Arhitektura Srbije XX veka

2011/2012

Secesija u Srbiji

Kua sa zelenim ploicama, 1906-07, Andra Stevanovi i Nikola Nestorovi (levo); Kua sa zelenim ploicama, 1906-07, Andra Stevanovi i Nikola Nestorovi; Detalj dekorativnih elemenata, ukrasni motivi, kovano gvozdje, cvee i enske glave(desno)

Arh. Andra Stevanovi i Nikola Nestorovi projektovali su stambenu zgradu sa duanima za trgovca Stamenkovia na uglu ulica Kralja Petra i Uzun Mirkove. Fasadu ukraavaju zelene keramike ploice i kovano gvoe na ogradama balkona i na zavretku visokog krova. Stamenkovii su bili trgovci koom iz Vranja, u Beograd stigli 1845. god. Stamenkovii su donirali sredstva za knjievni fond Srbije i za osnivanje Olimpijskog komiteta Srbije. Posedovali su jo nekoliko kua i zemljita u samom centru grada. Kua sa zelenim ploicama predstavlja i zatieni spomenik kulture. Karakteristika secesije: obrada krova bez krovnog venca, upotreba boje i materijala. Jedan od dva najkarakteristinija primera secesije u Beogradu. Naglaena vertikalnost, karakteristine maske enskih glava, upotreba kovanog gvodja i keramikih ploica.

Kua prof. Petrovia Alasa, Petra Bajlovia; U pokuaju da stvore autentini srpski nacionalni stil mnoge arhitekte kombinuju razliite srednjevekovne motive iz srpske vizantijske tradicije sa savremenim materijalima. Najvie su se koristili ukrasni motivi kao to su ahovska polja, obino u dve boje, crvenoj i beloj, koji su utiskivani u ravnim ili lunim trakama na zidovima i oko otvora prozora i vrata.

- 1 -

Viktora Davida Azriela, Robna Kua u Kralja Petra 16; (levo, sredina); detalj enterijera (desno)

Jedan od najistijih primera secesije u arhitekturi Srbije je zgrada Robne kue u Kralja Petra Viktora Azriela. Staklo i elik, izrazita vertikalnost, dvodimenziona fasada, fasada tretirana kao jedinstvena povrina, bone vertikale nadvisuju sredinji fasadni deo, stakleno proelje tipino za beku secesiju... Prva robna kua u Srbiji. Posebna panja je posveena kovanom gvou to ukazuje na slinost sa Bekom secesijom. Delo Viktora Davida Azriela (osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u Beogradu, a Gradjevinski fakultet u Beu) vezano je za samo dve gradjevine koje su podignute u Beogradu. Pored ove zgrade, druga je zgrada sinagoge u ulici Cara Uroa, koja je sruena u Drugom svetskom ratu.

Kua slikara Uroa Predia u ulici Svetogorskoj, Nikola Nestorovi

Pod uticajem Vagnera i Olbrihta ukljuuje klasine elemente: vence jednostavne profilacije, konzole i prozorske okvire, prilagodjava ih secesijskim motivima medju kojima su mu omiljeni buketi cvea u oivienim poljima i enske glave u kombinaciji sa trakama.

Trgovaka kua Arona Levija, 1907., Arhitekta Stojan Titelbah, roen u Beogradu 1877., umro na Krfu 1916., poznat i po monumentalnom projektu palate Novog dvora, projektovao je kuu Arona Levija u Ulici Kralja Petra. Fasada je ukraena bogatom secesijskom dekoracijom.

- 2 -

Zgrada oficirske zadruge, 1910; Projekat zgrade oficirske zadruge, na uglu Masarikove i Resavske ulice. Arhitekte Vladisavljevi, Jovanovi i Popovi

Oficirska zadruga (Masarikova 4) sagradjena 1908 u stilu secesije po projektu Svetozara Jovanovia

Hotel Moskva; Projekat za fasadu radili su ruski arhitekti u duhu petrovgradske secesije prve decenije XX veka ali je celokupni projekat razrade detalja delo Jovana Ilkia. Radove je izveo graevinar Karlo Knol. Ova impozantna i najpoznatija zgrada Beograda graena na uglu Terazija i Balkanske ulice, bila je dugo najvii i najvredniji arhitektonski objekat Beograda. Obojena keramika sa ornamentima od fajansa i sa oblogom prizemlja poliranim ploama vedskog crvenog granita, predstavljala je najvie tehniko dostignue u beogradskoj arhitekturi tog doba. Karakteristike secesije: obrada vrata, izloga i kapija u umetnikoj bronzi, bogata izrada enterijera, naroito u kafani u dva nivoa, zajedno sa nametajem.

- 3 -

Ucesce Srbije na svetskim izlozbama

Josip Seissel, paviljon Kraljevine Jugoslavije na medjunarodnoj izlobi umetnosti i tehnike u Parizu,1937. (obe slike)

(levo) Paviljon Jugoslavije na svetskom poslovnom sajmu u Filadelfiji, (1924-1925),

(desno) Petar i Branko Krsti; Petar Bajalovi, paviljon Kraljevine Srbije na medjunarodnoj izlobi umetnosti, Rim, 1911.

- 4 -

Milan Kapetanovi i Milorad Ruvidi, paviljon Kraljevine Srbije na EXPO-u u Parizu, 1900.

1900. godine izgradjen je jedan od znaajnijih primera arhitekture srpsko-vizantijskog stila. Bio je to Srpski paviljon na Medjunarodnoj izlobi odranoj u Parizu, koji je zamiljen i izgradjen kao crkveni objekat. Autori paviljona su bili Milan Kapetanovi, koji je inae bio pobornik akademskog oblikovanja, a na ovom projektu je jedini put u svojoj praksi primenio srpsko-vizantijski stil, i Milorad Ruvidi. Paviljon je projektovan po ugledu na srpske pravoslavne hramove s kraja XIII veka, ime je dobio siluetu koja je podseala na istorijski sakralni objekat. Kapetanovi je izradio idejni projekat, a Ruvidiu pripadaju zasluge za izradu glavnog projekta i detalja.

Ivan Metrovi, model hrama Vidovdan izloen u paviljonu Kraljevine Srbije na medjunarodnoj izlobi umetnosti, Rim, 1911.

- 5 -

Stara telefonska centrala autora Branka Tanazevia u Kosovskoj ulici u Beogradu predstavlja spoj secesije i srpsko-vizantijskog stila. Projekat je nastao 1906. god, a izgradnja je trajala tokom 1908. godine. Stara telefonska centrala predstavlja tendenciju da se u okviru secesije koriste motivi srednjovekovnih crkava Moravskog stila i time pronadje nacionalni izraz u arhitekturi. Naalost, za razliku od Madjara kod kojih je njihova madjarska secesija jedno vreme bila mejnstrim u arhitekturi, primeri srpske secesije su vie bili izuzeci.

- 6 -

Zenitizam

Centar avangardnih pokreta u godinama nakon Prvog svetskog rata u Beogradu postao je intelektualni krug umetnika koji su se okupili oko asopisa Zenit. Krug zenitista je imao odluujui uticaj na osnivanje i formiranje arhitektonskog modernizma u Srbiji. Prvi broj Zenita objavljen je u Zagrebu 1921. godine, a redakcija je ubrzo, 1923. godine bila prisiljena da se zbog otre reakcije u javnosti, preseli u Beograd. asopis Zenit je okupio mlade predstavnike progresivne generacije beogradskih i zagrebakih umetnika.

Polazna osnova filozofije zenitizma bio je njihov stav prema Evropi, za koju su zenitisti smatrali da se nalazi u stanju i periodu duboke krize. Kriza evropske civilizacije i evropskih vrednosti bila je aktuelna i sveobuhvatna, a zenitizam kao stav i pokret, kritikovao je ovakvo stanje, za koje je smatrao da je nastalo pre svega u evropskoj kulturi, a potom i u evropskom drutvu i drutvenom uredjenju u celini. asopis koji je izlazio pet godina, okupljao oko sebe krem tadanje evropske umetnosti - italijanske futuriste i ruske avangardiste. Kralj Aleksandar je zabranio asopis nakon teksta Rasinova (pseudonim Micia) u kome se istiu zajednike osobine marksizma i zenitizma. Alergian na pojavu komunizma u bilo kom obliku, kralj je zabranio casopis a

Mici je kao urednik bio prinuen da emigrira.

(Ljubomir Mici. Avagardni umetnik, pesnik, kriticar. Jedan od osnivaa pravca Zenitizma i asopisa Zenit.) U Parizu, na francuskom objavio deset zenitistikih romana. Na srpski preveden samo - "Barbarogenije decivilizator", svojevrsno saimanje zenitistikih ideja u proznom obliku. Mici se vratio u Srbiju posle Pariza, gde je iveo do 1971, kada je umro u starakom domu u Kaarevu. Postoje verzije da je umro od gladi, koje nisu proverene. iveo je na samoj ivici egzistencije. U Titovoj Jugoslaviji se povukao sa scene, a sa retkim ljudima koji su imali ast da komuniciraju sa njim, priao iskljuivo na francuskom jeziku.

ideja Barbarogenija, zalaganje za balkanizaciju Evrope ovakve tenje ka izvornom javljaju se nakon I svetskog rata i nastaju iz razoaranja u zapadnoevropske

vrednosti i zasienosti zapadnoevropskom kulturom Mici je smatro da Balkan, kao jo uvek neistraeno podruje, nudi sveinu, neiskvarenost, sposobnost

regenerizacije klonulog zapadnoevropskog oveka

- 7 -

Hvala ti, Srbijo lepa (Ljubomir Mici, Zenit, 1925

Ti ne vidi, Srbijo, koliko su te izvrgli ruglu tvoji jahai, tvoji muzari. Pogledaj se u nae ogledalo! Gledaj! Stavili su ti cilindar na glavu, a nisu ti skinuli opanke sa nogu. To je svirepi cinizam tvoje bedne buroazije, to je pravo lice tvoga evropejstva, Srbijo. Kako je to runo i groteskno, a groteska je najtunija s osmehom na licu. Ja rado verujem da svega toga nije svesno tvoje balkansko drutvo, koje zaudara po neizbenom loju, koje zaudara po prljavim sokacima i kolerinim klozetima.

A tek tvoji maloumni politiari i tvoji agenti-pesnici i tvoji bezbrojni oci oni su u grdnoj zabludi ako misle da je Evropa samo u cilindru a Balkan samo u opanku. Kad bi samo hteli da sluaju, kad bi samo umeli da uju ove nae podvike: dole uplji evropski cilindar! dole prljavi seljaki opanak! iveli isti balkanski tabani!

Zato ne doputa da tvoji pesnici slobodno misle? Zato smo ti mrski svi mi koji ne umemo da puemo ispred tvojih nogu?

Zato su ti mrski Zenitisti, koji seju novo seme duhovne slobode i kulturne nezavisnosti, koji seju zdravo seme da bi se to pre odgajilo svima nama nae zajedniko dete oveanstvo!?

Zato su ti najmiliji pripuzi i laskavci? Najzad, zato su andarmi i politike partije i njihovo zakonito edo korupcija sr tvoje kulture i civilizacije?... Ua!... Ljuto nas peku sve tvoje patnje i svi tvoji bolovi... A slava tvoje dine demokratije dovodi nas do najdubljih oajanja...

Hvala ti, Srbijo lepa!...

Da se razumemo: mi nismo Turci koji traimo zlatne dukate i srebrne darove za nae radove duha i misli. Ne! Ali, mi neemo da budemo niti tvoja raja, koja treba da plaa danak u krvi i danak u gladi zato to izgraujemo kulturu tvoje budunosti, zato to smo rabotnici tvoga napretka. Mi nismo hrianski romantici prolih stolea, ni potomci samozvanih knezova ili svetaca. Mi se nikako ne odriemo ivota na zemlji, jer za ljude drugi ne postoji! Na ast vam bilo carstvo nebesko! Ja otvoreno dovikujem: ne! Mi neemo da crknemo pod udarcima tvojih nekulturnih ministara i tvojih politikih kabadahija. Mi traimo: daj ve jednom da se ivi, a ne samo da se umire, Srbijo!... Ljubomir Mici, Zenit, septembar 1925.

- 8 -

(levo) Zenit, Jo Klek, Advertisement, 1923; (desno) Zenit, Jo Klek

Zenit, Jo Klek, Vila Zenit, 1924-1925 Klekova vizionarska skica za Vilu Zenit postae model radikalnog shvatanja moderne arhitekture sa osnovnim karakteristikama kao sto su slobodan plan, krovna terasa, prostorni kontinuitet izmedju spoljanjosti i unutranjosti, uz uticaje kubizma i Adolfa Loosa.

Jo Klek, Tavern, u izdanju Zenit br. 34 (1924)

- 9 -

Jo Klek, Bayadere, 1924; Ovde prikazuje tmurnu sliku urbane scene, zamiljeni grad. Bajkoviti opis starog Zagreba. Kubistina sinteza prostora. (levo) Jo Klek, Playing Cards,1924; Preklapanje prostora. Preklapanje zidova, nastanjeni i prazni prostori, u svom untranjem svetu, povezano i nepovezano, nadrealno, nerealno (desno)

Zenitijum Jo Klek (levo); Zenitheum I I, Jo Klek, 1924. (desno)

- 10 -

Jo Klek, Ljudi su ubice, kola, 1924. (Zenit)

Prvi arhitektonski projekat koji je objavljen u Zenitu bio je Spomenik Treoj internacionali Vladimira Tatljina.

- 11 -

Mici, zbirka Kola za spasavanje, 1922., unutranje strane. (ZENITIZAM) - 12 -

GAMP

Krajem juna 1928. godine u La Sarau kod Lozane, osnovano je Medjunarodno udruenje modernih arhitekata CIAM. Na slinim osnovama, 12. novembra 1928. godine osnovana je u Beogradu Grupa arhitekata modernog pravca, iji su osnivai bili Milan Zlokovi, Branislav Koji, Jan Dubovi i Duan Babi. Sva etvorica su studirali arhitekturu izvan Srbije. Milan Zlokovi je zapoeo studije u Gracu, zavrio u Beogradu, a potom se usavravao u Parizu, gde je studirao i Branislav Koji. Jan Dubovi je studirao u Pragu, a Duan Babi u Beu. Grupa je osnovana da bi se putem izrade arhitektonskih projekata, njihovom realizacijom i javnim nastupima, zalagala za principe moderne arhitekture. U vreme svog najveeg uspona, grupa je brojala osamnaest lanova. Pored osnivaa, u grupi su bili i Dragia Braovan, Petar (1899-1991) i Branko Krsti (1902-1978), kao i Momilo Belobrk (1905-1980).

Grupa je organizovala nekoliko izlobi: Prvi salon arhitekture 1929. godine, Prvi Jugoslovenski salon savremene arhitekture 1931. i Drugi jugoslovenski salon savremene arhitekture 1933. godine. Grupa je takodje izlagala u Pragu 1930. godine. Godine 1934., nakon gotovo estogodinjeg delovanja, grupa je rasputena na inicijativu samih lanova. U periodu pre osnivanja Grupe arhitekata modernog pravca, bilo je vie pokuaja prenoenja evropskih uzora racionalistike arhitekture, putem uproavanja i ukidanja istorijskih elemenata na arhitektonskim objektima, uvodjenjem funkcionalistikih principa u arhitektonsko projektovanje i unoenjem racionalizacije u konstruktivni i kompozicioni sklop zgrada. Medjutim, sve ove pojave su bile prisutne u arhitekturi sporadino i izolovano, jer u to vreme jo uvek nije postojao organizovani pokret na polju arhitekture putem kojeg bi karakteristini elementi, inioci modernog arhitektonskog projektovanja, bili uneti i predstavljeni u celosti i u pravom svetlu strunoj arhitektonskoj javnosti u Srbiji. Kraj 1928. godine se, dakle, moe smatrati trenutkom kada se na srpskoj arhitektonskoj sceni definitivno kristalizovao modernistiki pokret, pre svega osnivanjem Grupe arhitekata modernog pravca, a potom i individualnim radom snanih arhitektonskih linosti, koje su ovaj pokret definitivno unele u srpsku arhitekturu.

Poetkom 1929. arhitekta Branislav Koji objavljuje programski tekst modernizma, koji uobliava novi pokret i novi period u razvoju arhitekture u Srbiji. Tekst je objavljen pod naslovom Arhitektura Beograda u dnevnom listu Vreme .

Grupa je osnovana da bi se putem izrade arhitektonskih projekata, njihovom realizacijom i javnim nastupima, zalagala za principe moderne arhitekture.

Ve 1932. grupa ulazi u krizu. Godine 1934., nakon gotovo estogodinjeg delovanja, grupa je rasputena na inicijativu samih lanova.

Najbitnija izlozba je bila Prvi Jugoslovenski Salon arhitekture odrzan u paviljonu umetnosti u Beogradu 1931. Tad izlozeni urbanisticki planovi za neke Vojvodjanske gradove, Evangelisticka crkva u Ostojicevu od Dubovya, Palata izvrsnog veca Vojvodine Dragise Brasanova kao i opstinski administrativni centar Novog Sada od Kojica, Lekres Zgrada Dusana Babica. Zlokovic prikazuje svoj Hotel Zica u Mataruskoj Banji, Columbus Tower in Santo Domingo u Domenikani.

- 13 -

Milutin Borisavljevi Paralelno, nasuprot modernistima, koji su u treoj dekadi veka sve prisutniji na arhitektonskom planu u Srbiji, neki arhitekti i dalje propagiraju ideje, koje su u suprotnosti sa stavovima dolazeeg modernog pokreta. Tako pariski doktorant, arhitekta Milutin Borisavljevi (1889-1969), u svojim tekstovima objavljenim u periodu 30-tih godina, tvrdi da je arhitektura u sutini samo kompozicija istorijskih stilova, a da modernisti ne poznaju prolost arhitekture, te postaju modernisti jedino iz razloga obrazovno-arhitektonske nepismenosti. Milutin Borisavljevi se, kao teoretiar i estetiar arhitekture, pojavljuje pred Drugi svetski rat svojim tekstovima u Srpskom tehnikom listu. U svojim radovima o estetici, Borisavljevi zastupa optiko-fizioloku teoriju, kojom dokazuje da je lepo fenomen vida, a ne prostora i linija, na taj nain negirajui psiholoka i matematika objanjenja lepog. Njegovu doktorsku disertaciju, odbranjenu u Parizu, objavila je francuska izdavaka kua Payot. Medjutim, i pored uspeha, koji je njegov rad na teoriji estetike arhitekture imao izvan granica zemlje, Borisavljevi je u Srbiji bio ignorisan i zaboravljen. Napustio je domovinu 1949. godine i odselio se u Pariz, gde je i umro.

KucaFlaar u Ulici Kornelija Stankovica 16, Milutin Borisavljevic, 1932 ; njegovo najpoznatije dela, precizna izrada detalja spoljasnosti, tipian je primer arhitekture porodinih kua i vila izmeu dva svetska rata-radjena u duhu akademizma, podignuta je 1932. godine kao jednospratna, a potom je dograena 1936.

Milutin Borisavljevic, Zgrada Beogradske berze, 1934

- 14 -

Momir Korunovi

Momir Korunovi (1883-1969) je, suprotno Borisavljeviu, iv doekao punu rehabilitaciju. Njegovo delo esto je u arhitektonskoj istoriji i teoriji povezivano sa idejama ekspresionista. Njegovo Spomen obeleje srpskoj vojsci u Kumanovskoj bitci iz Prvog balkanskog rata na brdu Zebrnjak (gradjeno 1933.-37.), kod Kumanova, uporedjivana je od strane arhitektonskih kritiara sa Ajntajnovom kulom Eriha Mendelsona (1887-1953). Korunovi je u periodu 1910.-11. uio na Tehnikoj visokoj koli u Pragu, a potom je iao na studijska putovanja u Rim i Pariz. On pripada romantinoj, nacionalnoj grani srpske arhitekture, a razvijao je svoj stil uporedo sa svakim novim projektom, poevi od projekta za zgradu Pote 1 u Beogradu (1912.-18.), potom nastavivi na projektima Pote 2 (1927.-29.), Ministarstva pota (1926.-30.) i Sokolskog doma Matica (1929.-35). Spomenik na Zebrnjaku odveo ga je do granica ekspresionizma, koje u to vreme nisu bile dosegnute u srpskoj arhitekturi. Naalost, gornji deo spomenika je sruen 1942. godine, tako da je do danas sauvan samo donji deo, spomen-kosturnica. Teio je da ostvari arhitekturu nacionalnog stila, sluei se preteno dekorativnim elementima srpske srednjovekovne sakralne arhitekture. Pokuaji ove vrste ostali su usamljeni i bez sledbenika u srpskoj arhitekturi.

Spomen obeleje srpskoj vojsci u Kumanovskoj bitci iz Prvog balkanskog rata na brdu Zebrnjak (gradjeno 1933.-37.), kod Kumanova (levo); Projekat Sokolskog doma (1929.-35) (desno)

- 15 -

Momir Korunovic, Posta broj 2, 1929 , Slobodana Penezica Krcuna 2

Originalno delo koje se oslanja na moravsko vizantijski stil

Naglasava se masa zida, lukovi i otvori, upotreba dekorativne plastike, uvecanje detalja u odnosu na povrsinu zidnog platna, upotreba najrazlicitijih oblika, slobodne forme

monumentalnost

Objekat nastradao u bombardovanju za vreme drugog svetskog rata.dalje je rekonstruisana 1947. po projektu Pavla Krata kada je njena originalna fasada skroz preradjena, skinuta sva dekoracija tako da je onaj stari objekat izgubio jedinstven srpsko-vizantijski stil.

Aleksandar Deroko Znaajan predstavnik arhitekata koji su zastupali nacionalno istorijski stav u arhitekturi, bio je i Aleksandar Deroko (1894-1988). Nakon uestvovanja u Prvom svetskom ratu, Deroko je studirao tehniku u Rimu i Pragu do 1926., a potom na Beogradskom univerzitetu. U periodu izmedju 1926. i 1928. studira u Parizu vizantijsku umetnost. U svojim radovima zalae se za razvoj nacionalnog stila u arhitekturi koji je inspirisan ranohrianskim, vizantijskim i srpskim arhitektonskim spomenicima iz perioda srednjeg veka. Izgradio je vie crkava, memorijalnih gradjevina i stambenih zgrada u periodu izmedju dva rata.

Na stambenim objektima predstavio je nove interpretacije srpske tradicionalne narodne arhitekture, u koje je takodje unosio elemente nasledja balkanske i mediteranske arhitekture i stilske arhitektonske elemente secesije. Radei pod uticajem tadanjeg racionalizma, on je svoje objekte izgradjene pred Drugi svetski rat prilagodjavao modernom stilu. Njegovo idejno reenje za crkvu Sv. Save u Beogradu iz 1926. bilo je osnova za izradu gradjevinskog projekta kojeg je izradio Bogdan Nestorovi 1932. U periodu 30-tih, Deroko je objavio nekoliko studija vizantijske i srpske srednjovekovne arhitekture. Svoje knjige je sam ilustrovao, a takodje je izradio veliki broj slika na kojima je predstavljao arhitektonske motive.

- 16 -

Kuca pukovnika Elezovica, Aleksandar Deroko, 1927, Njegoseva 20

-dobila je nagradu za najlepsu fasadu kao uspele interpretacije srpskovizantijskog stila u kombinaciji sa elementima secesije-stilizovani srednjovekovni motivi su utisnuti u plitak reljef na parapetima prvog sprata -plitki pilastri se protezu visinom kuce -elementi secesije u kombinaciji sa tradicionalnim motivima-motivi sprske tradicije na fasadi.Plitki reljefi na fasadi predstavljaju linu Derokovu interpretaciju srednjovekovnih motiva.

Milan Zlokovi (1989-1965)

Studirao u Gracu (1916 1918) i Beogradu (1919 1921). Usavravao se u Parizu (1921- 23.) Pionir modernog pokreta u srpskoj arhitekturi. Zajedno sa B.Kojiem, J.Dubovim i D.Babiem osniva krajem 1928. grupu arhitekata modernog pravca GAMP. Autor je najznaajnijeg dela srpskog modernizma, zgrade Univerzitetske deije klinike (1933, 1936 40, danas nadogradnjom unitena).

Krajem 1925. godine Milan Zlokovi je radio projekte malih eljeznikih stanica na kojima se naziru elementi nove estetike u arhitekturi. Iste godine, dobio je nagradu na konkursu za Umetniki paviljon Cvijeta Zuzori i Jugoslovenski paviljon u Filadelfiji. U prolee 1927. godine, zavrio je projekt za sopstvenu kuu na Kote-Neimaru. U jesen iste godine, Zlokovi neoekivano i radikalno menja svoj projekat porodine kue. Novi projekat, kojim je zamenio ve izradjenu projektnu dokumentaciju, predstavlja arhitektonsku kompoziciju kubinih masa, ravnih krovova i izradjen je u novom, modernistikom stilu.

Zlokovi je imao velikih zasluga za razvoj moderne arhitekture u Srbiji. Obzirom da je bio odlian matematiar, on je jo pre Drugog svetskog rata ukazivao na znaaj modularne podele u arhitekturi i bio je u to vreme jedan medju prvima u Evropi koji je prouavao polje koordinacije mera u arhitektonskom projektovanju. Na ovom planu, ostavio je znaajan rukopis Modularna koordinacija.

- 17 -

Milan Zlokovi, skice fasada za kucu u ulici Rankova, Beograd, 1926

Milan Zlokovi, osnovna kola u Jagodini, 1937-1940.

ematski dijagram proporcionalnog sistema porodine kue Milana Zlokovia

- 18 -

Milan Zlokovi, vila porodice Zlokovi, Vraar, 1927.

U prolee 1927. godine, zavrio je projekt za sopstvenu kuu na Kote-Neimaru. U jesen iste godine, Zlokovi neoekivano i radikalno menja svoj projekat porodine kue. Novi projekat, kojim je zamenio ve izradjenu projektnu dokumentaciju, predstavlja arhitektonsku kompoziciju kubinih masa, ravnih krovova i izradjen je u novom, modernistikom stilu. Vila

arhitekte Milana Zlokovica, najznacajnijeg srpskog moderniste u periodu izmedju dva svetska rata, spada medju najranije interpretacije sterometrijske arhitekture u Beogradu. U njoj danas zivi njegov sin, zakonom je zasticena a propada je vlasnik ne moze da priusti odrzavanje sam. Snazne kubicne forme: uticaji Adolfa Losa i njegovog Raumplana. Osnova slobodno aranirna i proizilazi iz racionalog postavljanja funkcije. Likovni utisak ostavljaju razloene i smaknute kubicne forme. Ravna krovna konstrukcija i velike povrsine fasadnog platna naglasavaju kubicnost . Kaskadne povrsine.

Milan Zlokovi, vila porodice Zlokovi, detalji, Vraar, 1927.

- 19 -

Milan Zlokovic, the Bosnian Hall u kuci Krista i Dr. Djordje Djordjevic, Beograd, 1927; pogled na trpezariju sa freskama Mila Milunovica i reljefima Sretena Stojanovica

Par se preselio iz Zagreba posle I svetskog rata. Kua u ulici Strahinjica Bana mesto susreta umetnika i intelektualaca u tom periodu. Smestena u vec staroj postojecoj zgradi rekonstruisanoj 1923. Dr. Djordje (prof. na Medicinskom fakultetu) i Krista (rodjaka Save umanovica), potprecednica udruzenja prijatelja umetnickog paviljona Cveta Zuzoric, nasledili kucu od Kristinih

rodjaka. Kuca je totalno unistena prilikom bombardovanja Beograda 1941. Zlokovic je dizajnirao Bosnian Hall kao izlozbeni prostor za drvene reljefe. Ukupno 36 reljefa razliciih dimenzija su postvaljeni 1927 godine. Reljefi opisuju ljude u orijentalnim kostimima u sklopu ivotnih scena u Bosni za vreme otomanske vladavine. Arhitektura enterijera se stapa sa umetnickih detaljima reljefa i tesko je razdvojiti gde umetnicki rad prestaje a gde pocinje arhitektonsko oblikovanje prostora. Zajedno daje harmoniju prostora, komplementarni jedan sa drugim, dajuci prostoru jednostavnost, proporcionalnost.

Vila porodice teric, Milan Zlokovic, 1933, Dedinje

Jedan od najlepsih primera srpske moderne. Naglaseni kubisticni volumena, uticaj Adolfa Losa. Prozimanja enterijera i eksterijera, razudjenosti osnove i stepenovanju planova po dubini.

- 20 -

Milan Zlokovi, bolnica u Tirovoj, Beograd, 1940.;

Za projekat bio inspirisan brodovima. Karakteristican izduzen oblik zgrade. etri podeljena bloka. Prilicno ostecen za vreme bombardovanja Beograda u II svetskom ratu. Projekat po modularnoj mrezi. Efekat dominantnih modula na fasadi vidljiv i prilikom redjanja otvora. Traka prozora, produzeni balkoni.

Milan Zlokovi, Univerzitetska klinika, model i ematski crte modularnih koordinata kompozitnog plana

Milan Zlokovic, Kreditna banka, Sarajevo, 1928-1932;

- 21 -

Milan Zlokovi, zdravstveni centar Risan,1938-1941.

Milan Zlokovic,

Hotel ia,

Mataruka Banja,

1931-1932

- 22 -

Milan Zlokovi, Hotel ia, Mataruka banja, enterijer restorana,1931-1932.

Svetlo koje preovladjuje u enterijeru, ukazujuci na svest o zdravoj atmosferi u spa odmaralistu. Jednostavna struktura objekta i beli zidovi preovladjuju i u unutrasnjem i u spoljasnjem delu velikog restorana. Staklena fasada neprimetno deli spoljni od unutrasnjeg dela. U cilju da dobiju vazduh zgrade su postavljene naspram sunca, zidovi se boje u belo i postavljaju se veliki otvori da bi bolje usla svetlost. U nastojanjima da prikazu novu arhitekturu u Srbiji, arhitekte su davali akcenat na higijenskim aspektima zgrade.

Milan Zlokovi, Hotel ia, Mataruka banja, krovna terasa, 1931-1932.;

Milan Zlokovi, Hotel ia, Mataruka banja, restoran na krovnoj terasi, 1931-1932.

- 23 -

Milan Zlokovi, zgrada servisa automobila FIAT, Beograd, 1939-1940.

Milan Zlokovi, zgrada servisa automobila FIAT, Beograd, 1939.-1940.

Milan Zlokovic, Columbus Tower, Santo Domingo, 1929.(competition project)

Njegov projekat za medjunarodno takmicenje Columbus Tower u Santo Domingo u Domenikani, prikazuje sasvim drugaciji stil. (po kriticarima ovaj projekat predstavlja hipermodernizaciju Vizantijskog stila).

Ovaj projekat lici na ekspresionisticke modele, posebno u konstrukciji dramaticnih elemenata, ali takodje ima i elemente koji su cesto upotreljivani od strane modernih arhitekata (npr. geometricni kvalitet cilindricne forme ).

- 24 -

Milan Zlokovi,Muzej pomorstva, Split, 1929. takmiarski rad

Milan Zlokovic, zeleznicka stanica, Obrenovac, 1928

Milan Zlokovi, Hala hrianske zadruge mladih lljudi, Hall of the Christian Union of Young people,, Beograd, 1940. (project) - 25 -

Jan Dubovi

eki arhitekta Jan Dubovi (1892-1969) je u periodu moderne arhitekture u Srbiji svojim delom dao veliki doprinos prodoru ideja moderne. U Beograd dolazi u periodu 1922-1934. Jedan od osnivaca Grupe arhitekata modernog pravca GAMP. 1926. godine Jan Dubovi pie tekst o Radenikoj kui i radenikom domu, dri predavanja o vrtnim gradovima i objavljuje ih u zagrebakom Tehnikom listu. Svoj tekst ilustruje crteima na kojima je vidan uticaj Adolfa Losa (1870-1933). Jan Dubovi je projektovao i gradio tokom 30-tih i poetkom 40-tih godina kompleks opservatorije na Zvezdari, koji se sastoji od kompozicije tehnoloki naprednih arhitektonskih objekata.

Jan Dubovi, Astronomska opservatorija na Zvezdari u Beogradu, 1929-1932

- 26 -

Jan Dubovi, Astronomska opservatorija na Zvezdari u Beogradu, ulazni paviljon, 1929-1932 (levo); Jan Dubov, Glavna zgrada astronomske opservatorije na Zvezdari u Beogradu, 1929-32 (desno)

Jan Dubovi, Glavna zgrada astronomske opservatorije na Zvezdari u Beogradu, 1929-32. (levo) Jan Dubovi, astronomska opservatorija, Rezervoar za vodu (desno)

Kompleks astronomske opservatorije u parku Zvezdara je njegovo najznacajnije delo. Ovaj kompleks je jedno od prvih urbanistickih resenja realizovanih u duhu moderne. Ovaj objekat je u to vreme bio jedna od najmodernijih zgrada te vrste u Evropi i ponos Beograda.

- 27 -

Jan Dubovi, projekat za cvetni trg, Beograd, 1927; (levo) Jan Dubovi, srpska pravoslavna crkva, skola internat, Novi Sad,1929. takmicarski rad (desno)

Jan Dubovi, evangelisticka crkva,Ostojievo, 1929 (levo); Jan Dubovi, Solid, Poslovno-stambeni objekat Petra Jankovica, bravara, 1933 (desno)

Solid Objekat radionica Petra Jankovica je jedna od prvih realizovanih poslovno-stambenih kuca u stilu moderne arhitekture. Radni i stambeni deo su izvojeni a ta podela je ostvarena pomocu naglasene horizontalne profilacije iznad prvog sprata kao i pomocu plasticnog efekta balkona na bocnim fasadama.

- 28 -

Jan Dubovy, vila Arkadija Miletica, Beograd, 1932

Jan Dubovy, radnicka kuca, 1926. (project)

Predlog za jednostavnu radnicku dvojnu kucu povrsine 80m2.

- 29 -

Vila Nedeljkovic, Vojin Simeonovic; (levo) Zgrada Aerokluba 1934, arch Vojin Simeonovic, adresa Uzun Mirkova 4 (desno)

Zgrada Aerokluba Visoki bazis sa zidom od kvadratnih kamenih ploca koje su obradjene u vidu prizmi. Na fasadi se isticu vertikalni pilastri koji se protezu kroz tri sprata. Na zavrsnici fasade venac postavljen iznad horizontalnog arhitrava. Plasticnost fasade se vidi u nedostatku dekoracje na zidnom platnu. Njegov prvi i jedini javni objekat podignut u periodu izmeu dva svetska rata. Objekat izuzetne kulturno-istorijske i arhitektonske vrednosti, kao nacionalna ustanova vazduhoplovstva kraljevine Jugoslavije i jedan od najznaajnijih primera art dekoa u Beogradu, znaajno je doprineo evropeizaciji beogradske arhitekture. Dom Aerokluba na uglu Uzun Mirkove i Kralja Petra u centru Beograda tridesetih godina prolog veka bio je stecite prestonike elite koja se tu rado sastajala, zabavljala i vodila poslovne i politike razgovore.

- 30 -

Duan Babi

Iz Sarajeva u Beograd 1927. godine dolazi arhitekta Duan Babi (1894- oko 1948). Iste godine Babi se prikljuuje krugu beogradskih avangardnih arhitekata, a 1928. postaje suosniva Grupe arhitekata modernog pravca. Duan Babi gradi niz stambenih zgrada, medju kojima je znaajna zgrada Lektres u ulici Marala Birjuzova br. 21 u Beogradu, sa elementima modernistikog dekorativizma, kojim pokuava da pomiri dva razliita stilska perioda u arhitekturi i na taj nain da ublai sirovu snagu modernog pokreta i prilagodi ga uslovima sredine u kojoj gradi.

Duan Babi , Vila Proti u Beogradu, 1930-31.

Dominacija horizonatlnog plana oslonjen na slobodno-stojece stubove. Razvija domacu varijantu art-dekoa, primena horozontalne fasadne teksture. Asimetrija (uticaj ekspresionizma)

Duan Babi, Vila Jelene Plevan, Beograd, 1933.

- 31 -

Duan Babi,, Vila Dragutina Smejkala u Beogradu, 1934.

Razvija domacu varijantu art-dekoa. Asimetrija (uticaj ekspresionizma). Fasadni rasteri se razvijaju vrlo mastovito, nema pravila, nema kanona.

Duan Babi,zgrada unije jugoslovenskih inenjera i arhitekata,Beograd 1930. takmiarski rad (levo)

Duan Babi, zgrada Letreks u ulici Marala Birjuzova br. 21 u Beogradu (desno)

- 32 -

Dragia Braovan(1887-1965) U periodu kraja 30-tih i poetka 40-tih dolazi do snane ekspanzije modernistikog pokreta u Srbiji. U to vreme na arhitektonskoj sceni je aktivan arhitekta Dragia Braovan. Studije je zavrio 1912. na Tehnikom fakultetu u Budimpeti. Za svoje najznaajnije objekte Braovan usvaja principe na kojima poiva moderna arhitektura. Medjutim, za razliku od evropskih uzora, njegovi objekti imaju diskretnu dekoraciju, ime odstupaju od dosledne funkcionalnosti pokreta moderne. Izmedju 1927. i 1929. Braovan je izveo Genievu i karkinu vilu, koje predstavljaju klasine primere akademske arhitekture. Poetkom 1929. projektuje Paviljon u Barceloni i Radniki dom u Novom Sadu. Znaajan primer srpskog je njegova kua u Mileevskoj ulici u Beogradu, koja je, na alost, poruena u Drugom svetskom ratu. Posebno se, kao izuzetno avangardan, izdvaja njegov projekat za Jugoslovenski paviljon na izlobi u Milanu, iz 1931. godine. Njegovi radovi predstavljaju antologijske primere srpskog modernizma, a medju njima su izuzetno znaajni i oni za zgradu Dravne tamparije u Beogradu, koja je gradjena izmedju 1933. i 1940. godine, za zgradu Komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, koja je gradjena u periodu 1934.-35., kao i za zgradu Dunavske banovine u Novom Sadu iz 1937.-40. godine.

Dragisa Braanov, Braanova kua, Beograd, 1934.

Dragisa Brasanov, Paviljon Jugoslavije na sajmu u Milanu, 1931.

- 33 -

Dragisa Brasanov, Paviljon Kraljevine Jugoslavije na Svetskoj izlozbi u Barseloni 1929.

Dragisa Brasanov, vila Djordja Genia, Beograd,1929.

Genciceva kuca je gradjevina centralnog tipa, priblizno kvadratne osnove. Kuca ima cetri nivoa: suteren, prizemlje,sprat i krovnu terasu. Po kvadraturi (oko 900 metra kvadratnih) spada medju najprostranije Brasanove jednoporodicne kuce.

Dragisa Brasanov, vila Richard karka, Beograd, 1926-1927

- 34 -

Dragisa Brasanov, Zgrada Banovine u Novom Sadu (zgrada izvrsnog veca Vojvodine) 1936-39.

1936-39; Dragisa Brasanov, Zgrada drzavne stamparije, zgrada BIGZ-a, 1933, 1937-1940. Monumentalan objekat srpske moderne

- 35 -

Dragisa Braanov, Zgrada radnike zadruge, Novi Sad, 1929-1931

Dragisa Brasanov, Zgrada Komande Vazduhoplovstva Jugoslavije u Zemunu, 1935; Dragisa Braanov, Zgrada radnike zadruge, Novi Sad, 1929-1931

Bitno monumentalno zdanje u srpskoj arhitekturi. Zgrada komande vazduhoplovstva je zamisljena kao forma koja asocira sa avion sa vise krila. Naglasena horizontalna podela i stepenovanje. Istaknuta vertikala sredisnjeg dela procelja.

- 36 -

Dragisa Brasanov,ulica Brace Jugovica, stambena zgrada, Beograd, 1934.

Ovaj mali gradski blok je karakteristican primer srpskog modernizma. Dinamicna igra horizontalnog i vertikalnog ritma. Na uglu zgrade su balkoni. Karakteristican je naglaseni vertikalni ispust koji zgradi daje dimanicnost i karakter. Kruzni prozori kao karakteristicni detalj zrele moderne u Srbiji su postavljeni na vrhu vertikalne ploce.

Dragisa Braanov, vila Duana Lazia, Beograd, 1932

- 37 -

Nikola Dobrovi

Tokom perioda 1930-tih na scenu srpske arhitekture stupa izuzetna linost Nikola Dobrovi (1897-1967). Bio je eki djak i vei deo ivota proveo je i radio u Pragu. Prag je u to vreme bio izvor evropskog racionalizma, a tamonja arhitektonska sredina bila je medju najrazvijenijim u Evropi. Iz Praga, Dobrovi je pokuao da se priblii srpskoj arhitektonskoj sceni ueem na javnim konkursima. Godine 1930. pobedjuje na medjunarodnom konkursu za arhitektonsko-urbanistiko reenje Terazijske terase, kada je imao samo 33 godine. U konkurenciji su bili radovi prispeli iz Nemake, ehoslovake, Francuske i Jugoslavije. Bila je to prva velika pobeda modernizma u Srbiji.

Dobrovieva iznenadna pojava na kulturnoj sceni uvela je tako duh modernizma u srpsku arhitekturu na velika vrata. 1930. godine pobedio je na medjunarodnom konkursu za zgradu Banovinske bolnice u Splitu, potom na medjunarodnom konkursu za uredjenje kupalinog kompleksa Bavice, takodje u Splitu, nakon ega radi projekt hotela u Dubrovniku. U periodu od svega nekoliko meseci Dobrovi osvaja tri prve nagrade na medjunarodnim konkursima sa projektima koji i danas odiu izuzetnom izraajnou i likovnom snagom. Godine 1931. Dobrovi je osvojio prvu nagradu na konkursu za eljezniku stanicu Beograd-Dunav.

Znaaj Dobrovievog rada ogleda se u njegovom stavu prema sagledavanju problema savremene arhitekture i urbanizma i nainu njihovog reavanja. U arhitektonskom oblikovanju on je beskompromisno sprovodio pravac bezornamentalne arhitektonske kompozicije masa, koje je oblikovao da budu u skladu sa najnovijim tehnikim dostignuima. Unosio je, s toga, savremene arhitektonske materijale i savremene metode gradjenja u svoje projekte, istraivao najnovije koncepcije i izraze modernog pokreta u arhitekturi. Medjutim, nasuprot njegovom zalaganju za novim u arhitekturi, borba unutar okvira konzervativne i arhitektonski neartikulisane i neopismenjene javnosti je ostavila na njegovoj linosti tragove, koji se ogledaju u njegovim kasnijim tekstovima, koji nose u sebi stavove arhitekte duboko razoaranog u sredinu u kojoj je radio.

Duboka ekonomska kriza koja je nastala poetkom 30.-tih godina u svetu, a koja je imala snaan odraz i na jugoslovenskom tlu, onemoguila je dalju realizaciju Dobrovievih projekata u Beogradu i Splitu. On se vraa u Prag, gde radi po porudbini projekat Jugoslovenskog studentskog doma (1932.). Godine 1934.-36. radi maestralan projekat hotela Grand na Lopudu i niz vila u Dubrovniku, kojim povodom donosi odluku da se preseli u ovaj grad. Period ivota koji je proveo u Dubrovniku bio je najplodniji u njegovom radu, a doneo mu je i satisfakciju u vidu izuzetnog stvaralakog opusa, koji je realizovao u ovom gradu.

Po oslobodjenju Beograda, Nikola Dobrovic stize u prestonicu. Nova etapa njegovog zivota i stvaralastva. U prvih nekoliko godina Dobrovic zauzima najvise polozaje u urbanistickim sluzbama Republike i Grada. Ulaze ogromne napore da ih, prema sopstvenim merilima, privede struci i osposobi za slozene zadatke obnove i izgradnje Beograda. Potpuno neprilagodljiv ubrzo biva razresen duznosti. Radi kao redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U toku 20 godina rada na Univerzitetu objavljuje brojne knjige ukupno 16 dela. Najznacajniji Dobrovicevi objekati grandiozna zgrada Drzavnog sekretarijata za narodnu odbranu (danas Saveznog ministarstva odbrane) kao i objekti u Igalu i Herceg Novom.

- 38 -

Nikola Dobrovic, jugoslovenska studentska hala,koled Kralj Aleksandar, Prag,1932-1933.

Nikola Dobrovic, Dunav stanica, hol sa alterima,Beograd, 1931. konkursni rad;

Dobrovic uvodu kroz persepktivne skice enterijera neprekidan pokret kroz arhitektonski prostor. Npr. dizajn hola za prodaju karata jasno ukazuje na spremnost na pokret. Ekspresija pokreta kao logican izbor za dizajn zeleznicke stanice.

Nikola Dobrovic, gradski kafe, Dubrovnik, 1931.konkursni rad

Ovde dizejnira prostor za prolaz, neprestani ulaz izlaz- iako je kafic. Logican je ovakav dizajn prostora za prolaz kod zeleznicke stanice ali ovde ne. Mesta za sedenje ovde dodju samo kao dodatak neophodan za funcionisanje kafica, a ne kao glani sadrzaj.

- 39 -

Nikola Dobrovic, Grand hotel na ostrvu Lopudu kod Dubrovnika u Hrvatskoj,1934-1937.;

Nikola Dobrovic, Hotel Kursaal, Dubrovnik, 1931.(project)

Nikola Dobrovic, vila Vesna na Lopudu u Hrvatskoj,1939

- 40 -

Nikola Dobrovic, Vila dr. Burli, Prag, 1926

Nikola Dobrovic, kompleks za kupanje, Bavice, Split, 1930;

- 41 -

Nikola Dobrovic, palata Vardarske regionalne vlade,Skopje, 1930. (competition project)

Nikola Dobrovic, pozoriste u Novom Sadu, 1929 (competition project)

Nikola Dobrovic, stanica Dunav,Beograd, 1931.konkursni rad; Nikola Dobrovic, stanica Dunav,Beograd, 1931.konkursni rad, pogled na fasadu

- 42 -

Nikola Dobrovic, Terazijska terasa I nagrada na medjunarodnom konkursu, 1929-1930.; Nikola Dobrovic, Terazijska terasa I nagrada na medjunarodnom konkursu, 1929-1930.god.

U centru Beograda ima nekoliko lokacija koje su kontinualno predmet interesovanja arhitekata, a koje ni do danas nisu adekvatno resene. Jedna od takvih je i Terazijska terasa. Od kako je Beograd postao moderan grad pocetkom 20.og veka, ova lokacija je bila predmet interesovanja. Najznacajniji predlog za resenje ovog prostora je projekat Nikole Dobrovica, prvonagradjeni na medjunarodnom konkursu iz 1929-30. Znaajno je da je, ve tada, arhitekta Nikola Dobrovi u okviru konkursa predloio stepenasto provoenje terasa do obale Save. Terasa bi bila jedno veliko stajaliste, uokvireno monumentalnim zgradama. Prema njegovom projektu, Terazijska terasa postala bi plato sa vrtovima, bazenima i fontanama oiviena dvema zgradama u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici. Nikola Dobrovi je jo u postavci na konkursu za Terazijski plato iz 1929. godine uoio prirodnu vezu i naglasio pravac Terazije Savski amfiteatar.

Nikola Dobrovic, Zgrada drzavnog sekretarijata za drzavne poslove, Generalstab, Beograd 1954-63

- 43 -

Nikola Dobrovic, Terazijska terasa I nagrada na medjunarodnom konkursu, 1929-1930; (levo); Nikola Dobrovic, Zgrada drzavnog sekretarijata za drzavne poslove, Generalstab, Beograd 1954-63 (desno)

Nikola Dobrovic, Zgrada drzavnog sekretarijata za drzavne poslove, Generalstab, Beograd 1954-63

Generalstab kompleks predstavlja planine koje se diu iz kanjona reke Sutjeske. Jedini njegov realizovani projekat u Beogradu je monumentalna arhitektonska kompozicija zgrada Generalstaba, koja predstavlja antologijsko ostvarenje srpske moderne arhitekture. Tretira lokaciju, ne samo kao arhitektonski, vec kao prostorno urbanisticki problem. Projektovao je monumentalnu celinu velike snage cije horizontalne mase sa snaznom vertikalom dominiraju prostorom. Dva tela formiraju simetrican portal, dok se svi ostali elementi ritmicno, nesputano, slobodno razvijaju, stvarajuci bogatu kompoziciju otvora, materijala i oblika. Dinamican princip razlaganja uveden je kaskadiranjem masa, a organski princip- vezivanja za tlo, upotrebom prirodnog materijala, kamena crvene boje. Simbolika. Zgrade generalstaba

su nosioci svih bitnih osobina jednog prkosnog i borbenog naroda, od ustanka- organskim izrastanjem iz tla- do izvijanja do visina I neprohodnih litica. Snaga, polet, hrabrost. Graditelj kao da je odlomio komad planine, u kojima se vodila najsudbonosnija borba o biti ili ne biti jugoslovenskih naroda i njihove likovno oplemenjene litice premestio u srediste glavnoga grada. Urbanisticki simbol Sutjeske.

- 44 -

Branislav Koji Diplomirao 1921. godine u Parizu, gradi objekte u Beogradu i Skoplju, medju kojima i stambenu zgradu dr Djuria u Prizrenskoj ulici u Beogradu, koja predstavlja antologijski primer srpskog modernizma. 1926.godine, Branislav Koji, koji se u Francuskoj kolovao za inenjera, a ne za arhitektu, predstavlja svoje ideje koje u sebi sadre duh tadanjeg evropskog racionalizma u arhitekturi. Uestvovao je na veem broju konkursa i dobio nekoliko prvih nagrada. 1925. godine dobio je prvu nagradu za umetniki paviljon na Kalemegdanu u Beogradu, a iste godine i prvu nagradu za Jugoslovenski paviljon na Exposition internationale des Arts dcoratifs u Parizu, a 1935. godine za studentski dom u Skoplju. Medjutim, svaki pokuaj Kojieve stilske radikalizacije, odnosno ogoljavanja projekta zavravao se na taj nain to bi investitor projekat odbacio. To se dogodilo i sa njegovim projektima za vilu na Topiderskom brdu i Vilu za umetnike, takodje na Topiderskom brdu, oba iz 1929. godine. Kojiev crte Enterijer A la Korbizje iz 1929. godine govori o njegovoj potpunoj opredeljenosti prema idejama koje je Le Korbizje u to vreme irio evropskom arhitektonskom scenom.

Koji i Zlokovi, radei u konzervativnoj sredini kakva je tada bila Srbija, gubili su poslove zbog sopstvenih ideja i arhitektonskih opredeljenja, koje takva sredina jo uvek nije bila spremna da prihvati. U takvim uslovima oni su bili prinudjeni da i dalje projektuju suprotno sopstvenim profesionalnim ubedjenjima, sve potujui konzervativne zahteve svojih naruilaca. Zlokovi je tako gradio u periodu izmedju 1930. i 1931. godine zgradu Opel-a u Beogradu, koja sadri davno prevazidjene dekorativne elemente karakteristine za prethodni stilski period u arhitekturi.

Branislav Kojic, Enterijer a Le Corbusier, 1929.;

Branislav Kojic, Vile za umetnike, 1929. (levo); Branislav Kojic, nacionalna prodavnica na svetskoj izlozbi u Parizu, 1925. (desno) - 45 -

Branislav Kojic, kua dr.Djurica, Prizrenska ulica, Beograd, 1933. Primer moderne 30tih. Jasna geometrija kompozicije. Istaknuti prozorski otvori, naglaseni balkoni. Resenje funkcije je u skladu sa oblikom. Godine 1934 je zgrada osvojila nagradu za najlepsu fasadu u Beogradu.

Branislav Kojic, Zgrada organizacije Sokol, Beograd, 1930-1932.

Branislav Kojic, skolsko kupatilo, Djura Jaksic kola u Skoplju, 1931-1933. Danica Kojic, enterijer vile Mihaila Kojica, Beograd, 1933-1934.

- 46 -

Branislav Kojic, Opstinski administrativni centar, Novi Sad, 1930;

Branislav Kojic, zgrada lista Vreme u Beogradu, 1937-1938.

Zgrada pripada stilu kasne faze beogradskog modernizma izmedju dva svetska rata. Odluka zgrade: monumentalnost, masivnost volumena, ujednacen odnos zida i otvora. Cela kompozicija je trolano organizovana. isti geometrijski oblici bez ikakve dekoracije.

Braa Petar i Branko Krsti

Braa Petar i Branko Krsti u svom radu nalaze put kompromisa koji uspostavljaju izmedju stilova modernizma, eklekticizma i akademizma. Eklekticizam se vidi u projektu crkve Sv. Marka u Beogradu, akademizam u oblikovanju fasade Agrarne banke u Beogradu, a zakasneli srpsko-vizantijski stil u oblikovanju Igumanove palate. Avangardne forme predstavljene su njihovim projektima vila u Profesorskoj koloniji i na Senjaku u Beogradu. Vile su izgradjene u kubinim formama uz izvedenu kompoziciju po modernistikim uzorima. Takodje, stambena zgrada za Josifa ojata u Brankovoj ulici u Beogradu, iz 40-tih, pripada ovom poslednjem stilu, jer sadri fasadu iste, perforirane povrine.

- 47 -

Branko i Petar Krsti, blok apartmana u Brankovoj ulici, Beograd, 1934. (levo) ; Branko i Petar Krsti,Igumanova Palata, Terazije, 1936. (desno)

Igumanova Palata Monumentalni ugaoni objekat sa nagasanenim ulaznim delom. Tipican primer moderne 30tih. Zaobljena fasada oblozena svetlim kamenom. Braca Krstic su osvojili prvu nagradu na konkursu 1935. za realizaciju poslovnog objekta za Fond Sime Igumanova, velikog srpskog

dobrotovra XIX veka. Konkurs je zahtevao objekat u nacionalom srpskom vizantijskom stilu ali su autori uspeli da nemetnu resenje u modernistickom duhu. Na fasadi su karakteristicni vertikalno povezani, uski i na vrhu zaluceni otvori, rasporedjeni u pravilnom ritmu na oba trakta . Ravnotezu vertikalnom ritmu daje naglasena nastresnica koja odvaja trgovacki deo od spratova.

Branko i Petar Krstic, dupla vila Olge Lazic, Beograd, 1931

- 48 -

Branko i Petar Krsti,blok apartmana u Kumanovskoj ulici, Beograd,1930-31.

Branko i Petar Krsti,Vila advokata Stevka Milievica,Uika 54, Beograd, 1930.

Rezidencija porodice Milievica je skladna kuca na kojoj se jasno uocava spoj moderne arhitekture sa svojom asimetricnom osnovom i istoricizma koji se ogleda na simetricnom tremu sa karijatidama. Autenticna arhitektonska kompozicija.

- 49 -

Momilo Belobrk Najmladji clan GAMP-a, ostavio trag sa svojim projektima apartmanskih blokova. Pre nego je napunio 35 godina, u periodu izmedju 1932-1940 god. realizovao 28 stambenih objekata. Dao najbolje primere stambene arhitekture moderne u Beogradu.

Momilo Belobrk, Svetogorska 6-8,

detalji ulaznih vrata, 1938.

Momilo Belobrk, Dositejeva 17, 1937

ista forma. Kubicna kompozicija. Projektovao dva tipa stambene gradnje: blok zgrade sa ulinom fasadom u jednoj ravni i ugaoni blok prikazan kao volumen. Prikazuje jasni, bez ornamenta kontejner za stanovanje sa balkonima i prozorima.

Momilo Belobrk, vila u ulici Kaanskog 16, Beograd, 1933.;

Skladna kombinacija geometrijskih oblik. ista forma bez ornamenata.

- 50 -

Momcilo Belobrk, studentski rad, 1929

(levo) Djura Boroi, Hotel Prag, Beograd, 1929.

(desno) Radojica Zivanovic Noje, Horse is dead, foto kolaz , Publikovan u casopisu Nadrealizam danas i ovde, no. 1, 1931.

- 51 -

Svetomir Lazic, porodicna kuca u srpskom stilu, 1925 (teorijski projekat)

Dragan Petrik, naselje za tuburkolozne bolesnike, 1938 (project)

Dusan Jankovic, skica za vilu u Beogradu, 1923 (levo); Predlog buroaske kuce, jednostavan eksterijer sa velikim staklenim povrsinama i tankim ravnim plocama na krovu. Dusan Jankovic, plakat za Bal boema u Hotel Kasina u Beogradu, 1923 (desno)

- 52 -

Bogdan Nestorovic, PRIZAD Palace, Beograd, 1937-1938

Zgrada se nalazi na neravnom terenu. Danas se tu nalazi novinarska agencija Tanjug. Karakterise je monumentalnost sa monolitnom zatvorenom formom. Jednostavna neupadljivost, ideal ranog modernizma, pretvara se u kasnim tridestim u svoju suprotnost: jednostavnu monumentalnost. Oblozena belim mermerom.

Zgrada zanatskog doma, danas Radio-Beogra, Bogdan Nestorovic, 1933, Hilandarska 2

Primer oslobadjanja od suvisnih detalja i plastike. Polukruzna forma oblukuje ugao i dalje se ponavlja kao pun krug sa akcentom na nadvisenoj kuli. Jasno se vide dva glavna obla volumena. Na nizem oblom volumenu je karakteristicna naglasena vertikalnost.

Podignuta je na bivem imanju Jovana Kujundia, na kom je on nekada drao kafanu " Kod dva bela goluba". Zgrada sagraena 1841. god, sruena je nakon usvajanja projekta izgradnje Zanatskog doma. Porodica Kujundzic prodala je imanje Zanatskoj komori radi gradnje Zanatskog doma, koji je izgradjen za samo dve godine, 1930-ih.

- 53 -

Crkva Svetog Antona, Joze Plecnik; Tokom godina 1929.-32. najvei slovenaki arhitekta Joe Plenik (1872-1957) gradi u Beogradu crkvu Sv. Antuna , rotondu sa krivim tornjem, koja se nalazi izmedju Liona i Crvenog krsta.

Francuska ambasada u Beogradu.

U periodu 1930.-33. podignuta je velelepna zgrada Francuske ambasade u Beogradu u Pariskoj ulici. Projekat je u duhu modernizma izradio francuski arhitekta Anri Roe. Fasada je izradjena od mermera sa Venaca, a na vrhu su postavljene enske figure koje simbolizuju slobodu, bratstvo i jedinstvo.

Palata Albanije, Branko Bon i Milan Grakalic, Beograd, 1938-1940; Ime je dobila po kafani koja je bila na tom mestu u znak secanja na golgotu srpskog naroda tokom prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu.. Realizovano posle dva uzastopna konkursna predloga iz 1938. Na prvom, izabran rad Branka Bona i Miladina Grakalica, i drugom pozivnom konkursu kada je odabran rad Miladina Prljevica, koji je velikim delom usvojio resenje iz prethodnog konkursa U to doba jedno od najznacajnijih dostignuca srpske arhitekture. Karakteristika: blago konveksni oblik, slobodno prizemlje sa prodavnicama, visoki dominantni vertikalni volumen. Jedna od prepoznatljivih zgrada u Beogradu.

- 54 -

zgrada SIV-a, Autori: Anton Ulrih, Vladimir Potonjak, Zlatko Najman i Dragica Perak

Ova zgrada dokazuje tadasnju moc drzave. Raena je na osnovu idejnog reenja iz 47 koji je dobilo prvu nagradu na konkursu za zgradu Predsednitva vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Prema ovom projektu uraena je skoro cela armirano betonska skeletna konstrukcija, ali je zgrada zavrena kasnije, a poto je drava esto menjala ime i organizaciju, postala je palata Saveznog izvrnog vea. Palata federacija je dopunjena i preradjena po prvonagradjenom konkursu iz 1949. Adaptacija je uraena po projektu Mihajla Jankovia. Obloena je brakim mermerom. Prvi put je otvorena za javnost za vreme odravanja Beogradske nedelje dizajna 2007. Ovaj objekat sadrzi prostorije za savezna ministarstva, administraciju, posebne komisije, federalne organe. Projektovan je pod uticajem Korbizjea i Nervija. Tipican primer socijalistickog realizma. Monumentalna kompozicija od belog kamena kao neoklasicisticka arhitektonska postavka. Osnovna palate je simetricna sa sredisnjim korpusom i dva bocna krila. Ispred srednjeg krila nalazi se nizi deo ispod staklene kupole, a u njemu je svecana dvorana koja moze da primi 200 zvanica. Objekat sadrzi 6 salona, kao 6 republika tadasnje Jugoslavije, kao i hiljadu kancelarijskih prostorija. Fasada je oblozena belim brackim mermerom a otvori su oivceni belim metalom.

Centar Mesne zajednice Fontana u Novom Beogradu, 1967, Uros Martinovic

Objekat Fontana predstavlja uspesan pokusaj urbanisticke i arhitektonske humanizacije jednoobraznih novobeogradskih blokova-spavaonica arhitekturom koja je primerenija ljudskim potrebama. U ortogonalnu semu Novog Beograda ovim kompleksom uvedena je heksagonalna urbanisticka mreza, dijagonala koja je zarotirala postojeci raster prostora. Prisutni urbani motivi kao sto su pasazi, tremovi, stubovi, nadstresnice, prisustvo vode i atrijumski sistem organizacije prostora razbijaju monotioniju urbanog ambijenta Novog Beograda.

- 55 -

Jugoslavija Hotel 1967, Lavoslav Horvat

U vreme kada je izgradjen hotel je bio najsavremeniji ugostiteljski objekat u Beogradu. Hotel ima dobru lokaciju, uz samu reku Dunav. Objekat ima proporcionalnu pravougaonu formu sa lebdecim krovom. Upotrebljeno je staklo plave boje koje simbolizira blizinu reke. Hotel je oslikavao internacionalne tokove arhitekture tog doba.

25 May Museum, 1962, Mihailo Jankovic

Objekat je napravljen sa ciljem da primi sve poklone koje je Tito dobijao za vreme svoje vladavine. Arhitektonski jezik kojim se autor objekta sluzi je u duhu tog vremena. Siroki pristupni prospekt sa kaskadno obradjenim platoom, fontanama, klupama, malim amfiteatrom i zelenim povrsinama. Ideja divljena, strahopostovanja autoritarnoj licnosti je ugradjena u koncept. Objekat Muzeja je u obliku simetricno postavljene pravougaone forme sa leptirastim krovom, masivnim stubovima u prizemlju i mozaikom simbolicnog sadrzaja iznad ulaza u objekat. Sinteza arhitekture, skulpture i slikarstva. Izraz

doba u kome je nastao.

- 56 -

Ugljesa Bogunovic, Slobodan Janjic: Zgrada novinske kuce Politika, 1967;

Prvi primer koriscenja prefabrikovane metalne obloge, presovanih aluminijumskih ploca koji je primenjen u Beogradu, vidi se na novom administrativnom centru najstarije i najpoznatije novinske kuce Politika. Objekat je smesten u najuzem centru grada i morao je biti prilagodjen denivelaciji terena, kao i neposrednom okruzenju. Osnovna ideja je komponovanje objekta horizontalnim i vertikalnim volumenom. Velike transparentne staklene povrsine su otvorene ka ulici.

Petar Vulovic, Sluzba drustvenog knjigovodstva 1986, Novi Beograd Projekat rekonstrukcije stare aerodromske zgrade rezultirao je novim objektom posebnog likovnog identiteta koji je zasnovan na stvaranju kontinuiteta sa arhitekturom moderne izmedju dva svetska rata. Zaobljeni volumen objekta. Plasticnost i skulpturalnu vrednost fasadi daje bela mermerna obloga, na kojoj su kontrast pravougaoni otvori sa tamnim staklima. Oslanja se na period rane Moderne.

Sportski rekreativni centar 25. maj, Ivan Antic, Beograd, 1972-1973.

Na desnoj obali Save je smesten sportsko rekreativni centar. Sadrzi sportsku dvoranu, otvorene i zatvorene bazene, restoran, saune, otvorene sportske terene. Poseban akcenat daje restoran na konzolama. Krov pokrivenog olimpijskog bazena je od hiperbolicno paraboloidne prednapregnute betonske ljuske.

- 57 -

Beogradjanka Palace, 1974, Branko Pesic

Najvisi objekat sagradjen u uzem centru grada. Pratio trend internacionalne arhitekture. Komponovan je od dva osnovna volumena. Donji, horizontalni, uklapa se u visinsku regulaciju istorijskih objekat iz susedstva, sa tlom povezuje gornji, snazni vertikalni akcenat, visok 24 sprata. Konstruktivni sistem je armiranobetonski, skeletni, na koji je obesena fasadna opna, zid-zavesa, od tamnog aluminijuma.

Milorad Pantovic, Branko Zezelj, Milan Krstic, Kompleks zgrade Beogradskog sajma, 1957,

Posle Drugog svetskog rata u kome je unisten stari Beogradski sajam, novi je gradjen sasvim na drugoj lokaciji, izmedju jedne od glavnih saobracajnih arterija i reke Save. Umesto kubicnih hala, kakve su bile uobicajene

u to vreme, na ovom arhitektonsko-urbanistickom kompleksu dominantna je forma ljuskastih kupola, oblika koji je razvijen iz inzenjerske estetike proizisle iz mogucnosti prednapregnutog betona.

- 58 -

VMA Vojno medicinska akademija, 1981; Joze Osojnik, Slobodan Nikolic

Objekat monumentalnih dimenzija ima osnovu koja asocira na biljku koja simbolizira srecu, detelinu sa cetri lista. List je zaobljenih linija, uzdize se iznad poduznog nizeg gabarita uz tlo gde su smestene ordinacije, cekaonice, prijemni blokovi, operacione sale. U visem delu se nalaze sobe za bolesnike. Na ovaj su nacin komunikacije racionalno povezane. Ukupna povrsina celog kompleksa je 160 000m2 sa preko 5 hiljade prostorija.

Mihailo Jankovic, Usce, Zgrada drustvenih organizacija, 1967

Neboder je primer fasade zid-zavese. Stroga i jasna geometrija. Uzana traka povucenog prizemlja odvaja kulu od zemlje. Osnova je pravilna, pravougaona, sa tehnickim liftovskim jezgrom u sredistu objekta.

Ivan traus, Muzej vazduhoplovstva, 1989, Surcin

Muzej je realizovan po nagradjenom resenju konkursa. Koncipiran je na osnovu dva vazna simbola. S jedne strane to je ideja letenja, izrazena kroz futuristicku formu leteceg tanjira, i s druge ideja kretanja kroz iskonski znak kruga, kao simbol savrsenstva kosmosa. Objekat je potpuno simetrican i formiran od niza prstenova, koji su nanizani oko osnove kruzne ploce, sve izdignuto na masivne stubove sa kapitelima. Krovna konstrukcija izvedena je od montaznih elemenata, konzola, i radijalno-postavljenih resetaka od prenapregnutog betona. Opna zgrade je od aluminijumskih staklenih

prizmaticnih formi, cija tamnoplava boja simbolizira plavo nebo.Puno simbolike.

- 59 -

Genex zgrada, Zapadna kapija Beograda, 1980, Mihailo Mitrovic

Jedna od najpoznatijih i najoriginalnijih visokih zgrada u srpskoj arhitekturi. Komponovan je od dve betonske kule, poslovne i stambene, nejednake visine. Obe zgrade povezane su konstrukcijom u obliku mosta na visini 26.sprata stambene kule i potkrovlja poslovnog prostora. Prepoznatljiv arhitektonski simbol grada, kapija na zapadnom ulazu u Beograd. Stambena kula visine P+M+30+p. Poslovna kula visine P+M+26+p. Nad stepenistem poslovnog dela restoran. Svaka zgrada po dva u osnovi kruzna stepenista. U mezaninu stambenog dela 4 jednosobna stana, dok u svim osnovama od 1-30. etaze po 6 stana. (2 trosobna, 2 dvosobna i 2 jednosobna). Obe kule-armiranobetonska skeletna konstrukcija s nosecim zidovima.

Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1962-1965, Ivan Antic, Ivanka Raspopovic

Objekat je realizovan na osnovu prve nagrade dobijene na javnom urbanisticko-arch konkursu 1961 god. Po mnogima predstavlja najznacajnije arhitektonsko delo koje je podignuto u Beogradu i tadasnjoj Jugoslaviji u periodu posle Drugog svetskog rata. Kristalne, kubicne forme, objedinjene su u organsku celinu saaste strukture, bez suvinog detalja. Objekat se nalazi u prirodnom okruzenju i utapa se u ambijent. Volumen zgrade je reen kao polimorfni kristal.

- 60 -