Skladišni objekti

1

SKLADIŠNI OBJEKTI

Skladišni objekti - još u dalekoj prošlosti (stari Egipat, skladišta žitarica) Industrijska revolucija - skladišta od cigle i kamena, sa drvenim podovima i drvenom krovnom konstrukcijom, sveće za unutrašnje osvetljenje - veliki požarni rizik. Krajem XVIII i početkom XIX veka - novi konstruktivni oblici skladišta sa kosturom od livenog gvožđa; nove tehnologije skladištenja rasutih roba. Tokom XX veka - razvoj u oblasti tehnologija rukovanja robom i transportnih tehnologija, savremenije konstrukcije industrijskih objekata i skladišta, primena čelične ili betonske noseće konstrukcije.

VRSTE SKLADIŠNIH OBJEKATA

Skladišni objekti - sve otvorene, natkrivene ili zatvorene površine namenjene za čuvanje robe. Po obliku, dimenzijama, konstrukciji i drugim karakteristikama treba da omoguće primenu predviđene tehnologije realizacije skladišnih, pretovarnih i transportnih procesa. Osnovna namena - čuvanje robe na način koji će obezbediti da roba tokom mirovanja zadrži sva upotrebna svojstva u dozvoljenim granicama. Kategorizacija skladišnih objekata - moguća u odnosu na veliki broj različitih, relevantnih obeležja

KAPACITET OBJEKTA

VRSTA ROBE KOJA SE

SKLADIŠTI

GEOMETRIJSKI OBLIK OBJEKTA

STEPEN IZLOŽENOSTI

SADRŽAJA SPOLJNJEM

UTICAJU

VISINA OBJEKTA

USLOVI SKLADIŠTENJA KOJE OBJEKAT

TREBA DA OBEZBEDI

KONSTRUKTIVNO REŠENJE I VRSTA

MATERIJALA

POLOŽAJ OBJEKTA U

ODNOSU NA NIVO TLA

PROSTOR KRITERIJUMA KATEGORIZACIJE

SKUP OBELEŽJA

PRIHVATLJIVE KOMBINACIJE

OBELEŽJA

VRSTE SKLADIŠNIH OBJEKATA

Skladišni objekti

2

Klasifikacije skladišnih objekata prema: stepenu izloženosti sadržaja objekta prema spoljnjem uticaju: • otvorena skladišta (deponije, platoi; za robu čije karakteristike to dozvoljavaju) • zatvorena skladišta (za robu koja se ne sme izložiti spoljnjem atmosferskom uticaju.) • natkrivena skladišta (natstrešnicom, bez, ili eventualno sa jednim ili dva bočna zida.)

položaju skladišnog objekta u odnosu na nivo tla: • nadzemna skladišta (tpično rešenje) • skladišta zasuta zemljom (za čuvanje opasnih roba) • poluukopana skladišta (obično za rasute robe, obuhvata i skladišta smeštena u podrumske

prostorije spratnih građevina.) • podzemna skladišta (za opasne robe) • podvodna skladišta (za zapaljive tečne materije (tipično za čuvanje nafte uz morske

platforme pri eksploataciji podvodnih ležišta nafte)

geometrijskom obliku građevinskog objekta - zgrade: • objekti u obliku ravnih geometrijskih figura, najčešće kvadra ili kocke (različiti oblici zgrada

namenjenih za skladištenje komadnih ili rasutih tereta) • objekti sferičnog oblika (rezervoari za skladištenje tečnosti i gasova.) • objekti cilindričnog oblika (bunkeri (kao "puferi" za prihvat robe pre dalje otpreme), silosi (za

duže čuvanje robe), rezervoari za skladištenje tečnosti i gasova) • objekti u obliku cilindra uzdužno presečenog sa ravni (različite vrste hala) • objekti u obliku kalote naslonjene na cilindričnu osnovu (hale za komadne i rasute robe)

konstruktivnom rešenju i vrsti materijala: • skladišta sa betonskom nosećom konstrukcijom • skladišta sa čeličnom nosećom konstrukcijom • skladišta sa čelično betonskom nosećom konstrukcijom • "vazdušne" hale (zatvoreni skladišni objekti niske cene, mogućnost premeštanja) • hale sa lakom metalnom konstrukcijom ( • skladišta sa samonosećom metalnom konstrukcijom (visokoregalna skladišta) • zidani skladišni objekti (ređi; pomoćna skladišta manjih kapaciteta) • skladišni objekti drvene konstrukcije (danas se uopšte ne grade; pri rekonstrukciji) • spratni skladišni objekti (danas nisu opravdani; eventualno se prihvataju za robu većeg

gabarita, ako se ona može skladištiti samo u jednom nivou, na podu objekta)

vrsti robe koja se skladišti: • skladišni objekti za čuvanje komadne robe, • skladišni objekti za čuvanje rasute robe , • skladišni objekti za čuvanje tečnosti i gasova.

uslovima skladištenja koje skladišni objekat treba da obezbedi: • nekondicionirani skladišni objekti (ne postoji potreba za obezbeđenje nikakvih posebnih

mikroklimatskih uslova za čuvanje robe) • kondicionirani skladišni objekti (postoje instalacije i sistemi za hlađenje, grejanje ili

obezbeđenje posebnih mikro klimatskih uslova tokom čuvanja robe.)

kapacitetu: • objekti velikog kapaciteta, • objekti srednjeg kapaciteta, • objekti malog kapaciteta.

visini (saglasno domaćim propisima): • objekti male visine, • objekti srednje visine, • objekti velike visine.

Skladišni objekti

3

IZGLED I OSNOVNE KARAKTERISTIKE SKLADIŠNIH OBJEKATA

- u primeni - veliki broj tehničko-konstruktivnih i organizaciono tehnoloških rešenja skladišnih objekata

- vrsta objekta - zavisi od tehnološkog zadatka koji se realizuje i namene, (mesta i uloge skladišta u odnosu na viši sistem)

- tipična rešenja skladišnih objekata – prema vrsti robe koja se skladišti

SKLADIŠNI OBJEKTI ZA RASUTU ROBU

OTVORENI SKLADIŠNI OBJEKTI (DEPONIJE)

• deponije rasute robe - tipično rešenje za čuvanje rasute robe (ugalj, šljunak, pesak, šećerna repa, rude, asfalt, kamen, otpadne materije, itd)

• materijal koji se skladišti može formirati različite prostorne oblike

Tipični oblici: linearne i polarne deponije – različitog oblika (u zavisnosti od organizacije skladišnog prostora i primenjene mehanizacije -).

Skladišni objekti

4

ZATVORENI SKLADIŠNI OBJEKTI

• zatvoreni objekti visokogradnje - zgrade različitih dimenzija i geometrijskih oblika, nadzeme ili poluukopane, najčešće čelične ili betonske konstrukcije

• karakteristike objekta zavise od robe koja se skladišti i primenjene tehnologije realizacije pretovarnih procesa (obično imaju oblik koji prati konture robe koja se unutra nasipa; sama konstrukcija je posledica i primenjenih sredstava pretovarne mehanizacije)

• - osnovni princip pristupa robi - "odozgo" • - tipično za čuvanje kreča i sumpora Neka od tipičnih rešenja skladišnih objekata za rasutu robu.

Osnovni oblici skladišnih objekata za rasutu robu – sa primenom različitih sredstava pretovarne mehanizacije (elevatora vedričara, mosne dizalice sa

grabilicom, transportera strugača i sl.)

Skladišni objekti

5

• bunkeri i silosi - metalne ili betonske građevine uspravnog cilindričnog oblika;

punjenje robom se realizuje sa gornje strane, a pražnjenje je sa donje strane i sprovodi se po pravilu slobodnim padom

- proračuni dimenzija otvora i nagiba, da bi se obezbedilo nesmetano "isticanje" robe kroz otvor na dnu silosa / bunkera

- konstrukcija bunkera i silosa - da izdrži statički pritisak robe na bočne zidove i dinamičke pritiske pri pražnjenju

- tipovi objekata u odnosu na protok robe:

KOMBINOVANO FIFO LIFO

- za maseni protok robe (pražnjenje po principu - LIFO) i - za "jezgrasti" protok (pražnjenje po principu FIFO)

- problemi pri pražnjenju usled fizičko hemijskih promena na robi tokom čuvanja - razvijen veliki broj pomoćnih uređaja za poboljšanje protoka (mehanički vibratori, ultrazvučni sistemi za rastresanje robe)

- problemi pri pojavi trenja - unutrašnji zidovi se često oblažu oblogama izrađenim od odgovarajućeg materijala sa manjim frikcionim koeficijentom (eventualna pojava statičkog elektriciteta)

- uobičajena rešenja skladišnih objekata

Skladišni objekti

6

SKLADIŠNI OBJEKTI ZA KOMADNE ROBE

OTVORENI SKLADIŠNI OBJEKTI ZA KOMADNE ROBE

- adekvatna priprema podloge (asfaltirana ili betonirana) - dimenzije – u širokom rasponu (od nekoliko desetina kvadratnih

metara do nekoliko hektara) - zavisi od vrste robe i kapaciteta skladišta

- oblik i veličina skladišta – posledica: o dimenzionih karakteristika robe, o manevarskih i manipulativnih karakteristika primenjene

pretovarne mehanizacije, o karakteristika transportnih sredstava kojima se roba doprema ili

otprema. - tipično je za čuvanje ISO kontenera, izmenljivih tovarnih sanduka,

drvne građe, betonskih elemenata i sl.

- ako je vreme čuvanja dovoljno kratko da dođe do nedozvoljenih

promena na uskladištenoj robi - mogu se skladištiti i metalni odlivci, limovi, šipkasti materijali, cevi i sl.

Skladišni objekti

7

- u nekim slučajevima, mogu se skladištiti i paletizovani tereti zaštićeni folijom ili prazna ambalaža (plastična ambalaža za piće, prazne palete,...)

ZATVORENI NADZEMNI SKLADIŠNI OBJEKTI BETONSKE I ČELIČNE KONSTRUKCIJE

- najsavremenija konstruktivna rešenja, masovna primena - konstrukcija:

- kostur objekta - od betonskih ili metalnih stubova odgovarajućeg raspona, postavljenih na odgovarajućem razmaku ("raster stubova"); izbor betona ili čelika - zavisi od veličine skladišta; čelična konstrukcija pri velikom rasponu stubova, a betonska za objekte manjih dimenzija

- krovna konstrukcija – rešetkasta, odgovarajućeg raspona i nagiba, montira se na noseću konstrukciju;

- bočne strane objekta – zidne obloge, mogu biti različite (u zavisnosti od namene objekta) � kondicionirani objekati - zidne obloge sa dobrim termoizolacionim

karakteristikama � nekondicionirani objekati - zidne obloge imaju ulogu zaštite unutrašnjosti

od spoljnjeg atmosferskog uticaja.

Krovne konstrukcije Čelično-betonska konstrukcija Čelična konstrukcija

Konstruktivna rešenja skladišnih objekata čelično betonske konstrukcije

Skladišni objekti

8

Izgled izgrađenih skladišnih objekata čelično betonske konstrukcije

ZATVORENI NADZEMNI SKLADIŠNI OBJEKTI IZVEDENI KAO "VAZDUŠNE" HALE

- za gradnju u kratkom periodu, pri lošim klimatskim uslovima - konstrukcija objekta - oblik položenog presečenog cilindra ili polulopte - obekat se sastoji iz: o obloge – od plastičnih materijala (vinil plastika) o ventilatora za uduvavanje vazduha u halu, nadpritiska od cca 40-50 Pa o elemenata za fiksiranje objekta za tlo (sa strane objekta postavljene cevi

napunjene peskom) ili se jednostavno duž unutrašnjih i spoljnih ivica nasipa sloj zemlje

- masa konstrukcije (obloge) - cca 0,5 - 1 kg/m2. - prednosti: o mogućnost premeštanja objekta i kratko vreme montaže (oko 6 časova) o relativno niska cena (cca 40-50$/m2) i jednostavno održavanje o primena kao pomoćni objekat, u periodima većeg opterećenja

- nedostaci: o period korišćenja od 7-10 godina o nebezbedan objekat u slučaju pojave jačeg vetra (preko 110 km/h) o neophodno grejanje u zimskim uslovima da bi se sprečilo zadržavanje snega

na omotaču o zahteva dobro zaptivanje vrata (zbog gubitka pritiska u unutrašnjosti objekta) o problem razvoda električne energije i osvetljenja

Izgled "vazdušne hale"

HALE OD LAKE METALNE KONSTRUKCIJE

- slično, ali bolje rešenje od vazdušnih hala (sa aspekta otpornosti prema vetru, potrebe za grejanjem u zimskim uslovima, razvoda električne energije, ali je veća cene za oko 20-40%.)

Skladišni objekti

9

- objekat se sastoji iz obloge od plastičnih materijala, i metalne konstrukcije

SKLADIŠNI OBJEKTI SA SAMONOSE]OM METALNOM KONSTRUKCIJOM (VISOKOREGALNA SKLADIŠTA)

- visoka cena građevinskog zemljišta, zahtevi za velikim kapacitetom skladišnih objekata, razvoj sredstava mehanizacije – potreba za odgovarajućim objektima velike visine, velike gustine po jedinici površine

- najekonomičnije rešenje - razvoj složene konstrukcije visokoregalnih skladišta, sa aspekta građevine (statički i dinamički proračuni)

- karakteristike o noseća konstrukcija objekta - skladišni regali o spoljnja obloga regala ima ulogu spoljneg zida o visine skladišnih objekata ovog tipa idu i preko 30 m o prijemno otpremna i zona komisioniranja uvek se smeštaju u objekte znatno

manje visine, naslonjene uz visokoregalno skladište.

Izgled konstrukcije visokoregalnog skladišta

Skladišni objekti

10

Primer visokoregalnog skladišta

SKLADIŠNI OBJEKTI ZASUTI ZEMLJOM

- konstrukcija - najčešće armirano-betonska, koja se zasipa zemljom u cilju smanjenja mogućnosti prenosa požara i eksplozije na susedne objekte u okruženju

- oblik - uzdužno presečen cilindar ili ravna geometrijska tela (kvadar, kocka)

- koriste se za čuvanje eksplozivnih i zapaljivih roba

Izgled skladišnih objekata zasutih zemljom

PODZEMNI SKLADIŠNI OBJEKTI

- sastoje se iz skladišnih objekata povezanih preko glavnog i sporednih hodnika

- kostrukcija je lučna, armirano-betonska - i za glavni i pomoćne hodnike, i za same skladišne objekte

Skladišni objekti

11

- skladišni objekti se postavljaju tako da osa objekta bude paralelna osi glavnog hodnika

- namenjeni za skladištenje opasnih roba, eksplozivnih i zapaljivih; primenjuju se u cilju zaštite okruženja od dejstva eksplozije; takvi vojni objekti imaju za cilj i bolju zaštitu robe i obezbeđenje većeg stepena tajnosti lokacije

- objekti ovog tipa su otporni na napad iz vazduha; pružaju mogućnost znatno boljeg fizičkog obezbeđenja nego što je to slučaj kod nadzemnih objekata.

SKLADIŠNI OBJEKTI ZA TEČNU I GASOVITU ROBU

- specifičnost skladištenja tečnih roba nameće funkcionalne zahteve koji se moraju respektovati pri gradnji rezervoara:

o odgovarajuće mehaničke i konstruktivne osobine (sigurnost suda u različitim režimima rada)

o adekvatno zaptivanje (gubitak sadržaja rezervoara može imati značajne ekonomske i ekološke posledice, ako se radi o opasnim robama)

o postizanje željenih temperaturnih uslova. - skladišni objekti

o u vidu rezervoara – realizuju se kao nadzemni, podzemni ili podvodni o prema geometrijskom obliku - cilindrični ili sferični sudovi o konstrukcija – metalna ili betonska o sa aspekta zaštite od isparenja

� skladišni rezervoari sa čvrstim krovom, � skladišni rezervoari sa oslabljenim spojem između krova i bočnog omotača, � skladišni rezervoari sa plivajućim krovom

- lociranje u grupama - povećana opasnost pri čuvanju opasnih materija - najčešće se čuvaju opasne robe: zapaljive, komprimovane,

eksplozivne, otrovne i sl; primarna požarna i opasnost od eksplozije - .razvijena zakonska regulativa koja definiše sve relevantne aspekte

problema čuvanja tečnih i gasovitih roba

Skladišni objekti

12

Osnovni oblici nadzemnih skladišnih objekata za tečne i gasovite robe

Podzemni skladišni rezervoar za tečnosti

Podvodni skladišni rezervoari za naftu

Skladišni objekti

13

Skladišni rezervoar za tečne terete sa fiksnim krovom (2000 m3)

Skladišni rezervoar sa plivajućim krovom (40000 m3)

Sferični skladišni rezervoar za prirodni gas

Skladišni objekti

14

PRINCIPI OBLIKOVANJA SKLADIŠNOG OBJEKTA

Projekat skladišta - prilagođen zahtevima koje ono treba da ispuni.

Generalni cilj - nalaženje rešenja skladišta koje daje povoljan odnos između troškova rukovanja robom i iskorišćenja skladišnog prostora (vrlo često konfliktni ciljevi).

⇒ se ova dva faktora se pojavljuju sa različitom težinom u odlučivanju, a to zavisi od zahteva višeg sistema, karakteristika robe/skladišnih jedinica i karakteristika narudžbina.

Zahtevi višeg sistema – utiču na tip skladišta (mesto i uloga skladišta u logističkom sistemu); preliminarno poznavanje kapaciteta, procesa koji treba da se realizuju u skladištu, tokova robe u skladištu, karakteristika lokacije ili potencijalnih lokacija (cena zemljišta, urbanistički uslovi, građevinski uslovi...) itd;

Konfiguracija skladišnog objekta - različiti oblici i veličine; za bilo koju veličinu, skladišta se mogu konstruisati sa različitim kombinacijama dužina, širina i visina. - Visina - zavisi od troškova (konstrukcije i rukovanja materijalima) i k.ka robe. o udvostručena visina skladišta – nisu udvostručeni i troškovi konstrukcije

(krov i pod u oba slučaja su isti) o balans troškova konstruisanja - u odnosu na dodatne troškove rukovanja

materijalima i veće vreme realizacije log. aktivnosti zbog veće visine o podno skladište – visina objekta ograničena stabilnošću robe (slaganje

uvis); prevazilaženje problema – uvođenje elemenata za prilagođavanje pojavnog oblika robe (kao što su paletni nastavci) ili skladišne opreme

o skladište sa skladišnom opremom - ograničenja visine prelaze sa karakteristika robe na karakteristike skladišne i pretovarne opreme.

o uticaj urbanističkih i građevinskih uslova na visinu (urbanistički plan) o uticaj cene zemljišta – na primer, u SAD-u, na lokacijama sa relativno jeftinim

zemljištem, moderna skladišta su tipično oblikovana kao jednospratne strukture sa efektivnom visinom od oko 5 m do 10 m; na lokacijama gde je zemljište skupo (Japan) ili tamo gde se koristi mehanizacija novije generacije, objekat može imati visinu od oko 20 m do i preko 30 m.

- Dužina nasuprot širini - direktno se odnosi na troškove (rukovanja materijalima i konstrukcije skladišta); posmatra se objekat sa pretovarnim frontovima; optimalna širina W* i dužina L* se nalazi balansiranjem troškova rukovanja materijalima i troškova koji se odnose na skladišni

Skladišni objekti

15

sistem (godišnji troškovi konstrukcije i održavanja po m2 skladišnog prostora).

Konfiguracija prostora - Planiranje konfiguracije prostora - najbolje realizovati pre izgradnje objekta - Oblik skladišta zajedno sa pretovarnim frontovima treba razmatrati zajedno (oba utiču

na troškove izgradnje i rukovanja materijalima) - ako je pretovarni front lociran blizu središne ose objekta, najjeftiniji oblik zgrade –

kvadratni (teorijski – idealno). U praksi, modifikacija : 1) dužine pretovarnog fronta koji se zahteva uz koloseke 2) ograničenja u konfiguraciji koja rezultuju iz odluka o layout-u 3) praktičnosti konstrukcije / oblikovanja i 4) oblika raspoloživog prostora za objekat

- Uobičajena modifikacija idealnog kvadratnog oblika zgrade - pravougaoni oblik, sa prijemnim pretovarnim frontom za železnicu sa jedne strane i pretovarnim frontom za drum. transport na drugoj strani.

- Postoje i oblici skladišta tipa L ili T (najčešće rezultat proširivanja objekta) ⇒ može da se produži vreme transporta unutar objekta, ali primena konvejera ili transportera može umanjiti ovu negativnost.

Layout - Formira se u odnosu na zahteve za prostorom i u odnosu na međuzavisnost određenih

skladišnih procesa (usled tokova materijala). - Prvi korak izrade layout-a skladišta - određivanje ukupnih zahteva za prostorom za sve

procese u skladištu; procena zahteva za prostorom po procesu – zbir predstavlja procenu veličine skladišnog objekta. Na pr.:

PROCES ZAHTEVI ZA PROSTOROM (m2) NAPOMENE

1. Prijemna zona 30 pp 80 % iskorišćenja 2. Paletno skladište 120 u vršnom opterećenju 3. Komisioniranje kutija 25 4. Komisioniranje iz kutija 15 5. Pakovanje 15 6. Carina 20 7. Nakupljanje i sortiranje 30 8. Otpremna zona 30 9. Cross-docking 15 10. Kancelarije 15 11. Toaleti 5

Međuzbir 320

Hodnici i radni prolazi 64 20 % od međuzbira

TOTAL 384

Skladišni objekti

16

- Zahtevi za određenom veličinom zone (za pakovanje, razdvajanje, nakupljanje, sortiranje i sl.) - izračunavaju se u zavisnosti od potreba za prostorom svakog (radnog) mesta u tim zonama, broj potrebnih mesta i metoda rukovanja materijalima u svakoj zoni.

- Prostor za kancelarije u skladištu zavisi od broja kancelarija i prostora koji svaka od njih zahteva. – u odnosu na broj radnika i njihovu strukturu.

- Suma prostora koji je potreban za svaki proces predstavlja međuzbir, kome se dodaju pristupni hodnici i radni prolazi i koji onda predstavlja ukupan potreban prostor.

- Prijemni i otpremni pretovarni frontovi – veličina zavisi od broja vrata na prijemnom i otpremnom pretovarnom frontu, i od vremena realizacije procesa na njima; uobičajeno je da se planira dovoljno prostora iza svakih vrata pretovarnog fronta radi eventualnog smeštaja istovarenog materijala ili materijala koji treba da se utovari.

Slika 1. Varijante rada sa kamionima na pret. frontu skladišta hladnjače

Slika 2. Skladište hladnjače za rešenjem koje omogućava ulaz kamiona i vagona i manipulaciju tereta unutar zgrade skladišta

Skladišni objekti

17

Slika 3. Različiti načini rešenja za planiranje kose rampe

Slika 4. Rešenje pret. fronta koje omogućava pretovar vozila unutar skladišta – koloseci su

uvedeni u zgradu uz uzdužnu rampu, a niz vrata omogućavaju ulazak kamiona unazad do

pretovarne rampe i pozicioniranje za pretovar

Slika 5. Dimenzije uzdužne rampe skladišta sa vagonima postavljenim na koloseke uz skladište

Skladišni objekti

18

- Takođe se mora predvideti potreban prostor i za ostale zone u skladištu – za paletno skladište na primer, a zone za komisioniranje sa palete, iz kutija ili neka drugačija rešenja – treba da se izračunavaju kao deo ekonomske analize skladišne zone.

- Njihovo raspoređivanje zavisi od PLANIRANIH TOKOVA MATERIJALA - »OVO VISE NA PREDAVANJIMA«

Jedna od najtežih odluka koju treba doneti pri planiranju skladišnog prostora se tiče perioda sa vršnim zahtevima:

o ako je njegovo trajanje kratko, a odnos vršnih prema srednjim zahtevima veliki – razmatra se nalaženje privremenog prostora (na primer zakup skladišta ili privremeno skladištenje)

o ako je trajanje vršnog perioda duže, a odnos vršnih prema prosečnim zahtevima mali - veličina skladišta se treba dimenzionisati veoma blizu intenzitetu vršnih zahteva.

Veličina bliska srednjoj - odnos vršnih prema srednjim zahtevima veći od 1,5 puta, a trajanje perioda manje od pola godine

Vršni zahtev za

skladištenjem

Minimalni zahtevi

za skladištenjem

Srednji zahtevi za

skladištenjem Zah

tevi

za

skla

diš

ten

jem

Veličina bliska vršnoj - odnos vršnih prema srednjim zahtevi-ma manji od 1,2 puta, a trajanje perioda veće od pola godine

Vršni zahev za

skladištenjem

Minimalni zahevi

za skladištenjem

Srednji zahtev za

skladištenjem

Zah

tevi

za

skla

diš

ten

jem

- U skladištu se tipično rukuje sa hiljadama jedinica koje zahtevaju skladištenje, iskladištenje i koje treba iskombinovati za korisnika. Roba

Skladišni objekti

19

može stići u komadnom (veće homogene jedinice) ili paletizovanom obliku, a izaći u razdvojenom većem komadnom (break bulk) ili manjem (kao komercijalna pakovanja) (split-case) obliku.

FAZA RAZDVAJANJA

KOMADNE JEDINICE

PAKETNA JEDINICA SA HOMOGENIM

SADRŽAJEM

PALETNE JEDINICE SA HOMOGENIM

SADRŽAJEM

TRANSPORTNA PAKOVANJA

KOMERCIJALNA PAKOVANJA

POJAVNI OBLICI NA ULAZU U SKLADIŠTE

- Neki proizvodi mogu biti skladišteni u dužem periodu; drugi mogu imati

tako veliki obrt tako da se direktno sa prijemnog otpremaju na otpremni pretovarni front (cross-docking). Jedinice mogu imati najrazličitije karakteristike, to jest: velike-male, pravilnog-nepravilnog oblika, kratkotrajne-dugotrajne, visoke-niske vrednosti, teške-lake i zapaljive-nezapaljive.

- KAKO SE SA OVOLIKOM RAZNOLIKOSTI KARAKTERISTIKA PROIZVODA MOGU EFIKASNO REALIZOVATI LOGISTIČKI PROCESI ?

- Uobičajeno je da se radi zoniranje. Obično su određeni delovi skladišnog prostora namenjeni za čuvanje specijalnih proizvoda. U trgovinskim skladištima, postoji deo za robu koja se zamrzava, ograđeni deo koji pomaže da se spreči krađa određenih jedinica (cigareta, vina, toaleta) i deo za kratkotrajnu robu (sveže voće i biljke). Preostali proizvodi zauzimaju ostali deo skladišta. Oblikovanje ovog preostalog prostora zavisi od obrta zaliha i troškova rukovanja robom u skladištu.

Nizak obrt zaliha

- Ako većina proizvoda ima nizak obrt, funkcija skladišta je čuvanje robe, a unutrašnji layout se može oblikovati kao sistem zona (area system).

- U oblasti za čuvanje robe, skladišni blokovi (bez ili sa skladišnom opremom) mogu biti široki i duboki, a može se slagati u visinu onoliko koliko to dopušta visina skladišta ili stabilnost tereta. Prolazi mogu biti uski.

- Obzirom da je obrt nizak, troškovi rukovanja materijalima neće biti važan faktor pri oblikovanju layout-a. Oblikovanje layout-a - prema mogućnosti

Skladišni objekti

20

potpunog iskorišćenja prostora. Na primer, layout je tako oblikovan da se narudžbine komisioniraju direktno iz zone za čuvanje robe.

Prijemni front pretovara

Otpremni front pretovara

Tok prijema robe

Tok otpreme robe

Slika 5.

- Projektant pri opredeljenju za ovakvo rešenje skladišta podrazumeva da se dodatno vreme za operacije uskladištenja - iskladištenja, koje karakteriše ovakvu koncepciju skladišta, kompenzuje dobrim iskorišćenjem skladišnog prostora.

Visok obrt zaliha - Kada se prostor koristi za smeštaj proizvoda koji ne ostaju dugo u

skladištu (imaju visok obrt), troškovi rukovanja materijalima postaju relativno važniji od troškova prostora.

- U cilju minimizacije vremena i rada na rukovanju, proizvodi se smeštaju u skladišne blokove niske visine i pliće dubine (slika 6).

- Zgrada je tipično dugačka i uska. Tokovi proizvoda idu po najkraćoj ruti od unutrašnjih ka spoljašnjim tačkama.

Skladišni objekti

21

Prijemni front pretovara

Otpremni front pretovara

Tok prijema robe

Tok otpreme robe

Slika 6.

- Ako se dodatno roba u skladištu i otprema u količinama robe manjim od jedinica skladištenja (ulazni tok robe karakteriše prisustvo većih jedinica tereta (paleta sa homogenim sadržajem), a manje jedinice tereta (na primer: paketne jedinice, često u sklopu paleta sa mešovitim sadržajem i sl.) na izlaznom toku robe).

- Kod ovakvog tipa skladišta komisioniranje postaje ključni faktor!

Mešoviti obrti zaliha - U istom skladištu mogu postojati i visoki i niski obrti robe. - Razdvajanje skadišta prema modifikovanom sistemu zona je popularan

način kombinovanja dobrog iskorišćenja prostora sa dobrom efikasnosti rukovanja materijalima.

- Skladiše se razdvaja na zonu za čuvanje robe i zonu za komsioniranje (slika 7).

- Primljena roba se premešta ka bloku za čuvanje (zoni rezervi). Ovi blokovi su tipično visoki i duboki.

- Nasuprot zoni za čuvanje robe, negde u skladištu se formira uzak blok, obično blizu pretovarnog fronta za otpremu, sa koga se sprovodi popunjavanje narudžbine.

- Zona za komisioniranje sadrži količine koje se komisioniraju sa palete (split-pallet) i količine koje se komisioniraju iz kutije (split-case). Kada aktivnosti na realizaciji porudžbine smanje zalihe u komisionoj zoni, povlače se zalihe za njeno popunjavanje iz skladišne ili rezervne zone.

- U skladištima koja imaju znatne preradne aktivnosti (break-bulk acitivity), kao što je to u distribuciji hrane, hardvera ili robe široke potrošnje, kreiranje komisionih blokova (bays) minimizira ukupno vreme transporta kroz skladište.

Skladišni objekti

22

Prijemni front pretovara

Otpremni front pretovara

Tok prijema robe

Tok otpreme robe

Skladištenje

Slika 7.

Situacije koje karakteriše veći obrt roba u odnosu na prethodnu situaciju, zahtevaju određene modifikacije da bi troškovi rukovanja bili na prihvatljivom nivou. Promene idu u pravcu smanjenja potrebnog vremena za uskladištenje i iskladištenje jedinica robe, ali one istovremeno dovode i do umanjenja stepena iskorišćenja raspoloživog skladišnog prostora. U okviru ovog rešenja skladišni prolazi postaju širi, a visina slaganja u skladišnoj zoni postaje niža.

Skladišni objekat kao materijalno tehnički element sistema povezuje na izvestan način sve elemente sistema u jednu integralnu celinu.

Za skladištenje robe u tipičnim tehnološkim rešenjima koriste se otvoreni, natkriveni i zatvoreni skladišni objekti. Ova tri objekta nisu podjednako zastupljena u praksi.

Izbor vrste skladišta Predstavlja prvu fazu u tehnološkom uobličavanju skladišta. Osnova za određivanje vrste

skladišnog objekta su fizičke i hemijske osobine robe tj. Njena kvalitativna osetljivost na spoljne uticaje kao što su atmosferilije, vlažnost, oscilacije temperature i dr.

Glavni kriterijum za izbor vrste skladišnog objekta je promena kvaliteta robe u funkciji uslova čuvanja i vremena uskladištenja robe u skladištu. U zavisnosti od uticaja uslova skladištenja na kvalitet robe i vreme uskladištenja, mogu se usvajati sledeći tipovi skladišta:

• Otvorene ( primenljiva za robu koja je neosetljiva na padavine, temperaturne oscilacije i vlažnost vazduha),

• Poluotvorena (natkrivena) (pogodna za robu koja je osetljiva na padavine, ali neosetljivu na temperaturne promene i vlažnost vazduha),

• Zatvorena (namenjena za osetljivu robu na padavine, velike promene temperature i vlažnosti vazduha),

Skladišni objekti

23

• Zatvorena i klimatizovana ( specijalan oblik skladišta namenjen za čuvanje lako pokvarljive robe koja zahteva određeni temperaturni režim).

Kod određivanja vrste skladišnog objekta pored aspekta očuvanja kvaliteta robe u današnjoj praksi sve više dolazi do izražaja i humanizacija rada i problem fluktuacije radne snage ukoliko su loši uslovi rada, prekida rada zbog loših vremenskih uslova kod otvorenih skladišta sa negativnim posledicama na kvalitet snabdevanja.

Definisanje fronta pretovara Uobličavanje fronta pretovara treba da odgovori na neka pitanja:

Da li je potrebno formirati front pretovara za drum i železnicu?

Po pravilu svako skladište ima pretovarni front za drumska vozila. Potreba za formiranjem «železničkog fronta pretovara» nije univerzalna i zavisi od toga da li se roba prima i otprema u i iz skladišta u količinama koje opravdavaju primenu železničkog vida transporta. I ne samo toga, već da li postoji mogućnost železničke veze za posmatrano skladište.

Definisanja oblika i dužine pretovarnog fronta

Dužina pretovarnog fronta direktno zavisi od zakona nailaska vozila spoljnog transporta, količine robe koja se nalazi u njima i kapaciteta mehanizacije koje realizuje tehnološke zahteve na frontu pretovara.

Merodavna veličina za dimenzionisanje fronta pretovara je broj vozila spoljnog transporta koji se jednovremeno nalazi na frontu pretovara. (ovo se obično dobija simulacijom....)

Oblik pretovarnog fronta zavisi od karakteristika vozila spoljnog transporta, karakteristike robnog toka odnosno broja pretovarnih mesta i dimenzije skladišnog objekta.

Jedno od suštinskih pitanja vezanih za oblik pretovarnog fronta kod Pretovarno-skladišnih -PS-sistema sa viljuškarskom tehnikom je i pitanje da li front pretovara treba graditi sa rampom ili bez rampe? Ovo je od značaja što rampa po pravilu povećava cenu čitavog skladišnog objekta zbog podizanja nivoa poda. Teško je dati jednoznačan odgovor na njega. U literaturi nema posebnih preporuka vezanih za ovaj problem – uglavnom se nude tehnička rešenja, ali bez recepta kada ih treba primeniti.

Viljuškarska tehnika u principu može da funkcioniše i bez rampe na frontu pretovara uz pretpostavku da su vozila spoljnog transporta prilagođena viljuškarskoj tehnici. U železničkom transportu viljuškarskoj tehnici najviše odgovaraju plato kola «R» i specijalna zatvorena kola sa pokretnim stranicama «H» kola. U strukturi kolskog parka relativno je mali broj «H» kola (podaci iz 1985) ne samo u našoj već i u drugim evropskim zemljama, tako da se ne može govoriti o idealnoj prilagođenosti železničkih vagona viljuškarskoj tehnici. Najdominantniji oblik kola iz kojih se istovara i utovara roba viljuškarima na železnici su zatvorena «G» kola. Pošto se istovar i utovara «G» kola najcelishodnije može obaviti kada u njih uđe viljuškar danas se na mestima gde postoji veza sa železnicom pretovarni frontovi uglavnom grade sa rampama.

Kod drumskih vozila istovar i utovar tovarnih jedinica bez rampe je moguć sa bočnih strana vozila što uslovljava podizanje cirade.

U sistemu gde se dovoz i odvoz obavlja železnicom i drumom cena koštanja skladišnog objekta se može smanjiti primenom relativno uske rampe za železničke vagone bez podizanja nivoa skladišta. Ova denivelacija uslovljava prekidanje transportno –manipulativnog procesa, ali se primenom dvofazne realizacije tehnoloških zahteva mogu ostvariti niži troškovi manipulacije preko smanjenja merodavnog kapaciteta mehanizacije. U slučajevima gde je mali intenzitet odvoza i dovoza ovi problemi se mogu prevazići specijalnim «binama» za podizanje viljuškara ili pokretnim mosnim rampama preko kojih viljuškar ulazi i izlazi iz železničkih «G» kola.

Dužina pretovarne rampe kod drumskih vozila je u funkciji od broja pretovarnih mesta-vrata ili stajanki na frontu pretovara. Ova vrata imaju standarnu širinu i moguće je lako doći do zahteva za dužinom pretovarnog fronta.

Skladišni objekti

24

Pretovarni frontovi se pojavljuju u nekoliko tipova

• Prema obliku se dele na: o zubčasti o ravan

Zupčasti se primenjuje se tipično u situacijama kada nema dovoljno prostora za manevar vozila jer tu dolazi do izražaja njegova prednost ali ga prate i nepovoljnosti u pogledu zahteva za prostorom prema skladišnom objektu.

Ravan front pretovara «optimizuje» unutrašnjost skladišnog prostora i otuda prestavlja standard u građenju pretovarnih frontova.

Pored ove podele moguće je razlikovati i otvorene i zatvorene frontove pretovara. Zatvoreni frontovi predstavljaju po pravilu skuplje rešenje (pored ostalog generišu dodatne zahteve za prostorom objekta, energijom, ventilacijom i sl..), ali bolje u pogledu zaštite robe i radnika od vremenskih uticaja.

Četiri osnovna oblika pretovarnog fronta

Lokacija na kojoj se nalazi skladište treba da omogući lak ulaz i izlaz sredstava spoljnog transporta ( drum, železnica...). U tom kontekstu posmatrano potrebno je voditi računa o manevarskim potrebama sredstava (slika ) koje se očekuju u skladištu. I ako je moguće ostvariti kretanje u skladištu suprotno smeru kretanja skazaljke sata. Na takav način smanjuju se potrebe za manevarskih prostorom.

Skladišni objekti

25

Pristupne saobraćajnice trebalo bi graditi da omoguće nesmetano kretanje ovih sredstava. Pri tome uvažiti zahteve za minimalnim širinama u slučajevima jednosmernog i dvosmernog saobraćaja.

Orijentacija skladišta na lokaciji nije bez značaja. U uslovima hladne i srednje hladne klime na severnoj hemisferi, otpremni front okrenut na sever će izazvati veće toplotne gubitke, nego da je lociran na neku drugu stranu, pri čemu je minimum gubitaka ako je lociran prema jugu.

Usaglašavanje geometrije skladišnog objekta sa karakteristikama robnog toka Relevantne karakteristike robnog toka sa aspekta pretovarno – skladišnog sistema su:

• Veličina asortimana robe • Kapacitet skladišta zajedno sa koeficijentom izmene robe (protok) • Zakon prispeća i otpreme robe

Geometrijsko uobličavanje ne zavisi samo od karakteristika robnog toka, već i od drugih uticajnih veličina (karakteristika sredstva kojima se obavlja manipulacija, načina slaganja robe, oblika i dimenzije tovarnih jedinica i dr.) proces geometrijskog uobličavanja se mora sprovesti kompleksno u okviru određene tipične tehnologije kroz analizu interakcijskog uticaja pojedinih relevantnih veličina.

TENDENCIJE Nove poslovne filosofije i strategije menjaju zahteve i prema frontu pretovara kao

vitalnom delu skladišta preko koga ono komunicira sa okruženjem. Današnji pretovarni frontovi moraju biti sa većim stepenom fleksibinosti i efikasnosti da prihvate porast i raznovrsnost koja karakteriše tokove u prijemu i otpremi. Menja se i struktura sredstava spoljnog transporta u pogledu veličine i oblika.

Skladišni objekti

26

OBLIKOVANJE PRETOVARNOG FRONTA (neke preporuke) Za rad skladišta na utovaru i istovaru vagona moraju postojati radni koloseci duž

skladišta. Oni se obično postavljaju paralelno sa zgradom skladišta sa spoljašnje strane, na udaljenosti od zida skladišta koja je dovoljna za manipulaciju tj. kretanje viljuškara sa paletama i sl. Ta širina je različita:

- kod starih skladišta iznosi 1,5 do 2,0 m od zida do ivice vagona - kod novijih objekata je najmanje 3 m (4,65 m od zida skladišta do ose radnog

koloseka)

Slika 6. Dimenzije uzdužne rampe skladišta sa vagonima postavljenim na koloseke uz skladište

Dužina koloseka određuje koliko vagona se istovremeno pretovara (ako su koloseci postavljeni sa obe strane skladišta, onda je taj broj vagona duplo veći). Tehnologija pretovara predviđa da se vagoni povremeno pomeraju radi manipulacije i otpreme, što izaziva česte prekide u radu. Usled toga se uz radne koloseke postavlja još jedan paralelni kolosek za manevrisanje – dostavu i otpremu kola. Oba koloseka su na više mesta u određenim razmacima međusobno spojena radi premeštanja vagona kod kojih je završen pretovar, a da se pretovar ostalih vagona ne prekida. Radni kolosek je sa obe strane spojen sa ostalom kolosečnom mrežom radi nesmetanog prijema i otpreme vagona.

Kod distributivnih skaldišta najčešće se postavlja sa jedne strane kolosek, dok je sa druge strane drumska saobraćajnica.

Karakteristike koloseka: - širina koloseka 1435 m između unutrašnjih ivica šina - širina prostora za vagone na ravnoj pruzi je 4 m, visina 4,80 m - visina poda vagona je 1,10 m - na širinu slobodnog prostora se dodaje 0,2 m na svaku stranu koloseka za postavljanje

stubova rasvete, za signale i sl. - Visina slobodnog profila kod elektrificirane pruge sa gornjim vodom je 5,3 m - U krivinama se dodaje posebno proširenje koje zavisi od radijusa krivine:

o Radijus 150 m proširenje 0,135 m o Radijus 100 m proširenje 0,53 m

- Udaljenost između osa paralelnih koloseka je 5,0 m - Koloseci su građeni prema osovinskom pristisku (min 20 t po osovini) - U skladišnim zonama i na industrijskim kolosecima dozvoljene su znatno oštrije krivine

(na glavnim prugama radijus ne sme biti manji od 300 m) do 180 m, ako je predviđen prolaz glavnih lokomotiva (do 20 m dužine i 120 t težine). Ako su koloseci namenjeni samo za kretanje vagona i manevarskih lokomotiva, radijus može biti i do 140 m (ne manje)

Prosečna dužina dvoosovinskog vagona i manevarske lokomotive je 10 m Dužina četvoroosovinskih vagona i magistralnih lokomotiva je 20 m Vagoni se smeju u kompleksu postavljati samo do graničnika koji približava prugu prema sklretnici (na tom mestu je razmak osa susednih koloseka oko 3,5 m) Broj vagona koje je jednovremeno moguće pretovarati zavisi od dužine

Skladišni objekti

27

koloseka, što je obično jednako dužini skladišta.

Slika 7. Rad sa kamionima na pretovarnom frontu skladišta hladnjače

Slika 8. Skladište hladnjače za rešenjem koje omogućava ulaz kamiona i vagona i manipulaciju tereta unutar zgrade skladišta

Skladišni objekti

28

Slika 9. Rešenje pretovarnog fronta koje omogućava pretovar vozila unutar skladišta – koloseci su uvedeni u zgradu uz uzdužnu rampu, a niz vrata omogućavaju ulazak kamiona unazad do pretovarne rampe i pozicioniranje za pretovar