sistemi ranog upozorenja

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnij ih hazar da

1

Apstrakt

Da bi bili efikasni, sistemi za rano upozoravanje na prirodne hazarde moraju imati ne samo

dobru naunu i tehniku osnovu, ve i snaan fokus na ljude izloene riziku i sa sistemom pristupa koji ukljuuje sve relevantne faktore u tom riziku, da li proizilaze iz prirodnih ili drutvenih opasnosti ranjivosti, a od kratkoronih ili dugoronih procesa. Broj katastrofa se poveava, kao i njihova jaina. Meunarodni institucionalni okviri za smanjenje katastrofa jaaju pod nadzorom Ujedinjenih nacija. Od cunamija na Indijskom okeanu 26. decembra 2004. godine, povealo se interesovanje za razvoj sistema za rano upozoravanje koji bi snabdeo potrebe svih zemalja i svih

opasnosti.

Abstract

To be effective, early warning systems for natural hazards need to have not only a sound

scientific and technical basis, but also a strong focus on the people exposed to risk, and with a

systems approach that incorporates all of the relevant factors in that risk, whether arising from the

natural hazards or social vulnerabilities, and from short-term or long-term processes. Disasters are

increasing in number and severity and international institutional frameworks to reduce disasters are

being strengthened under United Nations oversight. Since the Indian Ocean tsunami of 26

December 2004, there has been a surge of interest in developing early warning systems to cater to

the needs of all countries and all hazards.


2

SADRAJ

Spisak grafikih prikaza ........................................................................................... 6

Spisak akronima ....................................................................................................... 7

1. Uvod ..................................................................................................................... 8

2. Hazard................................................................................................................... 9

3. Upravljanje rizikom .............................................................................................. 10

4. Sistemi ranog upozorenja ..................................................................................... 13

4.1 Komponente sistema ranog upozorenja ............................................................. 13

4.2 Operativni aspekti sistema ranog upozorenja .................................................... 19

4.3 Prenoenje informacija pomou sistema ranog upozorenja ............................... 20

4.4 Strategija i sistemi ranog upozoravanja ............................................................. 21

4.5 Uloga posmatranja Zemlje ................................................................................. 22

4.5.1 Ekoloke pretnje u toku ili brzo razvijajue ekoloke pretnje ........................ 22

4.5.2 Sporo razvijajue ekoloke pretnje (ili tzv. sitne pretnje) ............................... 27

5. Stanje u Republici Srbiji ...................................................................................... 29

5.1 Upravljanje i institucionalni aranmani za smanjenje rizika od katastrofa ....... 30

5.2 Sistemi za rano upozoravanje ............................................................................. 32

5.2.1 Mehanizmi irenja upozorenja ........................................................................ 33

5.3 Sistemi ranog upozorenja na poplave ................................................................ 34

5.4 Sistemi ranog upozorenja za spreavanje klizinih procesa .............................. 36

5.5 Sistem ranog upozorenja protiv poara .............................................................. 36

5.6 Sistemi ranog upozorenja na zemljotrese ........................................................... 37

5.7 Sistemi ranog upozorenja za borbu protiv sue ................................................. 37

5.8 Sistemi ranog upozorenja za odbranu od gradonosnih oluja ............................. 38

6. Preporuke za dalji rad ........................................................................................... 39

7. Zakljuak .............................................................................................................. 42

8. Literatura .............................................................................................................. 43


3

SPISAK GRAFIKIH PRIKAZA

Spisak grafikona:

Grafik 5.1: Distribucija razliitih opasnosti 1989.-2006. godine (izvor: Predi U., Sistemi ranog upozorenja na dogaaje sa katastrofalnim posledicama)

Spisak slika:

Slika 3.1: Ciklus upravljanja akcidentalnim katastrofama (izvor: M. Milanov, Ciklus upravljanja

akcidentalnim rizicima, 2010.)

Slika 4.1: Interakcija optih elemenata efektivnog sistema (izvor: http://www.adpc.net/pdr-sea/publications/OEWS.pdf)

Slika 4.2: Vreme upozorenje za odreene katasrofe (izvor: http:/na.unep.net/geas/docs/Early_Warning_System_Report.pdf)

Slika 4.3: Primer rada sintetikih radara sa blendom (izvor: http://www.trlabs.ca/trlabs/technology/technologybulletins/syntheticapertureradar.html)

Slika 4.4: Sistem ranog upozorenja na cunami, Gitews (izvor: http://www.deutsche-

meeresforschung.de/en/id2632.htm)

Slika 4.5: Sistem ranog upozorenja na poplave LISFLOOD (izvor:

http://floods.jrc.ec.europa.eu/lisflood-model)

Slika 5.1: Sistem ranog upozorenja za odbranu od gradonosnih oluja (izvor: Dejanovi T., Meteoroloki radar, 2010)

Spisak tabela:

Tabela 2.1: Tipovi hazarda (izvor http://www.drrrc.rs/ /)

Tabela 4.1: Tipovi pretnji u odnosu na njihov poetak (izvor: na.unep.net)


4

SPISAK AKRONIMA

1. AVHRR (Advanced Very High Resolution Radiometer), Napredan radiometar se veoma visokom

rezolucijom

2. CAP (Common Alerting Protocol), Zajedniki protokol uzbunjivanja

3. EC (European Commission), Evropska komisija

4. ECMWF (European Centre for Medium-Range Weather Forecasts), Evropski centar za srednjeronu vremensku prognozu

5. EFAS (European Flood Alert System), Evropski sistem za redovnu odbranu od poplava

6. ENSO (El Nio/Southern Oscillation), El ninjo junih oscilacija

7. ESA (European Space Agency), Evropska svemirska agencija

8. GIS (Geographical Information System), Geografski informacioni sistem

9. GPS (Global Positioning System), Globalni sistem za pozicioniranje

10. IAEA (International Atomic Energy Agency), Meunarodna agencija za nuklearnu energiju

11. ICT (Information and Communication Technology), Informacione i komunikacione tehnologije

12. IDNDR (International Decade for Natural Disaster Reduction), Meunarodna dekada za prirodno smanjenje rizika

13. ISDR (International Strategy for Disaster Reduction), Meunarodna strategija za smanjenje rizika

14. MODIS (Moderate Resolution Imaging Spectroradiometer), Spektroradiometer fotografije umerene rezolucije

15. MOPITT (Measurements of Pollution in the Troposphere), Merenja zagaenja u troposferi

16. NASA (National Aeronautics and Space Administration), Nacionalna aeronautika i svemirka administracija

17. NOAA (National Oceanographic & Atmospheric Administration of the United States), Nacionalna okeanografska i atmosferska administracija SAD

18. RSS (Really Simple Syndication) Standardni skup pravila za definisanje formata podataka u elektronskoj formi.

19. RHMZ, Republiki Hidrometeoroloki Zavod

20. SAR (Synthetic Aperture Radar), Sintetiki radar sa blendom

21. SPI (Standardized Precipitation Index), Standardizovani indeks padavina


5

22. TOMS (Total Ozone Mapping Spectrometer), Spektrometar za mapiranje totalnog ozona

23. WMO (World Meteorological Organization), Svetska metereoloka organizacija

24. XML (Extensible Markup Language), Standardni skup pravila za definisanje formata podataka u elektronskoj formi.

1. UVOD

Prirodni hazardi su uobiajeni dogaaji, koji se stalno ponavljaju u vremenu. Zbog uestalosti

njihove pojave na Zemlji i njihove potencijalne opasnosti za ljude i ivotnu sredinu, potrebno ih je na vreme predvideti i spreiti ili barem umanjiti njihove razorne posledice. Za pojedine prirodne hazarde postoji dovoljan niz podataka o: registrovanim pojavama, lokacijama i efektima prolih dogaanja prirodnih hazarda, koji su zabiljeeni u okviru nedavnih geolokih pojava i merenja, kako bi se predvideli njihovi budui dogaaji. Poveanje broja prirodnih i tehnolokih katastrofa irom sveta zahteva procenu i modelovanje rizicima za drutvo i ivotnu sredinu. Prirodne katastrofe, kao to su oluje, sue, vulkanske erupcije ili zemljotresi, postae katastrofe samo ako su zajednice ili populacija izloeni prirodnim opasnostima i ne mogu da se nose sa svojim efektima.

Jake kie u sred okeana nee izazvati katastrofu, ali ako se ista koliina obilnih padavina padne na gusto naseljenom podruju, moe da ugrozi stanovnitvo - recimo ako se sirotinjski deo grada nalazi na strani padine koji je lien drvea zbog obilnih padavina e doi do klizita i do gubitka velikog broja ivota. Manje sue mogu izazvati glad ako je poljoprivredna proizvodnja regiona, ako u tom regionuvlada graanski rat. Zajednicama kojima nedostaje sistem ranog upozoravanja za vulkanske erupcije e biti razorene kada se oblaci vulkanskog pepela obrue na njih.

Iako se prirodne opasnosti ne mogu izbei, integracija procene rizika i pravovremenih upozorenja, uz mere prevencije i ublaavanja, mogu da ih spree da ne postanu katastrofe. To znai da se mogu preduzimati akcije da se znaajno smanji posledini gubitak ivota i drutveno-ekonomske tete. Svetska Meteoroloka Organizacija (WMO) i nacionalne meteoroloke i hidroloke slube znaajno doprinose, na internacionalnom i nacionalnom nivou, identifikaciji, proceni i monitoringu rizika od katastrofa i izdavanju pravovremenih upozorenja. WMO e i dalje biti posveen radu sa nacionalnim vlastima i partnerima na smanjivanju stradanja u prirodnim katastrofama meteorolokog, hidrolokog i klimatskog porekla u toku sledeih petnaest godina.

Dobijanje blagovremenog i efikasnog upozorenja o moguoj katastrofi je oigledan cilj, koje se univerzalno sprovodi od strane vlada i organizacija u odreivanju strategije smanjenja rizika od katastrofa. To je od kljune vanosti za pojedince u lokalnim zajednicama, radi primene praktinih mera da zatite svoje ivote i imovinu. Napredak u nauci i tehnologiji su proirili mogunosti predviajui efekte mnogih prirodnih katastrofa (ali ipak ne svih), koje ugroavaju skoro svaku zemlju na neki nain. Krajnji cilj sistema za rano upozoravanje je da titi ivote i imovinu. Oni stoga predstavljaju jedan od kljunih elemenata svake strategije za smanjenje rizika od katastrofa. Od sutinskog je znaaja da efikasno slui drutvo, tane i pravovremene informacije treba da potiu od pouzdanih i razumljivih obavetenja.


6

2. HAZARD

Hazard je pretnja, nestvaran dogaaj. Svaki hazard moe da se manifestuje kao stvaran tetan

dogaaj. Ako moe da se meri kao realna teta ili povreda, tada nije vie hazard nego je prerastao u dogadjaj, prirodnu nepogodu ili katastrofu. Hazardi imaju razliito poreklo, dolaze iz prirode, mogu biti geoloki, hidro-meteoroloki i bioloki, ili su posledica ljudskog delovanja, kao to je prikazano u tabeli 2.1.

Na prvi pogled moe izgledati da ovaj termin oznaava isto to i rizik, ali glavna razlika je u tome to je hazard osobina koja ne zavisi od frekvence ili posledice. Ona ih moe poveavati, ali ne zavisi od njih, dok je rizik kvanitativni i kvalitativni izraz mogueg gubitka, izraz koji u sebi obuhvata i verovatnou i posledice.

Kada identifikujemo hazard onda ne razmatramo mogunost ili kredibilitet nesrenog sluaja, niti pak nijedan nain njegove prevencije ili ublaavanja. Stoga ovde postoje znaajne razlike. Rizici se mogu kontrolisati, umanjiti ili minimizirati. Hazard, odnosno indirektna opasnost ili

postoji ili ne postoji, ona se ne moe niti kontrolisati niti minimizirati.

Tabela 2.1: Tipovi hazarda (izvor http://www.drrrc.rs/)

Tip Hazardi

1. Zemljotres

Geoloki hazardi 2. Cunami

3. Vulkanske erupcije

1. Tropski ciklon

2. Tornado i uragan

Klimatski hazard 3. Poplave

4. Sua

5. Oluja

4. Klizita

5. Pucanje brana

6. Poari u rudnicima

7. Provala oblaka

8. Klizita

9. Toplotni i ledeni talasi

10. Snene lavine

11. Morske erozije

1. Zagaenje ivotne

sredine

Bioloki hazardi 2. Krenja uma

3. Ljudske/ivotinjske

epidemije

4. Napadi tetoina

5. Migracije

6. Infekcije tetoinama

7. Trovanje hranom

8. Oruja masovnog unitenja

Hemijske, industrijske i 1. Hemijske katastrofe 3. Naftne mrlje/poari


7

nuklearne nesree 2.Industrijske katastrofe 4. Nuklearne katastrofe

1. Brodske/ saobraajne

Povezani sa nesreama /eleznike nesree

2.umski poari

3. Uruavanje zgrada

4. Strujni udari

5. Masovni dogaaji

6. Poplave rudnika

3. UPRAVLJANJE RIZIKOM

Rizik uvek ukljuuje predstavu o mogunosti da e se neto desiti. Dakle informacija tipa

kada ili koliko esto ukazuju da se govori o riziku. Ovo moe biti obuhvaeno u konstantnoj vezi izmeu tete i frekvencije ili samo u definiciji povratnog perioda za odreeni scenario dogaaja. Dok ranjivost govori o posledicama mogueg tetnog dogaaja, rizik nam daje informacije o tome koliko esto ili sa kojom verovatnoom moemo oekivati ovakav scenario.

Modelovanje rizika obuhvata procenu dve komponente: hazarda i ranjivosti. Prvi je

kvantifikacija:

verovatnou pojave i njene veliine/jaine i

prostorni raspored istih.

Procena ranjivosti je manje ili vie nezavisno od procene hazarda i kvantifikuje:

osetljivost i stepen izloenosti ugroenih elemenata (stanovnitvo, privreda , fizike sfere i regiona zahvaenih) na stresor ili opasnosti (obim tete),

sposobnost da se odgovori i oporavi od katastrofalnog uticaja opasnosti.

U skladu sa tim potreban je interdisciplinarni pristup, koja okuplja istraivanja iz prirodnih i drutvenih nauka.

Cilj modelovanja rizika i sistema ranog upozorenja je da razvije i obezbedi koncepte i

metodologije koje odgovaraju za opisivanje i kvantifikovanje hazarda i ranjivosti. Prostorno

eksplicitne procene rizika daju rezultate i proizvode koji predstavljaju vane informacije za efikasno upravljanje vanrednim situacijama. Treba istai da procena rizika slui kao vodi za razvoj pripremljenosti na prirodne nesree i adaptaciju strategije zasnovane na kontinuiranoj strategiji rizika i procene ranjivosti.

Procenom rizika dobijamo podatke koji sadre specifine informacije i prikazuju razliite faze u ciklusu upravljanja vanrednim situacijama. Dakle, njihova primenljivost za upravljanje

katastrofama u oblasti smanjenja rizika od katastrofa (merama koje su preduzete pre deavanja nesree) i odgovor (mere tokom i nakon katastrofe) je obezbeena. Ciklus upravljanja dogaajima sa katastrofalnim posledicama podrazumeva sve aktivnosti, mere i programe koji se preduzimaju

pre, u toku i nakon akcidenta u cilju njegovog izbegavanja, smanjenja njegovog uticaja i

oporavljanja od pretrpljene tete.

Tri kljune faze u okviru upravljanja akcidentnim rizicima su, koje su predstavljene na slici 3.1:


8

1. Faza pre akcidenta - Aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi imaju za cilj smanjenje

potencijalnih i materijalnih gubitaka u sluaju akcidenta. Na primer, sprovoenje kampanja za rano upozorenje, ojaavanje postojeih slabih struktura, pripremanje planova u okviru upravljanja rizicima na nivou domainstva i zajednica itd. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere pripravnosti i ublaavanja. Neke od tih mera su:

a) pripravnost i stvaranje svesti o riziku, b) razvoj adaptacije i strategija za ublaavanje, c) unapreenju katastrofa kapaciteta za upravljanje evakuaciju i planiranje.

2. Faza tokom trajanja akcidenta - Podrazumeva korake koji se preduzimaju radi to efektnijeg zbrinjavanja rtava i smanjenja nanete tete. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere trenutnog reagovanja na udes.

3. Faza nakon akcidenta - Podrazumeva preduzimanje inicijative za reagovanje na udes u cilju

brzog oporavka pogoenog stanovnitva neposredno nakon to se akcident odigrao. Ove aktivnosti se nazivaju mere oporavka i rekonstrukcije i ukljuuju:

a) hitnu pomo i razne vrste humanitarne pomoi, relaksacija, prioritetna rehabilitacija, b) oporavak (rekonstrukcija, rehabilitacija i restauracija).

Slika 3.1: Ciklus upravljanja akcidentalnim katastrofama (izvor: M. Milanov, Ciklus

upravljanja akcidentalnim rizicima, 2010.)

Na slici 3.1, istaknute su aktivnosti koje se obino preduzimaju u okviru dve grupe mera:

brzog reagovanja i oporavka. Neke od aktivnosti se proteu kroz obe od ovih mera, dok su druge jedinstvene za odreenu fazu. Ovaj dijagram najbolje oslikava mere preduzete u sluaju iznenadnih akcidenata, kao to su zemljotresi, poplave, umski poari itd., ali nije toliko primenjiv za sluaj akcidenata sa duim poetnim vremenom kod kojih ne postoji tzv. dogaaj pokreta koji oznaava poetak faze trenutnog reagovanja.


9

Mere ublaavanja i pripreme se odvijaju uporedo sa poboljanjem upravljanja akcidentima u toku iekivanja samog dogaaja. Paljivo razmatranje i razvoj planova imaju glavnu ulogu u doprinoenju poboljanja mera pripremljenosti neke zajednice da se to efektnije suoi sa akcidentom. Kada se akcident dogodi, uesnici timova za upravljanje akcidentalnim rizicima iz razliitih humanitarnih organizacija preuzimaju ulogu u trenutnom reagovanju na akcident i dugoronim fazama oporavka. Glavne etiri faze upravljanja akcidentima, koje su prikazane u nastavku teksta, ne moraju se uvek odvijati pojedinano, niti ovim redosledom; esto se faze preklapaju i duina svake od njih zavisi od teine i ozbiljnosti akcidenta.

UBLAAVANJE - podrazumeva minimiziranje negativnih efekata akcidenta, tj. smanjuje rizik od katastrofa.

PRIPREMLJENOST - podrazumeva planiranje odgovora. Pravilno primenjene mere

pripremljenosti dozvoljavaju zajednicama i institucijama brzo i organizovano reagovanje u

katastrofalnim situacijama. Mere pripremljenosti takoe ukljuuju sistem ranog upozorenja, planove i puteve za evakuaciju i slino.

REAGOVANJE - podrazumevaju se napori za smanjenje hazarda prouzrokovanih

akcidentom. Cilj ove faze je prevashodno smanjenje broja ljudskih rtvi, pruanja pomoi i ublaavanja patnje, kao i smanjenja gubitaka u ekonomskom smislu. Primeri ove faze su smetanje ljudi na sigurne lokacije i obezbeivanje pomoi u vidu hrane, odee i primarnih neophodnih uslova za ivot.

OPORAVAK - vraanje zajednice u normalu, odnosno poduzimanje aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi obezbeuju bar minimalne ljudske aktivnosti i funkcionisanje graevina od vanosti, kao i odreivanje smernica za normalizaciju ivotnog standarda posle katastrofe. Ovo podrazumeva izgradnju privremenog smetaja i postizanje odreenog nivoa ivotnog komfora.


10

4. SISTEMI RANOG UPOZORENJA

Efektivni sistemi za rano upozoravanje zahtevaju jake tehnike temelje i dobro poznavanje

rizika. Ali oni takoe moraju biti centrirani na ljude - sa jasnim porukama, irenje sistema koji mora dopirati do onih u opasnosti i imati spremne iskusne odgovore za javnost. Javna svest i obrazovanje

su kritini, pored toga, mnogi sektori moraju biti ukljueni.

Jedna od zajednikih karakteristika prirodnih katastrofa koja se odnosi na veinu njih, je iznenadnost nastanka (npr. zemljotresi, odroni i klizanje tla, poari otvorenog prostora i dr.), iako se kroz nauna dostignua i modernu tehnologiju, danas ve moe predvideti nastanak nekih od prirodnih katastrofa po mestu i vremenu (npr. poplave, uragani, niske temperature, sua i sl.).

Rano upozorenje je obezbeivanje blagovremene i efikasne informacije, preko identifikovane institucije, koja omoguava pojedincima koji su izloeni opasnostima da preduzmu akcije pomou kojih bi izbegli ili smanjili njihov rizik i pripreme za efikasno reagovanje. Proces ranog upozorenja

zavisi od uzajamnog delovanja nauke, tehnologije i socio-ekonomskih faktora koji diktiraju nain na koji ljudi razumeju i reaguju na katastrofe.

4.1 Komponente sistema ranog upozorenja

Pet optih komponenata efektivnog sistema ranog upozoravanja mogu se razlikovati konceptualno, mada u praksi ovi elementi meusobno su tesno povezana. Ipak, ove komponente obezbeuju korisne logike okvire prema kojima je rano da se proceni kapacitet upozoravanja:

procena rizika, ukljuujui procenu rizika i analiza ranjivosti,

otkrivanje i predvianje,

formulisanje poruke upozorenja,

irenje poruke upozorenja,

odgovor zajednice na upozorenje, odnosno povratne informacije.

Interakcija tih elemenata je ilustrovana na slici 4.1:


11

Slika 4.1: Interakcija optih elemenata efektivnog sistema (izvor: http://www.adpc.net)


12

1. Procena rizika, ukljuujui i analizu ranjivosti

Procena rizika prua osnovne informacije da se odrede prioriteti za ublaavanje i prevenciju strategije i projektovanje sistema za rano upozoravanje. Procena opasnosti ukljuuje utvrivanje verovatnoe nastanka takvog fenomena na osnovu podataka iz arhive i ocenjivanje njihovog sopstvenog opsega i trajanja. Analize ranjivosti obuhvataju mapiranje oblasti koje e verovatno biti pod uticajem opasnosti i odreivanje broja potencijalno ugroenih, kao i broja rtava i mogunost oteenja imovine. Procena rizika primenjuje procene uticaja hazarda i ranjivosti da bi se utvrdio njihov mogui uticaj. Prema Meunarodnoj dekadi za prirodno smanjenje rizika (IDNDR), procena rizika je od sutinskog znaaja za politike odluke da protumai informaciju upozorenja u efikasne preventivne akcije.


13

2. Otkrivanje i predvianje

Sistemi za praenje i predvianje imaju mogunost da blagovremeno procene potencijalni rizik sa kojima se suoavaju zajednice i ivotna sredina. Gubitak ivota i oteenja imovine mogu se znaajno smanjiti kroz niz preciznijih prognoza i blagovremenih upozorenja za katastrofe (kao to su tropski cikloni i poplave). Imajui u vidu trenutno stanje vetine i tehnologija predvianja vremenske prognoze, pripremno vreme za rano upozoravanje se razliito kree - od jednog sata za tornada i nagle poplave, do sezonskih i godinjih prognoza za el Ninjo junih oscilacija (ENSO).

Najnovije tehnologije daljinske detekcije su napravile revoluciju u otkrivanju opasnosti

korienjem satelitskih snimaka, sa kojima se dobija preciznost odreene posmatrane lokacije (praenja tropskih ciklona i monitoring uslova koji izazivaju suu). Tehnologija daljinske detekcije se takoe koristi da bi se odredio prostorni opseg i intenzitet padavina. Pored toga, mrea meteorolokih radara pokazala se od neprocenjivog znaaja za praenje razvoja vremenskih poremeaja kao to su tornada i oluje.

Globalno, svakog dana, se obavi oko 20.000 posmatranja vremenske prognoze (temperatura,

pritisak, vetar, padavine) na povrini tla, na brodovima, i sa avionskih platformi. Ovi podaci se dele izmeu nacionalnih meteorolokih slubi i centara, a koristi se za izradu dnevnih vremenskih analiza i predvianja. Trenutno, lo kvalitet mrea za posmatranje, u nekim zemljama u razvoju predstavlja znaajnu prepreku za poboljanje efikasnosti sistema ranog upozorenja. I tim dravama opservacioni podaci iz susednih drava postaju neophodni za detekciju vremenskih opasnosi.

Predvianja opasnosti sa mezo-skale (kao to su tornada, teke grmljavine i nagle poplave) zahtevaju rano otkrivanje, u blizini procene iznenadne pretnje i brzom irenju upozorenja stanovnitvu. Ogranienje obezbeuje efikasno rano upozorenje za opasnsti sa mezo-skale, usled opasnosti sa kratkim pripremnim vremenom. Problem je akutan u zemljama u razvoju jer jo uvek ne poseduju naprednu ili skupu tehnologiju kao to je Doplerov radar ili telemetrijskog sistema za rano otkrivanje i brzom irenju upozorenja u udaljenim podrujima.

3. Formulisanje poruke upozorenja

Nakon to je opasnost otkrivena ili je predskazana, treba da se izradi upozoravajua poruka ili da se sintetie. Efikasno upozorenje na opasnost treba da sadri sledee injenice:

karakteristike opasnosti (vreme detekcije, lokaciju, snagu i brzinu kretanja),

udrueni rizik i lokacije stanovnitva u odnosu na detektovani rizik (ili identifikacija povrina na rizik),

odgovarajue i preporuene mere.

U nekim regionima, poruke upozorenja potiu iz vie izvora, esto kontradiktornih sadraja koji zbuni donosioce odluka i javnost. Da biste izbegli takvu zbrku, sva upozorenja treba da budu

izdata od strane nadlenog nacionalnog ili regionalnog centra za meteorologiju, tako da postoji jedan organ koji izdaje upozorenja u sluaju opasnosti u datoj oblasti.

4. irenje upozorenja

Koordinacija, dobro upravljanje i odgovarajui akcioni planovi su kljuna taka u efikasnom ranom upozoravanju. Isto tako, javna svest i obrazovanje su kritini aspekti za ublaavanje


14

katastrofa. Uspeno otkrivanje opasnosti i predvianja su neefikasni ako se upozorenja ne ire brzo i ako se ne saopte stanovnitvu koje se nalazi u opasnosti na efikasan nain. Da bi javnost imala koristi, sistem za upozoravanje mora striktno ispunjavati dva kriterijuma: mora doi do javnosti na vreme i poruka upozorenja mora biti laka za razumevanje. irenje upozorenja treba da bude uspeno i da obezbedi blagovremenu isporuku poruka javnosti. Prvi kriterijum zahteva efikasan komunikacioni sistem, dok drugi zahteva program sistematske javne svesti.

Efikasan komunikacioni sistem je vitalna komponenta svakog efektivnog sistema ranog

upozoravanja. Radi efikasnog irenja upozorenja javnosti na lokalnom nivou, menaderi katastrofa treba da zahtevaju komunikacioni sistem sa irokim dometom kao to su radio, televizija i objekti za upozorenje zajednice.

Da bi upozorenje bilo efikasno, nije potrebno samo da se upozorenje primi unapred da bi se

adekvatno reagovalo, ve takoe treba dobro razumeti ciljeve javnosti i vlasti, koji zauzvrat treba da veruju u poruku i izvre preporuenu akciju. Razumevanje sadraja upozorenja i reagovanje u skladu sa tim se moe najbolje postii kroz podrku tekue javne svesti o potencijalnim rizicima. Dakle, nadleni organi koji su zadueni za sistem ranog upozoravanja treba da osiguraju da je javnost obrazovana za shvatanje upozorenja i da e dati visok prioritet i pritom da su resursi adekvatno angaovani.

5. Odgovor zajednice na upozorenje

Poslednja, ali moda najkritinija komponenta efikasnog sistema ranog upozoravanja je odgovor zajednice. Reagovanje javnosti na odgovarajui nain je najvei izazov sa kojim se suoavaju menaderi katastrofa na nivou zajednice. Razvoj i implementacija sistema ranog upozoravanja na nivou zajednice je najsloeniji od komponenti. Organizovanje zajednice da deluje kao jedan u reagovanju na pretnje je iva drama koja zahteva efikasno upravljanj, smer i dobro napisan scenario koji e svi akteri zapamtiti. To zahteva scenario koji treba da se praktikuje dok se ne doe do savrenstva.

Dogaaji koji predstavljaju okidae i upozorenja na opasnost mogu traiti od zajednice da preduzmu mere za pripremljenost, poveanje bezbednosti zajednice. Procena rizika igra vitalnu ulogu u identifikovanju ta i koje oblasti posmatrane zajednice su najugroenije, tako odreujui prioritet akcija. Pored fizikog upozorenja o opasnosti, procena ugroenosti stvara red u stvarnom odgovoru na upozorenja. Tako, mape ranjivosti koje se redovno auriraju slue kao kritiki ulazni podatak efikasnog odgovora na upozorenje.

Uslove koje treba da ispuni jedna zajednica kako bi na odgovarajui nain postupila nakon prijema upozorenja su:

dobijanje besplatnih upozorenje i informacija o opasnosti,

primanje upozorenja sa dovoljno pripremnog vremena,

razumevanje sadraja upozorenja,

verovati upozorenju,

misliti da je pretnja realna,

poznavati kada i ta da se preduzme kao odgovarajue mere,

biti u stanju pripravnosti.

Neuspeh bilo kog dela sistema podrazumeva neuspeh celog sistema.


15

Na primer, tana upozorenja nee imati efekta ako stanovnitvo nije pripremljeno, ili ako su dobili upozorenje, ili agencija koja prima poruke ih ne prosleuje stanovnitvu. Osnovna ideja ranog upozorenja je da ranije i tanije budemo u mogunosti da predvidimo kratkorone i dugorone potencijalne rizike u vezi sa prirodnim i antropogenim rizicima, stoga vea verovatnoa da emo biti u mogunosti da upravljamo i ublaavamo uticaje katastrofa na drutvo i ivotnu sredinu.

Hazard moe biti povezan sa dva tipa dogaaja. Prvi tip dogaaja su pretnje koje su u toku i pretnje sa brzim i iznenadnim poecima, a drugi tip dogaaja su pretnje sa sporim poecima (ili tzv. sitne pretnje), kao to je prikazano u tabeli 4.1.

Pretnje sa brzim ili iznenadnim poetkom ukljuuju takve opasnosti kao to su: sluajna izlivanja nafte, kvar nuklearnih elektrana i nesree u hemijskim postrojenjima - kao to su nenamerna isputanja razliitih hemijskih supstanci u vazduh ili u reke i vodna tela geoloki hazardi i hidro-meteoroloki hazardi (osim sue).

Pretnje sa sporim poetkom izazivaju dugorone i kumulativne promene u okolini, na koje se obino ne obraa panja u njihovim ranim fazama, ali koje tokom vremena, mogu izazvati ozbiljne krize. To ukljuuje probleme kao to su: kvalitet vazduha, vode i zemljita, kisele kie, klimatske promene, procesi irenja pustinja (ukljuujui i erozije tla i degradaciju zemljita), sue, promene ekosistema, krenje uma i umskih fragmentacije, gubitak biodiverziteta i stanita, preoptereenje azotom, radioaktivni otpad, erozija obala, brz i neplaniran urbani razvoj i zdravlje (u nastajanju i

ponovovnom pojavljivanju zaraznih bolesti na tokove ivotne sredine). Na kraju, sitne promene koje su zanemarene veoma brzo mogu postati hitne krize koje su skupe za baviti se njima. Pretnje

sa sporim poetkom se mogu svrstati na mesto specifine ugroenosti ivotne sredine, stvaranje novih naunih disciplina i savremenih inovacija za reavanje ekolokih pretnji.

Tabela 4.1: Tipovi pretnji u odnosu na njihov poetak (izvor: na.unep.net)

Vrste ugroenosti ivotne sredine

1. Pretnje u toku ili brzo razvijajue pretnje

sluajna izlivanja nafte, kvar nuklearnih elektrana i nesree u hemijskim postrojenjima - kao to su nenamerna isputanja razliitih hemijskih supstanci u vazduh ili u reke i vodna tela geoloki hazardi i hidro-meteoroloki hazardi (osim sue).

2. Sporo razvijajue pretnje (ili tzv. sitne pretnje)

kvalitet vazduha i vode, zemljita, kisele kie, klimatske promene, sue, promene ekosistema, gubitak biodiverziteta i

stanita, preoptereenje azotom, radioaktivni otpad, priobalne erozije, itd

2.1 Lokacije specifinih ekolokih pretnji

promene ekosistema, urbani rast,

prekogranini zagaivai, isuivanje movara, itd...

2.2 Novonastale nauke

odnosno u vezi sa biogorivima,

nanotehnologijom, kruenju ugljenika, klimatske promene, itd


16

2.3 Savremene ivotne opasnosti odnosno e-otpad, flairane vode, itd...

Treba imati na umu da opasnosti sa brzim, skoro automatskim i iznenadnim poetkom su geoloke pretnje kao to su zemljotresi, vulkanske erupcije, klizita i cunamiji. Sa naune take gledita, geoloki dogaaji su rezultat dodatnih ivotnih procesa, ali je efikasnije da se prema njima odnosimo kao pretnje sa brzim poetkom. Veina hidro-meteorolokih opasnosti (kao to su poplave, tornada, oluje, toplotni talasi, itd) mogu se smatrati opasnostima koje brzo nastaju, dok se

sua posmatra kao opasnost koja sporo nastaje ( tip dva.).

Dogaaji koji se brzo razvijaju, kao i dogaaji koji se sporo razvijaju, e obezbediti razliit vremenski period za upozorenje. Sistemi za rano upozorenje mogu da obezede vreme za upozorenje

u trajanju od jedne sekunde pa do nekoliko meseci za zemljotrese i sue, odnosno za opasnsoti koji su najbri i najsporiji. Na slici 4.2. prikazano je vreme upozorenja za klimatske hazarde. Konkretno, sistem za rano upozoravanje obezbeuje nekoliko desetina sekundi upozorenja za zemljotrese, dane ili sate za vulkanske erupcije, i sate za cunamije. Upozorenja na tornada se dobijaju nekoliko

minuta pre dogaaja, tako pruajui prednost za odgovor na katastrofu. Upozorenje na uragan variraju od nedelju dana do sata. Vreme upozorenja, koje sistemi upozoravanja, poveavaju na godine ili ak i na deceniju prednosti, na raspolaganju su za pretnje koje se sporo razvijaju (kao to je El Ninjo, globalno zagrevanje). Vreme upozorenja na suu je u rasponu od nekoliko nedelja pa do nekoliko meseci. Promene koje se sporo razvijaju mogu izazvati ozbiljne probleme za ivotnu sredinu i drutvo, ako preventivne mere nisu preduzete kada je to potrebno. Takve sitne promene u okruenju zahtevaju efikasno rano upozorenje zbog potencijalnih uticaja na kumulativne i dodatne promene na drutvo i ivotnu sredinu.

Slika 4.2: Vreme upozorenje za odreene katasrofe (izvor: na.unep.net)


17

4.2 Operativni aspekti sistema ranog upozorenja

Sistemi za rano upozoravanje pomau da se smanje ekonomski gubici i broj povreenih ili

smrtnih sluajeva, obezbeujui informacije koje omoguavaju pojedincima i zajednicama da zatite njihove ivote i imovinu. Ako je dobro integrisana sa studijama za procenu rizika i komunikacionim sistemima i akcionim planovima, sistem ranog upozorenja moe da dovede do sutinske prednosti.

Efektivan sistem za rano upozoravanje obuhvata sve aspekte hitnog upravljanja, kao to su: analiza procene rizika, koja je jedna od modela sistema ranog upozoravanja u zahtevima; praenje i predvianje lokacije i intenzitet prirodnih katastrofa koje e se desiti, komunikacioni sistemi za upozorenja vlastima i potencijalno ugroenima i odgovor na katastrofe. Svi aspekti se moraju baviti sistemom za rano upozoravanje. Obino, sistemu za rano upozoravanje nedostaje jedan ili vie elemenata. U stvari, pregled postojeih sistema za rano upozoravanje pokazuje da u veini sluajeva nedostaju komunikacioni sistemi i adekvatni planovi kao odgovor na katastrofu.

Praenje i predvianje su samo jedan deo procesa ranog upozorenja. Ovaj korak obezbeuje ulazne podatke za proces ranog upozoravanja koji treba da bude distribuiran na one ija je odgovornost da reaguju. Sistemi za praenje i predvianje, ako su u vezi sa komunikacionim sistemom i planovima reagovanja, se mogu smatrati za sistem ranog upozoravanja. Rana upozorenja

se mogu odnositi na ciljane korisnike ili u irem smislu na zajednice, regione, itd...

Ova informacija prua mogunost da se preduzme akcija ublaavanja ili mere bezbednosti pre katastrofalnog dogaaja. Osnovni cilj sistema za rano upozoravanje je da se preduzmu mere da zatiti ili smanji gubitke ivota ili ublaavanje tete i ekonomski gubitak, pre deavanja nesree. Ipak, da bi bio efikasan ovo upozorenje mora biti blagovremeno kako bi se obezbedilo dovoljno

vremena za odgovor, pouzdan tako da e oni koji su odgovorni za reagovanje na upozorenje sigurno preduzeti akcije, i jednostavan tako da se razume.

Blagovremenost je esto u sukobu sa eljom da se imaju pouzdane prognoze, koje postaju preciznije kada su informacije prikupljene sa to vie zapaanja pomou sistema monitoringa. To znai da je neizbean kompromis izmeu koliine vremena koje je na raspolaganju pri upozorenju i pouzdanosti predvianja sistema ranog upozorenja. Poetni signal upozorenja se moe poslati da da maksimalno vreme upozorenja kada je minimalni nivo predvianja tanosti postignut. Meutim, preciznost predvianja za lokaciju i veliinu dogaaja e nastaviti da se poboljava sa to vie podataka koje je prikupio deo sistema za praenja. Mora se razumeti da svako predvianje, kao predvianje, je povezano sa nesigurnou. Zbog neizvesnosti u vezi sa predvienim parametrima koji karakteriu dolazeu katastrofu, mogue je da pogrena odluka moe biti napravljena. U donoenju te odluke, moe doi do donoenja dve pogrene odluke: neprimeen alarm (ili lano negativan) kada ne dolazi do pokretanja akcije ublaavanja, a trebalo bi da se pokrene ili lana uzbuna (ili lano pozitivan) kada dolazi do pokretanja akcije ublaavanja kada nije potrebno da se pokrene.


18

Na kraju poruka treba u isto vreme, da informie o nivou neizvesnosti i oekivanih trokova o preduzimanju radnji, ali i da bude jednostavna tako da se shvati od strane onih koji ga primaju.

Najee postoji komunikacioni jaz izmeu specijalistima za rano upozorenje koji koriste tehnike i inenjerske jezike i korisnika sistema ranog upozorenja, koji su uglavnom izvan naune zajednice. Da biste ovo izbegli, rana upozorenja treba da budu saeto prijavljena i bez naunih argona, u smislu da ih i laik moe razumeti.

4.3 Prenoenje informacija pomou sistema ranog upozorenja

Efikasan sistem za rano upozoravanje treba imati efikasan komunikacioni sistem.

Komunikacioni sistemi sistema ranog upozoravanja su napravljeni od dve glavne komponente:

komunikaciona infrastruktura hardvera, koji mora da bude pouzdan i jasan, posebno tokom prirodnih nepogoda i

odgovarajua i efikasna interakcije izmeu glavnih aktera procesa ranog upozoravanja kao to su naune zajednice, zainteresovane strane, donosioci odluka, javnost i mediji.

Mnogi komunikacioni alati su dostupni za irenje upozorenja, kao to su e-mail, radio, TV i internet usluga. Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su kljuni elementi ranog upozoravanja. ICT igra vanu ulogu u obavetavanju o katastrofi i irenju informacija organizacijama koje su nadlene da reaguju na upozorenja i javnosti tokom i posle katastrofe.

Kako bi se obezbedio pouzdan i efikasan rad komunikacionih sistema u toku i posle pojave

katastrofe i da bi se izbeglo zaguenje mree, frekvencija kanala moraju biti rezervisani i posveeni jedino da prue pomo za vreme katastrofe.

Danas, ekstremna decentralizacija informacija i podataka preko Interneta ini da milioni ljudi irom sveta imaju lak i trenutni pristup ogromnim koliinama razliitih informacija. Ovaj moni komunikacioni medij je brzo omoguio meusobno povezivanje nae planete, dozvoljavajui komunikaciju skoro u realnom vremenu i razmenu podataka irom sveta. Prema bazi podataka Internet World Stats-a, u novembru 2007. godine, Internet je koristilo 1,3 milijardi ljudi irom planete. Dakle, Internet je postao vaan medij za pristup i dostavljanje informacije u svetu.

Pored toga, daljinsko oitavanje satelita sada obezbeuju kontinuirani dotok podataka. Oni su sposobni za brzo i efikasno otkrivanje opasnosti, kao to su prekogranini zagaivai vazduha, poari, krenje uma, promene nivoa vode i raznih drugih prirodnih katastrofa. Sa brzim napretkom u prikupljanju podataka, analizi, vizuelizaciji i irenju, ukljuujui tehnologije kao to daljinska detekcija, geografski informacioni sistemi (GIS), web mapiranje, mree senzora, telekomunikacije i sve vee internet povezivanja, mogue je da se redovno dostavljaju relevantne informacije relativno jeftino ljudima irom sveta. U poslednjih nekoliko godina, komercijalne kompanije kao to su Google, Yahoo i Microsoft su poeli da primenjuju mape i satelitske snimke kao svoje proizvode i usluge, isporuku ubedljivih vizuelizacija i obezbeivanje alata koji svi mogu da koriste.

Informacije su sada dostupne u reimu gotovo realnog vremena iz razliitih izvora na globalnom i lokalnom nivou. U narednim godinama, vie srazmernih globalnih informatikih mrea e se u velikoj meri poboljati zahvaljujui novim tehnolokim napredovanjima, time olakavajui globalnu distribuciju podataka i informacija na svim nivoima. Globalizacija i brza komunikacija

prua jedinstvenu mogunost da se podstakne efikasna akcija na svim nivoima, od brzog


19

predstavljanja nadlenih organa i ire javnosti sa visokim kvalitetom nauno verodostojnih informacija koje su pravovremeno dostavljene.

irenje upozorenja esto prati niz procesa, koji poinju na meunarodnom ili nacionalnom nivou, a zatim se ire ka spolja ili nadole na skali, dostiui regionalni nivo ili nivo zajednice. Rana upozorenja mogu aktivirati ostala rana upozorenja na razliitim autoritativnim nivoima, gde uloga odgovornosti napreduje na dole, ali sve su jednako potrebne za efikasno odvijanje ranog

upozoravanje.

Standardni protokoli igraju kljunu ulogu u reavanju izazova efikasne koordinacije i razmene podataka izmeu uesnika u procesu ranog upozoravanja i njihovih pomonika u procesu za irenje i soptavanju upozorenja. Zajedniki protokol uzbunjivanja (CAP), Really Simple Sindication (RSS) i Extensible Markup Language (XML) su primeri standardnih podataka za razmenu formata

strukturiranih informacija koje se mogu primeniti na poruke upozorenja za irok spektar informacija, koje slue za upravljanje i distribuciju sistema za upozorenja. Prednost standardnog formata upozorenja je da su kompatibilne sa svim informacionim sistemima, sistemima

upozoravanja, medijima, i to je najvanije, sa novim tehnologijama kao to su web servisi.

CAP definie jedan standardni format poruke za sve opasnosti, koje mogu aktivirati vie sistema za upozorenje, u isto vreme i sa jednim ulazom. Ovo garantuje konzistentnost poruke

upozorenja i lako moe zameniti specifine aplikacije za koje su karakteristine orijentisane poruke sa jednim obavetenjem o viestrukom hazardu. CAP je kompatibilan sa svim tipovima informacionih sistema i sistema javnih upozoravanja (ukljuujui i emitovanja putem radio i TV emisija), javne i privatne mree podataka, sistema viejezinih upozorenja i novih tehnologija, kao to su Internet usluge i ostalih postojeih sistema (kao to su Nacionalne organizacije za okeane i atmosferu (NOAA)). Sadri informacije o porukama upozorenja, specifine opasnosti dogaaja i odgovarajuim reakcijama, ukljuujui i hitnosti delovanja koje bi trebalo preduzeti, ozbiljnosti dogaaja i preciznost informacija.

4.4 Strategija i sistemi ranog upozoravanja

Da bi sistemi ranog upozoravanja bili efikasni, neophodno je da budu integrisani u strategije

ublaavanja katastrofa. Prioriteti dobrog upravljanja su zatita javnosti od katastrofa kroz implementaciju zakona o vanrednim situacijama.

Jasno je da se prirodni fenomeni ne mogu spreiti, ali njihov drutveno-ekonomski i ekoloki uticaji se mogu i treba ih svesti na minimum primenom odgovarajuih mera, ukljuujui strategije za smanjenje ranjivosti i rizika, rano upozorenje i odgovarajue akcione planove. Najee, dovoljno panje ovim problemima je dato tek tokom ili neposredno nakon katastrofe. Mere za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa zahtevaju dugorone planove i rano upozoravanje treba posmatrati kao strategiju za efikasno smanjenje rasta ranjivosti zajednica i imovine. Informacijama,

dobijenim od sistema za rano upozoravanje, omoguava se nadlenim organima i institucijama na razliitim nivoima da odmah i efikasno odgovore na katastrofe . Veoma je vano da lokalne samouprave, lokalne institucije i zajednice budu ukljuene u ceo proces pravljenja strategija, tako da su potpuno svesni i spremni da odgovore sa kratkoronim i dugoronim akcionim planovima.

Proces ranog upozorenja, kao to je prethodno opisano, se sastoji od etiri glavne faze: procene rizika, praenje i predvianje, irenje i obavetavanje o upozorenju i odgovor na katastrofu.


20

Unutar ovog okvira, kada su kratkorone i dugorone mere postavljene na osnovu analize i procene rizika, onda prva faza spada u oblast institucionalnih i politikih uesnika. Onda rano upozorenje dobija tehniku dimenziju tokom praenja i predvianja u drugoj fazi, dok je u treoj fazi sistem ranog upozorenja podrazumeva i tehnike i institucionalne odgovornosti. etvrta faza onda podrazumeva mnogo vie sektora, kao to su nacionalne i lokalne institucije, nevladine organizacije, zajednice i pojedince.

Predvianja nisu dovoljno efikasna za doneenje odluka

Predvianja samo delatnostima naune zajednice nisu dovoljno efikasna za donoenje odluka. Naune zajednice i politiari treba da izrade nacrt strategije za efikasno i pravovremeno odluivanje, navodei koja je informacija potrebna donosiocu odluka, kako e se koristiti predvianja, koliko pouzdano predvianje mora biti da bi se dobio efikasan odgovor, i kako dostaviti ove informacije i tolerisati sumnjiva predvianja, tako da informacije mogu biti primljene i shvatljive. Pogreno obavetenje ili zloupotrebljena predvianja mogu dovesti do gubitka. Predvianje, prenoenje i upotreba informacija su neophodni faktori radi efikasnog donoenja odluka u okviru procesa ranog upozorenja.

Razvitak efikasne komunikacione strategije

U elji da se ne pojavi alarmantnost ili da bi se izbegle kritike, lokalni i nacionalni nadleni organi ponekad ne objavljuju javnosti sve informacije koje poseduju, jer ne ele da stvaraju paniku meu ljudima. Nedostatak jasne i jednostavne informacije moe ponekad da zbuni ljude i podriva njihovo poverenje u nadlene organe. S druge strane, postoji prilian broj sluajeva gde su ljudi javno odbili da odgovore na rana upozorenja koje su dobili od vlasti i zato su bili izloeni opasnosti, ili nadleni organi su bili prinuenii da nametnu mere uklanjanja protiv njihove volje. U svakom sluaju, jasne i uravnoteene informacije su kritine, ak i kada odreeni nivo neizvesnosti ostaje. Iz tog razloga nivo nepouzdanosti informacije moraju biti saoptene korisnicima zajedno sa ranim upozoravanjem.

Uspostavljanje odgovarajuih prioriteta

Resursi moraju biti mudro dodeljeni i prioriteti treba da budu, na osnovu analize rizika,

donoenje dugoronih i kratkoronih odluka, kao to su investiranje u lokalne sisteme za rano upozoravanje, obrazovanje javnosti ili poboljanje sistema za praenje i posmatranje. S druge strane, donosioci odluka treba da budu u stanju da postave prioritete za blagovremen i efikasan

odgovor na nesree, kada se desi na osnovu informacija dobijenih od sistema za rano upozoravanje. Donosioci odluka treba da dobiju odgovarajuu obuku o tome kako da koriste dobijene informacije kada je upozorenje objavljeno i ta znae te informacije.

Razjasniti dunosti

Institucionalne mree treba da budu razvijene sa jasnim odgovornostima. Sloeni problemi, kao to su ublaavanje katastrofa i odgovor, zahtevaju multidisciplinarna istraivanja, viestruke politike sektore i planiranje, uee vie zainteresovanih strana i umreavanje koji ukljuuje sve uesnike procesa, kao to su nauna istraivanja (ukljuujui aspekte drutvenih nauka), prostorno planiranje, ivotna sredina, finansije, razvoj, obrazovanje, zdravstvo, energetika, komunikacije,


21

transport, socijalni rad i osiguranje, kao i odbrana zemlje. Decentralizacija u procesu donoenja odluka moe da dovede do optimalnih reenja kroz razjanjavanje odgovornosti lokalne samouprave i zajednice. Saradnja e poboljati efikasnost, kredibilitet, odgovornost, poverenje i isplativost. Ova saradnja se sastoji od zajednikih istraivakih projekata, razmenu informacija i participativnog stratekog planiranja i programiranja.

Uspostavljanje i jaanje pravnih okvira

Budui da postoje brojni akteri koji su ukljueni u planove odgovora na rano upozorenja (kao to su vlast, optine, naselja i lokalne zajednice), donoenje odluka i pravni okvir nadlenosti treba da budu unapred odreeni, kako bi se pripremili na mogue odigravanje katastrofe.

4.5 Uloga posmatranja Zemlje

U vreme kada svetska zajednica nastoji da identifikuje uticaj ljudskih aktivnosti na ivot

planete, vremenski poreani satelitski snimci pomau da se odredi uticaj ljudskih aktivnosti i prua jedinstvene, vidljive i nauno uverljive dokaze da ljudski postupci prouzrokuju znatnu tetnu kao i konstruktivne promene na ivotnu sredinu Zemlje i temelj prirodnih resursa (tj. promene ekosistema, rast urbane sredine, rast prekograninih zagaivaa, gubitak movara, i sl.). Posmatranje kroz merenja i praenja prua uvid i razumevanje u sloene procese planete Zemlje i promene koje se deavaju zbog antropogenog uticaja. Posmatranje pomae vladama irom planete i civilnim drutvima da identifikuju i oblikuju korektivne i nove mere za postizanje odrivog razvoja kroz originalne, nauno validne procene i informacije ranog upozorenja o nedavnim i potencijalno dugoronim posledicama ljudskih aktivnosti na biosferu. Poboljanjem vizuelizacije naunih informacija o promenama ivotne sredine, satelitski snimci e omoguiti upravljanje ivotnom sredinom i podizanje svesti o razvoju i pojavljivanju ekoloke opasnosti. Posmatranje planete Zemlje prua mogunost istraivanja i otkrivanja i razumevanja sveta u kome ivimo sa jedinstvene take gledita.

4.5.1 Ekoloke pretnje u toku ili brzo razvijajue ekoloke pretnje

a) Izlivanja nafte

Osmatranje planete Zemlje pomou satelita se sve vie koristi za detekciju nelegalnih izlivanja nafte u okeane i mora. Infra crvene (IC) fotografije i video zapisi vazdunih platformi, termo infracrvena snimanja, optiki senzori sa satelita i sa vazdunih platformi, kao i sintetiki radar sa blendom (SAR) se mogu koristiti u ove svrhe. SAR ima prednost u vidu obezbeivanja podataka tokom oblanog vremena i nou, za razliku od optikih senzora. Pored toga, tehnike optikih senzora primenjene na detekciju izlivanja nafte su povezane sa velikim brojem lanih alarma, vie puta zbog senki oblaka, sunevog odsjaja, kao i drugih vremenskih neprilika, kao to su padavine, magla, a koliine dnevne svetlosti takoe se mogu pogreno protumaiti kao naftne mrlje.


22

Slika 4.3: Primer rada sintetikih radara sa blendom (izvor: http://www.trlabs.ca/trlabs/technology/technologybulletins/syntheticapertureradar.html)

Iz tog razloga SAR je bolji od optikih senzora, naroito kada izlivanja pokrivaju velike oblasti vodenih povrina i kada se nafta ne moe videti ili se ne moe napraviti razlika u odnosu na pozadinu. SAR detektuje promene mora prema obrazcu hrapavosti povrine i modifikuje kao izlivanje nafte. Princip rada SAR-a je prikazan na slici 4.3. Do danas, ne postoji aplikacija za

operativne upotrebe satelitskih snimaka za izlivanje nafte, zbog ogranienih prostornih i vremenskih rezolucija i esto za preradu podataka za operativne svrhe potrebno je previe vremena. Jedna od mana je da jo uvek ne postoji merenje debljine izlivene nafte.

b) Hemijski i nuklearni akcidenti

Hemijske i nuklearne nesree mogu imati katastrofalne posledice. Zbog toga posmatranje Zemlje prua kljune podatke za praenje i predvianje kako e se isputene materije iriti i ponaati u ivotnoj sredini. Meteoroloki faktori kao to su brzina i pravac vetra, turbulencije, stabilnost slojeva, vlanost, oblanost, padavine i topografske karakteristike, imaju odraza na uticaj hemijskih i nuklearnih akcidenata i moraju biti uzete u obzir pri izboru modela. Meteoroloki uslovi utiu na rasejavanje, disperziju i razvodnjavanje zagaujue supstance, kao i u nekim sluajevima, transformacije i interakcije supstanci sa drugim elementima ivotne sredine.


23

U nekim sluajevima vanredne situacije su lokalizovane, dok u drugim situacijama koje nisu lokalizovane na vreme najvaniji su transportni procesi. Meteoroloki podaci, vremenske prognoze, vazduni saobraaj i model disperzije predstavljaju kljune elemente za upravljanje vanrednim situacijama.

Posle ernobila, zemlje sa nuklearnim elektranama sklopile su sporazum, nazvan Konvencija o ranom obavjetavanju o nuklearnim nesreama prema kome svaka zemlja koja posluje sa nuklearnim instalacijama je duna da obavesti Meunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) odmah posle nesree, u bilo kojoj od postrojenja u zemlji, koje bi mogle imati uticaja van sopstvenih granica zemlje.

c) Geoloki hazardi

Geohazardi su povezani sa geolokim procesima kao to su zemljotresi, klizita, vulkanske erupcije i cunami koji su uglavnom pod kontrolom deformacije terena, zbog ega ti parametri postaju kljuni parametri za praenje. Podaci koji se dobijaju posmatranjem planete Zemlje omoguavaju praenje fizikih parametara u vezi sa geohazardima, kao to su deformacije, kretanje tektonskih ploa, seizmiki monitoring, topografija i mapiranje. Podaci koji se dobijaju posmatranjem planete Zemlje slue svojoj svrsi za rano otkrivanje i ublaavanje, pre nego to se katastrofa dogodi, kao i za procenu tete za oporavak posle katastrofe.

Za geohazarde se koriste, stereo optiki i interferometrijski radar povezani sa zemljom na bazi sistema za globalno pozicioniranje (GPS) i seizmike mree. Za vulkanske erupcije kao dodatni parametari se posmatraju temperatura i emisija gasova. Merenja na osnovu terena imaju prednost,

zato to se mogu kontinuirano meriti tokom vremena, ali imaju ogranien prostorni opseg koje se meri, dok osmatranja sa satelita pokrivaju iroke oblasti, ali ne neprekidno tokom vremena. Ovi podaci treba da budu integrisani radi sveobuhvatnijeg pristupa.

Sistemi upozorenja na zemljotres se sastoje od niza senzora pomou kojih je mogue detektovati seizmika kretanja i koji su organizovano postavljeni irom regiona. Velika brzina komunikacije izmeu sistema i raunara koji oitavaju podatke sa senzora i kompjutera su programirani da detektuju snagu i napredovanje seizmikih dogaaja. Kada detektuju opasan dogaaj onda alarmi mogu da signaliziraju kroz ceo region da e verovatno biti pogoeni, to omoguava upozorenja pre nego to se oseti kretanje lokalne povrine zemlje do i iznad dvadeset sekundi. Mada su kratka, takva upozorenja e biti dovoljna da omogui mnogim ljudima da se presele u bezbednije delove ili da se sklone pod trajna sklonita.

2004. godine razorni cunami sa Indijskog okeana odneo je ivote hiljadu ljudi. Mnogi od njih mogli su biti spaeni da je tada postojao sistem ranog upozorenja. Nemaka savezna vlada odmah posle katastrofe je donela odluku da pomogne Indoneziji i ponudila je da zajedniki izgrade sistem ranog upozorenja u zoni cunamija u Indijskom okeanu. etiri godine kasnije sistem GITEWS je puten u rad. Osnovni element sistema upozorenja je bova ofarbana jarko utom bojom i napunjena elektronikom. Postoji ukupno deset bova, dvadeset stanica za merenje nivoa vode, kao i sto

seizmometara. Podaci sa svih senzora stiu u Centar za uzbunjivanje gde dvadesetetiri sata neprekidno deuraju strunjaci koji brzo mogu da odlue hoe li uputiti alarm ili ne. Princip rada GITEWS-a je prikazan na slici 4.4.


24

Slika 4.4: Sistem ranog upozorenja na cunami GITEWS(izvor http://www.deutsche-meeresforschung.de/en/id2632.htm)

d) Hidrometeoroloki hazardi

Hidrometeoroloke opasnosti obuhvataju irok spektar meteorolokih, hidrolokih i klimatskih pojava koje mogu predstavljati pretnju po ivot, imovinu i ivotnu sredinu. Hidrometeoroloki hazardi su prirodni procesi u atmosferi ili vodenim prostranstvima (poplave, veliki morski talasi-cunami, tropski cikloni, tornado, uragan, oluje, elektrina pranjenja, velike snene padavine, poledice, mrazevi i gradonosnih oluja). Meteoroloka i hidroloka upozorenja poinju otkrivanjem opasnosti, uz podrku podataka iz meteoroloke kolekcije. Rano otkrivanje meteorolokih i hidrolokih opasnosti zahteva mreu meteorolokih stanica za posmatranje. Vremenski podaci treba da se brzo prenose u centre za vremensku prognozu radi tane i blagovremene vremenske analize i njihove interpretacije.


25

Rano otkrivanje takoe zahteva efikasan komunikacioni sistem. Za meteoroloke i hidroloke opasnosti, WMO obezbeuje osnovnu telekomunikacionu mreu za prenos podataka koji su dobijeni opservacijom i informacija u okviru meteoroloke zajednice, posebno za meunarodne razmene meteorolokih podataka i informacija.

Veina hidrolokih slubi se oslanjaju, ili na posmatranju ili samo na kratkoronim prognozama deterministikih padavina do dva dana ili manje, zato to je visok stepen neizvesnosti u vremenskim prognozama na dui pripremni period. Zbog toga ove nejasnoe su takoe nepredvidive, oni ine rezultate nepouzdanim i stoga nije korisno za donoenje odluka. U poslednjih deset godina, hidroloka zajednica se sve vie ogleda u upotrebi aparature predikcionih sistema, umesto pojedinanih (deterministikih) prognoza za vreme poplava upozorenja izvan perioda od 48 sati. Ovaj sistem je ve postao sastavni deo operativnih vremenskih prognoza tokom poslednjih godina. Oni su dizajnirani da daju meru predvidljivosti vremenskih promena i

neizvesnosti u modelu reenja unapred za period do dve nedelje, koja se smatra dobro izvan dometa predvianja za deterministike modele. Trend za implementaciju aparature hidrolokih sistema za predvianje u operativnim centrima za prognoziranje poplava se jasno moe videti u Evropi.

Hidroloki model korien za Evropski sistem za redovnu odbranu od poplava (EFAS) se zove LISFLOOD. Ovaj model je hibrid izmeu konceptualnih i fizikih koliina padavina, u kombinaciji sa modelom trasiranja u kanalima reka. LISFLOOD je specijalno dizajniran za velike

rene slivove. Posebna karakteristika LISFLOOD je njegovo postojano korienje napredne tehnologije kao to je GIS. Princip rada LISFLOOD-a je prikazan na slici 4.5.

Slika 4.5: Sistem ranog upozorenja na poplave LISFLOOD (izvor: http://floods.jrc.ec.europa.eu/lisflood-model)


26

e) umski poari

Detektovanje poara je mogue pomou satelitskih tehnologija zbog znaajne razlika temperatura izmeu Zemljine povrine (obino ne prelazi 10-250oC) i sedita poara (300-9000oC), to dovodi do hiljadu puta vee razlike izmeu toplotnog zraenja koji se generie putem ovih objekata. NOAA sateliti koji posmatraju Zemlju su najvie u upotrebi za operativno praenje poara u severnoj Americi. Svaki od tih satelita je opremljen sa naprednim radiometrom se veoma visokom

rezolucijom (AVHRR radiometar). Osnovna svrha ovih instrumenata je da prati oblake, kao i

merenje toplotne emisije (hlaenja) na Zemlji. Ovi senzori su dokazali da su korisni za nekoliko drugih aplikacija, ukljuujui i nadzor zemljinih povrina, strukturu okeana, aerosoli, itd. Podaci koji se dobijaju pomou AVHRR radiometra su posebno relevantni za prouavanje klimatskih promena i degradacije ivotne sredine, zbog relativno duge evidencije podataka koji su se nagomilali u poslednjih dvadeset godina. Glavna potekoa u vezi sa ovim istragama je da li se pravilno nose sa mnogim ogranienjima ovih instrumenata, naroito u ranom periodu (senzor za kalibraciju, orbitalna brzina, ograniena i usmerena spektralna uzorkovanja, itd).


27

4.5.2 Sporo razvijajue ekoloke pretnje

a) Kvalitet vazduha

Nacionalna aeronautika i svemirka administracija (NASA) i Evropska svemirska agencija (ESA) imaju instrumente za praenje kvaliteta vazduha. Kanadski sistem za merenja zagaenja u troposferi (MOPITT) pored Terra satelita, prati donji deo atmosfere da bi osmotrio kako dolazi do

interakcije sa zemljom i biosferom okeana, raspodelu, transport, izvore i ponore ugljen-monoksida i

metana u troposferi. Spektrometar za mapiranje totalnog ozona (TOMS) meri ukupan iznos ozona u

koloni atmosfere, kao to oblaci prekrivaju celu planetu, takoe meri koliinu sunevog zraenja u gornjim slojevima atmosfere da bi mogli precizno proceniti iznos ultraljubiastog zraenja koje stigne do povrine Zemlje.

Jo jedan nain merenja kvaliteta vazudha je pomou senzora spektroradiometra fotografije umerene rezolucije (MODIS) koji meri relativni iznos i relativne veliine estica aerosola suspendovane vrste i tene estice u atmosferi. Primeri takvih aerosola su praina, morska so, vulkanski pepeo i dim.

b) Kvalitet vode

Tradicionalne metode praenja kvaliteta morskih voda zahtevaju naunicima da koriste amce za prikupljanje uzoraka vode, obino jednom mesno, zbog ogromnih trokova ovih istraivanja. Ovaj metod obuhvata epizodne dogaaje koji utiu na kvalitet vode, kao to su sezonski slatkovodni oticaj, koji nismo u stanju da pratimo i detektujemo zbog brzih promena. Satelitski podaci pruaju mere kljunih indikatora kvaliteta vode, zamuenost i istou vode, pomou kojih moemo nadgledati bre promene u faktorima koji utiu na kvalitet vode, kao to su vetrovi, plime i oseke i antropogeni uticaji, ukljuujui zagaenje i oticanje. Postoje sateliti koji na svojoj platformi imaju instrumente koji prikupljaju podatke o boji okeana i koriste se za odreivanje faktora koji utiu na globalne promene, posebno ekologiju okeana i njegov hemijski sastav.

c) Sue

Brojne indikatore sue treba redovno prati da bi se utvrdio stepen sue i njegov uticaj. Predvianje sua veoma mnogo zavisi od praenja mesenih i sezonskih obrazaca padavina, renih tokova, povrinskih i podzemnih nivoa voda i vlanosti zemljita. Neki napredak je postignut u smanjenju pripremnog perioda pomou odnosa izmeu lokalnog vremena i ENSO fenomena kao indikatora. Postaje jasno da, iako sve vrste sua potiu zbog nedostatka padavina, za procenu ozbiljnosti nedovoljno je da se prati samo ovaj parametar. Sistem za rano upozoravanje na efektivnu

suu mora da povee podatke o padavinama i ostalim klimatskim parametrima sa ostalim informacijama o vodama u sveobuhvatnu procenu sadanjih i buduih sua i predvianja uslova za snabdevanje vodom.

Posebno postoji est kljunih parametara:


28

1) Palmerov indeks otrine sue (koji se temelji na podacima o atmosferskim padavinama, temperaturama, raspodelama kapaciteta vode u zemljitu kao i podacima o prethodnim istorijskim pokazateljima),

2) model vlanosti zemljita u procentima (koji se izraunava preko hidrolokih modela koji posmatraju koliinu padavina, temperaturu i vlanost zemljita i pomou tih podataka izraunava se isparavanje i oticaj vode. Potencijal isparavanja se procenjuje na osnovu posmatrane temperature),

3) dnevni protok vode u procentima, 4) srednja koliina atmosferskih padavina u procentima, 5) standardizovani indeks padavina (SPI) i 6) indeks koji govori o izgledu i zdravlju posmatrane vegetacije.


29

5. STANJE U REPUBLICI SRBIJI

Srbija predstavlja podruje koje je izloeno riziku pojava razliitih vrsta prirodnih

katastrofalnih rizika. Imajui u vidu uestalost katastrofalnih nepogoda, u Srbiji se poplave i klizita mogu smatrati prioritetnim rizicima. Na grafiku 5.1 je prikazana distribucija razliitih opasnosti za Srbiju (zajedno sa Crnom Gorm) za period od 1989. godine do 2006. godine. Dobro je poznato da

se kod nas svake godine javljaju vee ili manje poplave, dok su pojave klizita ree.

Pored poplava, drugi znaajan rizik elementarnih nepogoda u Srbiji odnosi se na pojave klizita. Uestalost ovog fenomena nije tako velika kao u sluaju poplava, ali posledice klizita esto mogu biti katastrofalne. Klizita se javljaju skoro u svim regionima Srbije, pri emu je njihova mikrolokacija uslovljena geomorfolokim i geotehnikim karakteristikama terena. I u sluaju klizita, antropogeni faktori igraju vrlo vanu ulogu. Izgradnja pomonih i stambenih objekata na terenima koji imaju prirodnu predispoziciju za klizanje i pomeranje tla bitno doprinosi naruavanju geostatike ravnotee.

Trei znaajan rizik elementarnih nepogoda u Srbiji odnosi se na umske poare. Poznato je da se ovi poari javljaju naroito u sunim godinama, kada su u letnjim periodima visoke temperature vazduha, dok su atmosferske padavine minimalne.

Teritorija drave je u svom veem delu trusno podruje razvrstano u nekoliko grupa opasnosti i u ne tako davnoj istoriji beleene su velike tete nastale od zemljotresa.

Pojava olujnih vetrova na teritoriji Srbije i to u njenom severnom delu posebno je izraen fenomen. U grupu meteorolokih uzroka nastanka katastrofalnih teta takoe se mora zabeleiti sve uestalija pojava katastrofalnih sua koja u zavisnosti od mnogih okolnosti ostavlja za sobom velike tete u poljoprivredi. Srbija je takoe i gradonosno podruje.

Grafik 5.1: Distribucija razliitih opasnosti 1989.-2006. godine (izvor: Predi U., Sistemi ranog upozorenja na

dogaaje sa katastrofalnim posledicama)


30

5.1 Upravljanje i institucionalni aranmani za smanjenje rizika od katastrofa

Smanjenje rizika od katastrofa zahteva snanu institucionalnu osnovu, koja se moe postii kroz jaanje kapaciteta; dobro upravljanje, promociju odgovarajuih programskih politika i zakonodavstva; olakani protok informacija i efikasne koordinacione mehanizme. U skladu sa novim Zakonom o vanrednim situacijama, koji je stupio na snagu u julu 2010. godine, pripreme za

izradu Nacionalne strategije za zatitu i spasavanje su poele. Predlog nacionalne strategije zatite i spasavanja u vanrednim situacijama je predstavljen u oktobru 2011. godine. Nacionalna strategija

e obezbediti efikasan i efektivan sistem zatite i spasavanja kroz sledee strateke oblasti, koje su u skladu sa Hjogo okvirom za delovanje:

Strateka oblast 1.: obezbediti da smanjenje rizika od katastrofe postane nacionalni ili lokalni prioritet sa jakom institucionalnom osnovom za sprovoenje.

Politiko razumevanje i podrka kljuni su faktori potrebni za permanentno poboljanje sistema zatite i spasavanja i sprovoenje mera smanjenja rizika od katastrofa na svim nivoima i u svim segmentima drutva. Potrebno je postii sveopti drutveni koncenzus koji ukljuuje kako integraciju smanjenja rizika od katastrofa u razvojne programe i planove, tako i obezbeenje resursa (ljudskih i finansijskih) neophodnih za sprovoenje tih planova i programa i uspostavljanje integrisanog sistema zatite i spasavanja. Efikasno smanjenje rizika od katastrofa zahteva snanu institucionalnu osnovu koja obezbeuje dalju izgradnju kapaciteta, poboljanje i unapreenje odgovarajuih sistema, razvojnih programa i zakonskih reenja, olakava protok informacija i omoguava efikasne mehanizme dijaloga i koordinacije.

a) politika smanjenja rizika od katastrofa opteprihvaena od svih zainteresovanih strana, b) uspostavljeno odrivo finansiranje integrisanog sistema zatite i spasavanja, c) ciljevi Nacionalne strategije ukljueni u razvojne programe i druga programsko-planska

dokumenta AP i lokalnih samouprava,

d) obezbeen adekvatan normativni okvir integrisanog sistema zatite i spasavanja usklaen sa meunarodnom regulativom,

e) uspostavljena Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa kao nacionalni mehanizam za upravljanje vanrednim situacijama,

f) unapreena funkcionalna saradnja subjekata sistema zatite i spasavanja na nacionalnom i lokalnom nivou.

Strateka oblast 2.: identifikovati, procenjivati i pratiti rizike i poboljati rano upozoravanje

Osnova za smanjenje rizika od katastrofa i poveanje kulture otpornosti na katastrofe sastoji se u poznavanju opasnosti kao i fizikih, drutvenih, ekonomskih i ekolokih ugroenosti sa kojima se suoavaju pojedine zajednice i drutvo u celini, i naina na koje se te opasnosti i osetljivosti kratkorono i dugorono menjaju, te delovanje u skladu sa tim znanjem.

Postojei uoeni nedostaci naglaavaju potrebu za boljim mapiranjem i jaanjem kapaciteta za analizu rizika, promovisanjem integrisane procene ugroenosti i kapaciteta, kao i poboljanje sistema ranog upozoravanja u cilju razvoja strategija i mera smanjenja rizika od katastrofa koje


31

doprinose jaanju otpornosti a koje odgovaraju lokalnim uslovima. Proireni istraivaki kapaciteti kao i upotreba rezultata istraivanja pomoi e u prevazilaenju uoenih nedostataka:

a) usvojeni standardi i metodologija procene i identifikovanja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrea u skladu sa preporukama EU,

b) uspostavljen sistem 112 u okviru Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih poslova, reorganizacijom sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja, kao i formiranjem organizovannih i objedinjenih baza podataka,

c) unapreen hidrometeoroloki sistem za ranu najavu i upozorenje.

Strateka oblast 3.: koristit znanje, inovacije i obrazovanje u cilju izgradnje kulture bezbednosti i otpornosti na svim nivoima

Posledice katastrofa se mogu znatno smanjiti ukoliko su graani dobro i adekvatno informisani o rizicima sa kojima se mogu suoiti i o moguim opcijama i merama koje mogu preduzeti u cilju smanjenja ugroenosti i bolje pripreme.

Obavetenost javnosti o svim funkcijama integrisanog sistema zatite i spasavanja i merama za smanjenje rizika od katastrofa moe se poboljati pravovremenom dostupnou informacija o opasnostima i rizicima od katastrofa. Sistem obrazovanja i mediji imaju kljunu ulogu. Deca se, naroito, mogu na vreme upoznati sa aspektima integrisanog sistema zatite i spasavanja ukljuivanjem smanjenja rizika od katastrofa u formalno i neformalno obrazovanje. Sprovoenje strunih obuka i treninga svih subjekata integrisanog sistema zatite i spasavanja doprinee osposobljenosti kako nadlenih organa tako i stanovnitva da zatite sebe i postanu otporniji na katastrofe. Pravovremena obavetenost javnosti putem medija o riziku od katastrofa trebalo bi da podstakne ponaanje usmereno ka smanjenju rizika.

a) Informacije o rizicima od katastrofa, kao i mogunostima zatite dostupne svima, a posebno graanima u visoko rizinim oblastima i kategorijama stanovnitva sa posebnim potrebama,

b) sadraji i teme iz oblasti zatite i spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa uvedeni u nacionalne nastavne planove i programe svih ustanova obrazovanja i vaspitanja,

c) razvijeni Nacionalni trening centar za vanredne situacije i regionalni trening centri kao i drugi nosioci obuke i strunog usavravanja subjekata integrisanog sistema zatite i spasavanja,

d) razvijeni kapaciteti integrisanog sistema zatite i spasavanja na republikom i lokalnom nivou,

e) Ostvarena funkcionalna povezanost nauno-istraivakih organizacija sa kljunim akterima integrisanog sistema zatite i spasavanja,

f) razvijena saradnja sa medijima u oblasti promovisanja politike smanjenja rizika od katastrofa i izvetavanja pre, tokom i posle vanrednih situacija,

g) razvijena svest i kultura bezbednosti graana u oblasti zatite, spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa.

Strateka oblast 4.: umanjiti faktore rizika

Rizici od katastrofa u vezi sa promenom drutvenih, ekonomskih, ekolokih i uslova korienja zemljita, kao i uticaji opasnosti koji se vezuju za geoloke dogaaje, vreme, vodu, klimatsku varijabilnost i klimatske promene, predmet su planiranja odrivog razvoja, i izrade i sprovoenja odgovarajuih strategija, sektorskih programa i drugih plansko-programskih dokumenata i vano su pitanje u situacijama nakon katastrofe.


32

a) Poboljane metode za prognostike procene i socio-ekonomske analize viestrukih rizika,

b) procene rizika ukljuene u procese donoenja odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, c) razvijeni urbanistiki i tehniki uslovi za gradnju koji obezbeuju otpornost graevina

na katastrofe zasnovani na procenama drutvenih, ekonomskih i ekolokih uticaja, d) procene rizika od katastrofa integrisane u urbanistike i prostorne planove i planove za

upravljanje u naseljima podlonim katastrofama, naroito u prenaseljenim oblastima i naseljima u kojima se odvija brza urbanizacija.

Strateka oblast 5.: pripremiti se za sluaj katastrofe radi efikasnog (hitnog) reagovanja na svim nivoima

U momentu katastrofe, mogue je znatno smanjiti posledice i gubitke ako su nadleni organi, pojedinci i lokalne zajednice u oblastima ugroenim opasnostima dobro obueni, opremljeni i spremni odmah da reaguju.

Pripremljenost moe da obuhvati razne vrste aktivnosti, kao to su izrada planova za reagovanje, stvaranje zaliha opreme i materijala, organizacija hitnih slubi, sklapanje stand-by ugovora, priprema cirkularnih saoptenja i procedura za upravljanje informacijama, definisanje mehanizama koordinacije, obuka i zajednike vebe jedinica i stanovnitva.

Efikasni planovi zatite i spasavanja takoe pomau prilikom suoavanja sa vanrednim situacijama manjeg i srednjeg obima koje se u odreenim zajednicama uestalo dogaaju. Podrka koja e omoguiti zajednicama da same sebi pomognu u sluaju vanrednih situacija i finansijska podrka za realizaciju aktivnosti za oporavak posle katastrofe i obnovu bez stvaranja makro-ekonomskih ili budetskih problema od vitalnog je znaaja za odrivi razvoj i smanjenje siromatva.

a) uspostavljena unapreena, efikasna koordinacija i operativna saradnja svih dravnih i nedravnih subjekata (Crveni krst Srbije, nevladine organizacije, privatni sektor) integrisanog sistema zatite i spasavanja na smanjenju rizika od katastrofa,

b) poboljana regionalna i meunarodna koordinacija i operativna saradnja praenjem stanja, razmenom informacija i zajednikom obukom jedinica integrisanog sistema zatite i spasavanja.

5.2 Sistemi za rano upozoravanje

Zakon o vanrednim situacijama prua pravni osnov za uspostavljanje integrisanog sistema

zatite i spaavanja u Republici Srbiji. Subjekti sistema zatite i spasavanja su nacionalni upravni organi, organi autonomnih pokrajina i odeljenja lokalnih vlasti; preduzea, druga pravna lica i preduzetnici, graani, grupe graana, udruenja, profesionalne i druge organizacije. Navedeni subjekti sprovode preventivne mere za zatitu i spasavanje, i obezbeuju razvoj jedinstvenog sistema zatite i spasavanja na teritoriji Republike Srbije u skladu sa pomenutim zakonom i drugim propisima. Ovaj sistem takoe je ugraen sistem za rano upozoravanje prirodnih nepogoda i katastrofa, ije je funkcionisanje predvieno od strane nadlenih dravnih organa.

Tako, na primer, Republiki Hidrometeoroloki Zavod (RHMZ), koji vri funkcije Nacionalne meteoroloke slube Republike Srbije, jedan je od kljunih organa dravne uprave koji


33

je nadlean za uspostavljanje hidrometeorolokog sistema koji slui za rano upozoravanje na hazarde, kao sastavni deo sistema za prevenciju i spasavanje. Ove nadlenosti RHMZ Srbije se preciznije ureuju posebnim Zakonom o meteorolokim i hidrolokim delatnostima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 88/10). RHMZ takoe uestvuje u stvaranju Nacionalne strategije za zatitu i spasavanje.

Sistem ranog upozoravanja RHMZ Srbije je podeljen na dva dela koji se sastoji od

meteorolokog sistema ranog upozoravanja i hidrolokog sistema ranog upozoravanja. Zakon, podzakonski akti i tehniki propisi definiu razliite nivoe upozorenja i njihov odnos prema vanrednim situacijama, kao i aktivnosti od nacionalnog nivoa do aktivnosti na lokalnim nivoima.

Meteoroloko rano upozorenje se zasniva na upotrebi vremenske prognoze koja je data i do deset dana unapred prikazan od strane Evropskog centra za srednjeronu vremensku prognozu (ECMVF) i drugiH meunarodnih centara, satelitska posmatranja i uporeivanje podataka.

Osnovni elementi operativnog sistema upozorenja za meteoroloke i hidroloke opasnosti su:

a) meteoroloka i hidroloka posmatranja, te sakupljanje podataka, b) rutinsko praenje, c) otkrivanje opasnosti, d) predvianja opasnosti, e) satovi i formulacija ranoG upozoravanje, f) izdavanje i irenje upozorenjA, g) odgovor zajednice i povratne informacije, h) podrka post-katastrofa.

5.2.1 Mehanizmi irenja upozorenja

RHMZ je u stalnom kontaktu sa nadlenim slubama za najavu upozorenja i uzbunjivanja. Informacije i prognoze o stanju vodnih reima i vremena i klime, izvetaj ranog upozoravanja i upozorenja se alju sledeim institucijama:

a) Meteoroloka upozorenja

Ministarstvo unutranjih poslova (Sektor za vanredne situacije);

hitne slube,

vlada Republike Srbije,

mediji (TV i radio stanice),

lokalne vlasti i javna preduzea,

druga odeljenja RHMZ-a (odeljenje za suzbijanje grada, hidroloki odsek, odsek za kontrolu vazduha i vode).

b) Hidroloka upozorenja:

Ministarstvo unutranjih poslova (Sektor za vanredne situacije),

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede,

Vodoprivredni centri na rekama Dunav, Sava i Morava,

Republiki informativni centar,

Uprava civilne odbrane u Beogradu,

informacioni centar,

mediji,


34

javnost.

RHMZ Srbije nema ovlaenje da prekida radio ili TV-kanale, ili da naredi TV kanalima da izdaju program sa naslovom o datom upozorenju. Mora se napomenuti, da internet sajtovi ne

predstavljaju aktivne sisteme za upozoravanje, ve pasivno informacioni sistem. U cilju pruanja upozorenja na jednostavan, ali efikasan nain, RHMZ Srbije je pripremila Nacionalni Meteoalarm sistem, u skladu sa evropskim sistemom EUMETNET Meteoalarm. Meteoalarm sistem u Srbiji je

operativno u upotrebi od 2009. godine. RHMZ takoe dobija upozorenja o poplavama od Evropskog sistema za redovnu odbranu (EFAS), poto je RHMZ lan EFAS-a od 2007. godine.

5.3 Sistemi ranog upozorenja na poplave

Ranom upozorenju od poplava predhode informacije koje se dobijaju iz mernih stanica od

drugih drava koje se nalaze uzvodno. Npr. merne stanice iz Budimpete alju podatke trenutnog vodostaja u hidrometeroloki zavod, a taj vodostaj e biti u Srbiji za osam dana. Hidrometeoroloki zavod dostavlja te podatke svim vanijim ustanovama.

Evropska komisija je preko svojih nadlenih institucija pokrenula vei broj projekata u vezi sa modeliranjem renih slivova, upravljanjem poplavama i smanjenjem rizika od poplava. Koncept se bazira na savremenim svetskim i evropskim trendovima u oblasti zatite od poplava, a uvaava aktuelno stanje sistema za zatitu od poplava i ograniene ekonomske mogunosti nae Republike.

Projekti Evropske komisije (EC) su se bavili sledeim oblastima:

primena meteorolokih radara i satelita,

hidrometeoroloki modeli,

prognoza poplava,

modeli renog basena,

povrinski i reni nanos,

procena rizika od poplava.

Osnovna odlika skoro svih navedenih projekata EC, iji je kratak prikaz dat u nastavku, je da su bazirani na korienju podataka merenja u prirodi, a ne na eksperimentalnim i teorijskim istraivanjima. Iz toga proistie njihova praktina vrednost i relevantnost. Takoe, mnogi od projekata su rezultirali izradom prototipa, u saradnji sa nadlenim agencijama i institucijama.

Kada je u pitanju primena meteorolokih radara i satelita, kvalitetna radarska prognoza ima poseban znaaj kod zatite od poplava u malim slivovima, jer se moe koristiti za blagovremeno upozorenje o nailasku bujinih poplava i preduzimanje usvojenih mera zatite stanovnitva. Kako su u mnogim evropskim zemljama este bujine poplave, EC je finansirala projekte DARTH i HYDROMET u kojima je istraivano korienje i interpretacija podataka meteorolokih radara. U okviru projekta DARTH data je procena efekata koji e se ostvariti uvoenjem podataka dobijenih poboljanom radarskom tehnologijom u operativnu meteorologiju i hidrologiju. U okviru HYDROMET-a je razvijena procedura koja omoguava znaajno poboljanje tanosti radarskih merenja padavina u brdskim i planinskim podrujima. Pored toga, istraivana je mogunost korienja satelitskih osmatranja za kratkoronu prognozu padavina u okviru projekta MEFFE.


35

Hidrometeoroloki modeli su tip operativne prognoze koje zavisi od veliine i stanja u slivu, kao i vremenskih uslova. U velikim slivovima (veim od 10000 km2), prognoza poplava se bazira na hidrolokim i meteorolokim osmatranjima u slivu i daje se za vie dana unapred. U slivovima bujinih vodotoka (povrine manje od 100 km2) nailazak poplava se mora najaviti nekoliko sati ranije. Stoga je najbolje da se prognoza poplava zasniva na kvantitativnoj prognozi padavina,

baziranoj na meteorolokim radarskim i satelitskim osmatranjima u realnom vremenu i modelima razvoja i kretanja olujnih oblaka.

U sluaju malih slivova je potrebna vra veza izmeu hidrologije i meteorologije kao naunih disciplina, jer je potrebno da se prevazie problem u nesrazmeri obima informacija koje se koriste u meteorolokim i hidrolokim prognozama. U tom cilju pokrenut je projekat TELFLOOD, a i ve pomenuti projekti HYDROMET i MEFFE su se bavili tom problematikom.

Cilj projekta TELFLOOD je bio razvoj i testiranje naune osnove za prognozu poplava u planinskim slivovima (na vie slivova u Irskoj, vedskoj i Italiji). U okviru HYDROMET-a je razraena ema za kratkoronu kvantitativnu prognozu padavina, koja omoguava povezivanje podataka sa zemaljskih meteorolokih stanica sa podacima radarskih i satelitskih osmatranja. Cilj projekta MEFFE je bilo poboljanje metoda za procenu intenziteta padavina, uz korienje podataka radarskih i satelitskih osmatranja. U njemu su takoe ispitivane mogunosti povezivanja podataka osmatranja meteorolokih satelita i radara (pojedinanih ili umreenih) sa konceptualnim hidrolokim modelima.

Projektom FRIMAR je obuhvaena problematika rizika od poplava u planinskim podrujima, kao i korienje informacija dobijenih primenom modela strujanja u atmosferi za hidroloke prognoze. Povezivanje hidrolokih i klimatolokih modela je takoe znaajno za ocenu uticaja dugoronih klimatskih promena na rizik od poplava. Iz projekta su proistekla uputstva koju metodologiju treba primeniti u svakom konkretnom sluaju, zavisno od veliine, karakteristika sliva (stanje i promenljivost vegetacije) i topografije (prostorna zastupljenost odreenih visinskih zona u slivu od koje zavisi formiranje oticaja, ukljuujui i topljenje snega).

Modeli za prognozu poplava su glavna komponenta modernog operativnog sistema za

upozorenje o nailasku poplava. U principu, modeli mogu biti konceptualni ili bazirani na fizici

fenomena i u njima se vri transformacija podataka o padavinama (merenim ili prognoziranim) u podatke o proticajimu u vodotoku. Nuno je da se uspostavi ravnotea izmeu sloenosti modela sa potrebama prognoze i kvalitetom raspoloivih informacija o padavinama i stanju sliva. EC je finansirala dva projekta u ovoj oblasti - AFORISM i HYDROMET.

AFORISM je obuhvatio dve aktivnosti:

Uporeenje razliitih pristupa modeliranju procesa transformacije padavina u oticaj na razliitim slivovima, kao i ispitivanje primenljivosti modela za planiranje i prognozu poplava u realnom vremenu;

- Izradu studije opravdanosti na konkretnom slivu reke Reno, veliine 4172 km2. U studiji je, integrisanjem novih tehnologija, formiran ekspertni sistem za prognozu poplava i analizu

njenih uticaja.

Ve pomenuti HYDROMET program je, pored hidrometeoroloke komponente, imao i komponentu prognoze oticaja. U poetnoj fazi projekta istraivan je uticaj nezaobilaznih greaka koje se javljaju u radarskom merenju padavina na tanost prognoze oticaja.


36

Osnovu svakog sistema za prognozu poplava ili zatitu od poplava predstavlja model renog basena. Jedan od znaajnijih projekata koji se bavi ovom problematikom je meunarodni projekat nazvan RIBAMOD Concerted Action, pokrenut 1995. godine, koji je razmatrao zatitu od poplava u sklopu integralnog upravljanja renim slivom. Najvaniji cilj projekta RIBAMOD je bio je ispitivanje primene modela renog basena u kontekstu zatite od poplava, odnosno utvrivanje stepena dosadanjeg razvoja i postavljanje pravaca za dalja istraivanja u ovoj oblasti.

U okviru projekta AFORISM je vie tipova modela povezano u ekspertni sistem za podrku prognozi i zatiti od poplava. FLOODAWARE projekat predlae kombinaciju hidrolokog i hidraulikog modeliranja sa digitalnom predstavom terena za izradu mapa rizika, dok se u projektu FRIMAR razmatra specifino modeliranje planinskih vodotoka sa velikim padom i energijom toka.

Poplave na bujinim vodotocima su praene dopunskim fenomenima kao to su pojava bujine lave, odrona, klizita. Usled naglog nailaska velikih voda, bujini talasi imaju izraeno strmo elo koje ima veliku destruktivnu mo, pa rui obale, unitava vegetaciju i objekte u koritu i priobalju, nosei sa sobom sav otpad iz poplavljenog pojasa (tzv. povrinski nanos). Bujini talas pronosi velike mase povrinskog nanosa, kao i suspendovanog i vuenog renog nanosa, koje ostavlja na mestima suenja ili u dolini. Mehanizmom nastanka nanosa u bujinim tokovima, njegovog kretanja i deponovanja bavili su se projekti FRIMAR i DEBRIS FLOWS.

5.4 Sistemi ranog upozoravanja za spreavanje klizinih procesa

Poto su klizita ogranieni i lokalizovani za vreme intenzivnih kinih perioda, predvieno je da bi sistem za rano upozoravanje obezbedio ogromnu korist upozoravajui ljude koji ive u oblastima visoke opasnosti. Pokazalo se da je mnogo jeftinije i efikasnije preduprediti klizita nego ih kasnije sanirati. Glavna mera prevencije je eliminisanje faktora nastanka klizita. Poto je voda jedan od glavnih faktora klizita, treba posvetiti posebnu panju odvodnjavanju terena sklonih ovoj pojavi. U tom cilju, u urbanim sredinama se mora voditi rauna o izgradnji odgovarajueg kanalizacionog sistema. Septike jame i neispravne kanalizacije, destabilizuju teren.

Tamo

sistemi ranog upozorenja

Documents