skripta iz krivicnog

101
-За учење и уживање- КРИВИЧНО ПРАВО- ОПШТИ ДЕО

Upload: anabosk

Post on 27-Nov-2014

168 views

Category:

Documents


8 download

TRANSCRIPT

Page 1: skripta iz krivicnog

-За учење и уживање-

КРИВИЧНО ПРАВО-ОПШТИ ДЕО

Page 2: skripta iz krivicnog

-По књизи проф. Зорана Стојановића-Кривично право-општи део(2007.издање)-Није дозвољено да било који део ове свете књиге буде снимљен, емитован

или репродукован на било који начин, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање и остале небулозе... Учите, јер времена има мало

(до 23.12.2012. то је максимум)1. ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ПРАВА

-ЦИЉ И СВРХА: обављање заштитне функције прописивањем одређених понашања као кривичних дела и прописивањем кривичних санкција за та дела, односно циљ кривичног права је сузбијање криминалитета

-кривично право је законско право (јер је засновано на закону и само на закону). Оно мора превентивно да делује на понашање човека и функционише само ако примена кривичних санкција у једном друштву представља изузетак. Сувише честа примена кривичних санкција не би била пожељна, јер би отупела ошрицу кривичног права.

1) кривично право у објективном смислу – систем законских норми, део позитивног права

2) кривично право у субјективном смислу – право на кажњавање (ius puniendi) + раније (до краја 19.века) се користио термин казнено право

-кривично право и кривичне санкције нису једина мера заштите, постоје и превентивна и репресивна средства (кривично право је репресивно)

-у вези са природом кривичноправне заштите уобичајено је да се говори о фрагментарном карактеру кривичног права (кривично право треба да пружи заштиту само одређеним вредностима, односно највреднијим, а не свим добрима

2. ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ЗАКОН(ИК)А И КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

-кривични закон је законска норма којом се регулише неко питање из области кривичног права, било општег, било посебног дела

-обухватање целокупне материје кривичног права чини се њеном кодификацијом, тј. кодексом, односно кривичним закоником. Кривично законодавство се одређује као скуп, или систем кривичног закона који важе у једној земљи (основно и споредно кривично законодавство)

ОСНОВНО: КЗРС, ЗОМУКДсеп.2005, општи и посебни део (1-112, 113-432) – према објекту кривичноправне заштите СПОРЕДНО=посебно: у неким државним законима који само дотичу кривично право наглашена је хетерогеност, лоша страна је недовољна усклађеност споредног законодавства са КЗ, разликује се и законодавна техника.

-општи део КЗ примењује се у односу на сва кривична дела, било да су прописана у Кривичном законику, било у споредном законодавству (чл.13 КЗ).

Page 3: skripta iz krivicnog

3. МЕСТО КРИВИЧНОГ ПРАВА У ПРАВНОМ СИСТЕМУ

-кривично право заједно са осталим гранама права чини правни систем једне земље. То подразумева међусобну повезаност појединих грана права

а) кривично право и казнено право у ширем смислу. Осим материјалног права казнено право обухвата и КПП, КИП, право о привредним преступима и прекршајно право

+однос кривичног права и кривичног процесног права : однос суштине и форме, КПП омогућава примену кривичног права

+кривично извршно право регулише поступак извршења кривичних санкција и такође је у функцији примене кривичног права, омогућава финални стадијум те примене

+однос кривичног права са привредним преступима и прекршајног права, одређен је врстом и карактером деликата које ове 3 гране права предвиђају (крив.дела, привредни преступи и прекршаји). Могуће је степеновање. Привредни преступи су специфична категорија деликата коју познаје само наше кривично законодавство (учинилац = правно лице)

б) кривично право и уставно право = полазе од начела правне државе и владавине права. Основна идеја је ограничавање држ.власти уставом и законом, као и одређеним правима човека. + начело законитости

в) кривично право и друге гране права = пружа заштиту врло хетерогеним добрима, оно је супсидијарно, последња линија у одбрани друштва (ultima ratio). Карактерише га и акцесорност (оно не ствара добра)

+код кривичног права нема одговорности без кривице (код грађанског права има)

4. КРИВИЧНО ПРАВО И МОРАЛ

-однос кривичног права и морала нарочито је изражен код односа кривичног дела, тј. онога што је кривичним правом забрањено, и моралног преступа.

ТРИ СТАВА:

1)кривично право требало би да обухвати етички минимум (најтеже повреде морала)2)кривично право би требало да буде неутрално у односу на морал3)кривично право пружа заштиту свим моралним схватањима

решење: кривично право и морал: два круга која се секу

Page 4: skripta iz krivicnog

-морал обавља заштитну функцију, већина моралних норми има свој објект заштите. Кривично право настоји да буде рационални нормативни систем, што није циљ и код морала (емотивни и ирационални разлози). Морал много више изражава унутрашњу, а право спољну страну човековог понашања. Код морала постоји добровољност, а код права принуда. Специфична санкција због повреде морала = грижа савести.

-Закључак: Ипак се мора поћи од елементарних моралних вредности које прихвата огромна већина људи, тј. од моралних схватања која осуђују повреде основних добара човека (живот, слобода, имовина, достојанство…). Ово су два самостална нормативна система и не треба тежити морализацији кривичног права, тј.јуридизацији морала.

5. ПОЈАМ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА

1)најстарији и најужи појам:просторно важење кривичног права једне земље

2)скуп међународних аката која за државе које су прихватиле садрже обавезу да предвиде одређена понашања у свом кривичном законодавству као кривична дела.

МЕЂУНАРОДНО КРИВИЧНО ДЕЛО:

1)У ШИРЕМ СМИСЛУ: сва понашања за која је међународна заједница заинтересована да буду сузбијена (предвиђају се националним законицима)

2)У УЖЕМ СМИСЛУ: она дела за које је судио Међународни војни суд у Нирнбергу и Токију: ратни злочини, злочини против мира и злочини против човечности (+злочин геноцида – уведен Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида)-Женевске конвенције из 1949 године + протоколи 1977

3)данас се говори о међународном кривичном праву као наднационалном кривичном праву које треба да примењује Међународни кривични суд (након усвајања његовог статута)

-теоретичари кривичног права су скептични у погледу постојања међународног кривичног права, а теоретичари међународног права су оптимисти.

6. МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ СУД И МЕЂУНАРОДНО КРИВИЧНО ПРАВО

-основан у Риму, 1998. године под окриљем УН и усвојен статут. Кључно питање јесте постојање међународног (материјалног) кривчиног права које ће тај суд примењивати. Будућност овог суда је још увек неизвесна, могло би се очекивати да ће се он бавити само кривичним делима која страни држављанин изврши на штету државе уговорнице, односно њеног држављанина.

Page 5: skripta iz krivicnog

-Савет безбедности основао је и 2 ad hoc трибунала за бившу Југославију и Руанду. Ови трибунали су парадигма у негативном смислу, иако се истиче да су убрзали процес оснивања сталног кривичног суда.

-статут МКС у Риму представља значајан напредак у односу на статуте тих трибунала.

-Начело законитости се мора сматрати истим и у националном и у међународном кривичном законодавству.

-У којој мери је реално очекивати да државе испуњавају своје обавезе из међународних аката? Код кривичних дела против мир, човечности и геноцида уочава се да државе нису заинтересоване да против својих држављана воде кривичне поступке (зато што се та дела често врше уз прећутни пристанак државе)

Закључак: МКС треба бити ослобођен политичких утицаја, и треба имати исти однос према грађанима било које земље (неке земље не само да игноришу суд, већ предвиђају и војну акцију, уколико неки њен држављанин буде изручен – САД, „Hague Invasion Act“

7. НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ

-подигнуто на ранг уставног начела: Нико се не може огластити кривим за дело које, пре него што је учињено, Законом није било предвиђено као кажњиво дело, нити му се може изрећи казна, која није предвиђена

-чл.1 КЗ: NULLUM CRIMEN NULLA POENA SINE LEGE (Фојербах). Нико не може бити кажњен за неко понашање, односно неће се предузети кривична санкција, ако дело пре него што је предузето није било предвиђено као кривично дело и није била запрећена казна.

-гарантивна функција кривичног права, као противтежа, ограничење и коректив заштитној функцији-велики значај овог начела огледа се у остваривању генералне превенције (грађани ће своје понашање прилагодити самјо унапред прописаној норми)

ЧЕТИРИ СЕГМЕНТА:

а) NULLA POENA SINE LEGE SCRIPTA = само писаним прописима се могу прописивати кривична делаб) NULLA POENA SINE LEGE PREVIA = забрана ретроактивности (најваж.)в) NULLA POENA SINE LEGE CERTA = начело одређености, прецизности правних нормиг) NULLA POENA SINE LEGE STRICTA = забрана стварања права путем аналогије

8. НАЧЕЛО ЛЕГИТИМНОСТИ

Page 6: skripta iz krivicnog

-кривичноправна репресија и кривично право у целини морају бити оправдани и нужни-грађани морају бити убеђени у оправданост норми и институцијаЗа појам легитимности од пресудног је значаја вредносни елемент Легитимност претпоставља сагласност неког понашања са одређеним системом вредности. За разлику од легалности овде се цени ванправни критеријум.-суког легалности и легитимности је могућ

-чл.3 основе и границе кривичноправне принуде:заштита човека и других вредности друштва = основ и граница за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција-кривично право је ultima ratio, последње средство у заштити одређених вредности

9. НАЧЕЛО ИНДИВИДУАЛНЕ СУБЈЕКТИВНЕ ОДГОВОРНОСТИ (НАЧЕЛО КРИВИЦЕ)

А)неко може одговарати за своје поступке само ако је крив, ако постоји субјективни однос учиниоца према делу (субјективна одговорност)

Б)одговара се само за своје поступке (индивидуална одговорност)

-свако одговара само за своје поступке према којима има одређени психички однос и због којих му се може упутити друштвено етички прекор.

-чл.2 Нема казне без кривице „NULLA POENA SINE CULPA“ – казна се може изрећи само учиниоцу који је крив за кривично дело

Закључак: као кривична дела треба предвидети само она понашања која су погодна да буду основ за индивидуалну субјективну одговорност

10. НАЧЕЛО ХУМАНОСТИ

ДВА АСПЕКТА:

А) заштитна функција кривичног права мора бити хуманистички оријентисана, кривичним правом се пре свега штите најважнија добра човека. >само се тада може прибећи нехуманом средству – казни и дати јој хуманистичку димензију

Б) у односу на учиниоца кривичног дела кривично право и санкције треба да буду, колико је то могуће, хумане

-често има идеолошких мотива да се кривично право и казна прикажу хуманијим него што стварно јесу. Та идеја има своје граница које леже у чињеници да су кривичне санкције, а нарочито казна, нужно нехумане и да нужно садрже одређено зло-након укидања смртне казне, кривично право је на нивоу хуманизације европских земања. Сувише хуманости за учиниоца понекад значи нехуман однос према жртви

Page 7: skripta iz krivicnog

Начело хуманости – Устав РС: забрана подвргавања мучењу, понижавајућем кажњавању и поступању

11. НАЧЕЛО ПРАВЕДНОСТИ И СРАЗМЕРНОСТИ

-Данас је напуштено схватање да се на учињено зло одговара сразмерним злом, али казна и друге кривичне санкције морају бити праведне и сразмерне учињеном делу (мора се водити рачуна о степену кривице)

-представља и брану третману и ресоцијализацији (мења се личност учиниоца с циљем да не врши кривична дела, физичким и психичким захватима, несразмерним са учињеним делом)

12. ПОЈАВА И РАЗВОЈ КРИВИЧНОГ ПРАВА

-једна од најстаријих грана права (казна је постојала и пре настанка државе), али своју афирмацију стиче тек настанком државе која обезбеђује принуду). Прво је држава делила право кажњавања са појединцима, а потом сама преузела примат

-ТАЛИОН – значајан корак у ограничавању крвне освете и увођење принципа сразмерности. Тек настанком модерног кривичног права (друга половина 18.века) срећу се кривични законици у данашњем смислу речи

-средњовековно право – арбитрерност, обичај – главни извор, строге и сурове казне....под утицајем религије

-18.век (Монтескје, Русо, Волтер) Бекарија – О ЗЛОЧИНИМА И КАЗНАМА – темељ модерном праву

-законици: Тоскански, Аустријски, Француски (1791) Наполеонов кривични законик (1810) – принцип законитости,заштитна функција кривичног права, Баварски, Пруски – Српски (1860)-Други светски рат – тоталитарни режими водили су негацији основних правила кривичног права, такође сувише радикални ставови су постојали (третман – лоботомија и кастрација)

-данас се тежи повратку на полазна и проверена начела кривичног права (парадокс: социјализам = боље кривично законодавство, већи криминалитет!)

-тренд европеизације кривичног законодавства. Европско право не означава неко супранац. кривично право, већ представља збир свих правних норми ЕУ, релевантних за националне кривичноправне системе

13. РАЗВОЈ НАШЕГ КРИВИЧНОГ ПРАВА (ПЕРИОД ДО 1941. ГОД.)

Page 8: skripta iz krivicnog

А)СРЕДЊИ ВЕК: опште карактеристике европског права, обичајно и партикуларно. У почетку уместо казне постоји приватна реакција у облику крвне освете и композиције. Давање накнаде – вражда -сурове телесне и честа смртна казна-ДУШАНОВ ЗАКОНИК – (1349 и 1354) – злочин више није приватна ствар појединца, већ јавна ствар која се тиче целе заједнице (утицај византијског права) > прави разлику између умишљаја и нехата>падањем под турску власт – примена шеријатског права

Б)ПЕРИОД ДО СТВАРАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ (19. и поч.20 века)-Законик проте Матеје Ненадовића, Карађорђев криминални законик (1807) = сурове телесне казне за војна кривична дела -1850: Казнителни закон за полицајне преступе-1860: Криминални законик за Књажевство Србију (узор- Пруски)-1906: ЦГ доноси КЗ, по угледу на Српски из 1860. год.

В)КРИВИЧНО ПРАВО ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918-1941-6 правних подручја у области кривичног права (изузетак-војно кривично законодавство) 1901.-Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави (1921)-27.јануара 1929. године КЗКЈ, модерни кривични законик (рађен под утицајем немачких пројеката и неокласичне школе)

14. РАЗВОЈ НАШЕГ КРИВИЧНОГ ПРАВА (ПЕРИОД ПОСЛЕ 1941.)

А) КРИВИЧНО ПРАВО ЈУГОСЛАВИЈЕ У ТОКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (1941-1945) -важило и даље, али је мењано и допуњавано у правцу јачања репресије предвиђањем драстичних казни за кршење наредби окупатора (1 Немац = 100 Срба)-1941. НОБ формира једно ратно и строго, обичајно право-1944. Уредба о војним судовима

Б) ЈУГОСЛОВЕНСКО КРИВИЧНО ПРАВО ОД 1945 ДО 1992. ГОДИНЕ

-Закон о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације

-1947. године доноси се Општи део – Кривични законик (утицај Совјета)

-сукоб са СССР – осамостаљивање и нови КЗ ФНРЈ (1.јул 1951. године) – утицај швајцарског КЗ, али ипак оригинална кодификација

-1.јул 1977. године – 9 кривичних закона ступа на снагу (савезни, 6 републичких и 2 покрајинска) – Општи део остао је у надлежности федерације, а посебни између федерације и федералних јединица

В)КРИВИЧНО ПРАВО СРЈ И У ДРЖАВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СЦГ

Page 9: skripta iz krivicnog

-усклађивање са Уставом СРЈ из 1992. годинеПлус укидање смртне казне – замењена је казном затвора у трајању од 40 година, укидање мере безбедности забране јавног иступања

-2003. мења му се назив у Основни кривични закон (ОКЗ)

-29.септембра 2005. године НС доноси КЗ, а ступа на снагу 1.1.2006. године

15. ИЗВОРИ КРИВИЧНОГ ПРАВА

1)МЕЂУНАРОДНИ ИЗВОРИ – посредни извор кривичног права, а потврђени међународни уговори, усклађени са Уставом РС се непосредно примењују. Обавезе из међународних уговора испуњавају се тако што се то чини доношењем односно изменама и допунама кривичног законодавства

2)НАЦИОНАЛНИ ИЗВОРИ:

А) УСТАВ: НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ (подиже одређене кривичноправне принципе на ранг уставних) или прописује одређене инкриминације, посредан извор

Б)ЗАКОН: ЈЕДИНИ ГЛАВНИ И НЕПОСРЕДНИ ИЗВОР НАШЕГ КРИВИЧНОГ ПРАВА – КЗ, ЗОМУКД +споредно законодавство

В)ПОДЗАКОНСКИ ПРОПИСИ – не могу прописивати кривична дела, ни институте општег дела кривичног права. Могу бити допунски извор, када КЗ изричито упућује на њих („бланкетна кривична дела“)

Г)СУДСКА ПРАКСА – у формалном смислу не представља извор кривичног права, али у ширем смислу има значаја за кривично право (креативна улога) + правна схватања и одлуке виших судова > велики утицај

Д)ТЕОРИЈА КРИВИЧНОГ ПРАВА – није извор, али је пожељна

Ђ) ОБИЧАЈ – није извор, због начела законитости, али се могу узети у обзир одређена схватања која владају у одређеној средини

16. ТУМАЧЕЊЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

-изналажење правог смисла кривичноправне норме

-2 врсте тумачења: с обзиром на субјекта и на начин (метод) којим се то чини

СУБЈЕКТИ ТУМАЧЕЊА: свако ко је интелектуално способан да открије смисао норме. Оно што је законодавац хтео да каже (субјективно тумачење) и оно што је стварно рекао (објективно тумачење)

Page 10: skripta iz krivicnog

А)аутентично: НС и оно је једино обавезујућеБ)доктринарно: кривичноправна теорија, није обавезујуће али има утицајаВ)судско: није обавезујуће, али има велики значај (одлуке виших судова)

МЕТОДИ ТУМАЧЕЊА:

1)ЈЕЗИЧКО (ГРАМАТИЧКО) – најједноставније, путем утврђивања језичког значења законског текста долази се и до његовог правог смисла

2)СИСТЕМАТСКО – полази од места законске норме у правном систему

3)КОМПАРАТИВНО – као допунски метод

4)ИСТОРИЈСКО – како је закон настао и шта је законодавац хтео да постигне

5)ТЕЛЕОЛОШКО (ЦИЉНО) – круна свих тумачења. У тумачењу сваке норме увек се полази од заштитног објекта. Изналази се смисао закона (ratio legis)-телеолошки редукционизам – норма се тумачи рестриктивно и своди се на њен циљ

6)ЛОГИЧКО – користи правила логике: путем аргумената (2 облика:ARGUMENTUM A MAIORI AD MINUS и ARGUMENTUM A MINORI AD MAIUS)-ARGUMENTUM A CONTRARIO – тумачење путем разлога супротности-ARGUMENTUM A COHERENTIA - уколико постоји сукоб норми

17. ЕКСТЕНЗИВНО И РЕСТРИКТИВНО ТУМАЧЕЊЕ

- Ова тумачења долазе у обзир у случају када крим. зона приликом одређивања неког понашања као кривичног дела није довољно прецизно одређена (може имати шире или уже значење)

- пр. истовременост код нужне одбране < екстензивно тумачење- екстензивно тумачење осбаје у оквиру закона, а креативна аналогија ствара

нову норму- рестриктивно тумачење се не сме применити ако је очигледно да је

противно природи и сврси неког института (пр.нужна одбрана)

18. АНАЛОГИЈА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

-2 АНАЛОГИЈЕ: једна је метод тумачења КЗ, а друга стварање кривичног права (креативна аналогија). Само прва је права аналогија (у ужем смислу)-циљ – изналажење правог смисла правне норме, а циљ креативне аналогије је попуњавање правних празнина-мора се поћи од тога је правне празнине у КЗ не постоје! Зато што важи начело законитости и неспорно је да је креативна аналогија у кривичном праву забрањена (није је потребно изричито забранити).

Page 11: skripta iz krivicnog

-тумачење путем аналогије ( ARGUMENTUM A SMILI AD SIMILE ) – закључивање од сличног ка сличном. Закон понекад упућује на ово тумачење (пр.кривично дело саботаже може се извршити на прикривен, подмукао или други начин)

19. ПОЈАМ, ЗАДАТАК И СИСТЕМ НАУКЕ КРИВИЧНОГ ПРАВА

-изучава позитивно кривично право једне земље. Она обухвата кривичноправну догматику (наука кривичног права у ужем смислу) + део криминалне политике ( какво би кривично право требало да буде)

-не треба мешати кривичноправну догматику са догматизмом (верски, религијски, идеолошке догме)

-кривичноправна догматика јесте систематско научно изучавање кривичног права. Бави се тумачењем, систематизацијом и усавршавањем законских решења и теорија у области кривичног права. Метод: ГЕНЕРАЛИЗИРАЈУЋА АПСТРАКЦИЈА-И наука кривичног права има свој општи и посебни део. крив.дело и крив.санкција поједина кривична дела

Систем општег дела кривичног права:

-неопходно је познавање општег дела, да би се изучавао посебни део>бипартиција:кривично дело и кривичне санкције>трипартиција(раније): кривично дело + санкција + кривац (Т.Живановић)

Увод: Појам и место кривичног права, начела, развој, тумачење, временско и просторно важење

Други део: Општи појам кривичног дела и 4 обавезна елементаплус облици и начин испољавања кривичних дела (покушај, стицај, саучесништво)

Трећи део: кривичне санкције

20. ОДНОС НАУКЕ КРИВИЧНОГ ПРАВА СА ДРУГИМ НАУКАМА

А) ОДНОС СА КРИВИЧНИМ НАУКАМА (ПРАВНИМ И ВАНПРАВНИМ)

-у односу са науком КПП разликује се по предмету изучавања, јер она изучава КПП као позитивну грану права, изучава кривични поступак са правног аспекта. КПП служи остваривању кривичног права

-однос са криминалном политиком – најсложеније питање! Основни проблем што је криминална политика део науке кривичног права, али се осамосталила. Она се бави изучавањем свих облика друштвене реакције на криминалитет. Преплиће се правнодогматски и крим.-пол.аспект

Page 12: skripta iz krivicnog

-однос са криминологијом, пенологијом и криминалистиком: заједнички циљ као и кривично право – сузбијање криминалитета. Од криминологије би кривично право требало да добије податке о сразмерама криминалитета. Пенологија се бави изучавањем процеса извршења кривичних санкција.Криминалистика – откривање кривичних дела и учинилаца (кривично право се увек ослања на резултате ових наукаНаука кривичног права и међународног кривичног права – полази од науке кривичног права

Б) ОДНОС СА ПРАВНИМ НАУКАМА

-општег карактера (историја, филозофија права)

-позитивног карактера (нарочито код посебног дела изражено)

В)ОДНОС СА ДРУГИМ НАУЧНИМ ДИСЦИПЛИНАМА (филозофија, психологија, социологија, судска медицина, психијатрија, етика) – општи полазни концепти!!!

21. НАСТАНАК НАУКЕ КРИВИЧНОГ ПРАВА И ПОЈЕДИНЕ ШКОЛЕ

-наука се појавила знатно касније од самог кривичног права (пре отприлике 2 века)-правци-кривичноправне школе-утицај филозофа Монтескјеа, Волтера, а прекретницу је учинио Ђезапе Бекараја са делом „ О злочинима и казнама“ 1764. године

1)КЛАСИЧНА ШКОЛА – поставила и разрадила опште појмове и институте и међусобно их повезала. Усвојила начело законитости у кривичном праву, као кривичну санкцију познаје казну. Недостаци: ригидност (на зло вратити злом)

2)АНТРОПОЛОШКА ШКОЛА – оснивач: Ломброзо „Човек злочинац“, оријентише се на учиниоце > рођен злочинац

3)ИТАЛИЈАНСКА ПОЗИТИВНА ШКОЛА – Гарофало (схватање материјалног појма кривичног дела) и Фери (узрок злочина > три фактора: индивидуални, физички, социјални. Злочинци: урођени, случајни, из навике и из страсти)

4)МОДЕРНА (СОЦИОЛОШКА) ШКОЛА – Лист: учинилац је у првом плану-одбацује став о рођеном злочинцу. Нагласак на социјалним узроцима-залаже се за условну осуду и новчану казну

5)НЕОКЛАСНИЧНА (ЕКЛЕКТИЧКА) ШКОЛА – умереност, дуалитет кривичних санкција (казне, мере безбедности). Увођење института битно смањене урачунљивости, кривичне санкције према малолетницима

Page 13: skripta iz krivicnog

6)ПОКРЕТ ДРУШТВЕНЕ ОДБРАНЕ:Граматика –замена кривичног права

7)НОВА ДРУШТВЕНА ОДБРАНА – Анселм: казна + мере друштвене одбране су изједначене. Значај ресоцијализације, мада касније одустају од њега.

22. МОГУЋНОСТИ И БУДУЋНОСТ(И) КРИВИЧНОГ ПРАВА

-ДАНАС: само једно од средстава за сузбијање криминалитета-радикални ставови о напуштању и трансформисању кривичног права

Према Радбруху и Граматици казна је непогодно средство за сузбијање криминала.

Радбрух: боље кривично право види у праву поправљања и заштите

Граматика: кривично право треба заменити системом превентивних, педагошких и терапеутских мера (друштвена одбрана) > ово схватање је неприхватљиво и довело је до појаве једног новог правца: третмана и ресоцијализације (напуштени, због негативних аспеката, данас само ако су добовољни и ако се пружају као помоћ већ осуђеном лицу)

АБОЛИЦИОНИЗАМ: најрадикалнији: укидање кривичног права, не нуде алтернативу (осим измирења учиниоца и жртве, тј. компензације). И овај ствар је нереалан и неприхватљив.

-IUS CRIMINALE SEMPER REFORMANDUM EST –кривично право се стално мења и усавршава, прилагођава постојећем друштву.

НЕОКЛАСИЦИЗАМ: реакција на третман и ресоцијализацију – окреће се генералној превенцији и казна треба бити сразмерна кривичном делу и степену кривице

23. ЛЕГИТИМНОСТ КРИВИЧНОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ

1)НЕГАТИВАН СТАВ ПРЕМА КРИВИЧНОПРАВНОЈ ЗАШТИТИ

А> РЕТРИБУТИВИСТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ – казна је само праведна одмазда за учињено зло (данас су напуштене)Б> РАДИКАЛНА КРИТИКА: кривично право не само да не служи друштву, оно је средство репресије над већином у друштву. Аболиционизам – потпуно укидање кривичног права, оно је зло само по себи, потпуно неефикасно (ова критика је претерана)

2)ПОЗИТИВАН СТАВ

-кривичним правом и казном се штите оне вредности у погледу којих постоји мин. консензус у друштву (односи једнакости!!!!)

Page 14: skripta iz krivicnog

24. УСМЕРЕНОСТ И ГРАНИЦЕ КРИВИЧНОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ

-ЦИЉ: заштитна функција. Циљеви захтевају и погодна средства за њихово остварење, а то је казна. Она се примењује супсидијарно, као и кривично право јер је оно само ultima ratio. Мора постојати одр. легитимни објект заштите и модалитети напада. Понашања морају бити погодна за индивидуалну, субјективну одговорност.

-ширење граница кривичноправне заштите > сувише екстензивно ширење је лоше, јер се сувише задире у сферу појединца (отупела би се кривичноправна оштрица). Требају се штитити само највреднија добра од најтежих облика напада (сужавање поља кривчноправне заштите оправдано је) > рестриктивно – основна људска права дуготрајан процес, идеал који се само постепено може остваривати

25. Временско важење кривичног закона(чл.5)

-Кривични закон ступа на снагу оног дана када је то њиме изричито прописано(то може бити дуже или краће време од његовог доношења). Чешће ј едуже, јер је потребно да се грађани упознају са новом кривичнопр.материјом. Могуће је прописати да неке одредбе касније ступају на снагу.-Уколико није изричито прописано важи опште правило да закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику.-На учиниоца крив.дела се примењује закон који је важио у време извршења дела, изузетак постоји уколико је нови закон блажи за учиниоца, тада је ретроактивност обавезна!(чл.5 КЗ)

Критеријуми ретроактивности: Декриминализација-нови закон уопште не предвиђа то крив.дело Основ искључења крив.дела Основ за ослобођење од казне Ублажавање казне Друга могућност за изрицање казне

Page 15: skripta iz krivicnog

-Примена блажег закона могућа је и после доношења правосудне предуде, ако је у поступку по правном леку поново дошло до отварања главне расправе-Код Закона са ограниченим трајењем нема ретроактивности(само ако је тим законом ретроактивност изричито прописана)

26. Просторно важење кривичног законодавства (питања 26 и 27)

1-ТЕРИТОРИЈАЛНИ ПРИНЦИП(важење нашег крив.права за дела учињена у земљи)-важи за сваког ко на територији РС учини крив.дело! Овај принцип се проширује принципом заставе брода и авиона(на домаћем броду и авиону ма где да се налазили важи наше право)-постоји и могућност да се крив.гоњење странца уступи страној држави, али само ако постоји реципроцитет. Додатни услов је да је за учињено крив.дело прописана казна затвора до 10.год или да се ради о крив.делу угрожавања јавног саобраћаја.

2-РЕАЛНИ, ПЕРСОНАЛНИ И УНИВЕРЗАЛНИ ПРИНЦИП(важење нашег КЗ за дела учињена у иностранству)

Реални(заштитини) принцип: крив.право једне државе примењује се на сва крив.дела учињена на штету те државе или њених грађана.

-примарни реални принцип: наш КЗ важи за сваког ко у иностранству учини крив.дело против уставног уређења и безбедности РС, или уколико учини дело фалсификовање новца. Казна издржана у иностранству урачунава се у ону коју изрекне домаћи суд.-супсидијарни реални принцип: за странца који у иностранству учини неко друго крив.дело против РС или против њених држављана. Услов: да се странац затекне на нашој територији, или да јој буде екстрадиран!

Персонални принцип: наш КЗ се примењује и на наше држављане који у иностранству учине крив.дело(било које дело). Примениће се чак и ако касније учинилац постане наш држављанин

Универзални принцип: КЗ РС важи и за странца који према страној држави или према странцу у иностранству учини крив.дело за које се у тој земљи може изрећи казна од 5.год или тежа. Услови су: да се странац затекао на нашој територији, а није екстрадиран, и да је то дело кажњиво и по закону земље у којој је учињено.

Посебни услови за примену суп.реал принципа, персоналног и универзалног: Нема кривичног гоњења у ова 4 случаја:

Ако је учинилац потпуно издржао казну у иностранству Ако је у иностранству прав.пресудом ослобођен или му је казна застарела

или опроштена Ако је према неурачунљивом учиниоцу извршена одговарајућа мера

безбедности у иностранству Ако је за крив.гоњење по страном закону био потребан захтев оштећеног, а

он није поднет Постојање РЕЦИПРОЦИТЕТА(ако не: онда одобрење Реп.јавног тужиоца)

Page 16: skripta iz krivicnog

Казна издржана у иностранству урачунаће се у домаћу, ако ју је издржао у целини неће доћи до крив.гоњења. (изузетак је Примарни реални принцип, када се поново примењује наше право, наравно казна се урачунава!)-чл.11

28. Општи појам кривичног дела-схватања у нашој теорији

-Одређивањем општег поја крив.дела бави се само општи део крив.права. Ту се утврђују нека општа обележја која мора поседовати свако појединачно понашање да би се сматрало крив.делом. До недавно је код нас био заступљен класични појам крив.права(немачка доктрина)

-Крив.дело се одређује у:1) формалном смислу-то су његови правни елементи2) материјалном смислу-то је његова суштина, садржина

Раније је постојао сукоб 2 схватања: реалистичког(крив.дело је људско дело, реални феномен) и нормативног(крив.дело је правни појам, негација права). Решење је мешовито!-Одређивање материјалног појма крив.дела одређује које ће се друштвено понашање сматрати крив.делом и друш.опасним. (раније: дело које је учињено са виношћу, које је друш.опасно, које је противправно и у закону предвиђено као крив.дело-то представља објективно-субјективни појама крив дела, који не прихвата Тома Живановић, он прихвата објективни!)1-дело човека2-друш.опасност-централни елемент! Једини елеманат материјалног карактера3-противправност-противност одређеној норми, кршење неког пр.прописа људском радњом4-одређеност у закону-ограничава противправна дела само на предвиђена КЗ-ом5-виност-одређени психички однос учиниоца према свом делу(психолошка терорија виности)

29. Одређивање општег појма кривичног дела и међусобни однос елемента у том појму

-неоправдано је уносити и материјални елеменат у појам крив.дела и важно је одредити редослед поједних елемената, и степеновати их, тако да тај редослед не може да се мења.-Општи појам крив.дела чине само правни, формални елементи због поштовања начела правне сигурности и законитости. Материјални елемнат омогућио би арбитрерност, и то питање ћемо касније разматрати

-Стојановић: Крив дело је радња која је у закону предвиђена као кривидно дело, која је противправна и која је скривљена(4 елемента: радња, предвиђеност у закону, противравност и кривица)-КЗ, чл.14: Крив дело је оно дело које је законом....

Page 17: skripta iz krivicnog

-Међусобни однос између појединих елемената општег појма крив.дела: Радња је субстантив, сви остали елементи су атрибути. Радња је због тога

носећи елемент. Присутно је прожимање ова 4 елемента и они се не могу одвојити. Редослед није дат произвољно, и он се не може мењати. Врло је битна и постепеност у утврђивању остварености наведена 4ел. Увек се, при решавању конкретног случаја полази од радње, а завршава кривицом. 4 елемента су у ствари 4 степена, или нивоа кроз које се мора проћи да би се на крају констатовало да је учињено крив.дело. 3 прва(објективна) елемента могу постојати без четвртог(кривица), али никако обрнуто!

30. Појам и функције радње кривичног дела

-Језгро крив.права и крив.дела. Носећи елемент! Немачка доктрина мисли да радњу не треба уностити у општи појам крив.дела, што је неприхватљиво, јер крив.дело мора имати свој супстрат.

Теорије радње:1) Објективно-субјективна(каузална) теорија или натуралистички појам радње:

она је вољни телесни покрет, или вољно пропуштање да се предузме телесни покрет. Садржина воље је ирелевантна је за постојање радње!

2) Финална теорија: усмереност радње на остваривање неког циља3) Социјална теорија: радња мора имати одр.друштвени значај4) Персонална: радња је испољавање личности5) Негативни појам радње: радња је неизбегавање оног што се могло избећи

-Радња има 3-струку ф-ју: улогу основног елемента, повезујућег(кичма у оптем појму крив.дела) и разграничавајућег(већ на првом нивоу разграничава у односу на оно што је крив.пр ирелевантно)-АПСОЛУТНА СИЛА ИСКЉУЧУЈЕ РАДЊУ, и НЕМА РАДЊЕ У СТАЊУ ПОТПУНОГ ГУБИТКА СВЕСТИ, НИ КОД РЕФЛЕКДИВНИХ ПОКРЕТА!

-Мешовити социјално-персонални појам радње: радња је друштвено релевантно испољавање личности, односно остваривање воље!

31. Врсте радње кривичног дела

Радња извршења и радња саучесништва(саизвршилац, подстрекач, помагач) Радња чињења и радња нечињења(пропуштања)-Припремне радње не улазе у

биће крив.дела! Крив.дела чињења(комисивни деликти) и крив.дела пропуштања(омисивни деликти)-вољно предузимање или пропуштање телесног покрета

-права крив.дела нечињења: могу се извршити само нечињењем и њихова радња извршења је тако у закону постављена(пр. непријављивање припремања крив.дела)-неправа крив.дела нечињења: њихова радња је постављена као радња чињења, али се могу извршити и нечињењем(пр. крив.дело убиства) Може постојати и гарант-лице које је било дужно да учини неко чињење.

Page 18: skripta iz krivicnog

Алтернативно и кумулативно прописана радња извршења-Код алтернативно прописане радње: може бити испуњена било која радња изврешења и постојаће крив.дело, док код кумулативно прописане радње морају бити прописане све радње изврешења(најчешће 2-пр. непружање помоћи ливу повређеном у саобраћајној незгоди)

32. Последица

-произведена промена или стање у спољном свету(реалистички појам). Радња увек проузрокује неку врсту последице. Али, та последица није увек неопходна за постојање крив.дела. Само уколико се изричито захтева њено наступање, она је неопходна!-последицу у ширем смислу имају сва крив.дела и њу процењује законодавац када доноси одлуку о томе да ли ће неко понашање предвидети као крив.дело ило не. У ужем смислу-поједина крив.дела

Владајуће схватање код нас сматра да свако дело има последицу(Листово учење). Али, има крив.дела која немају последицу као конститутивни елеменат бића крив.дела, где довршетак радње извршења значи и довршење крив.дела(то су делатносна крив.дела). Дела која имају последицу у зак.опису су последична.

-С обзиром на врсту последице разликујемо: Крив.дела повреде-последица је оштећење или уништење објекта радње Крив.дела угрожавања-последица је апстрактна(могућа) и конкретна(опасност

која је наступила) опасност. Разликују се по већем или мањем степену вероватноће да ће доћи до повреде као последице. Апс.опасност је законодавни мотив инкриминисања, а конкрет.опасност се утврђује у сваком конкретном случају.

-лице које погађа последица називамо пасивни субјект

33. Узрочни однос

-питање узрочности се поставља само тамо где постоји радња и последица. Неспорно је да узрок мора бити људска радња. Актуелне су 2 теорије:

1) Теорија адекватне узрочности-узроком неке појаве се сматра онај услов који је погодан да доведе до неке забрањене последице. Ова теорија је преширока,јер се везује за типичан услов, а постоје и атупичне ситуације где се ова теорија не може применити (пр.посечемо хемофиличара и он умре). Због тога може послужити као допунски критеријум.

2) Теорија еквиваленције(теорија једнакости услова)-узроком неке последице сматрају се сви услови који су довели до забрањене последице. Condicio sine qua non-узрок је онај услов без кога последица не би наступила! Ова теорија је такође преширока и ограничена( јер постоји 2-струка узрочност:2 истовремена пуцња у особу, и непредвидива узрочност-пошаљемо лице у шуму надајући се да ће га чупити гром-степен извесности је битан)

Page 19: skripta iz krivicnog

-Наша судска пракса примењује теорију Condicio sine qua non и разликује две фазе за утврђивање узрочности:

Примена теорије Condicio sine qua non и преко ње утврђујемо фактичку везу између радње и последице.

Примена теорије објективног урачунавања и преко ње утврђујемо нормативну везу (узимамо у обзир чињенично стање, да ли се цео ток догађаја може свести на учиниоца као главног актера). Учинилац, дакле мора да испуни 2 услова:

-да је он својим понашањем створио правно-релевантну опасност-да је пр.рел.опасност довела до наступања последице која представља обележје бића крив.дела.

Узрочност код крив.дела нечињења: Ту цела прича почиње другачије-од друштвеног значаја крив.дела пропуштања. Неко лице није урадило нешто што је требало и зато је последица наступила. Његово чињење би искључило наступање дате последице. То значи да је потребно утврдити повезаност између пропуштања одр.радње и наступања последице!(condicio sine cum qua non). Треба поставити питање да ли би последица изостала да је лице(гарант) предузело радњу коју је било дужно да предузме. Потребно је да повезаност између пропуштања и последице крив.дела буде таква да је скоро извесно да последица не би наступила да је радња гаранта била предузета!

34. Биће и елементи бића кривичног дела

-Биће и услови кажњивости чине формалну страну предвиђености у закону. Да би постојало крив.дело морају бити остварена битна обележја бића крив.дела. Биће обухвата скуп повезаних обележја која чине посебне појмове појединих крив.дела, тј. Биће чине поједина крив.дела предвиђена у посебном делу КЗ, и оно представља мост између општег и посебног дела.

-Обележја бића:1-објективна: радња извршења(обавезно обележје!), последица, предмет радње, средство, лично својство, место и време извршења рив.дела2-субјективна: умишљај, нехат, намера, побуда

2-стука ф-ја умишљаја и нехата, они су битни елементи у бићу крив.дела, али су и облици кривице. Намера подразумева постојање умишљаја, и она појачава вољни елеменат. Нехатна крив.дела су лакши облик кривице, и она немају своје самостално биће(али се могу изрећи посебном нормом, уколико жели законодавац)

35. Квалификовани и привилеговани облици бића кривичног дела

-Разликујемо основна(скуп свих основних чини основни облик неког крив.дела) и допунска(квалификаторне и привилегујуће околности) обележја бића-Прописујући квалификаторне околности законодавац прописује теже(квалификоване) облике неког крив.дела и строжу казну. Код привилегујућих околности закон прописује лакше(привилегујуће) облике и предвиђа блажу казну у односу на основни облик.

Page 20: skripta iz krivicnog

-Посебан облик квалификованог облика бића крив.дела је конструкција крив.дела квалификованог тежом последицом-

-Суштинска разлика између квалификаторних и отежавајућих околности јесте у томе што квалиф.околности представљају битно обележје бића крив.дела, и што су обухваћене његовим законским описом, док отежавајуће околности стоје ван бића крив.дела и служе суду као критеријум за одмеравање казне.

36. Услови кажњивости

-Одређени допунски услови, који су, осим остварења бића, неопходни да би крив.дело постојало и да би њихов извршилац могао бити кажњен.

1. Објективни услов инкриминације(ОУИ): додатни објективни услов који је законодавац прописао поред бића, и који је неопходан да наступи да би крив.дело постојало. Налази се изван бића крив.дела, тј.изван кривице учиниоца. Његово коришћење оправдано је само са циљем сужавања крим.зоне код поједних крив.дела(пр. учествовање у тучи: 2 услова-да је неко лишен живота или да је наступила тешка телесна повреда). Код нас се овај институт претерано употребљава, због тога је неопходно поставити питање да ли би норма којом је предвиђено неко крив.дело уопште имала смисла ако би изозстао ОУИ?

2. Лични основ искључења кажњивости: додатне околности које утичу на кажњавање, тј.некежњавање одр.лица. оне су ван бића крив.дела. Одређени лични основ доводи до некажњавања, тј.крив.дело не постоји(пр. непријављивање припремања крив.дела-брачни друг. Брат, сестра, сродник...неће се казнити)

-делују само код оних учиниоца код којих постоје

37. Субјект кривичног дела

-Наш законодавац се служи изразом ,,ко,, субјект крив.дела је свако оно лице које предузима радњу крив.дела-човек, као физичко биће које предузима радњу извршења(извршилац) или радњу саучесништва(саучесник). Извршилац је оно лице које предузима радњу извршења и остварује битне обележје бића крив.дела, а саучесник је лице које предузима радњу саучесништва...-може се послужити и животињомм механичком или природном силом, а може се послужити и другим лицем(код посредног извршилаштва)-правно лице не одговора крив.правно, већ само за привредне преступе

38. Објект кривичног дела

Може бити:1. Заштитни објект(објект заштите), везан је за заштитну ф-ју крив.права, и увек је апстрактан. Заш.објект чине добра којима се крив.правом пружа заштита. Он може бити:

Page 21: skripta iz krivicnog

Општи заш.објект-објекат заштите целокупног крив.права(добро, интерес, вредност у друштву). Носилац заш.објекта су и појединац и друштво (дуалистичко схватање). Општи заш.објект чине основна добра(права) човека и она друш.добра која су у ф-ји остварења тих права(пр.право на слободу).

Групни заш.објект-објекат заштите који је заједнички за једну групу крив.дела(част и углед, имовина, живот и тело).

2.Објект радње-физички предмет на коме се остварује радња крив.дела( пр.туђа покретна ствар). Уколико се ради о лицу, онда је оно пасивни субјект.

-Сва крив.дела имају зашт.објект, док објект радње имају само нека крив.дела код којих је то изричито законом предвиђено као њихов битан елеменат.

39. Друштвена опасност

-материјална страна предвиђености у закону, она је основ и оправдање за прописивање неког понашања као крив.дела. Она је законодавни мотив инкриминисања,разлог због којег законодавац неко понашање проглашава крив. делом.

-друш.опасност представља спој између стварности и вредности, она није чисто објективна, а још мање субјективна, вредносна категорија-она НЕ МОЖЕ да буде општи појам крив.дела и искључује се! Има одређени значај, али не може имати карактер крив.дела.

-Неопходно је упознати се са друш.стварношћу једне земље и приметити да ли постоје друш.опасна понашања која се различито вреднију од земље до земље(пр.силовање, чедоморство, еутаназија)Деф: друш.опасност је оно што је противно интересима целог друштва(у социјализму-интересима владајуће класе)

-Друштвена опасност и заштитни објект: Друш.опасни карактер неком понашању даје објект крив.правне заштите, односно оно што треба штитити крив.правом. Друштвено опасно је оно понашање које повређује или озбиљно угрожава неко право човека, или неко друш.добро неопходно за остваривање тог права. (дакле, неопходно је прво утврдити заш.објект, а после друш.опасност)-Понашање које за предмет напада нема довољно вредно добро, или је интензитет напада недовољан, не може бити друш.опасно понашање.

40. Појам противправности и однос са предвиђеношћу у закону

-нема противправности без предвиђености дела у закону. Противправност може бити искључена, а тада нема ни кривице, односно крив.дела. Данас из дела које је предвиђено у закону, закљућујемо да је противправо (негативна деф-одсуство неког од основа који би искључили противправност)

1-Постоје мишљења да предвиђеност у закону обухвата и противправност (теорија о негативним обележјима бића кривичног дела): да би неко понашање било

Page 22: skripta iz krivicnog

крив.дело потребно је да постоје позитивна обележја бића крив.дела и потребно је одсуство основа који искључују противправност.2-противправност обухвата и предвиђеност у закону(Бачић)3-Противправност није засебан елеманат у општем појму крив.дела, она је суштина крив.дела(у Италији).Закључак: противправност и пред.у закону су 2 елемента општег појма крив.дела

41. Дело малог значаја(ДМЗ-чл.18)

-Раније се овај институт звао незнатна друштвена опасност, он искључује противправност и крив.дело.-крив.дело би формално постојало, али нема друш.опасности(крађа оловке од 5дин)-данас институт незнатне друш.опасности више нема значаја, јер друш.опасност више није битан елеменат крив.дела

ДМЗ: код неког багателног понашања заштитни објект се не повређује у мери која оправдава кривичноправну реакцију. Арбитрерност је смањена јер је прописано да то мора бити само лакше крив.дело, за које је прописана казна затвора до 3.год или новчана казна. Циљ: искључење крив.дела ког багателних понашања

Услови: Степен кривице учиниоца је низак(суб.услов-пр.хехат, чл.54, заблуде, битно

смањена урачунљивост) Штетне последице су одсутне(крив.дело без последице-делатносно) или

незнатне-последице постоје, али су незнатне(обј.услов) Општа сврха крив.санкција не захтава изрицање крив.санкције

-Код нез.друш.опасности овај институт се могао применити и код тежих крив.дела, што није прихватиљиво. Најзначајнија новина је што је примена ДМЗ ограничена само на лакша крив.дела!

42. Нужна одбрана(чл.19)

-један од најстаријих института,познат из римског права.Данас је општеприхваћена само су спорне њене границе. То је основ који искључује противправност и кривично дело!

-Нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другог одбије истовремени противправни напад(сукоб права са неправом).

Елементи: напад и одбрана

Услови напада:1.понашање човека2.уперен против неког правом заштићеног добра

Page 23: skripta iz krivicnog

3.противправан(противан нормама, процењује се објективно)4.истовремен(неопходно циљно тумачење-док напад траје и уколико предстоји)5.стваран(у противном: путативна нужна одбрана-решава се преко стварне заблуде)

Услови одбране:1.кроз радњу одбране остварено је биће неког крив.дела2.управљена је према неком нападачевом добру3.неопходно потребна за одбијање напада(мора да изазове најмању повреду нападачевог добра, врло је битна сразмера! Требају се штедети нападачева добра. Нападнути није дужан да се бексвом спасава од напада, али га увек ако може треба избећи. Спопрно је да ли треба постојати свест о нападу и воља да се одбије напад-код нас, треба(одбрамбена воља).

-Прекорачење граница нужне одбране-одбрана није била неопходна, ово је факултативни основ за ублажавање казне, а уколико је прекорачење извршено услед јаке препасти или раздражаности изазване нападом, онда постоји основ за ослобођење од казне.

43. Крајња нужда(чл.20)

-искључује противправност и кривично дело-Крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другог истовремену нескривљену опасност, која се на други начин није могла отклонити, а да при том учињено зло није веће од зла које је претило (сукоб права са правом).

Елементи: опасност и отклањање опасности

Услови опасности:1.да се њоме угрожава било које правом заштићено добро2.да је нескивљена3.да је истовремена4.да је стварна

Услови отклањања опасности:1.да се није могла отклонити на други начин осим вршењем радње којом су остварени сви елементи неког крив.дела(лице које је у опасности мора се спасити и бекством)2.да учињено зло није веће од зла које је претило

-прекорачење(ексцес) граница крајње нужде: повређено је добро веће вредности...али то је факултативни основ за ублажавање казне, а уколико је прекорачење учињено под нароћито олакшавајућим околностима, учинилац се може ослободити од казне.-нека лица дужна су да се изложе опасности(ватрогасци, полиција) и тада се не примењује овај институт(изузетак: ако је извесно да ће погинуту).

44. Основи искључења противправности који нису предвиђени КЗ

Page 24: skripta iz krivicnog

1-Вршење службене дужности(пр. извршење смртне казне, прислушкивање разговора на основу одлуке надлежног органа).

2-Наређење претпоставњеног-само код вршења службене дужности у Војсци Србије, под одређеним условима(да се наређење тиче служ.дужности, да није тешко крив.дело, тј. може се изрећи затвор до 5 година или новчана казна)-наређење претпостављеног неће искључити крив.дело у случају да је потчињени знао да извршењем наређења чини крив.дело.

3-Пристанак повређеног-код неких строго личних права о слобода и код неких крив.дела против имовине(пр.увреда, иштећење туђе ствари), код повреда нанетих приликом спортских такмичења, где сами учесници прихватају могућност повреде (бокс, фудбал). Неопходно је да је пристанак дат ПРЕТХОДНО!

Остали услови:1-дозвољени ризик, постоји само ако је учинилац учинио све што је потребно и уобичајено да опасност сведе на најмању могућу меру (пр.постављање делековода)2-право на дисциплинско кажњавање малолетне деце-закључа га у соби због учења3-обављање лекарске дужности(медиц.захвати)-морају се вршити по правилима службе(lege artis), уз пристанак пацијента и у намери лечења(а не експеримента)

45. Појам и теорије кривице(чл.22)

-За одређивање појма кривице битне су 2ствари: прво одредити њен однос са појмом кривичне одговорности, а потом теорију коју ћемо прихватити.

-Раније крив.законодавство није познавало термин кривица, већ појам кривичне одговорности. Подтојала су 2 схватања:1) објективно-субјективно: крив.одговорност обухвата суб-обј елементе крев.дела2) субјективна: кривична одговорност, која би обухватала виност и урачунљивост

-Кривица је централни појам, основ и услов одговорности у крив.праву, а кривична одговорност је само констатација, суд о кривици (уколико неко испуни сва 4 елемента оптег појма крив.дела моћи ће кривично одговарати). Због тога кривична одговорност има претежно декларативни карактер, а не суштински.

-Кривица не може постојати без урачунљивости! Урачунљивост је неопходна претпоставка или обавезан елемент кривице, што значи да без ње нема ни кривице. Кривица је 2-струки однос, психички однос учиниоца према делу и однос друштва према учиниоцу, а урачунљивост је способност учиниоца за кривицу која подразумева исправност његовог псих.апарата. Урачунљивост се састоји од способности одлучивања и расуђивања. Претпоставка је да је човек урачунљив.

-КЗ: Кривица постоји ако је учинилац нио урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено. Елементи кривице су:

Page 25: skripta iz krivicnog

1-урачунљивост, 2-умишљај или нехат, 3-свест о противправности, испуњењем ова 3 елемента може се додати и 4-суд о невредности дела

Нормативна и психолошка теорија кривице

Психолошке теорије: ове теорије су настале крајем 19.века у Немачкој, и код нас су биле заступане све до доношења КЗ. По њима се кривица схвата као психички однос учиниоца према свом делу, и 2 неопходна елемента су: свест и воља!

Нормативне теорије: кривица се своди само на социјално-етички прекор који се може упутити учиниоцу, то је суд о невредности дела.

Мешовите, психолошко-нормативне теорије: Кривица је психички однос учиниоца према делу због кога му се може упутити прекор. Ове теорије су најприхватљивије јер полазе од прихолошког садржаја кривице, али тај појам допуњују и нормативним елементима. Кривица представља јединство реалног, субјективног, психичког супстрата и суда о њему (суд о невредности дела). Једна од препреки за увођење псих-нор.теорије био је проблем неотклоњиве правне заблуде, која раније није искључивала кривицу. Данас је то исправљено.

За утврђивање кривице важна су и правна, али и морална вредновања (суд о невредности дела). Претпоставка кривице није дозвољена(пресумпција невиности)!

46. Умишљај (чл.25)

-двостука ф-ја умишљаја и нехата: Умишљај је тежи степен кривице, и он се увек захтева за постојање крив.дела. Умишљај и нехат чине садржину кривице, али су обухваћени и бићем кривичног дела (предвиђеност у закону).

-Код умишљаја неопходна је свест и воља и ови елементи су међусобно условљени. За умишљај се увек одговара! (нехат мора бити посебно прописан-блажа казна, што значи да постоји степеновање по тежини између умишљаја и нехата).

-Између 2 теорије(свести и воље) наш законодавац се одлучио да прихвати мешовиту теорију, те и 2 врсте умишљаја:1) директни-кад је учинилац био свестан свог дела и хтео њеново извршење2) евентуални-кад је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристаоЗначи разликујемо 2 елемента:свест(интелектуални) и хтење(волунтаристички).-Учинилац мора да има свест и о дескриптивним (ствар, пожар, женско лице) и о нормативним обележјима-али не тако да зна сваку правну дефиницију, већ да има представу о чињен.стању које је законодавац желео да обухвати крив.пр.нормом и о ф-ји те норме у друштву. Свест не треба да обухвати и противправност (осим ако се не јавља као обележје бића) и обј.услов инкриминације.

Page 26: skripta iz krivicnog

ДИРЕКТНИ УМИШЉАЈ= СВЕСТ+ХТЕЊЕ-висок степен интензитета свести и воље! Разликујемо 3 ситуације:1) остваривање бића крив.дела је једини, прави циљ предузимања радње (није потребно да учинилац буде сигуран да ће последица насупити) пр. покушаће силовање, иако не зна да ли ће успети да савлада отпор лица2) остваривање бића крив.дела служи само за постизање неког другог циља-пр. тешко телесно повреди обезбеђење, да би опљачкао банку3) учинилац хоће једно дело, али је извесно да ће извршити и друго (могуће је да га уопште не жели)-пр. хоће да убије једно лице, па постави бомбу у авион, а сви погину или убије мајку детета, а дете умре од глади

ЕВЕНТУАЛНУ УМИШЉАЈ= СВЕСТ+ПРИСТАЈАЊЕ. Интензитет свести и воље слабије је изражен него код директног умишљаја.

-Разликовање евентуалног умишљаја и свесног нехата: Разлика је у вољној компоненти(код умишљаја-пристајање), јер код свесног нехата учинилац неће крив.дело, не пристаје на последицу). Разграничење се врши преко Франкове формуле која поставља питање: Да ли би учинилац предузео радњу да је знао да ће последица наступити? Пр. крив.дело угрожавања јавног саобраћаја. Теорија пристајања не решава случајеве када је учинилац равнодушан у односу на последицу! Због тога морамо увести допунске критеријуме:1-нормативна теорија умишљаја-став учиниоца према заштићеном добру (ако се понашао безобзирно према добру, реч је о евент.умишљају).2-теорија прихватања ризика-степенује се ризик са аспекта учиниоца, колика је вероватноћа наступања последицеСтојановић: ТЕОРИЈА ПРИСТАЈАЊА схваћена ПСИХОЛОШКИ-НОРМАТИВНО

47. Нехат (чл.26)

-Лакши облик кривице од умишљаја. Мора бити прописан законом да би постојало крив.дело извршено у нехату. Умишљај је, дакле, правило, а нехат је изузетак који мора бити прописан у бићу крив.дела. Казна је увек блажа у односу на умишљајни облик.-Нехатна кр.дела подразумевају наступања последице! Управо немаран, непажљив однос учиниоца према могућности наступања последице чини суштину нехатног деликта.

-Постоје 2 врсте нехата, али законодавац не прави ту разлику, већ само теорија. Ова 2 облика нехата се по тежини не могу степеновати.1) СВЕСНИ НЕХАТ-учинилац је био свестан да својом радњом може учинити дело, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи да спречи, што значи да не пристаје на последицу (код евен.умишљаја пристаје).2) НЕСВЕСНИ НЕХАТ-учинилац није био свестан да својом радњом може учинити дело, иако је према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствима БИО ДУЖАН и МОГАО бити свестан те могућности. Дакле, не постоји психичка веза између учиниоца и дела, одстутни су и елементи свести и воље. Кривица се заснива на дужности да се предвиди дата последица, тј.

Page 27: skripta iz krivicnog

заснива се искључиво на нормативним обележјима, а не психолошким= овде се кажњава људска непажња.

-За несвесни нехат морају бити кумулативно испуњена 2 услова: 1-објективни: да је учинилац био дужан да предвиди последицу2-субјективни: да је могао да је предвидиДужност представља правни стандард, и утврђује се на основу тога да ли би просечан грађанин могао да предвиди последицу и зависно од конкретне ситуације.Постојање једног од услова није довољно за несвесни нехат и кривицу. Уколико су способности учиниоца изнад-испод просека прос.грађанина нема несв.нехата.

-Случај(casus)-нема кривице, ни крив.дела, јер постоје само обј.компоненте крив.дела(узрочност), а не и субјективне.

48. Неурачунљивост (чл.23)

-Није крив.дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости-искључује кривицу! -Постоје 3 метода за утврђивање неурачунљивости:1) биолошки: утврђујемо постојање одр.психичких поремећаја учиниоца2) психолошки: утврђује се искљученост реализације појединих психичких ф-ја3) биолошко-психолошки(мешовити)-спој 1) и 2)=неурачунљив је онај учинилац који није могао да схвати значај свог дела или није могао да управља својим поступцима услед:

Душевне болести=психозе. Могу бити ендогене(шизофренија, параноја) и егзогене(пр.саобр.несрећа проузрокује болест)

Привремене душевне поремећености=трају одр.време(алкохолизам, наркоманија, афективна стања, сунчаница, хипнозе)

Заосталог душевног развоја=несклад између интелектуалног и физичког развоја

Друге теже душевне поремећености (језичким тумачењем-све оно што не спада у прве три, Немачка доктрина: психопатије, теже неурозе, гранични поремећаји личности)

-Фројд: Нормалан је онај ко може да воли и да ради-Психолошки основ: Расуђивање или одлучивање мора бити искључено. Неурачунљивост се утврђује у тренутку извршења крив.дела, у односу на дато дело. Способност расуђивања заснива се на свести(стварни и друш.значај дела), док се способност одлучивања заснива на вољи.

-Уколико је опасан за околину неурачунљивом учиниоцу се могу изрећи: Мера безбедности обавезног псих. лечења и чувања у здрав.установи Мера безбедности обавезног псих. лечења на слободи

49. Битно смањена неурачунљивост(БСУ)

Page 28: skripta iz krivicnog

-Не искључује кривицу, она је факултативни основ за ублажавање казне-прелазно стање између урачунљивости и неурачунљивости, способност расуђивања или одлучивања је битно смањена (услед 4 биолошка основа) и учинилац спада у категорију урачунљивих лица. Мора се изјаснити вештак-неуропсихијатар.

-Учиниоцу се могу изрећи СВЕ КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ које се изричу и урачунљивом учиниоцу, али се казна може ублажити. БСУ мора постојати у тренутку извршења дела, у односу на дато дело!

Мере безбедности:1-м.б. обавезно псих.лечење и чување у здрав.установи(уз казну!)2-м.б. обавезно псих.лечење на слободи(уз условну осуду!)

Смањена урачунљивост-није самосталан институт, узима се кроз степен кривице учиниоца, између БТУ и Урачунљивости, она је факулт. олакшавајућа околност!

50. Стварна заблуда(чл.28)

Заблуда је непостојање свести, или постојање погрешне свести о неким околностима. КЗ разликује:

1) заблуда о стварним обележјима бића крив.дела(стварна заблуда у ужем смислу). Делује у односу на елеменат предвиђености у закону. Код учиниоца постоји погрешна свест у односу на објективна обележја крив.дела (нема свести о некој стварној околности)-Пр. мисли да некоме даје сок, а у ствари је отров2) заблуда о околностима које искључују противправност(стварна заблуда у ширем смислу). Делује у односу на елеменат противправности. Учинилац је у заблуди у погледу неке стварне околности, чије би постојање, уз друге услове водило искључењу постојања крив.дела (пр.путативна нужна одбрана-погрешно држи да постоји напад, тј.да је стваран).

Кривичноправни значај: Неотклоњива стварна заблуда-учинилац није био дужан и није могао да

избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља обележје кр.дела или у погледу неке стварне околности, која би, да је заиста постојала, чинила дело дозвољеним. ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ!

Отклоњива стварна заблуда-учинилац је могао и био дужан...-Ако је учинилац био у ств.заблуди услед нехата постојаће крив.дело(нехатно) ако га закон предвиђа!-Заблуда о предмету и заблуда о лицу нису кр.пр.релевантни, али заблуда о узрочној вези(кад учинилац проузрокује последицу на другом објекту радње крив. дела, а не на оном које је хтео) решава се преко стицаја кр.дела (стицај кр.дела у покушају и нехатног кр.дела)!

51. Правна заблуда(чл.29)

Page 29: skripta iz krivicnog

-Непостојање свести о томе да се чини крив.дело, учинилац не познаје право, тј. погрешна представа о томе да неко понашање није предвиђено као крив.дело(пр. задржи грешком исплаћен новац-чини утају).

1) Директна пр.заблуда: непостојање свести о правној забрањености неког дела-учинилац не зна да то што чини представља крив.дело.2) Индиректна пр.заблуда: учинилац се поуздаје у реално постојећу чињеницу, али то у закону није предвиђено као основ који ће искључити противправност.-За постојање правне заблуде довољно је одсуство свести о забрањености дела, није потребно да учинилац сматра да је дело дозвољено.

-Код понашања које су зло сама по себи(mala in se) искључено је постојање правне заблуде(пр.убиство), док је код понашања која су крив.дела само зато што их закон забрањује(mala prohibita) правна заблуда могућа(пр. против привреде).

Кривичноправни значај: Неотклоњива правна заблуда=учинилац није био дужан и није могао да

зна да је његово дело забрањено. ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ! Зато што недостаје кривица, односно свест о противправности дела.

-не захтева се познавање КЗ-а, већ учинилац треба бити на један лаички начин свестан да чини неправо. Прихватање псих-нор.теорије кривице афирмисало је и правну заблуду, одбацено је начело:Ignoratio iuris nocet!

Отклоњива правна заблуда=учиниоцу који није знао да је дело забрањено, али је то био дужан и могао да зна казна се може ублажити.

52. Сила и претња(принуда)чл.21

-Vis absoluta (неодољива сила) искључује постојање радње крив.дела! (лице у потпуности није могло вољно да одлучује). Учиниоцем се сматра оно лице које је применило апсолутну силу-посредни извршилац!

-Компулзивна сила: употреба физичке силе према неком лицу с циљем да се оно принуди да изврши одређено крив.дело(вољна радња није искључена).

-Претња: стављање у изглед неког зла лицу које се принуђава. Потребно је да буде озбољна и могућа. Може искључити противправост(и крив.дело) преко инситута крајње нужде.

Кривичноправни значај: Компулзивна сила и претња су факултативни основ за ублажавање казне! Апсолутна сила искључује радњу, а компулзивна сила и претња могу

искључити постојање крив.дела(преко крајње нужде). Може постојати БСУ или неурачунљивост Може бити искључен умишљај(ретко), јер нема његовог вољног елемента

53. Actiones liberae in causa(скривљена неурачунљивост) чл.24

Page 30: skripta iz krivicnog

-Лице само себе доведе у стање неурачунљивости употребом дрога, алкохола или на другу начин(није могло да схвати значај свог дела или да управља поступцима). Утврђује се према времену непосредно пре довођења у такво стање(једини изузетак од правила да се кривица утврђује у време извршења дела, сад се тај моменат помера уназад!)

-2фазе: у првој урачунљив учинилац проузрокује ситуацију, у којој ће у другој фази, поставши у међувремену неурачунљив извршити кр.дело

-учинилац се послужио самим собом за извршење кр.дела-мора постојати урачунљивост(пре довођења у сруго стање) и умишљај или нехат.1) умишљајна actio libera in causa: учинилац се са умишљајем доводи у стање неурачунљивости у коме врши кр.дело, у односу на које је постојао умишљај у моменту actio precedens.2) нехатна actio libera in causa: код учиниоца постоји у моменту претходног деловања нехат у односу на кр.дело које је касније учинио у стању неурачунљивости, у које је сам себе довео из нехата или са умишљајем.

Пример: кр.дело угрожавања јавног саобраћаја: 1-директни умишљај(свестан је да ће пијан извршити дело и то хоће), 2-евентуални умишљај(свестан је и пристаје), 3-свесни нехат(свестан, али олако држи да до тога неће доћи или да ће спречити), 4-несвесни нехат (није нио свестан да може извршити кр.дело, али био дужан и могао бити свестан те могућносту)

Закључак: 2 услова:1-сам себе довео у стање неурачунљивости, 2-у том стању извршио кр.дело+умишљај или нехат

УКОЛИКО СЕ ДОВЕДЕ У СТАЊЕ БИТНО СМАЊЕНЕ УРАЧУНЉИВОСТИ КАЗНА СЕ НЕ МОЖЕ УБЛАЖИТИ!

54. Одговорност за кривична дела квалификована тежом последицом(чл.27)

-Поставља се питање кривице уколико учинилац проузрокује тежу последицу, а коју није хтео(у односу на коју је постојао нехат). Кад из крив.дела произилази тежа последица, због које закон за то дело прописује тежу казну, та казна се може изрећи ако је учинилац у односу на последицу поступао из нехата; а и са умишљајем ако тиме нису остварена обележја неког другог крив.дела. Ако су остварена обележја некок другог кр.дела постојаће стицај!

-казна је тежа, него што би се кроз стицај могла одмерити-чл.27 се примењује кад на оновни облик постоји умишљај, а на тежу последицу нехат(умишљај+нехат), и када је основно дело из нехата, а из њега је произашла тежа последица(нехат+нехат). -кривично дело може остати и у покушају, а постојаће одговорност за тежу последицу(пр.покушај силовања и нехатно лишење живота).

55. Одговорност за кривична дела учињена путем штампе и других средстава јавног информисања(чл.38-39)

Page 31: skripta iz krivicnog

-постоје посебна правила о одговорности за ова кр.дела: одговорност уредника, издавача(изузетно и штампара) и произвођача. То је систем каскадне одговорности: одговара се од највишег до најнижег(задржано само код издавача).

1)Одговорност одговорног уредника: за кр.дела учењена преко радија, тв-а, новина-опште правило је да одговара аутор информације! Уредник одговора:

Ако је до завршетка главног претреса пред првостеп. судом аутор непознат Ако су информације објављене без сагласности аутора Ако су у време објављивања информације постојале стварне или правне

сметње за гоњење аутора, а које и даље трају-уколико је уредник био у неотклоњивој заблуди кривица је искључена!-тренутком утврђивања аутора искључује се одговорност уредника2)Одговорност издавача и произвођача-исти услови гоњења као код уредника, а уместо издавача може одговарати штампар (уколико нема издавача, или су постојале стварне или правне сметње а штампар је то знао).

-извршилац је увек физичко лице! Чл.38-39 су супсидајарног карактера. -заштита извора информација(осим уколико је учињено кр.дело за које је прописана казна од 5 или више година, или је то неопходно да би се то дело спречило).

56. Одговорност правног лица за кривична дела

-Да ли правно лице може бити субјект крив.дела? Код нас не може јер се то коси са начелом индивидуалне субјективне одговорности! Међутим није свуда тако:А) пр.лице не одговара ни кривично, ни казненоБ) пр.лице не одговара кривично, али одговара казнено(за привредне преступе)В) пр.лице одговара кривично

-Правно лице је правни појам, који се заснива на реалности, и има 2 компоненте: појмовну-концептуалну и реалну. Питање казнене одговорности пр.лица одувек је било спорно. У Европи је присутан јасан тренд увођења одговорности пр.лица за крив.дела(Француска, Норвешка, Финска, Швајцарска, Црна Гора). Препорука земљама Савета Европе да уведу ову одговорност.

-Код нас правно лице одговара за привредне преступе (Закон о преивредним преступима). У случају да се уведе одговорност правних лица за крив.дела, то не треба чинити кроз КЗ, већ ту материју због специфичности треба уредити посебним законом.

-Генерална превенција делује слабије него код физичких лица, јер је правно лице неодређени скуп физ.лица, а кажњавање мора бити праведно. Ретрибуција може бити остварена код пр.лица. Новчана казна значи мању казну него код физ.лица. Условна осуда-ограничена је само на индивидуалну, субјективну одговорност

57. Начелна питања кажњивости недовршеног кривичног дела

Page 32: skripta iz krivicnog

-Постоје ситуације када крив.дело остаје некомплетно, када учинилац оствари само један део радње извршења, те се због тога поставља питање где је граница криминалне зоне? Разликујемо 4 стадијума(фазе) у остварењу крив.дела: доношење одлуке, припремне радње, покушај и довршено крив.дело.

-Кажњавање: доношење одлуке се не кажњава, пошто се за мисли нико не кажњава (недостаје први елемент-радња), припремне радње су некажњиве (недостаје радња и предвиђеност у закону) осим ако нису проглашене за посебно кривично дело, покушај је кажњив, као и довршено дело.

-Кривичноправу заштиту требамо свести само на најинтензивније облике угрожавања. Основни критеријум је вредност заштитног објекта и интензитет његовог угрожавања. Мора се поставити доња граница испод које не би била оправдана кривичноправна интервенција. Ту доњу границу чини приватна сфера појединца, која обухвата више права (право на слободу мишљења, писмено или усмено изражавање мисли...).

58. Припремање кривичног дела

-Припремање подразумева постојање умишљаја. Не може се нехатно припремати кривично дело. Управо се у умишљају може видети једино оправдање за кажњаавње припремања крив.дела. Да би се умишљајно припремање дела казнило неопходно је да буде прописано у посебном делу (2 начина: као посебно крив. дело и припремање као фаза у остварењу неког крив.дела).

-КЗ је припремне радње подигао на ранг радње извршења (припремање за производњу опојних дрога и прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање). Радња извршења улази у биће кривичног дела, а припремна радња не улази.

-Припремне радње: Набављање или оспособљавање средстава за извршење крив.дела Отклањање препрека за извршење крив.дела Договарање, планирање, организовање са другима извршења крив.дела Друге радње којима се стварају услови за непосредно извршење крив.дела, а

које не представљају радњу извршења (повређује се начело одређености!)

-КЗ не кажњава припремне радње у ужем смислу (припремање одр.крив.дела)-ко припрема кр.дела против уставног уређења и безбедности РС(чл.305-314) казниће се!

59. Покушај кривичног дела-појам, врсте и кажњавање(чл.30)

-Код покушаја се на субјективном плану захтева постојање умишљаја, а на објективном се захтева да је извршење крив.дела започето! Дело је започето када је предузета радња извршења, али кривично дело није довршено.

Page 33: skripta iz krivicnog

-покушај је у ствари непотпуно остваривање бића крив.дела (недостаје последица).

-Како разграничити припремне радње од покушаја? Да ли је предузета радња извршења(то је покушај) или није(то су припремне радње). То се утврђује на основу законског описа радње извршења појединих крив.дела. Разлика између покушаног и довршеног крив.дела је у ствари одређивање границе уласка у криминалну зону.

Врсте:1) несвршени покушај: учинилац је предузео само део радње извршења, али је није довршио, те нема ни последице2) свршени покушај: предузео је комплетну радњу извршења, али из неког разлога последица није наступила (страни закони: свршен покушај постоји и ако је учинилац мислио да је предузео све што ј епотребно за довршење дела).

-НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИСКЉУЧУЈЕ ПОКУШАЈ! (код делатносних кр.дела нема последице, тј.предузимањем радње дело је настало)3) квалификовани покушај: кроз покушај неког тежег крив.дела довршено је неко лакше кр.дело (узима се да постоји само покушај тежег дела, а лакше дело је отежавајућа околност).

Кажњавање за покушај: код тежих крив.дела , за која је запрећена казна затвора од 5.год. или тежа. Може бити кажњив и покушај лакших кр.дела ако је то изричито прописано. Покушај се кажњава истом казном која је прописана за довршено кривично дело, али се казна може ублажити=факултативни основ за ублажавање казне!

60. Неподобан покушај(чл.31)

-Учинилац који покуша да изврши крив.дело неподобним средством или према неподобном предмету може се ослободити од казне.

1. Апсолутно неподобан покушај постоји кад са одр.средством или на одр.предмету ни под којим условима није могуће довршити крив.дело.2. Релативно неподобан постоји кад у конкретном случају због деловања одређених околности и услова, са одр.средством и на одр.предмету није било могуће извршити кр.дело.

-Ову поделу треба само условно прихватити, пошто наш КЗ не прави ову разлику. Заштићено добро код апс.неп.покушаја је мање угрожено него код релативног.

Пр. Апсолутно неподобан: покушај убиства на лешу, крађа сопствене ствари

-Иреални покушај није кажњив: учинилац верује да може учинити кр.дело на бесмислен начин (покушај да убије неког црном магијом). То је екстремна варијанта апс.неп.покушаја.

Page 34: skripta iz krivicnog

61. Добровољни одустанак(чл.32)

-циљ: да се учинилац стимулише да не доврши крив.дело на тај начин што му се ставља у изглед могућност ослобођења од казне у случају да добровољно не доврши започето кр.дело. То је последња шанса за учиниоца, степен друштвене опасности је нижи, и понекад није неопходно учиниоцу изрећи казну.

А)објективна компонента: да учинилац престане са даљим предузимањем радње (код несвршеног покушаја) или да спречи наступање последице (код свршеног покушаја).Б)субјективна компонента: да је одлуку донео сам, а не под утицајем неких спољних околности које представљају озбиљну сметњу за довршење кр.дела (нема добровољности кад учинилац погрешно узима да постоји нека спољна околност која га спречава у довршењу дела, па због тога одустане). Добровољност се дакле утврђује на основу суб.критеријума, тј.пресудна је оцена учиниоца у погледу могућности довршења дела.

-код несвршеног покушаја он мора дефинитивно да одустане од дела, а код свршеног мора спречити наступање последице(нема одустанка уколико је покушао да спречи последицу, а није успео, то се третира као олакшавајућа околност).-Кажњавање: фак.основ за ослобођење од казне(неограничено ублажавање)

62. Време извршења кривичног дела(чл.16)

-да ли је време извршења дела онда кад је предузета радња извршења (теорија делатности) или време кад је последица наступила (теорија последице). Битно је одредити време и због темпоралних деликата, код којих се радња и последица не поклапају.

-КЗ: Кривично дело је извршено у време кад је извршилац радио(чињење) или био дужан да ради(нечињење), без обзира кад је последица дела наступила. Значи КЗ се одлучио за теорију делатности, и моменат наступања последице није битан за време.-Код продуженог кр.дела: моменат предузимања последње радње која улази у састав продуженог дела.-Саучесник: време кад је предузета радња саучесништва(а не извршења!).

63. Место извршења кривичног дела(чл.17)

-Битно је одредити и место, нарочито код дистанционих кр.дела, чија се радња извршења предузима у једном месту, а последица наступа у другом. Од 3 могуће теорије(делатности, последице, убиквитета) наш се законодавац одлучио за трећу, тј. теорију јединства(место радње и последице)=кр.дело је извршено у месту где је учинилац радио и био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела (код кр.дела нечињења:место где је могао да уклони последицу).

Page 35: skripta iz krivicnog

-Покушај: не само место у коме је предузета радња, већ и оно место у коме је последица према умишљају учиниоца требала да наступи.-Саучесништво: место радње извршења и саучесништва.

64. Деоба кривичних дела

I Подела кривичних дела с обзиром на радњу и последицуРадња: чињење(активно деловање) и нечињење(пропуштање). Код неких кр.дела извршилац може бити само оно лице које у потпуности остварује радњу извршења (својеручна кр.дела-давање лажног исказа); умишљајна и нехатна кр.дела.Последица: делатносна и последична; крив.дела повреде и кр.дела угрожавања; с обзиром на трајање последице: трајна и к.д.стања; с обзиром на време наступања последице: моментални и темпорални деликти; с обзиром да ли је последица изостала: покушано и довршено дело. II Друге поделе кривичних делаА-општи деликти(може их извршити било које лице) и посебни деликти(захтева се да извршилац има одр.својство); с обзором на објект кр.пр.заштите: против живота и тела, против имовине, здравља људи...; традициона подела по тежини: злочинства, преступи и иступи.

III Подела на општа и политичка кр.дела-пол.кр.дело=привилеговани деликт, данас нема посебан статус (пр.кр.дела против уставног уређења и безбедности РС)-комплексна: општа, али се њима може вршити напад и на политичко добро-конексна: општа, обична кр.дела која се врше ради остваривања пол.циљева, она су само средство да би се постигао циљ.

65. Појам и врсте стицаја кривичног дела(чл.60)

-стицај кривичних дела постоји онда када један учинилац једном радњом(идеални стицај) или са више радњи(реални стицај) учини више кр.дела за која му се истовремено суди. Код реалног стицаја у стварности постоји више кр.дела, док идеални стицај постоји само као представа, као идеја, јер у стварности постоји само једна радња којом је остварено биће 2 или више кр.дела (пр.фалсификовање+крађа=реални, бацање бомбе у масу=идеални)

-ако су учињена иста или истоврсна кр.дела ради се о хомогеном стицају, а ако се ради о различитим делима, о хетерогеном.-смисао и сврха: установљавање посебних правила која важе за одмеравање казне (кр.дела учињена у стицају)-Понекад, иако је предузето више радњи или остварено више бића кр.дела стицај неће постојати:1-природно јединство радње: сви појединачни акти заједно чине радњу извршења(па нема стицаја)

Page 36: skripta iz krivicnog

2-привидни стицај: правна конструкција, узима се да уколико су испуњени одређени услови не постоји стицај кр.дела, већ само једно кр.дело. Може бити идеални и реални.

66. Привидни идеални стицај

-Постоји онда када једном радњом буде остварено биће више крив.дела али се, и поред тога, сматра да је учињено само једно кр.дело. Коме делу дати предност?1)специјалитет-неко кр.дело се појављује само као посебан облик неког другог, општег кр.дела, и постоји само то друго, посебно кр.дело(проневера искључује утају)2)супсидијаритет-биће једног кр.дела је супсидијарно у односу на друго, те се примењује само ако не дође до примене примарног бића. Може бити формални, кад закон упућује(ретко, злоупотреба права на штрајк) и материјални(учествовање у тучи)3)консумпција-биће једног кр.дела редовно у потпуности обухвата биће неког другог кр.дела(лака и тешка телесна=тешка). Извршење једног дела нужно, или по правилу, доводи до остваривања бића још неког дела.4)инклузија-једно дело багателно у односу на теже5)алтернативитет-2 бића су равноправна у потпуности

67. Сложено и колективно кривично дело

-Сложено кр.дело представља законску конструкцију до које долази спајањем 2 или више(ретко) кр.дела и за које закон прописује јединствену казну(пр.разбојништво = принуда+крађа)

-Колективно кри.дело карактерише се одређеним понављањем к.дела, која су чврсто повезана пре свега одређеним односом учиниоца према делу па се зато сматра да постоји само једно(скупно) кеи.дело. разликују се кол.кр.дело у виду: 1)заната-учинилац понављањем дела настоји да обезбеди извор прихода2)занимања-спремност учиниоца фа чешће понавља одр.кр.дела, да се бави његовим вршењем при чему нема циљ да му то буде извор прихода 3)навике-склоност ка вршењу одр.кр.дела, створила се навика

-Колекривно кр.дело постоји само ако је законом прописано. Нема више дела из заната и навике, а код занимања то су дела у чијем се законском опису захтева бављење одр.делатношћу(к.д. Надрилекарство)-Кр.дело се не може другачије извршити осим понављањем одр.радњи-Кр.дело се мора извршити најмање 2 пута(чврста готовост да се кр.дело понови није довољна).

68. Продужено кривично дело(чл.61)

Page 37: skripta iz krivicnog

-не треба сувише често примењивати ову конструкцију, требају се поставити рестриктивнији услови за примену. До доношења КЗ није било регулисано, као и у страним законодавствима.

-Да ли повезаност тражити само на објективном или субјективном(психичком) плану учиниоца. 2 теорије:суб и обј. Код нас владајућа објективна! (али постоје и проблеми са јединственим умишљајем-да ли је неопходан елемент?)-Битно је утврдити услове под којима се једно кр.дело може сматрати продуженим кр.делом. Код природног јединства радње то је лако утврдити(краде из истог стана у пар наврата).

-Објективна теорија захтева испуњење 3 услова:1. истоветност или истоврсност кр,дела2. временски континуитет3. истоветност оштећеног – овај услов је споран и у теорији и упракси, па се сматра да уместо њега треба тражити да све радње чине једну јединствену, континуирану делатност која чини једну природну целину. Уколико недостаје истоветност оштећеног, други услови морају више да дођу до изражаја. Непостојање тог трећег услова може се компензовати, али не увек(код повреде личних добара човека)-страна законодавства: основ за пооштравање казне, наш КЗ не!

КЗ: прод.кр.дело чини више истих или истоврсних кр.дела учињених у временској повезаност од стране истог учиниоца која представљају целину због постојања најмање две од 5 следећих околности:1-истоветност оштећеног2-истоврсност предмета дела3-коришћење исте ситуације или истог трајног односа4-јединство места или простора извршења дела5-јединствени умишљај

-Крив.дела уперена против личности могу ући у састав продуженог кр.дела само ако постоји истоветност оштећеног!-Јединствени умишљај мора постојати у ситуацији када прод.кр.дело добија тежу квалификацију у односу на поједина дела која су њиме обухваћена.-Уколико се после правоснажне пресуде открије да је учинилац извршио још неко дело које може ући у зак.опис продуженог дела, за њега ће му се засебно судити!

69. Појам и врсте саучесништва

-Потребно је да се саучесништво разграничи како у односу на оне форме учешћа које не заслужују да буду обухваћене крим.зоном, тако и у односу на поно што представља најинтрнзивнију форму учешћа у остварењу кр.дела(извршилаштво).

-3 групе лица која остварују кр.дело: извршилац (непосредни, посредни, саизвршилац), саучесници, остала лица чији допринос по интензитету и квалитету није од таквог значаја да у односу на такве форме учешћа треба реаговати кр.правом

Page 38: skripta iz krivicnog

-Саучесништво је остваривање кр.дела од стране више лица (стицај више лица у једном кр.делу). Мора постојати и обј.и суб.веза(свест о заједничком деловању)

-Саучесништво се заснива на рестриктивном схватању појма извршилаштва. Извршилац је оно лице које остварује битне елементе бића кр.дела, које само предузима радњу извршења. Екстензивно схватање изједначава појмове извршиоца и саучесника, код нас рестриктивни појам, који има две варијанте:1)најуже схватање: извршилац је само оно лице које врши кр.дело2)шире схватање: извршилац обухвата и саизвршиоца и посредног извршиоца. Ово је Немачка доктрина, која разликује: непосредног, посреднок извршиоца и саучесништво!-код нас је прихваћено најуже схватање, где саизвршилаштво спада у саучесништво-Саучесништво у ужем смислу обухвата подстркавање и помагања, а у ширем и саизвршилаштво

-За постојање саучесништва потребно је да је учинилац ушао у крим.зону. Постојање саучесништва зависи од тога да ли је извршилац извршио или покушао кр.дело! То не мора бити довршено кр.дело, довољно је да је остварио неку кажљиву фазу к.дела(акцесорна природа саучесништва-код нас, а принципална теорија-колико учесника, толико кр.дела).

-од саучесника треба разликовати посредног извршиоца. И ту је реч о учешћу више лица у остварењу кр.дела, али се лице које предузима радњу извршења сматра само средством, а не извршиоцем. Посредни извршилац је оно лице које наведе другог на остварење к.дела, а да се притом тај други не може сматрати извршиоцем јер му у потпуности недостаје субјективна страна кр.дела. Прихваћена је теорија лимитиране акцесорности која за постојање саучесништва и за одговорност саучесника не тражи да је остварено к.дело у објективно-субјективном смислу, односно не тражи кривицу извршиоца. Посредни извршилац је лице које:1-употреби апсолутну силу, 2-доведе неког у неоклоњиву ств.заблуду, 3-има одр. својство које се тражи за кр.дело, и које је натерало друго лице без својства да изврши кр.дело.

70. Правна природа саучесништва

-2 основне теорије о природи саучесништва:1) принципалн: ирелевантно је да ли је извршилац уопште нешто покушао, не прави разлику између саучесника и извршиоца, већ их изједначава=колико учесника, толико кривичних дела.2) акцесора: захтева да је извршилац ушао у криминалну зону (довршено дело, кажњив покушај, или кажњиве припремне радње)

Двострука акцесорност:1)квантитативна: постојање саучесништва зависи од тога у који ј стадијум извршилац доспео, докле је дошао и својој крим.активности. Ако је дело довршено квантитативна акцесорност без сумње постоји!

Page 39: skripta iz krivicnog

2)квалитаитвна: постојање саучесништва зависи и од тога шта је извршилац остварио, тј.да ли је остварио све елементе кр.дела или само неке. У вези са тим постоје:

I Теорија потпуне(екстремне) акцесорности-нужно је да је учинилац остварио крив.дело са свим његовим обележјима, тражи се и кривица!II Теорија лимитиране(ограничене) акц-довољно је да је учинилац остварио објективне елементе кр.дела, кривица се не тражи!!!III Теорија хиперекстремне акц-све околности које утичу на кр.делоIV Теорија минималне акц-траже се битна обележја кр.дела, а не и противправност

-да ли саучесништво зависи од умишљајног дела, или је за одговорност саучесника довољно да је подстрекавао/помагао у нехатном делу извршиоца? Теорија лимитиране акцесорнисти каже да је довољно, тј.може и нехат! Кривицу извршиоца не треба захтевати и из разлога што је она индивидуална, ирелевантна за саучеснике, за њихову одговорност она мора постојати код сваког саучесника!

71. Саизвршилаштво(чл.33)

КЗ: Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу крив.дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело. Нехатно помагање је кр.пр.ирелевантно. Закон дакле захтева 3 услова за постојање саизвршилаштва у случају да ни делимично није предузета радња извршења: умишљај, заједничку одлуку, битан допринос извршењу крив.дела

1)формално-објективна теорија своди саизвршилаштво само на случајеве када неко макар делимично предузме радњу извршења. То није оправдано јер често неко у остварењу крив.дела има важнију улогу од извршиоца и није га оправдано сводити на ранг помагача.(Фојрбахова теорија)2)субјективна теорија: постоји саизвршилаштво када неко дело хоће као своје, кад поступа са извршилачком вољом. Ова теорија занемарује нечији допринос делу, уколико не постоји суб.критеријум(лични интерес) учесник се своди на помагача: случај каде и КГБ агента.3)теорија власти над делом: (материјално-објективна теорија) реакција на субјективну. Саизвршилац је онај који ју у свакој фази извршења крив.дела имао пресудну улогу у смислу да је могао битно утицати на ток извршења кр.дела4)теорија о подели рада: лице се договорила како да осваре кр.дело, поделили улоге, смислили план...често је користе судови.5)објективно-субјективна(мешовита): неопходно је да буду остварене и обј и сун компонента крив.дела(КЗ)

-објективни и суб.елеменат у конкретном случају морају се посматрати у међусобној вези и може се узети да јаче изражен суб.ел. може донекле компензовати слабије изражен обј.елемент.-пракса: саизвршилац је и лице које чува стражу, код тешке крађе

Page 40: skripta iz krivicnog

-Код деликта где је посебно својство учиниоца обележје кр.дела саизвршилац може бити само оно лице које може бити и самосталан извршилац.

Врсте:1-сукцесивно саизв: кад се неко придружи другоме у току извршења кр.дела2-привидно саизв: кад 2 или више лица проузрокују последицу, без постојања свести о заједничком деловању3-нужно саизв: у опис бића кр.дела улази као обавезан елемент да могу бити остварена само од стране 2 или више лица(оружана побуна)

*САИЗВРШИЛАЦ СЕ КАЖЊАВА КАО ДА ЈЕ ДЕЛО САМ ИЗВРШИО, ТЈ. КАЗНОМ КОГА ЈЕ ПРОПИСАНА ЗА УЧИЊЕНО ДЕЛО!

72. Подстрекавање(чл.34)

-Умишљајно навођење другог лица да изврши крив.дело. Стварање одлуке код другог лица да се изврши кривично дело је главна, централна карактеристика подстрекавања. Уколико је код извршиоца већ постојала чврста одлука да изврши кр.дело неће постојати подстрекавање, већ неуспело подстрекавање-психичко помагање. За постојање подстрекавања битно је да је подстрекач код неког лица створио такву одлуку да је НА ОСНОВУ ЊЕ и ЗБОГ ЊЕ крив.дело извршено.

Не може свако учвршћивање одлуке да се изврши крив.дело представљати подстрекавање. У неким случајевима, када би одлука и иначе била остварена даље јачање те одлуке треба сматрати психичким помагањем.

-Радња подстрекавања: свака радња која се креће у распону од благог наговарања до неких форми принуде (молба, обећање, претња, довођење у заблуду). Може се вршити вербалним путем, конклудентним радњама, или стварањем ситуације која на неко лице тако делује тако што код њега ствара одлуку да изврши кр.дело. одлука да се изврши кр.дело може се створити и н аједан суптилан, рафиниран начин (ипак мора постојати одр.психички утицај подстрекача на извршиоца)

-радњу подстрекавања не представља само стварање ситуације за коју се претпоставља да ће код неког лица изазвати одлуку да изврши кр.дело (пр. отварање самопослуге-позив на крађу).

-подстрекавање може постојати и у случају модификације већ створене одлуке код подстрекнутог да изврши кр.дело:

Одлуку измени да изврши неко друго дело-постоји подстрекавања, казниће се Одлуку измени на тежи облик: одговара за тежи облик Одлуку измени на лакши облик: нема подстрекавања

-потребно је да је дело извршено или покушано. За подстрекавање није потребно да код подстрекнутог постоји кривица због лимитиране акцесорности. Није неопходно да подстрекач лично познаје извршиоца.

Page 41: skripta iz krivicnog

-Умишљај подстрекача треба да обухвати свест о узрочној вези између радње подстрекавања и одлуке да се изврши кр.дело, као и сва битна обележја тог дела.-Агент-провокатор(прикривени иследник)-одговара као подстрекач!-У једном кр.делу не може постојати стицај више облика саучесништва.

-Кажњавање: подстрекач се кажњава као да је дело сам извршио-Уколико дело не буде ни покушано, казниће се подстрекач уколико је покушај тог дела по закону кажњив-једини изузетак од акцесорности, зато шро није ни ушао у крим.зону(неуспело подстрекавање).А)несвршени покушај – није ни створио, ни учврстио одлукуБ)свршени – радња је изостала, иако је учврстио одлуку

73. Помагање(чл.35)

-облик саучесништва у ужем смислу код кога се са умишљајем доприноси извршењу кривичног дела. Тај допринос мора бити у извесној узрочној вези са извршеним кр.делом.

-Помагање се може предузети на различите начине: Давање савета или упутства како да се изврши кр.дело Стављање учиниоцу на располагање средства за извршење кр.дела Стварање услова или отлањање препрека за извршење кр.дела Унапред обећано прикривање кр.дела, учиниоца, средства, трагова...

-С обзиром на радњу може бити психичко помагање(давање савета-врши се вербалним путем) и физичко физичко помагање(лествице). Може бити извршено и нечињењем(био дужан да чува зграду, а удаљио се)

-није потребно да код извршиоца постоји кривица, довољно је да су остварени обј. Елементи кр.дела(лимитирана акцесорност). Умишљај мора да обухвати и све битне елементе тог кр.дела.-може постојати само пре или у току извршења кр.дела (после: помоћ учиниоцу после извршеног кр.дела-чл.333).

-МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ

74. Одговорност саучесника за кривично дело(чл.36)

-Саизвршилац је одговоран за извршено кр.дело у границама свога умишљаја или нехата, а подстрекач или помагач у границама свог умишљаја.

-Одговорност саучесника за учињено кр.дело постоји независно од тога да ли постоји кривица извршиоца!(акцесорна теорија захтева да је извршилац ушао у криминалну зону, али се НЕ ТРАЖИ његова кривица, већ је ДОВОЉНО да је остварио објективне елементе кр.дела(лимитирана акцесорност).

Page 42: skripta iz krivicnog

-Основи који искључују кривицу извршиоца, не искључују крив.дело саизвршиоца, подстрекача и помагача, коф којих постоји кривица.-Оно што није обухваћено умишљајем подстрекача или помагача, представља ексцес извршиоца, за који они не одговарају. Постоје 3 ситуације:1)извршилац врши неко друго кр.дело, а не оно на које је био подстрекаван-помаган=квалитативни ексцес2)извршилац врши теже дело, а умишљајем саучесника је био обухваћен само основни облик-одговарају за основни облик=квантитативни ексцес3)врши лакше дело, а подстрекавали су на основни облик-одговарају за лакши облик=негативни квантитативни ексцес

-добровољни одустанак: мора спречити дело, тј. извршиоца да уђе у крим.зону. факултативни основ за ослобођење од казне

-Одређени лични односи, својства и околности узимају се у обзир само код оног учесника код којег постоје, и они утичу на кривицу или на одмеравање казне.

-Закључак: Саучесник одговара у границама свог умишљаја, а саизвршилац у границама умишљаја или нехата. -Кривично дело квалификовано тежом последицом-Ако је неко подстрекавао на кривично дело отмице, а услед тога је наступила смрт отетог лица која се може преписати нехату подстрекача, постојаће одговорност подстрекача НЕ ЗА ОСНОВНИ облик, већ за КВАЛИФИКОВАНИ.

75. Појам и врсте кривичних санкција

-средство за остваривање заштитне функције кривичног права. Та се заштита остварује предвиђањем одређеног понашања као кривичног дела и прописивањем кривичних санкција за та дела-кривичне санкције су законом предвиђене репресивне мере које се с циљем сузбијања криминалитета примењују према учиниоцу противправног дела које је у закону предвиђено као кривично дело на основу одлуке суда, донете након спроведеног кривичног поступка (елементи)

-Степен репресивности појединих кривичних санкција је веома различит – од судске опомене (мера упозорења) па до смртне казне.

Page 43: skripta iz krivicnog

Врсте:1)казне2)мере упозорења (условна осуда и судска опомена)3)мере безбедности4)васпитне мере(дуалистички систем кривичних санкција- казна+мере упозорења и мере безбедности+васпитне мере)

-Општа сврха кривичних санкција: остварење заштитне функције кривичног права

76. Појам и врсте казне

-најважнија кривична санкција. Кривично право је незамисливо без казне. Казна је законом предвиђена репресивна мера која се у циљу сузбијања криминалитета примењује према учиниоцу кривичног дела на основу одлуке суда након спроведеног кривичног поступка.-да би се казна применила неопходна је кривица (обј.-субј.појам кривичног дела)-степен репресивности највиши је код казне (садржи у свом бићу нужно зло). Она је и друш.-етич. прекор друштва према учиниоцу.

Врсте:1)затвор (главна) > смртна казна = затвор у трајању од 40. год.2)новчана казна (главна и споредна)3)рад у јавном интересу (главна)4)одузимање возачке дозволе (главна и споредна)

77. Оправдање и сврха казне

2 ТЕОРИЈЕ: утилитаристичке (казна је нужна и корисна – сузбијање криминалитета) и ретрибутивистичке (оправдање:ретрибуција = идеје сразмерности и праведности)

Сврха: (3 теорије) 1)апсолутна (враћање зла за учињено зло, сама себи циљ) – учење Канта и Хегела (негација негације права = казна),

2)релативна (циљ: сузбијање вршења кривичног дела = превенција – генерална и специјална)

3)мешовита теорија (сврха је и превенција и ретрибуција)

КЗ: сврха је генерална и специјална превенција (рел.теорија)

А) спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела, Б) изражавање друштвене осуде за крив. дела, јачање морала и утврђивање поштовања закона (позитивна ген.превенција)

Page 44: skripta iz krivicnog

78. Општа питања казне лишења слободе

-везано тек за почетак 20. века, раније је била само као мера за обезбеђење присутности окривљеног пре суђења и у односу на кога су биле примењиване неке друге казне (пр. телесна или смртна). Ова казна настала је са стварањем јаког државног апарата и органа, она је скупа кривична санкција

-најважнија санкција у савременим казненим системима. Она је стуб система кривичних санкција. Њен значај не произилази из њене честе примене, већ из тога што се пре свега од запрећене казне затвора очекује да има генерално превентивно дејство!

+законодавства предвиђају више врста казне лишења слободе. Разлика се односи на начине њиховог издржавања и казнене распоне(код нас се уочава негативна тенденција прописивања сувише широких распона, са веома високим пос. максимумом који се приближава општем)

-трагање за алтернативом казни лишења слободе, која ипак учиниоца одваја од друштва и слободе, пронашло се у краткотрајним казнама лишења слободе. Ка друга алтернатива казни јавио се рад у јавном интересу, која се прописује у одређеном трајању, а одређује се најмањи и највећи број сати рада, ако и дружина временског периода – суд. (рад мора бити добровољан!)Трећа алтернатива: накнада штете и поравнање, надзор, кућни затвор.

-Дуготрајне казне лишења слободе уместо ресоцијализације воде даљој десоцијализацији осуђеног лица!

79. Казна затвора у нашем кривичном праву

-код нас је предвиђена само једна казна лишења слободе – затвор. Наш КЗ одређује општи минимум и максимум казне затвора, тј.њено трајање. Сврха прописивања општег минимума и максимума јесте да се у оквиру њега код појединих кривичних дела пропише посебни минимум и посебни максимум. Затвор не може бити краћи од 30 дана ни дужи од 20 година. (изузетак: за најтежа кривична дела може се прописати и казна од 30 до 40 година). Она се не може изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило 21. годину живота. Ова казна (30-40) представља посебан случај казне затвора која је уведена као замена за смртну казну (изриче се само на пуне године).

-Тежа казна од општег максимума се не може изрећи!!!

-Изрицање казне затвора и на дане оправдано је само код краткотрајних казни лишења слободе (до 6 месеци може и на пуне дане).

Page 45: skripta iz krivicnog

-Сада ЗИКС садржи одредбу по којој се затвор издржава у затвореним, полуотвореним и отвореним установама и издржавање казне у заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем.

80. Условни отпуст

-само фаза у извршењу казне затвора, он суспендује казну, слично као условна осуда. Суштина је у томе да се део казне не извршава, односно да до извршења преосталог дела казне долази само изузетно, тј. у случају опозива условног отпуста, а ако до њега не дође казна се гаси. Време проведено на условном отпусту у случају опозива не урачунава се у издржану казну.

КЗ: општи услови за условни отпуст : да је учинилац кривичног дела издржао половину казне и да за време трајања условног отпуста не учини ново кривично дело. (тј.2 услова: ½ казне и добро владање-поправљање)

-опозивање условног отпуста:ако осуђени за време док је на условном отпусту учини кривично дело за које је изречена казна затвора преко једне године (обавезно опозивање) или да је изречена казна затвора до једне године (фаукулативно). О условном отпусту и опозиву одлучује суд.

-раније је постојала посебна комисија, која је могла да суспендује 1/2, па чак и 1/3 казне!

81. Појам и системи новчане казне

-настала је са системом композиције, према коме је учинилац плаћао одређену суду новца оштећеном или његовој породици као накнаду за учињено кривично дело, чиме се спречавала крвна освета. У средњем веку се поред телесне и смртне, користила и новчана казна (глоба). Крајем 20. века постаје замена за краткотрајне казне лишења слободе, а данас је она најчешћа санкција.

-састоји се у плаћању одређеног новчаног износа у корист државе. Нарочито је погодна за лакша кривична дела.

-поред старог система који подразумева прописивање новчане казне у одређеном износу, односно распону у оквиру којег се учиниоцу одмерава и изриче казна у конкретном случају (систем фиксних износа), имамо систем дани – новчане казне, или систем дневних глоба. Он подразумева да се прво одмери казна у временском трајању, тј. у данима, да се после тога утврди новчана вредност, тј. новчани еквивалент једног дана, те да се простим множењем дође до новчане казне која се изриче

-вредност једног дана утврђује се искључиво према имовинском стању учиниоца! (прво се утврде његови мес.-год. приходи, затим се одузму редовни трошкови које има и онда се то дели са бројем дана у месецу, тј. години)

Page 46: skripta iz krivicnog

82. Новчана казна у нашем кривичном праву

+систем дани – новчана казна има много предметности у односу на систем одређених износа, јер погађа једнако богате и сиромашне.

1)НОВЧАНА КАЗНА У ДНЕВНИМ ИЗНОСИМА (ПРИМАРАН ПРИНЦИП): Прво се утврђује број дневних износа, а затим висина једног дневног износа. Број износа се одмерава на основу општих правила о одмеравању казне. Тај број не може бити мањи од 10, нити већ од 360 дневних износа (дана). Прво се утврђују приходи и расходи учиниоца, па се та разлика подели са бројем дана у години. Вредност једног дневног износа не може бити мања од 500 динара нити већа од 50.000, оо динара. Посебни минимум и максимум:А) 60 д.и. – казна затвора до три месецаБ) 30 – 120 д.и. – казна до шест месециВ) 60 – 180 д.и. – казна до једне годинеГ) 120 -240 д.и. – казна до две годинеД) 180 д.и. – за кривична дела – затвор до три године (запрећена казна).

-јавља се проблем како утврдити стварне приходе учиниоца

2)НОВЧАНА КАЗНА У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ: Општи минимум је 10.000 динара, а максимум 1.000.000 динара (код кривичних дела из користољубља = 10.000.000 динара)А) до 100.000 динара запрећена казна до 3 месеца, Б) од 20.000 - 200.000 динара – до 6 месециВ) од 30.000 – 300.000 динара – до једне годинеГ) 50.000 – 500.000 динара – до две годинеД) мин.100.000 динара – до три године.

-извршење:рок 15 дана до три месеца (у отплатама – макс. 1 год.)КЗ више не предвиђа принудну наплату неплаћене новчане казне, већ се она аутоматски претвара у затвор (1000 динара – 1 дан затвора). Неплаћена казна се може заменити казном рада у јавном интересу (1000 динара – 8 сати рада)+остатак се такође претвара у затвор+после смрти осуђеног новчана се казна неће извршити

83. Рад у јавном интересу

-осуђено лице не губи своје друштвене контакте, наставља са професијом и трошкови извршења су знатно мали (поз. разлози). Недостатак хуманитарних и волонтерских организација где би се рад одвијао и недостатак оних који би надгледали извршење ове санкције (нег. разлози)

-може се изрећи само као главна казна (замена казни лишења слободе)-може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчана казна. Рад у јавном интересу је онај који је користан за друштво, који не вређа људско достојанство и који се не врши са циљем стицања добити.

Page 47: skripta iz krivicnog

-мин (60 сати), макс.(360 сати), време – 1 – 6 месеци (60 сати месечно)+пристанак учиниоца! Важан услов за изрицање због разних међународних конвенција које забрањују присилан рад)-ако не обави часове рада, замењује му се са казном затвора (сваких започетих 8 сати рада – 1 дан затвора)

+уколико учинилац испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, суд му може дужину изреченог рада у јавном интересу умањити за четвртину (1/4). Нема опозива!!!

84. Одузимање возачке дозволе

-овом казном погађа се важно добро учиниоца кривичног дела, а то је слобода кретања. Она има и специјални и генерални и ретрибутивни карактер. Та слобода кретања се само делимично ограничава. Она има и спец. превентивне ефекте јер спречава учиниоца да возило користи за нова кривична дела.

Услов: за припремање или извршење кривичног дела коришћено је моторно возило. Неопходно је да је сам учинилац управљао моторним возилом. Ова казна може бити изречена и код кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја, уколико нису остварени услови за изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом (ове две санкције се не могу изрећи заједно).

-казна може бити изречена као главна или као споредна уз затвор или новчану казну. Као главна – само за кривична дела за које је прописана казна до две године или новчана -трајање: 1 – 3 године. Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у трајање ове казне

-може бити изречена лицу које нема положени возачки испит. Њему се забрањује, а у случају да положи возачки, издавање возачке дозволе.

-ако је учинилац прекрши биће замењена затвором (1 год. без дозволе = 1 месец затвора)

85. Појам и врсте одмеравања казне

-законско и судско (у правом смислу речи). Усвојен је систем релативно одређених казни, у ком се казна прописује у веома широком распону (казне су оштре, али судови чешће изричу ону ближу посебном минимуму)+казна је законом прописана, а суд одмерава и изриче казну-говори се о индивидуализацији казне, њеном прилагођавању личности учиниоца (ово је критиковано, јер доводи до арбитрерности, а тиме и до злоупотреба)

-одмеравање може бити у оквиру казне прописане за крив.дело (редовно одмеравање), ублажавање (блаже од прописане) и пооштравање (теже од

Page 48: skripta iz krivicnog

прописане). Општи минимум и општи максимум не могу се прекорачити код ублажавања (пооштравање не постоји)-постоји и ослобођење од казне.

Критеријуми: прописана казна, сврха кажњавања и олакшавајуће и отежавајуће околности. Казна затвора се одмеравања између посебног минимума и посебног максимума. Постоје крив. дела где је прописан само посебним минимум (тешко убиство – 10 година), посебни максимум (лака телесна повреда – до 1 године)-новчана казна – казнени распони прописани општим делом

-сврха кажњавања треба да одређује горњу границу приликом одмеравања казне, а таква казна остварује и циљеве генералне превенције -околности (олак.-отеж. )представљају непосредни основ за одмеравање казне.

86. Олакшавајуће и отежавајуће околности (чл.54)

2 КОНЦЕПТА: 1) набрајање олак. и отежавајућих околности 2) уопштено навођење околности о којима суд мора да води рачуна приликом одмеравања казне. Наш КЗ подржао је 2 концепт. У зависности од тога како је остварена у конкретном случају један иста околност може бити олакшавајућа тј. отежавајућа.ОКОЛНОСТИ:1)СТЕПЕН КРИВИЦЕ – урачунљивост, умишљај (односно нехат), свест о противправности к ао компоненте кривице се могу степеновати2)ПОБУДЕ ИЗ КОЈИХ ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО – етички се вреднују (пр. да ли је крао да би обезбедио основне животне потребе или због коцке)3)ЈАЧИНА ПОВРЕДЕ ИЛИ УГРОЖАВАЊА ЗАШТИЋЕНОГ ДОБРА – мора се конкретизовати, значајна је последица!4)ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМА ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО - хетерогеност карактера, објективне околности, значајан и допринос жртве (олакшавајућа околност)5)РАНИЈИ ЖИВОТ УЧИНИОЦА – ако је неосуђиван – олакш. околност6)ЛИЧНЕ ПРИЛИКЕ УЧИНИОЦА – олакш. незапосленост, малолетна деца7)ДРЖАЊЕ УЧИНИОЦА ПОСЛЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА (да ли се извињава жртви, да ли се каје, да ли је сам признао – олакш. да ли пориче – отеж.)8)ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА (психо физичке особености учиониоца, степен образовања…)9)ОКОЛНОСТИ КОЈЕ НИСУ ПРОПИСАНЕ У ЧЛ.54 (ретко се узимају у судској пракси – пр.пораст кривичних дела за која се суди учниоцу)+ посебна околност код одмеравања новчане казне: да суд узме у обзир имовно стање учиниоца

ТРИ МЕТОДА:

1.АНАЛИТИЧКИ – суд мора пажљиво да анализира сваку околност, да је вреднује и утврди колико свака од њих утиче на казну. Тек када процени сваку пој.околност, суд треба да изабере и одмери казну.

Page 49: skripta iz krivicnog

2СИНТЕТИЧКИ – суд мора да цени кривично дело и учиниоца као једну целину и да на основу једног општег утиска и уверења одмери казну (наша судска пракса)

3.АНАЛИТИЧКО-СИНТЕТИЧКИ МЕТОД

+принцип забране двоструког вредновања: није дозвољено да се нека околност вреднује два пута, први пут од стране законодавца, када их он предвиђа као конститутивне елементе кривичних дела (или као квалиф. или прив. околности), а други пут приликом одмеравања казне.

87. Ублажавање казне – законско и судско (слободније)

-Суд под одређеним условима може изрећи казну која је блажа од прописане за кривична дела за које се одмерава казна.

1.ОДМЕРАВАЊЕ ПО МЕРИ (УБЛАЖАВАЊЕ ПО МЕРИ): канза нижа од посебног минимума – код нас се примењује2.ОДМЕРАВАЊЕ ПО ВРСТИ – пр. затвор – новчана казна

-ублажавање казне увек је факултативно – минимум две олакшавајуће околности и зависи од одлуке суда (сврха кажњавања мора бити остварена). Може бити неограничено ако постоје основи за ослобођење од казне. Између општег и посебног минимума.

ЗАКОНСКИ ОСНОВИ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ:

1.Прекорачење граница нужне одбране 2.Прекорачење граница крајње нужде3.Изазивање опасности из нехата код крајње нужде4.Компулзивна сила и претња5.Битно смањена урачунљивост6.Отклоњива правна заблуда7.Покушај 8.Помагање9.Одсуство личног својства код подстрекача или помагача

ГРАНИЦА УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ:

А) 5 или више година на 2 године,Б) 3 – 1 В) 2 - 6 месециГ) 1 – 3 месецаД) Испод 1 године – 30 данаЂ) Ако нема посебног минимума – рад у јавном интересуЕ) До 10.000,00 динара – новчана казна (најмања мера)

Page 50: skripta iz krivicnog

88. Ослобођење од казне

-Доноси се осуђујућа пресуда, али нема основа за кажњавање, иако је неспорно постојање дела и одговорности учиниоца (али циљеви су постигнути)

ЗАКОНСКИ ОСНОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ:

1.Прекорачење границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом2.Прекорачење граница крајње нужде учињено под особито олакшавајућим околностима3.Неподобан покушај4.Добровољни одустанак5.Добровољно спречавање извршења кривичног дела

-Неограничено ублажавање казне! Кривично дело ће постојати, док код основа који искључују кривично дело (пр. прав. и кривицу) неће постојати. Пресуда се уписује у казнену евиденцију, а брише се наступањем законске рехабилитације ако осуђени у року од једне године од дана правноснажности не учини ново кривично дело.

-Три специфична основа за ослобођење:

1.Ако постоји кривично дело учињено у нехату, где тешке последице погађају учиниоца (кривична дела против безбедности јавног саобраћаја)2.Поравнање учиниоца и оштећеног (само ако је прописана казна од 3 године или новчана казна)3.Стварно кајање – услови:а)да учинилац отклони последице дела или надокнади штетуб)да то учини пре него што је сазнао да је откривенв)прописана казна за то кривично дело је затвор до 5 година)

89. Поврат

-Учинилац који је осуђиван поново учини кривично дело. Код реалног стицаја ради се о неефикасности државе у погледу примене кр.права на учиниоца кр.дела, док код поврата учинилац на примену санкције уместо да она на њега делује превентивно, реагује поновним вршењем кр.дела.-Раније постојао обичан и вишеструки поврат, а у теорији генерални (ново кр.дело није сродно са прошлим) и специјални (истоврсно к.д) поврат.

-Услов: ранија осуђиваност. Поврат представља фак.отеж.околност.Раније законодавство: вишеструки поврат: фак.основ за пооштравање казне (данас не!). Овај основ није користила ни судкса пракса, те је због тога укинут. Схватања да треба реаговати и спец.мером безбедности.

Page 51: skripta iz krivicnog

90. Одмеравање казне за кривична дела учињена у стицају

+више дела за која се учиниоцу истовремено суди+идеални (1 радња, више дела), реални (више радњи, више дела)-доноси се једна пресуда и изриче једна јединствена казна на основу утврђених казни, које су законом прописане

3 ПРИНЦИПА:

1)АПСОРПЦИЈА (код најтежих кривичних дела где се може изрећи казна затвора у трајању од 30 – 40 година или више од 20 година, односно случај нужне апсорпције 6 месеци > 30 дана). Највећа казна апсорбује остале (нпр.35 и 10 и 5 = 35 година затвора)

2)АСПЕРАЦИЈА > имамо неколико кривичних дела за која прописана казна је мања од 20. година (нпр. 2 и 3 и 4).Суд ће повисити најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи 20. година затвора (нпр. У овом примеру макс. 8 година и 11 месеци.Ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године јединствена казна не сме бити већа од 10 година затвора.

3)КУМУЛАЦИЈА – примењује само ако су утврђене новчане казне и њихов појединачни збир (ограничење опш. макс > систем дневних износа > 18.000.000 динара > 500 динара х 360 дана, одр. износа > 1.000.000 динара, тј. 10 милиона – из користољубља)-ако постоје и казна затвора и новчана: 1 затвор + 1 новчана > асперација-рад у јавном интересу: збир утврђених часова рада, не сме прећи 360 часова, а време у коме се рад мора обавити макс = 6 месеци+затвор и малолетнички затвор = казна затвора као јединствена (асперација)

91. Одмеравање казне осуђеном лицу

+суд ће изрећи јединствену казну затвора за сва кривична дела применом одредаба за одмеравање казне у стицају. Казна или део казне коју је осуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора. КЗ изједначава случај кад је крив. дело учињено пре неог што је осуђено лице запоечло издржавање казне по ранијој осуди са случајем у коме је дошло до издржавања казне затвора или малол.затвора када лице на издржавању казне учини ново кривично дело.

-2 изузетка:1)изрицање казне независно од раније изречене, под условом да се не би могла остварити сврха кажњавања с обзиром на тежину кривичног дела и неиздржани део раније изречене казне2)осуђени који за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора учини кривично дело за које закон прописује новчану казну или казну затвора до једне године, казниће се дисциплински

Page 52: skripta iz krivicnog

УРАЧУНАВАЊЕ ПРИТВОРА И РАНИЈЕ КАЗНЕ-урачунава се у изречену казну затвора, новчану, казну рада у јавном интересу1 дан притвора = 1 дан лишења слободе = 1 дан затвора = 8 сати рада – 1.000,оо динара

92. Појам и сврха мера упозорења

-условна осуда и судска опомена чине мере упозорења. Сврха условне осуде и судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела-казна је увек ultima ratio, крајње средство и уколико ју је могуће избећи било би добро

-елементи који одређују сврху и суштину условне осуде и судске опомене су:

1)избегавање примене казне (избегава се штетан утицај краткотрајних казни лишења слободе и штеде се материјална средства друштва)2)утицај на учиниоца да више не врши кривична дела (специјална превенција)3)условна осуда је упозорење уз претњу казном

Елементи (по КЗ) чл.64:

1)лакше кривично дело2)циљ условне осуде јесте да се избегне примена казне3)да се ради о учиниоцу код кога се може очекивати да ће условна осуда, тј. опомена довољно утицати да убудуће не врши кривична дела

93. Условна осуда – настанак, системи и сврха

-првобитно је настала као замена за краткотрајне казне лишења слободе. Данас је прихваћена у скоро свим свестским законодавствима. Разликујемо 2 решења: континентално и англосаксонскоУсловна осуда погодна је за модификације и прилагођивања, зависно од потреба неке земље-разлике између континенталног и англосаксонског типа условне осуде данас нису толико изражене. У многим земљама постоје мешовита решења

-суштина обе условне осуде је да она садржи претњу да ће се применити казна ако се осуђени не буде придржавао одређених услова, с тим што континентални систем подразумева претњу извршењем изречене казне, а англосаксонски не прети конкретном казном, већ се прети довршавањем кривичног поступка у коме ће се тек одмерити и изрећи казна која ће се извршити

Page 53: skripta iz krivicnog

Сврха: да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна, ако се може очекивати да ће упозорење уз претњу казном довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела

94. Условна осуда у нашем кривичном праву

-најчешће коришћена кривична санкција, прети се утврђеном казном.

Битни елементи:утврђена казна и време проверавања (1 до 5 година)Док траје време проверавања осуђени не сме извршити ново дело.Време проверавања: у годинама и месецима.

-Условном осудом казна се утврђује (а изриче се у случају када је извесно да ће заиста бити и извршена). Поред главне обавезе да не изврши ново кривично дело КЗ предвиђа могућност постављања и других обавеза условно осуђеном (нпр. Накнада штете).Рок за испуњење тих обавеза не сме бити дужи од трајања утврђеног времена проверавања.

Услови за изрицање условне осуде:

1)објективни (везани за крив.дело и за казну – утврђену или прописану)а-утврђена казна у трајању до две годинеб-ако је запрећена казна од 10 година или тежа, условна осуда се не може изрећи)

2)субјективни услов (везани за личностс учиниоца) = Условна осуда се не може изрећи ако није протекло више од 5 година од правоснажне осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора за умишљајно кривично дело

-суд узима у обзир личност учиниоца, ранији живот, његово понашање после извршеног дел.а, степен кривице… (чл.54)-условна осуда може се изрећи само уз казну затвора (ако је учинио и кривично дело – новчана казна)

ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ:

+реализује се претња казном, утврђена казна се изриче и извршава

До опозива долази:

1)због новог кривичног дела које је обавезно ако је за њега изречена казна затвора у трајњу од две године или строжа казна. Факултативно ако је казна мања од две године или новчана. Суд изриче јединствену казну (изречену казну суд узима као утврђену)Ако суд не опозове условну осуду могуће су две ситуације:

Page 54: skripta iz krivicnog

а-ако суд сматра да за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, он изриче јединствену условну осуду и ново време проверавањаб-ако суд одлучи да за ново кривично дело изрекне затвор постојаће паралелно и затвор и условна осуда (време на издржавању казне затвора не урачунава се у време проверавања)

2)због раније учињеног кривичног дела, које је учинио пре него што је условно осуђен (да се знало не би се изрекла условна осуда) = јединствена

3)због неиспуњења одређених обавеза (нпр. накнада штете). Суд може продужити време за испуњење (морају да постоје оправдани разлози) обавезе или опозвати условну осуду

Рокови за опозивање условне осуде:+опозив: само у току времена проверавања, а изузетно у року од једне године од дана протека времена проверавања

95. Условна осуда са заштитним надзором (чл.71 КЗ)

-спој континен. и англосаксонског типа условне осуде. Према условно осуђеном лицу предузимају се активне радње, кроз које му се пружа помоћ и заштита и истовремено врши надзор с циљем избегавања новог кривичног дела-овде је у питању учинилац код којег се с обзиром на његову личност, раније владање, природу и околности извршеног дела…може очекивати да више неће вршити кривична дела (уз надзор!!!). Постоји одређена сумња у учиниоца да се уздржи од кривичног дела ако није под надзором!

Трајање надзора: у оквиру времена проверавања (може и краће:а)-ако суд тако одлучи и б)-ако суд утврди да је испуњена сврха заштитног надзора)

Садржину заштитног надзора чине обавезе:Основна је да се јавља органу надлежном за вршење заштитног надзора у одређеним роковима, а допунске су:А-оспособљавање учиниоца за одређено занимањеБ-прихватање одређеног запослењаВ-испуњавање обавеза издржавања породице, децеГ-уздржавање од посећивања одређених места, локала…Д-благовремено обавештавање о промени места боравкаЂ-уздржавање од алкохола и дрогеЕ-лечење у одређеној здравственој установи…-ако не испуњава обавезе суд га може опоменути, заменити обавезу другом, продужити трајање обавезе или опозвати условну осуду

96. Судска опомена

-ближи се васпитним мерама, оно је замена за казну

Page 55: skripta iz krivicnog

-најблажа санкција за пунолетне учиниоце и не доводи до ограничавања права и слобода учиниоца. Намењена је најлакшим облицима криминалитета

-има специјално – превентивно дејствоУслови (2 кумулативна):1-да се ради о кривичном делу за које је прописан затвор до једне године или новчана казна2-да постоје олакшавајуће околности које чине кривично дело нарочито лаким(Први услов познаје и изузетак: код кривичних дела где је то изричито прописано може се изрећи судска опомена и онда кад је прописан затвор до три године > опасна лака телесна повреда)

-при одлучивању о судској опомени суд узима у обзир личност учиниоца, ранији живот, степен кривице… (чл.54)-може се изрећи за кривична дела у стицају ако за свако од тих дела постоје услови за изрицање судске опомене-не може се изрећи малолетном лицу, ни војним лицима за кривична дела против Војске РС-изриче се РЕШЕЊЕМ!!! (зато што представља најблажу санкцију)-уз судску опомену могу се изрећи и већина мера безбедности (обавезно лечење наркомана, обавезно лечење алкохоличара, забрана вршења позива, дел.дуж., забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета, јавно објављивање пресуде-законска рехабилитација: 1 год.

97. Настанак мера безбедности

-почетак 20. века под утицајем кривичноправних школа. Екстремни став италијанске позитивне школе о потпуној замени (казне) мерама безбедности је одбачен, познат је и знатно умеренији став социолошке и еклектичке школе где мере безбедности представљају допунске санкције уз казну-предмет швајцарског КЗ из 1893. године први предвиђа мере безбедности-данас ове мере познају скоро сва кривична законодавства и прихваћен је принцип дуалистичког система кривичних санкција (циљ казне:генерална превенција, одмазда и морала опомена, док је циљ мера безбедности > лечење и поправљање учиниоца кривичних дела)-уведене ради специјалне превенције. Јављањем ресоцијализације и третмана као основног циља казне губи се граница између казне и мера безбедности. Ипак, поновно разочарење у третман и ресоцијализацију разгранило је казне и мере безбедности

98. Мере безбедности – појам, сврха, врсте и систем

-спец.превенција је у првом плану. Казна се никада не сме изрећи само због специјалне превенције, док је код мера безбедности то не само могуће, енго и правило!

Page 56: skripta iz krivicnog

-Мере безбедности предвиђене су да буду реакција на индивидуалну друштвену опасност одређеног учиниоца. Избор, врста и трајање мере безбедности одређује се на основу процене опасности учиниоца

-Сврха: отклањање стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће врши кривична дела (стања – псих.стања учиниоца, тражи се постојање узрочне везе између његовог стања и учињеног дела; услови – повезаност личности учиниоца и његове средине и прилика)

Врсте:1-обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи2-обавезно психијатријско лечење на слободи3-обавезно лечење наркомана 4-обавезно лечење алкохоличара5-забрана вршења позива, делатности и дужности6-забрана управљања моторним возилом7-одузимање предмета8-протеривање странца из земље9-јавно објављивање пресуде+мере медицинског карактера и остале мере безбедности, са и без лишења слободе+трајање:одређено код сваке посебно, једина неодређено трајање код мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи-већина мера безбедности се може изрећи уз казну, условну осуду, судску опомену…-неурачунљивом учиниоцу: прва и друга мера самостално-битно смањено урачунљивом учиниоцу:прве две мере, уз казну или условну осуду

99. Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи

Коме?Неурачунљивом и битно смањено урачунљивом учиниоцуУслови: постојање озбиљне опасности да ће учинилац учинити теже кривично дело, као и да је за отклањање опасности потребно његово лечење и чување у здравственој установи. КЗ захтева да та опасност буде озбиљна, тј. да постоји висок степен вероватноће да ће учинилац поновити кривично дело)-у односу на неурачунљиве ова мера безбедности изриче се као самостална санкција, ако постоји опасност да ће учинити противправно дело, у закону предвиђено као кривично дело.-битно смањено урачунљивом се изриче уз казну или условну осуду и извршава се пре казне (викаријски систем). Време проведено на лечењу урачунава се у казну. Ако је то време краће од казне, суд ће га упутити или на издржавање остатка казне или ће га пустити на условни отпуст (зависно од успеха лечења, здравственог стања осуђеног, време проведеног у здравственој установи)-траје неодређено време(главни недостатак)! Одлучује суд! На предлог психијатријске установе или органа (посебан поступак) чл.82

Page 57: skripta iz krivicnog

100. Обавезно психијатријско лечење на слободи

-самостално се изриче неурачунљивом учиниоцу, а у 2 случаја битном смањено урачунљивом лицу (уз условну осуду и условни отпуст)-опасност мања, довољно лечење на слободи (ретко се примењује у пракси)-психијатри су се највише залагали за ову меру безбедности, јер се бољи успех у лечењу постиће и нормалним животним условима-опаасност мора бити озбиљна, али не да ће вршити тежа кривична дела, већ опасност да ће учинити нешто противправно, у зак.> кривично дело, тј. да ће битно смањено урачун.. учинити било које кривчно дело-траје најдуже 3 године (уколико наступи ризик и последица претвара се у меру обавезног лечења и чувања у здравственој установи)

101. Обавезно лечење наркомана

Услов: 1-да је кривично дело учинио услед зависности од опојних дрога (не тражи се да је био под утицајем дроге).Најчешће се ова кривична дела врше у свесном стању да би се дошло до дроге и то су првенствено кривична дела против имовине2-мора да постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље вршити кривична дела

-може се изрећи уз казну затвора, новчану казну, условну осуду, судску опомену, ослобођење од казне

-Уз затвор:може дуже од затворске казне, али максимум: 3 год. Када је изречена уз казну затвора извршава се у заводу за извршење казне затвора или специјалној установи (време се урачунава!)-уз остале кривичне санкције максимум 3 године + извршава се на слободи (ако се не подвргне лечењу на слободи принудно се извршава у здравственој установи

102. Обавезно лечење алкохоличара

Услов:1-да је учинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола2-да постоји озбиљна опасност да ће услед зависности и даље вршити кривична делаПовремено узимање алкохола је друштвено прихватљиво, алкохоличари врше кривчна дела под непосредним утицајем алкохола, за разлику од наркомана (иако су дошли у неурачунљивост > actiones liberae in causa

1-уз казну затвора: ограничена је трајањем казне затвора! Извршава се у заводу за извршење казне затвора или специјалној установи (време се урачунава)2-уз новчану казну, условну осуду, судску оппомену или ослобођење од казне: изршава се на слободи (амбулантно), време:макс.=2 године (могућност принудног извршења)

Page 58: skripta iz krivicnog

103. Забрана вршења позива, делатности и дужности

-урачунљивом и неурачунљивом учиниоцу. Урачунљивом може бити изречена уз казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне, а неурачунљивом уз меру безбедности-састоји се у забрани вршења :а-позива, б-одређене службе, в-одређене делатности, г-свих или неких дужности везани за usus fructus abusus туђом имовином или за чување туђе имовине

Услови (алтернативно):1)да је злоупотребио свој положај, делатност или дужност ради извршења кривичног дела или 2) да се оправдано може сматрати да би његово даље вршење такве делатности било опасно+условна осуда се може опозвати ако прекрши забрану…+трајање: 1-10 година, рачунајући од дана правоснажности одлуке, време проведено у затвору – здравственој установи НЕ УРАЧУНАВА се у време трајања мере (мера се може скратити ако су протекле три године)

104. Забрана управљања моторним возилом

-за учиниоце кривичног дела угрожавања јавног саобраћаја, уз услов да постоји опасност да он управља моторним возилом одређене врсте или категорије (рецимо због честих кршења саобраћајних прописа)-извршење:одузимањем возачке дозволе одређене врсте /категорије, ако нема возачку, а положи испит, не може му се идати возачка! (ако има страну возачку дозволу > забрана управљања на територији РС)-трајање: од 3 месеца до 5 година-уз условну осуду >опозив ако прекрши меру-факултативног карактера, али законом се може прописати обавезно изрицање ове мере безбедности (мера се може скратити одлуком суда ако су протекле 3 године)

105. Одузимање предмета

-једина мера безбедности стварног карактера! Одузимају се они предмети који су употребљени за извршење кривичног дела, који су били намењени извршењу кривичног дела и који су настали извршењем кривичног дела.

1)употребљени или намењени = предмети којима се предузима радња извршења. Предмети који се користе за предузимање припремних радњи, или предмети које учинилац користи после извршења кривчиног дела не представљају предмете који се одузимају применом ове мере безбедности (нпр.ауто којим сам се довезао на место злочина)

2)предмети који су настали извршењем кривичног дела (нпр.фалсификовани новац)

Page 59: skripta iz krivicnog

Услов:да су предмети у својини учиниоца (изузетак:а) ако постоји опасност за општу безбедност, б)ако постоји опасност да ће тај предмет поново бити употребљен)ОБАВЕЗНО ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА ФАЛСИФИКОВАЊА НОВЦА

106. Протеривање странца из земље

-суд може странца који учини кривично дело протерати са територије РС за време од 1 до 10 година.Услов: непожељност боравка странца у Србији, суд узима у обзир природу и тежину кривичног дела, побуде, начин извршења (нарочито ако постоји поврат). Дилеме око правне природе > има породицу у Србји-треба водити рачуна о принципу сразмерности-не може се изрећи док странц ужива право азила -помиловањем се може укинути или одредити краће трајање ове мере безбедности-уколико је у затвору, време се не урачунава!

107. Јавно објављивање пресуде

2 СИТУАЦИЈЕ КАДА МОЖЕ ДА СЕ ПРИМЕНИ:1-код кривичних дела учињених путем средства јавног информисања2-код крив.дела које је проузроковало опасност по живот или здравље људи, под условом да објављивање пресуде може да допринесе да се отклони или умањи та опасност-пресуда се објављује о трошку учиниоца кривичног дела (у целини се објављује, или у изводу)-изриче се уз казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне-факултативно изрицање, али закон може предвидети и обавезно!-мора се извршити у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде

108. Одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом

-регулисано је у посебној глави КЗ (глава седма). Одузимање имовинске користи прибављене кривичних делом обавезно је, нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом. Корист се одузима судском одлуком којом је утврђено да је кривично дело учињено-одузима се новац, предмети од вредности и свака друга корист од кривчиног дела, ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи.-код стицања имовинске користи за другога > она се безусловно одузима-широко схватање појма имовинске користи = сваки имовински ефекат који представља противправну добит за учиниоца

-Проблем утврђивања висине имовинске користи (признају се одређени трошкови које је учинилац имао са вршењем кривичног дела), ако отуђи, без накнаде или уз

Page 60: skripta iz krivicnog

мању вредност – реална вредност му се одузима. Одузима се и незнатна имовинска корист.

ЗАШТИТА ОШТЕЋЕНОГ – Његови интереси имају предност у односу на меру одузимања имовинске користи прибављене кривичним делом.

Три ситуације:

1.Ако је у кривичном поступку усвојен имовинско-правни захтев оштећеног, суд ће изрећи одузимање имовинске користи само уколико она прелази досуђени имовинско-правни захтев оштећеног у том износу.2.Ако је оштећени упућен на парницу може тражити да се намири из одузете имовинске користи, ако покрене парницу у року од 6 месеци од дана правноснажне одлуке којим је упућен на парницу.3.Ако оштећени није поднео имовинско-правни захтев, може тражити намирење ако покрене парницу у року од 3 месеца од дана сазнања за пресуду одузимања имовинске користи, тј.3 године од дана правноснажности те пресуде.

ЗАХТЕВ увек има предност! Мера је супсидијарна у односу на захтев.

109. Правне последице осуде

-Ове последице наступају аутоматски, по сили законе код осуде за одређена кривична дела или на одређене казне.-Пр.осуде могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права (прва категорија) или забрану стицања одређених права (друга категорија)-Правне последице осуде не могу наступити када је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда (ако не буде опозвана), судска опомена, или када је учинилац ослобођен од казне.-Могу се предвидети само законом

ВРСТЕ ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕ

1.Престанак или губитак одређених права:А) престанак вршења јавних функцијаБ) престанак радног односа или престанак вршења одређеног занимања, звањаВ) губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа/локалне самоуправе

2.Забрана стицања одређених права:А) забрана стицања одређених јавних функцијаБ) забрана стицања одређених звања, позива, занимања или унапређења у службиВ) забрана стицања чина војног старешинеГ) забрана добијања одређених дозвола

ПОЧЕТАК И ТРАЈАЊЕ ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕ – наступају даном правноснажности пресуде

Page 61: skripta iz krivicnog

-Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права могу се прописати у трајању до 10 година (општи максимум). Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајања правних последица осуде.-Рехабилитацијом престају све правне последице осуде (уколико нема рехабилитације одлуку о престанку може донети суд када протекну три године од дана издржане, застареле или опроштене казне).

110. Рехабилитација и давање података из казнене евиденције

-Поновно успостављање ранијег положаја осуђеног лица као пуноправног грађана и стављање у заборав његове криминалне прошлости (даје му се статус неосуђиваног лица). Отклањају се правне последице осуде и кривична осуде се брише из казнене евиденције. Рехабилитација је не само награда осуђеном за добро владање, него и подстрек да убудуће не врши кривична дела (специјално превентивно дејство). Оправдање рехабилитације проналазимо у принципима праведности и сразмерности. Не треба постављати сувише строге услове за наступање рехабилитације (то је светска теденција).

-Код нас је рехабилитација доживела бројне осцилације (1951.год.-фикција неосуђиваности, 1959.год.-осуђено лице доживотно задржава тај статус).-Данас, потпуна рехабилитација значи престанак свих негативних правних дејстава која наступају због кривичне осуде, после издржане главне казне, као и брисање, односно гашење саме осуде. Рехабилитација треба увек да обухвати две ствари: успостављање свих права осуђеног и стварно брисање осуде.

I ЗАКОНСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА (ex lege) се даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана, или која су се по закону сматрала неосуђиваним:

А) Лице које је оглашено кривим, а ослобођено од казне, или коме је изречена судска опомена у року од годину дана од правноснажности пресуде не учини ново кривично делоБ) Условна осуда – време проверавања једна годинаВ) Од дана када је казна извршена, застарела или опроштена, а протекло је

1. 3 године – новчана казна, казна рада у јавном интересу, одузимање возачке дозволе, затвор до 6 месеци

2. 5 година – казна затвора преко 6 месеци до једне године3. 10 година – затвор преко 1 – 3 године

Сметња: мера безбедности – нема законске рехабилитације

II СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА се даје лицу које је осуђено на казну затвора преко 3 године, али не преко 5 година. Преко 5 година нема рехабилитације!

Услов: протекло је 10 година од издржане, застареле или опроштене казне

Page 62: skripta iz krivicnog

Сметња: Неизвршена споредна казна или мера безбедности!

-Може се дати лицу које је више пута осуђивано, ако су испуњени услови за рехабилитацију у погледу сваког кривичног дела за које је осуђен.-Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правној последици осуде.-Подаци о брисаној осуди никоме се не могу саопштавати, тј. осуда се стварно брише из евиденције.

Ко има приступ подацима?

-Суд, јавни тужилац, орган унутрашњих послова, орган ЗИКС, органи коју учествују у поступку давања амнестије, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде. Подаци се дају и органу старатељства када је то потребно, а могу се дати и на захтев државног органа, предузећа… -Нико нема право да од грађана тражи да поднесе доказе о својој осуђиваности или неосуђиваности (изузев ради остваривања права у иностранству, на захтев самих грађана).

111. Амнестија

-Предавање у заборав одређеног кривичног дела-Амнестија је акт законодавног органа (Народне скупштине) којим се у форми закона поименично неодређеном кругу лица даје:

1.Ослобођење од кривичног гоњења (аболиција)2.Потпуно или делимично ослобођење од извршења казне3.Замена изречене казне блажом казном4.Рехабилитација5.Укидање правних последица осуде6.Укидање одређених мера безбедности (забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странца из земље)

-Амнестијом може бити обухваћено било које кривично дело ако се амнестија везује за висину казне, или пак да се амнестирају лица без обзира на врсту и висину изречене казне ако се амнестија везује за одређено кривично дело.-Само за учињена кривична дела, а не и за убудуће (чак иако су иста обележја бића новог кривичног дела)

112. Помиловање

-Институт којим се мења дејство судске одлуке у погледу изречене кривичне санкције, или пак спречава доношење те одлуке у случају да до кривичног гоњења још није дошло.

Page 63: skripta iz krivicnog

-Поименично одређено лице добија:

1.Ослобођење од гоњења (аболицију)2.Потпуно или делимично ослобођење од извршења казне3.Замену изречене казне блажом или условном осудом4.Рехабилитацију5.Укидање, краће трајање пр.последице осуде6.Укидање, или краће трајање (разлика у односу на помиловање и амнестију) мера безбедности

-акт милости, у искључивој надлежности председника Републике Србије.

„Закон о помиловању“ регулише поступак помиловања:

1.Покреће се молбом осуђеног лица, или по службеној дужности (Министарство правде), молбу могу поднети и законски заступник, брачни друг, сродник у правој линији, брат, сестра, усвојилац, хранилац или старалац). Молба се може поновити у року од 1 године (код осуде преко 3. године), односно 6 месеци (осуда испод 3 године)

-Лица која су оштећена кривичном делом могу да остварују свој имовинско-правни захтев, без обзира на помиловање учиниоца, које се не може оспоравати!

113. Појам застарелости и застарелост кривичног гоњења

-Законски основ за гашење кривичних санкција услед протека одређеног времена што за последицу има губитак права државе или на кривично гоњење или на извршење изречене кривичне санкције. Она наступа протеком одређеног времена од извршења кривичног дела или од правноснажности пресуде којом је изречена кривична санкција. Држава се сама одриче тог права, јер кажњавање више није легитимно.

-Кривично гоњење и извршење казне не застарева за кривично дело геноцида и ратног злочина, као ни за кривична дела за која по међународним уговорима застарелост не може да наступи.

-Рокови за застарелост кривичног гоњења (меродавна, прописана казна за учињено кривично дело)

1. 25 година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од 30-40 година

2. 20 година – може изрећи затвор преко 15 година3. 15 – преко 10 РЕЛАТИВНА:4. 10 – преко 55. 5 – преко 36. 3 – преко 1 године

Page 64: skripta iz krivicnog

7. 2 године – затвор до 1 године или новчана казна

-Продужено кривично дело – предуз.радње последњег дела, стицај – свако посебно.

А) Обустава застарелости: престаје да тече за време за које се по закону гоњење не може отпочети или продужити. Рок тече, од момента у коме је обустављен.Б) Прекид застарелости: 1.предузимањем било које проце.радње против учиниоца 2.учињено ново, теже или исто кривично дело. Рок тече од почетка.

-Апсолутна застарелост: наступа протеком двоструког рока предвиђеног за рел.застарелост кривичног гоњења (рок увек тече!)

114. Појам застарелост и застарелост извршења крив.санкција

Рокови: зависе од висине изречене казне затвора, а код новчане казне без обзира на њену висину рок је 2 године-истеком рокова гаси се право надлежног органа да изврше казну

1)25 година од осуде на затвор у трајању од 30 – 40 година2)20 година од осуде на затвор преко 15 година3)15 – преко 104)10 – преко 55)5 – преко 36)3 – преко 17)2 год. од осуде на затвор до једне године, осуде на новчану казну, осуде на рад у јавном интересу или на казну одузимања возачке дозволе

-рокови застарелости за извршење казни рачунају се од дана правоснажности пресуде

А)обустава застарелости (ЗИКС)Б)Прекид – сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне (до прекида не долази због извршења новог кривичног дела)

-апсолутна застарелост – кад протекне двапут онолико времена колико се по закону тражи за застарелост извршења казне-за извршење мера безбедности важе иста правила

115. Кривичноправни статус малолетника у нашем кривичном праву

-кривично право се не примењује у односу на лица која нису достигла одређени старосни узраст, јер код њих не може постојати кривица, односно кривично дело-КЗ одређује доњу старосну границу испод које се не може применити било која кривична санкција, што истовремено значи и искључење примене кривичног законодавства и надлежности правосудних органа. Лице испод 14 година старости сматра се дететом и на њега се не примењују кривичне санкције.

Page 65: skripta iz krivicnog

-материја малолетничког кривичног права регулисана је у ЗОМУКД-горња граница малолетства је 18 година, а доња 14 година. Млађи малолетници имају више од 14 година, а мање од 16 година, а старији више од 16, а мање од 18 година. Малолетници имају посебан кривичноправни статус. На првом месту није кажњавање малолетног учиниоца, већ васпитање и обезбеђивање његовог правилног развоја (социјализација). Понекад се код мал.права примењују одредбе неких других права (нпр.породичног). Оно такође има своју заштитну функцију.

-посебне одредбе ЗОМУКД које важе за малолетнике примењују се под одређеним условима на сва лица која су кривична дела учинила као малолетници, тј. и на лица која су у време суђења била пунолетна.

116. Санкције за малолетнике у нашем кривичном праву –појам, врсте и специфичности

-створене су посебне врсте кривичних санкција које су намењене малолетницима: васпитне мере, малолетнички затвор, а уз ове две мере могуће је изрећи и одређене мере безбедности. Само старијем маолетнику се може изрећи казна (малолетнички затвор)-наше право не дозвољава примену судске опомене и условне осуде према малолетнику

Сврха:да се надзором, пружањем заштите и помоћи, као и обезбеђивањем општег и стручног оспособљавања утиче на развој и јачање личне одговорности малолетника, на васпитање и правилан развој његове личности, како би се обезбедило поновно укључивање малолетника у друштвену заједницу-Васпитне мере и малолетнички затвор не повлаче правне последице које се састоје у забрани стицања одређених права-специфичности код стицаја:1)ако за сва кривична дела учињена у стицају долази у обзир само изрицање васпитних мера, суд ће изрећи само једну васпитну меру2)стицај-више вас.мера малолетничког затвора... једна казна мал.затвора3)затвор + мал.затвор = затвор4)мал.затвор + васпитна мера = мал.затвор ( казна мал.затвора апсорбује васпитне мере)

-могућност примене васпитних налога > мере sui generis које немају карактер кривичне санкције.Основна њихова сврха јесте да се избегне покретање кривичног поступка и примена кривичних санкција (нпр.поравнање са оштећеним, редовно погађање школе, укључивање у рад хуманитарних организација….)

117. Васпитне мере упозорења и усмеравања

1)СУДСКИ УКОР – изриче се ако је из односа малолетника према учињеном кривичном делу и његове спремности да убудуће не врши кривична дела, може закључити да је довољно да се малолетник због учињеног кривичног дела само

Page 66: skripta iz krivicnog

прекори. Судски укор је најблажа васпитна мера (није оправдано изрицати га код тежих кривичних дела).

2)ПОСЕБНЕ ОБАВЕЗЕ:А)да се извини оштећеномБ)да накнади проузроковану штетуВ)рада редовно похађа школул или не изостаје са послаГ)да се без накнаде укључи у рад хуманитарних организацијаД)да се укључи у одређене спортске активностиЂ)да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности алкохола и дрогаЕ)да се укључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи = саветовалиштеЖ)да похађа одређене курсеве, испитеЗ)да не може да напусти место пребивалишта без сагласности суда и посебног одобрења органа старатељства+све обавезе, осим под а,б,г трају до једне године Б-накнадити штету малолетник може својим радом, али тако да рад не траје дуже од 60 сати у току три месеца, док рад у хуманитарној организацији не може бити дужи од 120 сати у периоду од најдуже 6 месеци.

118. Васпитне мере појачаног надзора

1)ВАСПИТНА МЕРА ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА ОД СТРАНЕ РОДИТЕЉА, УСВОЈИОЦА ИЛИ СТАРАОЦА:Суд је изриче ако су нека од ових лица пропустили да врше потребну бригу и надзор над малолтеником, а у могућности су да ту бригу и надзор врше и то се од њих са основом може очекивати. Суд затим род-стар даје потребна упутства и дужности које треба предузети за васпитавање малолетника, његово лечење и отклањање штетних утицаја. Суд може одредити да Орг.стар.проверава извршење ове мере.Трајање: од 6 месеци до 2 године.

2)ВАСПИТНА МЕРА ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА У ДРУГОЈ ПОРОДИЦИ:Кад род-усв-стар нису у могућности да врше надзор над малолетником. Орган стар.проверава вршење ове мере. Трајање: 6 месеци – 2 године. Извршење се обуставља кад престане потреба и кад род-усв-стар.стекну услове да врше надзор.

3)ВАСПИТНА МЕРА ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА ОРГАНА СТАРАТЕЉСТВА: Ако род-стар.усвојитељ нису у могућности да врше надзор над малолетником, нема услова за надзор у др.породици. 6 месеци – 2 године. Малолетник и даље живи код родитеља-стар – усвој., а пој.надзор врши службено лице Органа старатељства.

4)ВАСПИТНА МЕРА ПОЈАЧАН НАДЗОР УЗ ДНЕВНИ БОРАВАК У ОДГОВАРАЈУЋОЈ УСТАНОВИ ЗА ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ Уколико је потребно ангажовање стручних лица, са циљем васпитања, образовања малолетника 6 месеци – 2 године, остаје код родитеља – усвојиоца – стараоца, али у обавези да посећује ову установу.

Page 67: skripta iz krivicnog

119. Заводске васпитне мере

1)УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНУ УСТАНОВУ (6 МЕСЕЦИ – 2 ГОДИНЕ) – изриче се малолетнику над којим треба обезбедити вршење сталног надзора од стране стручних васпитача у општој установи за васпитавање маолетника. Траје: 6 месеци – 2 године. Њено трајање се не одређује прпиликом њеног изрицања, већ суд о томе накнадно одлучује, након 6 месеци…

2)УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНО-ПОПРАВНИ ДОМ (6 МЕСЕЦИ – 4 ГОДИНЕ) – изриче се малолетнику према коме треба применити појачане мере преваспитавања. То је најригорознија васпитна мера која се граничи са казном малолетничког затвора (суш.разлика: није казна, већ васпитна мера).Траје 6 месеци-4 године (суд накнадно одлучује)

3)УПУЋИВАЊЕ У ПОСЕБНУ УСТАНОВУ ЗА ЛЕЧЕЊЕ И ОСПОСОБЉАВАЊЕ- према малол. који су ометени у психофизичком развоју и суд је може изрећи уместо 2 претходне мере. Трајање 3 године (накнадно – 6 месеци суд разматра да ли постоје мере за обуставу или њену замену). Може се изрећи уместо мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, кад наврши 21. годину прелази у установу где се извршава обавезног психијатријско лечење и чување

120. Измена одлуке о васпитним мерама и обустава њиховог извршења

-суд може обуставити извршење васпитне мере, заменити је другом васпитном мером или одлучити да се васпитна мера не изврши ако је од њеног изрицања протекло одређено време, а извршење још није започело (код судског укора нема обуставе)

Основи за обуставу:А)формални: кад се појаве неке нове околности, кад мал. или његови родитељи не поступају по налогуБ)суштински:постигнути успех у васпитању малолетника+обустава – значи да је постигнута сврха мере+замена – сврха се не остварује, или се остварује али може боље неком другом мером+мин.зак.рок:6 месеци од упућивања у васпитну установу, тј. васпитно поправни дом

121. Малолетнички затвор

-до кажњавања малолетника долази само изузетно, по правилу се према њима примењују васпитне мере-казнити се може само старији малолетник који је учинио кривично дело за које је законом прописана казна тежа од 5 година затвора, ако због високог степена кривице, природе и тежине кривичног дела не би било оправдано изрећи васпитну

Page 68: skripta iz krivicnog

меру (субј.услов – кривица, обј.услов – 5. год). Стално се мора водити рачуна о томе да је кажњавање малолетника супсидијарног карактера, оно долази у обзир само онда кад се применом васпитне мере не може постићи сврха-тражи се „висок“ степен кривице (разлика у односу на пунолетна лица), то је фактичко питање, одређује се у конкретном случају (нема убл.околности, ни нехата). Тежину кривичног дела треба тумачити као постојање јачег интензитета или повреде заштићеног добра у конкретном случају

Општи минимум: 6 месеци, а општи максимум има 2 границе: мал.затвор не може бити дужи од 5 година, али постоје 2 изузетка кад се може изрећи казна од 10 година (а-ако је учињено кривично дело за које се може изрећи казна затвора од 20 или 30 – 40 година, б-код кривичних дела учињених у стицају од којих су најмање два дела запрећена казном тежом од 10 година.)-Малолетнички затвор се изриче на пуне године или месеце. Приликом одмеравања казне мал.затвора суд одмерава казну у границама прописане казне затвора за учињено кривично дело.-Посебни рокови застарелости за мал:1)не може се извршити ако је прошло 10 година од осуде на малолетнички затвор преко 5 година 2) не може се извршити ако је прошло 5 година од осуде на малолетнички затвор преко 3 године3) не може се извршити ако је прошло 3 година од осуде на малолетнички затвор до 3 године

122. Условни отпуст малолетних учинилаца

-постоји и код казне мал.затвора и код васпитних мера упућивања у васпитну установу и вас.поправни дом

Услови:1) да је малолетник у васпитној установи или дому провео најмање 6 месеци2) малолетник се може условно отпустити ако с обзиром на успех у васпитању

треба основано очекивати да убудуће неће вршити кривична дела и да ће се добро владати

-условни отпуст траје, као и код пунолетних лица, онолико времена колико износи остатак неиздржане казне. О условном отпусту одлучује суд. Уз условни отпуст може се одредити и нека од мера појачаног надзора, уз могућност примењивања једне или више пос.обавеза

+обавезан опозив=ново кривично дело >изречена казна преко једне године+факултативан=ако казна не прелази једну годину.

123. Примена васпитних мера на пунолетна лица која су извршила кривично дело као малолетници

Page 69: skripta iz krivicnog

-уколико учинилац постане пунолетан у време суђења (нпр. дело је откривено касније, или је учинилац постао пунолетан у време вођења кривичног поступка)

-ЗОМУКД искључује сваку могућност суђења, односно изрицања било које кривичне санкције пунолетном лицу које је навршило 21 годину, а кривчно дело је извршило као млађи малолетник (1). Ако није навршило 21. годину, онда може да му се изрекне санкција (2) –(васпитна мера посебних обавеза, вас.мера појачаног надзора од стране органа старатељства, вас.мера упућивања у васпитно-поправни дом или казна малолетничког затвора), ако је навршило 21 годину у време суђења, а извршило дело као старији малолетник: казна затвора или условна осуда (мал.затвор = распон)

-пунолетном лицу коме је изречена кривична санкција за кривично дело које је учинио као малолетник, може се изрећи одговарајућа мера безбедности.

124. Примена васпитних мера на млађе пунолетне учиниоце кривичних дела

-физичка, душевна зрелост не наступа код свих лица у истом старосном добу (нпр.18 година), то је индивидуално. Кривично право настоји да ублажи та варирања увођењем нове категорије учинилаца – млађа пунолетна лица (18-21), којима се могу изрећи одређене васпитне мере

-потребно је да учинилац има тај статус и за време извршења кривичних дела и за време суђења ( >18, а <21 год.) + може се очекивати да ће се васпитном мером постићи сврха која би се остварила кажњавањем

Мере: пос.обавеза, пој.надзор од стране органа старатељства, зав.мера упућивања у вас.поп.дом (неопходни услов: да се овом васпитном мером постиже сврха која би се остварила изрицањем казне)

+могу му се изрећи и све мере безбедности

Стефан П.