GODINA: GODINA: GODINA: GODINA: XIV

Dragi moji!

Иза вас је остао завршни испит.

Обавили сте један велики задатак. И сада

нисте више „школарци”, него „мали

матуранти”. И то прва генерација, у последњих

неколико деценија, која је полагала малу

матуру уместо квалификационог испита

је често изазивао бурне таласе нервозе. Мање

више и овај је тест био сличан, скоро

идентичан свом неславном претходнику.

Ухватили сте се у коштац са задацима из

српског језика и математике...

Али, садашњи петаци неће тако лако

проћи. Они ће три дана да полажу

матуру, и поред српског и математике,

хемију, физику, биологију. О историји

географији да и не говоримо! Тешко њима!

Али, то је будућност.

Сада је летњи распуст, време одмора и

разоноде, бескрајно ћемо уживати у данима

лета и чарима сунца, а од јесени „ми идемо у

дигиталну школу“.

Опремљена су, наиме, два дигитална

кабинета, тако да ће два одељења

истовремено моћи да користе рачунар и

интернет у настави.

Биће то прави изазов за све нас

Ове 2011. године обележавамо

јубилеј, јер је 1961. наш познати и далеко

цењени Иво Андрић добио Нобелову

награду за књижевност за роман „На

Дрини ћуприја“.

Захваљујући великој епској сили коју је

поседовао у литерарном изражавању

веома успешно је описао теме из историје своје з

судбине људи из свога подручја. Снага талента

предодредила га је за добитника Нобелове награде.

„Што не боли, то није живот, што не пролази то

није срећа“.

Без сумње није тешко умрети за пријатеља, како је

тешко наћи пријатеља који би

њега умре!

Иво Андрић, књижевник каквог нема..

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у

Долцу поред Травника у тадашњој Аустро

Матичне књиге кажу да му је отац био Антун

Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина

Андрић.

Андрић је у књижевност ушао песмама у прози „У

сумрак“ и „Блага и добра месечина“ објављеним у

Босанској вили 1911. године. Пред Први светски рат,

у јуну 1914. године, у зборнику

лирика“ објављено је шест Андрићевих песама у

прози („Лањска пјесма“, „Строфе у ноћи“, „Тама“,

„Потонуло“, „Јадни немир“ и „Ноћ црвених

звијезда“). Прву књигу стихова у прози

Андрић је објавио 1918. године у Загребу, а збирку

„Немири“ штампао је у Београду 1920. године. Све

Андрићеве лирске песме које за његовог живота

нису биле сабране у књигу објављене су постхумно,

1976. године у Београду, под називом „Шта сањам и

шта ми се догађа“.

BROJ: BROJ: BROJ: BROJ: 32 JUN32 JUN32 JUN32 JUN

завршни испит.

Обавили сте један велики задатак. И сада

исте више „школарци”, него „мали

у последњих

неколико деценија, која је полагала малу

фикационог испита, који

то изазивао бурне таласе нервозе. Мање-

је тест био сличан, скоро

идентичан свом неславном претходнику.

Ухватили сте се у коштац са задацима из

адашњи петаци неће тако лако

полажу своју

и поред српског и математике, чак и

историји и

Тешко њима!

Сада је летњи распуст, време одмора и

бескрајно ћемо уживати у данима

ми идемо у

два дигитална

кабинета, тако да ће два одељења

истовремено моћи да користе рачунар и

за све нас!

[kolarac

1. strana

Ове 2011. године обележавамо златни

јубилеј, јер је 1961. наш познати и далеко

цењени Иво Андрић добио Нобелову

награду за књижевност за роман „На

Дрини ћуприја“.

Захваљујући великој епској сили коју је

поседовао у литерарном изражавању

веома успешно је описао теме из историје своје земље и

судбине људи из свога подручја. Снага талента

предодредила га је за добитника Нобелове награде.

то није живот, што не пролази то

Иво Андрић

Без сумње није тешко умрети за пријатеља, како је

тешко наћи пријатеља који би заслужио да човек за

Иво Андрић, књижевник каквог нема..

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у

ред Травника у тадашњој Аустроугарској.

Матичне књиге кажу да му је отац био Антун

Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина

Андрић је у књижевност ушао песмама у прози „У

сумрак“ и „Блага и добра месечина“ објављеним у

Босанској вили 1911. године. Пред Први светски рат,

уну 1914. године, у зборнику „Хрватска млада

објављено је шест Андрићевих песама у

прози („Лањска пјесма“, „Строфе у ноћи“, „Тама“,

„Потонуло“, „Јадни немир“ и „Ноћ црвених

звијезда“). Прву књигу стихова у прози - „Ex Ponto“ -

8. године у Загребу, а збирку

„Немири“ штампао је у Београду 1920. године. Све

Андрићеве лирске песме које за његовог живота

нису биле сабране у књигу објављене су постхумно,

1976. године у Београду, под називом „Шта сањам и

32 JUN32 JUN32 JUN32 JUN 2011. godine2011. godine2011. godine2011. godine

[kolarac

2. strana

Opro{taj osmaka

Драги моји!

Још који дан дели нас од једног веома значајног

чина, чина који ће нас начинити људима, спремне на

изазов који се зове живот. Тај чин, омогућиће нам да

изаберемо занимање које треба да нас прати кроз цео

живот. Зато полако. Пред нама је дуг пут. Желим да нам

тај пут буде обасјан сунцем и посут најлепшим цвећем.

Желим да нам осмех увек зрачи са лица и да нам се

остваре сви наши снови. Знамо да је тек почело да расте

право пријатељство између свих нас, а већ је дошло

време за растанак. На нама је да одлучимо куда ћемо

кренути и започети ново раздобље нашег живота.

Памтићу нас као један немиран и смешан разред.

У сећању ће ми остати наши несташлуци који ће ми

недостајати када одемо. Сви ћемо запамтити нашу

учитељицу Миљу Марковић, која нас је извела на прави

пут ка будућности, тачније ка теже изазове. Затим се

захваљујемо и нашој разредној Марији Матић, која је

увек била ту за нас. Подсећам вас на саме почетке наших

заједничких дружења у школском дворишту, учионицама,

а највише по ходницима. Године су пролазиле, ми смо

постајали све старији и зрелији. Кад споменемо осам

година, па осми разред, одмах се растужимо, јер следи

растанак свих нас. Можда се са неким од нас опет

сретнемо, можда ће нас путеви водити на исту страну.

Биће ми жао свих нас, али има појединаца који ће нам

много недостајати. Било је и туча, али мислим да онe нису

вредне спомена. Било је много симпатија у нашем

разреду. Вероватно су се неки и пронашли. Свако од нас

је „крао“ многе фазоне, безобразлуке и остале глупости,

како би касније препричавали другима. Можда ће

следећи цитат насмејати појединце, али мој разред ће

знати о чему се ради, само ћу рећи 'Графитни мајстори,

нек се појаве у моју канцеларију!' Само вас молим да

никада не заборавите нашу школу и наставнике, који су

ипак успели да нас изведу на прави пут и то великим

трудом, због чега треба да им будемо веома захвални, да

никада не заборавимо наше дечје лудорије, свађе,

бежање са часова, смех и грају из школских дворишта и

школских клупа, првог друга и наравно, прву љубав.

Желим вам да упишете школу коју желите, да вам се

остваре сви ваши снови, да будете увек срећни и

насмејани, и да се понекад сетите својих другова из

основне школе. И желим вам оно што се нико није сетио

да вам пожели, а што ми сви ишчекујемо ћутећи, нека

нам то неизречено, што само ми знамо, буде испуњено.

Зато, спремимо се за изазов, чека нас нови живот!

Исидора Вишковић, 8.1

Osmacima za kraj

Кад вратим мало филм уназад, не превише, тек пар

година је у питању, пред собом видим мале петаке

жељне да упознају своју будућу разредну. Стидљиво сте

ме посматрали на дворишту, гледали кришом, а они мало

храбрији су ми прилазили и изражавали жељу да ме

упознају. А мени беше драго. Били сте много слатки! И

тако, дан за даном, полако смо се упознавали и нисмо

више били странци.

Године су пролазиле, а од тих детињастих главица

постајали су весели тинејџери, понекад несташни и

несхватљиви, понекад мили и умиљати. Ваљда је тако

требало да буде. Нећемо превише откривати, јер је било

и тренутака који нису били баш пријатни, а кад једна

прича дође до краја, кажу да само лепо остаје и да се све

непријатности потисну и забораве и да, на крају, нису ни

биле важне...Свака генерација носи свој печат, свако дете

остави неког трага који никад не бледи, уз свако дете

одрастао човек сазрева и научи нешто невино, лепо и

чисто. Тако сам и ја уз вас учила, одрастала, сазревала и

за себе чувала ваше велике и мале муке, ценећи сваки

тенутак ваше искрености.

Кад вратим мало филм уназад, не превише, схватим како

мале ствари и живот значе и како жарко желим да вам

овај период одрастања остане у лепом сећању и да кроз

живот прођете

уздигнуте главе,

поносно, јер нема

ниједног разлога

да тако не буде.

Није ово никакав

крај, ово је тек

један велики и

прелеп почетак

живота!

Уз жељу да ме никад не заборавите, колико мене, толико

и остале наставнике који су са вама делили ђачке муке,

желим да вам кажем не збогом, већ само довиђења

драга децо и будите срећни у овој игри званој живот!

Ваша разредна Марија

Sedmaci za osmake

Дани неосетно пролазе, догађаји се нижу.

Детињство и школски дани журе у неповрат. Крај је

школске године, а са њим растанак још једне генерације.

Са носталгијом у срцу, чежњом и сећањима крећете у

нове, вама још непознате просторе.

Вероватно се у вашим мислима нижу слике првих

школских дана, лица другова, другарица и

наставника...Сећате се свега. Сада када је већ крај осмог

разреда и када размишљате о прошлим данима схватате

да је све било лепо. У души осећате задовољство. Ништа

вам не може избрисати сећања на екскурзије, понеку

непреспавану ноћ пред писмени задатак, свађу,

помирења, прве симпатије, несташлуке и прве љубави.

Све је то сада део вас и чини вас испуњеним. Пред вама

ће стајати један нови почетак, једна нова животна

раскрсница са пуно обавеза и задатака који ће вам

понудити више путева. Једним од њих ћете поћи. Надамо

се да ћете поћи правим. Закуцаћете на врата средње

школе. То је сада ваш циљ. А до циља стижу упорни,

вредни и они који имају среће. Надамо се да ћете и ви

бити међу њима.

А када године мину и нека друга времена дођу, можда

ћете се баш тада са сетом сећати тренутака ђачког живота

и ране младости. И када се растанете и када будете

склапали нова познанства, ваша генерација ће трајати,

трајати и трајати.

Марина Цвејанов и Невена Косановић 7.1

Лична карта 8.1

Бројно стање: 15

Број дечака: 4

Број девојчица: 11

Учитељица : Миља Марковић

Разредни старешина: Марија Матић

Најнижи: Радмила

Највиши: Ђорђе

Најдуховитији: Ђорђе, Лука и Милош

Најнарцис: Теодора

Најштребер: Теодора

„Најкаснише“: Милош и Немања

Побегуље: Јована, Сандра, Јелена и Немања

Најпричљивији: Јована и Босићка

Најмирнији: Радмила и Бранкица

Најспортиста: Немања, Стефанија и Лука

Најпреписивачи: сви

Најстас: Бранкица

Најсвађалица: Босићка, Исидора и Јована

Најнемирнији: Лука и Ђорђе

Најписменији: Неда и Данијела

Побегуље: Јована, Сандра, Јелена и Немања

Најспортиста: Немања, Стефанија и Лука

алица: Босићка, Исидора и Јована

[kolarac

3. strana

[kolarac

4. strana

Зовем се Неда Дерушек и ову годину завршавам са

одличним успехом. Надам се да ћу

успешно урадити тест и уписати се у

бечејску Гимназију. Пошто ме

занимају језици и имам и

освојено прво место на

општинском такмичењу из

енглеског, уписаћу, надам се,

друштвени смер. До одличног

успеха није било лако доћи, али

уз добру концентрацију,

наставнике и време, све је лакше.

Надам се да ћу и у средњој школи

наставити са добрим успехом и честитам свим вуковц

и одличним ђацима на успеху!

Зовем се Исидора Вишковић. Рођена сам 23.11.1996.

године. Надимак ми је Исика или Ис

У слободно време волим да се

дружим, шетам, слушам музику,

бавим се фолклором и трчим. Из

школске клупе ћу памтити шале,

бисере и наставнике. Омиљени

предмети су ми били

енглески језик. Од првог до

осмог разреда сам била одлична

ученица. Омиљени наставници су

ми Карољ Божовић,

Ђерђ Дожа. Надам се да ћу дружење

са мојим, сада бившим

наставити и кад будем ишла у средњу школу. Најбоља

другарица ми је Теодора Милинков, а најбољи друг ми је

Милош Јовановић. Када завршим 8. разред волел

да упишем Гимназију у Бечеју. Касније бих волела да

упишем Филозофски факултет, Правни факултет или ДИФ,

али отом потом, за то има још времена.

Зовем се Теодора Милинков. Рођена

сам 03.05.1996. године. Надимак

ми је Теа. У слободно време волим

да се дружим, шетам и слушам

музику. Из школске клупе ћу

памтити шале,

наставнике. Омиљени предмети

су ми били

математика. До сада сам б

одлична ученица и специјалну

диплому сам освојила из

географије. Омиљени наставници су

ми Карољ Божовић, Вишња Милошевић

и Ђерђ Дожа. Надам се да ћу дружење са пријатељима из

основне наставити и у средњој. Најбоља другарица ми је

Исидора Вишковић, а најбољи друг ми је Ђорђе

Када завршим 8. волела бих да упишем Медицинску

школу у Сенти. Касније бих волела да упишем

Фармацеутски факултет.

годину завршавам са

одличним успехом. Надам се да ћу

успешно урадити тест и уписати се у

бечејску Гимназију. Пошто ме

занимају језици и имам и

освојено прво место на

општинском такмичењу из

енглеског, уписаћу, надам се,

друштвени смер. До одличног

није било лако доћи, али

уз добру концентрацију,

наставнике и време, све је лакше.

Надам се да ћу и у средњој школи

наставити са добрим успехом и честитам свим вуковцима

Зовем се Исидора Вишковић. Рођена сам 23.11.1996.

ине. Надимак ми је Исика или Иси.

У слободно време волим да се

слушам музику,

бавим се фолклором и трчим. Из

школске клупе ћу памтити шале,

наставнике. Омиљени

били историја и

енглески језик. Од првог до

осмог разреда сам била одлична

Омиљени наставници су

ми Карољ Божовић, Ана Ракић и

Ђерђ Дожа. Надам се да ћу дружење

сада бившим, разредом

наставити и кад будем ишла у средњу школу. Најбоља

а најбољи друг ми је

Када завршим 8. разред волела бих

да упишем Гимназију у Бечеју. Касније бих волела да

упишем Филозофски факултет, Правни факултет или ДИФ,

е Теодора Милинков. Рођена

сам 03.05.1996. године. Надимак

ми је Теа. У слободно време волим

шетам и слушам

музику. Из школске клупе ћу

екскурзије и

наставнике. Омиљени предмети

географија и

математика. До сада сам била

одлична ученица и специјалну

диплому сам освојила из

географије. Омиљени наставници су

Вишња Милошевић

са пријатељима из

основне наставити и у средњој. Најбоља другарица ми је

јбољи друг ми је Ђорђе Ковачев.

а бих да упишем Медицинску

школу у Сенти. Касније бих волела да упишем

OPRO[TAJ

Кад једног дана ја пожелим поћи,

ако човек стварно пут може да бира

затворићу очи, опет ћу ти доћи,

само да провирим да л' ти срећа свира.

А застаћу мало над јастуком твојим,

на тренутак само косу да ти мазим

помислићеш да је ветар дахом својим,

али није срећо - то ти ја долазим.

Када једне ноћи осетиш топлину,

затрепери свећа у то глуво доба,

осетићеш срећо и моју близину

љубављу је мојом испуњена соба.

А онда ћу поћи неком новом свету,

већ дуго ми пакост кротку душу бије,

једна тужна младост увела у цвету,

никада ми овде место било није.

^etiti slova S

Смех, шта је без среће и радости?

Смеју се људи и без разлога,

смех без душе је као читач вести.

Смех је здрав и души је дат од Бога.

Сваким даном бих да је радост!

Сваким даном да је срећа,

све је тешко, све је само покварен мост

све мање је радости, а туга је све већа!

Све лоше оставимо иза нас, само нек' буде смеха

само шале, без болести

све ће бити без грешке и греха

само да буде мира и добрих вести!

Кад једног дана ја пожелим поћи,

пут може да бира

затворићу очи, опет ћу ти доћи,

л' ти срећа свира.

А застаћу мало над јастуком твојим,

на тренутак само косу да ти мазим

помислићеш да је ветар дахом својим,

то ти ја долазим.

оплину,

затрепери свећа у то глуво доба,

осетићеш срећо и моју близину

љубављу је мојом испуњена соба.

А онда ћу поћи неком новом свету,

већ дуго ми пакост кротку душу бије,

једна тужна младост увела у цвету,

никада ми овде место било није.

Марина Цвејанов, 7.1

Смех, шта је без среће и радости?

Смеју се људи и без разлога,

смех без душе је као читач вести.

Смех је здрав и души је дат од Бога.

Сваким даном бих да је радост!

покварен мост

све мање је радости, а туга је све већа!

Све лоше оставимо иза нас, само нек' буде смеха

све ће бити без грешке и греха

само да буде мира и добрих вести!

Петрија Стојков 6.1

Стефанија Бугарски 8.1

Qubavna pesma

Љубав је осећање

после којег остаје увек некакво сећање.

Љубав може бити велика и мала,

романтична и права.

Када волиш неког,

а и неко тебе,

лептирићи у стомаку

непрестано лебде.

Кад се роди љубав

отвори се и срце,

тада осмех одмах

дотрчи на лице.

Али, понекад, кад једној

љубави дође крај,

нова ће се родити

у то буди сигуран!

Исидора Гомбошев и Нада Гагић, 5.1

Pesma o qubavi

Љубав је лепа.

Љубав је слепа.

Љубав је слатка.

Љубав је сјајна.

Љубав се чека

као слатка трешња

која рађа у пролеће.

Љубав је чежња.

Љубав је нешто

најлепше на свету.

Љубав је као чоколада

слатка и бескрајна.

Никола Станојев, 5.

Горана Савић

Никола Станојев, 5.1

DEVOJ

Мама ми каже:

„Ти си права фаца!“

А ја нисам ништа друго

него обичан Аца.

Око мога лица

Има пуно лепих девојчица.

Девојчице су лепе

као да су из раја,

као што је на пример,

једна лепа Маја.

А ако због ње настане граја

онда је од ње боља

чак и баба Џаја.

Нема код њих Лане, Цане,

а некада нема лепше

од лепе, најлепше Ане.

Као што се из историје учи Троја,

можда ће нека од њих

бити баш љубав моја!

Горана Савић 6.1

[kolarac

5. strana

DEVOJ^ICE

Има пуно лепих девојчица.

ње настане граја

о се из историје учи Троја,

Александар Дамјановић 4.1

Миљана Белић 6.1

Теодора Милинков 8.1

[kolarac

6. strana

Prole}e u mojoj ulici

Пролеће је коначно стигло у моју улицу и потпу

је променило. Птичице се враћају са путовања у своје

домове. Дрвеће је обукло своје нове, скупоцене, зелене

хаљине. Велики, бели бродови плове по плавом небу

мирис разнобојног цвећа лебди у ваздуху. Шарени

лептирићи лепршају наоколо у ваздуху и сле

на цвет. Благи поветарац милује нежна дечја ли

пролази им кроз косу. Сви људи који пролазе улицама

чују концерт господина цврчка који осветљава мноштво

свитаца са својим маленим лампицама, а велика жута

лопта на небу обасјава црвене кровове кућа. Свуда се чује

дражесни дечји смех и осећају се опојни мириси природе.

Пролеће са собом доноси разна природна богатства и

чаролије, које сваког могу да занесу. Тако су и моју улицу

занели и потпуно променили.

Љубиша Тодоровић 4.

Sre}ko

Ја се зовем Срећко

И стално бих се шећк'о.

Волим школу,

волим књиге

све у свему

немам бриге!

Мене зову Срећко

ја сам мало чудо

савете добре делим

и после се са свима веселим.

Волим зиму

волим снег,

а највише волим

чоколадни сладолед.

Ја волим да правим све и свашта,

а за све је крива

моја бујна машта!

Горана Савић 6.1

Данијела Никодиновиђ

Prole}e u mojoj ulici

Пролеће је коначно стигло у моју улицу и потпуно

ају са путовања у своје

домове. Дрвеће је обукло своје нове, скупоцене, зелене

хаљине. Велики, бели бродови плове по плавом небу, а

мирис разнобојног цвећа лебди у ваздуху. Шарени

епршају наоколо у ваздуху и слећу са цвета

на цвет. Благи поветарац милује нежна дечја лица и

пролази им кроз косу. Сви људи који пролазе улицама

осветљава мноштво

ојим маленим лампицама, а велика жута

лопта на небу обасјава црвене кровове кућа. Свуда се чује

ни мириси природе.

Пролеће са собом доноси разна природна богатства и

чаролије, које сваког могу да занесу. Тако су и моју улицу

Љубиша Тодоровић 4.1

Na prole}nom raspustu

На Велики петак смо мама, тата, сестра и ја

фарбали ускршња јаја. Ускрс смо провели породично.

Јели смо шунку и рен и куцали смо се јајима.

је прошао Ускрс. Први мај сам провела са другарима са

фолклора. Играли смо ластиш, прескакали смо

прескакалицу, добацивали се лоптом, певали

Имали смо чак и караоке. На пролећном распусту сам се

провела јако лепо, али ми је ипак преб

Maj kraj svake

У мој крај стигао је месец

који је за мене најбољи, а то је

мај.

Велико, плаво море

таласима покреће велике, беле

бродове. Сунчеви зраци нас

мазе као нежна, мајчина рука.

На гранама птичице певају своје

песмице и из својих малих

кљунића испуштају слатки глас.

Голо дрвеће облачи своје сукњице

кошуље. Мали лептирићи се друже и по цео дан

смешкају. Ветар лахори и чешља бујну к

жбуновима мале виле праве нове пупољке и заливају их

кристалном водом. Пчелице у сво

праве сластан мед, укусан као најлепша чоколада и чекају

чика меду да му дају мало слатког меда. Свици, као м

сијалице, осветљавају мрачне шуме. Цветићи чешљају

своје шарене латице док их м

поздрављају. Мека трава, као велики, зелени тепих

украшен цвећем, чува мале мраве који по цео дан раде.

Хор скакаваца заводи мирисне руже.

Мени је мај најлепши месец

раздрагани и пуни живота као и ја.

Никодиновиђ 8.1

Na prole}nom raspustu

На Велики петак смо мама, тата, сестра и ја

фарбали ускршња јаја. Ускрс смо провели породично.

Јели смо шунку и рен и куцали смо се јајима. Јако лепо ми

је прошао Ускрс. Први мај сам провела са другарима са

фолклора. Играли смо ластиш, прескакали смо

прескакалицу, добацивали се лоптом, певали и играли.

Имали смо чак и караоке. На пролећном распусту сам се

, али ми је ипак пребрзо прошао.

Катарина Гомбошев 2.1

Maj kraj svake чesme piшe pesme

У мој крај стигао је месец

који је за мене најбољи, а то је

Велико, плаво море

таласима покреће велике, беле

бродове. Сунчеви зраци нас

мазе као нежна, мајчина рука.

На гранама птичице певају своје

песмице и из својих малих

кљунића испуштају слатки глас.

Голо дрвеће облачи своје сукњице и дивне свилене

ћи се друже и по цео дан

ори и чешља бујну крошњу дрвета. У

жбуновима мале виле праве нове пупољке и заливају их

кристалном водом. Пчелице у својим малим кошницама

ан мед, укусан као најлепша чоколада и чекају

мало слатког меда. Свици, као мале

осветљавају мрачне шуме. Цветићи чешљају

док их мали, нестални лептирићи

поздрављају. Мека трава, као велики, зелени тепих

украшен цвећем, чува мале мраве који по цео дан раде.

ор скакаваца заводи мирисне руже.

Мени је мај најлепши месец, јер су сви срећни, радосни,

рагани и пуни живота као и ја.

Наташа Радановић 4.1

Марко Anђелковић 6.1

Prole}e

Пролеће почиње 21. маја и сви су срећни што је

стигло. Почиње да сија сунце. Људи почињу да ору и

Трактори ме буде свако јутро. Почињу да цветају први

пупљци. На дрвећу има зеленила. Баште почињу да

цветају. Облачимо се у лакше одело, лаку обућу. Долазе

роде и праве своја гнезда. Пчеле почињу да праве мед.

Деца се играју. Деца воле пролеће због сладоледа. Жене

копају на њивама. Сви воле пролеће. Због тога волим

пролеће.

Мила Тобџић 3.

Prole}e

Пролеће долази сваке године у мој крај. Све цвета.

Висибаба која је била закопана снегом сада се дигла и

заједно цвета са осталим цвећем. Роде и ласте долазе из

топлијих крајева. Пролеће долази 21. марта. А 22. јуна

одлази. Људи се облаче у лаганија одела. У пролеће је све

дивно и шарено. Тиса жубори и пенуша. Роде ка

траже своја гнезда. У пролеће птичице се удруже и певају

песмице. Лептири наоколо јуре, а пчелице упорно праве

мед. Сунце постаје жуто, све топи. У пролеће радост се

шири целим светом. У то доба немогуће је да неко буде

тужан. Када је пролеће онда је рођендан моме оцу и

сестри. Трава опет је зелена. Коси се.

Због тога ми је пролеће омиљено доба године.

Марко Мучибабић 3.

„Многи људи ће ти пролазити кроз живот,

али само прави пријатељи ће те волети и

оставити траг у срцу“.

Неда Дерушек

Пролеће почиње 21. маја и сви су срећни што је

уди почињу да ору и сеју.

Трактори ме буде свако јутро. Почињу да цветају први

пупљци. На дрвећу има зеленила. Баште почињу да

цветају. Облачимо се у лакше одело, лаку обућу. Долазе

роде и праве своја гнезда. Пчеле почињу да праве мед.

сладоледа. Жене

. Због тога волим

Мила Тобџић 3.1

Пролеће долази сваке године у мој крај. Све цвета.

је била закопана снегом сада се дигла и

вета са осталим цвећем. Роде и ласте долазе из

топлијих крајева. Пролеће долази 21. марта. А 22. јуна

одлази. Људи се облаче у лаганија одела. У пролеће је све

дивно и шарено. Тиса жубори и пенуша. Роде када стигну

траже своја гнезда. У пролеће птичице се удруже и певају

песмице. Лептири наоколо јуре, а пчелице упорно праве

мед. Сунце постаје жуто, све топи. У пролеће радост се

шири целим светом. У то доба немогуће је да неко буде

а је рођендан моме оцу и

Због тога ми је пролеће омиљено доба године.

Марко Мучибабић 3.1

Crkva u mom srcu

Кућица малена,

помало зелена.

То је једна црквица.

У црквици свештеник молитву пева,

док напољу љута муња сева.

Може да пада киша,

може да пада снег,

православље је у мом срцу заувек!

Moje selo Ba~ko Petrovo Selo

Моје село је као ливада,

у коме мир и тишина влада.

Свуда људи причају, говоре

као јунаци кад у биткама зборе.

У моме селу има једна мала школа

најлепша је од Бечеја до Мола.

У њу иду ђаци, велики и мали,

а има и оних који су разред пали.

Можда ће моје село да постане хит

после моје песме, можда ће тако бит`...

„Многи људи ће ти пролазити кроз живот,

али само прави пријатељи ће те волети и

Дерушек 8.1

[kolarac

7. strana

Crkva u mom srcu

У црквици свештеник молитву пева,

док напољу љута муња сева.

православље је у мом срцу заувек!

Снежана Дамјановић 6.1

ko Petrovo Selo

у коме мир и тишина влада.

Свуда људи причају, говоре

као јунаци кад у биткама зборе.

У моме селу има једна мала школа

најлепша је од Бечеја до Мола.

У њу иду ђаци, велики и мали,

а има и оних који су разред пали.

Можда ће моје село да постане хит

после моје песме, можда ће тако бит`...

Емил Јовановић, 5.1

Јована Стајић 5.1

[kolarac

8. strana

Moje selo

Моје село

зими је скроз бело.

Моје село

лети је весело.

Ал' кад јесен дође

срећа свима прође.

Сељани тад раде

за хлеб да зараде.

У мом селу има

једна мала школа

са два гола

и хиљаду дечјих снова.

Кроз то село

река Тиса тече

то мени неко рече.

Ко год уђе у сеоце моје,

има дланови да му се зноје.

Јер ово су мали крајеви Бачке

ово је моје село,

а име му је весело-

Бачко Петрово Село.

Срђан Мартиновић 6.

Moje selo Ba~ko Petrovo Selo

Моје село Бачко Петрово Село је мени најлепше

село. У њему живим лепих једанаест година. У њему

птице цвркућу, деца се радују. Људи се напољу лепо

шетају, причају...

Многи возе моторе кроз село, као на тркачк

стази. Небо је ведро и плаво као море. Има много цвећа и

дрвећа. Моје село ипак лепше изгледа кад је пролеће,

него кад је зима. Кад пада киша у мом селу само је

неколико људи напољу. Али једна ствар ипак је најлепша.

Поред нашег села протиче река Тиса, а има и шума. Па се

мој тата, брат и ја шетамо скоро сваки дан и видимо

много занимљивих ствари.

Зато је мени моје Бачко Петрово Село најлепше

село.

Ања Стајић, 5.

Невена Косановић 7

Јер ово су мали крајеви Бачке

Срђан Мартиновић 6.1

ko Petrovo Selo

Моје село Бачко Петрово Село је мени најлепше

У њему живим лепих једанаест година. У њему

птице цвркућу, деца се радују. Људи се напољу лепо

возе моторе кроз село, као на тркачкој

. Небо је ведро и плаво као море. Има много цвећа и

дрвећа. Моје село ипак лепше изгледа кад је пролеће,

него кад је зима. Кад пада киша у мом селу само је

неколико људи напољу. Али једна ствар ипак је најлепша.

Поред нашег села протиче река Тиса, а има и шума. Па се

мој тата, брат и ја шетамо скоро сваки дан и видимо

Зато је мени моје Бачко Петрово Село најлепше

Ања Стајић, 5.1

Moje selo Ba~ko Petrovo Selo

У мом селу се, можда, не дешавају свакога дана

неке манифестације, такмичења и прославе, али се

свакога дана дешавају мале ситнице које га чине

посебним.

Моје село се зове Бачко Петрово Село. Налази се

између Бечеја и Мола. Мало м

посебно. На уласку у село, од Бечеја, чекају вас већ веома

стара стабла храстова, који су испратили и примили у село

свакога ко свраћа и свакога ко пролази кроз село, већ

вековима. Ту није крај изненађењима овог села. На самом

уласку, дочекује нас велика православна црква. Она је

окречена у бело, а краси је велики црвени торањ на врху.

Унутрашњост цркве украшена је фрескама, које је

насликао Теодор Иљич Чешљар, по коме је и названа

једна улица у селу. Преко пута цркве се налази врт

се зове Лабуд Пејовић. Добило је назив по погинулом

борцу из Другог светског рата, Лабуду Пејовићу. Мало

даље очекује нас библиотека, која је за време Другог

светског рата била школа. У њој постоји више од три

хиљаде књига што је чини довољно велик

село. Близу библиотеке се налази кућа у којој су се

сакривали партизани за време рата. Од ње није много

удаљен центар. У њему се налазе продавнице, Основна

школа „Шаму Михаљ“, кафићи и Дом здравља, ту је и

банка и апотека. Испред Дома здравља н

коме увек може да се наиђе на некога пријатеља. У парку

је споменик погинулим борцима за време рата као и

биста чувеног лекара Имреа

католичка црква, која је зелене боје, и другачија

православне. У порти католичке цркве налазе се бисте

Исуса Христа и Свете Марије. Одмах до ње је Дом

културе. Сви мештани га зову позориште. У њему се

одржавају представе, додела сведочанстава на крају

осмог разреда, хуманитарни концерти фолклорашких

група, приредбе...

Овако изгледа Бачко Петрово Село. Мало место,

али има све што је потребно. И све је близу. Баш због

свега овога волим своје село.

Moje selo

Мало село.

Лепо село.

Пуно среће

и загрљаја.

Пуно поља

и житарица.

Поред реке Тисе

пут прашњав

од трактора

који иде.

Никола Станојев 5.

Невена Косановић 7.1

Petrovo Selo

У мом селу се, можда, не дешавају свакога дана

неке манифестације, такмичења и прославе, али се

свакога дана дешавају мале ситнице које га чине

Моје село се зове Бачко Петрово Село. Налази се

између Бечеја и Мола. Мало место које је само по себи

посебно. На уласку у село, од Бечеја, чекају вас већ веома

стара стабла храстова, који су испратили и примили у село

свакога ко свраћа и свакога ко пролази кроз село, већ

вековима. Ту није крај изненађењима овог села. На самом

ску, дочекује нас велика православна црква. Она је

окречена у бело, а краси је велики црвени торањ на врху.

Унутрашњост цркве украшена је фрескама, које је

насликао Теодор Иљич Чешљар, по коме је и названа

једна улица у селу. Преко пута цркве се налази вртић који

се зове Лабуд Пејовић. Добило је назив по погинулом

борцу из Другог светског рата, Лабуду Пејовићу. Мало

даље очекује нас библиотека, која је за време Другог

светског рата била школа. У њој постоји више од три

хиљаде књига што је чини довољно великом за једно

село. Близу библиотеке се налази кућа у којој су се

сакривали партизани за време рата. Од ње није много

удаљен центар. У њему се налазе продавнице, Основна

школа „Шаму Михаљ“, кафићи и Дом здравља, ту је и

банка и апотека. Испред Дома здравља налази се парк, у

коме увек може да се наиђе на некога пријатеља. У парку

је споменик погинулим борцима за време рата као и

Имреа Киша. У центру се налази и

католичка црква, која је зелене боје, и другачија је од

толичке цркве налазе се бисте

Исуса Христа и Свете Марије. Одмах до ње је Дом

културе. Сви мештани га зову позориште. У њему се

одржавају представе, додела сведочанстава на крају

осмог разреда, хуманитарни концерти фолклорашких

гледа Бачко Петрово Село. Мало место,

али има све што је потребно. И све је близу. Баш због

свега овога волим своје село.

Данијела Никодиновић, 8.1

Moje selo

Мало село.

Лепо село.

Пуно среће

и загрљаја.

Пуно поља

и житарица.

Поред реке Тисе

прашњав

од трактора

који иде.

Никола Станојев 5.1

Domovina

Домовина је земља у којој смо рођени, у којој смо

одрасли, у којој су наши преци и успомене.

Сваки човек се осећа најлепше и најсигурније у

својој домовини јер се ту осећа слободно, јер су му

породица, родбина и пријатељи.

Многи писци су у својим причама и песмама

описивали своја најлепша осећања према својој

домовини. У нашој домовини је, нажалост, било много

сукоба и ратова, али су људи вођени љубављу према њој

часно је бранили. Сваки човек у свом срцу има посебно

место за своју домовину, а поготово они који су због

посла отишли у другу земљу. Те људе увек вуче носталгија

да се врате у своју родну груду.

Иако сви људи живе под истим небеским кровом,

свако има своју домовину.

Николина

Domovina

Домовина је за мене земља у којој смо се родили и

живимо. Много људи напушта своју домовину, али ја је

никад не бих напустила, јер ја живим у једном лепом селу

које се зове Бачко Петрово Село, у Републици Србији.

Моје село је велико и лепо. Његово становништво

је етнички шаренолико и има око шест и по хиљада

становника. Домовина за мене мора бити уредна и чиста,

а такво је моје село. Село се налази на путу између Бечеја

и Мола. Имамо ми и реку Тису. У селу има пуно зеленила.

Имамо леп парк и долму који су у пролеће пуни цвећа,

бубица, птица...

Домовину морамо волети и чувати, баш као што ја

волим и чувам своје село. Домовина је само једна.

Исидора Вишковић 8

Домовина је земља у којој смо рођени, у којој смо

Сваки човек се осећа најлепше и најсигурније у

својој домовини јер се ту осећа слободно, јер су му ту

Многи писци су у својим причама и песмама

описивали своја најлепша осећања према својој

домовини. У нашој домовини је, нажалост, било много

сукоба и ратова, али су људи вођени љубављу према њој

век у свом срцу има посебно

место за своју домовину, а поготово они који су због

посла отишли у другу земљу. Те људе увек вуче носталгија

Иако сви људи живе под истим небеским кровом,

Николина Рајић 5.1

Домовина је за мене земља у којој смо се родили и

живимо. Много људи напушта своју домовину, али ја је

никад не бих напустила, јер ја живим у једном лепом селу

Петрово Село, у Републици Србији.

Моје село је велико и лепо. Његово становништво

је етнички шаренолико и има око шест и по хиљада

становника. Домовина за мене мора бити уредна и чиста,

а такво је моје село. Село се налази на путу између Бечеја

амо ми и реку Тису. У селу има пуно зеленила.

Имамо леп парк и долму који су у пролеће пуни цвећа,

Домовину морамо волети и чувати, баш као што ја

волим и чувам своје село. Домовина је само једна.

Нада Гајић 5.1

Колико само још до

тога треба научити о нашем језику и његовом мењању.

Наш језик припада јужнословенској групи језика, и он се

слаже са хрватским, словеначким, македонским и

бугарским језиком. Иако живимо у различитим

државама, имамо другачије об

спаја-наш језик. Не само то, већ и писмо. Мада су западне

земље примиле латиницу, неке јужнословенске државе

користе ћирилицу.

Ћирилица је настала од глагољице коју су измислили

Ћирило и Методије. До данас се наш језик доста

променио. Прво су наши преци говорили прасловенским,

па старословенским, па доласком хришћанске вере

писали су црквенословенским, па мало разумљивијим

словенско- српским, па народним језиком. Данас већина

младих би хтела да се њихов говор разликује од говора

њихових предака, па тако ми онда користимо сленг.

Много је једноставнији по питању граматике и правописа

јер почињемо да користимо разне скраћенице у писању и

„емотиконе“ који изражавају наша осећања.

Сигурна сам да ће се у будућности језик још више

променити и да га ми из данашњице сигурно нећемо у

попуности разумети!

Језик је саставни део човека и човековог говора.

Због њега се људи сматрају разумним бићима.

Помоћу језика се људи међусобно споразумевају. Зато

данас постоје певачи, спикери и други радници којима је

језик неопходан како би могли да раде свој посао.

Како би било када језик не би постојао?!

Људи не би могли да се поздрављају на улици. Не би

могли да изнесу своје мишљење о некоме. Или, отишли

би у куповину и не би могл

Најважније од свега је то што тада људи не би могли да

изјаве љубав вољеној особи. Мада, за љубав речи нису

потребне, љубав се може доказати и делима. Али, шта

ако песник не би могао да рецитује своје песме!? Онда

песма не би била потпуна, не би имала своју функцију.

Шта ако је само на папиру, ако нема коме тај исти песник

да је одрецитује! Замислите да на свету нема школа и

факултета? Када језик не би постојао, не би било

образованих људи. Нико не би поштовао закон, додуше

онда не би ни постојао језик када би били такви услови.

Људи би умирали од разних болести, а не би постојало

оних који би то откривали и после спречавали. Нико не би

бринуо ни о животињама. Нити би водили рачуна о

планети Земљи. На тај начин би овај свет пропао з

кратко време.

Зато ја мислим да је језик веома важан, а и сада знате

моје разлоге за то.

Укратко и надам се јасно за све

и богатство које човека и чине јединственим.

Исидора Вишковић 8.1

[kolarac

9. strana

Колико само још до краја школске године. Толико

тога треба научити о нашем језику и његовом мењању.

Наш језик припада јужнословенској групи језика, и он се

слаже са хрватским, словеначким, македонским и

бугарским језиком. Иако живимо у различитим

државама, имамо другачије обичаје и навике, једно нас

наш језик. Не само то, већ и писмо. Мада су западне

земље примиле латиницу, неке јужнословенске државе

Ћирилица је настала од глагољице коју су измислили

Ћирило и Методије. До данас се наш језик доста

енио. Прво су наши преци говорили прасловенским,

па старословенским, па доласком хришћанске вере

писали су црквенословенским, па мало разумљивијим

српским, па народним језиком. Данас већина

младих би хтела да се њихов говор разликује од говора

њихових предака, па тако ми онда користимо сленг.

Много је једноставнији по питању граматике и правописа

јер почињемо да користимо разне скраћенице у писању и

који изражавају наша осећања.

Сигурна сам да ће се у будућности језик још више

нити и да га ми из данашњице сигурно нећемо у

Милица Павловић 7.1

Језик је саставни део човека и човековог говора.

Због њега се људи сматрају разумним бићима.

Помоћу језика се људи међусобно споразумевају. Зато

спикери и други радници којима је

језик неопходан како би могли да раде свој посао.

Како би било када језик не би постојао?!

Људи не би могли да се поздрављају на улици. Не би

могли да изнесу своје мишљење о некоме. Или, отишли

би у куповину и не би могли да коментаришу ствари.

Најважније од свега је то што тада људи не би могли да

изјаве љубав вољеној особи. Мада, за љубав речи нису

потребне, љубав се може доказати и делима. Али, шта

ако песник не би могао да рецитује своје песме!? Онда

потпуна, не би имала своју функцију.

Шта ако је само на папиру, ако нема коме тај исти песник

да је одрецитује! Замислите да на свету нема школа и

факултета? Када језик не би постојао, не би било

образованих људи. Нико не би поштовао закон, додуше

би ни постојао језик када би били такви услови.

Људи би умирали од разних болести, а не би постојало

оних који би то откривали и после спречавали. Нико не би

бринуо ни о животињама. Нити би водили рачуна о

планети Земљи. На тај начин би овај свет пропао за врло

Зато ја мислим да је језик веома важан, а и сада знате

Укратко и надам се јасно за све-језик је знање, моћ

и богатство које човека и чине јединственим.

Миљана Белић 6.1

[kolarac

10. strana

“Језик је знање, моћ и богатство”

Давно, давно док није језик постојао у облику у ком

је данас људи су се споразумевали са покретима руку-

мимиком, гестовима и разним знацима. Тако се исто

споразумевао и наш народ. Како је језик почео да се

развија, полако је почело да се развија и писмо... Наравно

нису сви људи могли да се служе писмом, пошто су били

неписмени.

Код нашег народа, када је кнез Растислав приметио

да им је потребна и та култура, култура писања, у помоћ

позива два мудра човека, Ћирила и Методија. Они стижу

у тадашњу Моравску и крећу у своју мисију

описмењавања људи. Пошто су створили писмо, људи су

се почели полако описмењавати.

Некада је језик био потпуно другачији од данашњег

језика. Био је много компликованији, мени делује и

некако смешнији. Језик се са временом мењао и

прилагођавао. Људи га преносе од давнина са колена на

колено. Свака генерација га себи прилагођава, па се језик

непрестано мења.

Са језиком можемо стицати многа знања. Пошто смо

писмени, то знање можемо пренети и у писану реч, да би

касније генерације могле нешто да науче, али и да се

усавршавају. Језик је разноврстан, и скоро сваки народ

има свој језик на који је поносан. Стари људи су говорили:

„Колико језика говориш, толико и вредиш!“

Многи људи поред свог матерњег језика, говоре

још по неки страни језик. Они су схватили да је језик

богатство, знање и моћ!

Јован Станисављев 6.1

Језик за човека значи много! Кроз читав живот учимо

како правилно да користимо језик и како да се правилно

служимо њиме.

Језичка правилност омогућава нам да постигнемо

много у животу. Правилна и течна језичка комуникација

отвара нам разне путеве и пружа нам многе могућности у

животу. Ако човек зна да комуницира правилно, себи

прави место у друштву, а лакше стигне и до посла.

Приметила сам да су комуникативни људи успешни,

радознали и упорни. Многи људи својом упорношћу стичу

богатство, али и знање. У школи, а касније и на факултету

учимо и друге стране језике. Али свој матерњи језик

треба да поштујемо и да волимо .

Ко поштује и воли свој језик може да постигне много

у животу и самим тим је богатији човек. Како каже изрека:

„Волите српски језик свакога дана по мало, јер српски

језик нема никога другог осим нас!“

Николина Хаднађев 6.1

Kada ptica poleti

Кад птица полети

она се сети

како је то лепо

само летети, летети!

Кад птица полети

рашири своја крила

да би лепша била

тело своје открила

и срећно полетела.

Кад птица полети

облак, плаво небо пара

и топло, румено, благо

сунце јој се смеши!

Све је лепо у њеном животу,

само јој се живот

оконча у болу

са тупим метком

у њеном лепом телу!

Рањиво јој срце

полако слеће,

док се птица присећа

своје некадашње среће!

Миљана Белић 6.1

Tuga mornara

Мисли ми теби иду

као кроз бескрајну пучину,

а галеб, бели, поносни

плаво небо пара.

Господар неба воде и тла,

кроз крик

твоје име ми изговара.

О, пучино хладна,

молим ти се ја

врати ми је назад

ил' ме пробуди из дубоког сна.

Молим те,

врати ми је у сећање бар

да у сну више

њено име не изговарам

Јован Станисављев 6.1

[kolarac

11. strana

Pri~a jednog drveta

Једнога дана, шетајући шумом наишао сам на један

стари багрем. Био је веома мали. Чинило ми се да из

багрема допире некакав шапат. Када сам се приближио,

увидео сам да багрем стварно говори. Испричао ми је

једну причу која је ишла овако: “Овде је некада био парк

препун деце која су се весело играла. На мене је била

наслоњена клупа на којој су често седели млади парови и

смишљали планове за будућност. Деца су се пењала по

мени и урезивала своја имена у кору. То су лепе

успомене. Има и лоших, али њих не желим да спомињем.

Никад нисам волео зиму, јер није било деце, само би

понекад долазили да се играју у снегу. У рано пролеће

долази и пролећни чаробњак да замени старо дрвеће

младим, да научи птице новим песмама. Са

чаробњаковим доласком природа се буди. Лагани

поветарац чешља зелене праменове траве. Чаробњак

сади цвеће и боји га у разне веселе боје које су тако лепе

да се чини да су узете из саме дуге. Облачи дрвећу

хаљине боје смарагда. Све постаје живо, разиграно и

радосно“. Багрем је испричао своју причу.

Следећег дана сам опет отишао на оно исто место

да видим багрем, али њега није било. Уместо њега млади

разгранати багрем поносно је ширио своје младе гране.

Шта мислите, да ли је ово дело чаробњака?

Давор Чувардић 4.1

Pesma o gavranu

Црни гавран пољем лети,

ружу носи мојој секи.

Сека мала

са кикама,

само она моју тајну зна!

Црни гавран кад се сети

онда ружу носи секи!

Срђан Мартиновић 6.1

Krv `ivot zna~i

Од крви почиње живот,

Један нови живот који много значи.

А тај живот

може добровољно дати или примити крв

вреднију од блага и драгуља.

Многи људи - здрави људи,

према најдрагоценијој течности на свету

правилан однос немају.

Добар човек жели да помогне свима.

Да би то доказао

добровољно крв даје.

Многи свесни нису да живот је крв.

Јер без крви

на овом свету људи не би било.

Стефанија Бугарски 8.1

Krv `ivot zna~i

Крв је најзначајнија течност на свету. Значајнија и

од воде, крв је извор нашег живота. Већина људи није

свесна колико само неколико капи крви више или мање

може да значи. Крв је највреднија, и зато треба добро да

је користимо.

Било који човек на овој планети може бити

давалац или прималац крви. Давањем само мало крви,

човек може помоћи особи са здравственим проблемима,

и то је оно што нас спаја и чини људима. Од крви потиче

живот, и треба је знати штедети исто колико и давати.

Давалац крви може бити свако, а у томе се огледа

људскост, саосећање и жеља за помоћи. Сви треба да

ценимо такве особе, али и да будемо једне од њих. Наш

мали труд некоме може значити све на овом свету. Ми

смо они који треба да помогну, ми смо они који треба да

учине овај свет бољим… За срећу је заиста потребно мало,

а ако смо спремни да усрећимо другог, усрећићемо и

себе.

Зато, будимо људи, и дајмо бар једну кап крви особама

којима то може пуно да значи, учинимо ову планету

бољом, а самим тим и себе као човека.

Неда Дерушек 8.1

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Окружно – 26.03.2011.

Неда Дерушек 8.1

Општинско – 27.02.2011.

Неда Дерушек 8.1 – 1. место

ИСТОРИЈА

Општинско – 13.03.2011.

Нада Гагић 5.1 – 2. место

ГЕОГРАФИЈА

Општинско – 06.03.2011.

Теодора Милинков 8.1 - 2. место

СРПСКИ ЈЕЗИК

Општинско – 05.03.2011.

Снежана Дамјановић 6.1 – 3. место

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

Општинско – 27.02.2011.

Милош Јовановић 8.1 - 1. место

БИОЛОГИЈА

Општинско - 27.02.2011.

Милица Павловић 7.1 – 3. место

[kolarac

12. strana

Bio je to veseli ~as matematike

Све је почело овако...

Неки ученици су одговарали, а неки су се забављали са

другарима из клупе. Наставник је питао једног ученика

колико је два плус два, а он му је одговрио да је четири,

али је на табли написао пет. И кад је то написао рекао је:

„Уф, погодио сам да је пет!“. На то је и наставник почео да

се смеје, као и сви ми, а ученик нас је гледао као да смо

пали са Марса.

Горана Савић 6.1

Moj hobi

Мој хоби је фудбал. Фудбал играм зато што га

волим и кажу да сам добар у томе. Волим да шутам на гол

и да смишљам и правим акције. Фудбал играм с мојим

друговима. Понекад се деси да промашим баш добру

прилику и љутим се на себе. Али се буним и када моја

екипа игра слабо и љутим се на своје другове када греше,

али их терам да играју даље и да буду још бољи. Јер ми

смо тим.

Емил Јовановић 5.1

Moj do`ivqaj

Мој доживљај је био када сам добио бицикл. Тог

дана сам био јако срећан када сам чуо да ћу добити нови

бицикл. Када сам ручао и мало спавао, зазвонио је

телефон. Брзо сам дотрчао до телефона и јавио сам се. То

је био деда. Рекао је да ће ме возити у Бечеј да ми купи

нови бицикл. Деда је дошао по мене и отишли смо у

Бечеј. Кад смо стигли у прву радњу није било за мене

бицикала него за одрасле. Отишли смо у другу радњу.

Тамо је било бицикала и за мене. Било их је пуно. Само

ми се један свидео. Рекао сам деди да хоћу тај бицикл и

он ми је купио. Кад сам се вратио возио сам се цео дан са

Давидом, Стефаном, Тијаном...

Срђан Гагић 3.1

Do`ivqaj sa ~asa

Данас на првом часу техничког наставник је

закључивао оцене. Одједном се створила стонога на зиду,

велика и длакава, од које смо се сви уплашили, а

девојчице су почеле да вриште. Наставник се окренуо,

извадио из фиоке његову свеску и почео је да је вија по

зиду. Кад ју је ухватио, она му је стално испадала из руке

и мигољила се. На крају је стоногу некако ухватио и

избацио је кроз прозор.

Мелинда Божо 6.1

Moj hobi

Мој хоби је фолклор. Волим да играм народне

игре. На пробама научимо много корака из разних игара и

упознајемо се са разним народним ношњама. Али се и

шалимо. И буде нам увек лепо. Поред тога имамо

концерте и путујемо на разна места. Срећна сам што ћемо

сачувати српску традицију.

Исидора Гомбошев 5.1

„Smeшna strana” 6.1

Шта је између неба и земље?

- Слово И.

Како се чисти снег у тунелу?

- У тунелу нема снега.

Шта је једна глава, а сто капа?

- Главица купуса.

Шта је то пуна школа ђака,а нигде врата?

- Лубеница.

Колико ногу имају сто и овца?

- Осам.

Боре се Чак Норис и Супермен. И каже Чак Норис: “Ко

изгуби носиће гаће преко панталона!“.

Дете плаче и Супермен долете до детета, засуче рукаве и

пита га: „Ко те је дирао?“, а дете одговара: „Чак Норис“.

Супермен на то спушта рукаве и каже: „Сигурно си га

изнервирао“.

Шта каже један зид другом?

- Срешћемо се на ћошку.

Како се зове муж од веверице?

- Ципирипи.

Кад се најбоље виде летећи тањири?

- Кад се саплете конобар.