seminarski rad - specificnosti zdravstvene nege kod bolesnica obolelih od karcinoma jajnika.doc

7/23/2019 Seminarski rad - Specificnosti zdravstvene nege kod bolesnica obolelih od karcinoma jajnika.doc

1/26

Visoka zdravstveno sanitarna kola strukovnihstudija Visan, Beograd

Predmet:Zdravstvena nega u onkologiji

Spei!i"nosti zdravstvene nege kod#olesnia o#olelih od karinoma jajnika

Seminarski rad

$entor: Student:

Spe% dr Svetlana Banovi& Sne'ana (oki& )*+-./0*

1 Beogradu,

novem#ar, ./02%

0


2/26

Sadraj

UVOD


3/26

3ajnik je jedan od dva mala reproduktivna organa veli"ine neto ve&eg #adema, smeten sa svakestrane materie% 3ajnii proizvode 'enske hormone i jajne &elije% 4ada se u tkivima jajnika nalazekanerogene &elije re" je o raku jajnika% 1 po"etnim stadijumima se maligne promene teko

razlikuju od #enignih% Pravljenje ove razlike je od sutinskog zna"aja jer prognoza, dalja terapijai #udu&i 'ivot o#olelih zavise upravo od pravovremene ispravne dijagnoze% Preko 5/6karinoma jajnika "ine epitelijalni karinomi jajnika%

Pored njih postoje i stromalni tumori i tumori germinativnog epitela% 1 zavisnosti od toga kojeorgane zahvataju karinomi jajnika se mogu rasporediti u slede&e !aze:

7aza 0 + tumor je ograni"en samo na jajnike 8.)6 paijentkinja9

7aza . + tumor koji se proirio na jedan ili o#a jajnika i ulazi u tkiva u karli"nom regionu8)6 paijentkinja9

7aza * + tumor koji se proirio na jedan ili o#a jajnika i postoje dokazi o tome da seproirio na sluzoko'u stomaka van karli"nog regiona 82/6 paijentkinja9

7aza ; + najnapredniji stadijum kada se rak proirio na vie udaljene organe, naj"e&e naplu&a i jetru 80*6 paijentkinja9%


4/26

SPECIFINOSTI ZDRAVSTVENE NEGE KOD BOLESNICAOBOLELIH OD KARCINOMA JAJNIKA

Pojam ar!"#oma jaj#"a

4arinom jajnika mo'e da nastane kao primarni tumor, ali i kao tumor sa drugih lokaija u telu%Primarni tumori jajnika su epitelni tumori 8karinomi9, tumor porekla germinativnih &elija%%%, ametastaze nisu tako retke u mogu da poti"u da materie, dojke, de#elog reva i 'elua% 1 preko5/6 slu"ajeva tumora jajnika, u pitanju su epitelni tumori 8karinomi9% 1 pitanju su tumori sanaj"e&i uzrokom smrtnog ishoda u razvijenim zemljama od ginekolokih tumora, a razlog tomeje "esto postavljanje dijagnoze u uznapredovalim stadijumima #olesti% ?a"an uzrok nastanka ovihtumora nije u potpunosti poznat, ali se navode !aktori poput nera>anja, kasnog ra>anja, rane

menopauze, rane pojave prve menstruaije% 1potre#a oralnih kontraeptiva pokazuje smanjenrizik ka razvoju karinoma jajnika%

Pozitivna porodi"na anamneza pokazuje izra'en zna"aj u razvoju ovih tumora% @izik u optojpopulaiji, tokom "itavog 'ivota je oko 06, dok je kod pozitivne porodi"ne anamneze oko ;6%Aakle, postoje pretpostavke o jasnoj genetskoj predispoziiji za nastanak pvih tumora 8paijentio#oleli od in"ovog sindroma i karinoma dojke su pod neto ve&im rizikom i za razvijanje ovogo#lika karinoma9% Pojedini podai govore u prilog prekomernog unosa mle"nog e&era 8laktoze9i upotre#a pudera i talka u genitalnoj regiji sa pove&anom inidenom, ali oo nije u potpunostiistra'eno%

Statisti"ki podai pokazuju da se ovaj tumor javlja otpirlike kod */ak 'ena na 0// /// u optojpopulaiji% Postoji #laga rasna predilija ka pripadniama rne, nego #ele populaije, a 'itelji3apana su u najmanjem riziku% ?ako>e, srednje vreme postavljanja dijagnoze je oko 2/ godina,mada je mogu&a pojava ovog karinoma u #ilo kom uzrastu%

Odr$%"&a#j$ '(ad"j)ma ar!"#oma jaj#"a

4arinom jajnika je jedno od malignih o#oljenja "iji se stadijum mo'e odrediti jedino hirurkimputem uz histopatoloku dijagnostiku, #ez o#zira na isrpnu preoperativnu evaluaiju% Caj"e&eje dovoljna intraoperativna histopatologija smrznutog uzorka, ali ponekad se moraju sa"ekatide!initivni rezultati svih uzetih #iopsija da #i se eventualno planirala slede&a operaija, pose#nou slu"aju da je potre#no i eventualno mogu&e sa"uvati privremeno !ertilitet%

2


5/26

Prognosti"ki !aktori:

proirenost #olesti 87D= stadijum9 u trenutku postavljanja dijagnoze

volumen zaostalog 8rezidualnog9 tumora posle hirurkog le"enja

tumorski gradus je pose#no zna"ajan prognosti"ki !aktor kod paijentkinja sa ranim

stadijumom #olesti%

=vo su tri najzna"ajnija !aktora u prognozi daljeg toka i ishoda #olesti kod epitelijalnihkarinoma jajnika% 7aktori visokog rizika za nastanak reidiva o#uhvataju: loe di!erentovanetumore 8D*9, ekresenije na povrini jajnika ili rupturu tumorske kapsule, pozitivan nalazperitonealne itologije i irenje tumora izvan jajnika na okolne povrine% @ano otkrivanje,serozna komponenta tumora i mla>e starosno do#a paijenta su !aktori koji ukazuju na #oljuprognozu toka #olesti%

Prognosti"ki !aktori kod uznapredovalih stadijuma 87D= i V9 uklju"uju: volumen zaostalog

8rezidualnog9 tumora posle primarnog hirurkog le"enja, godine starosti, histoloki tip i stepen&elijske di!erenijaije tumora% Veliki volumen rezidualnog tumora, starije 'ivotno do#a,svetlo&elijski 8lear ell9 histoloki tip i loe di!erentovani tumori 8D*9 povezani su sa loomprognozom i ishodom #olesti%

7D= sistem stadiranja prikazan je na ta#eli ni'e% 4ao to je napomenuto, stadijum se mo'eodrediti isklju"ivo posle eksplorativne laparotomije i evaluaije svih podru"ja pod rizikom%=peraija paijentkinje sa suspektnom pelvi"nom ili adneksalnom masom na karinom jajnikazapo"inje vertikalnom inizijom a#domena, koja omogu&ava pristup gornjem a#domenu, a njegaje teko videti kroz nisku popre"nu iniziju%

Po otvaranju tr#uha aspirie se asites ili se vri lava'a peritonealne upljine radi do#ijanjauzoraka za itoloki pregled% Pose#no se uzorkuje karlia, desni i levi parakoli"ni prostor i desnai leva hemidija!ragma% nkapsulisana adneksalna masa tre#alo #i da #ude uklonjena intaktna, akoje mogu&e, jer ruptura i razlivanje malignih &elija po peritonealnoj upljini pove&ava stadijum#olesti i loe uti"e na prognozu% Priraslie tre#a notirati i #iopsirati jer one mogu predstavljatiokultna podru"ja mikroskopske #olesti% Eko intraoperativna histopatologija poka'e da se radi okarinomu jajnika, tre#a sprovesti kompletnu a#dominalnu eksploraiju, uklju"uju&i i evaluaijusvih revnih povrina% Svaku sumnjivu promenu tre#a #iopsirati% ?ako>e tre#a uraditi

omentektomiju i nasumi"ne peritonealne #iopsije% Biopsija paraaortalnih lim!nih "vorova, kao ikarli"nih, postavljena je tako>e kao standard z#og toga to je pokazano da su u jednakoj meripotenijalno zahva&eni%

3


6/26

T$ra*"j'" *+a# ,a ra#$ '(ad"j)m$ -o+$'("

Za rane stadijume #olesti po"etak le"enja, pored svega to je ve& ura>eno u hirurkom stadiranju,podrazumeva totalnu a#dominalnu histerektomiju i adneksektomiju jo neodstranjenih adneksa%Privremeno o"uvanje !ertilne sposo#nosti tokom ograni"enog vremenskog perioda mo'e seoprezno razmotriti u slu"aju da su ispunjeni slede&i uslovi:

da se radi o mladoj 'eni niskog pariteta

da je stadiranje u potpunosti korektno

da je #olest stadijuma 0a

da nema adhezija niti asitesa u tr#unoj upljini

da je nizak histoloki gradus karinoma

da unutranje genitalije nisu na drugi na"in kompromitovane

da postoji mogu&nost za rigoroznu kontrolu da je paijentkinja ipak spremna da snosi odgovaraju&i rizik za svoju odluku%

T$ra*"j'" *+a# ,a ),#a*r$do&a+" ar!"#om jaj#"a

=snovne postavke:

Fitoreduktivna hirurgija je standard u le"enju uznapredovalog karinoma jajnika

Gest iklusa kar#oplatina-paklitaksela predstavljaju standardnu adjuvantnu terapiju zave&inu paijentkinja

Cije dokazano da pove&anje doze platine, #ilo kakva terapija odr'avanja ili uvo>enje

tre&eg itotoksi"kog agensa po#oljavaju pre'ivljavanje

=d intraperitonealne terapije mogu imati koristi paijentkinje sa #ole&u male zapremine

1znapredovali lear ell ili muinozni tumori izgleda da su hemorezistentni%

LEENjE BOLESNIKA SA KARCINOMOM JAJNIKA

=#uhvata:

H"r)r.o +$/$#j$

T$ra*"ja ,ra/$#j$m 0 rad"o($ra*"ja

4


7/26

H$mo($ra*"ja

Hormo#'a ($ra*"ja

Im)#o($ra*"ja

H"r).o +$/$#j$

primenjuje se u ranoj dijagnostii 8#iopsija9

radikalnom le"enju, preveniji irenja tumora i !unkionalnoj rekonstrukiji o#olelog

dela tela

T$ra*"ja ,ra/$#j$m 1 radioterapija je mediinska disiplina koja se #avi le"enjem i

prou"avanjem #olesti primenom jonizaijskog zra"enja% Svrha radioterapije je da ozra"iplanirani volumen odre>enom dozom uz pa'ljivu potedu okolnog tkiva%

H$mo($ra*"ja "+" !"(o'(a('o +$/$#j$ 1 predstavlja o#lik sistematskog le"enja zlo&udnih

#olesti% Aeluje na zlo&udno izmenjene i na zdrave stanie% Primenjuje se u kom#inaiji sa

hirukim le"enjem, a metode primenjivanja mogu #iti peroralno, intramuskularno,

intravenski 8kratkotrajne ili dugotrajne in!uzije9%

Oda-"r !"(o'(a("a ,a odr$%$#) 2$mo($ra*"j') .$m) ($m$+j" '$ #a 3 #a/$+a4

pokazali su jasnu antitumorsku aktivnost 8u pojedina"noj upotre#i9

manje su toksi"ni

primenjuju se u optimalnim dozama

primenjuju se u odre>enim vremenskim intervalima

Hormo#'a ($ra*"ja ()mora

endokrina terapija nije toksi"na za normalno tkivo

nuspojave vezane su za nedostatak ili viak hormona

kom#inuje se sa hirukom terapijom, radioterapijom i hemoterapijom 8tumorai dojke,

jajnika, materie i prostate9

5


8/26

Im)#o($ra*"ja deluje na imunoloki sastav kako #i se unitile tumorske stanie koje se

ne mogu unititi hiruki, hemoterapijom ili zra"enjem%

TERAPIJA BOLA

Bol je naj"e&i i najte'i simptom maligne #olesti, koji najvie plai #olesnika i

porodiu% Bol se de!inie kao neprijatan senzorni i emoionalni do'ivljaj, koji je udru'en sa

postoje&im ili mogu&im ote&enjem tkiva%3avlja se kod oko H/6 #olesnika, s tim da se ja"ina

i u"estalost pove&avaju kako #olest napreduje% Ceotklonjeni #ol ne izaziva samo patnju

#olesnika, ve& i njegove porodie i prijatelja%

Prema podaima Svetske zdravstvene organizaije, kanerski #ol mogu&e je otkloniti

kod ve&ine #olesnika 8I/+5/69% $etod SZ= zasniva se na !armakopeji lekovima koji se

primenjuju na najmanje inazivni na"in 8pre svega, oralno9, po satnii, u skladu sa ja"inom #ola

i individualnim karakteristikama #olesnika% =pioidni analgetii su klju"ni lekovi, #ez kojih

terapija umereno jakog i jakog #ola nije mogu&a%

Prema tzv% analgetikim stepenicamaSZ=, svaki #olesnik sa #olom koji se kre&e od 2

do 0/ na skali za ja"inu #ola 8 /+#ez #ola, 0/+najja"i #ol9 tre#alo #i da #ude le"en opioidima%

Slika .% Enalgeti"ke stepenie SZ=

6


9/26

Preporuke za le"enje kanerskog #ola 8SZ= i Caionalni vodi" za palijativno

z#rinjavanje9, kao i odgovaraju&i lekovi dostupni su svim lekarima% Ca naem tr'itu nalaze se

sla#i+ (ramado+i jaki opioidi+ mor5"#6 2"dromor5"#6 5$#(a#"+TD " m$(ado#7

stra'ivanje SZ= potvr>uje da le"enje kanerskog #ola nije zadovoljavaju&e, jer jeuspenost oko 2/6, pa prema tome postoji velika razilka izme>u #ola koji je mogu&e

otkloniti 8I/+5/69 i #ola koji se zaista uklanja%@azlozi za neuspeh u le"enju kanerskog

#ola su uglavnom opiofobija + preterani stah od terapijske upotre#e opioida, tolerancija,

jatrogena zavisnost od opioida, apstinencijalni sindrom 8tzv% !izi"ka zavisnost9, sindrom

zavisnosti od opioida8tzv% adikija9%

Pa(o5","o+o8"ja -o+a

97#o!"!$*("a -o+ + nastaje z#og ote&enja tkiva 8npr% viseralna #ol + pritisak na viseralne

organe kotana #ol + z#og metastaze u kostima povrinska #ol + z#og kutanih metastaza9%

:7 #$)ro*a('a "+" #$#o!"!$*("a -o+ + nastaje z#og ote&enja nervnog tkiva, naj"e&e

z#og in!iltraije ili pritiska na peri!erne nerve, nervne spletove ili ki"menu mo'dinu%

4arakterie se ose&ajem pe"enja, sevanja, mravinjanja, svra#a ili utrnulosti%

;7 *'"2o8$#" -o+ + retko se javlja kod onkolokih #olesnika% Castaje pod utiajem drugih

psihi"kih stanja ili soijalnih okolnosti%

PRISTUP I OBRADA KOD BOLESNIKA KOJI IMAJU BOL

Bol kod onkolokih paijenata uglavnom je hroni"nog karaktera% Strah da &e intenzitet#ola pre&i prag podnoljivosti mo'e potpuno psihi"ki izmeniti #olesnika, pa je prepoznavanje

#ola i uzroka izuzetno va'no% Za proenu intenziteta #ola koristi se vizuelno+analogna skala

gde #olesnik ozna"ava stepen #ola od opije Jnema #ola doJnajja"i mogui #ol%

7


10/26

1 dijagnosti!ikovanju porekla #ola koriste se klasi"ni postupi: anamneza i !izikalni

pregled% Bol kod onkolokih #olesnika mo'e #iti simptom i drugih prate&ih #olesti, nevezanih

za malignu dijagnozu, kao i posledia spei!i"ne onkoloke terapije 8#ol uzrokovan ne'eljenim

dejstvom itostatika i radioterapija9% Za pravilno sagledavanje stanja paijenta va'ni sui podai

o vremenu nastanka #ola, mestu najja"eg #ola, irenju i karakteru%

LEENjE BOLA

Svrha le"enja #ola je postizanje potpune odsutnosti #ola ili svo>enje #ola na

intenzitet koji ne uti"e na svakodnevni 'ivot #olesnika% 4od le"enja kanerskog #olauglavnom se koristi multimodalni pristup%

I A#("()mor'om ($ra*"jom+ uklanja se uzrok #ola i ako je mogu&e da se otkloni sam

tumor kao uzro"nik #ola% =vde spada hiruka terapija, hemioterapija i radioterapija%

II Farmao($ra*"ja+ analgetii i adjuvantni lekovi%

III 1 slu"aju rezistenije na navedene na"ine le"enja postoje razni neuroloki i anestezijski

postupi%

Postupak neuroa#laije ili neurolize+ namerno ote&enje nervnih puteva zadu'enih za prenos

#ola 8#lokada elija"nog i gornjeg hipogastri"nog spleta kod re!raktnog #ola uzrokovanog

a#dominalnim tumorima9% Aruga mogu&nost je epiduralna ili su#arahnoidalna aplikaija

analgetika+ opioida ili lokalnih anestetika%

Farmao($ra*"ja -o+a

7armakoterapija #ola se sprovodi prema na"elima analgetike lestvie SZ=% Eko se

#ol oeni na lestvii od 0+;, #ol se tretira pomo&u neopioidnih analgetika% Eko je #ol oenjen

od 2+H, koriste se #lagi opioidni analgetii sa ili #ez neopioidnih analgetika%

8


11/26

Eko se #ol oeni od I+0/ na lestvii, koriste se jaki opioidni lekovi% 1 svakom od ovih

koraka mogu se dodavati adjuvantni lekovi kojima se poja"ava analgetiki u"inak%

=snovno pravilo u !armakoterapiji #ola je da terapija mora #iti kontinuirana

primena leka je naj"e&e oralna i transdermalna, a ako je nu'na parenteralna primenaleka, intramuskularna primena se ne preporu"uje% 4od zamene na"ina primene leka tre#a

znati da je peroralna doza leka . do * puta ve&a od parenteralne%

Pr"m$#a +$o&a ) +$/$#j) ma+"8#$ -o+"

Svetska zdravstvena organizaija prihvatila je de!iniiju Ktotalne #oliK, Dame Cicely

Saunderskoju "ine:0 5","/a

0 $mo!"o#a+#a

0 'o!"ja+#a

0 $8,"'($#!"ja+#a -o+

=snovni lekovi za le"enje maligne #oli su a#a+8$("!"% Bol se po"inje le"iti protivupalnim

analgetiima i antireumatiima, zatim se prelazi na sla#e o*"ja($ a u terminalnoj !azi se koriste

opijati + mor5"# ')+5a(8lekovi se propisuju prema algoritmu9%

Lekovi se mogu kombinovati i tako pojaati analgetski uinak.

L$o&" oj" '$ or"'($ ) +$/$#j) ,+o


12/26

mu"nina

opstipaija

netoleranija

zavisnost respiratorna depresija

Zada!" m$d"!"#'$ '$'(r$0($2#"/ara *r" *r"m$#" +$a ')4

proena vitalnih !unkija pre primene leka,

primenjivanje analgetika prema odred#i lekara trajno, a ne po potre#i,

pra&enje delotvornosti kao i ne'eljenih e!ekata analgetika,

spre"avanje i u#la'avanje negativnih u"inaka%

SESTRINSKA NEGA BOLESNIKA SA NUSPOJAVAMA 1 POSLEDICAMA

LEENjA CITOSTATICIMA

Cuspojava je svaka tetna ne'eljena posledia primene leka u uo#i"ajenoj dozi%

Fitostatii, osim na zlo&udne, deluju i na zdrave stanie, a posledia toga su mnoge nuspojave

koje sestra + tehni"ar mora da prepozna%

Naj/$.


13/26

anemija

umor

in!ekija 8kao posledia leukopenije9

Cega koju pru'a mediinska sestra u onkologiji je usmerena na smanjenje straha, tego#a i

za#rinutosti, otklanjanje i smanjivanje telesnih simptoma, spre"avanje in!ekije, te

prepoznavanja komplikaija%

A+o*$!"jaje prolazan ili trajan gu#itak kose koji se mo'e pojaviti kod #olesnika o#olelih

od raka, a kao nuspojava hemoterapije% Stepen i du'ina trajanja gu#itka kose zavisi od

du'ine uzimanja leka, a gu#itak dlaka na ostalim delovima tela je manje prisutan%

Promene u #oji i strukturi kose mogu se pojaviti tokom njenog ponovnog rasta%

Zadaci medicinske sestre-teniara u prevenciji!smanjenju alopecije

dozvoliti #olesniku da izrazi svoj i za#rinutost z#og gu#itka kose

upotre#iti #lage ampone-regenerator pri ispiranju

iz#egavati upotre#u !enova, uvija"a za kosu, viklera, ukosnia, itd%

primenjivati postupke koji &e smanjiti psiholoki utiaj gu#itka kose 8mre'ie za kosu,

iza#rati periku, al ili tur#an9

koristiti olovku za o#rve ili la'ne trepavie po potre#i

Ko#$ r$a!"j$mani!estuju se kao:

prolazno rvenilo-urtikarija

hiperpigmentaija

reakije poput akni

uleraije

Zadaci medicinske sestre-teniara kod ko"ni reakcija

uo"iti i prepoznati reakije na ko'i i noktima, i o tome o#avestiti lekara

11


14/26

primeniti postupke koji poma'u le"enju ko'e

edukovati #olesnika o slede&em:

da iz#egava usku ode&u, okovratnike, pojaseve, kaieve, jer oni uzrokuju najvie

poteko&a da iz#egava kontakt sa gru#om tkaninom kao to su vuna i gru#a tkanja

8preporu"uje se pamuk9

ako je mogu&e da ko'u ostavi slo#odnu 8na otvorenom9

da upotre#ljava #lage deterd'ente

da iz#egava izlaganje sunu

da iz#egava plivanje u slanim i hlorisanim #azenima za vreme trajanja reakije

da iz#egava upotre#u dezodoransa, par!ema, pudera, i pose#no minke na

mestima gde se nalazi ko'na reakija

da iz#egava !lastere i elasti"ne zavoje, kao i #rijanje ote&enog mesta

M)/#"#a " *o&ra


15/26

Pro+"& =d"jar$ja> je pojava "estih stolia mekog ili teku&eg sadr'aja% Posledia je

razaranja epitelnih stania gastrointestinalnog trakta%

Zadaci medicinske sestre-teniara kod bolesnika sa dijarejom

da edukuje #olesnika da:

primenjuje hranu #ogatu proteinima i kalorijama

ne uzima hranu i napitke koji mogu imati nadra'uju&e delovanje

o#avesti lekara o pojavi diareje

"esto odmara uzima najmanje *l te"nosti dnevno

uzima "este i male koli"ine hrane

sprovodi higijenu i mere zatite ko'e i sluzoko'e

Ko#'("*a!"japredstavlja retke, tvrde, male i suve stolie% 1zroi konstipaije naj"e&e su

primena terapije itostatiima, tumori u gastrointestinalnom traktu, smanjena aktivnost,

nepravilna ishrana%

Zadaci medicinske sestre-teniara kod bolesnika sa konstipacijom

osigurati pravilnu ishranu 8sve'e vo&e i povr&e, 'itarie, suve ljive, gro'>e, kompot9

osigurati pravilnu hidraiju 8oko *l te"nosti na dan9

podstiati #olesnika na !izi"ku aktivnost

primena laksativa, supozitorija ili klizme prema lekarskom uputu

S(oma("("'je upalna promena na sluzoko'i usne duplje koju kod onkolokih #olesnika

uzrokuju itostatii, radioterapija, smanjena imunost z#og primene itostatika,

kortikosteroida i radioterapije, i dehidraija% 1 usnoj duplji se razvija upalna reakija

8prvo na #ukalnoj sluzoko'i, zatim na nepu i jeziku9, potom uleraije, in!ekija ihemoragija% Proes oporavka sluzoko'e otprilike je *+; sedmie nakon uzimanja zadnje

doze%

Zadaci medicinske sestre-teniara kod bolesnika sa stomatitisom

da edukuje #olesnika da:

13


16/26

pregleda usta dva puta na dan i o#avesti o nastalim promenama

sprovodi negu usne duplje

pere zu#e mekom "etkiom i neiritiraju&om pastom za zu#e

skine i opere zu#nu protezu ispira usta !iziolokim rastvorom

vla'i usne 8la#elo9

uzima puno te"nosti

iz#egava hranu koja iritira usnu duplju 8za"injena i kisela hrana9

E,o5a8"("' je upalna reakija sluzoko'e jednjaka koja mo'e da napreduje do #olne

uleraije, hemoragije i sekundarne in!ekije% 1zrok tome su hemoterapija, zra"enje upredelu vrata, grudi, i donjeg dela ki"me%

Zadaci medicinske sestre-teniara kod bolesnika sa ezofagitisom

da uputi #olesnika da:

iz#egava hranu koja nadra'uje

uzima mlaku hranu, so#ne temperature

iz#egava konzumiranje alkohola i duvana

uzima hranu #ogatu #elan"evinama 8kiselo mleko, jogurt, sve'i kravlji sir9, jer titi

sluzoko'u

uzima te"nost i kaastu hranu

uzima lekove prema uputu lekara 8antaidi, analgetii, narkotii9

A#$m"ja " )mor 0 klonulost, sla#ost, premorenost, isrpljenost "esto su simptomi zlo&udne

#olesti% 1zroi su razaranje kotane sr'i i nedovoljno stvaranje eritroita kao posledia

hemoterapije i zra"enja%

Zadaci medicinske sestre-teniara kod bolesnika koji su anemini i umorni

da utvrdi kada je umor najizra'eniji, trajanje i intenzitet umora, emoionalnu sta#ilnost

paijenta 8razdra'ljivost, pla"ljivost, apatija, #ezna>e, nesania9, prisutnost #oli

14


17/26

da uputi #olesnika u to da je umor privremena nuspojava hemoterapije i zra"enja, te da se

z#og toga:

odmara i iz#egava sna'ne i "este aktivnosti

pridr'ava uo#i"ajenog na"ina 'ivota kontrolie #ol

Kr&ar$#j$ ao *o'+$d"!a (rom-o!"(o*$#"j$ 1 trom#oitopenija predstavlja smanjenje #roja

trom#oita, to za poslediu ima krvarenje 8hemoragiju9% Caj"e&a mesta krvarenja su ko'a,

sluzoko'a, pro#avni, disajni i urogenitalni sastav, i intrakranijalno podru"je%

Zadaci medicinske sestre-teniara u spreavanju krvarenja kao posledice trombocitopenije

utvrditi i za#ele'iti #roj trom#oita

ut#rditi pojavu petehija 8sitne, purpurno rvene, okrugle9 ta"kaste promene

utvrditi pojavu ekhimoze 8potko'no krvarenje manjeg intenziteta9

utvrditi pojavu produ'enog krvarenja iz malih posekotina ili ogre#otina

pratiti koli"inu isedka u toku menstrualnog iklusa kod 'ena

I#5$!"ja ao *o'+$d"!a +$)o*$#"j$

7aktori koji uzrokuju sla#ljenje od#ram#enog mehanizma #olesnika o#olelog od raka, idovode do mogu&nosti razvoja in!ekije su:

sama #olest 8imunosupresija kao reakija na pojavu raka9

le"enje raka 8hiruki zahvati, hemoterapija, terapija zra"enjem9

toksi"ni u"ini kortikosteroida

#olni"ki smetaj 8#olni"ka in!ekija9

Zadaci medicinske sestre-teniara kod bolesnika sa infekcijom kao posledicom leukopenije mora da prepozna simptome in!ekije 8poviena telesna temperatura, drhtavia, dispneja,

dizurija, promene na ko'i, mu"nina, sla#ost9

da #i se spre"io nastanak in!ekije potre#no je da uputi #olesnika da:

odr'ava optimalan na"in ishrane

15


18/26

iz#egava izlaganje potenijalnim izvorima in!ekije

u"estalo pere ruke

vakinie se

odr'ava li"nu higijenu

ISHRANA ONKOLO?KIH BOLESNIKA

Cema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnie imaju #ilo kakav utiaj na #rzinu

rasta postoje&eg tumora% $e>utim, ishrana i ishranjenost onkolokih #olesnika su zna"ajne za

tok #olesti, #udu&i da mogu popraviti opte stanje, snagu i samopouzdanje #olesnika, kao i

kvalitet 'ivota%

=sim toga, kod oko 2/6 o#olelih od malignih #olesti 8u zavisnosti od vrste tumora9

javljaju se razli"iti pro#lemi u vezi ishrane, #ilo kao direktna posledia rasta tumora, #ilo kao

prate&i e!ekti le"enja% Pored pro#lema u ishrani do kojih dovodi sama #olest, mogu&i su i

sekundarni nutritivni pro#lemi koji nastaju z#og spei!i"ne prirode i lokalizaije tumora, kao i

terapije% Aodatni pro#lem je smanjenje otpornosti organizma to pogoduje razvoju in!ekija,

pose#no oportunisti"kih% =snovna dijeta za o#olele od malignih o#oljenja tre#a da #ude

energetski i #ioloki odgovaraju&a i lako svarljiva% Lnergetska vrednost dijete se individualnoodre>uje i zavisi od pokretljivosti #olesnika, apetita i sl%

1 svakom slu"aju energetski unos tre#a da #ude to ve&i 8.2*2 kal-kg za odr'avanje

telesne mase i 0/2/ kal-kg za nadoknadu rezerve9, kao i unos proteina 80+0,2 kal-kg9%

Camirnie tre#a spremiti tako da podsti"u apetit i u tanjir ne stavljati prevelike koli"ine hrane%

Bolesniku tre#a pripremati "e&e i manje, ukusne i omiljene o#roke%

$ogu se pripremati o#roi kojima je osnova mleko, i u njih umeati sitan sir, mleveno

meso ili ri#u, jaja, sladoled ili krem% ?eku i masnu hranu tre#a iz#egavati% $ogu se koristiti iproteinski dodai koje uzimaju sportisti, neutralnog ukusa i male zapremine, kao i preparati

namenjeni prvenstveno za enteralnu ishranu% $irise iz kuhinje tre#a iz#e&i, tako da je naj#olje da

hranu priprema druga oso#a% 4ori&enje prirodnih za"ina i aroma 8limunov sok, ja#ukovo sir&e,

kuhinjska so9 se preporu"uje, a iz#egavaju se topla i kisela jela, jer mogu da izazovu muku,

ga>enje i povra&anje% 1koliko se podnosi, mo'e se popiti po koji gutljaj gaziranog pi&a

16


19/26

8mineralne vode, soda vode9 ili limunade, kao i "aa piva% 4od zapaljenja usne duplje, jede se

te"na hrana ili se koristi slamka% 1opte, tre#a unositi dovoljno vode umerene temperature 8ne u

toku o#roka9 i to u malim gutljajima% Po'eljno je posle svakog o#roka provesti #ar 02./ minuta

u polule'e&em stavu% Preporu"uje se unos suplemenata vitamina B+kompleksa, vitamina E, F i

L, kao i omega+* kiseline%

ODNOS MEDICINSKE SESTRE PREMA UMIRU@EM BOLESNIKU 1PALIJATIVNA NEGA

$alijativna negaje pristup kojim se #olesniima, suo"enim sa smrtonosnom #ole&u i

njihovim podoiama unapre>uje kvalitet 'ivota% ?o se "ini spre"avanjem i olakavanjem

simptoma sredstvima ranog otkrivanja, proene i le"enja #oli, te olakavanjem ostalih

psihi"kih, psihosoijalnih i duhovnih pro#lema %Svetska zdravstvena organizacija&.

'ospicijje i !ilozo!ija nege i moderna zdravstvena ustanova sa iljem pru'anja pomo&i

ljudima na kraju 'ivota, a njihovim porodiama + negovateljima, "ak i nakon smrti, u

'alosti% Aanas preovla>uje naziv palijativna nega, odnosno palijativna mediina%

Pa+"ja("a #$8a ) '&$()

Palijativna nega danas je prihva&ena u 0./ dr'ava sveta% Po"etak se'e u 2/+e godine

prolog veka, kada se #itno promenio stav prema umiru&im #olesniima% Briga za njih tada

prestaje da #ude samo izraz hri&anskog milosr>a i saose&anja, i postupno postaje o#aveza

zdravstvenog oso#lja, pose#no u primeni novih lekova koji u#la'avaju simptome 8u prvom redu

#ol9%

Po"inje se govoriti o do#roj smrti u koju svakako ne spada smrt me>u instrumentima

intenzivnih nega, ve& u porodi"noj i porodii sli"noj okolini% Po"etkom savremenog hospiijskog

17


20/26

pokreta smatra se 05HI% godina, kada je u ondonu otvoren 'ospicij Sv. (ristofora %Cicely

Saunders&.

=snovni ilj palijativne nege je podizanje kvaliteta 'ivota i umiru&ih i njihovih porodia%

Bolesniku se pristupa holisti"ki, tj% u sreditu pa'nje nije samo #olest , odnosno samo #olestan

organ, nego ela oso#a sa svim svojim psiholokim, drutvenim i duhovnim potre#ama%

Slika *% Palijativna nega umiru&eg #olesnika

Zada!" m$d"!"#'$ '$'(r$ *r" da&a#j) !"(o'(a("a

Pr"*r$ma -o+$'#"a

psiholoki o na"inu le"enja o#avetava lekar, sestra+tehni"ar upu&uje #olesnika o

va'nosti i na"inu primene terapije, vremenu trajanja, tako>e pru'a psihi"ku potporu

paijentu

!izi"ki kao pri davanju intravenske in!uzije

Pr"*r$ma *ro'(ora pose#na prostorija do#ro izolovana, sa mogu&no&u provetravanja

slu'i samo za pripremu itostatika% D"8$'(orpredstavlja prozirni zatvoreni prostor sa

otvorima za ruke, sastavom za !iltriranje i prozra"ivanje 8povrine su glatke i od

materijala koji se mo'e prati i dezin!ikovati9

18


21/26

Pr"*r$ma *r"-ora pri#or za davanje injekija, intravenskih in!uzija

L"/#a *r"*r$ma o#u&i zatitnu ode&u za jednokratnu upotre#u, kapu, masku, rukavie,

nao"are

Pr"*r$ma +$a

pripremiti potre#ne itostatike, rastvara"e, in!uzijske rastvore

pripremiti ostale lekove 8antiemetike, antiok+th%, sedative9

uklju"iti digestor

pripremiti propisani lek 8injekiju9, in!uzijski rastvor prema uputstvu proizvo>a"a 8vrsta,

koli"ina rastvara"a9

I,&o%$#j$ *o'()*a

zatititi od svetla !otoosetljive itostatike 8o#motati #ou alu+!olijom9

primeniti antiemeti 8ako je propisan9

izvesti postupak uvo>enja kao kod intravenske in!uzije

davati lekove redom po protokolu

prilagoditi #rzinu istianja leka 8na in!uzomatu, injektoru9

posmatrati #olesnika 8pratiti lokalne promene paravenska in!iltraija, hematom,

upala vene9

uo"iti pojavu komplikaija 8ana!ilakti"ki ok, mu"nina, povra&anje, drhtavia9

19


22/26

Od+a8a#j$ )*o(r$-+j$#o8 *r"-ora 1 odlo'iti u o#ele'ene vre&e-posude za otpad

kontaminiran itostatiima

".u mediinske sestre i #olesnika va'an je !aktor u pru'anju sestrinske

nege svakom #olesniku, a pose#no #olesniku sa neizle"ivom #ole&u% Stvaranju ugodne

psiholoke klime i odnosa poverenja pridone&e lju#azno, pristojno i srda"no ponaanje

mediinske sestre, jer su ljudi pose#no skloni re!lektovanju tu>eg ponaanja ponaaju se na isti

na"in kao i sagovornik% ju#azno ponaanje uzvra&aju lju#aznim, a agresivno agresivnim%

$e>utim, ima i izuzetaka #olesnik mo'e #iti svadljiv, gru# i od#ojan, #ez o#zira na

nastup mediinske sestre% Sestra u tim situaijama ne sme emotivno da reaguje i re!lektuje

njegovo ponaanje, nego mora da sa"uva kontrolu nad situaijom id a psiholoki nametne

odgovaraju&e ponaanje% Sestra uvek mora #iti svesna da, i kada #olesnik nije u pravu, ne sme da

iz#ije kon!likt% Bolesniku tre#a dati na znanje da smo tu z#og njega, i da ga razumemo, jer

svakako da njegovo stanje uti"e in a njegovo ponaanje odnos prema #olesti, predstoje&em

le"enju%

20


23/26

Via mediinska sestra zdravstvene nege pri prijemu #olesnika sa neizlje"ivom #ole&u na

onkoloko odeljenje, prikupljaju&i podatke o #olesniku, mora pre svega da postavi pitanja o

njegovim potre#ama, navikama, a zatim da uzme optepodatke, pregleda #olesnika, uspostavi

sestrinske dijagnoze,plan i program zdravstvene nege, te listu dokumentaije zdravstvene nege%

Pose#no je va'no da sazna-prepozna kako #olesnik Kvidi samog se#eK, na primer, uz strah od

le"enja, od ishoda le"enja, mo'e#iti izra'en i strah z#og#espomo&nosti%

@adi potpunijeg uvida u #olesnikovo stanje i uslove u kojima 'ivi, mediinska sestra &e

tra'iti podatke od njemu #liskih oso#a 8"lanova porodie, prijatelja%%%9, jer ponekad #olesnii

svoje 'elje, potre#e i primed#e saoptavaju preko preko njih, i na taj na"in "lanovi porodie iliprijatelji #olesnika poma'u nam pri tuma"enju ponaanja i #olesnikovih reakija% Ca primer,

&utljivost #olesnika i u"estvovanje u komunikaiji samo na direktno pitanje kratkim odgovorima,

mo'e #iti pokazatelj za#rinutosti i potitenosti, ali i uo#i"ajeni na"in ponaanja ili mo'da

od#ram#eni mehanizam% Zatim je potre#no da mediinska sestra sazna podatke i o "lanovima

porodie i prijateljima #olesnika, kako #i ih mogla uklju"iti u u"estvovanje u z#rinjavanju

#olesnika ili proirenje nege sa #olesnika na elu porodiu, to je "esto potre#no kod #olesnika

sa neizle"ivom #ole&u od psiholoke potpore do !izi"ke nege%

Pose#no je va'no da su mediinske sestre koje u"estvuju u sprovo>enju zdravstvene nege,

prema planu koji je sastavila via mediinska sestra sa #olesnikom, upu&ene u #olesnikovo stanje

i podupiru do#ru komunikaiju%

21


24/26

Slika ;% $ediinska sestra i onkoloki #olesnik

ZAKLjUAK

Bolesnie koje o#ole od karinoma jajnika razlikuju se od drugih onkolokih #olesnika po tome

to je karinom jajnika jedan od najsmrtonosnijih karinoma,uglavnom se kasno otkrije,tj%kadve& ima metastaze na udaljenim organima i u )/6 slu"ajeva je smrtonosan%4od ovakvih#olesnia se u ve&ini slu"ajeva odmah uklju"uje hemo terapija%

1 dananje vreme hemoterapija je kod ve&ine onkolokih #olesnia jedini na"in le"enja%

=snovna svrha joj je unitavanje &elija raka, ali na'alost kao poslediu "esto vi>amo i one

negativne e!ekte koje ima na zdrave, normalne &elije% Ce'eljene posledie koje neke vrste

hemoterapije izazivaju u &elijama epidermisa ili !olikulima dlaka postupno prolaze nakon

primanja hemoterapije, a normalne &elije se o#i"no oporavljaju i nastavljaju normalno da rastu%

Vreme koje je potre#no za njihov oporavak zavisi od vie elemenata, uklju"uju&i opte

zdravstveno stanje paijenta i vrstu hemoterapije% Ao danas je u"injen veliki napredak u

preveniji i le"enju ne'eljenih posledia hemoterapije i smanjenju njenog utiaja na zdrave

&elije, i ako su one u odre>enoj meri jo nesavladive%

22


25/26

1 svemu ovome mediinska sestra ima veliku ulogu u pomo&i paijentu% =na je oso#a kojauo"ava i reaguje na sve ne'eljene simtome koji se pojavljuju u toku hemoterapije%=na je,tako>e,jedan od "lanova tima koji najvie vremena provodi sa paijentom i njeno ponaanje iopho>enje prema samom paijentu i te kako mo'e utiati na njegovo psiholoko stanje,kao i nastanje njegove porodie%

LITERATURA

0% Berek 3%, Maker C%, 8./0/9, $ractical )ynecologic *ncology, NilliamsONilkins,

ippinott%

.% Flement A%, Fonnor A%, 8055)9, +umors of te female re-productive organs, Springer+Verlag,

Ce Qork%

*% 4urman @%, 8055;9,,lausteins patology of te female genital tract, Springer+Verlag, Ce

Qork%

;% evine E%, Ae os Santos 3% ,7leming 3%, 8./0/9, 'andbook for $rinciples and $ractice of

)ynecologic *ncology, NilliamsONilkins, ippinott%

23


26/26

2% SullR @%, Qoung M%, Flement B%, 8055)9, +umors of te ovary maldeveloped gonads

fallopian tube and broad ligament, Ermed 7ores nstitute o! PathologR, Nashington%

H% Gterni& C%, 8./0*9,(arcinom ovarijuma Egenija 7ormat, Beograd%

I% Qoung F%, 8055)9, )ynecologic malignancies, $Dra+Mill, Ce Qork%

seminarski rad - specificnosti zdravstvene nege kod bolesnica obolelih od karcinoma jajnika.doc

Documents