s.html

pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

STADO

274

ija je volja za mo moral? Pokuaj da se moralne vrednosti postave za gospodare svih drugihvrednosti, tako da ne budu samo vo i sudija ivota, nego i saznanje, umetnost, politike i drutvene tenje,pretstavlja optu injenicu u istoriji Evrope od Sokrata. Poboljanje shvaeno kao jedina dunost, a sve ostaloupotrebljeno kao sredstvo za to (ili kao smetnja, brana, opasnost, pa joj se stoga mora pokazati i otpor i mora seunititi...). Slian pokret moe se primetiti u Indiji i Kini. Kakav je smisao ove volje za mo od strane moralnih vrednosti, te volje koja je igrala tako veliku ulogu uogromnim revolucijama sveta? Odgovor: tri sile su skrivene iza nje: 1. instinkt stada protiv jakih i nezavisnih; 2. instinkt svih stradalnika isiroadi protiv srenih i 3. instinkt prosenih protiv izuzetaka. Ogromna dobit od ovoga pokreta, uprkossurovosti, lai, tesnogrudosti koja mu je bila od pomoi (jer je istorija borbe morala protiv osnovnih instinkataivota ve po sebi najvei nemoral za koji je ikada znao svet...).

275

Najmanji broj uspeva da u onome u emu ivimo, na ta smo se svikli od davnina, vidi problem nae okonije za to udeeno: to mi se naroito ini da je sluaj s naim moralom. Problem svaki ovek kao predmet za druge zasluuje najviu ast: za samog sebe ne! Problem ti treba: sklonost koja, slino polnom nagonu, nije u stanju da sebe sama objasni ne sme da seosudi zajedno sa nagonima; naprotiv, mora da im bude merilo i sudija! Problem jednakosti dok svi eznemo za odlikama: ovde upravo valja da ba sebi postavljamo zahtevekakve postavljamo drugima. To je tako neukusno i oevidno ludo: ali to se osea kao neto sveto i viega reda,opreka s razumom jedva se i primeuje. Samoportvovanje i samoodricanje smatraju se kao odlike, bezuslovna poslunost moralu i vera da smo


svima ravni pred njim. Naputanje i odricanje od blagostanja i ivota kao odlika, potpuno odricanje od sopstvenog odreivanjavrednosti, i strog zahtev da svak uini to isto. Vrednost dela je odreena: svaki pojedinac pokorava se toj oceni. Mi vidimo: autoritet govori ko govori? Mora se ljudskom ponosu gledati kroz prste to je taj autoritettraio da bude to vii, da se to je moguno manje osea ponien pod njim. Stoga Bog govori! Bog je bio nuan, kao bezuslovni zakon iznad koga nema nita vie, kao kategoriki imperator : ili,ukoliko su ljudi verovali u autoritet razuma, bila im je potrebna jedna metafizika jedinstva, koja je to inila loginim. Ako sada pretpostavimo da je svreno s verom u Boga, onda se iznova namee pitanje: ko govori? Mojodgovor, koji ne uzimam iz metafizike, nego iz ivotinjske fiziologije, glasi: govori instinkt stada. On eli da postanegospodar: otuda njegovo ti treba! On doputa pojedincu da postoji samo kao deo celine, na dobro celine, onmrzi one koji se izdvajaju od celine on upravlja mrnju sviju pojedinaca na njega.

276

Ceo evropski moral zasniva se na vrednostima koje su od koristi stadu: nevolja sviju viih i izuzetnih ljudiobjanjava se time to sve ono to ih izdvaja od ostalih dopire do njihove svesti u obliku oseanja njihove malenostii omalovaavanja. Snaga modernoga oveka uzrok je pesimistike turobnosti: prosean ovek, kaogod i masa, nemui se mnogo pitanjima ili saveu on je veseo. (Meu turobnim jakim ljudima nalaze se Paskal iopenhauer kao primer). to se jedna osobina ini opasnija po stado, to je stado ee osuuje.

277

Moral iskrenosti u stadu. Mora se lako poznati, tvoje unutarnje bie mora izraavati jasnim i stalnimznacima inae si opasan: i kad si zao, tvoja sposobnost da se prikrije najgore je neto za stado. Mi preziremopotajne i teko znane. Prema tome, ti mora smatrati samoga sebe znanim, ti ne sme biti sam sebi skriven, tine sme verovati u tvoje menjanje. Dakle: zahtevanje iskrenosti poiva na saznatljivosti i stalnosti linosti. Ustvari,o tome se brine vaspitanje da uputi svakog lana stada u odreenu veru o prirodi ovekovoj: ono najpre stvara tuveru, pa posle zahteva na osnovu toga iskrenost.


278

U okviru stada, svake zajednice, dakle meu ravnima, precenjivanje iskrenosti ima dobrog razloga. Nedopustiti da te ko vara pa prema tome i sam ne varati, kao lini moral! Uzajamna obaveza meu ravnima! Uodnosu prema svetu spolja, obazrivost i opasnost nalau da se uvamo prevare: za takav stav psiholoki jepreduslov isto takvo dranje unutra. Nepoverenje kao izvor iskrenosti.

279

Kritika vrlin stada. Inercija se manifestuje: 1. u poverenju, jer nepoverenje iziskuje napetost, premiljanje iposmatranje; 2. u potovanju, gde je velika razlika u moi i gde je potinjenost nuna: tu se svaki trudi da voli i ceni,da bi nestalo straha, a razlika u moi tumai se kao razlika u vrednosti: na taj nain odnos prema monima vie nebuni; 3. u smislu za istinu. ta je istina? Istina je ono objanjenje stvari koje kod nas zahteva najmanji umni napor(osim toga laganje je vrlo zamorno); 4. u simpatiji. Nama je lake kad znamo da smo na ravnoj nozi sa svima:kad oseamo kako svi oseaju, i kad primamo veru koja je ve primljena; simpatija je neto pasivno premaaktivnosti, koja sebi prisvaja i stalno privodi u delo najlinija prava na ocenu vrednosti (inei to bez predaha); 5.u nepristrasnosti i hladnom rasuivanju: ljudi izbegavaju napor koji bi izazvali afekti i radije bi da su neutralni iobjektivni; 6. u ispravnosti: ljudi radije vre ve postojei zakon negoli to grade nov ili to zapovedaju sebi idrugima: strah od zapovedanja bolje je potiniti se negoli buniti se; 7. u toleranciji: strah od upotrebe prava iliod suenja.

280

Instinkt stada ceni sredinu i proseno kao neto najvie i najdragocenije: mesto na kome se nalazi veina;nain na koji se tu nalazi. Na taj nain on je protivnik svake hijerarhije i gleda na podizanje odozdo prema gore naisti nain kako gleda na sputanje s veine u manjinu. Stado osea izuzetak, kako ispod sebe tako nad sobom,kao neto upereno i opasno po sebe. U odnosu prema izuzecina mad njim, prema jaim, monijim, mudrijim,plodnijim, njegov strah je u tome da ih nagovori da postanu njegovi pastiri, uvari, straari da mu budu prvesluge: na taj nain ono je okrenulo opasnost u korist. U sredini nestaje straha: tu ovek nije sam ni s im; tu je malomesta za nesporazum; tu postoji jednakost; tu pojedinac ne osea svoj ivot kao prekor, nego kao pravi ivot; tu


vlada zadovoljstvo. Nepoverenje postoji samo prema izuzecima; biti izuzetan smatra se za prestup.

281

Kada, polazei od instinkta zajednice, pravimo propise i zabranjujemo izvesne postupke, ne zabranjujemo,kao to je razumno, izvesnu vrstu bia, niti izvestan duh, nego izvestan odreeni pravac i iskoriavanje ovogabia i duha. Ali, tu dolazi ideolog vrline, moralist, i kae: Bog vidi srce! ta ima u tome to se uzdravate odizvesnih postupaka: vi time niste bolji! Odgovor: Gospodine dugouhi i Vrli, mi uopte neemo da budemo bolji, mismo vrlo zadovoljni sobom, mi samo neemo da jedan drugom inimo zlo i zbog toga zabranjujemo izvesnepostupke u odreenom smeru, to e rei obzirom na nas; meutim, mi te iste postupke cenimo vrlo visoko kada suupereni protiv neprijatelja nae zajednice, na primer protiv vas. Mi vaspitavamo svoju decu za to: mi ihdisciplinujemo do krajnje ere. Kad bismo mi bili od onoga bogougodnoga radikalizma koji preporuuje vae svetoludilo, kad bismo bili toliko utokljuni da sa tim postupcima osudimo njihov izvor, srce, duh, onda bi to znailoda osuujemo s tim i svoj ivot i s njim njegov najvii preduslov duh, srce, strast, koje potujemo iz sve due.Svojim propisima spreavamo da takvo raspoloenje izbije besciljno i sebi trai put mi smo promuurni kad sebipropisujemo takve zakone, a isto tako smo s tim i moralni... Ne nasluujete li makar izdaleka, koliko nas rtava tostaje, koliko je za to potrebno discipline, samosavlaivanja, nemilosrdnosti prema sebi? Mi smo plahoviti u svojimpoudama, ima trenutaka kad bismo se mogli prodirati... Ali duh zajednice postaje nam gospodar: primeujeteli da je to gotovo definicija morala.

282

Slabost ivotinje iz stada raa sasvim slian moral kao i slabost dekadenta: oni se razumeju, oni seudruuju (velike dekadentne religije uvek raunaju na potporu stada). Po sebi, na ivotinji iz stada nema niegabolesnoga, ona je dragocena; ali nesposobna da sebe vodi, njoj je potreban pastir to shvataju svetenici...Drava nije dovoljno utanana ni poverljiva; njoj ne polazi za rukom da rukovodi saveu. Kako ivotinju iz stadasvetenik napravi bolesnom?

283


Mrnja prema povlaenima duhom i telom: bunt runih, nakaznih dua protiv lepih, ponositih, radosnih.Orua za to: sumnjienje lepote, ponosa, radosti: zasluga ne postoji, opasnost je ogromna: ovek mora strepitii oseati se ravo, prirodnost je zlo; pravilno je opirati se prirodi. Isto tako razumu (protivprirodnost kao netovie). Opet su svetenici ti koji iskoriuju ovo stanje i pridobijaju narod za sebe. Grenik kome se bog vieraduje negoli pravedniku. To je borba protiv paganstva (gria savesti kao sredstvo da se narui duevnaharmonija). Mrnja prosenih prema izuzecima, stada prema nezavisnima (naravi shvaene upravo kao moral). Otporprema egoizmu: samo ono vredi to je uinjeno za drugoga. Mi smo svi jednaki; bunt protiv vlastoljublja,protiv gospodarenja uopte; protiv privilegije; protiv sektaa, slobodoumnika, skeptika; protiv filosofije(kao neto to je protiv mehanikih i automatskih instinkata); kod samih filosofa: kategoriki imperativ, sutinamoralnoga naela optega i univerzalnoga.

284

Hvaljena stanja i sklonosti: mirnoa, pravinost, umerenost, skromnost, strahopotovanje, uviavnost,hrabrost, istota, potanja, poverenje, ispravnost, pouzdanost, portvovanje, sauee, samarianstvo, savesnost,jednostavnost, blagost, pravednost, velikodunost, obzir, poslunost, nesebinost, nezavidljivost, dobroudnost,vrednoa. Moramo utvrditi do koje su mere takva svojstva uslovljena kao sredstvo jedne odreene volje i cilja (estonekog zlog cilja); ili kao prirodna posledica kojeg gospodareeg afekta (na primer duhovnosti); ili izraz nunosti,to e rei: kao ivotni uslov (na primer graanin, rob, ena, itd). Ukratko reeno: nijedno se od njih ne smatra dobrim po sebi, nego prema zahtevima drutva, stada,kao sredstvo za njihove ciljeve, kao potreba za njihovo odranje i napredak, kao posledica isto tako pravoginstinkta stada u pojedincu: sledstveno u slubi instinkata koji je bitno razliit od ovih stanja vrline. Jer je stadoneprijatelj, samoivo i nemilosrdno prema svetu spolja, i puno vlastoljublja, nepoverenja itd. Kod pastira taj antagonizam izbija na povrinu: on mora imati svojstva koja su suprotna svojstvima stada. Smrtno neprijateljstvo stada protiv hijerarhije: njegov instinkt ide u prilog boraca za izjednaenje (Hristos).Protiv jakih pojedinaca (suverena) stado je neprijateljski raspoloeno, nepravino, neumereno, neskromno, drsko,


Protiv jakih pojedinaca (suverena) stado je neprijateljski raspoloeno, nepravino, neumereno, neskromno, drsko,bezobzirno, kukavino, laljivo, nemilosrdno, podmuklo, zavidljivo, osvetoljubivo.

285

Ja uim: stado se stara da sauva i odri jedan tip i brani na sve strane, kako od onih koji od njega otstupaju(zloinci itd.), tako i od onih koji se diu iznad njega. Stado tei postojanosti i odranju, u njemu nema niegastvaralakoga. Prijatna oseanja koja nam uliva dobar, dobronameran, pravedan ovek (nasuprot oseanju napetosti,straha, koje izaziva veliki, novi ovek), to su naa lina oseanja sigurnosti i jednakosti: ivotinja iz stada tu veliaduh stada i onda se dobro osea. Ovaj sud koji izrie lagodnost krije se lepim reima tako nie moral. Ali,valja posmatrati mrnju stada prema iskrenima.

286

Ne varajmo se u pogledu samih nas! Kada neki ovek uje apat moralnog imperativa u svojoj dui, kao toaltruizam eli da ga uje, on time pokazuje da pripada stadu. Kad je jedan ovek svestan suprotnih oseanja, tojest kad vidi opasnost i zlo svoje u nepristrasnim i nesebinim postupcima onda on ne pripada stadu.

287

Moja filosofija tei novom odreivanju ranga. Ona nije individualistiki moral. Duh stada neka gospodari ustadu, ali ne van njega: voima stada potrebna je sasvim razliita ocena vrednosti njihovih postupaka, kao to jepotrebna i samostalnim ljudima, ili divljim zverima itd.

-poetak-

s.html

Documents