sistemi zvucne izolacije -

7/29/2019 SISTEMI ZVUCNE IZOLACIJE -

1/28

Sistemi zvucne izolacije izvedeni u skladu sa dugogodinjimistraivanjima i bogatim iskustvom u praksi, svrstavaju nas u redmalobrojnih preduzea koja se ovom problematikom bave veoma

uspeno. Ukoliko imate problem sa bukom koju proizvodi neko drugiili Vi sami, pozivamo Vas da naskontaktiratebez ustruavanja kako

bi smo na licu mesta definisali skup potrebnih mera koje jeneophodno preduzeti u cilju maksimalnog efekta zatite od buke i

nepoeljnog zvuka kao i minimalnih investicija.

Postoje medjutim, izvesne zablude u shvatanju problematikeprostiranja zvuka koje najee imaju za posledicu nepotrebne

trokove, nestruno izvedene radove i neadekvatno reen problemnepoeljnog zvuka. Zbog toga smatramo korisnim da se pre

uputanja u bilo kakve aktivnosti koje ete sprovoditi samostalno ili usaradnji sa nama, upoznate sa osnovnim principima zvune izolacijekoje izlaemo u nastavku ove stranice. U svakom sluaju, ukoliko se

nakon itanja donjeg edukativnog teksta reite da radove izvoditesamostalno, pozivamo Vas da se i u tom sluaju slobodno

konsultujete sa nama radi pravilnog odabiramaterijala...
http://www.zvucnaizolacija.com/kontakt.htmhttp://www.zvucnaizolacija.com/kontakt.htmhttp://www.zvucnaizolacija.com/kontakt.htmhttp://www.zvucnaizolacija.com/materijali/materijali.htmhttp://www.zvucnaizolacija.com/materijali/materijali.htmhttp://www.zvucnaizolacija.com/materijali/materijali.htmhttp://www.zvucnaizolacija.com/materijali/materijali.htmhttp://www.zvucnaizolacija.com/kontakt.htm


2/28

ta je to zvuk ?

Zvuk je zapravo mehaniki poremeaj pritiska koji se u vidulongitudinalnog talasa prostire kroz elastinu sredinu.

Ljudsko ulo sluha u stanju je da registruje ovakve oscilacije

ukoliko su one u opsegu uestalosti izmedju 20 Hz i 20.000

Hz.

Sve oscilacije ispod ove frekvencije zovemo Infrazvukom a

oscilacije uestalosti iznad 20.000 Hz nazivamo ultrazvukom.

KARAKTERISTIKE TONOVA

1. Visina - zavisi od frekvencije talasa.

2. Boja tonakarakteristika zvunog izvora. Tonovi iste osnovnefrekvencije imaju razliitu boju ako su im razliite amplitudeviih harmonika i/ili kada imaju razliite promene ovihamplituda tokom vremena.

3.

Jaina (intenzitet) zvuka I=E/(S t); 10-12

100

W/m

2

Nivo jaine zvuka

= log (I/Imin), min = 0 b, max = 12 b = 120 db


3/28

Diferencijalni prag osetljivostinajmanja razlika u nivou jainezvuka koju ljudsko uho moe da registruje iznosi 1 db tj. jedanton mora imati 1,26 puta vei intenzitet od drugog da bi mogaoda bude registrovan.

Vegel fleerove krive ujnosti pokazuju zavisnost jaine inivoa jaine zvuka od frekvencije za razliite tonove. Slunopolje je oblast frekvencija i jaina zvuka izmedju krive pragaujnosti i krive granice bola

Dakle, ljudsko uho e mnogo lake registrovati zvuk ukoliko

se on nalazi u zoni uestalosti od oko 1000 Hz nego naprimer u zoni od 100 ili 200Hz.

Zvucna izolacija

Zvucna izolacija je kompleksna nauka, esto kontradiktorna

jer pojedini uticajni faktori koji sa jedne strane utiu na

poboljanje zvucne izolacije, istovremeno sa druge strane

istu pogoravaju.Zbog toga nije uvek lako proceniti da li e

neka promena imati pozitivan ili negativan uticaj na prodor

zvuka u drugu prostoriju


4/28

Medjutim, u praksi, postoje izvesna pojednostavljena reenja

i objanjenja prilagodjena najeim situacijama koje u

ivotu sreemo. Zbog toga, treba razdvojiti prostiranje zvuka

kao nauku od onoga to sreemo kao jedan od pojavnih

oblika prostiranja zvuka u stambenim i drugim gradjevinskim

objektima.

Na ovim stranicama objasniemo neke od osnovnih principa

zvucne izolacije, i pokuati da razbijemo pojedine mitove kojivladaju irom sveta vezano za akustiku i zvucnu izolaciju.

Takodje, bitno je naglasiti da sistemi zvucne izolacije koje

smo proteklih godina postavljali na mnogim zahtevnim

mestima ispunjavaju sve ove principe i kao takvi

predstavljaju maksimum koji se moe postii u uslovima

korienja svih dostupnih materijala i moguih debljina

zidnih, plafonskih i podnih obloga.

Ukupna energija koja se u obliku talasnog poremeaja

pritiska predaje nekom pregradnom elementu raspodeljuje

se jednim delom na energiju reflektovanih talasa, drugim

delom na apsorbovanu energiju i treim delom natransmitovanu odnosno prenetu energiju.

Razliiti materijali, razliito se ponaaju s obzirom na

medjusobne odnose ovih veliina koje se u praksi opisuju

preko odgovarajuih koeficijenata:

Opirnije ....

U tom smislu, kod zvucne izolacije, cilj nam je da smanjimo

transmitovanu energiju, odnosno da se itav spektar prebaci

to je vie mogue u zonu apsorbovanog odnosno

reflektovanog zvuka. Iako ovo drugo nije ba preporuljivo u

mnogim sluajevima. Na taj nain to je koeficijenttransmisije nii to su i ukupni gubici u prenosu zvuka vii, a

to je ono to mi elimo.
http://www.zvucnaizolacija.com/zvuk.pdfhttp://www.zvucnaizolacija.com/zvuk.pdfhttp://www.zvucnaizolacija.com/zvuk.pdf


5/28

Kao to vidimo, Nivo zvucne redukcije iza odgovarajue

pregrade nije uvek isti i drastino se menja i u zavisnosti od

emitovane frekvencije.

Na primer, redukcija zvuka u gornjem primeru iznosi 41dB pri

frekvenciji od 315Hz, medjutim ve na nioj frekvenciji od

125Hz iznosi oko 14dB.

Upravo ovaj podatak, o ponaanju elementa na niskimfrekvencijama moe biti presudan u oceni ukupnih akustikih

karakteristika i realne procene zvucne izolacije.

To u praksi moe znaiti da loa karakteristika odgovarajue

zvucne izolacije na niskim frekvencijama i dobra na viim u

praksi rezultira odlinim svojstvima izolacije u smislu

redukcije buke od govora, vike, pa ak i glasne muzike u


6/28

varijanti visokih tonova( harmonike, violine,trube isl.. ali da

istovremeno ostane apsolutno neefikasna u smislu buke od

skakanja, udaraca aom o sto, lifta, hodanja, ve maine isl.

PET PRINCIPA ZVUCNE IZOLACIJE

Pre nego to pomenemo svih 5 principa zvucne izolacije,

moramo da skrenemo panju na osnovni, nulti princip koji je

uslov za primenu i razmatranje svih ostalih, a to je

ZAPTIVANJE. Bez obzira na potovanje svih ostalih

principa, ukoliko sistem nije dobro zaptiven, i ukoliko su

omogueni direktni zvucni mostovi, svaka dalja pria pada u

vodu i vrlo se jasno uje i u drugoj prostoriji....

1) Pvi principPrincip Mase

Ovo je jedan vrlo prost i logian princip, koji kae

Svakom zvucnom poremeaju bie tee da izazove

podrhtavanje bilo koje prepreke utoliko ukoliko je ona

inertnija ( tea) odnosno ukoliko ima veu masu. Drugim

reima, tei zid bie ujedno i tee naterati da vibrira.

Ipak, ovaj princip sam za sebe nije naroito koristan jerje ak i u teoretskim uslovima potrebno veliko

poveanje mase za merljiv uinak u zvunoj izolaciji.

Tako, duplirajui masu zida, poboljanje zvucne

izolacije iznosi tek negde oko 6dB.

Princip mase je naroito koristan u situacijama gde je

problem buke povezan sa postojeim pregradama male

mase. U tim sluajevima, lake je postii vee


7/28

procentualno poveanje mase sa istim materijalima

nego kod tekih masivnih zidova.

U praksi, na klasinom pregradnom zidu od gipsa,

dupliranje slojeva gips kartonskih ploa daje efekat odoko 4 do 5 dB.

Dakle, posmatrajui izolovano samo masu pregradnog

sistema, prosto poveavanje i dodavanje mase, samo zasebe nee imati naroitog efekta osim u kombinaciji sa

ostalih 4 principa.

2) Drugi princip - Princip Odvajanjavazduni dep -

odsustvo krutih veza


8/28

Jedan je od najpopularnijih i najoiglednijih principa. Naime,

stvaranjem vazdunog depa izmedju dva sloja pregrade uz

to manju fiziku vezu ta dva sloja postie se poboljanjezvucne izolacije. Umetanje elastinih, gibkih materijala

izmedju slojeva pregrade, formiranje dvostrukih pregrada sa

smaknutim stubovima, ima za posledicu da e se jedan deo

zvuka oslabiti prolaskom kroz vazduni dep a ostatak e se

znaajno redukovati nailaskom na recimo umetnutu izolaciju

od neke vrste apsorbujueg materijala ( vune, stiropora i sl.).

Ipak, i ovaj princip nije univerzalan i veoma je zavisan odfrekvencije.

Naime, ovakve obloge sklone su rezonanciji pa e takvi

sistemi imati odline karakteristike na frekvencijama koje su

za jednu oktavu vie od rezonantne frekvencije. A u onom

delu spektra zvucnih oscilacija koji je u dijapazonu oko

rezonantne frekvencije sve do polovine oktave iznad

rezonantne frekvencije ovakvi sistemi mogu jo i dodatno

pogorati performanse. Zbog toga, o ovome se mora voditi


9/28

rauna. to vie uspemo da spustimo vrednost rezonantne

frekvencije to e iskorienje ovakvog sistema biti vie.

3) Trei princip- Princip Absorpcije

Jedan od najvie rasprostranjenih i najpoznatijih principa

koji se esto poistoveuje sa kompletnom zvucnom

izolacijom. Umetanjem apsorpcionih materijala kao to sumineralna vuna, stiropor i sl. jedan deo zvuka se gubi unutar

strukture samog materijala i ne prenosi se dalje. Jedan od

benefita dodavanja ovih materijala u upljine jeste i

sniavanje vrednosti rezonantne frekvencije celog sistema.

Ipak, na veoma niskim frekvencijama efekat dodavanja

ovakvih materijala nema mnogo smisla. Naime, ukoliko

postavite plou od fiberglasa ispred obinog zvunika iprimetiete da je nivo zvuka znaajno smanjen, medjutim

ukoliko taj isti materijal postavite ispred niskotonca ili

subwoofera praktino nikakav efekat u redukciji zvukaneete primetiti.

Ipak, rat koji se vodi protiv buke, svakako se ne dobija

iskljuivo na raun izabranog materijala koji se nalazi unutar

pregradnog zida ili sputenog plafona. Tako da oko toga ne

vredi mnogo razbijati glavu. Absorpcioni materijali tek u

kombinaciji sa ostalim elementima i principima zvucne

zatite igraju vanu ulogu u ukupnoj redukciji nivoa prenetogzvuka.

4) etvrti princip- Princip Rezonancije


10/28

Pojavu rezonancije smo ve pominjali i to s obzirom da se

pojedini principi i njihovo potovanje mogu u izvesnom

smislu dovesti u obrnutu proporciju sa potrebom za

smanjenje rezonancije. Drugim reima, potovanje principa

1,2, i 3 moe negativno uticati na princip br. 4.

Naime, na rezonantnoj frekvenciji e kompletan sistem sa

sve dodatom masom, apsorberima, vazdunim depovima i

ostalim elementima iz prethodnih pomenutih principa poetida vibrira i prenosi zvuk u susednu prostoriju. to je ova

frekvencija nie, to je bolje.

ta je zapravo rezonancija ?

Svaki mehaniki sistem ima sopstvenu frekvenciju

oscilovanja. U momentu kada se frekvencija prinudnih

oscilacija ( u naem sluaju zvuk ) poklopi sa frekvencijom

oscilovanja sistema, onda se deava pojava da se amplituda

oscilacija linearno poveava tokom vremena. Jaina zvuka

srazmerna je upravo amplitudi oscilacija.

Mi sada neemo navoditi primere mostova i slino jer to za

ovu priu nije bitno, ali svakako se svima desilo da doiveapsurdnu situaciju da neki u principu veoma tih rad dizel

motora u dvoritu, izaziva u stanu vibriranje kompletne

konstrukcije i stvaranje mnogo vee buke nego to ona

inicijalno treba da bude.

Postoje dva osnovna pravca u reavanju problemarezonancije:

a) Priguenjekorienjem odgovarajuih elastinih

materijala koji smanjuju odnosno priguuju amplitudu


11/28

oscilovanja i time i smanjuju nivo zvuka koji se prostire

sa druge strane oscilujue komponente

b) Pomeranje rezonantne takeKoristei se pravilnom

kombinacijom principa 1,2 i 3 rezonantna frekvencija se

moe pomeriti na nie vrednosti. Sobzirom da e

pregradni element redje biti izloen zvuku frekvencije

npr. od 70Hz nego od 100Hz, to znai da na taj nain

smanjujemo i verovatnou da e se u praksi uoptepojaviti rezonancija takvog elementa. Jer, bitno je

naglasiti da je za pojavu rezonancije jako bitan i faktor

vremena trajanja pobudnih oscilacija, imajui u vidu dase kod rezonancije upravo tokom vremena trajanja

pobudnih oscilacija postepeno poveava amplituda

pobudjenog elementa. Na taj nain, ukoliko poremeaj

pritiska odnosno zvucna oscilacija u oblasti rezonantne

frekvencije deluje dovoljno kratko u tom sluaju sepojava rezonancije zapravo nee ni desiti. Nee imati

vremena da se desi. A upravo su najee takve

oscilacije ispod 70Hz.

5) Peti princip - Princip Provodjenja zvuka

Poslednji od 5 osnovnih principa. Odnosi se na indirektno

provodjenje zvuka kroz konstruktivne elemente koji zapravonemaju veze sa neposrednim pregradnim elementom:


12/28

Kao to vidimo, zvuk se u susednu prostoriju osim direktno

kroz pregradni zid, prenosi i vibriranjem kroz plafon i pod,

odnosno provodjenjem longitudinalnih talasa kroz

konstruktivne elemente poda i plafona odnosno vrata i

prozora. ak, veoma esto vei deo buke prolazi upravo ovim

kanalima. Na taj nain, zvucna izolacija e nam biti onolikodobra koliko je dobra najloija karika u ovom lancu. Naime,

nikakvim dodatnim intervencijama i poboljanjem zvucne

izolacije pregradnog zida neemo dobiti nikakav dalji efekat,

ukoliko ne preseemo kanale kojima se zvuk prostire

provodjenjem kroz plafonsku odnosno podnu konstrukciju.

Ovo se moe izvoditi umetanjem mehanikih prepreka,

kanala, priguivaa oscilacija i vrlo je vano ove intervencijeuraditi na strani izvora buke.


13/28

Na osnovu dosadanje analize celu problematiku dobro

izvedenog sistema zvucne izolacije moemo da svedemo na

sledee bitne elemente koje ta konstrukcija mora posedovatiu cilju dobrih performansi, i to:

1) Poveanje mase

2) Mehaniko razdvajanje

3) Ubacivanje absorbera

4) Mehaniko priguenje

Sve ono to inimo, a to za posledicu nema sutinsko

poboljanje neke od gore navedenih stavki, nee imati

merljivog uticaja na ukupan efekat koji elimo da

postignemo.

To praktino znai da, na primer, postavljanje jo jednog

sloja mineralne vune nee imati neki znaajan efekat ako

smo jedan sloj ve postavili u vazduni prostor sputenog

plafona, ili ako smo ve izvrili mehaniko razdvajanjesistema, tada nam jo jedan takav potez nee doneti nikakav

efekat osim to za posledicu moemo imati ak i loije

performanse. U sutini, svaku od gore navedenih aktivnosti

treba sprovoditi samo onda ako ve nije sprovedena.Ponavljanjem koraka koje smo veizveli, samo troimo pare,

prostor a indirektno, pomeranjem rezonantne frekvencije

moemo stvari uiniti i gorima nego to jesu. Zapravo, za

jednu istu masu i debljinu zida, tripliranjem neega to je vebilo duplirano pogoraemo zvunu izolaciju:

ZATITA OD UDARNE BUKE


14/28

Moda je najvanije u startu naglasiti ono to smo ve ranijepomenuli, a to je da s obzirom da u sluaju udarne bukepreovladava princip provodjenja zvuka direktno kroz

konstruktivne elemente, utoliko moramo voditi rauna da

problem treba tretirati upravo sa strane izvora buke.

Kao to je na gornjoj slici prikazano, intervencijom samo na

sputenom plafonu u sobi direktno ispod izvora buke

moemo imati nekog uticaja na redukciju zvuka koji prodire

putanjom broj 1 i 2 ali pravci 3,4 i 5 ostaju nepokriveni pa eukupan efekat biti slab.

Medjutim, ukoliko zvucno absorbujui materijal postavimo u

zoni izvora udarne buke, tada smo jednim potezom presekli

sve puteve kojima se zvuk mogao prenositi kroz

konstrukciju. Uopte, ovaj princip generalno uvek treba

potovati kada je u pitanju izolacija buke od poda ka

prostoriji ispod. Generalno, mnogo se manji efekat u tomsluaju postie intervencijom na plafonu u donjoj prostoriji


15/28

nego intervencijom na podu u gonjoj prostoriji. I to zbog toga

to e ukoliko ima bilo kakve mogunosti, zvuk slino kao i

voda nai neku putanju kojom e kroz konstrukciju na ovaj ilionaj nain stii do susedne prostorije.

Ovo pravilo ne vai jedino u sluaju da se donja prostorijaizoluje istovremeno i po zidovima i po plafonima.

PRAKTINA PRIMENA I DETALJI

Karakteristike pregradnih konstrukcija unutar graevinskih

objekata dominantno su uslovljene osnovnim konstruktivnimzahtevima: zahtevima statike i seizmike. Osim ovih kljunihuslova, pri definisanju strukture pregrada trebalo bi

potovati i izvesne zahteve akustike iz domena zvucne

izolacije.

Akustiki zahtevi u odnosu na pregradne konstrukcije ugraevinskim objektima obuhvataju:

graevinske pregrade (zidove, meuspratne konstrukcije)


16/28

vrata prozore

Osnovni akustiki uslov odnosi se na minimalne vrednosti

njihovih izolacionih svojstava koje se moraju ostvariti napojedinim pozicijama u objektu. Ove vrednosti su

kvantitativno utvrene standardom JUS U.J6. 201. ta sve

podrazumevaju pokazatelji izolacionih svojstava pojedinih

pregradnih konstrukcija i od ega zavise njihove vrednosti

ire je navedeno u tekstu koji sledi.

Izolaciona mo graevinskih pregrada

Izolaciona mo graevinskih pregradnih konstrukcija (zidova,tavanica, vrata, prozora) pokazatelj je njihove sposobnosti

da zadravaju zvucnu energiju. To je veliina koja se izraava

u decibelima, pri emu vrednost oznaava vee zadravanje

energije, odnosno manji prolazak kroz pregrade. Realne

pregrade u graevinskim objektima imaju izolacionu mo uopsegu od oko 20dB (slabija vrata) i do preko 60dB (veoma

masivni zidovi). Vrednost izolacone moi pregrade zavisi odnjenih fizikih svojstava. Na to utiu teina, odnosnopovrinska masa i sloenost unutranje strukture.

Zato su zahtevi za minimalnu izolacionu mo masivne

pregrade na nekoj poziciji u objektu, utvreni standardom

mogu prevesti na uslove izbora materijala od koga se

izrauje pregrada, njenu unutranju konstrukciju i ukupnu

debljinu.

Osnovni zakon fizike koji vai u ovoj oblasti jeste tzv. zakon

mase. Pojednostavljeno reeno, izolaciona mo pregrade

direktno je srazmerna njenoj povrinskoj masi. Srazmernostje takve prirode da udvostruavanje mase poveava

izolacionu mo za 6dB. To istovremeno znai da e pri

konstantnoj debljini pregrade njena izolaciona mo biti vea,

ako je materijal od koga je ona nainjena vee specifi neteine. Ako se iz bilo kojih razloga za izradu neke pregrade


17/28

predlae primena materijala manje specifi ne teine, to je

est zahtev statiara, traena izolaciona svojstva moraju se

platiti poveanjem debljine.

Podaci iz akustikih prirunika mogu slikovito ilustrovatizakon mase. Pregrada od lakog betona (gasbetona) treba

da ima debljinu ak 22cm da bi priblino ostvarila izolaciona

mo koju imaju pregrade od samo 7cm obinog armiranog

betona ili obostrano malterisan zid od pune opeke na kant.

Dobijanje na izolacionoj moi poveavanjem povrinske

mase pregrade do potrebne vrednosti ima svoja praktina

ogranienja. Naime, izrada jednostrukih monolitnih pregradavelikih vrednosti izolacione moi dovodi do toga da onepostaju suvie debele iteke. Ipak, osim poveanja mase,

postoji i drugi pristup u realizaciji pregradnih konstrukcija

kojim se mogu zadovoljiti akustiki zahtevi. On se zasniva na

formiranju diskontinuiteta u njihovoj unutranjoj strukturi. To

su tzv. viestrukepregrade. Neke vrste viestrukih

konstrukcija nazivaju se sendvi konstrukcije.

Akustiki pojam viestruke pregrade podrazumeva

unutranju strukturu koja ima dva sloja ili vie slojeva

vrstog materijala izmeu kojih se ostavlja izvestan razmak.

Meuprostor izmeu vrstih slojeva je vazduh, koji

eventualno moe biti popunjen nekim poroznim apsorpcionimmaterijalom. Izolaciona svojstva takvih pregrada odreuju

vrsti slojevi, njihovateina, njihovo meusobno rastojanje i

nain na koji su slojevi meusobno fiziki povezani. Popunameuprostora apsorpcionim materijalom samo je dodatak

koji u izvesnoj meri doprinosi poveanju izolacione moi.

Zanimljivo je da u vezi s tim postoje izvesne zablude, pa se

esto smatra da je ta unutranja ispuna (npr. mineralna

vuna) sutina zvune izolacije. Meutim, jasno je da zid

podignut iskljuivo od tabli mineralne vune ne bi bio nikakva


18/28

prepreka zvuku, to dokazuje da prisustvo mineralne vune ne

inisutinu izolacione moi pregrade.

Prema tome tajna izolacione moi pregradnih konstrukcija

je u dovoljnoj masi i, po potrebi, u diskontinuitetu slojeva

adekvatne mase. Sve ostalo su sitnice koje mogu da

poveaju ili malo da smanje izolacionu mo odreenu

masivnim slojevima. Naalost, oba faktora, masa i

diskontinuitet, znae i neumitno poveanje debljinepregrade. U projektantskom poslu stvar je u optimizaciji

raspodele teina pojedinanih slojeva i njihovih meusobnih

razmaka da bi se postavljeni akustiki ciljevi postigli sa

minimalnom moguom ukupnom debljinom pregrade.

Zbog toga, opet naalost, u oblasti zvucne izolacije nema

jednostavnih, arobnih reenja. Nema premaza za zidove,

folije koje bi se lepile, specijalnih ploa koje treba samopostaviti na povrinu zida da se izolaciona mo zida rapidno

povea. I tu postoje mnoge zablude. esto se po stanovima

mogu videti tanke ploe od plute nalepljene na povrinu zida

sa idejom da se time rei problem nekakve buke koja dopire

iz susedstva. Isto obrazloenje prati nalepljene table

stiropora. Takvi dodaci niti poveavaju masu zida niti

formiraju diskontinuitet masa u pregradi. Svojom

beznaajnom masom, direktno dodatom materijalu osnovne

pregrade, takve intervencije predstavljaju nepotrebno

razbacivanje novca bez primetnih akustikih efekata.

Nesporan je samo enterijerski uinak poto takva

akustika obrada ima samo funkciju zavrne obrade zida.


19/28

Vrata

Pojednostavljenje, dozvoljeno sa

aspekta akustike, defi nie vrata

kao pregradnu konstrukciju koja se

otvara i koja se kao poseban deo,

ugrauje u za to pripremljene otvore.

Upravo te dve injenice (otvaranje i

ugradnja) presudno odreuju realanaksutiki kvalitet svakih vrata u

graevinskim objektima. Na slici 1

su prikazana tri glavna puta prolaza

kroz vrata ugraena u nekugraevinsku pregradu. Osim krozmaterijal krila, zvuk prolazi kroz fuge

izmeu krila i okvira i kroz fuge

izmeu okvira i zida. Meusobnirelativni odnos doprinosa ova tri

paralelna puta ukupnoj izolacionoj

moi vrata zavisi od nekoliko faktora. Akustiki kvalitet

vrata u celini obino odreuje najslabiji od njih. To znai da u

nekim okolnostima materijal od koga je napravljeno krilo

vrata moe biti bez znaaja, a da njihovu izolacionu mo

diktiraju detalji izrade i ugradnje, recimo velika fuga izmeu

okvira i zida ili kada ne postoji prag.

Izolaciona mo krila vrata odreena je njegovom

unutranjom strukturom. Za krilo vrata, kada se posmatra

kao nezavisna pregrada, vae svi principi kao i za zidove.

Izolaciona mo se postie masom, znai debljinom, i

eventualno diskontinuitetom u unutranjosti krila. Zbog toga

se, kao i kod svake druge pregrade, akustiki kvalitetna

vrata mogu dobiti samo sa krilom dovoljno velike povrinske

mase. Na izuzetno kritinim mestima, a to su pre svega radioi TV studiji, pozorite, koncertne i bioskopske sale i slini

objekti, krilo jednostrukih vrata standardnih dimenzija moe

Slika 1.Ilustracija putanja kojima

zvucna energija prolazi

kroz vrata. Osim kroz

krilo (1), zvuk prolazi kroz

fuge izmedju krila i okvira

(2) i kroz fuge izmedjuu

okvira i zida (3)


20/28

biti teko i do 100kg (specijalna klasa prema JUS U.J6.

201).

S akustikog aspekta, pojava fuge znai otvaranje putanje za

prolazak zvuka mimo krila. U literaturi se mogu nai veomailustrativni rezultati merenja uticaja fuga oko krila vrata na

njihovu izolacionu mo. Podaci pokazuju da fuga irine 1mm

smanjuje ukupnu izolacionu mo vrata za oko 5dB u odnosu

na vrednost koja bi se dobila da je fuga potpuno zaptivena.

Fuge vee od 2mm ve potpuno degradiraju akustiki

kvalitet vrata i tada postaje gotovo nebitno od kog je

materijala izraeno krila.

Maksimalnu vrednost izolacione moi vrata odreuje,prvenstveno materijal od koga je napravljeno krilo.

Interesantno je da se ta maksimalna, odnosno teorijska

vrednost moe ostvariti samo ako je krilo ulepljeno u okvir,

jer se time eliminie svaka mogua fuga. Rezultat merenja

izolacione moi vrata sa istim krilom ali sa funkcijom

ostvarenja, uz potpuno zaptivenu fugu po ivici, pokazuje da

je njena vrednost za oko 3dB manja od one koja se moeizmeriti sa krilom zalepljenim u okviru.

Poseban aspekt kod vrata jeste njihovo otvaranje. Na

pregradama izmeu prostorija svaka pa i najmanja pukotina

znatno utie na smanjenje vrednosti izolacione moi. Poprirodi stvari mnogo je mesta na kojima se oko vrata moe

pojaviti fuga kroz koju e zvucna energija nai sebi put.

Podrazumeva se velika verovatnoa pojavljivanja fugaizmeu krila i okvira. Kvantitativna i frekvencijska zavisnost

akustikog uticaja fuga zavisi odveliine tako nastalihotvora. Veliinu fuga koje ostaju oko krila kada su vrata u

zatvorenom poloaju odreuje preciznost izrade i mehanika

stabilnost primenjenih materijala i kvalitet mehanizama za

vrenje krila (arke), kvalitet i funkcionalnost mehanizma za

zatvaranje, a vaan je i uticaj materijala primenjenih za

zaptivanje (zaptivne trake). Visok nivo preciznosti izrade


21/28

moe se postii samo elinim konstrukcijama. Zbog toga su

ram i okvir krila i vrata velike izolacione moi uvek izraeni

od elinih profila. Za zaptivanje se najee koriste upljigumeni profili. Na konstrukciji ugraenih vrata mogu se

pojaviti i drugi otvori koji mogu olakati prolazak zvuka. U

praksi je to najee nedostatak praga. Ako na vratima ne

postoji prag i ako izmeu povrine poda i donje ivice krila

postoji povei razmak, materijal krila vrata gotovo da nema

uticaja na izolacionu mo. Ukupan rezultat odreuje

iskljuivo povrinaotvora izmeu poda i krila. Vrata koja

zadovoljavaju stroe akustike zahteve moraju imati prag ili

poseban mehanizam kojim se ovaj otvor popunjava kada suvrata u zatvorenom poloaju (razne metlice i sline

konstrukcije koje izlaze sa donje strane krila). Treba

napomenuti da i brava, odnosno kljuaonica, takoe

predstavlja manji ili vei otvor. Zato vrata sa visokim

vrednostima izolacione moi ne smeju imati obinu bravu,koja, to je uobiajeno i prolazi itavom debljinom krila.

Veoma je specifi an problem fuge koja se javlja izmeu

okvira vrata i ivice graevinskog elementa. Iako se ona

vizuelno zatvara, tanije maskira ukrasnim lajsnama, zvuk

uvek prolazi i tim putem. Zato se pri ugradnji vrata velike

izolacione moi mora voditi rauna o dva bitna zahteva:

dovoljnoj preciznosti u realizaciji zadatih dimenzijagraevinskog otvora, da bi se spreila pojava iroke fuge na toj

poziciji, i

nainu popunjavanja prostora fuge odgovarajuim masivnimzaptivnim materijalom

Iako to zvui paradoksalno, sloenost problema dobijanja

izolacione moi vrata na izvestan nain je pojednostavila

posao arhitekte kao projektanta objekta. Zbog opisane

specifi nosti vrata, sasvim je nepotrebno u projektima iz

akustikih razloga razraivati detalje njihove konstrukcije jer

oni sami nisu nikakva garancija akustikog kvalitetau izvedenom stanju.


22/28

Preciznost izrade pojedinih kritinih delova, nain ugradnje i

izbor materijala za izradu bitnih detalja, sve to dominantno

odreuje izolacionu mo vrata na objektu, a ne moe se dokraja specifi cirati u projektu. Da bi se taj projektantski

problem pojednostavio, uvedena je akustika podela vrata

na klase. Ta podela je opisana u standardu JUS U.J6. 201.

Specificiranje traenih akustikih klasa vrata jedini je

mogui pristup pri projektovanju. Stvarna garancija kvaliteta

vrata moe biti samo laboratorijski atest koji podnosiisporuilac ili, alternativno, njihova provera nakon ugradnje

merenjem na licu mesta u objektu. Oba naina provere

kvaliteta u domenu su meusobnih relacija isporuioca vratai investitora, odnosno njihovih ugovornih odnosa. Osim za

defi nisanje akustike klase vrata, projektant ostaje

odgovoran za sve neakustike osobine: dimenzije, zavrnu

obradu itd. Zbog injenice da je izolaciona mo vrata uvek

znatno manja od izolacione moi okolnog zida, na svakojpregradi e vrata biti kritian element koji neumitno

umanjuje izolaciona svojstva pregrade u celini. Samim tim,

prilikom projektovanja treba proceniti koja je to minimalnaizolaciona mo vrata na pojedinim pozicijama koja nee

degradirati zvucnu zatitu. Na posebno kritinim pozicijama

u objektu adekvatnom organizacijom prostora i

komunikacionih pravaca treba izbegavati vrata.

Prozori

Prozori predstavljaju pregradne konstrukcije koje s

akustikog aspekta spadaju u potpuno istu kategoriju kao i

vrata. To je takoe element pregrade koji se otvara, pa otuda

i sve njegove specifi nosti. Meu njima u akustikom smislu

ipak postoji jedna znaajna razlika. Materijal za izradu krila

vrata moe se birati proizvoljno pa i na osnovu nekih

akustikih zahteva ako je to potrebno. U posebnimsluajevima krila vrata se prave od debelog elinog lima.

Pri izradi prozora ne postoji sloboda izbora u nainu izradenjihovih krila. To uvek mora biti staklo. Zato je akustiki


23/28

kvalitet prozora dominantno odreen izolacionim svojstvima

staklenog okna, jednog ili vie, i svim problemima zaptivanja

koji su ve opisani. Izolaciona svojstva jednog staklenogokna zavise iskljuivo od njegove mase, a to znai od

debljine. Zbog toga se na prozore od kojih se trai vea

vrednost izolacione moi moraju postavljati debela stakla. U

posebno kritinim okolnostima koriste se stakla debljine i do

1012mm.

Kada jednostruka stakla ne mogu da obezbede dovoljnu

izolacionu mo, a to je pravilo na gotovo svim pozicijama u

graevinskim objektima, pribegava se dvostrukim, u nekim

okolnostima ak i viestrukim oknima. Kod prozora sa

dvostrukim oknom, to je svakako najraspostranjeniji oblik,

izolaciona mo pri usvojenoj debljini stakala zavisi od

njihovog meusobnog rastojanja. to je rastojanje izmeu

unutranjeg i spoljanjeg stakla vee, vea je i izolacionamo. Ukratko, deblja stakla i vea rastojanja meu njima

donose veu izolacionu mo.

Sve to je objanjeno o zaptivanju kao faktoru koji utie naizolacionu mo vrata pojavljuje se kao problem i kod prozora.

Fuge izmeu krila prozora i okvira, kao i izmeu okvira i

graevinskog otvora, put su stalnog prolaska zvucne

energije. Ovde u potpunosti vai slika data kao ilustracija za

puteve prolaska zvucne energije. Treba samo pretpostaviti

da se u slici na mestu krila nalazi stakleno okno u

odgovarajuem ramu.

Poeljno je navesti neke konkretne primere koji pokazuju

znaaj debljine stakla i njihovog meusobnog rastojanja.Jedna karakteristina konstrukcija, uobiajeno nazvana

studijski prozor pojavljuje se u muzikim, radio i TV

studijima i slui za vizuelnu komunikaciju izmeu studija i

tehnike reije. Prema podacima iz literature, jedna takav

prozor sa dva okna debljine 10mm i 12mm koji su na

meusobnom rastojanju 4050 cm ima izolacionu mo blisku


24/28

vrednosti za betonski zid debljine 15cm. Kod ovakvih rozora

primenjuju se i posebne mere pri izradi okvira i njegovoj

ugradnji u graevinski otvor kako bi se eliminisalisvi moguiparazitski putevi prolaska zvuka. Interesantne su akustike

osobine sendvia od dva stakla na relativno

malom meusobnom rastojanju (termoizolaciona stakla).

Detalji konstrukcije mogu biti razliiti, ali rasprostranjen

primer je okno od dva stakla debljine 34mm, sa

meuprostorom 1012mm. Ovakvo okno se esto koristi, pri

emu je jedno od obrazloenja primene da ima dobra

akustika svojstva. Ako se ne ulazi u njegove

termoizolacione karakteristike, u akustikoj literaturi moese nai rezultat merenja koji pokazuje da ovakvo dvostruko

okno sa staklima debljine od po 3mm, ako je rastojanje meu

staklima manje od 13mm, ima malo manju izolacionu mo od

jednostrukog stakla debljine 5,5mm. Pogoranje u odnosu

na jednostruko okno posledica je rezonantnih pojava koje se

javljaju u vazdunom prostoru izmeu dva meusobno bliska

stakla. Ukratko, ovakvo dvostruko okno akustiki je

neznatno slabije od jednostrukog okna iste ukupne mase

stakla.

Naravno, ovi podaci ne dovode u sumnju termike kvalitete,

ve samo ukazuju da termika poboljanja ne daju uvek i

akustika poboljanja. tavie, ovaj primer pokazuje da se, unajboljoj nameni, njima mogu pogorati akustike osobine

prozora.

STANDARDI

Prozori i balkonska vrata se prema zvucnoj izolaciji Rw

razvrstavaju u pet klasa zvucne izolacije.


25/28

Zvucna izolacija prozora i vrata odreuje se izolacionom

moi R koja se pokazuje dijagramom u zavisnosti od

frekvencije u opsegu od 100 do 3150 Hz u treinskooktavnimskokovima. Za izraavanje zvucne izolacije prozora ili vrata

jednim brojem koristi se ponderisana zvucna izolacija Rw.

Prozori i balkonska vrata se prema zvucnoj izolaciji Rw razvrstavaju u pet klasa zvuneizolacije:

specijalna klasa Rw 40 dB I klasa Rw = 35 do 39 dB II klasa Rw = 30 do 34 dB III klasa Rw = 25 do 29 dB IV klasa Rw = 20 do 24 dB

Gornje vrednosti se primenjuju na: prozore, prozore sa balkonskim vratima,

prozore sa protivsunanom zatitom (kutije za eslinger roletne i sl.).

Vrata se prema zvucnoj izolaciji Rw razvrstavaju u etiri klase zvune izolacije:

specijalna klasa Rw 35 dB I klasa Rw = 30 do 34 dB II klasa Rw = 25 do 29 dB III klasa Rw = 20 do 24 dB

U svim stambenim i poslovnim zgradama ulazna vrata u stan moraju zadovoljavatizvucnu izolaciju klase I.

DEFINICIJE

Rekonstrukcija zgradeizvoenje radova na zgradi, kao to su adaptacija,preinaenje, nadogradnja, dogradnja i slini radovi koji mogu uticati na zvucnuzatitu zgrade.

Bune (pogonske ili poslovne) prostorijeprostorije u kojima vlada bukaekvivalentnog nivoa iznad 70 dBA, za bilo koja tri 15-minutna perioda u toku dana

ili noi, a ispod 85 dBA.


26/28

Vrlo bune prostorijeprostorije u kojima vlada buka ekvivalentnog nivoa od 85dBA ili iznad ove vrednosti, za bilo koja tri 15-minutna perioda u toku dana ili

noi.

U smislu ovog standarda JUS U.J6 201 dan obuhvata vreme od 6h do 22 h, a nood 22 h do 6 h. Za impulsnu buku (liftovi, hidrofori i dr.) umesto tri 15-minutna

ekvivalentna nivoa, mere se tri najvia impulsa od kojih se oduzme 10 dB i takvevrednosti porede sa kriterijumima u ovom standardu. Tavanicakompletna meuspratna konstrukcija sa svim svojim slojevima i plafonom.

Osnovni nivo bukenivo buke okoline kada relevantni ureaji, ija se bukaocenjuje ne rade. Najvii dozvoljeni nivo buke u boravinim prostorijama U

boravinim prostorijama stambenih zgrada najvii ukupni nivo ujednaene bukekoja potie: iz pogonskih prostorija u zgradi, od kunih instalacija i ureaja ususednim stanovima, kao i od stacionarnih izvora buke izvan sambene zgrade ne

sme prei vrednost od 30 dBA nou i 40 dBA danju. Ako je buka ureaja iinstalacija povremena ili neujednaena, tada ukupno tri 15-minutna ekvivalentnanivoa u toku dana ili noi ne smeju prei navedene granice.

U sluajevima kada je nivo osnovne buke u boravinim prostorijama stambenihzgrada ispod 25 dBA nou ili 35 dBA danju, buka ureaja i instalacija u zgradi

pojedinano ili zajedno ne sme prouzrokovati poveanje buke za vie od 5 dBA.

U boravinim prostorijama stambenih zgrada, tri najvia 15-minutna ekvivalentnanivoa buke koji potiu od nestacionarnih izvora buke (saobraaja i sl.) izvanstambene zgrade, u toku dana ne smeju prei 45 dBA, a u toku noi 35 dBA.

Namena prostorije Najvii dozvoljeni 15

min Leq (dBA)


27/28

danju nou

A Bolnice, klinike, domovi zdravlja i sl.

A.1 Bolesnike sobe 35 30

A.2 Ordinacije 40 40

A.3 Operacioni blok bez medicinskih ureaja i opreme 35 35

B Hoteli, moteli, domovi, samaki hoteli i sl.

B.1

Hotelske sobe A kategorije i viih kategorija od izvora bukeu zgradi i stacionarnih izvora izvan zgrade od nestacionarnih

izvora buke izvan zgrade

35

40

30

50

B.2

Hotelske sobe B kategorije i niih katergorija od izvora bukeu zgradi i stacionarnih izvora izvan zgrade od nestacionarnih

izvora buke izvan zgrade

40

45

35

40

B.3

Spavaonice u domovima od izvora buke u zgradi i

stacionarnih izvora izvan zgrade od nestacionarnih izvora

buke izvan zgrade

40

45

35

40

B.4 Sobe u samakim hotelima od izvora buke u zgradi istacionarnih izvora zvan zgrade od nestacionarnih izvorabuke izvan zgrade

4045

3540

C kole, fakulteti, biblioteke i sl.

C.1 Amfiteatri i uionica 40 40

C.2 Kabineti na fakultetima 35 35

C.3 Kabineti u kolama 40 40

C.4 itaonice, biblioteke 40 40

D Dvorane

D.1 Bioskopske dvorane 40 40

D.2 Pozorita 30 30

D.3 Koncertne dvorane 30 30


28/28

E Ustanove za predkolsku decu i sl.

E.1

Sobe za odmor dece od izvora buke u zgradi i stacionarnih

izvora izvan zgrade od nestacionarnih izvora buke izvan

zgrade

40

45

35

35

E.2 Sobe za rad s decom

sistemi zvucne izolacije -

Documents