Tibor @IVKOVI] Istorijski Institut SINOVI ZAVIDINI APSTRAKT:Analizompodatakazabele`enihkodStefanaPrvoven~anog,Anonimnog notarakraqaBele,LetopisaPopaDukqaninaivizantijskihpisacaJovanaKinamai Nikite Honijata, razmatra se pitawe da li je Nemawin otac, Zavida, bio veliki `upan kao i hronologijawegoveveliko`upanskevlasti.Tako|eserazmatrakadasuNemawaiwegova bra}a dobila na upravu svoj deo ota~astva. KQU^NE RE^I: Zavida, Stefan Nemawa, Vizantija, Ugarska, Dukqa. Srpskisredwovekovniizvorigotovodanepru`ajuvestioporeklu utemeqiva~adinastijeNemawi}a,StefanuNemawi.1Prvo,nijepoznato kadaseipodkojimokolnostimaotacNemawinpovukaouZetuidalijeon prethodnobioveliki`upanSrbije.Drugo,jo{uveknijeutvr|enokadasei podkojimuslovimaotacNemawinvratiouSrbijuizizgnanstvaidobiona upravudeozemqekojimujepopravupripadao,odnosnodalijetadabio veliki`upan.Tre}e,nejasnojekadasuipodkojimuslovimaNemawai wegovastarijabra}adobilanaupravuzemqeuSrbijikojesu~inile ba{tinuwihovogoca.^etvrto,samdolazaknavlastStefanaNemawe, uprkosubedqivomdokazivawudasetodesilo1166.godine,ostaoje 1OsnovniizvoriukojimasenalazepodacioNemawi,wegovomocuivladavinisu:@itije SimeonaNemaweodStevanaPrvoven~anoga,V.]orovi},Svetosavskizbornik2,Beograd 1939,176(kriti~koizdawe).Najnovijeizdawe,citiranouovomradu,@itijesvetog Simeona,StefanPrvoven~ani,Sabranadela,prir.iprev.Q.Juhas-Georgievska,Beograd 1999,18(=@itijesvetogSimeona);A.V.Solovjev,Hilandarskapoveqavelikog`upana Stefana (Prvoven~anog) iz godine 1200 1202, Prilozi za KJIF 5 (1925) 66 71 ( = Solovjev, Hilandarska poveqa); A. V. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava (od XII do kraja XV veka),Beograd1926,11 14(=Solovjev,Odabranispomenici);V.]orovi},Spisisv.Save, BeogradSremskiKarlovci1928,151175;@itijesvetogSimeona,SvetiSava,Sabrana dela, prir. i prev. T. Jovanovi}, Beograd 1998, 147 191 ( = Sava, @itije svetog Simeona); A. Deroko,Crkvasv.ApostolaPetrauBijelomPoqu,GSUD7/8(1930) 145.Nisubezzna~ajai vestivizantijskihpisaca,retoraipesnikakojisuobra|eniuVizantijskimizvorimaza istoriju naroda Jugoslavije IV, ured. G. Ostrogorski F. Bari{i}, Beograd 1971, 173 252 ( = VINJIV);NicetaeChoniataeHistoria,rec.I.Bekker,Bonnae1835,206.13207.23.Slikuo Nemawinojvladaviniupotpuwujuinekilatinskiizvori;npr.Ansbert,Historiadeexpeditione Friderici imperatoris, ed. A. Chroust, MGH Scriptores rerum Germanicarum, n. s. Bd. 5, Berlin 1929, 30; Historia peregrinorum, ed. A. Chroust, MGH Scriptore rerum Germanicarum, n.s. Bd. 5, Berlin 1929, 134 135. 2 nerazja{wen, posebno u odnosu na wegovog starijeg brata Tihomira.2 Ono {to jeudosada{wimistra`ivawimapouzdanoutvr|enojestegodinaNemawinog ro|ewa 1113, kao i ime Nemawinog oca Zavida.3 Po~etkompro{logvekausrpskojistoriografijidostapa`weposve}enojepitawudalijeNemawinotacbiovladar.Q.Kova~evi}je smatraoda onto nikadanijebio,dokjeD. Anastasijevi}zastupaomi{qewe dajeotacNemawinbiovladar.4Mi{qeweQ.Kova~evi}ajeusrpskoj istoriografiji preovladalo,budu}idase upotowimaraspravamaoNemawi uglavnomre{avalopitawehronologijewegovog`ivotanaosnovupodataka zabele`enihkodSv.Save,takodajeuposledwimradovimaposve}enim pitawudalijeNemawinotacbiovladar,Kova~evi}evzakqu~akidaqe zadr`an kao prihvatqiv.5 Nemawinsininaslednik,StefanNemawi},prvoveliki`upan,a potomikraq,usvome@itijusv.Simeona,prvijepru`ioistorijske podatke o Nemawinom poreklu i ranoj mladosti. Proveravati wegove navode nekimdrugimpouzdanimizvoromgotovojenemogu}ejersunaraspolagawu uglavnompoznijirodosloviiletopisi,ukojimasenarodnopredawe preplelo sa istorijskim li~nostima, a hronologija, o~igledno, uspostavqena naknadno ili sa dosta gre{aka pri prepisivawu. Ipak, na osnovu onoga {to o Nemawinojnajranijojmladostiidoga|ajimakojisuprethodiliwegovom ro|ewupi{eStefanPrvoven~ani,izgledadaipakmo`edasedo|edo prili~no pouzdanog odgovora na pitawe da li je Nemawin otac bio vladar. 2 Ovo posledwe pitawe u ovom radu ne}e biti razmatrano. 3Osnovnaliteraturakojaseti~eporeklaNemawinogoca,kaoihronologijadoga|ajaiz Nemawinog`ivota,I.Pavlovi},Hronolo{kebele{keSv.SaveoStefanuNemawi, GlasnikSUD47 (1879) 302;P.Sre}kovi},Stawei odnosisrpskiharhontijapremaUgrijii premaVizantijiupoloviniXIIveka,GlasnikSUD54(1882)182184;Q.Kova~evi}, NekolikapitawaoStefanuNemawi,GlasSKA58(1900)1106(=Kova~evi},Nekolika pitawa); Q. Jovanovi}, Prilo{ci hronologiji `ivota Stevana Nemawe i svetoga Save, Glas SKA64(1901)75107;D.Anastasijevi},OtacNemawin,Beograd1914(=Anastasijevi}, OtacNemawin,);P.Popovi},Ohronologijiudelimasv.Save,GlasSKA112(1924)19 87; Q. Stojanovi}, O godinama u Savinom @itiju Stevana Nemawe, Prilozi za KJIF 5 (1925) 90 91;St.Stanojevi},ONemawinomocu,Starinar5(1930)36;St.Stanojevi},Nemawa, GN^42(1933)93132;V.]orovi},PitaweohronologijiudelimasvetogSave,GN^49 (1940) 1 69 ( = ]orovi}, Pitawe o hronologiji,); K. Jire~ek, Istorija Srba I, Beograd 1952, 147150;\.Sp.Radoji~i},ZavidaotachumskogknezaMiroslava,JF23(1958)255261;R. Novakovi},Kadserodioikadjepo~eodavladaStevanNemawa,IG34(1958)165192; Istorija srpskog naroda I,ured. S. ]irkovi}, Beograd 1981, 197 211, 252 272 (J. Kali}), ( = ISN I,); J. Leny, Stefan Zavida als Sohn von Uro I. und Vater von Stefan Nemanja, Sdostforschungen 48 (1989) 37 49; S. Pirivatri}, Prilog hronologiji po~etka Nemawine vlasti, ZRVI 29/30 (1991)125135;J.Kali},EvropaiSrbiuXIIveku,GlasSANU384(1998)95108;S. ]irkovi},PreciNemawiniiwihovapostojbina,StefanNemawaSvetiSimeon Miroto~ivi, istorija i predawe, ured. J. Kali}, Beograd 2000, 21 29 ( = ]irkovi}, Preci). 4Kova~evi},Nekolikapitawa,1922;Anastasijevi},OtacNemawin,58.Kova~evi}eva raspravaiako{tampanatek1900.godinebilajeve}1888.godine~itanauAkademijikao pristupna beseda. 5 ISN I, 208 (J. Kali}); ]irkovi}, Preci, 22.3 Naime,obja{wavaju}ikakojeNemawinotac,|avolskomzavi{}u (zavistidivole),bioizgnanizzemqeodsvojebra}e,paseiztograzloga sklonioodwihovebuneumestosvogaro|ewazvanoDioklitija,6Stefan Prvoven~anio~iglednoaludiranatodajeNemawinotacbiovladar. StefanPrvoven~aninapomiwekakowegasamogtadanijebilo(tj.jo{uvek nije bio ro|en) i da je slu{ao kako je bio veliki mete` u ovom kraju srpske zemqe(tj.Ra{koj)iDioklitiji,DalmacijiiTravuniji,idajeNemawin otac|avolskomzavi{}ubioizgnanizzemqeodsvojebra}e.7Kakosuutoj zemqibililatinskijerejitakojeiNemawakr{tenpolatinskomobredu. A kada se wegov otac vratio u stolno mesto (vyzvrayou je se wt(y)cou go na stolnomhsto),opetseudostojidadrugokr{teweprimi...uhramusvetihi sveslavnih i vrhovnih apostola Petra i Pavla.8 ZanimqivojedajeonajdeoizlagawaStefanaPrvoven~anogkojise ti~e Zavidinog izgnanstva i boravka u Ribnici u istoriografiji ocewen kao nejasan, kako je S. ]irkovi} nedavno ukazao, ne mo`e se, naime, biti izgnan izzemqeiopetbitiuzemqi.9Ovanedoumicanastajeukolikoseiskaz Prvoven~anog o mete`u u Ra{koj, Dioklitiji, Travuniji i Dalmaciji, shvati da se odigrava u jednoj dr`avi. Ali, na osnovu Letopisa Popa Dukqanina ove teritorijesutadaupoliti~komsmisluveomapreciznoraspore|ene.U Diokleji(Dukqi)iDalmaciji(Primorje,izme|uKotoraiUlciwa)vlada Bodinovsin\or|e,doksuuTravunijinajverovatnijesinovikneza Branislava(DragihnaiDragilo).10Svakako,uvremekadaStefan Prvoven~anipi{esveovezemqebilesupodwegovomkrunom,podimenom Srpskezemqe,otudaoninenalazizashodnodapoja{wavadajeuvreme Zavidinogbekstvapoliti~kageografijabiladruga~ija.Mete`kojije pomenut morao bi najpre da se odnosi na prilike u Dukqi posle smrti kraqa Vladimira (1111) i sukobe u Ra{koj posle smrti Vukanove (1112). 6@itijesvetogSimeona,18.Mo`dajeStefanPrvoven~aniuizrazuzavistidivole sakrio i ime Nemawinog oca, `ele}i da ka`e kako je Zavida zavi{}u zavi{}u zavi{}u zavi{}u bio izgnan iz zemqe. Mo`dajeovosamoslu~ajnostkojuopa`amoznaju}idajeimeNemawinogocazaistabilo Zavida, ali bi trebalo obratiti pa`wu i na ~iwenicu da isti pisac (Stefan Prvoven~ani) govore}ikakosudocnijebra}a`eleladaNemawioduzmuwegovdeozemqeiliokasnijim doga|ajimakadasugautamni~ila,izbegavadaupotrebire~zavistve}biradrugesli~ne izraze: opet bra}a wegova, podsticawem |avoqim i zlom revno{}u i qutim gnevom obuzeti, do|o{edao`alosteSvetog,govore}i...(navajdenimy divolmy, i revnost zlo, i gnhvomy romy);upor.@itijesvetogaSimeona,20,24.Samare~zavist(zavisty)ili~noimeZavidau gr~komjezikuimajuistozna~ewe:0ovo;upor.LexiconlinguaeSlovenicaeveterisdialecti,ed.F. Miklosich, Vindobonae 1850, 46 (= Lexicon).7Va`nojenapomenutida wzemystvovani zna~ibitiizgnananeli{enzemqekao{toje dato u prevodu, @itije svetog Simeona, 19. Upor. Lexicon, 97. Tako|e, ta~an prevod, ]irkovi}, Preci, 25. 8 @itije svetog Simeona, 18 20. 9 ]irkovi}, Preci, 25. 10 Ljetopis Popa Dukjanina, ured. V. Moin, Zagreb 1950, 99 ( = Ljetopis), saop{tava da su se sinovi i bra}aknezaBranislava,vrlobrzopoBodinovojsmrti(februar/mart1099),vratilipo carevomnare|ewu(AleskijeIKomnin10811118)izCarigradauDra~,aodatleoti{liu Dukqu. 4 Podatak o buni (kramoly) bra}e protiv Nemawinog oca ukazuje na to da jeonipakbiovladar,veliki`upan,jerovakvaformulacijanemo`edase primeniuobrnutomslu~ajudaseveliki`upan(npr.najstarijibrat) pobuniopobuniopobuniopobunioprotivnekogdrugog`upanailiudeonogvladarajerutomslu~aju bi samo izraz izgnan (wzemlystvovany) bio dovoqan. [to je jo{ va`nije izraz buna upotrebqen je u jednini ( kramoli, gen. jednine), a odnosi se na Zavidinu bra}u,~imesejo{vi{epoja~avautisakdajere~opobunivi{elica (vladao~eve bra}e) protiv vrhovnog vladara. DrugibitanpodatakkojiPrvoven~anisaop{tavajestedajeZavida izbegaoumestosvogaro|ewa,Dioklitiju,gdemuseuRibnicirodiosin Nemawa.11Naosnovuovogpodatkauo~enojeuistoriografijiizetsko poreklodinastijeNemawi}a,pasepostavqalopitaweukomodnosusu dukqanskaira{kadinastijauokviruporodi~nihvezaikakvih`enskih ili mu{kih. Me|utim, odgovor na ovo pitawe najpre bi trebalo potra`iti u LetopisuPopaDukqanina,kojijasnopi{edajeBodin(oko1082/1083) postavionavlastuRa{kojdvojicu`upanasasvogadvora,VukanaiMarka.12 Potomci ove dvojice bi}e i naslednici ra{kog prestola. Ukoliko je Zavida sinVukanov,ondasesamomo`edopunitipisawePopaDukqanina zakqu~komdajeZavidaro|enpre1082/1083.godine,adaonajsporazumo vazalnim odnosima izme|u Bodina sa jedne i Vukana i Marka sa druge strane, nesadr`isamopraznuformuluuonomdelugdeseka`ekako}eiwihovi sinovi biti verni vazali sinovima Bodinovim.13 Po{tojeizlo`iokakojeNemawaponovokr{tenStefan Prvoven~anidaqenastavqadanavodidoga|ajeurelativnojhronologiji. 11 @itije svetog Simeona, 18. 12VrednostistorijskihpodatakaLetopisaPopaDukqaninapove}avasepostepenood doga|aja iz sredine XI veka, dok za podatke o doga|ajima iz prve polovine XII veka, budu}i da supisaniodsavremenika,mo`edaseka`edasuveomapouzdani.Jo{jeF.[i{i},Letopis PopaDukqanina,BeogradZagreb1928,179(=[i{i},Letopis)nedvosmislenozakqu~io da je Letopis Popa Dukqanina za XI i XII vek, a od ~asti ve} i za drugu polovinu X veka, u s u { t i n i d o b a r i s t o r i s k ii z v o r, i to ne samo za nutarwi `ivot dukqansko-srpske dr`ave,negodonekleinawenepoliti~kedoga|aje,kojimaseLetopisponajvi{ebavi.K. Jire~ek,IstorijaSrbaI,Beograd1952,140,ukratkoprenosisadr`ajzavr{nihpoglavqa LetopisaPopaDukqanina,alineulaziuocenuistorijskevrednostipodataka, zadr`avaju}iusu{tinioprezanstav.Ipak,uprate}ojnapomeni(101),Jire~ekpru`ai hronologijudukqanskihvladara.IstorijaCrneGore,Titograd1967,399402(J. Kova~evi})gotovobezikakverezerveprihvatapodatkeizLetopisaPopaDukqaninao doga|ajimaizprvepolovineXIIveka.V.]orovi},PrimedbeoDukqaninovojHronici, Scriptaminora(neobjavqenirukopisi),prir.B.Marinkovi},Vaqevo1998(=]orovi}, Primedbe),77,tako|esepozitivnoizraziooposledwimpoglavqimaLetopisa,pri~awe imatolikopojedinostiipovezanosti,itolikokonkretnog,dajepisactihpartijamorao biti ~ovek koji je o doga|ajima imao ili dobio saop{tewa od lica wima bliskih, ukoliko ih isamnijeznao.SdrugestraneISNI,180-211,uglavnomizbegavaupotrebuovogizvora, odnosno,upotrebqavagasamoukolikopostojiodgovaraju}ivizantijskiililatinskiizvor kojijesapodacimaLetopisaPopaDukqaninasaglasan.Udelimasintetskogtipaovakav pristup je razumqiv i ~ak potreban. 13 Ljetopis, 96 97. 5 Kadajeuzrastaododowt(y)roqnprimiojedeosvogota~astva:Toplicu, IbarRasinu i Reke.14 Docnije, kada je vizantijski car Manojlo Komnin (1143 1180)upoznaoNemawu,Prvoven~anikoristiizrazjuno{a(divlyse moudrosti noe).15 Gradacija upotrebqenih izraza pru`a relativnu starosnu dobNemawinu,pabitakodrugokr{teweNemawaprimiodouzrastaod14. godina, stekao deo ota~astva od 15 22. godine, a Manojla upoznao u uzrastu od 2344.godine.Ovakvoshvatawe`ivotnogdobaostalojezabele`enousredwovekovnim izvorima.16 PodatakdaseNemawinotacvratioustolnomesto,najverovatnijebi trebalorazumetikaodasevrationavlast,iakojemogu}edaseon,mo`da, samo pomirio sa svojom bra}om i vratio u Ra{ku. Ipak, Prvoven~ani koristi predlogna na na na,aneuuuustolnomesto,{tododatnoideukoristtezedaseZavida vrationapresto,odnosnonavlast.DajePrvoven~aninapisaodaseZavida vratioustolnomesto,moglobisesasvimopravdanopomi{qatidaseon samo pomirio sa bra}om, a ne da je ponovo preuzeo presto. Ovako, izrazom na stolnomesto,Prvoven~anijepru`iodvaodgovoraZavidasevratiou prestonicu i preuzeo vlast. Kao ~lan vladarske porodice mogao je Zavida od episkopa da zatra`i drugo kr{tewe za svoga sina u crkvi sv. Petra u Rasu i u slu~ajudanijebiovladar,takodaNemawinodrugokr{tewesamoposebi nijedovoqnapotvrdadajewegovotacutomtrenutkubiovladar.Ukoliko iskazPrvoven~anogopolo`ajuZavidekadasevratioizizgnanstvanije dovoqnojasan,mogu}egajeproveritipore|ewemsanekimdrugimpodacima koji su u istoriografiji izdr`ali kriti~ki sud. Re~ je pre svega o posedima Nemawe i wegove bra}e, odnosno zadu`binama koje su oni podizali na svojim teritorijama. NedavnojeS.]irkovi}ukazaonateritorijekojesemogusmatrati ba{tinomNemawinogoca,akojesudocnijebileme|unaslednicima razdeqene.17Nemawinabra}apodiglasu,svakakoposle1172.godine,apre 14@itijesvetogSimeona,20.Zaubikaciju`upeReke,videti,M.Blagojevi},@upaRekei Dendra Jovana Kinama, ZRVI 35 (1996) 197 212, koji `upu Reke identifikuje kao posebnu `upukojupomiweSv.Savau@itijuSimeonovom(Sava,@itijesvetogSimeona,148) nabrajaju}i oblasti koje je Nemawa osvojio od Vizantije. 15 @itije svetog Simeona, 20. 16 \. Sp. Radoji~i}, O sedymxy vyzrasty qlovhka, Na{ jezik, god. VII, br. 2 3 (1940), 67 68. U pitawujerukopisizdvadesetihgodinaXVveka.Uzrasti~ovekovipodeqenisunaslede}i na~in: mladenac, od ro|ewa do ~etvrte godine, dete, od pet do 14, deti{t, od 15 do 22, juno{a, od23do44,mu`od45do56,starod57do66,mator,od67dokraja`ivota;upor.]orovi}, Pitawe o hronologiji, 5, nap. 2. Tako|e, u @itiju sv. Save stoji podatak da je on sa 15 godina dobionaupravuzemqu,adajesa17godinabiostasaoza`eidbu;upor.Teodosije,@itije Svetog Save, pre. L. Mirkovi}, red. D. Bogdanovi},Beograd 1990, 6, 8. Kod Domentijana nije zabele`en Savin (Rastkov) uzrast kada je primio na upravu deo zemqe, ve} samoonaj kada je imao17godina;upor.Domentijan,@ivotisv.Saveisv.Simeona,preveoL.Mirkovi}, Beograd1938,2930.Ouzrastima~ovekovog`ivotausredwemveku,videtii,\. Trifunovi}, Azbu~nik srpskih sredwovekovnih kwi`evnih pojmova, Beograd 1974, 332 333. 17]irkovi},Preci,2627.Sli~anpostupakutragawuzagranicamaSrbijeNemawinog doba,primeniojesvojevremnoiStojanNovakovi};upor.St.Novakovi},Zemqi{teradwe Nemawine,GN^1(1877)178182(=Novakovi},Zemqi{teradweNemawine).O 6 1195. godine, nekoliko zadu`bina u svojim oblastima. Stracimir je kod Graca naZapadnojMoravi(koddan.^a~ka)podigaocrkvuSv.Bogorodice,18 MiroslavuBelomPoqucrkvuSv.Petra,19dokjeNemawa,prenego{toje postao veliki `upan, sazidao crkve u Toplici, Sv. Nikole i Bogorodice, obe ubliziniKur{umlije.20Prvoslav,sinnajstarijegNemawinogbrata Tihomira, podigao je svoju zadu`binu, crkvu Sv. \or|a u Budimqi, u ju`nijem delu Polimqa, tako|e na svojoj o~evini.21 Teritorijalno posmatrano u pitawu su Polimqe, sliv Zapadne Morave iisto~negrani~neoblastiRa{kepremaVizantiji.Geografijaovog prostora, koja je razu|ena, razdvojena je sredi{wom obla{}u Ra{kom. Kada bismoiwupridru`ilipomenutimteritorijama,dobilibismozaokru`enu slikuSrbije(Ra{ke)izprvepolovineXIIveka.Drugimre~ima,ukoliko Nemawaiwegovabra}avladajupomenutimoblastima,{tapreostajesamom velikom`upanu?O~iglednojetou`aoblastsameRa{kegde}ekasnije Nemawa,kaoveliki`upan,podi}i\ur|eveStupoveiStudenicu.Ako sinovidobijajuoveoblastinaupravuzavremeo~evog`ivota,ondajevi{e nego jasno da im je otac vladar. Jer ukoliko je neko drugi veliki `upan, onda wegovimpotomcimagotovoni{tanepreostajekaoota~astvo.Drugim re~ima sinovi velikog `upana Uro{aI: Uro{II Primislav, Belo{ i Desa nebiraspolagalinikakvimteritorijamazavremevladavinewihovogocau Ra{koj. Prsten zemaqa oko centralne oblasti Ra{ke sa sedi{tem u blizini Rasa i crkve Sv. Petra, nepobitan je dokaz da tu sredi{wu oblast dr`i otac Tihomira, Miroslava, Stracimira i Nemawe. ba{tinskimposedimaNemawinihpredaka,videtii,S.]irkovi},Hilandarskimetohu Zeti,Hilandarskizbornik10(1998)145-151;M.Blagojevi},Srpskeudeonekne`evine, ZRVI36(1997)58(=Blagojevi},Kne`evine);Idem,OZemqi{turadweNemawine, Stefan Nemawa Sveti Simeona, istorija i predawe, ured. J. Kali}, Beograd 2000,65 75. 18 M. ^anak Medi} \. Bo{kovi}, Arhitektura Nemawinog doba, I II, Beograd 1986, 1989, I,149,155156(=Arhitektura).Poznatjeinetakodavnoprona|enpe~aStefana Stracimira(lpoyi l:covou :o\ l:po:ggpou)kojije,sude}iporupinasredini,bio prika~ennanekunepoznatupovequ.NareversujeprikazansvetiStefanPrvomu~nik, upravo kao i na poznatim pe~atima Stefana Nemawe; upor. D. Popovi} Gaj, Pe~at Stefana Stracimira, Numizmati~ar 6 (1983) 131 133. Zanimqivo je da na ovom pe~atu nije navedena Stracimirova titula. 19 Arhitektura II, 47 48. 20OhronologijipodizawamanastirauToplici,videti,J.Ne{kovi},\ur|eviStupoviu staromRasu,Kraqevo1984,7,nap.26,gdejeiznetapretpostavkadajedoizgradwedo{lo izme|u 1158. i 1162. godine. Arhitektura I, 15, 39, zidawe ove dve crkve stavqa izme|u 1158. i 1162 1168. godine. Ovom razdobqu Nemawine vlasti trebalo bi da bude pripisan i pe~at sa natpisom:lpoyi ouovou l:covou :ou Ncovio;upor.J.Petrovi},Pe~atStefana Nemawe, Numizmati~ar 2 (1935) 27 28, jer se Nemawa ovde javqa samo sa titulom `upana, za razlikuoddrugogpe~ata:lpoyi l:covou cyoou ouovou :o\ Ncovio;upor.D.Gaj Popovi},Pe~atStefanaNemawe,Numizmati~ar2(1979)119122,kojibitrebalo pripisati vremenu Nemawine veliko`upanske vlasti, upravo kao i pe~at sa istim natpisom iz zbirke Ermitra`a; upor. N. Lihaev, Sceau de Stefan Nemanja, Byzantion XI (1936) 461. 21ArhitekturaII,8788.Nanatpisujeimevelikog`upanao{te}eno,alijenesumwivou pitawu Tihomir; upor. Stari srpski zapisi i natpisi I, ured. Q. Stojanovi}, Beograd 1902, N 10. 7 Drugipravaczakqu~ivawamogaobidaimaishodi{nuta~kuu pretpostavci da su Miroslav, Stracimir i Nemawa dobili svoje oblasti tek kadajewihovnajstarijibratTihomirpostaoveliki`upan1165.godine.22 Me|utim,ovojenemogu}eve}iizsamogizlagawaStefanaPrvoven~anog koji ove zemqe posmatra kao razdeqene me|u bra}om jo{ u vreme veoma ranog Nemawinoguzrasta.Drugu,dalekoozbiqnijupreprekuzaovakvoshvatawe podelezemqe,predstavqa~iwenicadanijedanistorijskiizvornepomiwe potomkeUro{aIkaooblasnegospodare(`upane),kao{tonepostojeni wihove zadu`bine na prostoru Ra{ke ili neke druge srpske oblasti. Najja~i dokazjesteupravopostupakcaraManojlapremasvrgnutomUro{uII Primislavu,komejeon,kadagajezameniosaBelo{em,dodelioposebnu oblast veoma plodnu i podesnu za ispa{u stoke.23 Promenenara{komprestoluivremevelikogmete`auRa{koj, Dioklitiji,DalmacijiiTravuniji,potvr|uje,sasvimnezavisnoodStefana Prvoven~anog,LetopisPopaDukqanina.Ovajizvor,nastaosredinomXII veka, izgleda veoma pouzdan za doga|aje iz prve polovine XII veka, budu}i da je pisacsavremenikzbivawainekeodu~esnikamogaojeili~nopoznavati.24 Na osnovu pisawa Popa Dukqanina i su~eqavawem podataka koje on pru`a sa drugim izvorima, mo`e se unekoliko uspostaviti hronologija vladavine onih vladara u Dukqi i Ra{koj koji su prethodili vremenu velikog mete`a. Po~etakneda}aozna~ilajenasilnasmrtdukqanskogkraqa Vladimira, koga su dvorani otrovali uz pomo} Bodinove udovice Jakvinte, a na nagovor protivnika `upana Vukana.25 Kako je sada pouzdano utvr|eno da je Bodinpreminuofebruara/marta1099.godine,apoznatojedajeVladimir kraqevaotokom12godina,26ondajewegovasmrtusledilaverovatnokrajem 22Upor.ISNI,208(J.Kali});Blagojevi},Kne`evine,5960.Me|utim,jo{jeJire~ek, IstorijaI,148,opreznozakqu~iodajeNemawa,kadajeodrastaodobioprili~noveliku udeonu kne`evinu, neizja{wavaju}i se kada se to ta~no dogodilo.23 Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836,204.10 12; VINJ IV, 58. 24 Vidi nap. 12. 25Ljetopis,100.PodatakoVukanuukazujenedvosmislenonatodajeontadajo{uvekbio vladaruRa{koj.]orovi},Pitaweohronologiji,1617,prevideojeovajva`anpodataki pretpostaviodajeJakvintasmeladaotrujeVladimirasamouslu~ajudajeVukanne{to ranijepreminuo.Ovajzakqu~akbiojeiznu|enusledtada{wegmi{qewakojeje preovladavalousrpskojistoriografijidajeBodinumro1101/1102.godine,pajei Vladimirovadvanaestogodi{wavladavinaome|ena1114.godinom.Kakoje]orovi} prihvatiokaogodinuNemawinogro|ewa1113.godinu,aonasamabilauslovqena prethodnim izgnanstvom wegovog oca u Zetu, onda je Vukan morao da bude pokojni kada se sve ovo de{avalo, jer samo tako je bilo mo}e objasniti veliki mete` u Ra{koj posle Vukanove smrti. 26IlRegno degliSlavi hoggicorrottamentedettiSchiavoni HistoriadidonMavroOrbiniRavseoabbate melitense, Pesaro 1601, 235 236 ( = Orbin) dva puta pomiwe da je Vladimir vladao 15 godina. U pitawu je, najverovatnije gre{ka Orbinijeva koji je sa latinskog predlo{ka umesto rimskog XII~itaorismkoXV.UlatinskomrukopisuLetopisaPopaDukqanina(Vatikanskii Beogradski ruokpis)na oba ova mesta stoji rimsko XII. 8 1111.ilipo~etkom1112.godine.Drugiva`anpodatakkojijeodvelike koristiprirekonstrukcijidaqihdoga|ajajestenespornoutvr|ena ~iwenicadajeNemawaro|en1113.godine.Utomslu~ajusmrtvelikog `upana Vukana mogla bi da pada u 1112. godinu. Tako su dakle u veoma kratkom razdobqusapoliti~kepozornicenestaladvasna`navladara,pritome obojica vizantijski oslonci u tom delu Balkanskog poluostrva Vladimir u Dukqi i Vukan u Ra{koj. Pitawenasle|aprestolauDukqiotvoriojeBodinovsin\or|e,27 kojijeuzmaj~inupomo}(Jakvinta)uspeodapreuzmevlast(1111/1112 1113/1114)iakoustalnimsukobimasaro|acima,potomcimaBodinovog stricaRadoslava,odnosnowegovognajstarijegsinaBranislava,kojisu upori{teimaliuVizantijiu`ivaju}iiwenuvojnupomo}prekoDra~a.28 PosledvegodinesukobaiulaskavizantijskevojskeuSkadar,bioje prisiqen da odstupi sa vlasti i povu~e se u Ra{ku gde je tada morao da vlada nekokojetako|ebioantivizantijskinastrojen.Sedamgodinakasnije (1120/1121),upravouzpomo}Ra{ana,odnosnotogvladarakojigajei prigrlio,\or|ejenasilnopreuzeovlastuDuqiiovogputajezadr`ao znatno du`e po svoj prilici ne{to vi{e od deset godina.29 Tokomsvojedrugevladavine\or|ejeintervenisaouRa{kojgdeje zatekao utamni~enog `upana Uro{a koga su sa vlasti zbacili wegovi ro|aci. Po{tojeponovopostavioUro{anavlast,\or|eesevratiouDukqu posvetiv{iseborbisaRadoslavqevima,odnosnoBranislavqevima, potomcima.30 Sadr`ajLetopisaPopaDukqaninaupu}ujenazakqu~akdajeupravo Uro{Ibioonajveliki`upankojijeprihvatio\or|a1113/1114.godineu Ra{koj,jerDukqaninoviskaz:InveneruntqueibiUrosciumincustodia,inqua missusaparentibusfuerat,nedvosmislenoukazujenatodamujetajUro{bio poznat i da ne bi trebalo da bude zato~en, ve} vladar kao {to je to ve} bio 1120/1121.godinekadaje\or|enapustioRa{kuiuzwegovupomo}vratio dukqanski presto. Oslobodiv{i Uro{a iz zato~eni{tva, \or|e ga je poslao za `upana u Ra{ku (extrahentes illum, dimiserunt eum iupanum in Rassa).31 Ovaepizodauistoriografijinijedovoqnorazja{wena,iakoupravo ovajdeoLetopisaPopaDukqaninasadr`idvakqu~napodatkakojaposvoj priliciodjekujuukasnijimsrpskimrodoslovimailetopisima.Naime, \or|e je u Ra{ku upao zajedno sa Dragilom, petim sinom kneza Branislava, sa kojimseprethodnoizmirioidodeliomu`upeuZetinaupravu.Sasvimje 27Poznatjeipe~at\or|a,sinakraqaBodina,izvremenakadajo{uveknijebiovladar. Pe~at je prona|en kod Borisovgrada u ju`noj Bugarskoj; upor. T. Gerasimov, Un sceau en plombe deGeorgesfilsduroiBodine,Studiahistorico-philologicaSerdicensiaI,Serdicae1938,217218, Geor(gius) regis Bodini filius. Na reversu je prikazan sv. \or|e sa natpisom: o yio Iccpyi(o). 28Ljetopis,100101,vizantijskuvojskujepredvodiobudu}icarJovanKomnin(11181143) koga Pop Dukqanin naziva Kalojan Kumano. 29 Ljetopis, 100 101. 30 Ibid. 101 102. 31 Ibid. 102. 9 opravdano pretpostaviti da su se Dragilovi posedi grani~ili sa Zavidinim, adajeupravou ovovremeZavida ponovo bioveliki `upanuRa{koj,{tobi zna~ilo da je Uro{a I upravo on i utamni~io.Srpskirodosloviiletopisi,iakopogre{nonavodeimeNemawinog oca (Tihomil) ili dede (Bela Uro{), ~uvaju uspomenu o bekstvu Bele Uro{a uZahumqe.Dukqaninizri~itoka`edasuDragiloi\or|ena{liUro{au tamnici,alinesumwivoneuRa{koj,jerjasnonavodidasugasrodnici poslali poslali poslali poslaliutamnicu(incustodia,inquamissusapaerintibusfuerat),aoniga docnije, poslali poslali poslali poslali u Ra{ku za velikog `upana (dimiserunt eum iupanum in Rassa).32 O~iglednojedajeUro{Ibiozato~en,alinije~uvanuRa{kojve}nanekom drugommestu.ZahumqeiuDukqaninovomizlagawuigrabitnuulogujerse upravotamosklopniojo{jedanprotivnikUro{aI,Dragilovro|enibrat Gradihna,kojijeposleosvajawaRa{keodstraneDragilai\or|a,spas potra`ioubekstvu.IzZahumqajeonvrlobrzooti{aoVizantincimau Dra~, odakle }e uz wihovu pomo} kasnije i preuzeti vlast u Dukqi.Veomava`anpodatakoGradihni,kojiseispred\or|aposle1121. godineskloniouRa{ku,odizuzetnogjezna~aja,jerukazujenatodasuseu jednomtrenutkuposle1121.godinepoliti~keprilikeuRa{kojiztemeqa promenile. Mavro Orbin daje iscrpnije podatke o Gradihninoj `enidbi koji suizgledabilisa~uvaninaDukqaninovompredlo{kuLetopisakojijeon koristio prilikom prevo|ewa na italijanski jezik da se Gradihna u Ra{koj o`eniounadidabi,(kakosamverova{e),natajna~inmogaodauspostavi svojekraqevstvo.33UkolikojeGradihnaverovaoda}e`enidbenomvezomu Ra{kojmo}idapovratidukqanskipresto,ondasemorapomi{qatidaje wegova`enabilaodvladarskogrodakojijeutomtrenutkuupravqao Ra{kom.Sdrugestraneonnijemogaodara~unanatakvupomo}odUro{aI koji je bio \or|ev saveznik, ve} nekog drugog vladara koji je i zbacio Uro{a Isavlasti.Otudabisemoralopomi{qatinaZavidu,tj.dajemladabilawegova sestra ili k}er. Stefan Prvoven~ani napomiwe da su Nemawinog oca bra}a izgnala iz zemqe. Podatak mo`eda se tuma~i na dva na~ina: da su u pitawu ro|ena bra}a ili da su bra}a od strica. U svakom slu~aju Nemawin otac je imao najmawe dva brata da li ro|ena ili od strica. Bra}a od strica su bili Uro{ I i Stefan Vukandokopostojawuro|enebra}eZavidinenemapouzdanihpodataka. Veliki`upanVukanimaojenajmawejednuk}erionajebilaudataza dukqanskogkraqaVladimira.34Posredstvomoveporodi~nevezeNemawai wegovabra}anikakonisumoglidabuduujaci(auunculis)posledwem 32 Ibid. 33Orbin,237.OvdenijeupitawuOrbinovslobodniprevod,{tojasnopokazujedeore~enice kojijeOrbinstaviouzagradu.Ono{tojekodOrbinauzagradiuvekjewegovovlastito tuma~ewe, dok je preostali deo re~enice saglasan sa postoje}im latinskim predlo{kom koji je imao pred sobom. Otuda, podatak da je Gradihna (kod Orbina Dragihna) stupio u brak u nadi da }e tako povratiti presto (u Dukqi), sigurno je postojao u latinskoj verziji Letopisa koju je Orbin koristio. 34 Ljetopis, 99. 10 dukqanskomknezuMihailu,35jerjeVladimirbiopotomakVladimira, najstarijegsinakraqaMihaila,dokjeposledwidukqanskiknezMihailo poticaooddrugegranedukqanskedinastije.WegovotacjebioRadoslav,a dedaGradihna,sinknezaBranislava,najstarijipotomakro|enogbrata kraqaMihaila,Radoslava.Nijepoznatokojebila`enaMihailovog (posledwidukqanskiknez)ocaRadoslava, alijewegovababanajverovatnije mogladabudek}erZavidina,odnosnoro|enasestraNemawina,pabitime izraz auunculis bio obja{wen u punom zna~ewu. Prire{avawuovogpitawakojimputemsuNemawaiwegovabra}a biliujaciposledwegdukqanskogkneza,odpomo}ibimogaodabudejedan generacijski model koji bi pokazao uzajamnu pripadnost ~lanova dukqanske i ra{kedinastijeuraspodelinageneracijeod30godina.Takobikraq MihailoiwegovbratRadoslavpripadaligeneracijiro|enojoko1020. godine.Wihoviprvenci,VladimiriBranislav,upravokaoiBodinovi dvoraniVukaniMarko,pripadalibinarednojgeneracijiro|enojoko1050. godine, dok bi wihovi potomci kraq Vladimir (sin Vladimira), Gradihna, Zavida, Uro{ I i nepoznata Vukanova k}er pripadali generaciji ro|enoj oko 1080.godine.UposledwugeneracijskuskupinutrebalobistavitiNemawu, odnosnoZavidinudecuikraqaRadoslava,oko1110,pri~emubiposledwi knez Dukqe, Mihailo, pripadao generaciji ro|enoj oko 1140. godine. Zavidaseposlegubitkavlastipovukaousvojupostojbinu(Gorwu) Zetu,gdemuseuRibnicirodionajmla|isinNemawa.Ono{tojeu istoriografijiostalospornojesteodgovornapitawekolikojevremena Zavidaproveouizgnanstvu.Premasrpskimrodoslovimailetopisima Nemawa se vratio u Ra{ku gde je drugi put kr{ten, a to se desilo kada je imao 30 godina. Odavno je izre~eno mi{qewe da je ovaj podatak naknadno uba~en iz `eqedaseovomkr{tewudave}izna~ajjerjeiHristutomuzrastuprimio kr{tewe.36Ipakujednojodverzijaletopisa(Verkovi}evaiOstoji}eva) nalazi se podatak da se Nemawa vratio u Ra{ku i prve godine bio kr{ten drugim re~ima, odmah po dolasku u zemqu.Slova .l. i .a. kojim se ozna~avaju brojevimoglasudabuduigre{komdocnijihprepisiva~azamewena,paje umestoprvobitnog.a.(prvegodine),do{lodopromeneu.l.(trideset godina).37Usvakomslu~ajuovogpodatkanemau@itijusvetogSimeonaod StefanaPrvoven~anogilisvetogSave.Onje,dakle,naknadnouba~en. 35 U pismu arhiepiskopa Dukqe, Grigorija, papskom poslaniku uSplitu, Gvalteru, oko 1180. godine, pomiwe se dukqanski knez Mihailo koga veoma uznemiravaju wegovi ujaci (Nemawa i wegova bra}a), Knesius quoque Michahel, cui diocletiane ecclesie cura et sollicitudo non modica est, ab auunculismolestatus,adeaquenoscupimus,nuncintendereminimevalet.;upor.I.Kukuljevi,Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, Zagreb 1875, N 159. 36 Doma}i izvori za srpsku istoriju, ured. I. Pavlovi}, Beograd 1877, 3, nap. 3. 37 Q. Stojanovi}, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Sremski Karlovci 1927, 191. 11 ZanimqivojedaiuVerkovi}evomiuOstoji}evomletopisubrojnije zapisan samo jednim slovnim znakom, ve} ~itavom re~i pervago lhta.38 PitaweNemawinoguzrastauvremedrugogkr{tewa,budu}idaje wegovotactadaboravioustolnommestu,bitnojejerpoma`edasedo|edo odgovorakadajedoovogpovratkaZavidinogdo{lo.Ukolikobisesledili hronolo{kipodaciizrodoslovailetopisa,kojisuuglavnomsaglasnidaje Nemawa1139.godinedobionaupravudelovesvojeo~evine,do{lobisedo zakqu~ka da je on tada imao 26 godina i svakako je bio juno{a, a ne mom~ina (vyzrastyjemdowt(y)roqn),kakostojikodPrvoven~anog.39Shodno ovome i wegovo drugo kr{tewe, prema Prvoven~anom, desilo se znatno ranije odnosnodokjo{uveknijedosegaouzrastmom~ine,ve}kadajebiou uzrastudeteta(odpetedo14.godine`ivota).Vaqanostpisawa Prvoven~anogupogleduNemawinoguzrastakadajeprimiodeosvoga ota~astva, potvr|uje i podatak o Nemawinom najmla|em sinu Rastku, koji je u 15. godini primio vlast u Zahumqu, najverovatnije po istom onom obrascu po kojemjeiwegovotacstekaosvojdeoota~astva.Takobiovozna~ilo,budu}i da je ro|en 1113. godine,da je Nemawa dobio na upravu isto~ne oblasti Ra{ke 1128/1129. godine, a sam povratak wegovog oca u Ra{ku odnosno u stolno mesto i na vlast, odigrao bi se nekoliko godina ranije.Uosniva~kojpoveqiHilandaru,StefanNemawaizri~itoka`edaje Bogdarovaowegovimpradedovimaidedovimadaovladajusrpskomzemqom.40 OvuformulacijuponavqaiStefanPrvoven~ani.41Ona,svakako,mo`eda budesamona~inkojimsepodvla~istarinapravanavlastuSrbiji,adau stvarnimistorijskimokvirimaNemawinpradedanijebioveliki`upan. Pradedubivaqalozanemaritiiposvetitisevi{epojmudedovina,jer Nemawaka`ekakojeobnoviopropalusvojudedovinu.Ukolikoje`upan VukanotacZavidin,adedaNemawin,ondajeovajiskazsasvimuskladusa velikim mete`om posle smrti Vukanove. AnonimninotarkraqaBele(najverovatnijeBeleIII11721198), bele`idasutrojicaugarskihvojvodaposleprodoradoVasilijevihvratau Bugarskoj(Ihtimanskiklanac)napaliiRa{ku,kojusuosvojili,awenog duksa (vojvodu) utamni~ili i dugo ga dr`ali okovanog. Odatle su se uputili u Dalmaciju i osvojili Split, da bi se na posletku obreli ispred samih kapija Carigrada. Pisac uzgred saop{tava, svestan da je ono {to je ispri~ao i wemu samomizgledaloprili~noneubedqivo,dajeonoovomesamoslu{aou 38Ibid.Tako|e,samouovadvaletopisazabele`enajegodinaNemawine`enidbe6551 (trebalo bi da je pisalo 6651), a to je 1143. godina. 39Godina1139.jepogre{na,alidoslednostojiunajve}embrojuletopisa.Kakojedoove gre{kedo{loovdene}emoraspravqati,ve}samoukazatinatodaistiletopisiro|ewe Nemawinostavqajuu1117.godinu,apo~etakvladavineu1139.godinu,odnosnoiskazuju zajedni~kistavdajeontadabiovrlomlad.Zanimqivojeprimetitidajerazlikaizme|uNemawine godine ro|ewa i dolaska na vlast, prema ve}ini srpskih letopisa, 22 godine, kadaje po~iwalo starosno doba juno{tva. 40 Solovjev, Odabrani spomenici, 11. 41 Idem, Hilandarska poveqa, 66. 12 pesmama trubadura i u la`qivim pri~ama seqaka.42 Ovo je bitan pokazateq daseopisanidoga|ajinesmejuprimatibezuslovnoibezopreza,jerje o~iglednore~ojuna~kimpesmamaiskaskamakojesuprera|enei prilago|ene potrebama Anonimove Hronike. Podatak o zarboqavawu ra{kog duksa(tj.`upana)najverovatnijejeta~an,alijenaosnovuovogizvora nemogu}ere}iokomvladaruseradiidaliseuop{teodnosinaprve decenije XII veka. Anonimoviskazpusto{eweRa{keizarobqavawetamo{wegvojvodestavqapreugarskogpohodanaSplit.Premamleta~kimizvorimadu`d MikeloVitaleje1125.godinepovratioSplitiTrogir,quossubmiserat ungarica rabies.43 Ipak,drugiugarskiizvoriznajudajeStefanII(1116 1131)prenego {tojezarationaVizantiju1127.godine,izvr{iojedanupaduRa{kukojuje opusto{io.UPo`unskimAnalima(drugapolovinaXIIIveka)kratkoje pribele`enodajeStefanII1127.godinezauzeoNi{.44Be~kaIlustrovana Hronika(prvapolovinaXIVveka)izri~itoka`edajetre}egodineposle ratovawanapoqskojgranici(1128),StefanII:misitexercitum,solummodo falangosaulicorumsuorum,partesBulgariaeetSeruiedevastavit.Tekposleovog pohodapisacHronikegovoriopovoduzaratprotivVizantijeipusto{ewu gr~kihgradova(invasitpartesGrecieatquealiascivitatesGrecieigneetgladio devastavit).45TajsukobpoznatjeinaosnovuvizantijskihpisacaNikite Honijata i Jovana Kinama. Budimska Hronika (oko 1333) pru`a neka dodatna obja{wewa.Prvo,izri~itonavodidajeStefanIIudevetojgodinisvoje vladavine(1125)upaouDalmacijuiodDalmatinacabioprimqensa po~astima.OdatleseokrenuopremaPoqskojdabipotomzagaziouratsa Vizantijom.Me|upostradalimgradovimaBudimskaHronika,kaoi Po`unski Anali, pomiwe Ni{.46 Ugarski izvori ne znaju {ta se tada dogodilo sa ra{kim `upanom, ali jedanpoznijiizvorpomiwedajene{tokasnijesamStefanIItra`ioruku k}erira{kogvelikog`upanaUro{azawegovogsinovcaslepogBelu.47Ovaj istipoznijiizvorizri~itonapomiwedajeUro{biocarskikomesu Makedoniji,ukazuju}inawegovzavistanpolo`ajodVizantije.48Uop{tene 42P.Magistri,quiAnonymusdicitur,GestaHungarorum,ed.E.JakubovichD.Pais,SRHI,c.42, Deinde egressi usque ad portam Wazil iverunt et exhinc egressi terram Racy subiugaverunt et ducem eius captum diu ferro ligatum tenuerunt. 43AndreaeDanduliducisVenetiarumChronicaperextensumdescriptaaa.461280d.C.,ed.E. Pastorello, Bologna 1939, 235.7 8. 44AnnalesPosonienses,FonteslatinihistoriaebulgaricaeV,ed.I.IlievK.GagovaCh.Dimitrov, Serdicae 2001, 67. 45 Chronicon Pictum, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev K. Gagova Ch. Dimitrov, Serdicae 2001, 81. 46 Chronicon Budense, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev K. Gagova Ch. Dimitrov, Serdicae 2001, 87 88. 47O ovom braku, najverovatnije sklopqenom 1129. godine, videti, J. Kali}, Evropa i Srbi u XII veku, Glas SANU 384 (1998) 97. 48AntoniusdeBonfinis,RerumUngaricarumDecades,ed.I.FgelB.IvnyL.Juhsz,IV,Lipsiae 1936, 117. Izvor iz XIV veka je precizniji, Marci Chronica De gestis Hungarorum ab origine gentis 13 vestiugarskihhronikaoratnimzbivawimatokomXIIveka,navodena zakqu~akdajepreugarsko-vizantijskograta11271129.godine,StefanII izvr{ioupaduSrbijukojisezavr{iozarobqavawemra{kogvelikog `upana.Budu}i da znamo da se \or|e 1120/1121. godine uz pomo} Uro{a I vratio navlastuDukqi,adajeonsamnekolikogodinakasnijevratioUro{aIna vlast, dolazi se do najizvesnijeg mogu}eg zakqu~ka da je Uro{ I izvestan broj godinabiorazvla{}eniutamni~en,austolnommestuRa{kevladaoneki drugiveliki`upan.AkoStefanPrvoven~anika`edaseNemawinotac vratiouRa{kunastolnomesto,ondasemo`ezakqu~itidajeutovreme upravo Zavidabio naveliko`upanskomtronu.Tada biNemawa jo{uvekbio wtroqetj.dete(imaojeoko10ili11godina)ibiopodrugiputkr{tenu crkvi Sv. Petra u Rasu.49 Priovakvojrekonstrukcijidoga|ajauRa{kojtrebalobivoditi ra~una o politi~kim ~iniocima koji su mogli da dovedu do toga da se Zavida vratiuRa{ku,adotada{wiveliki`upanUro{I,budesvrgnutsavlastii utamni~en.Kadaje\or|euzpomo}Uro{aIvratioo~evpresto1120/1121. godine,politi~keprilikenaBalkanskompoluostrvubilesuposaveznike povoqne. Vizantijski car JovanII (1118 1143) nalazio se na Istoku u Maloj Aziji, dok je u Ugarskoj vladao Stefan II koji je tada imao zategnute odnose sa Vizantijom.TakosuutomtrenutkuUgarska,Ra{kaiDukqastajalenaistoj strani.Ovonijenu`nozna~ilodasubilivizantijskineprijateqi,alijeu velikojmerioslabiloukupanvizantijskipolo`ajnaBalkanskom poluostrvu.Postavqasepitawenakojina~iniuz~ijupomo}jeZavidapreuzeo vlastuRa{koj.Ve}1123.godinePe~enezisuprodrliprekoDunavana teritorijuCarstva,pajeJovanIIbioprisiqendaratujesawimaikona~no ih porazi 1124. godine.50 Mogu}e je da u to vreme do{lo i do promene u Ra{koj. Vizantijskavojskamoglajedainterveni{euRa{kojiukloniugarskog {ti}enika Uro{a I, a na vlast dovede pripadnika one porodice koja je prema carstvuiranijeiskazivalapokornostVukanovogsina,Zavidu.Vrativ{i ad annum MCCCXXX producta, ed. F. Toldy, Pesta 1867 ( = Marci Chronica) 91, Statimque misit nuncios in Serviam, et filiam Vros Comitis Magni in legitimam uxorem Belae traduxerunt. 49@itijesvetogSimeona,20.ZanimqivojedajestricugarskogkraqaStefanaII,Almo{, po{tojepobegaouVizantijutako|eprimiokr{tewepoobreduisto~necrkveitom prilikompromenioimeuKonstantin;upor.MarciChronica91,DuxAlmus...fugieratin Graeciam...imposuit sibi nomen Constantinus. 50 Cinn. 7.16 9.3.Prema Kinamu, tokom zime 1121/1122. godine, car Jovan II je ostao u Beroji (StaraZagora)poku{avaju}idapridobijenekeodprvakaPe~enega,azatimuprole}e pokrenuovojsku.Nakon{tojeporazioPe~enegecarseuzimu1124.godinevratiouMalu Aziju. Zatim Kinam po~iwe izlagawe o uzroku rata sa Ugrima i toku samog sukoba (Cinn. 9.10 23).Izme|u1124.i1127/1128.godine,Kinamnebele`inijedandoga|aj.Odavnoje prime}eno da su u wegovom delu ~esti izrazi: kao {to je ranije ve} re~eno i sli~ni, o ~emu u tekstu zapravo nema podataka, {to ukazuje na to da je rukopis ili delimi~no sa~uvan ilida Kinam nije izvr{io kona~nu redakciju svoga dela, kao i da ononikada nije objavqeno; upor. Deeds of John and Manuel Comnenus by John Kinnamos, transl. Ch. M. Brand, New York 1976, 10. 14 seizZeteuRa{kuipreuzev{io~evprestouzvizantijskupomo},Zavidaje doneoipoliti~kuodlukuoponovnomkr{tewukakobisejo{ja~evezaoza Vizantiju.51 Upe~atqivo je da Nikita Honijat nagla{ava kako su Srbi narod koji se uvek pot~iwava vlasti suseda pri ~emu najpre ima u vidu Ugarsku, a ovaj iskaz se odnosi upravo na slamawe ustanka Uro{a I 1127 1129. godine.52 Takoizovere~eneceNikiteHonijatajasnoizbijarealnapoliti~kaslika odnosa izme|u Srbije i Ugarske pre 1127. godine i {to je jo{ va`nije upu}uje nazakqu~akdajeve}pre1127.godineUro{Iuspeoponovodasedomogne srpskog prestola kao ugarski {ti}enik.KadasuSrbi1127.godinezagaziliuratsaVizantijom,prvinaudaru sena{aovizantijskigarnizonuRasukojijebezuspe{nobranioizvesni Kritopl. Redosled doga|aja je kod vizantijskih pisaca prikazan na razli~ite na~ine.NikitaHonijatpadRasastavqauvremeneposrednopreizbijawa ugarsko-vizantijskograta11271129.godine,jerjecarposlepadaRasa oti{aopremaBrani~evu,53dokJovanKinamprvoopisujepo~etakugarsko-vizantijskograta,potomodmetni{tvoSrbaiwihovopokoravawe,azatim dovr{avaopisugarsko-vizantijskograta.54Premavestimave}pomenutih ugarskihhronika,izlazidajeStefanIIpreizbijawaratasaVizantijom izvr{iojedanupaduSrbiju.Najverovatnijejetadazarobqenveliki`upan, kakosemo`ezakqu~itinaosnovuAnonimnognotarakraqaBele,atoje morao biti Zavida.IzgledadaUro{Itadanijepreuzeovlastjerdukqanskikraq\or|e tokom pohoda na Ra{ku zati~e Uro{aI u tamnici. Tako se name}e samo jedno re{ewe kao mogu}e Uro{ I je dr`an u tamnici od strane Zavidinih sinova, kojisuposleo~evognasilnoguklawawasaprestola,zadr`alivlastu Ra{koj.Ovakavzakqu~aksasvimjeuskladuisare~imaPopaDukqaninada suUro{autamnicubaciliwegovisrodnici,anebrat,stricilineki odre|eni~lanvladarskeporodiceubliskomsrodstvusawim.55Saveznik Zavidinih sinova, koji je kao najstariji i mogao da organizuje odbranu zemqe, biojeGradihna,zetZavidin,kojiseposle\or|eveintervencijeuRa{koj, prvo sklonio u Zahumqe, a potom u Dra~.Tako je 1126. ili po~etkom 1127. godine Uro{ I ponovo do{ao na vlast u Ra{koj.Wegovepoliti~kemogu}nostibilesuveomasu`ene.Kaouzurpator prestola i ~ovek koji je smenio vladarsku porodicu podr`avanu i postavqenu navlastodVizantije,onjemoraodapotra`isna`nogsaveznikana Balkanskompoluostrvu.Wegovprirodniizbor,imajuliseuviduivezasa 51Imaju}iuviduislu~ajAlmo{a,kojijeprelaskompodza{tituvizantijskogcara promenioimeuKonstatnin,izgledadajepo~etkomXIIvekaVizantijatra`ilaodsvojih {ti}enikaiprivr`enostCarigradskompatrijarhu,odnosnoIsto~nojcrkvi.Stoga, Zavidina odluka o ponovnom kr{tewu mogla je biti i posledica vizantijskog zahteva. 52NicetaeChoniataeHistoria,ed.H.G.BeckA.KambylisR.Keydell,Berlin1975,16.1819; VINJ IV, 116. 53 Nic. Chon. 17.48 56; VINJ IV, 118. 54 Upor. Cinn. 9 13; VINJ IV, 6 17. 55 Ljetopis, 102, Inveneruntque ibi Uroscium in custodia, in qua missus a parentibus fuerat. 15 ugarskim dvorom wegovog oca Marka, bila je Ugarska. Tako, pre svega da bi se o~uvaonaprestolu,Uro{Ijeu{aouugarsko-vizantijskisukobnastrani Ugarske,pabitakohronologijadoga|ajaokopadaRasabilanastrani NikiteHonijata,kojipadRasausrpskerukestavqauvremeugarsko-vizantijskog rata 1127 1129. KadasuVizantijaiUgarska1129.godinesklopilemirnajednom ostrvunaDunavukodBrani~eva,izgledadasupoliti~kiinteresiijednei drugestranebilizadovoqeniunajve}ojmeri,jer}etajmirnepomu}en trajatisvedo1149.godine.Iakoodredbeovogmirovnogugovoranisu sa~uvane, u wima se najverovatnije nalazilo i odgovaraju}e re{ewe za Ra{ku kojejezadovoqavaloobestrane.NesumwivojeUro{Idogovoromdvejusila potvr|enzavelikog`upana.Alitakavveliki`upan,sasna`nimvezamau Ugarskoj,nijeupotpunostiodgovaraoVizantiji.OtudajeCarstvotra`ilo na~indauti~enadr`awevelikog`upanaidaobezbeditrajnijimirnatom prostoru.Iztograzloga,najverovatnije,Zavidinisinovisuzadr`ali veliki deo Ra{ke pod svojom vla{}u, a sam Uro{ I je dobio sredi{wu vlast sa prestonicom.Natajna~inuspostavqenajeravnote`advejupoliti~kih struja u Ra{koj. S druge strane, samo takvim jednim ugovorom izme|u Ugarske iVizantije,moglojedasedogodidasrpskiveliki`upansklopipoliti~ki braksvojek}eriJelenesaprestolonaslednikomugarskogprestolaSlepim Belom.Naime,pora`enisrpski`upanuustanku11271129.godine,sigurno nijemogaosamostalnodadelujenatakozna~ajnomdiplomatskompoqukao {to je sklapawe vladarskog braka, pa je otuda do tog braka moralo da do|e uz saglasnost obe velike sile Ugarske i Vizantije. Zapravo i Slepi Bela nije bio izbor Stefana II, iako ugarski pisac Bonfini to `eli da prika`e na taj na~in,ve}vizantijskipoliti~kiizbor,budu}idajemlado`ewinotac, Stefanov stric Almo{, `iveo u Vizantiji kao izgnanik i u`ivao nesumwivu podr{kucara.Takojeovajpoliti~kibrak,kojinaprvipogledizgledakao neposrednisrpsko-ugarskidogovor,zapravovizantijsko-ugarskisporazum kojimsedodatnoRa{kavezujeizajednuizadrugustranu.Pa`qiva diplomatska aktivnost prema Ra{koj ukazuje na to da su i jedna i druga strana ra~unaladauwojimajupouzdanoslonac,bilokodvladarabilokod~lanova vladarskeporodice.Mirovnimsporazumomiz1129.godineUgarskajeimala svogavelikog`upanauRa{koj,alijeVizantijanadziralaiverovatno {titila, najkrupniju vlastelu Zavidine sinove. PosediZavidinihsinova,okojimajeve}ranijebilore~i,moguseu najgrubqimcrtamaograni~iti.Ukolikojepredlo`enarekonstrukcija doga|aja iz 1129. godine ta~na, kada bi oni, kako smo pretpostavili, zadr`ali svoje posede kao vizantijski oslonci u Ra{koj, to bi onda zna~ilo zapravo da su oni ove zemqe imali i pre 1129. godine, odnosno da su ih dobili na upravu zao~evog`ivota.TaraspodelazemaqadogodilasetokomZavidinedruge 16 vladavine11241126/1127.godine.Takojeibilomogu}edaTihomir, Miroslav i Stracimir zadr`e svoje teritorije 1129. godine.56

PostavqasepitawedalijeiNemawa,kaonajmla|ibratzao~evog `ivotastekaosvojdeozemqe.StefanPrvoven~ani,govore}iopovratku Nemawinogocanastolnomestoiwegovomdrugomkr{tewu,apotomo odrastawu (kao deteta) pod budnim okom roditeqa, prelazi na razdobqekada jeNemawaprimiodeosvogota~stva.Dakle,nijemuroditeqodvojiozemqu ili ga udostojio, na osnovu ~ega bi bilo jasno da mu je otac `iv, ve} je on samo primiodeosvogaota~astva(primouqestywt(y)qystv){tobitrebalo razumetikaodajeupitawunasledstvo.57Jer,odmahpotom,kakopi{e Prvoven~ani,Nemawinabra}anamerilasusenawegoveposede.Dajeotacu tom trenutku bio `iv, te{ko da bi bra}a mimo wegove voqe mogla da otimaju zemqunajmla|embratu.SamPrvoven~anika`edajeManojloodvojio (wt(y)louqivy mou)Dubo~icuidaoNemawi,pajejasnoizsamogizrazadaje darodavac`iv,58kao{tosuiRastku,Nemawinomnajmla|emsinu,roditeqi odvojili zemqu (wtydhlie emou) za svoga `ivota.59 Izme|u izraza primou sa jednestraneiizrazawt(y)louqivyiwtydhliepostojivelikarazlika.U prvom slu~aju darodavac ne mora da bude `iv, dok u druga dva on sigurno vr{i ovaj ~in. Takobisetuma~ewemizrazadajeNemawaprimiodeosvogota~astva moglozakqu~itidawegovotacutomtrenutkuvi{enijebio`iv,doksu wegovastarijabra}asvojezemqesteklatokomZavidinevladavine1124 1126/1127. godine. Sam Nemawa, primio je deo svog ota~stva1129. godine kada jesklopqenmirizme|uUgarskeiVizantijeikadajeonsamnavr{io16 godina. Obe velike sile bile su garant nepromenqivosti ovog stawa. Tako je ipoku{ajNemawinebra}edamupreotmuzemqumogaobitispre~enupravo vizantijskomintervencijomiza{titom.Uostalom,dr`e}izemqena isto~nomkrajuSrbije,Nemawajebionajbli`ivizantijskimgranicamai imaoprilikedaveomaranostupiudodirsavizantijskimzapovednicimai crkvenim velikodostojnicima. Ukolikosezakqu~akdasuZavidinisinovidr`alivlastusvojim oblastimajo{odsredinedvadesetihgodinaXIIveka~iniisuvi{ezasnovan napretpostavkama,trebalobigadodatnoispitatinanekidrugina~inkoji ima dovoqno sna`nu metodolo{ku potporu. Vaqalo bi postaviti pitawe {ta se desilo sa zemqi{nim posedima dece velikog `upana Uro{a I. Wihov otac jebioveliki`upanduginizgodinaionisutako|eimalipravodasteknu odre|enezemqenaupravuinatajna~inu~estvujuuvlasti.Me|utim,u 56 Naravno, u burnim vremenima prve polovine XII veka, kada su pojedini veliki `upani i po dvaputapreuzimaliveli`upanskuvlastikadajeusamojRa{kojpostojaosukobme|u `upanima koji su podr`avali jednojgili drugogkandidata, nije iskqu~eno da su iZavidini sinovi imali problema da se odr`i na svojim teritorijama. 57 @itije svetog Simeona, 20. 58 Ibid. 59 @ivot svetoga Save, 5 17 wihovomslu~ajutoseizgledanijedogodilo.SredwisinBelo{oti{aojeu Ugarsku ve} tridesetih godina XII veka gde je boravio na dvoru uz svoju sestru Jelenu.^etrdesetihgodinave}jepostaoban,ane{todocnijeuspeoseido najvi{egzvawaposlekraqevskogpostaojepalatin.60Jedanodrazloga wegovog odlaska u Ugarsku u mladim godinama, mogao bi da le`i u tome {to u Ra{kojnijeimaonaraspolagawunikakvezemqi{neposede.Docnije, sagradio je Belo{ manastir u Sremu, u Ugarskoj,61 kod dana{weg Bano{tora, {to jasno pokazuje da svoje zemqe u Ra{koj nije imao.Najmla|isinUro{aI,Desa,upravqaojeodoko1145.godinedelom Zete i Travunijom. Ali ove zemqe on nije stekao po pravu svoga ota~astva ve} gajelokalnoplemstvopozvalodaimpomogneuborbiprotivdukqanskog kraqa.62PopDukqaninka`edasuDesu,Uro{evogsina,uTravunijuiZetu dovelidovelidovelidoveli qudi koji su bili neprijateqi dukqanskog kraqa Radoslava i dali dali dali dali mu pomenuteoblasti(...adduxeruntDessamfiliumUroscietdederunteiZentamet Tribuniam).63 Kada je docnije, pobuniv{i se, zbacio sa veliko`upanskog trona svoganajstarijegbrataUro{aIIPrimislava(oko11531155),Desajeod stranecaraManojlaKomninabioprisiqendaustukne,alijezadovoqen tako{tomujevizantijskicardodeliooblastDendruubliziniNi{a. Drugimre~ima,onnijeimaodrugeposede,odnosnosvojeota~astvo.Najzad, kada ga je car Manojlo postavio za velikog `upana oko 1162. godine, zahtevao jeodwegadavratiDendru.64PosleDesinogkona~nogsvrgavawasavlasti wemusegubisvakitraguistorijskimizvorima,isamoMavroOrbin pomiwedajepokopanuTrebiwu.65[toseti~enajstarijegsinaUro{aI, Uro{aIIPrimislava,znasedaje1162.uklowenvoqomcaraManojlasa veliko`upanskog trona i da je obdaren zemqom veoma plodnom i podesnom za ispa{u stoke.66

Sviraspolo`iviizvorijednoglasnoupu}ujunazakqu~akdapotomci Uro{aInisuraspolagaliota~astvomusamojRa{koj.Netrebaiskqu~iti mogu}nostdasuipotomciUro{aIIPrimislava,ukolikosupo`iveli, tako|e`iveliizvanRa{ke.Analogija,daseuzurpatorovaporodicaposle padasavlasti,sklawaususednuzemqu,mo`esena}iprou~avawemsudbine potomakabanaBori}a,kojisevekovimajavqajuuugarskimpoveqamana svojim posedima u Slavoniji.67

60 J. Kali}, @upan Belo{, ZRVI 36 (1997) 63 81. 61 Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, ed. I. Kukuljevi Sakcinski, Zagreb 1875, N 265. 62Upor.]orovi},Primedbe,77,izri~itosmatradajeDesauvremepreuzimawavlastiu Travuniji bio samo princ, a ne veliki `upan. 63 Ljetopis, 104. 64Cinn.204.1517;VINJIV,58.Upor.Blagojevi},Kne`evine,5758,tako|esmatradase Desaposlepadasaveliko`upanskevlastinijenivra}aouPrimorjeusvojuprvobitnu udeonu kne`evinu. 65 Orbin, 245. 66 Cinn. 204.9 12; VINJ IV, 57 58. 67 CD III, 87; CD IV, 236 239. 18 Prethodnaanalizavizantijskih,latinskihidoma}ihpisaca,izgleda da mo`e da dovede do kona~nog odgovora na pitawa postavqena u uvodnom delu ovoga rada. Nemawin otac, Zavida, sin Vukanov, bio je veliki `upan dva puta. Prvi put veoma kratko, mo`da samo nekoliko meseci tokom 1112. godine, kada gajeuzugarskupodr{kusaprestolaukloniowegovbratodstricaUro{. Zavidinpovrataknavlastizvedenjeuzvizantijskuvojnupodr{kuoko 1123/1124.godineitomprilikomostavqenjevizantijskigarnizonuRasu. ZavidinisinovidobilisudeloveRa{kenaupravujo{za`ivotao~evog,sa izuzetkomNemawe,kojijesvojeposedenaisto~nojstraniRa{ke,dobio ne{tokasnijekadajestasaodowt(y)roqn,1129.godine.Takojeprsten zemaqaokoRa{kebiopodkontrolomZavidinihsinova,dokjesredi{te zemqesaprestonicompripalowihovombratuodstricaUro{uI.Timeje politi~karavnote`auSrbijibilauspostavqena,aUgarskaiVizantija dobile su razdobqe mira od 20 godina. 19 RESUME It seems that an analysis of Byzantine, Latin and Serbian twelfth century sources canprovidedefinitiveanswerstothequestionsposedintheintroductorypartofthis study i.e.,whether Stefan Nemanja's father was a Grand Zhupan;if so, when he held thatdignity;and,finally,whenStefanNemanjaandhisbrothersacquiredpartsoftheir patrimony. It can be inferred with certainty on the basis of an analysis of the sources that Zavida, Nemanja's father and Vukan's son, was the Grand Zhupan on two occasions. First he held the office only briefly, perhaps for just a few months in the course of 1112, after whichhewasdethronedbyhiscousinUro,whowassupportedbytheHungarians. Zavidareturnedtopower,assistedbyByzantinetroops,around1123/1124,anda ByzantinegarrisonwasstationedatRasatthattime.Zavida'ssonsweregiventhe lordship of the lands on the eastern side ofRaka while their father was still living.The only exception was Nemanja, who got his possessions on the eastern side of Raka a little later, in 1129, when he reached adolescence and when his father was no longer the Grand Zhupan.Thus the ring of lands round Raka was controlled by Zavida's sons, while the centreofthecountrywiththecapitalfellundertheruleoftheircousinUroI.Thusa balanceofpoliticalpowerwasestablishedinSerbia,andHungaryandByzantium obtained a period of peace lasting twenty years.