovanja i sopstvenim psihičkim pre+ivljavanjima' 7ahvaljuju)i njoj, dete je u stanju da srazmerno o5jektivno o*enjujese5e, svoje postupke i rezultate svo/a rada'

Potre5no je shvatiti da porodi*a uvek ostaje najva+nija vaspitna sredina, jer i kada po>e uvrti) ili školu dete )e primenjivati ono što je u porodi*i steklo' Va+no je razumeti da vaspitači

imaju ulo/u da odmene roditelje i da ih dopune a ne da ih zamene' svakom slučaju temelji sunajva+niji, a “vaspitači nisu pozvani da ih /rade, ve) da zidaju dalje ali zajedno sa roditeljima“ Stojanovi), A', #$$J;'

Literatura:

! 4amenov, C', !!J;: Metodika ", Priprema dece za školu u najstarijoj grupidečjeg vrti#a, (ovi Sad : Tamno/ra&9

$! 4amenov, C', #$$3;: %aspitno & obrazovni rad u pripremnoj grupi dečjeg vrti#a , (ovi Sad : Dra/on9

25


26/26

"! 4amenov, C' #$$J;: Opšte osnove predškolskog programa & model '' (ovi Sad:Dra/on9

(! 4amenov, C', #$$H;: Obrazovanje predškolske dece, 7avod za ud+5enike,Aeo/rad9

)! 4amenov, C', #$$H;: %aspitanje predškolske dece, 7avod za ud+5enike, Aeo/rad9

*! Mitrovi), M', #$$$;: Mama i tata polaze u školu, 4reativni *entar, Aeo/rad9

+! Stojanovi), A', #$$J;: straživači dečjih duša, (ovi Sad : Dra/on9

-! Ile5nik, 8', !J#;: Psihologija deteta i mladih, Aeo/rad, Delta press'

26

seminarski rad socijalna i emocijalna gotovost za polazak u skolu dejan popov2mp

Documents