УНИВЕРЗИТЕТ СИНЕРГИЈА

БИЈЕЉИНА

ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ

БАЊА ЛУКА

Предмет: Системи безбједности и заштите

ТЕМА: Конвенционални субјекти система безбједности БиХ – Оружане

снаге

-Семинарски рад-

Ментор: Студент:

Проф. др Драгомир Кесеровић

Ненад Радаковић

Бања Лука, октобар, 2012.

САДРЖАЈ

Увод.........................................................................................................................3

1. Појам система безбједности..............................................................................4

2. Субјекти система безбједности и њихове дјелатности..................................6

3. Оружане снаге Босне и Херцеговине..............................................................8

3. 1. Надлежности органа БиХ у односу са Оружане снаге..............................11

3. 2. Структура Оружаних снага БиХ.................................................................13

3. 3. Радници у Оружаним снагама БиХ.............................................................15

3. 4. Чинови у Оружаним снагама БиХ...............................................................15

Закључак................................................................................................................17

Литература.............................................................................................................18

2

УВОД

Оружане снаге Босне и Херцеговине је званични назив војних снага Босне и

Херцеговине. Врховни командант Оружаних снага Босне и Херцеговине је

Предсједништво Босне и Херцеговине, а даље у ланцу командовања слиједи

Министарство одбране Босне и Херцеговине и Заједнички генералштаб Босне и

Херцеговине.

Оружане снаге су професионална, једна војка сила коју организује и контролише Босна

и Херцеговинеа. Оружане снаге имају активну и резервну компоненту. Оружане снаге,

као институцију Босне и Херцеговине, чине припадници из реда сва три конститутивна

народа и реда осталих, у складу са Уставом и законима Босне и Херцеговине.

Наредни рад се састоји из три комплексне цјелине. У првој, уводној цјелини говори се о

појму система безбједности који у суштини представља скуп различитих елемената

који функционишу као једна складна цјелина, а све ради остварења одређеног циља.

Друга цјелина описује субјекте система безбједности, међу којима се посебно истиче

подјела на конвенционалне, неконвенционалне и остале субјекте. Трећа цјелина је

најобимнија и она се највише односи на Оружане снаге Босне и Херцеговине,

структуру Оружаних снага Босне и Херцеговине, надлежности органа Босне и

Херцеговине у односу на Оружане снаге Босне и Херцеговине, затим на раднике и

чинове у Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

3

1. Појам система безбједности

Систем уопште, односно систем у организационом смислу, представља скуп

различитих елемената који функционишу као једна складна цјелина, а све ради

остварења одређеног циља. Појам система обухвата сљедеће елементе:

- постављени циљ због којег постоји систем,

- снаге и средства за остваривање циља,

- структура елемената система преко којих се остварују поједине активности,

- скуп активности којима се тај циљ може остварити и

- функције структурних елемената ради остваривања циља.

Посматрањем елемената система безбједности уочавају се два подручја безбједносне

стварности, а то су: функционални, који подразумијева врсте и облике активности, те

институционални, који подразумијева врсте и облике активности, те институционални,

који подразумијева организацију и носиоце активности.

Дакле, институционални се односи на организациони аспект и он одређује садржај

спољне и унутрашње безбједности, док се функционални односи на акционо подручје,

тј. на конкретне облике заштите, и дијели се на државну, јавну, војну безбједност и

остале послове које одређује предмет појединих облика безбједности. Организацијом и

акцијом ствара се систем безбједности као сложена цјелина: активности и мјера

безбједности, субјеката система безбједности, послова безбједности и носилаца послова

безбједности.1

Систем безбједности, као и сваки други систем, представља мисаону конструкцију

неког реалног објекта. Тај реални објекат који се изражава овим системом јесу државне

функције. Стога се систем безбједности може одредити као организовани друштвени

систем преко којег друштво организује заштиту својих виталних вриједности, а ради

општег напретка и развитка друштва.

Према томе, систем безбједности, како смо већ истакли обухвата органе и мјере,

односно дјелатности и активности појединих органа, које се спроводе ради заштите

одређених друштвених вриједности утврђених прије свега уставом, али и

одговарајућим законским прописима. Он, у ствари, представља начин организовања

државе који за циљ има заштиту државе од свих извора, облика и врста опасности, али

и других облика угрожавања. Основне вриједности које се штите, односно вриједности

које чине садржај безбједносне функције савремене државе јесу прије свега: заштита

1 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 20.

4

суверенитета, независности и територијалне цјелокупности државе; заштита права и

слобода њених грађана; заштита јавног поретка; заштита личне и имовинске

сигурности грађана и заштита природне – животне средине.

Основна функција система безбједности јесте превентивна, тј. да својим постојањем и

знањем да постоји представља инструмент одвраћања, а ако ипак до непожељне

активности дође, систем мора енергично да реагује, тј. репресивно – отклањањем

узрока опасности и елиминисањем њихових носилаца на правно дозвољен начин.

Према томе, систем безбједности једне савремене државе треба да одговори на

напријед постављена питања, односно: безбједност за кога, безбједност за које

вриједности, колико безбједности, безбједност од којих пријетњи, којим средтсвима до

безбједности, у ком времену и по којој цијени.

Уколико систем безбједности своју функцију остварује преко више облика активности,

онда се он дијели на онолико подсистема колико има облика активности, јер се, по

правилу, за сваки облик активности организују посебне снаге и средства, док сваки од

њих има своја правила, норме и сл.

Према томе, у оквиру једног безбједносног система, који своју општу функцију

истварује разним активностима, има онолико подсистема колико има и тих активности,

наравно уколико постоји одговарајућа организација снага и средстава неопходних за

остваривање сваке од њих.2

Исто тако, неопходно је да систем безбједности једне савремене државе буде ефикасан,

професионалан, деполитизован, дезидеологизован, утемељен на владавини права и

владавини закона. Систем безбједности државе није сам себи сврха, већ посљедица

друштвене потребе да се преко њега, односно његовим дјеловањем, остваре одређене

државне потребе. Преко њега се у одређени и на праву засновани однос стављају људи,

средства и начин његовог дјеловања.3

2. Субјекти система безбједности и њихове дјелатности

2 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 21.3 Ракић, М. и Вејновић, Д.: Систем безбједности и друштвено окружење, стр. 54.

5

На основу претходно наведеног може се закључити да систем безбједности државе

јесте систем који у највећој мјери зависи од људске активности. Ово свакако због тога

што су људи (појединачно или групно) заједно са својим дјеловањем и интересима

основни извори угрожавања безбједности државе, али, исто тако, људи су и ти који

постављају друштвене циљеве, односно успостављају циљ система безбједности, те

свјесним и нужним удруживањем напора преко система безбједности остварују тај

циљ.4

У пракси, широк спектар људи, организација и активности може бити укључен у

пружање тзв. војних и безбједносних услуга. Већина аутора слаже се у тврдњи да се

субјектима безбједности уопште сматрају сви људски и материјални потенцијали које

држава може ангажовати за безбједност, те да се они могу подијелити на:

конвенционалне – полиција, цивилна заштита, војска, судови, тужилаштва,

инспекцијски органи, казнено – поправне и сличне установе и друго;

неконвенционалне – законодавства и извршни органи – предсједници

држава, владе, министарства, прије свих органи иностраних послова и

остале – органи јединица локалне самоуправе, организације које обављају

јавне службе и дјелатности, приватне компаније, предузећа, правна лица и

образовне институције.

Полазећи од претходно наведених садржаја унутрашње и спољашње безбједности,

може се констатовати да систем безбједности савремене државе има елементе који су

доминантно окренути ка заштити оних виталних вриједности које улазе у садржај

унутрашње безбједности, а то су: полиција, агенције за спровођење закона у најширем

смислу ријечи, инспекцијски органи, субјекти за дјеловање у ванредним ситуацијама,

субјекти приватне безбједности, и други; и елементе који су окренути ка заштити

вриједности које улазе у садржај спољње безбједности, а то су: оружане снаге,

обавјештајне службе и други.5

Међусобни односи ових субјеката заснивају се и извиру из саме природе друштва, а

одређени су датим системом друштвених норми, тј. законима и другим

актима.6Најбитнији принципи на којима треба да се заснивају односи између субјеката

система безбједности јесу: принцип јединства система, принцип међусобне

функционалне повезаности и сарадње и принцип међусобне информационе 4 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 22.5 Кековић, З.: Теорија система безбједности, стр. 141.6 Вејновић, Д. и Шикман, М.: Дефендологија, стр. 410.

6

повезаности. Наведени принципи су одређени, како самом концепцијом система

безбједности, исто тако и друштвеним захтјевима организације система безбједности.

Због огромног броја и разноврсности послова безбједности савремене државе, тешко је

сачинити потпун попис послова и задатака којима систем безбједности штити вањску и

унутрашњу безбједност државе. Ово тим прије што спољња и унутрашња безбједност

могу бити угрожене најразличитијим радњама и поступцима, како појединаца и група,

тако и непријатељски настројених држава или неких органа или институција. Ипак, с

обзиром на константност и опасност појединих извора и облика угрожавања, поједини

послови безбједностисе групишу и остварују као трајни послови и задаци, а они су

утврђени кривичним, прекршајним законима и законима о одбрани, као и законима из

области унутрашњих послова и другим.

Према томе, послови система безбједности државе јесу сви они послови којима се

непосредно и посредно доприноси развоју у јачању конкретне државе. Значај вршења

послова безбједности савремене државе огледа се свакако у томе што би изостављање

вршења једног посла, најчешће, омело остваривање безбједности као цјелине.

3. Оружане снаге Босне и Херцеговине

7

Посебно осјетљиво мјесто сваког одбрамбеног система представљају оружане снаге,

односно војска. Војска представља централни и најважнији субјект одбране једне

земље, а често јој се придаје толики значај да се, неоправдано, цјелокупан одбрамбени

систем поистовјећује са војском. Дакле, под оружаним снагама подразумијевају се све

легалне државне оружане формације које једна земља развија у миру и које она може

употријебити у рату. 7

У највећем броју земаља "оружане снаге" имају више компоненти (оперативну,

професионалну, резервну, територијалну, полицијску и сл.), тако да се под појмом

"војска" углавном подразумијева професионална или оперативна компонента, док се

појмом "оружане снаге" означавају све оружане формације једне државе.

Дакле, војска и полиција чине окосницу оружаних снага, односно монопола физичке

силе сваке државе. Ове двије институције уставног система имају велике сличности,

али и битне разлике. Сличности се огледају, прије свега, у могућности употребе

монопола физичке принуде, а разлике, у разлозима њихове конкретне употребе.

Оружане снаге (оружана сила, армија, војска) по дефиницији представљају

специјализовану организацију државе, припремљену и организовану за вођење оружане

борбе.

Појам оружаних снага у међународном ратном праву јесте шири него у војној

терминологији. Према Хашкој конвенцији о законима и обичајима рата на копну из

1907. године и Женевским конвенцијама о заштити жртава рата из 1949. године,

оружане снаге обухватају: копнене, морнаричке и ваздухопловне снаге, као и све друге

оружане формације (полицијске јединице, јединице територијалне одбране, јединице

фабричке заштите, националне страже, националне гарде и разне добровољачке

оружане формације) које према унутрашњим прописима једне земље имају спољна

обиљежја без обзира на њихову величину и специјалност.

Промијењена стратегија и тактика савременог ратовања условила је додатно

проширење појма оружаних снага, те тако Протокол 1. уз Женевске конвенције усвојен

1977. године у члану 43. под овим појмом подразумијева све организоване наоружане

снаге, односно групе и јединице стављене под одговорну команду.

Законом о одбрани Републике Српске дефинисано је да оружане снаге Републике

Српске сачињавају војска и полиција.8

7 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 32.

8 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 33.

8

Слиједом наведеног, сматрамо да је терминолошки споран појам "оружане снаге Босне

и Херцеговине" и то у дијелу "оружане снаге". Наиме, као што је већ истакнуто, појам

оружане снаге, у правилу, подразумијева, поред војске, и неке друге наоружане

субјекте (органе управе), односно најчешће полицију.

У примјеру Босне и Херцеговине извршена је симбиоза појмова војске и оружаних

снага, иако Оружане снаге Босне и Херцеговине имају само једну компоненту и у миру

и у рату, односно војну компоненту.

Оружане снаге Босне и Херцеговине настале су спајањем некадашњих ентитетских

војски, тачније Војске Републике Српске и Војске Федерације Босне и Херцеговине,

које је проведено кроз два реформска циклуса.

Први циклус је спроведен током 2003. године када је и донесен први Закон о одбрани

Босне и Херцеговине, те успостављена два ланца командовања (оперативни и

административни), док је други циклус спроведен почетком 2006.године, када су

дефинитивно укинуте ентитетске оружане снаге и успостављене јединствене Оружане

снаге Босне и Херцеговине са јединственим ланцем командовања и контроле.

Устав Босне и Херцеговине из 1995. године веома штуро, у одредби члана 5 тачка 5а и

5б помиње оружане снаге, при томе највјероватније алаудирајући на тадашње

ентитетске војске. Тако се у наведеним одредбама Устава Босне и Херцеговине

прецизира да ће сваки члан Предсједништва Босне и Херцеговине, у оквиру своје

функције, имати и овлашћење цивилног командовања оружаним снагама. Такође, овом

тачком, предвиђа се и успостављање "Сталне комисије за војна питања". Битно је

запазити и уставну одредницу да ниједан ентитет неће пријетити силом нити

употребљавати силу против другог ентитета, а ни под којим условима оружане снаге

једног ентитета неће ступити на територију, нити боравити на територији другог

ентитета, без одобрења владе потоњег ентитета и Предсједништва Босне и

Херцеговине. Све оружане снаге у Босни и Херцеговини функционишу у складу са

суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.

С обзиром на то да је уставну реформу у Босни и Херцеговини било немогуће

спровести, у периоду 2003 – 2006. године успостављање јединствених оружаних снага

на нивоу Босне и Херцеговине појавило се као посебан услов приступања Босне и

Херцеговине евроатланским интеграцијама. С тим циљем извршено је доношење

законских аката којима су успостављене јединствене Оружане снаге Босне и

Херцеговине. Као посљедица наведеног, Оружане снаге Босне и Херцеговине и данас

9

постоје и дјелују изван Устава Босне и Херцеговине, што опет представља

највјероватније јединствен примјер у свијету, будући да готово сви устави савремених

земаља уређују одбрану и оружане снаге као веома значајно унутрашње питање.

Темељни правни акт за настанак и функционисање Оружаних снага Босне и

Херцеговине представља и Закон о одбрани у Оружаним снагама. Поред Закона о

одбрани Босне и Херцеговине, важан правни акт за функционисање Оружаних снага

Босне и Херцеговине представља свакако и Закон о служби у Оружаним снагама Босне

и Херцеговине.

Закон о одбрани Босне и Херцеговине предвиђа јединствени одбрамбени систем Босне

и Херцеговине, односно успоставља и дефинише ланац командовања и улогу свих

елемената како би Босна и Херцеговина имала пун капацитет у цивилном надзору и

заштити њеног суверенитета и територијалног интегритета. Овај закон, такође, утврђује

права, дужности и поступке институција Босне и Херцеговине, Оружаних снага Босне и

Херцеговине и ентитетских органа за одбрану суверенитета и територијалног

интегритета, политичке независности и међународног субјективитета Босне и

Херцеговине, као и пружање помоћи цивилним властима.

Из законске дефиниције Оружаних снага Босне и Херцеговине уочавамо снажан

нагласак у погледу става да се ради о институцији Босне и Херцеговине, затим да су то

јединствене оружане снаге Босне и Херцеговине, те да их чине припадници који су

представници свих народа и народности Босне и Херцеговине. Дакле, наглашава се све

оно што Оружаним снагама Босне и Херцеговине даје обиљежја државног и

државности.

Бригада представља основну формацију Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Команде бригада састоје се од припадника више пукова. Бригаде се састоје од батаљона

из више од једног пјешадијског пука.

Оружане снаге Босне и Херцеговине не могу се користити у политичке сврхе нити за

активности политичких странака.9

3.1. Надлежности органа Босне и Херцеговине у односу на Оружане

снаге Босне и Херцеговине

9 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 36.

10

Босна и Херцеговина обезбјеђује транспарентну, демократску и цивилну контролу над

Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

Босна и Херцеговина врши командовање и контролу над Оружаним снагама Босне и

Херцеговине. Ланац командовања и контроле над Оружаним снагама Босне и

Херцеговине почиње од Предсједништва Босне и Херцеговине до министра одбране

Босне и Херцеговине, затим преко начелника Заједничког штаба Оружаних снага Босне

и Херцеговине, команданта Оперативне команде Оружаних снага Босне и Херцеговине

и Команде за подршку Оружаних снага Босне и Херцеговине, до команданта

подређених команди и јединица.

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, као највиши законодавни орган Босне

и Херцеговине остварује одређене надлежности које се односе на Оружане снаге Босне

и Херцеговине. У том смислу Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине

надлежна је да: прогласи ратно стање на захтјев Предсједништва Босне и Херцеговине

у случају директног напада на Босну и Херцеговину или дио Босне и Херцеговине,

прогласи ванредно стање на захтјев Предсједништва Босне и Херцеговинекада постоји

пријетња постојању Босне и Херцеговине, пријетња напада на Босну и Херцеговину

или било који њен дио или непосредна ратна опасност; врши демократску контролу над

Оружаним снагама Босне и Херцеговине и свим институцијама одбране на нивоу Босне

и Херцеговине; доноси законе који се односе на организацију, финансирање,

попуњавање, обуку, опремање и размјештај Оружаних снага; потврђује постављања

начелника и замјенике начелника Заједничког штаба Оружаних снага Босне и

Херцеговине, команданата и замјенике команданата Оперативне команде Оружаних

снага Босне и Херцеговине, команданата и замјенике команданата Команде за подршку

Оружаних снага Босне и Херцеговине и свих официра с чином генерала у Оружаним

снагама Босне и Херцеговине; надзире и истражује сва питања која се односе на

организацију, финансирање и попуњавање Оружаних снага Босне и Херцеговине и

доноси прописе о чувању тајних података током истрага и разматрања.10

Предсједништво Босне и Херцеговине, дјелујући према консензусу, има врховну

команду и контролу над Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

Предсједништво Босне и Херцеговине надлежно је да:

- захтијева проглашење ратног и ванредног стања од Парламентарне скупштине

Босне и Херцеговне

10 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 38.

11

- упути Оружане снаге Босне и Херцеговине у операцију током рата, ванредног

стања или мировних операција ван земље, у складу са законом;

- овласти министра одбране Босне и Херцеговине да нареди употребу и

размјештај Оружаних снага Босне и Херцеговине;

- ангажује војне снаге за помоћ цивилним органима у реаговању на природне и

друге катастрофе и несреће;

- одређује и мијења величину и структуру Оружаних снага Босне и Херцеговине у

складу са законом;

- одобри организацију војних снага за задатке и мисије и др.

Министарство одбране Босне и Херцеговине надлежно је за:

- стварање и одржавање одбрамбеног капацитета како би се обиљежила заштита

суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и

међународног субјективитета Босне и Херцеговине;

- предлагање буџета за одбрану Босне и Херцеговине;

- организацију, опремање и снабдијевање Оружаних снага Босне и Херцеговине;

- регулисање организације и вођење пукова, њихових команди и пероснала и др.

Основни задатак министра одбране јесте да надгледа одбрамбене институције Босне и

Херцеговине и пружа одбрамбене капацитете који су потребни за подршку

Предсједништву Босне и Херцеговине и Савјету министара Босне и Херцеговине да

осигурају безбједност и одбрану, те подрже циљеве спољне политике Босне и

Херцеговине.

12

3. 2. Структура Оружаних снага Босне и Херцеговине

13

Заједнички штаб Оружаних снага Босне и Херцеговине јесте стручни штабни орган

потчињен министру одбране. Заједнички штаб одговоран је за планирање,

организовање и провођење директиваи наредби министра одбране, укључујући

сљедеће: припремање и надгледање извршења војних наредби, по упутству министра

одбране; израду војних стратегија за имплементацију Безбједносне политике и

Одбрамбене политике Босне и Херцеговине, по упутству министра одбране; планирање

и имплементацију ангажовања војних снага у складу са законом; израду политика као

подршке директивама и наређењима које изда министар одбране; пружање помоћи

војном особљу министарства одбране.11

Заједнички штаб чине: начелник Заједничког штаба Босне и Херцеговине, замјеник

начелника Заједничког штаба за операције, замјеник начелника Заједничког штаба за

ресурсе и војни персонал из Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Оперативну команду Оружаних снага Босне и Херцеговине чине сљедеће

организационе јединице:

- Одјељење за цивилно војне послове;

- Одјељење за оперативне, обавјештајно . безбједносне послове и обуку;

- Одјељење за логистику и финансије;

- Одјељење за персонал и

- Канцеларија за подршку Команде.

Командант Команде за подршку Оружаних снага Босне и Херцеговине хесте командант

за персонал, логистику, обуку и доктрину. Подређен је начелнику Заједничког штаба

Оружаних снага Босне и Херцеговине, а такође има два замјеника који су њему

подређени.

Команданта Команде за подршку Оружаних снага Босне и Херцеговине и његова два

замјеника предлаже министар, а поставља их Предсједништво Босне и Херцеговине уз

консултације са Сталним комитетом за војна питања Босне и Херцеговине, с тим да

њихово именовање потврђује Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине у року

од 45 дана.

11 Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине, стр. 41.

14

3. 3. Радници у Оружаним снагама Босне и Херцеговине

На служби у Оружаним снагама могу бити војна лица, цивилна лица и кадети. Војна

лица су професионална војна лица и лица у резервном саставу док су на служби.

Оружане снаге БиХ имају око 10.000 професионалних војних лица, око 5.000 лица у

резервном стању као и око 1.000 цивилних радника.

Професионална војна лица су:

- војници,

- подофицири,

- официри,

- генерали.

Лица у резервном саставу су:

- резервни војници,

- резервни подофицири,

- резервни официри,

- резервни генерали.

Кадети су лица која се у стручним војним школама и академијама образују за

професионалну војну службу у Оружаним снагама. Кадети имају права и обавезе које

су прописане законом и прописима које доноси министар одбране Босне и

Херцеговине.

3. 4. Чинови у Оружаним снагама Босне и Херцеговине

Војнички чинови:

- војник,

- војник 1. класе и

- каплар.

Обиљежја чинова војника састоје се од ознаке у облику слова „V“ сребрене боје.

Подофицирски чинови:

- водник,

- старији водник,

15

- старији водник 1. класе,

- заставник и

- заставник 1. класе.

Обиљежја чинова подофицира састоје се од ознаке у облику слова „В“ и жуте пруге на

почетку еполете.

Официрски чинови:

- потпоручник,

- поручник,

- капетан,

- мајор,

- пуковник и

- бригадир.

Обиљежја чинова официра поручника и капетана састоје се од сребрених пруга на

почетку еполете (на рамену) и сребрених звијезда. Обиљежја чинова официра мајора и

пуковника састоје се од мачева на почетку еполете оивичених сребреном пругом и

сребрених звијезда.

Генералски чинови:

- бригадни генерал,

- генерал-мајор и

- генерал-пуковник.

Обиљежја чина генерала састоје се од грба Босне и Херцеговине с мачевима окруженим

златним вијенцем од храстових листова и златним звијездама са седам кракова на

еполети оивиченој златном пругом.

16

Закључак

На основу претходног рада закључујемо да Оружане снаге Босне и Херцеговине

представљају званични назив војних снага Босне и Херцеговине које су настале

удруживањем двије војне компоненте које су егзистирале у Босни и Херцеговини након

потписивања Дејтонског споразума, Војске Федерације Босне и Херцеговине и Војске

Републике Српске, то јесте њиховим стављањем под јединствену команду.

Законом је забрањено користити Оружане снаге Босне и Херцеговине у политичке

сврхе, а осигурана је и транспарентна, демократска и цивилна контрола над Оружаним

снагама Босне и Херцеговине. Оружане снаге Босне и Херцеговине се базирају на

професионалном саставу јединица, при чему број професионалних војника треба да

износи око десет хиљада, цивилних лица око хиљаду и резервног састава око пет

хиљада војника.

Оружане снаге Босне и Херцеговине се састоје из родова организованих по систему

пукова. Постоје три пјешадијска пука који су одговорни за војно наслијеђе и идентитет

јединица и народа из којих потичу. Они немају оперативна, а ни административна

дејства и овлаштења.

Бригада је основна формација Оружаних снага. Команде бригада састоје се од

припадника више пукова. Бригаде се састоје од батаљона из више од једног

пјешадијског пука.

Мисија Оружаних снага Босне и Херцеговине:

- осигуравање суверенитета, територијалне цјеловитости, политичке независноти

и међународног субјективитета Босне и Херцеговине,

- унапријеђење циљева вањске политике Босне и Херцеговине,

- испуњавање међународних обавеза Босне и Херцеговине,

- заштита држављана Босне и Херцеговине и др.

17

Литература

1. Вејновић, Д. и Шикман, М.: Дефендологија, Бања Лука, 2007. год.

2. Кековић, З.: Теорија система безбједности, Бања Лука, 2009. год.

3. Митровић, Љ. и Павловић, Г.: Системи безбједности Босне и Херцеговине,

Међународно удружење научних радника, Бања Лука, 2012. год.

4. Ракић, М. и Вејновић, Д.: Систем безбједности и друштвено окружење, Бања

Лука, 2006. год.

Интернет извори:

1. http://sr.wikipedia.org/sr/Оружане_снаге_Босне_и_Херцеговине

2. http://www.atlantskainicijativa.org/index.php

3. http://www.mod.gov.ba/

18