seminarski word97-03

Fakultet za pravne i poslovne studije

Smer: Poslovna psihologija

Predmet: Konstrukcija psiholoških instrumenata

ISTRAŽIVAČKI IZVEŠTAJ

-Skala zadovoljstva životom-

Mentor: Prof. Doc Aleksandar Vasić Studenti: Veselinović Jelena 93/10 M

Krstić Sanja 51/10 M

Ljubenković Emilija 123/10 M

Nedeljković Maja 135/10 M

Gligić Sanja 133/10 M

Novi Sad

Januar, 2011.

2 Skala zadovoljstva zivotom

SADRŽAJ

1. UVOD .................................................................................................................................3

2. METODOLOŠKI DEO ....................................................................................................4

2.1 .PROBLEM..................................................................................................................4

2.2.CILJ ………………………………………………………………………………….4

2.3.HIPOTEZE…………………………………………………………………………..4

2.4. METODE I TEHNIKE ……….…………………………………………………….4

2.5. TOK ISPITIVANJA………………………………………………………………….5

2.6. VARIJABLE …………………………………………………………………………6

2.7. INSTUMENT…………………...……………………………………………………6

2.8. OPIS UZORKA…………………………………..…………………………………..6

3. REZULTATI……………………………………………………………………………..8

3.1. DESKRIPTIVNA STATISTIKA………..…….

……………………………………..8

3.2. POUZDANOST ………………………………………..

……………………………10

3.3. DISKRIMINATIVNOST…………………………………………………………

…12

3.4. REPEREZENTATIVNOST………………………………………………………

…13

4. ZAKLJUČAK I DISKUIJA ……………………………………..…………………….16

5. LITERATURA ……………………………………………………...………………….18

6. PRILOZI …………………………………………………………………………….….19

2


1. UVOD

Skala “Zadovoljstvo životom” (SWLS) je mera životnog zadovoljstva koju je razvio Ed

Diener i kolege (Diener, Emmons, Larsen & Griffin, 1985). Zadovoljstvo životom je faktor koji

generalno gradi naše subjektivno zadovoljstvo. Teorija i praksa, izvan rehabilitacije, pokazuju da

subjektivno zadovoljstvo ima bar 3 komponente, pozitivan afekat procene, negativan afekat

procene i zadovoljstvo životom. Zadovoljstvo životom se izdvaja od afektivne procene po tome

što je više pokreće saznajno nego emotivno. Zadovoljstvo životom može da se proceni za

određeni domen života (npr. posao, porodica) ili globalno. SWLS skala služi za globalno

merenje životnog zadovoljstva.

Skala životnog zadovoljstva je osmišljena tako da pristupi zadovoljstvu života ispitanika

uopšte. Skala ne zalazi u sfere ljudskog života kao što su zdravlje ili finansije, ali dozvolja

subjektu da integriše ove aspekte života kako on-ona želi. Normativni podaci su prikazani na

skali , koja pokazuje dobre konvergetne validnosti skale sa ostalim i sa drugim vrstama procene

subjektivnog blagostanja. Zadovoljstvo životom na skali SWLS pokazuje, stepen vremenske

stabilnosti. Ipak SWLS je pokazao dovoljno osećajnosti da bi mogao da pokaže promene u

zadovoljstvu životom i bude medicinski koristan. SWLS se preporučuje kao dopuna skale koje se

fokusiraju na psihopatologiju i emocionalno blagostanje, jer ocenjuje svesne vrednosti

pojedinaca, na osnovu sopstvenih kriterijuma.

Najčešće, varijable dobrog osećanja (blagostanja) su ispitane u kontekstu posla, u

vezi sa karakteristikama posla i zahtevima posla. Karakteristike posla su se ispostavile kao jako

važne stavke za blagostanje radnika na poslu. (de Jong et al., 2001; Judge & Watanabe, 1993).

Skoro se raspravljalo o tome, da pored faktora koji su direktno povezani sa poslom, način na koji

se posao kombinuje sa ostalim aspektima života (poslovno – životni balans), je takođe jako bitan

za objašnjenje blagostanja radnika (Hawortth & Lewis, 2005; Lewis et al., 2003). Aktvnosti van

3


posla i konflikti između poslovnog i porodičnog života se ispostavilo da su dobri pokazatelji

životnog zadovoljstva i zadovoljstva poslom, kao i kvaliteta života generalno. Ipak, studija o

kvalitetu života i posla sprovedena u 28 evropskih zemalja u 2003. godini pokazuje slabu vezu

između ove dve varijable, poslovno – porodičnog balansa i zadovoljstva poslom i životom.

2. METODOLOŠKI DEO

2.1. Problem

U ovom istraživačkom radu, nastojaće da se utvrdi stepen zadovoljstva životom među

ispitanicima različitog pola, starosti, školske spreme, radnog statusa i visine primanja.

2.2. Cilj

U skladu sa problemom, cilj ovog dela istraživanja jeste da se utvrdi razlika među muškarcima i

ženama, a kada je reč o zadovoljstvu životom, kao i da se utvrdi ta razlika između mlađih i

starijih ispitanika, ispitanika koji imaju nepotpunu osnovnu, odsnovnu, srednju, višu/visoku

školu ili su magistri/doktori nauka. Takođe je u cilju da se utvrdi razlika kada je reč o

zadovoljstvu životom, među ispitanicima koji rade, povremeno rade ili ne rade; koji imaju platu

nižu ili višu od proseka ili prosečnu platu.

2.3. Hipoteze

1) Pretpostavljamo da su žene zadovoljnije životom od muškaraca.

2) Pretpostavljamo da će mlađi ispitanici biti zadovoljniji životom od starijih ispitanika.

3) Pretpostavljamo da će ispitanici sa višom i visokom stručnom spremom, kao i

magistri i doktori nauka, biti zadovoljniji od onih koji imaju osnovnu ili srednju

stručnu spremu.

4) Pretpostavljamo da će ispitanici koji su u radnom odnosu biti zadovoljniji od onih

koji nisu, ili koji to povremeno jesu.

5) Pretpostavljamo da će ispitanici sa prosečnom platom biti zadovoljniji životom od

onih koji imaju platu nižu od proseka, a da će ispitanici sa platom višom od proseka

biti zadovoljniji od obe prethodne kategorije.

2.4. Metode i tehnike

4


Upotrebom Skale SWLS (Satisfaction With Life Scale), kod ispitanika muškog i ženskog pola,

straijih od 25, a mlađih od 60 godina, različite školske spreme, različitog radnog statusa i

različite visine primanja, nastoji da se utvrdi zadovoljstvo njihovim životom, kao i da se

kompariranjem nalaza utvrdi razlika među ispitanicima, prema ovim kategorijama, međusobno.

S obzirom da je SWLS skala sačinjena od svega 5 stavki, izrada faktorske analize nije bila

potrebna. Dakle, skala se sama po sebi, u celosti, tretirala kao jedna skala, koja nema izdvojene

faktore, odnosno subskale.

Upotrebom deskriptivne statistike, odnosno mere centralne tendencije (aritmetičke sredine), kao i

deskriptivne mere za dva ili više uzorka, računaće se prosečne vednosti za svaku kategoriju

ispitanika, zasebno. Dobijenim rezultatima biće omogućeno da se stepen zadovljstva životom

prikaže i uporedi među ispitanicima, prema demografskim obeležjima i različitih socijalnih

kategorija.

Pomoću Kronbahovog Alfa koeficijenta pouzdanosti, nastoji se utvrditi pouzdanost Skale SWLS.

Takođe, nastoji se utvrdti diskriminativnost, kao i reprezentativnost Skale SWLS.

2.5. Tok ispitivanja

Ispitivanje je sprovedeno u Novom Sadu i okolini Novog Sada, a svi ispitanici su sa područja

Vojvodine. Uzorak je skupljen u decembru 2010. godine, kada je ispitivanje i sprovedeno.

Upitnici su izrađeni u štampanoj i elektronskoj formi, što je doprinelo bržem skupljanju uzorka, a

pritom nije imalo negativan uticaj na validnost podataka, kao ni na komunikaciju između

istraživača i ispitanika. Naime, iznad svakog upitnika date su sugestije i instrukcije za

popunjavanje istog, što je bilo od koristi i ispitanicima koji su upitnike popunjavali metodom

„papir-olovka“, a naročito ispitanicima koji su upitnike popunjavali u elektronskom formatu, a

istraživaču ih slali putem interneta.

Sadržaj upitnika, odnosno ocene na postavljene tvrdnje nalažu da ispitivanje bude anonimno.

Ispitanici koji su popunjavali upitnike u štampanoj verziji su imali mogućnost da ostanu

anonimni, dok kod ispitanika koji su popunjene upitnike slali putem interneta, to nije bio slučaj.

5


2.6. Varijable

Među istraživačkim varijablama, razlikuju se one koje prethode, odnosno antecedentne varijable

(pol, starost, školska sprema, radni status i visina primanja) i ona koja sledi, odnosno,

konsekventna varijabla (zadovoljstvo životom).

2.7. Instrument

SWLS skala je sastavljena od 5 stavki koje popunjavaju osobe koje mere zadovoljstvo životom.

Administracija traje kratko, samo par minuta, i završava se intervjuom (uključujuči i telefonski

poziv) ili pisanim odgovorima. Instument ne bi trebalo da popunjava posrednik, mada posrednik

može da postavlja pitanja ispitaniku i da prenese odgovore ispitivaču. (Npr. ako ispitanik ne

može biti intervjuisan direktno telefonom). Prikaz informacija u vezi sa SWLS skalom priložio je

Ohajo regionalni TPM model sistema na Ohajo državnom univerzitetu (Ohio Regional TBI

Model System).

2.8. Opis uzorka

Prigodni uzorak na kom je sprovedeno istraživanje, kao što je njegovim planom i utvrđeno, čine

pojedinci sa teritorije Vojvodine, uzeti iz muške i ženske populacije, različite starosti, ali stariji

od 25, a mlađi od 60 godina; ispitanici sa nepostpunom osnovnom, osnovnom, srednjom

školom/gimnazijom, višom/visokom školom i magistri/doktori nauka; ispitanici koji rade,

povremeno rade i ne rade; i ispitanici koji imaju prosečnu i platu nižu/višu od proseka.

U sledećim tabelama će biti prikazan uzorak, prema 4 kategorije koje ga karakterišu zasebno. S

obzirom da Skala starosti nije podeljena u određene kategorije ili rangove, uzorak u odnosu na

nju neće biti prikazan. Razlika između ukupnog broja ispitanika s aspekta različitih nezavisnih

varijabli je osnovana i proizlazi iz nedostatka podataka nekih ispitanika.

6

http://www.ohiovalley.org/

http://www.ohiovalley.org/


2.8.1. Uzorak prema polu

Pol N

muški 245

ženski 242

∑ 487

2.8.2. Uzorak prema školi

Škola N

nepotpuna osnovna 4

osnovna 9

srednja/gimnazija 211

viša/visoka 248

magistar/doktor nauka 14

∑ 486

2.8.3. Uzorak prema radnom statusu

Radni status N

radim 333

povremeno radim 63

ne radim 86

∑ 482

2.8.4. Uzorak prema plati

Plata N

7


niža od proseka 115

prosečna 205

iznad proseka 113

∑ 434

3. REZULTATI

3.1. Deskriptivna statistika

3.1.1. Tabela - Skala Zadovoljstva životom (SWLS) prema Polu

Pol AS N SD Min. Max.

muški 15,64 245 4,048 5 25

ženski 16,06 242 4,163 5 25

∑ 15,85 487 4,107 5 25

U Tabeli 3.1.1. prikazano je prosečno zadovoljstvo životom kod ispitanika muškog i ženskog

pola. Na osnovu dobijenih podataka (upotrebom mere centralne tendencije – aritmetičke sredine)

možemo da zaključimo da su žene sa prosečnim zadovoljstvom µ=16,06, zadovoljnije životom

od muškaraca, čije prosečno zadovoljstvo iznosi µ=15,64.

3.1.2. Tabela - Skala Zadovoljstva životom (SWLS) prema Starosti

Starost AS N SD Min. Max.

mlađi od 43 godine 16,07 367 4,073 5 25

stariji od 43 godine 15,15 114 4,135 5 25

∑ 15,61 481 4,104 5 25

U Tabeli 3.1.2. prikazani su podaci o Zadovoljstvu životom gde su ispitanici mlađi i stariji od 43

godine. Naime, s obzirom na kriterijum starosti uzorka, pri čemu je on sačinjen od ispitanika koji

su stariji od 25, odnosno mlađi od 60 godina, izvršena je aritmetička sredina, odnosno uvedena je

podela koja je uzorak raščlanila na dve starosne kategorije, gde, kao što je navedeno, imamo

8


ispitanike mlađe i starije od 43 godine. S ciljem da se ustanovi eventualna razlika među

ispitanicima mlađe i starije populacije, a u vezi sa njihovim zadovoljstvom životom, izračunat je

prosek koji ukazuje na to da su ispitanici mlađi od 43 godine zadovoljniji (µ=16,07) od

ispitanika straijih od 43 godine (µ=15,15).

3.1.3. Tabela - Skala Zadovoljstva životom (SWLS) prema Školi

Škola AS N SD Min. Max.

nepotpuna osnovna 14,00 4 8,869 5 25

osnovna 12,67 9 6,481 5 24

srednja/gimnazija 15,34 211 4,237 5 25

viša/visoka 16,35 248 3,722 7 25

magistar/doktor nauka 17,14 14 3,800 12 25

∑ 15,85 486 4,111 5 25

Na osnovu dobijenih podataka koji su prikazani u Tabeli 3.1.3. možemo da uvidimo da se

zadovoljstvo životom povećava uporedo sa većim stepenom stručne spreme, pa tako

najzadovoljniji ispitanici su magistri/doktori nauka sa prosečnim zadovoljstvom od µ=17,14;

zatim ispitanici koji su završili višu ili visoku školu (µ=16,35), zatim ispitanci koji su završili

srednju školu/gimnaziju (µ=15,34). Odstupanje u ovoj pravilnoj atribuciji sreće se kod ispitanika

koji su završili osnovnu školu, odnosno onih koji je nisu završili. Ovo odstupanje možemo da

oprvdamo time, što postoji izuzetno mali broj ispitanika (4) u odnosu na ukupan broj ispitanika

(486), gde se skor dobijen izračunavanjem proseka njihovog zadovoljstva životom, ne može

tretirati kao potupuno validan.

3.1.4. Tabela - Skala Zadovoljstva životom (SWLS) prema Radnom statusu

Radni status AS N SD Min. Max.

radim 16,14 333 3,972 5 25

povremeno radim 14,94 63 4,276 5 24

ne radim 15,45 86 4,484 5 25

∑ 15,86 482 4,122 5 25

9


U Tabeli 3.1.4. prikazani su dobijeni podaci koji ukazuju na zadovoljstvo životom kod ispitanika

koji rade, ne rade ili povremeno rade. Naime, utvrđeno je da su najzadovoljniji ispitanici oni koji

su u radnom odnosu (µ=16,14), zatim oni koji to nisu (µ=15,45), dok su najmanje zadovoljni oni

koji povremeno rade (µ=14,94).

3.1.5. Tabela - Skala Zadovoljstva životom (SWLS) prema Plati

Plata AS N SD Min. Max.

niža od proseka 14,07 115 4,528 5 25

prosečna 15,85 205 3,851 6 25

iznad proseka 17,45 113 3,561 7 25

∑ 15,80 434 4,144 5 25

Prema dobijenim podacima, prikazanim u Tabeli 3.1.5. koji ukazuju na zadovoljstvo životom

kod ispitanika koji imaju primanja viša od proseka, prosečna i niža od proseka, možemo da

uvidimo jednu očekivanu pravilnost. Ispitanici koji imaju primanja niža od prosečnih imaju i

najniže zadovoljstvo životom (µ=14,07), zatim ispitanici koji imaju prosečna primanja

(µ=15,85), dok su najzadovoljniji ispitanici koji imaju primanja iznad proseka (µ=17,45).

3.2. Pouzdanost

Pouzdanost predstavlja metrijsku karakteristiku testa koja treba da nam pokaže stepen

nepreciznosti, odnosno da utvrdi veličinu greške merenja koja je uključena u skor dobijen

merenjem putem datog testa (Turjačanin i Čekrlija, 2006). Ona je predstavljena jednim jedinim

brojčanim pokazateljem – koeficijentom pouzdanosti. Bitno je naglasiti da je sada usvojen stav

da test nije pouzdan, odnosno nepouzdan, već da su (ne)pouzdani podaci (Fajgelj, 2009).

Postoje četiri osnovna načina ocenjivanja pouzdanosti testa, dok ćemo se mi u našem radu

oslanjati na metodu interne konzistencije. Nakon čitanja brojne literature, odlučeno je da ćemo u

analizi koristiti alfa koeficijent, odnosno statistik koji govori o pouzdanosti testa, jer je on daleko

najzastupljeniji i jer predstavlja meru donje granice pouzdanosti – dakle, stvarna pouzdanost će

uvek biti veća ili jednaka alfi (Fajgelj, 2009).

10


Analiza pouzdanosti rađena u je statističkom paketu Statistical Package for the Social Sciences

15.0 (SPSS), a rezultati su prikazani u tabelama 1. i 2.

Tabela 3.2.1. Koeficijent pouzdanosti alfa

Koeficijent alfa N

0.809 5

Tabela 3.2.2. Statistički podaci o svim stavkama

StavkeAS skale ukoliko bi

izbrisali neku od stavki

Varijansa skale ukoliko bi

izbrisali neku od stavki

Korelacije svake pojedinačne stavke sa ukupnim testom

bez te stavke

Alfa ukoliko bi izbrisali neku od stavki

SWLS1 12,9014 11,603 0,607 0,770

SWLS2 12,6366 11,248 0,626 0,763

SWLS3 12,3285 11,398 0,650 0,757

SWLS4 12,5339 11,023 0,608 0,769

SWLS5 12,9918 11,272 0,508 0,803

Pouzdanost skale ispitivana je putem Kronbahovog alfa koeficijenta koji iznosi alfa =

0.809 koji prelazi arbitrarnu granicu od 0.80 i zbog koje tvrdimo da je test, odnosno da su podaci

pouzdani (tabela 3.2.1.). Takođe, on se čak približava veoma visokoj pouzdanosti (alfa = 0.90,

prema Turjačanin i Čekrlija, 2006). Iz velikog broja opcija deskripcije testa, izabrali smo onu

koja nam pokazuje koliko bi iznosila pouzdanost testa ukoliko pojedinu stavku izbacimo.

Poslednja kolona (tabela 3.2.2.) nam pokazuje da nikakvim izbacivanjim stavki bismo povećali

pouzdanost skale, jer je koeficijent alfa > 0.70 za svaku stavku, osim u sličaju stavke SWSL5

(„Kada bih se ponovo rodio ne bih ništa menjao”) gde koeficijent prelazi 0.80. Pretposlednja

kolona nam govori o diskriminativnosti svake stavke, odnosno o stepenu u kome stavka može da

diskriminiše ispitanike. S obzirom da se u istraživanjima kao stavke sa lošom diskriminativnosti

11


tretiraju sve one čija je vrednost korigovane ajtem-total korelacije negativna, kao i one čije su

vrednosti niže od 0.15 (Turjačanin i Čekrlija, 2006), izvodimo zaključak da ni jedna stavka ne

snižava pouzdanost testa, odnosno SWLS skale, jer je vrednost veća od 0.50.

3.3. DISKRIMINATIVNOST

Tabela 3.3.1. Raspodela skorova subskala po horizontali i vertikali

Stavke Skewness Kurtosisswls1 -0,208 -0,466swls2 -0,272 -0,519swls3 -0,669 0,087swls4 -0,309 -0,642swls5 0,061 -0,872

Kao što možemo videti stavke 1,2,3 i 4 imaju skretanje raspodele u levo (skjunis ima negativne

vrednosti). Kod ovog oblika skretanja javlja se preterana diskriminativnost niskih skorova, dok je

diskriminativnost visokih skorova sužena. Jedino 5. stavka ima skretanje raspodele u desno

(skjunis ima pozitivnu vrednost). Kod ovog oblika skretanja smanjena je diskriminativnost niskih

skorova, dok je diskriminativnost visokih skorova velika. Kod stavki 1,2,4 i 5 kurtozis je manji

od nule (kriva je platikurtična-spljoštena) što bi značilo približno jednak broj ispodprosečnih,

prosečnih i natprosečnih skorova. Znači da kod pitanja Moj život je blizak idealnom,Uslovi mog

života su odlični, Do sada sam ostvario bitne stvari u životu i Kada bih se ponovo rodio ne bih

ništa menjao ispitanici su odgovarali podjednako zaokruživanjem 1,2,3,4,5. Kod 3. stavke

kurtozis je veći od nule (kriva je leptokurtična-zašiljena) tj. dominiraju prosečni skorovi. Znači

da su najviše zastupljeni skorovi pod 3 ili nisam siguran kod pitanja Zadovoljan sam svojim

životom.

Tabela 3.3.2. Raspodela skorova subskala po horizontali i vertikali

Skala Ni Skewness Kurtosis

SWLS 5 -0,227 -0,225Ni=broj stavki po skali

Skjunis skale je negativan što ukazuje na preteranu diskriminativnost niskih skorova, dok je

diskriminativnost visokih skorova sužena. Kurtozis skale je manji od nule što ukazuje na

12


približno jednak broj ispodprosečnih, prosečnih i natprosečnih skorova.Kada je cela skala u

pitanju ispitanici su podjednako zaokruživali svih 5 stavki. 1

Tabela 3.3.3. Diskriminativnost SWLS

Stavke Kolmogorov-Smirnov

Sig.

swls1 4,851 0,000

swls2 4,305 0,000

swls3 5,960 0,000

swls4 4,690 0,000

swls5 3,603 0,000

SWLS 1,674 0,007

Na osnovu prethodnih grafika i statistike zaključujemo da skala, kao i svi ajtemi, odstupaju

značajno od verovatne normalne krive (VNK). Ovi podaci ukazuju da skala nije dovoljno

diskriminativna.

3.4. Reprezentativnost

Tabela 3.4.1. Reprezentativnost SWLS

Reprezentativnost izražena Kajzer-

Mejer-Olkinovim koeficijentom je

0,818 i on je statistički značajan.

Tabela 3.4.2. Anti-image Matrica

swls1 swls2 swls3 swls4 swls5

kovarijansa swls1 swls2 swls3

0,603-0,212

-6,705E-02

-0,2120,555

-0,165

-6,705E-02-0,1650,553

-5,152E-02-0,104-0,186

-0,1521,716E-03

-0,104

1 Dodatak u 6. Prilozi

13

Kaiser-Meyer-Olkin Measure of Sampling Adequacy. 0,818

Bartlett's Test of Sphericity Approx. Chi-Square 763,567

Sig. 0,000


swls4 swls5

-5,152E-02-0,152

-0,1041,716E-03

-0,186-0,104

0,611-0,129

-0,1290,725

korelacija swls1 swls2 swls3 swls4 swls5

0,813-0,366-0,116

-8,486E-02-0,230

-0,3660,794

-0,297-0,178

2,705E-03

-0,116-0,2970,814

-0,320-0,164

-8,486E-02-0,178-0,3200,834

-0,194

-0,2302,705E-03

-0,164-0,1940,849

Tabela 3.4.3. Matrica komunaliteta

Stavke extraction

swls1 0,581

swls2 0,619

swls3 0,642

swls4 0,583

swls5 0,450

Treći ajtem sadrži 0,642 prave varijanse, drugi ajtem 0,619, četvrti ajtem 0,583, prvi ajtem 0,581

i peti ajtem 0,450.

Tabela 3.4.4. Glavne komponente SWLS

Komponenta Ekstrakcione sume kvadriranih opterećenja/zasićenja

Total % varijanse kumulativni %

1 2,875 57,510 57,510

U prostoru merenja faktorskih skorova na prvim glavnim komponentama skale SWLS, na

osnovu "Scree" kriterijuma, ekstrahovana je jedna glavna komponenta koja objašnjava 57,510 %

varijanse sistema promenljivih.

14


Scree Plot

Grafik br. 7

54321

Eig

enva

lue

3,5

3,0

2,5

2,0

1,5

1,0

,5

0,0

Tabela 3.4.5. Matrica komponenti

Stavke komponenta

1

swls1 0,762

swls2 0,787

swls3 0,801

swls4 0,764

swls5 0,671

Dobijena faktorska zasićenja (korelacije nerotiranih faktora i izvornih varijabli) za sve ajteme su

veća od 0.300, tako da su dobijena zasićenja značajna zasićenja za dati faktor. Najveća zasićenja

na faktoru ima treći ajtem, zatim drugi, četvrti, prvi i peti.

Kako je samo jedan faktor ekstrahovan nije bilo moguće uraditi rotaciju.

Ovi podaci ukazuju da dati faktor konstituišu svih pet ajtema.Tačnije da zadovoljstvo životom

konstruišu svi ajtemi.

15


4. ZAKLJUČAK I DISKUSIJA

Skala životnog zadovoljstva je osmišljena tako da pristupi zadovoljstvu života ispitanika uopšte.

Zadovoljstvo životom je faktor koji generalno gradi naše subjektivno zadovoljstvo.

Skala “Zadovoljstvo životom” (SWLS) je mera životnog zadovoljstva koju je razvio Ed Diener i

kolege (Diener, Emmons, Larsen & Griffin, 1985).

U cilju zadovoljenja početnih istraživačkih hipoteza, upotrebom deskriptivne statistike, odnosno

mere centralne tendencije – aritmetičke sredine, nastojalo se utvrditi prosečno zadovoljstvo

životom ispitanika, a u odnosu na njihove demografske i socijalne karakteristike. Na osnovu

dobijenih podataka možemo da zaključimo da su ispitanice zadovoljnije životom od ispitanika.

Takođe je utvrđeno da su ispitanici mlađi od 43 godine, zadovoljniji životom od ispitanika

straijih od 43 godine. Ovaj podatak je potvrđen i istraživanjem Penezić, Z. (2006). Zadovoljstvo

životom u adolescentskoj i odrasloj dobi, Zadar, Sveučilište u Zadru; gde se među 4 starosne

kategorije, mlađi odrasli pokazuju kao ispitanici zadovoljniji životom od straijih.

Kada je reč o razlici u stepenu zadovoljstva životom među ispitanicima, a vezi sa njihovom

stručnom spremom, na osnovu dobijenih podataka, moćemo da zaključimo da se povećanjem

stručne spreme, povećava i zadovoljstvo životom ispitanika.

Takođe, kada je reč o radnom statusu ispitanika i njihovom prosečnom stepenu zadovoljstva

životom, možemo da uvidimo da ispitanici koji rade imaju i najviši stepen zadovoljstva životom,

16


potom ispitanici koji ne rade, dok najmanje zadovoljstvo imaju ispitanici koji povremeno rade.

Ovo možemo da tumačimo tako što ispitanici koji povremeno rade, verovatno imaju volju za

radom, ali ne i mogućnost, što može predstavljati uzrok nezadovoljstva (frustracija i

nesigurnost).

Na osnovu dobijenih podata o prosečnom zadovoljstvu životom, a kada je reč o visini primanja

ispitanika, uočava se određena pravilnost. Naime, ispitanici koji imaju najviša primanja, odnosno

primanja koja su viša od proseka su i najzadovoljniji ispitanici. Potom, ispitanici koji imaju

prosečna primanja. Dok najniži stepen zadovoljstva životom imaju ispitanici čija su primanaj

niža od prosečnih.

Pouzdanost skale ispitivana je putem Kronbahovog alfa koeficijenta koji iznosi alfa = 0.809.

Izbacivanjim stavki ne bismo povećali pouzdanost skale, jer je koeficijent alfa > 0.70 za prve

četiri stavke, a 0.803 za poslednju, petu stavku. Kada je reč o diskriminativnosti svake stavke, ni

jedna stavka ne snižava pouzdanost testa, odnosno SWLS skale, jer je njihova vrednost veća od

0.50.

Kada je reč o diskriminativnosti - pitanja Moj život je blizak idealnom,Uslovi mog života su

odlični, Do sada sam ostvario bitne stvari u životu i Kada bih se ponovo rodio ne bih ništa

menjao ispitanici su odgovarali podjednako zaokruživanjem 1,2,3,4,5. Najviše su zastupljeni

skorovi pod 3 ili nisam siguran kod pitanja Zadovoljan sam svojim životom. Na nivou cele skale

ni jedna stavka nije zaokruživana više ili manje sve su podjednako zastupljeni. Dobijeni rezultati

ukuzuju na to da skala nije dovoljno diskriminativna.

Pri obradi reprezentativnosti SWLS-a, najveća zasićenja na faktoru ima treći ajtem, zatim drugi,

četvrti, prvi i peti. Kako je samo jedan faktor ekstrahovan nije bilo moguće uraditi rotaciju. Taj

faktor je zadovoljstvo životom. Ovi podaci ukazuju da dati faktor konstituišu svih pet

ajtema.Tačnije da zadovoljstvo životom konstruišu svi ajtemi, a najviše treći ajtem koji glasi

Zadovoljan sam svojim životom.

17


5. LITERTURA

1 . Bukvić, A. (2007). Načelo izrade psiholočkih testova, Zavod za udžbenike i nastvna

sredstva, Beograd

2. Corrigan, J. (2000). The Satisfaction With Life Scale. The Center for Outcome

Measurement in Brain Injury

3 . Fajgelj, S. (2009). Psihometrija: metod i teorija psihološkog merenja, III izdanje.

Beograd: Centar za primenjenu psihologiju

4. http://www.tbims.org/combi/swls (pristupljeno 19. januar 2011.)

5. http://www.positivepsychology.org (pristupljeno 17.januar 2011.)

6. http://www.authentichappiness.sas.upenn.edu/Default.aspx (pristupljeno 17. januar

2011.)

18


6. PRILOZI

19


Grafik br.1

5,04,03,02,01,0

SWLS1Fr

eque

ncy

300

200

100

0

Std. Dev = 1,02

Mean = 2,9

N = 488,00

Grafik br.2

5,04,03,02,01,0

SWLS2

Freq

uenc

y

200

100

0

Std. Dev = 1,07

Mean = 3,2

N = 488,00

Grafik br.3

5,04,03,02,01,0

SWLS3

Freq

uenc

y

300

200

100

0

Std. Dev = 1,01

Mean = 3,5

N = 488,00

20


Grafik br.4

6,05,04,03,02,01,0

SWLS4Fr

eque

ncy

200

100

0

Std. Dev = 1,13

Mean = 3,3

N = 488,00

Grafik br.6

26,0

24,0

22,0

20,0

18,0

16,0

14,0

12,0

10,0

8,0

6,0

SWLS

Freq

uenc

y

100

80

60

40

20

0

Std. Dev = 4,11

Mean = 15,8

N = 488,00

Grafik br.5

5,04,03,02,01,0

SWLS5

Freq

uenc

y

200

100

0

Std. Dev = 1,21

Mean = 2,9

N = 487,00

21

seminarski word97-03

Documents