UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Simulacije i simulacioni jezici

Tema: Pametni gradovi

Profesor: Studenti:

Dr Marijana Despotović Boban Đorđević 18/09/I

Nemanja Bijelović 71/09/I

Beograd, januar 2013.

1

Sadržaj:1. Uvod..........................................................................................................................................................3

2. Pametni gradovi ........................................................................................................................................3

2.1 Definicija Pametnih gradova ...............................................................................................................3

3. Dimenzije Pametnih gradova ....................................................................................................................5

3.1 Ekonomske, socijalne i private implikacije..........................................................................................5

3.1.1 Privatnost, bezbednost i poverenje .............................................................................................5

3.1.2 Poslovni model, platformizacija, interoperabilnost i dostupni podaci ........................................7

3.2 Razvijanje E-Uprave ............................................................................................................................9

3.2.1 Pristup ka Pametnim gradovima..................................................................................................9

3.2.2 Prioriteti i izazovi..........................................................................................................................9

3.2.3 Plan...............................................................................................................................................9

3.3 Zdravlja, uključivanje i život uz pomoć drugih ..................................................................................10

3.3.1 Aplikacija ....................................................................................................................................10

3.3.2 Potencijal....................................................................................................................................11

3.3.3 Izazovi.........................................................................................................................................12

3.3.4 Zahtevi tehnologije ....................................................................................................................12

3.3.5 Putanje .......................................................................................................................................13

3.4 Inteligentni transportni sistem .........................................................................................................14

3.4.1 Aplikacija ....................................................................................................................................14

3.4.2 Potencijal....................................................................................................................................15

3.4.3 Izazovi.........................................................................................................................................15

3.4.4 Tehnički zahtevi..........................................................................................................................16

3.4.5 Putanje .......................................................................................................................................16

3.5 Pametne granice, efikasno iskorišćavanje energije i okruženje .......................................................16

3.5.1 Aplikacija ....................................................................................................................................16

3.5.2 Potencijal....................................................................................................................................17

3.5.3 Izazovi.........................................................................................................................................18

3.5.4 Tehnički zahtevi..........................................................................................................................18

3.5.5 Putanje .......................................................................................................................................19

4. Studija slučaja – Semantički autonomni sistemi za video nadzor u Pametnim gradovima ....................19

2

4.1 Visok nivo dizajna sistema i arhitekture ...........................................................................................19

4.2 Nizak nivo dizajna sistema ................................................................................................................20

4.2.1. Senzori......................................................................................................................................20

4.2.2. Detekcija putanje ......................................................................................................................20

4.3 Studije slučaja – Pešaci i vozila..........................................................................................................22

4.3.1. Pešak prelazi ulicu nepropisno..................................................................................................22

4.3.2. Vozilo u pogrešnom smeru .......................................................................................................25

4.3.3 Pešak na pruzi ............................................................................................................................26

4.3.4 Zaključak studije slučaja – Pešaci i vozila ..................................................................................27

4.4 Studija slučaja – Gradovi ...................................................................................................................28

4.4.1 Studija slučaja – Singapur ..........................................................................................................28

4.4.2 Studija slučaja – Rio de Žaneiro .................................................................................................29

4.4.3 Studija slučaja – Santander ........................................................................................................29

4.4.4 Studija slučaja – Amsterdam......................................................................................................30

4.4.5 Studija slučaja – Kopenhagen ....................................................................................................31

4.4.6 Studija slučaja – Kalundborg ......................................................................................................32

4.4.7 Studija slučaja – Bornholm.........................................................................................................33

4.4.8 Studija slučaja – Arhus ...............................................................................................................33

4.4.9 Studija slučaja – Öresund...........................................................................................................34

4.5 Studija slučaja – SmartCityDK(rešenja dobijena kombinovanjem zajedničkih iskustava) ................35

5. Zaključak..................................................................................................................................................36

6. Literatura.................................................................................................................................................37

3

1.Uvod

Gradovi imaju značajan uticaj na ekonomski razvoj zemlje , zato što predstavljaju “platformu“

gde mnogo ljudi živi i radi, i gde vladini službenici imaju blizak kontakt sa građanima. S

obzirom na to, prirodno je da ISiT (infromacioni sistemi i tehnologije) imaju sve značajniju

ulogu u povezivanju ljudi i privatnih i javnih entiteta koji su deo grada.

Cilj pametnih gradova je da aplikacije i servise koje su građanima, firmama i vlastima potrebne

što više približi uz pomoć ISiT-a i na taj način u što većoj meri poboljša kvalitet života u gradu.

Sagledavanjem potencijalnog uticaja telekomunikacija i usluga koje su nastale iz njih, uočavaju

se brojne šanse, izazovi i barijere.

Par projekata koji se odnose na Pametne gradove je razvijeno u Evropi u raznim dimenzijama,

npr. [Smar11a], [Smar11b] i [SmSa11]. U [Smar11b] identifikovano je 6 dimenzija kojima se

opisuje glavna perspektiva koja je potrebna u ovoj oblasti: ekonomija(kompetitivnost),

ljudi(socijalni i društveni život), vladavina(učestvovanje), pokretljivost(transport i ISiT),

okruženje(prirodni resursi) i život(kvalitet života).

2. Pametni gradovi

2.1Definicija Pametnih gradova

Skoro svi gradovi (naseljena mesta i regioni) bi želeli da postanu “pametni”, mada ne postoji

opšte prihvaćena definicija šta su to ustvari Pametni gradovi. Pametan grad je mnogo više od

digitalnog grada. Pametan grad je je sposoban da poveže fizički i socijalni kapital i da razvije

bolje servise i infrastrukture.Sposoban je da poveže tehnologiju, informacije i političku viziju u

neki program koji poboljšava pružanje usluga i čini servise pristupačnijim.

Greška je misliti da će gradovi postati pametniji ukoliko se samo ulaže više novca u ISiT, ISiT se

mora prilagoditi uslovima određenog grada radi postizanja lokalnih(i nacionalnih) ciljeva.

Najvažnija stavka prilikom pravljenja gradova pametnijim nije razvijanje odgovarajućih

4

tehnologija, nego ulaganje napora u prevazilaženju problema menjanja organizacija i postojećih

načina poslovanja da bi te nove tehnologije mogle da učine grad pametnijim.

Autori [GFKK07], prilikom opisivanja Evropskih gradova srednje veličine, definišu pametan

grad preko 6 karakteristika: Pametna ekonomija, Pametni ljudi, Pametna vladavina, Pametna

pokretljivost, Pametno okruženje i Pametan život. Oni koriste ovih 6 koncepata da bi opisali

specifične faktore koji mogu biti od važnosti prilikom opisivanja Pametnog grada. Ovi faktori su

predstavljeni na Slici 1.

Ova definicija domena i faktora može služiti kao dobra polazna tačka za razjašnjavanje

koncepata pametnih gradova. Autori CaDN09 dali su predlog svoje definicije pametnih gradova:

“Mi verujemo da grad postaje pametan kada se investirau ljudski i društveni kapital, transport,

ISiT, tradicionalnu komunikacionu infrastrukturu, ekonomski rast, poboljšavanje kvaliteta života

i boljeg iskorišćavanja prirodnih resursa“. Ova definicija ne obuhvata samo prethodno navedene

elemente, pored njih podrazumeva i mnogo drugih elemenata.

Imajući u vidu široku definiciju koncepta Pametnih Gradova i širok spektar domena koji mogu

na nju da utiču, njen potencijal je podjednako širok. U svom najopštijem i najosnovnijem

tumačenju, ideja koja stoji iza teme Pametnih Gradova ima za cilj povećanje kvaliteta života za

njihove stanovnike i putnike.Ovaj cilj može da bude postignut povećanjem efikasnosti vlade,

5

razvojem ekološke aplikacije, povećanjem mobilnosti, pružanjem boljih zdravstvenih usluga,

stimulisanjem ekonomskih resursa itd. Da bi se došlo do ostvarivanja ovih ili bilo kojih drugih

ciljeva ključno je da grad koji namerava da postane pametan jasno definiše svoju politiku, zatim

da definiše svoju strategiju kroz istraživanje mogućnosti, i da definiše koju ulogu grad treba da

ima, kao npr. servisni provajder, mrežni provajder itd.

3. Dimenzije Pametnih gradova

3.1 Ekonomske, socijalne i privatne implikacije

3.1.1Privatnost, bezbednost i poverenje

Svi domeni o kojima se diskutuje u seminarskom radu dostižu nove izazove u bezbednosti i

privatnosti iako bezbednost nije glavni prodajni cilj za većinu aplikacija, korisnici zahtevaju da

sistem bude siguran i da se očuva njegova privatnost. Ako korisnik smatra da je sistem nesiguran

i da je ugrožena njegova privatnost, on neće biti u mogućnosti da se uspešno postavi na tržištu.

Bitni socijalni izazovi proizilaze iz neophodnosti prilagođavanja servisa Pametnih gradova

specificnim osobinama svakog korisnika.Servis ima mnogo opcija podešavanja koja zavise od

očekivanja i prioriteta korisnika; poznavanje ovih prioriteta obično određuju uspeh ili neuspeh

servisa. U cilju prilagođavanja servisa specifičnim prioritetima korisnika neophodno je znati ih, i

to znanje je u osnovi bazirano na osobinama konkretnog korisnika.Međutim, potreba da korisnici

ostavljaju svoje lične podatke uslovila je da se korisnicima obezbedi sigurnost u smislu da se

njihovi podaci neće zloupotrebiti ili koristi u bilo kakve svrhe za koje nisu predviđeni. Premda,

da bi se došlo do pristanka korisnika i njihovog prihvatanja ideje o Pametnim gradovima, pitanje

sigurnosti i menhanizama čuvanja ličnih podataka je ključno za buduća istraživanja.

Sveukupni prioritet mora biti usmeren ka zadobijanju poverenja korisnika prema dolazećim

tehnologijama, u suportnom korisnici će oklevati da prihvate usluge koje pružaju Pametni

gradovi. Pametni gradovi ne predstavljaju novi koncept tehnologije, oni predstavljaju

inteligentnu kombinaciju trenutno osposobljenih sistema, tako da se javljaju novi izazovi vezani

za sigurnost i zaštitu. Ovi izazovi mogu biti klasifikovani u 2 aspekta.

6

Prvi, koji povezuje sisteme koji služe totalno različitoj svrsi(npr. kontrola saobraćaja i

upravljanje energijom) i time kreira “sistem sistema“, čija se kompleksnost povećava

eksponencijalno. Kao rezultat, ranjivost u sistemu Pametnog grada će biti veća. Dalje,

povezivanje 2 sistema može otvoriti neke nove prilike za napad koje pre nisu bile u opticaju kada

se vršilo pojedinačno obezbeđivanje tih sistema. Prema tome, potrebno je istraživati načine na

koji bi se moglo vršiti obezbeđenje novonastalih distiribuiranih sistema.

Drugi, broj korisnika, kao i količina i kvalitet prikupljenih podataka će se takođe povećavati sa

razvojem Pametnih gradova. Kada se lični podaci prikupljaju preko Pametnih telefona, hibridnih

električnih vozila i drugih sveprisutnih senzora, čuvanje privatnosti korisnika postaje sve važnija.

Izazov je, s jedne strane, u oblasti upravljanja privatnošću i identitetima, gde npr. logovanje mora

biti primenjeno na sistem u celini, da bi se odvojili podaci koji su prikupljeni o korisniku (koji su

potrebni da bi se sproveo servis visokog kvaliteta) od korisnikovog pravog identiteta. Ovo nalaže

isključivanje korišćenja identifikatora adresa račuara u budućim sistemima, kao što su IP i MAC

adrese. S druge strane, sigurnosne tehnologije, kao što su napredno enkriptovanje i kontrola

pristupa moraju biti ubačene u sve sisteme, da bi smanjili količinu potrebnih ličnih podataka

koliko god je to moguće bez odražavanja na kvalitet usluga koje pruža servis.

Sprovođenjem istraživanja pre nekoliko godina uočen je značaj privatnosti podataka i ličnog

identiteta. Pored korišćenja tehničke podrške radi zaštite privatnosti podataka, potrebno je

obraditi i pravne aspekte i aspekte komunikacije. Slika 2 pokazuje kako ti drugi aspekti moraju

pratiti tehnološki razvoj.

7

3.1.2 Poslovni model, platformizacija, interoperabilnost i dostupni podaci

Jedan od ključnih elemenata Pametnih gradova čiji će značaj rasti u budućnosti je određivanje

koje će uloge grad preuzeti unutar mreže vrednosti čije se složenost sve više povećava.

Ekosistemi mobilnih i fiksnih komunikacionih servisa su u konstantnom stanju kretanja, koji

stalno pokušavaju da prilagode korisnicima, jer se pojavljuju novi igrači, menjaju se poslovne

strategije, menjaju se uloge, tehnološki razvoj stvara nove pretnje i šanse.

Postojeća kompleksnost se povećava eksponencijalno, kada gradovi dobijaju značajnu ulogu u

celokupnom sistemu, gde se stvaraju potencijalno velike razlike između samih gradova. Kada se

govori o izgradnji Pametnih gradova, mora se obratiti pažnja na to da oni pokušavaju da olakšaju

razvoj hiljadu urbanih oblasti širom Evrope. Oni povezuju veliki broj institucija koje pokušavaju

da isporuče skup složenih i različitih usluga građanima i kompanijama unutar raznih nacionalnih,

regionalnih, državnih i lokalnih političkih i administrativnih struktura.Urbane oblasti se u

8

mnogome razlikuju u pogledu tehnološkog, administrativnog i političkog razvoja. Ove razlike će

omogućiti pojedinačnim gradovima da postanu pametniji.

Gradovi moraju da pomno istraže koju ulogu žele da preuzmu u nekoj novoj mreži vrednovanja.

Postoje razne opcije, koje su fokusirane oko 2 ose: mreža i usluga. Što se tiče mreža, glavni cilj

pametnih gradova je da ugradi maksimalnu prekrivenost grada različitim

tehnologijama(WiMAX, WiFi, FTTH itd.). Do sada je bilo nekoliko pokušaja koji su se završili

neuspehom. Međutim kada se budu usavršile ove tehnologije biće omogućen pristup internetu na

bilo kom mestu u gradu i na raznoraznim uređajima. Takva sveprisutna konekcija mora biti

institucionalizovana(npr. ugradnja senzora u novu i postojeću infrastrukturu grada). Takođe, ona

mora biti podržana od strane servisa i aplikacija koje su od važnosti.

Ključni cilj u narednim godinama koje dolaze će biti fokusiran na razvijanju visoko-kvalitetnih

servisa. Ključan element u trendu platformizacije je cloud computing, koji sve više pomaže

privatnom sektoru da redukuje troškove, poveća efikasnost i radi pametnije. Iz poslovne

perspektive, cloud computing je ključni koncept koji se podstiče zdrava konkurencija između

organizacija.

U sve većem rastu složenosti i platformizaciji, interoperabilnost između sistema je od izuzetne

važnosti. Potrebno je predvideti sigurnu, fleksibilnu platformu sa slobodnom komunikacijom,

koja dozvoljava različitim sistemima da razmenjuju informacije, čime se otvara mogućnost da se

kreiraju servisi koji se sastoje iz kombinovanih podataka iz različitih domena. Standardizacija je

logično veoma važan zadatak, ona obezbeđuje interoperabilnost između proizvoda i servisa u

najrazličitijim domenima.

Međutim, gradovi će morati da odluče u kom obimu će deliti informacije sa drugima, kao što su

programeri ili komercijalne kompanije, a da ne izgube konkurencijsku prednost, ili još gore,

narušiti privatnost svojih stanovnika. Mora se uvideti da li prednosti veće u odnosu na

„troškove“(deljenja privatnih informacija).

9

3.2 Razvijanje E-Uprave

3.2.1 Pristup ka Pametnim gradovima

80% evropske populacije živi i radi u gradovima koji imaju preko 10000 stanovnika.Gradovi su

ključno sredstvo preko kojih je moguče obezbediti bolju i efektivniju E-Upravu, kao i za

obezbeđivanje ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za okruženje.

Razvijanje efikasne i efektivne E-Uprave je preduslov za razvijanje Pametnih gradova.

Tehnologije i aplikacije E-Uprave moraju se odnositi na ključna pitanja o tome kako gradovi

rade, kako su organizovani i kako se mogu unaprediti da se na inteligentniji način radi sa

stanovnicima i poslovima. Pametni gradovi će biti sposobni da spoje tehnologiju, informacije i

političke vizije u koherentni program poboljšanja usluga. Razvoj pametnih gradova će uticati na

hiljade urbanih regija širom Evrope, koje se nalaze na različitim stepenima tehnološkog,

političkog i administrativnog razvoja. Ove razlike u administrativnoj i tehnološkoj zrelosti će

individualne gradove oblikovati i učiniti ih „pametnijim“. Usvajanje tehnologija koje će učiniti

gradove pametnijim i unapređivanje E-Uprave zahteva značajne promene u strukturi i

organizaciji u okviru samih gradova i institucijama koje sarađuju sa gradovima.

3.2.2 Prioriteti i izazovi

Gradovi će odabirati različite puteve i postajaće pametni različitim brzinama i na različit način.

Ipak, postoje određene tehologije koje su obavezne za kreiranje infrastrukture koja je potrebna da

bi potpomogla ovaj proces. Građani i poslovi će morati da imaju standardizovane načine za

njihovu elektronsku identifikaciju na mrežama i aplikacijama. Gradovi moraju biti sposobni da

ubace nove servise i tehnologije u postojeće servise i infrastrukturu.

Gradovi moraju biti sposobni da na bolji način obezbede bežične mreže. Neki gradovi imaju u

određenim delovima grada gradsku bežičnu mrežu. Glavni cilj je na neki način obezbediti

spajanje privatnih i javnih mreža u jednu zajedničku koje će obezbediti pristup internetu u bilo

kom delu grada, što će zahtevati tehnološki razvoj i promenu regulativa.

3.2.3 Plan

Pametne mreže i infrastrukture moraju biti u cilju razmene informacija od osobe do osobe, od

osobe do mašina, od mašine do ljudi, od mašine do mašine. Samo razvijanjem snažnih i deljivih

10

rešenja mogu razviti gradove koji su pametni i koji su sposobni da povećaju inovaciju,

poboljšaju kvalitet života i podignu životni standrard.

Razvoj slobodnog pristupa podacima i deljenja podataka je takođe zahtev za razvijanje E-Uprave

u pametnim gradovima.Javni podaci se moraju učiniti dostupnim. Iako aspekt implementacije

zavisi najviše od nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti, međusobnim razmenjivanjem

informacija, davanjem saveta i preporuka će se značajno ubrzati razvoj Pametnih gradova.

3.3 Zdravlja, uključivanje i život uz pomoć drugih

3.3.1 Aplikacija

Svestka populacija je sve starija i starija dok postaje sve bolesnija u isto vreme. Do 2050, broj

ljudi koji će imati 60+ godina će dostići 2 milijarde,dok će skoro polovina svetske populacije

postati hronično bolesna. Skorašnjim istraživanjem utvrđeno je da su lokalne bolnice i pristup

ustanovama koje pružaju zdravstvenu negu najvažnije ustanove za stanovnike gradova. Mnoge

postojeće i potencijalne tehnologije koje se razvijaju za održavanja i/ili nadzor zdravlja imaju sve

bolji uticaj na kvalitet života stanovništva. Trenutni trendovi u sistemima za održavnje zdravlja,

mogu značajno da doprinesu boljoj zdravstvenoj nezi. Zbog toga, Pametni gradovi moraju da

ubace ove aspekte u njihov program i strukturu.

Zdrav stil života i sistem za pružanje zdravstvene nege su ključni za zdrav život ljudi. Nova

tehnološka dostignuća u oblasti zdravstva, kao što su rešenja za praćenje zdravlja na daljinu, koja

mogu služiti kao most između bolnice i kuće, mogu obezbediti stanovnicima da prate svoje

stanje kod kuće, obezbeđujući da će ukoliko se razbole, imati potrebnu negu.

Povećano korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija(ICT) od strane starijih ljudi,

tehnologije moraju biti razumljive starijim ljudima i da ih ohrabruju ljude da koriste ove servise

su takođe među ciljevima koji se moraju ispuniti u ovoj oblasti. Glavni problemi sa kojim se

ljudi koji stare susreću kada žive samostalno su smanjene fizičke sposobnosti i izolacija.

Samostalan život je šansa starijim ljudima da organizuju životni stil u željenom okruženju,

održavajući visok nivo autonomije i nezavisnosti, unapređenje njihove pokretljivosti i kvaliteta

života, unapređivanjem pristupa age-friendly informaciono-komunkacionim tehnologijama i

personalizovanim, društveno integrisanim servisima za zdravstvenu negu.Potencijal ICT-a da

11

podrži inovacije u ovoj oblasti je veliki, par aplikacija i servisa već postoje koje direktno mogu

da se dodaju ovom kontekstu.Glavna prepreka u ovom domenu je averzija ljudi prema novim

tehnologijama i servisima kao što su ove zbog koje nisu u mogli da iskoriste njihove prednosti.

Očekuje se da bolji pristup ICT-u u javnom sektoru može generisati inovativne lance, ako što su:

- Povećana upotreba aplikacija društvenih mreža: danas, stariji ljudi ne koriste aplikacije

društvenih mreža i gledaju na njih bojažljivo i sa stavom: „Previše je to komplikovano za

mene.“ ICT smatra to kao odličnu priliku da poboljša društveni život i smanji osećaj

izolacije.

- Bolji kvalitet života za starije ljude i njihove rođake: geografska lokacija i

pozicioniranost omogućavaju starijim ljudima da vide gde se nalaze ljudi koji su bitni za

njih, kao što su prijatelji, rođaci i staraoci. Servisi bazirani na ovim sistemima će povećati

kontrolu i socijalni odnos starijih ljudi u oblasti u kojoj žive a s tim i povećanu fizičku i

društvenu aktivnost u njihovom životu, smanjujući društvenu razdaljinu između njih i

njihovih komšija i redukovanjem osećaja usamljenosti i izolacije.

- Nove prilike za starije ljude da šire svoje znanje: starije osobe su resurs za zajednicu u

kojoj žive, njihovo lično znanje i njihove veštine mogu biti značajne za mnogo ljudi oko

njih. Ne samo da mogu da pomažu jedni drugima nego mogu i prenositi svoje znanje

drugima.

- Nove mogućnosti za pokretanje biznisa za privatne kompanije: private kompanije i javni

servisi mogu pružiti više personalizovane servise i na taj način zadobiju poverenje starijih

ljudi koje se odnosi na korišćenje tih novih servisa.

3.3.2 Potencijal

Zahtev za zdravstvenom negom se povećava zato što starenje menja kompoziciju bolesti,

povećavanjem procenta hroničnih bolesti, čije lečenje sada iznosi oko 70-80% troškova

zdravstvene nege u Evropi, a u isto vreme, dok broj stručnjaka za zdravstvenu negu opada.

Korišćenjem inovatnivnog ICT-a, treba se ciljati na to da se smanje troškovi zdravstvene nege, a

da se ujedno održi željeni nivo zdravstvene nege i sigurnosti.

12

3.3.3 Izazovi

Izazovi se mogu sumirati u 3 najvažnije kategorije: Društvene, marketinške i poslovne i

tehničke. Ključni društveni ciljevi uključuju: društvenu komunikaciju, pristup javnim i privatnim

servisima, pružanje zdravstvene nege, etiku, i sigurnost ljudi koji žive samostalno. Marketinške i

poslovne šanse se odnose na: lanac vrednosti koji prikazuje veze sa ekosistemom, nove poslovne

prilike za privatne kompanije, „Go to“ marketinški plan koji uključuje lanac distribucije

proizvoda, ekonomske i finansijske aspekte kao što su strategija cena, životni ciklus proizvoda

itd. Na kraju, najvažniji tehnički izazovi su: geografske lokacije i pozicioniranje,

interoperabilnost i održavanje komunikacije i sistemi za podršku u odlučivanju.

Može se takođe uzeti u obzir i šira slika. Skorašnje promene u društvu zahtevaju nove specifične

servise. Takve promene uključuju društvo i radnu snagu koja stari, povećanje očekivanja od

života i povećanja broja ljudi koji žive sami. Neophodno je suočiti se sa novim izazovima, kao

što su hronične bolesti, zavisnost, gojaznost, depresija itd. Za redukovanje ovih problema mogu

se koristiti ranije pomenuti sistemi za zdravstvenu negu, koji će biti prilagođeni početnicima za

korišćenje. Veoma je bitno da budu razvijeni kao „user friendly“ platforme, gde će se pomoću

dizajna redukovati kompleksnost. Ti servisi moraju biti razvijeni tako da budu prilagođeni

starijim građanima i ljudima sa invaliditetom.

3.3.4 Zahtevi tehnologije

ICT u zdravstvu je jedan od ključnih oblasti promene u servisima zdravstvenog i društvenog

sektora. Mobilne tehnologije su među onima koji omogućavaju nove servise koji mogu izazvati

dramatične promene u zdravstvenim ustanovama i praksi pružanja zdravstvene nege.Senzori,

WLAN, sateliti i postojeći i budući sistemi mobilnih telefona se mogu okarakterisati ključne

stavke mobilne komunikacije i mrežne tehnologije za razvijanje sistema zdravstvene nege.

Biosenzori i druge nove medicinske tehnologije dramatično smanjuju troškove i vode do „uradi

sam“ kućne nege. Skorašnje unapređenja u slikama i bežičnom video prenosu će omogućiti

postavljanje dijagnoze na daljinu. Dalje, smart telefoni, tablet računari, Web TV setovi i tehnike

video i audio tehnike analize trenutno prolaze kroz veliku revoluciju, menjajući način na koji

ljudi pristupaju informacijama i komunikaciji. Skorašnje istraživanje predviđa da preuzimanja sa

interneta u prodavnicama mobilnih aplikacija proći 21 milion do 2013.

13

3.3.5 Putanje

Razvoji koji se planiraju u dolazećim godinama su fokusirani na prethodno pomente izazove su

ključni za putanju razvijanja preventivne dijagnoze zdravlja, zdravstvene nege i upravljanja

životnim stilom. Budući izazovi su vezani za probleme korišćenja, kao što su „prijateljska

nastrojenost“ prema korisnicima, privatnost podataka, inerakcija čovek – kompjuter, sistemi koji

obezbeđuju nezavisnost korisnika, povećanje funkcionalnosti koja je korisnicima potrebna i

drugi važni faktori koji utiču na projektovanje takvih sistema. Da bi se obezbedila jednostavnost

korišćenja takvih sistema, javlja se potreba da se dijagnoze na daljinu i sistemi za upravljanje

bolestima učine inteligentnijim korišćenjem trendova iz oblasti veštačke inteligencije. Sistemi

mobilnih telefona koji predstavljaju mašine koje uče, korišćenjem naprednih senzora koji

prikupljaju podatke o fizičkom okruženju, kao što je pokret, temperatura ili vidljiva svetlost,

zajedno sa algoritmima mašina za učenje koji analiziraju podatke prikupljene senzorima

poboljšavaju sisteme pružanja zdravstvene nege.

Da bi dobili pouzdanu i poverljivu informaciju, sistem mora da razmatra integritet proizvedenih

podataka, da bi se utvrdilo da li su podaci validni i da nisu proizvedeni nekom manipulacijom. Ti

zahtevi mogu biti podupreni pomoću hardvera i softvera, npr. poverljivim kompjuterskim

tehnologijama. Izazov za aspekt sigurnosti ICT-a je da obezbedi kontrolu pristupa sistema

upravljanja, da bi se osiguralo da samo ovlašćene osobe(doktori, rođaci i kliničko osoblje ) imaju

dozvolu da pristupe podacima čime se obezbeđuje poverljivost podataka. Korisnici bi trebalo da

mogu da upravljaju davanjem ovlašćenja. Izazov u ovom pristupu je da kontrolna arhitektura

takođe obuhvata i decentralizovano skladištenje podataka u medicinkoj bazi, mada i ovim

podacima neće moći da pristupi bilo ko već samo osobe koje su ovlašćene, za šta će biti zadužen

sistem za kontrolu pristupa.

Bežično emitovanje multimedijalnih bežičnih podataka je izazovna oblast, zbog posebnih

zahteva visoko kvalitetnog medicinskog video zapisa, karakteristika bežičnih kanala, i zahteva u

realnom vremenu većine servisa u ovoj oblasti. Potrebno je obezbediti stabilnu internet

konekciju preko koje će moći da se obavlja tele-medicinska komunikacija. To se može postići

preko WiMAX, UMTS, CCDMA2000 i LTE koji obezbeđuju široko rasprostranjen signal.

Odgovarajuća eksploatacija takvih tehnologija kao i specijalizovanih alata za kompresiju videa i

njihovu transmisiju preko ovih sistema predstavljaju jedne od glavnih izazova u ovoj oblasti.

14

Budući razvoj će se takođe odnositi na povećanu upotrebu satelita, posebno u situacijama kao što

su prirodne katastrofe i gde je postojeća infrastruktura siromašna ili nepostojeća. Zahvaljujući

specifičnim karakteristikama satelita, uključujući i sposobnost da nadgledaju velike delove

kontinenta, sateliti će imati veliku ulogu u budućnosti u E-Zdravstvu.

Izazov za nuđenje nezavisnosti i autonomije starijim građanima i ljudima sa invaliditetom može

se sastojati od: lokalizovanja servisa i vođenju ljudi sa raznoraznim invaliditetima na mestima

kao što su muzeji, aerodromi i shopping centri, razvijanja prerađenih i tačnih platformi koje

mogu razmenjivati homogene podatke između različitih tipova uređaja, razvijanja tehnologija i

uređaja koji su laki za korišćenje i visoko pouzdani da bi se zadobilo poverenje korisnika. Od

implementacije detektora stresa i aplikacija prepoznavanja lica koristeći tehnike za

prepoznavanje emocija se očekuje da će ispuniti očekivanja krajnih korisnika.

3.4 Inteligentni transportni sistem

3.4.1 Aplikacija

Kao što je prethodno spomenuto, 80% trenutne Evropske populacije živi u urbanim

oblastima.Njihove potrebe za kretanjem često stvaraju razne probleme, kao što su saobraćajni

zastoji, povećan nivo zagađenja i emisije gasova zbog efekta staklene bašte, prekomernog

vremena putovanja i potrošnje energije.

Preciznije, sa stanovištva ICT-a, aplikacije bi trebalo da pokriju sledeće zahteve: redukovanje

potreba za kretanjem, upravljanje i optimizaciju planiranja putovanja, poboljšanje procesa

proizvodnje vozila u skladu sa zahtevima Pametnih gradova, povećanje kapaciteta putnika i robe

u vozilu i omogućavanje mnogo efikasnije transportne mreže.

Na primer, javni prostor za parkiranje bi trebalo bolje da se organizuje, navođenjem vozača ka

obližnjim besplatnim mestima za parkiranje, koji zahteva tačnu informaciju o lokaciji.

Smanjivanje prosečnog vremena potrebnog za nalaženje javnog parking mesta sa 15 min(koliko

je prosečno vreme u Barseloni) na 12 min, emisija CO2 gasova bi se redukovala za 400 tona po

danu. Pored toga, snabdevanje podrškom putovanju(autobusi, taxi vozila, avioni itd) je ključno u

minimalizovanju problema saobraćajnih zastoja. Distribuirani sistemi za kontrolu saobraćaja u

urbanim mestima koji su sposobni da prate lokaciju vozila u realnom vremenu i adaptiranje

15

upravljanje saobraćajem na trenutne ili predviđene uslove su takođe ključni, koji mogu da se

koriste za npr. postavljanje brzih ruta za hitne službe(hitnu pomoć, policiju, vatrogasna vozila).

Trenutni izazov je da se prevaziđu statični sistemi gde se rute planiraju unapred i da se one učine

boljim za osobe koje povremeno idu na putovanja.

3.4.2 Potencijal

Veliko prihvatanje ITS-a, ima neverovatan uticaj na kvalitet života građana. Sa jedne strane,

saobraćajni zastoji mogu biti redukovani, a sa druge veliki broj problema koji su vezani za

energiju i okruženje može biti ublažen. Ideja i2010 Inicijativa Inteligentih Automobila naznačava

da inteligentni sistemi ugrađeni u automobil ili u infrastrukturu puta zajedno sa V2V i V2I

komunikacionim sistemima i oni bi trebali prvobitno da utiču na: (i) probleme saobraćajnih

zastoja(10% mreže puteva dnevno je opterećeno saobraćajnim zastojima) i drugih troškova

vezanih za to, (ii) efikasnost energije i emisiju zagađenja i (iii) pitanja bezbednosti(troškovi

40000 smrtnih slučajeva i 1.4 miliona nesreća u EU predstavljaju 2% EU GDP).

3.4.3 Izazovi

Efektivno razvijanje ITS-a u urbanim oblastima stvara određen broj tehnoloških, socioloških,

regulativnih i ekonomskih izazova. Sa tehničkog nivoa, često je potrebno da se koriste velike

komunikacione mreže(npr. Wireless mreže senzora za upravljanje javnim parking prostorom),

što dalje stvara brige o skalabilnosti predloženih rešenja kada dođe do njih. Pored toga, usvajanje

platformskih servisa sposobnih za usklađivanje raznoraznih uređaja koji sakupljaju različite

tipove podataka, predstavlja tehnički izazov takođe.

Dostupnost informacijama o tačnoj lokaciji takođe predstavlja izazov zbog činjenice da se u

zbijenim gradovima zbog efekta urbanog kanjona ne može uočiti dovoljan broj satelita ili da će

zbog nekih drugih stvari signal biti loš. Zbog toga bi moralo da se investira u hibridne tehnike

pozicioniranja satelita, koje bi se mogle koristiti u trenucima kada ne bi bio vidljiv dovoljan broj

satelita.

Troškovno-efikasni i samo-konfigurišući sistemi za upravljanje saobraćajem obezbeđuju

smanjenje vremena putovanja, smanjenu upotrebu goriva i redukovanje zagađenja na bazi

odgovarajućih V2V i V2I komunikacionih tehnologija. Glavni tehnički izazov ovde je razmena

podataka između vozila i infrastrukture puteva u realnom vremenu.

16

Sa praktične strane, protokoli i algoritmi koji su uspešno testirani u laboratorijskim uslovima

često imaju loše performanse na velikim razmerama. Da bi se to izbeglo potrebno je testirati

tehnologiju na testovima velikih razmera(kao npr. u SmartSantander projektu) i sprovoditi

ekstenzivne probe pre puštanja u komercijalnu upotrebu.

3.4.4 Tehnički zahtevi

Sumiranjem prethodne sekcije dobijena je sledeća lista tehničkih zahteva: dopremanje

fleksibilnih i skalabilnih mreža, rešavanje pitanja heterogenosti, efektivno prikazivanje

informacije o lokaciji, garantovanje razmene podataka u realnom vremenu gde god da je to

potrebno i pružanje sigurnosnish, privatnih i mehanizama utvrđivanja identiteta.

3.4.5 Putanje

Danas, veliki broj standardizovanih wireless tehnologija kratkog dometa je dostupno za

razvijanje u Pametnim gradovima. Pored toga, određen broj projekata imaju za cilj da istraže

prilagođavanje postojećih i budućih sistema mobilnih telefona potrebama koje su vezane za

komunikaciju između mašina. Tokom poslednjih godina broj Smart telefona koji imaju u sebi

GPS, Wi-Fi i mobilnu konekciju se znatno povećava i očekuje se da će njihov broj biti sve veći i

veći.

3.5 Pametne granice, efikasno iskorišćavanje energije i okruženje

3.5.1 Aplikacija

Pametne granice energije predstavljaju stub Pametnih gradova i one su odgovorne za inteligentno

upravljanje mrežama energije u gradovima, koristeći potencijal za prebacivanje sa termalnih na

električne izvore energije. Dalje, integracija decentralizovanih obnovljivih izvora energije u

postojeće granice energije dovodi do velikih tehničkih problema koje je potrebno prebazići.

Interakcija između naprednih komunikacionih infrastruktura, matematičkih tehnika modelovanja

i simulacija okruženja su moćni alati za istraživanje u ovoj oblasti.Ovo takođe obezbeđuje

skladišni kapacitet za termalnu i električnu energiju unutar mreže energije, što se može postići

inteligentnim upravljanjem.

Glavni zahtevi u Pametnim gradovima su da se ujednači iskorišćavanje energije između

proizvođača i korisnika, što direktno utiče na smanjivanje zagađenja koja stvaraju današnji

17

gradovi. Da biste u potpunosti shvatili složenu interakciju između gradova i njihovih sistema za

upravljanje energijom, krucijalna je mogućnost potpunog otključavanja pametnih granica. Zbog

toga je potreban više holistički pristup sa specijalnim fokusom na interakciju svih ugrađenih

elemenata sistema.

Uspešna kombinacija pametnih procesa i pametnih tehnologija će omogućiti efektivnije

iskorišćenje energije i njenu štednju. Zapravo, inteligentni sistemi i integrisane komunikacione

infrastrukture su zahtevane, da bi potpomogle upravljanju distribucijom električne energije na

optimističan, kontrolisan i siguran način.

3.5.2 Potencijal

Prema trenutnim internacionalnim diskusijama, društvo se suočava sa globalnom promenom

klime, što zahteva efektivnu politiku koja se zasniva na niskom stepenu karbona i visoko

efikasne energetske tehnologije u veoma bliskoj budućnosti. Ogromna redukcija CO2 mora biti

postignuta, da bi se smanjio globalni porast temperature zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zbog

toga, promena globalnog miksa energije mora biti usmerena ka pametnoj integraciji obnovljivih

izvora energije u naše energetske mreže je od krucijalne važnosti da bi se postiglo značajno

smanjenje CO2. Prema Internacionalnoj Agenciji za Energiju, efikasno iskorišćavanje energije je

jedan od glavnih faktora uticaja na poboljšanje kritične situacije u našem okruženju sa kojom se

društvo suočava.

Prema Digitalnoj agendi Evrope, pametne granice predstvaljaju veliku šansu da dovedu do

velikih promena u ljudskim životima. ICT nudi potencijal za strukturnu smenu ka proizvodima i

uslugama koji zahtevaju manje resursa, za štednju energije u zgradama i električnim mrežama

kao i efikasnije iskorišćenje energije u inteligentnim transportnim sistemima.

Energetska efikasnost nudi moćan i troškovno-efikasan alat za izgradnju održivog izvora buduće

energije koji je zasnovan na obnovljivim izvorima energije.Dalje, fokusiranje na istraživanje

razvoja inteligentnih metoda optimizacije efikasnosti energije, potreba za investiranjem u novu

infrastrukturu energije može biti značajno smanjena, troškovi goriva mogu biti smanjeni,

konkurentska moć povećana i dobrostanje korisnika povećano. Međutim da bi se uočio pun

potencijal efikasnog korišćenja energije, trenutna energetska pravila i tehnologije moraju biti

dalje razvijane.

18

3.5.3 Izazovi

Odvojeno od globalnih promena okruženja, urbanizacija društva predstavlja još jedan veliki

faktor koji treba razmatrati u kontekstu energije. Prema nekim istraživanjima, većina ljudi širom

sveta će živeti u urbanim oblastima ili gradovima do 2010, koja predstavlja „prelomnu tačku“.

Prema ovom pravcu kretanja, jasno je da će gradovi širom sveta igrati krucijalnu ulogu u

budućem energetskom sistemu, prikazujući veliki potencijal gradova za štednju energije.

Povećani zahtevi za energijom u gradovima je bez sumnje ogroman izazov sa kojim se treba

suočiti. Međutim, sama gustina gradnje urbanih oblasti stvara sama po sebi šansu za efikasno

korišćenje energije. Iz ovih činjenica može se doći do zaključka da će budući gradovi morati da

se suočavaju sa velikim problemima koji da bi mogli da garantuju neprekidno i efikasno

snabdevanje energijom na duže staze.

Potrebno je razviti nove strategije nadzora i kontrole za zgrade i mreže energije koje uključuju:

kontrolu kvaliteta energije, interaktivni povratni odgovor ka korisnicima, efikasnije iskorišćenje

energije u celom Pametnom gradu, zahtevajući od svih učesnika(zgrade, korisnici) da budu

priključeni na odgovarajuće načine komunikacije.

Kao glavna preporuka, kooperacija između ICT industrije, drugih sektora i javnih vlasti trebalo

bi biti stimulisana da bi se ubrzao razvoj ICT-baziranih rešenja za pametne granice.ICT sektor bi

trebalo da obezbedi alate za modelovanje, analizu, nadzor i vizuelizaciju ocenila svojstva

energije u gradovima i regionima.

Drugi izazovi uključuju: nove komunikacione i mrežne ICT tehnologije, nove finansijski

dostupne uređaje koji prikljupljaju podatke iz okruženja, nove inteligentne algoritme za

sveprisutna pametna okruženja, nove izvore svetlosti i dr.

3.5.4 Tehnički zahtevi

Zahtevi komunikacione infrastrukture u ovoj oblasti efikasnog korišćenja energije i pametnih

granica su: visoko pouzdana komunikacija u realnom vremenu za kontrolu kvaliteta energije u

okviru granica, specifikacije protokola za komponente pametnih granica uključujući planiranje

unapred i dinamičko prilagođavanje šema, standardizacija pametne komunikacije, ciljanje na

interoperabilnost, predvidljivost i pouzdanost, pouzdane redudantne informacije i dr.

19

3.5.5 Putanje

Oblast efikasnog korišćenja energije i pametnih granica se sastoji od par stejkholdera i nekih

povezanih oblasti koje su stavljeni na vremensku liniju. Sektor za izgradnju zgrada je

identifikovao neke ključne oblasti razvoja u sledećim godinama, koji uključuje pametne merače i

mreže bežičnih senzora, dok se tehnologije za efikasno iskorišćenje energije i dalje razvijaju u

budućnosti.

4. Studija slučaja – Semantički autonomni sistemi za video nadzor u Pametnim gradovima

4.1 Visok nivo dizajna sistema i arhitekture

Cilj ovog posla je da se dizajnira i razvije inteligentni I masivna mreža za video nadzor

hiljadama kamera, koje su sposbne da prekriju oblast sličnu veličini grada. Preciznije, zadaci

ovog posla su:

- Razvijanje algoritma za interpretaciju video zapisa I identifikaciju kritične situacije

- Sistem treba biti sposoban da pruži bogate informacije vezane za kritične situacije. Neće

biti dovoljno da se samo kaže da je došlo do kritične situacije, sistem treba da kaže npr.

da je došlo do udesa.

- Sistem bi trebalo da upravlja velikim brojem jeftinih kamera da bi se pokrila velika

površina. Kamere za ove potrebe neće imati veliku procesorsku moć koje će omogućavati

da se izvršavaju kompleksni algoritmi za identifikaciju objekata I neće moći svaka

kamera da šalje detaljan video signal kontrolnoj sobi za analizu u realnom vremenu.

- Sistem bi trebao da bude sposoban da koristi različite oblasti znanja koja su povezana sa

nadzorom u Pametnim gradovima. Npr, trebalo bi da može da održi kontrolu saobraćaja,

alarme za vatru, kontrolu velikih grupa ljudi I detekciju vandalizma.

Trenutni sistemi nadzora su bazirani ili na statističkoj analizi slika ili na detaljnoj interpretaciji

identifikacije objekta. Statički detektori alarma jednostavno identifikuju abnormalna ponašanja,

gde se abnormalno odnosi na stvari koje se ne dešavaju često prema određenim matematičkim

kriterijumima. Glavna karateristika ovih nadzora je da vozačima na raznorazne načine pomognu

20

da što kraćim putem I što bezbednije stignu do odredišta. Ukoliko dođe do neke određene

alarmne situacije, sve kamere koje su dostupne u toj oblasti trebaju biti fokusirane na tu situaciju.

Zbog toga, potrebno je sprovesti 2 konfiguracione operacije na svim kamerama: zabležavanje

visine I ugla kamere u vremenu instalacije I dodeljivanje domena kome određena kamera

pripada.

4.2 Nizak nivo dizajna sistema

4.2.1. Senzori

Za potrebe ovog nadzora potrebno je ugraditi I veliki broj malih, jeftinih senzora I senzora male

rezolucije koji će moći da bežično da komuniciraju sa kontrolnim centrom. Ovi vizuelni senzori

male rezolucije će učiniti mogućim da se održi privatnost ljudi, jer neće moći da prepoznaje lica.

Rezultat ovih senzora će biti XML paketi podataka koji sadrže informacije o različitim objektima

koji se kreću(brzina, pozicija, veličina..) u svakom video frejmu. Moguće je ove senzore

nadograditi tako da će moći da detektuju dim, brzinu kretanja objekata, preciznije detektuju

opasne situacije I alarme koje nije jednostavno uočiti samo uz pomoć kamera.

4.2.2. Detekcija putanje

Ključni cilj ovog modula je da se napravi model scene uz pomoć kamera koje sagledavaju rute I

potapanja/izranjanja objekata:

- Rute: one predstavljaju zone scene gde objekti obično prolaze

- Potapanja I izranjanja: to su zone gde se objekti obično pojavljuju(izranjanja) I

nestaju(potapanja). Vredno je konstatovati s obzirom da kamere jedino detektuju objekte

koji su u pokretu, potapanje bi trebalo da bude mesto gde objekat staje.

U zavisnosti od specifičnog domena scene koji se gleda, svaki od ovih koncepata ima različito

značenje. Kada se uzme za primer ulica, rute mogu biti putevi I trotoari, dok potapanja I

izranjanja mogu biti locirani na ivicama slike ili na semaforima.

Svaki problem je prestavljen trakama: niz centralnih putanja I 2 omotača, kao što je prikazano na

Slici 1(centralne putanje su predstavljene zelenim linijama, a omotači žutim), označeni pravcem

21

kretanja(na slici, pravac rute je predstavljen sa zašiljenim krajem strele). Omotači su dobijeni

korišćenjem vrednosti visine I širine koje su date od strane kamera.

Slika 3:Zelene I plave linije predstavljaju centralne putanje ruta, dok žute I crvene linije

predstavljaju omotače ruta. Tirkizna I ljubičasta predstavljaju tačke ulazaka I izlazaka

respektivno(mesta gde se objekti pojavljuju I nestaju). Beli kvadrati predstavljaju izvore.

22

Slika 3

4.3 Studije slučaja – Pešaci i vozila

Sistem je testiran se realnim video podacima kroz tri realna primera iz stvarnog života. U svima

njima, video podaci su procesuirani korišćenjem Wise Eye softvera, tako da su rezultati potpuno

isti kao da je Wise Eye fizički prisutan na mestu originalne kamere.

4.3.1. Pešak prelazi ulicu nepropisno

Prvi scenario(Slike 5 i 6) može da se dogodi u bilo kojoj urbanoj oblasti bilo kog grada. Kamera

koja kontroliše scenu koja se sastoji iz nekoliko puteva I trotoara koje kontrolišu semafori,

biciklističku stazu kroz koje se kreću ljudi I vozila.U određenom trenutku, pešak prelazi ulicu

nepropisno van pešačkog prelaza.

23

Slika 5

24

Slika 6

U ovom slučaju ontologija uočava novi objekat(pešaka koji prolazi nepropisno) prema

vrednostima atributa hasHeight I hasWidth. Ovde novi objekat ima vrednosti 2 za širinu I 4 za

visinu, tako da je prepoznat kao klasa Pešak.

U isto vreme, 2 dodatna atributa objekta su automatski popunjena pomoću rezonovanja

semantičkog seta pravila: objectWay I hasSink. Atribut objectWay definiše tip puta na kome se

nalazi objekat. U ovom slučaju Pešak ima ovaj parametar postavljen na Pavement. Prethodno, u

sistemu je definisano da se Pavement odnosi na put uočavanjem prosečne brzine I veličine

objekta koji se njime kreću. Atribut hasSink automatski pokazuje da pešak prelazi ulicu van

pešačkog prelaza tj. zebraCrossing. Na taj način, pokreće se alarm pod nazivom

pedestrianOnPavement.

U cilju izbegavanja lažnih uzbuna, sistem proverava da se taj alarm odvija tokom nekog

minimalno određenog vremena I onda sistem oglašava alarm ka kontrolnom centru

naznačavajući da pešak prelazi ulicu nepropisno. U ovom slučaju, moguće je da ovaj alarm neće

privući pažnju ljudskog operatora(zato što se ova vrsta alarma dešava često I nije previše

opasan), tako da sistem može sam da odluči da ne prosledi ovaj alarm kontrolnom centru.

25

4.3.2. Vozilo u pogrešnom smeru

U ovom scenariju automobil koji se kreće u pogrešnom smeru predstavlja rizik za ostala vozila

na putu. Kao u prethodnom slučaju, ontologija klasifikuje objekat kao član klase Vozilo

zahvaljujući vrednostima hasWidth I hasHeight(9 I 8 respektivno, I prema tome zna kojoj klasi

da dodeli taj objekat). U skladu sa pravilima atribut objectWay ima vrednost Pavement, što znači

da se nalazi na putu. Međutim, u ovom slučaju Pavement se povezuje sa atributom

routeDirection koji definiše pravac kretanja objekata. Da bi se uvidelo da li se vozilo kreće

odgovarajućim pravcem kretanja analizira se vrednost atributa hasDirecton. Pošto se pravac

kretanja na Pavement-u ne poklapa sa pravcem kretanja vozila sistem oglašava alarm tipa

pogrešan pravac(wrongDirection). To se može videti na sledećoj slici(Slike 7 i 8).

Slika 7

26

Slika 8

4.3.3 Pešak na pruzi

U prethodna 2 scenarija, sistem radi na scenarijima u kontroli saobraćaja, ali on može lako da se

prenese na druga okruženja, gde je moguće zadržati sve softverske I hardverske module i gde je

samo potrebno promeniti ontologiju semantičkog rezonovanja I prevođenja.

U ovom scenariju sistem radi na taj način da mora da detektuje kad osoba padne na šine

podzemne železnice na stanici(Slika 9). U ovoj situaciji, ontologija klasifikuje objekat kao

Pešaka koji hoda na platformi. Kada pešak padne na šine, sistem podiže alarm.

27

Slika 9

Ništa ne vredi da ako objekat upadne u šine da ga kamere više ne detektuju kao objekat zato što

više nije u pokretu. Međutim, sistem shvata da objekat koji se kretao je nestao na mestu koje nije

mesto potapanja, tako da se alarm pokreće. Međutim u ovom slučaju nije moguće da se

automatski utvrdi razlika između toga da li je osoba pala na šine ili se penje uz ivicu. Zato je

potrebno da to ljudski operator proveri video signal da bi utvrdio uslove alarma, u ovom slučaju

da se pozove vozač železnice I da se upozori na osobu koja je pala. Za izvršenje ovog procesa će

biti potrebno vreme, vreme koje u ovoj kritičnoj situaciji možda neće biti dovoljno dugo.

S druge strane, semantički sistem predložen u ovom poslu se odnosi na sposobnost da se

automatski odredi vrsta alarma koja se dešava, I u ovom slučaju sistem može biti konfigurisan da

automatski pošalje alarm vrste “Osoba na šinama!” mašinovođama, ili čak sam da aktivira

kočnice u slučaju opasnosti kada voz ulazi na stanicu.

4.3.4 Zaključak studije slučaja – Pešaci i vozila

U tradicionalnom video nadzoru ljudski operator je neophodan za sagledanje scenarija I za

odlučivanje koje vrste akcija treba da preduzme kad se oglasi alarm. Ovo neće biti veliki

problem kada operator posmatra ograničenu oblast sa ograničenim brojem kamera. Međutim,

kako broj kamera nastavlja da raste, potrebno je uvesti više operatora, povećavajući složenenost I

troškove sistema.Automatski sistemi za nadzor su se pojavili kao rešenje ovog problema,

koristeći algoritme za autonomnu interpretaciju scene I identifikaciju uslova alarma.

28

Međutim, Pametni prostori kao i gusto raspoređene I fleksibilne mreže kamera su obično

neophodne, koje zahtevaju veliki broj kamera da bi se pokrile velike oblasti u Pametnim

gradovima I Pametnim zgradama.

Sistem implementiran tokom ovog rada, koji je pokrenut od strane Eureka Celtic HuSIMS

projekta, prevazilazi poteškoće korišćenjem jeftinih kamera, male rezolucije, male težine I

pristupom zasnovanim na podacima za identifikaciju ponašanja. Rezultat je da veliki broj jeftinih

kamera može biti ubačen, bez zahtevanja velikih sistema ili procesorske moći u kamerama. Kao

dodatak, sematički pristup omogućava bogatu detekciju alarma, dodajući veliki broj značajnih

informacija kada dođe do neke uzbune.

S obzirom da je bazirano na semantičkog rezonovanju pre nego modelima sa formalnim znanjem

implementiranim od strane ljudskog operatora, sistem može da se prilagodi za rad u raznim

okruženjima, samo prebacivanjem na određenu ontologiju I set pravila.

Ukratko, semantički baziran pristup za detekciju alarma u sistemima za video nadzor

predstavljen u ovom seminarskom radu nudi brojne prednosti koje nisu dostupne u drugim

rešenjima vezanim za ovu oblast.

4.4 Studija slučaja – Gradovi

4.4.1 Studija slučaja – Singapur

Singapur je jedan od vodećih Pametnih gradova u svetu kada se misli na koršćenje urbanih

podataka da bi se obezbedili novi radikalni uvid u to kako grad funckioniše. Projekat koje je

trajao 5 godina, LIVE Singapure!, koji je bio vođen od strane MIT SENSEable City Lab, ima

eksplicitan fokus na kombinaciju I distribuciju velike količine podataka u realnom vremenu koji

su generisani u gradu. Ovi vredni podaci pružaju informaciju o tome kako grad radi, koji delovi

fizičkog prostora grada koriste njegovi stanovnici, kako funkcionišu servisi itd.Projekat

promoviše otvorenu inovaciju kroz platformu koja omogućava zajednicama, kompanijama I

stanovnicima grada da iskoriste podatke o gradu kako bi napravili neku aplikaciju. Do sada je to

dovelo do razvoja određenog broja aplikacija I predologa u koje spadaju vremenska prognoza za

10 min unapred, koja može da usmeri taksiste na delove grada u kojima pada kiša, GPS,

aplikacija koja pruža informaciju o tome kakav je trenutan saobraćajni tok unutar grada I

29

Pametne merače koji omogućavaju vlasnicima kuća da nadgledaju svoju potrošnju energije. Broj

dostupnih podataka konstantno raste, sa mogućnošću da postane još pametniji.

www.live-singapore.com.sg www.senseable.mit.edu/livesingapore

4.4.2 Studija slučaja – Rio de Žaneiro

Rio de Žaneiro je kao grad ranjiv na veliku kišu, koja je u prošlosti izazivala poplave I odrone.

Skoro, 5.aprila 2010. godine silovita kiša je ubila više od 70 stanovnika. Ovaj katastrofalan

događaj je uzbunio majora, Eduardo Paesa, da preduzme akciju da bi sprečio ponavljanje

ovakvih situacija u budućnosti. Ovo je vodilo do kreiranja operacionog centra, koji ima pristup

podacima o vremenu, saobraćaju, vodi, energiji, policijskim I medicinskim servisima. Sa

stepenom informacija koje se prikazuju na 300 ekrana u centru, grad ne samo da je u mogućnosti

da predvidi tešku kišu u roku od 48h, nego da predvidi širok spektar potencijalnih socijalnih,

ekonomskih problema kao I problemima okruženja pre nego što se razviju.

Centar je dizajniran I kreiran od strane IBM-a, I smatran je za ključnu tačku zbog svoje

sposobnosti da integriše podatke od strane više od 30 javnih agencija grada. Sa podacima u

realnom vremenu I dostupnom vizuelizacijom, operacioni centar je sposoban da izvrši precizne

analize, koji koriste raznoraznim stvarima, od navijača koji napuštaju fudbalske mečeve do

saobraćajnih nezgoda. Dalje, sve ove informacije su dostupne stanovnicima Ria preko twittera I

drugih aplikacija koje im pružaju podatke u realnom vremenu o saobraćaju I vremenu. U slučaju

promene vremena, tekstualne poruke se šalju ljudima koji se nalaze ugroženim zajednicama.

Centar će potspešivati dalje razvijanje, sa davanje više integrisanih informacija u budućnosti.

www.rio.rj.gov.br / www.ibm.com

4.4.3 Studija slučaja – Santander

U Santanderu, projekat pod nazivom EU “SmartSantander” je pokrenut da bi se sproveo

eksperiment gradskih razmera u kome će se testirati aplikacije I servisi u Pametnom gradu.

Projekat stimuiliše razvoj novih aplikacija kroz istraživanje internet tehnologija u realnom

životnom kontekstu.Rezultat projekta mogu da pruže vredne inpute o tome kako se gradovi

mogu učiniti pametnijim I efikasnijim da bi stanovnici imali veće koristi.

30

Zajednica Santaderaje postavila 12000 senzora koji prikupljaju bitne informacije sa svih delova

grada, koje mogu da se koriste da bi grad funckionisao mnogo efikasnije. Na primer, senzori će

moći da prikupljaju podatke o saobraćaju, dozvoljavajući korisnicima da znaju lokaciju parking

mesta I informisanje korisnika javnog transporta o tome kada dolazi sledeći autobus. Dalje, grad

eksperimentiše sa automatskim upravljanjem intenzitetom svelosti koji je baziran na različitim

tokovima saobraćaja.

Sa ovim senzorima, grad će biti u mogućnosti da kotroliše I testira mnoge aspekte života u gradu,

praveći od njega veliku laboratoriju kojima se stvaraju mnoge inovacije. Gustinom podataka će

omogućiti projektantima, građanima, istaživačima, organizacijama I poslovnom sektoru da

eksperimetiše sa razvojem novih aplikacija koje će učiniti grad pametnijim. Rezultat

SmartSantander ekperimenta će pružititi vredne uvide u to kako bi trebalo Pametni gradovi u

budućnosti da izgledaju.

www.smartsantander.eu

4.4.4 Studija slučaja – Amsterdam

Težnja Amsterdama da postane Pametan grad je počela 2009.godine kada je nezavisna

organizacija, Amsterdam Innovation Motor, I granični operator, Liander, koji su pokrenuli

projekat Amsterdam Pametan grad u bliskoj kolaboraciji sa stanovništvom Amsterdama.

Projekat ima eksplicitan cilj da redukuje emisiju karbona I potrošnju električne energije I na taj

način da kreira održiviji I efikasniji grad. Ovo je ostvareno kroz jedinstvenu saradnju između

vladinih agencija, privatnih kompanija, institucija znanja I građana Amsterdama. Zajedno, svi

ovi različiti učesnicirazvijaju I implementiraju inovativne I nove tehnologije u fabrikama koje se

nalaze u gradu, što ne samo da će pomoći da se direktno redukuje potrošnja energije I emisija

CO2, već će I stimulisati promenu ponašanja stanovnika grada. Sve nove inicijative su testirane u

lokalnim i projektima malih razmera.Inicijative koje se pokažu kao efikasne I pametne se

implementiraju na velikim razmerama. Do sada je ovo vodilo do velike količine novih projekata

od edukacije u pametnim školama, preko pametnog transporta, većih pametnih granica i

pametnog merenja do projekata pametnog punjenja električnih vozila. Da bi se podržao

inovativni proces koji zauzima sve veće mesto u gradu, stanovnici Amsterdama konstantno

otvaraju I dele svoje podatke. Ovo je rezultovalo stvaranjem koncepta “Apps for Amsterdam”,

gde se podaci o životu u gradu dele, od stepena kriminala do ruta odbijenih kolekcija. Ovaj

31

pristup omogućava otvorenu inovaciju gde su građani/programeri sposobni da kreiraju aplikacije

bazirane na gradskim podacima. Rezultat nije samo ekonomski rast, već I mnogo važnija nova

rešenja koja čine život u gradu mnogo pametnijim.

Projekat Amsterdam Pametan grad je započeta sa nekolicinom partnera, ali se vremenom vrlo

brzo razvio I sad uključuje preko 70 različitih partnera, uključujući velike igrače kao što su IBM

i Cisco. Sva zanja I uvidi dobijeni iz ovog projekta će biti podeljena sa drugim gradovima I u

okviru zemlje I van nje.

www.amsterdamsmartcity.nl

4.4.5 Studija slučaja – Kopenhagen

Cilj grada Kopenhagen da postane pametan grad se razvio iz ambiciozne vizije da postane prva

karbon-neutralna svetska prestonica do 2025. godine. Da bi se dostigao ovaj ambiciozni cilj, grad

je odlučio da implementira nova I inovativna rešenja u okviru transporta, otpada, vode, grejanja I

alternativnih energetskih izvora. Karbonska neutralnost će rezultovati boljim kvalitetom života,

inovacija, kreiranjem poslova I investicija. Danska prestonica je nagrađena u različitim prilikama

za njen usmeren napor da učini grad koji je zeleniji, održiviji I prijatniji za život. Skoro je

Kopenhagen dobio prestižnu nagradu Europian Green Capital Award 2014 od strane Evropske

komisije.

Put ka pametnijem Kopenhagenu je baziran na dualnoj strategiji: pre svega, Kopenhagen

prestavlja najveću svetsku testnu površinu za pametna I održiva rešenja. Pretvarajući sebe u živu

laboratoriju za nova zelena rešenja, grad je uspeo da privuče inovativne kompanije. Veoma

dobar primer ovoga je viđen u kreiranju novog održivog komšiluka u Nordavnu, koji broji 40000

stanovnika koji žive tu I kreiranju sličnog broja poslova. U cilju sprovođenja novog razvoja, grad

se fokusira na saradnju između javnih vlasti I privatnih kompanija. Prema Klausu Bilhoju, šefa

divizije Kopenhagenovog održivog razvoja: “Reč je o kreiranju zajedničke osnove za donošenje

odluka u saradnji sa privatnom industrijom”. Dalje on navodi, da je neophodno da se sruše

barijere između privatnog I javnog sektora u cilju kreiranja Pametnog grada u budućnosti. Ovo

povećava šanse razvijanja inovativnih I holističkih rešenja koja su podržana od strane svakoga.

Kao drugo, Kopenhagen veruje u strategiju “deljenje je vođenje računa”. Uspesi I znanja koje je

grad dobio treba podeliti sa drugim gradovima širom sveta I obrnuto. Ovo je brendiralo

32

Kopenhagen kao grad u koji treba investirati I kroz taj jak brend zvan Kopenhagen,

kompanijama se nudi ko-brendiranje ako one kreiraju rešenje o saradnji sa javnim vlastima.

Zahvaljujući ambicioznim ciljevima grada, Kopenhagen je idealna testna površina za nova I

inovativna rešenja. Klaus Belhoj kaže da još uvek postoji hiljade različitih izvora potencijala,

koji će učiniti grad pametnijim samo kada se iskoriste. “Zašto su ulična svetla još uvek upaljena

kad nema više saobraćaja? Zašto nismo postavili senzore po celom gradu da bi se utvrdio kvalitet

vazduha”?Mogućnosti se čine gotovo neograničenim, I Kopenhagen još uvek ima veliki

neiskorišćeni potencijal, za on veruje da može biti iskorišćen u godinama koje

dolaze.Ekonomsko stanje za buduća razvijanja u Kopenhagenu su jaka. U 2012, novi budžet je

dogovoren koji iznosi 40 miliona za inteligentno ulično osvetljenje, transport I projekte vezane

za solarnu energiju u gradu.

www.kd.dk

4.4.6 Studija slučaja – Kalundborg

U junu 2012.godine, pokrenut je trogodišnji projekat transformisanja Kalundborga u Pametan

grad. Iza ovog projekta stoji zajednica Kalundborga, SEAS NVE, Danska Energetska Asocijacija

I privatne kompanije Pametnih granica.Inspirisani konceptom otvorene inovacije, ovaj projekat

cilja da pretvori distribuciju energije u Kalundborgu u otvorenu platformu. Ta platforma će

omogućiti proizvođačima energije I servisa da ponude nova inovativna rešenja na zajedničkoj

platformi. Ovo znači da će energetski sistem grada biti sposoban da iskoristi izvore energije kao

što su solarna energija, vetar I bio gas I da će građani moći da odaberu neke od izvora energije na

sličan način kao na Google I Apple aplikacionim platformama.

Ovaj pristup čini građane Klanduborga “prozumerima”, koji im omogućava da budu korisnici

energije, ali takođe I dobavljači elektriciteta nazad u granice energije. Biće omogućeno

građanima da vreme u kojima će njihove električne sprave biti dopunjene. Npr, električni

automobili mogu biti dopunjeni u vreme kad je opterećenje električne energije malo –

osiguravajući na taj način najjeftiniju cenu I najodrživije rešenje.

U cilju održavanja optimalne eksploatacije različitih izvora energije bez bilo kakvog negativnog

uticaja na stabilnost zaliha, saradnja između menadžementa Spiraa I Kalundborga je

uspostavljena. Ako energija koja se dobije od vetra nije održiva zbog nedostatka vetra,

33

nedostajuća moć granica elektriciteta će biti kontrabalansirana od strane decentralizovanih

energetskih instalacija I kroz menadžment za inteligentno iskorišćenje energije.

www.kalundborg.dk / www.spirae.dk

4.4.7 Studija slučaja – Bornholm

Dansko ostrvo Bornholm postaje jedno od najpopularnijih test oblasti u svetu za testiranje novih

zelenih tehnologija. Zbog svoje geografske lokacije I dobro razvijenog grejanja, električnih

sistema, vode, ostrvo je idealno za testiranje električnih automobila, solarnih panela, pametnih

zgrada I inteligentnih sistema, koji će svi imati značajnu ulogu u budućim Pametnim gradovima.

U skorije vreme, Bronholm Forum za Rast je formirao partnerstvo sa Vaeksthus Greater

Kopenhagen u cilju razvijanja jedinstvenog modela za izračunavanje. Model će omogućiti da se

prevedu rezultati testa iz Bornholma na druge slične zajednice širom sveta. Kao primer

jedinstvenih prilika u Bornholmu, Østkraft, energetska kompanija na ostrvu , je uključen u

nekoliko internacionalnih test projekata kojima je cilj da otkriju kako stabilnost zaliha može biti

održana kad većinski procenat proizvodnje energije dođe od obnovljivih izvora. Jedan primer je

26,8 milionski projekat, EcoGrid EU, koji je pomogao da se instaliraju kompjuteri u 2000

domaćinstava na ostrvu I da se testira pametno upravljanje iskorišćenja električne energije.

Specifični kompjuteri u domaćinstvima omogućavaju da se izabrani uređaji uključe ili isključe,

zavisno od cene.

www.bornholm.dk

4.4.8 Studija slučaja – Arhus

Pametan Arhus je ime projekta koji je pokrenut u Danskom gradu Arhus u Januaru 2012.godine.

Prvi cilj projekta je iznesu vizije o budućnosti digitalnog grada Arhus. Jonas Kroustrup, koji je

član sekretarijata projekta pametan Arhus objašnjava: “Umesto baziranja na novom razvoju

uskih političkih odluka, pokušavamo da prihvatimo mnogo otvoreniji I demokratski pristup

velikim pitanjima koja se pojavljuju u razvoju grada. U inicijativi Pametnog Arhusa, ovo je

urađeno kreiranjem određenog broja različitih radnih grupa, koje se sastoje od građana,

istraživača I poslova, koji zajedno pokušavaju da izbore sa izazovima sa kojima se susrećemo”.

34

Primeri ovih radionica su “pametne zalihe, ”slobodno dostupni podaci”, “održivi razvoj” I

“javno-privatna partnerstva”.

Na ovaj način, vizija budućnosti Pametnog Arhusa je kreirana u bliskoj saradnji sa stanovnicima

grada. Line Gerstrand Knive iz sekretarijata Pametnog Arhusa objašnjava: “Važno je naznačiti

da Pametan Arhus inicijativa predstavlja gradsku inicijativu, da to nije samo još jedan projekat

zajednice.Ono što mi pokušavamo da uradimo je stvorimo veliku svest kod građana o ovom

projektu”.Na ovaj način, učestvovanje I zaključci stanovnika predstavaljaju integralni deo

inicijative Pametnog Arhusa.Ovo stvara osećaj kolektivnog uspeha kod građana prilikom

razvijanja grada.

Radne grupe predstavljaju samo najskoriji korak u tekućem procesu koji Arhus inicira sa ciljem

da postane Pametan grad. Od 2010.grad je aktivno promovisao istraživanja vezana za to kako da

se integriše ICT u fabrike grada. Ovo je odrađeno kroz program istraživanja koji se naziva

“Digitalni urbani život na Arhuskom univerzitetu”. Još jedan ključni igrač u cilju Arhusa da

postane pametniji je institut Alexandra, koji je ustvari privatna kompanija koja blisko sarađuje sa

zajednicom. Među drugim inicijativama, institut Alexandra je postavio Laboratoriju Pametnog

Grada sa eksplicitnim ciljem da promoviše rešenja I strategije Pametnog grada. Dalje,

Laboratorija Pametnog Grada je pokrenula nekoliko projekata koje je podržala Evropa koji su

povezani sa razvojima Pametnih gradova, kao što su OUTSMART projekat, Internet-of-things

projekat I Santander Pametan grad projekat.

Prema Line Gerstrand Knive-u, koji je član sekretarijata inicijative Pametan Arhus, krajnji cilj

Pametnog Arhusa je da inspiriše građane Arhusa da preuzmu odgovornost za njihov grad: “Na

duže staze, nadamo se da pomerimo neke odgovornosti javnog sektora I servisa na koja

zajednica dostavlja društvu. Želimo da kreiramo grad zajedno, gde je prirodno da se preuzima

odgovornost”.Trud koji je učinio Arhus da postane pametniji je skoro nagrađen tako što je grad

rangiran kao 2 u Evropi po razvijenosti u tom smislu.

www.smartaarhus.dk / www.digitalurbanliving.dk / www.alexandra.dk

4.4.9 Studija slučaja – Öresund

Öresund Smart City Hub je projekat koji je skoro pokrenut I koji se sastoji od partnera iz Danske

I Švedske koji rade zajedno da bi identifikovali čista rešenja za specifične probleme koji su

35

povezani sa razvojem Pametnih gradova u Öresund regiji. Partneri projekta uključuju Glavni

region Danske, Zajednicu Kopenhagena, Ziland region, Copenhagen Cleantech Cluster, Lund

univerzitet, Alborg univerzitet I region Skane.

Projekat će se fokusirati na identifikaciji klimatskih I problema sa okolinom koji postoje duž

granice između Danske I Švedske. Kada je jedno oblast identifikovana I procenjena, u zavisnosti

od potreba obe zemlje, inovacione platforme će biti olakšana uz pomoć Copenhagen Cleantech

Cluster-a. Ovo znači da će stejkholderi iz instituta za istraživanje, privatnih kompanija I javnih

vlasti biti pozvani da pruže njihov doprinos I saradnju u planiranju puta ka budućim rešenjima.

Cilj ovog projekta je da razvije inovativna rešenja koja će pomoći da se reše neki društveni

problemi, dok se u isto vreme kreiraju komercijalne prilike. Projekat ima vođeni pristup

inovacijama i trebalo bi da pokuša da jače strane regiona. Između drugih stvari, ovo će biti

ostvareno kroz pametnu upotrebu IT-ja I javno-privatnih podataka da bi se razvila rešenja

Pametnog grada koja mogu biti transformisana na druge regione I gradove sa sličnim projektima.

www.oresundskomiteen.org

4.5 Studija slučaja – SmartCityDK(rešenja dobijena kombinovanjem zajedničkih iskustava)

SmartCityDK je mreža vodećih kompanija I institucija znanja unutar Danskog sektora

gradnje.Mreža koja je smeštena u severnom Danskom regionu, ima cilj da olakša razvoj velikog

broja novih poslova I pametnih modela poslovanja koji su potrebni Pametnom gradu.Da bi se to

odradilo, bliska saradnja između poslova, istraživačkih institucija I javnih vlasti je

potrebna.Kompanije koje su predstavljene u SmartCityDK broje više od 43000 zaposlenih I

istraživačke organizacije imaju više od 300 istraživača. Zajedno, sve ove inovativne snage

formiraju zajedničku platformu, gde različiti stejkholderi mogu da se suretnu I razmene ideje o

tome kako bi trebalo da se kreiraju pametna rešenja budućeg sektora izgradnje.

www.smartcitydk.dk

36

5. Zaključak

Koncept Pametnih gradova je dobio na značaju u poslenjih par godina, pravljenjem ICT

podržanim servisima I aplikacijama koje su dostupne građanima, kompanijama I vlastima koje

su deo gradskog sistema. Cilja ka tome da se poveća kvalitet života građana, I poboljšanje

efikasnosti I kvaliteta servisa koje pružaju vladini entiteti I poslovi.Ova perspektiva zahteva

integrisanu viziju grada I njegove infrastrukture u svim njegovim komponentama. Pametan grad

se sastoji od 6 karateristika: Pametnih ljudi, Pametne ekonomije, Pametne vladavine, Pametna

pokretiljivost, Pametnog okruženja I Pametnog života.

U ovom seminarskom se identifikuju glavne teme Pametnog grada koje utiču na ICT okruženje.

Aplikacije I zahtevi su grupisani u 5 tema:

- Ekonomske, socijalne I implikacije privatnosti

- Razvijanje E-vlade

- Zdravlje, inkluzije I život uz podršku

- Inteligentni transportni sistemi

- Pametne granice, energetska efikasnost I okruženje

Svaka od tema se obrađuje prema njihovom potecnijalu, izazovima, tehničkim zahtevima i

putanjama. U cilju ostvarivanja ciljeva Pametnog grada, javila se potreba da se poveća efikasnost

I efektivnost vlade, razvijanje aplikacija koje su prijateljski nastrojene prema okolini, povećana

pokretiljivost, pružanje boljih zdravstvenih servisa itd.Da bi se dostigli ciljevi Pametnih gradova,

mora da se razvije veliki broj tehnologija u oblasti bežične tehnologije I fiksnih komunikacionih

mreža I mnogi istraživački izazovi moraju biti identifikovani. Postoji mnogo različitih načina na

koje neki grad može postati pametan I u zavisnosti od toga šta želimo postići, moramo ulagati u

različite stvari.

37

6. Literatura

- Expert Working Group on Smart Cities Applications and Requirements

WhitePaper

Chair: Luis M. Correia, IST/IT – Tech. Univ. Lisbon, Portugal luis.correia@lx.it.pt

Co-Chair: Klaus Wünstel, Alcatel-Lucent – Bell Labs, Germany klaus.wuenstel@alcatel-

lucent.com

- A Semantic Autonomous Video Surveillance System for Dense Camera Networks in

Smart Cities

Lorena Calavia *, Carlos Baladrón, Javier M. Aguiar, Belén Carro and Antonio Sánchez-

Esguevillas

- Danish smart Cities: sustainable living in an urban worlD