SVETKOVINA

SIMA PANDUROVIĆUgostiteljsko-turistička škola NišProfesorka: Aleksandra ĐorđevićUčenik:Nemanja Mihajlović III-4

Slike Beograda iz prve polovine 20.

veka

Skadarlija

Mesto okupljanja književnika,umetnika,boema!

A ovako su izgledali naši pesnici moderne-Šantić

Jovan Dučić

Vladislav Petković Dis

Sima Pandurovic Biografija,Slike

Сима Пандуровић (Београд, 14. април 1883 — Београд, 27. август 1960) је био песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац. Јавио се с песмама с почетком XX века са пјесницима песимизма (Милан Ракић, и Владислав Петковић Дис), под утицајем проклетих пјесника (Шарл Бодлер, Едгар Алан По). Преводио је дела Вилијама Шекспира иМолијера. У периоду између два светска рата био је високи чиновник Министарства просвете, а за време окупације сарадник „Југоистока“ и Српске књижевне задруге. Због објављивања неколицине текстова за време окупације и давања јавне подршке Недићевом режиму после Другог светског рата био је осуђен на губитак српске националне части у трајању од пет година. Рођен је у Београду од оца Јефте и мајке Јулијане, рођене Бећаревић. Другу мушку гимназију и Филозофске студијезавршио је у Београду.[1] Почео је да службује као професор Ваљевске гимназије 1907. године. Јануара 1909.[2] се верио а потом и оженио Браниславом (1887 — 1975), ћерком адвоката Трифуна Милошевића (1847 — 1912) из Ваљева и Милеве.[3] Имали су двоје деце,[1] прво дете је био син Војислав рођен 1912. у Ваљеву.[4] По сопственој молби и уз помоћЈована Скерлића добио је указ 11. октобра 1910. којим је прешао за професора тада отворене Четврте мушке гимназије у Београду.[2] Учествовао је у Првом светском рату али је због болести отпуштен кући. Током окупације живео је у Ваљеву са женом и двоје мале деце код њене родбине. Због једног говора који је одржао на збору 1917. у Ваљеву интерниран је у логор у Болдогасоњ, а потом у Нежидер, где је остао до завршетка рата.[5] После Првог светског рата био је секретар Министарства просвете и помоћник управника Народне библиотеке

Sima Pandurović

Svetkovina

Sišli smo s uma u sjajan dan,Providan, dubok, - nama, draga, znan;I svetkovasmo ocepljenje toOd muka, sumnje, vremena i stoRana što krvave ih vređao je svet:Ljubavi naše plav i nežan cvet.

I opet sila zgrnulo se svetaU bolnički nam mirisavi vrt;Posmatra gde se dvoje dragih šeta,Srećno, i hvale onaj  život krtŠto ostavismo. Daleko od njihSad smo, a oni žale mir naš tih.

Oni baš ništa nisu znali štaDovede tu nas. - U cveću smo išli,Slaveći strasno osećanja ta,Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.U novom svetu dobro nam je sad,A svet o njemu dobro i ne sluti;

.

Sumnja u ljubav - najteži nam jad -Mino i čase blažene ne muti.Iz prošlih dana ljubav i znak njem- Spojenost srca - ostala nam još;Naš život ovde svetao je tren,Srdačan, krotak. Onaj život loš

U kome znanci , rodbina ostaju,Nevinost našeg ne poznaje sveta;Životno vino, srž nedostajuNjima, a glava njihova im smeta.A naših srca jedan isti zvukBeleži draži i vremena huk.

Jer mi smo davno, verna draga, - je li? -Iskidali konce što nas vežuZa prostor, vreme, tonove i boje,- Lance života što zveče i stežu;Jer mi smo, možda, sami tako hteliRad ljubavi nam i rad sreće svoje

Svetkovina-Analiza Analiza pesme: Svetkovina - Sima Pandurović

Pišući u članku Jedna književna zaraza o pesimizmu pesnika moderne i Sime Pandurovića, a povodom pesnikove zbirke Posmrtne počasti, Jovan Skerlić je ovu pesmu uzeo kao primer bolesnog i bolesničkog pesimizma, a njen prvi stih (Sišli smo s uma u sjajan dan) doživeo kao slavljenje ludila. Dugo je ova pesma doživljavana upravo ovako kako je doživeo Skerlić, kao pesma odricanja života i bekstva u ludilo, pesma izrazitog i naturalističkog pesimizma. Međutim, Svetkovina je ljubavna pesma: ona predočava snažnu ljubav, zagrcnutu ljubav; ona svetkuje (slavi) čistu i slobodnu ljubav; ona predočava nesporazum zaljubljenog para i sredine u kojoj živi; ukazuje na razlike između sveta ljubavi (emocija) i sveta razuma - za ovaj drugi svet ljubavni zanos je ludilo, gubljenje razuma i moći rasuđivanja. Motiv, dakle, nimalo nov, ali obrađen na način koji je zbunjivao čitaoce pa i velikog kritičara.

Sve što je dobro na ovom svetu dolazi od ljubavi!

Svetkujmo tj. slavimo ljubav

Velike ljubavi velikih pesnika

Sergej Jesenjin je bio ludo zaljubljen u poznatu američku plesačicu Isidoru Dankan. Ona mu je bila inspiracija za mnoge stihove. Njihova ljubavna priča je počela tako što je Jesenjin ugledao Isidoru na nekom prijemu kada je plesala svoj čuveni ples sa šalom. Odmah je svom prijatelju rekao da je ona boginja.

Lu Andreas Salome bila je ludi kamen spoticanja dvojici poznatih književnih stvaralaca – Fridrihu Ničeu i Rajner Mariji Rilkeu. Lu Salome je bila poznati nemački filozof ruskog porekla. U dvadeset prvoj godini sreće Ničea i zaljubljuje se u njega. Ta ljubav ostaje platonska. I Lu i Niče su bili opčinjeni Bogom i mislima o njemu, svoju ljubav nisu ostvarili

Onore de Balzak je pisao čarobna pisma Evelini Hanskoj. Upoznao ju je u Švajcarskoj 1833. godine. Hanska odbija da postane žena poznatog kompozitora Franca Lista i udaje se za Balzaka. Nažalost, on umire nakon pet meseci braka. Još jedna nesrećna ljubav. Ipak, i za ovu veliku i duboku ljubav imamo svedočanstvo u obliku pisama.

Spas od pakosnog sveta zaljubljeni iz pesme našli su u ludnici,a sve u ime svoje čiste,iskrene

ljubavi,koju su želeli da sačuvaju!