P O S E B N O R A T A R S T V O 1

POSEBNO RATARSTVO - 1

Broj biljaka koje prouava predmet posebno ratarstvo u poreenju sa ukupnim brojem biljaka relativno je mali (150).

Radi lakeg prouavanja sve biljke su svrstane u grupe i podgrupe. Glavni kriterijumi za podelu su:

1. Nain upotrebe (uslovljen hemijskim sastavom) - najvaniji2. Botanika pripadnost3. Nain gajenja

Prema oreviu sve ratarske biljke podeljene su u etiri grupe:1. ita

2. Zrnene mahunjae

a. Variva i lupine (pasulj, graak, naut, soivo, bob, sastrica)b. Zrnene mahunjae za kombinovano iskoriavanje (soja, kikiriki)

3. Industrijske biljkea. Uljane biljke (suncokret, mak, uljana repica, susam, mak)b. Tekstilne biljke (lan, pamuk, konoplja, juta, kenafa...)c. Biljke za proizvodnju eera, skroba i alkohola (eerna repa, krompir, cikorija)d. Eterine i lekovite biljke (kamilica, kim, korijander, anis...)e. Ostale industrijske biljke (duvan, hmelj)

4. Krmne biljke

Klasa - najvia sistematska jedinicaKlasa - monokotile

- dikotiledoneRedFamilijaRodVrsta PodvrstaVarijetetSorta (hibrid)

ITA - Cerealiae

ita su zrnenoskrobne biljke. Na osnovu morfolokih i biolokih osobina kao i naina gajenja ita se dele u dve grupe:

a) Prava ita (strna ita) - ita prve grupeb) Prosolika ita - ita druge grupe

Prava itaa) Penica - Triticum speciesb) Ra - Secale cerealec) Jeam - Hordeum sativum Podfamilija Pooideaed) Ovas - Avena sativa

Prosolika ita i heljdae) Kukuruz - Zea maysf) Sirak - Sorghum vulgare

1

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

g) Proso - Panicum sp. Podfamilija Panicoidaeh) Pirina - Oryza sativa

i) Heljda - Fagopyrum esculentum

Razlike izmeu pravih i prosolikih itaOsobine Prava ita Prosolika itaMorfoloke

Zrno Sa trbune strane brazdica, na vrhu bradica Nema ni brazdicu ni bradicu

Broj klicinih korenia Klijaju sa vie klicinih korenia Klijaju sa jednim klicinim koreniemRazvijenost cvetova u klasku

U klasku su bolje razvijeni donji cvetovi

U klasku je donji cvet nerazvijen, a vrni plodan

Stablo Na poprenom preseku okruglo i uplje i ima jae izraena kolencaOkruglo i ispunjeno parenhimom i ima slabije izraena kolenca

Ekoloke razlike

Temperatura Manji zahtevi. Minimalna temperatura za klijanje 1-2OCVei zahtevi. Minimalna temperatura za klijanje 8-10OC.

Voda TK 400-600 TK 200-300Svetlost Biljke dugog dana Biljke kratkog danaBioloke razlikeVreme setve Ozime i jare Jare

Tepmo poetnog razvia: klijanje - bokorenje Ubrzan Usporen

ZAJEDNIKA MORFOLOGIJA ITA

Prvo od ega kreemo u morfologiji je ZRNO.Kod svih ita zrno istovremeno predstavlja i jednosemeni plod iji je botaniki naziv krupa

ili caryopsis.Dimenzije zrna

Duina - razmak izmeu osnove i vrha zrna. irina - razmak izmeu dve bone strane zrna. Debljina - razmak izmeu trbune i lene strane zrna.

Razlikujemo pleviasta i gola zrna.Pleviasta su ona zrna na kojima nakon normalne vridbe ostaju plevice.

Specifinosti zrna pojedinih vrsta pravih ita.

Porodica Poaceae Red Poales Klasa MonocotylaeOsobina Penica Ra Jeam Ovas

Pleviavost Golo Golo Plevice su slepljene uz zrnoPlevice samo obavijaju zrno

Oblik zrna Izdueno ovalno Izdueno ovalno, ali sueno u

Vretenasto i zailjeno na oba

Izdueno i ovalno, sueno na vrhu,

2

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

osnovi kraja najue i najdue

Povrina plevica / /Naborana, rebrasta. Jasno je izraena

Glatka

Boja zrna ilibarna Sivkastoplava Slamnouta Zlatnouta (najee)

Povrina zrna Glatka Smeurana, naboranaGlatka ili slabo naborana Maljavo

Izraenost bradice Izraena Slabo izraena Ne postoji Jako izraenaSpecifinosti morfologije pojedinih vrsta prosolikih ita

Osobina Kukuruz Sirak Proso Pirina

PleviavostSamo kod kukuruza pleviara

Zrna (golo),metla

(pleviavost)

Pleviasto (zrno nije sraslo sa

plevicom)

Pleviasto (sraslo sa plevicom)

Oblik zrna Zavisi od podvrste (zuban, tvrdunac, kokiar, eerac)

Loptasto, ali blago spljoteno

Sitno i zailjeno u

osnovi

Izdueno, blago spljoteno

Povrina plevica / Mat Glatke i sjajne Uzduno rebraste

Veliina zrna 6-20 mm 4-6 mm 2-3 mm 6-10 mm

Boja zrna uta, bela, crvena, crnaOrancrvena (od

bele do crne) SvetloutaSlamnouta sa

plevicama

ANATOMSKA GRAA ZRNA

1) Omota: - pleviasti omota (neobavezno),- omota ploda (pericarp), nastaje iz zidova plodnika i sastoji se od 1-2 sloja elija,

- omota semena (semenjaa, perisperm) nastaje iz omotaa semenog zametka.2) Endosperm (85% mase zrna) - hranjivo tkivo (hrani klicu dok biljka ne razvije prve listove i ne

pree na autotrofan nain ishrane). Ekonomski je najvaniji deo zrna, jer se od njega dobija brano. Sastoji se od:

- aleuronskog sloja koga ini jedan red elija sa veoma zadebljalim zidovima, i on je tamnomrke boje jer se u njemu nalaze minerali, vitamini i proteini i

- skrobnog ili branjavog endosperma. NJega ine skrobna zrna koja su veoma krupna, a zidovi tih elija su tanki.

U zavisnosti od grae skrobnog endosperma razlikujemo meku penicu (izmeu skrobnih zrna se nalaze upljine, pa je zrno pod pritiskom mekano i na poprenom preseku bele boje i branjave strukture) i tvrdu penicu (upljine izmeu skrobnih zrna su ispunjene proteinima, a zrno je pod pritiskom tvrdo, staklave strukture i sivkastobele boje).

3) Klica je postavljena koso u donjem delu zrna i izdiferencirana je na odreene delove koji predstavljaju zaetke budue biljke.Delovi klice:- korenak (radicula)- stabaoce (plumula)- titi (scutelum)- listi (coleoptila)

3

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Klica ini 1 - 4% mase zrna pravih ita i 10 - 14% mase zrna kukuruza.

KORENOV SISTEM ITAImaju iliast korenov sistem koji se sastoji od ila i ilica koje proimaju veliku zapreminu

zemljita.

Razlikujemo dva tipa korena:

Primarni (klicin) koren je zaet jo u klici. Primarni koren je aktivan tokom cele vegetacije i zaduen je za snabdevanje biljke vodom, pogotovo iz dubljih slojeva zemlje.

Sekundarni (korenovi vora bokorenja) korenovi nastaju kasnije u ivotu biljke (u fazi bokorenja). ine glavnu masu korenovog sistema i uglavnom se nalaze u oraninom sloju zemljita.

Oni prvo rastu horizontalno, a onda se sputaju u dublje slojeve. Dubina prodiranja je razliita i zavisi od vrste: kod penice i jema 2 m, kod ovsa 1 m, kod kukuruza, sirka i rai 2,5-3 m, prosa 1,2-1,5 m, pirina 0,8 m.

Kod kukuruza i sirka mogu se javiti vazduni korenovi ili panxe koji prvenstveno imaju potpornu ulogu, a ako se ogrnu sa zemljom imaju ulogu pravog korena.

STABLO KOD ITAlankovito (segmentirano), sastoji se od veeg broja kolenaca (nodija) i lanaka

(internodija).Kod pravih ita stablo je na poprenom preseku okruglo i uplje i ima jae izraena kolenca.Kod prosolikih ita stablo je okruglo, ispunjeno parenhimom i ima slabije izraena kolenca.Broj kolenaca kod pravih ita, pirina i prosa je 5 - 6, a kod kukuruza i sirka 8 - 12, najvie

25.Zelene je boje, cilindrino. Poeljno je da donja kolenca budu to kraa i deblja jer je onda

stablo otpornije prema poleganju. Veliina bilo koje sredinje internodije jednaka je prosenoj sredini dve susedne internodije

Ispunjenost. Kod meke penice, rai, jema i ovsa stablo je celom duinom uplje. Kod tvrde penice, engleske penice i kod pirina veim delom je uplje, a manjim delom ispunjeno. Kukuruz, sirak i proso imaju ispunjeno stablo.

Porast stabla je teleskopski (interkalarni).Dikotile rastu pomou vrne vegetacione kupe, a stablo ita interkalarno tj. svaki lanak imaj

svoj tvorni meristem koji se nalazi u njegovoj osnovi.

Pre poetka porasta, stablo se nalazi u obliku meusobno zblienih meristemskih prstenova koji se nalaze blie povrini zemlje (vano zbog izmrzavanja).

Porast stabla je ustvari fenoloka faza vlatanja. Prvo se aktivira tvorni meristem donje internodije i ona raste iznosei na sebi meristemske prstenove ostalih internodija. Kada donja internodija dostigne maksimalnu veliinu, onda se aktivira tvorni meristem sledee internodije i ona raste.

Grananje stabla je specifino, zato to se vri iz jedne take koja se naziva vor bokorenja i on predstavlja skup zblienih kolenaca klicinih listova koji ne uestvuju u interkalarnom porastu. U pazuhu najstarijeg klicinog lista nalazi se najrazvijeniji pupoljak i on e dati najjau bonu granu (sekundarno stablo). Bone grane se nazivaju i sekundarno stablo, jer izbijaju iz zemlje i imaju svoj sekundarni korenov sistem. I na sekundarnim stablima se mogu formirati vorovi bokorenja, pa tako nastaju tercijarna stabla.

4

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Moe se jo rei da je to prvo kolence stabla ispod povrine zemlje. Nalazi se na dubini 2 - 3 cm. Grananje stabla je u stvari fenoloka faza bokorenja i u toj fenolokoj fazi pojavljuju se sekundarni korenovi i sekundarna stabla. Grananje ita je podzemno.

LIST KOD ITA1) Lisni rukavac (usmina)2) Liska (lamina)3) Lisno kolence4) Kragnica (jeziak, ligula)5) Roii, uice i uke (aurikule)

Lisni rukavac je preobraena lisna drka i u obliku cevi obuhvata internodiju (nije srastao) dajui joj dodatnu vrstou i titei je od nepovoljnih vremenskih uslova. Pre vlatanja prazni lisni rukavci, jedan u drugom formiraju lano stablo. U osnovi lisnog rukavca, iznad kolenceta stabla, nalazi se lisno kolence preko kojeg su svi delovi lista povezani kao celina provodnim snopiima sa kompletnom biljkom. Lisno kolence pomae pri podizanju poleglih ita. tete od poleganja zavise u kojoj je fazi dolo do poleganja.

Na vrhu lisnog rukavca, odnosno na prelasku rukavca u lisku nalazi se ligula. To je beliasta, nena opna koja nastaje od unutranjeg epidermisa rukavca, koji raste vertikalno uz internodiju, popreno na pravac liske. Ona ima ulogu da zatvara prostor izmeu rukavca i liske i da sprei ulazak vode i fitopatogenih mikroorganizama u prostor izmeu rukavca i liske.

Na vrhu lisnog rukavca, ali nasuprot liske i ligule nalaze se aurikule koje imaju funkciju da jo bolje zatvore rukavac oko liske. Graa ligule i aurikule je specifina za vrstu i na osnovu njih razlikujemo ita u fazi vlatanja.

Liska je dugaka, uska, linearna i ima izraen centralni nerv. Oblik i veliina liske zavise od vrste. Idui od osnove prema sredini, liske su due i ire izuzev dva vrna lista koji su krai. Primarna uloga liske je da vri fotosintezu. Najvaniji listovi za formiranje prinosa su list zastaviar (vrni list) i list ispod njega. Listova ima koliko i lanaka. Kod kukuruza za formiranje prinosa najvaniji su srednji listovi i listovi klipa.

CVAST KOD ITACvast je skup cvetova i kod ita razlikujemo sledee tipove sloenih cvasti:

1) Klas - penica, ra, jeam,2) Metlica - ovas, sirak, proso, pirina, muka cvast kod kukuruza,3) Klip - enska cvast kod kukuruza,4) Klasolika metlica - italijansko proso.

Graa

Klas se sastoji iz vretena klasa i predstavlja zavretak vrne internodije stabla. Na usecima vretena klasa nalaze se sedei klasci, dok se kod metlice klasci nalaze na krajevima bonih grana.

Klasak se sastoji iz dve pleve (glumae) koje predstavljaju omota klaska i one odvajaju cvetove tog klaska od cvetova drugih klasaka. Klasak ima i vretence koje je kolenasto, a na usecima vretenceta se nalaze cvetovi. Preko vretenceta klaska svi delovi klaska su spojeni sa vretenom klasa, odnosno bonom granom kod metlice

Metlica se sastoji iz centralne ose i bonih grana, a na krajevima bonih grana se nalaze klasci.

Cvet se sastoji iz dve plevice koje imaju funkciju ainih listia. Jedna plevica je krupnija i kod osjatih formi na njoj se nalazi osje. Ona se jo naziva donja ili spoljanja plevica ili lema (palea inferior). Druga plevica je unutranja ili gornja (palea superior). Kod pleviastih formi plevice ostaju na zrnu posle normalne vridbe. Cvet ima tri pranika, a svaki pranik ima dve antere. Izuzetak je pirina koji ima est pranika sa po jednom anterom.

5

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Tuak ima dvoperi ig, koji je maljav to pomae anemofiliju. U osnovi tuka nalaze se dve pleviice (lodiculae) koje su sitne i neugledne i imaju ulogu kruninih listia. One u fazi cvetanja upijaju vodu, bubre i vre pritisak na plevice koje se otvaraju, tako poinje cvetanje.

FENOLOKE FAZE KOD ITAFenoloke faze su odreeni periodi, etape, ili faze u ivotu biljke, koje se odreuju na osnovu

pojave nekog novog organa. U stvari predstavljaju kvantitativan pokazatelj rasta biljke, i treba ih razlikovati od etapa organogeneze, kod koji je akcenat dat na razvie generativnih organa

Fenoloke faze odreuju se uvek na parceli, i to na masi biljaka, golim okom. To su, dakle, vidljive morfoloke promene na biljci, dok se etape organogeneze odreuju optikim pomagalima. Svakoj fenolokoj fazi prethodi odreena etapa organogeneze. Kod svake fenofaze razlikujemo poetak i punu fazu:

- Poetak fenofaze je kada 10 % biljaka stupi u tu fazu, - Puna faza je kada 75 % biljaka stupi u fenofazu.

Fenoloke faze (fenofaze) ita su:

1.a) Bubrenje (predfaza) (nije fenofaza jer ne nastaje novi organ),1) Klijanje,2) Nicanje,3.a) Ukorenjavanje (meufaza),3) Bokorenje,4) Vlatanje (porast stabla),5.a) Vretenanje (meufaza),5) Klasanje (metlienje),6) Cvetanje, oplodnja i formiranje zrna,7) Sazrevanje - poto ima veliki proizvodni znaaj (za odreivanje momenta etve), podeljeno je

na 3 podfaze, koje se odreuju po razliitom stanju zrelosti zrna: mlena, votana i puna zrelost.

1.a) BUBRENJE (predfaza). Da bi seme prelo iz latentnog oblika ivota (stanja mirovanja) u aktivno stanje, mora biti dovoljno snabdeveno: vodom, toplotom i kiseonikom.

Voda je potrebna da bi seme nabubrilo i da bi nastupili biohemijski procesi u zrnu (aktiviranje enzima koji razlau rezervne hranjive materije endosperma, i predaja hrane klici preko skuteluma). Minimalna koliina vode potrebna za bubrenje i klijanje semena izraava se u procentima u odnosu na apsolutno suvu masu semena. Prava ita zahtevaju 50-65% vlage od mase apsolutno suvog zrna (200 kg semena penice upija 100-120 l vode), dok prosolika zahtevaju 25-45%. Pojedinano po kulturama: ovas 65%, penica i ra 55%, jeam 50%, proso i sirak 25%, kukuruz 40%.

Ve iz ove predfaze vidi se da prava ita loije ekonomiu vodom od prosolikih jo u startu. Zrnene mahunjae, zahtevaju jo vie vlage; 100-125%, a eerna repa 140-160 % od mase apsolutno suvog semena.

Toplota je neophodna za normalan tok ivotnih procesa. Ukoliko je temperatura optimalna, klijanje se odvija bre i ujednaenije.

Kardinalne take za klijanje ita (u OC): prava prosolikaminimum 1-2 8-10optimum 20-25 30-35

6

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

maksimum 30 40

Pored kardinalnih taaka, moramo poznavati i:Bioloki minimum je temperatura ispod koje ni jedna jedinka dotine vrste nee proklijati

(prava ita

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Zapaeno je da je za probijanje 1 cm zemljita (a ponik ita se izduuje 1 cm za 24 asa) potrebna srednja dnevna temperatura od 10-12OC. Ako znamo da je za klijanje potrebna suma temperatura od 50-60OC, a za svaki cm sloja zemljita suma od 10-12OC, broj dana od setve do nicanja se moe izraunati po formuli:

X = (50-60C) +(10-12C) x n + 20C : SDT

gde je: 50-60C - temperatura potrebnih za klijanje 10-12C - suma temperatura za probijanje 1 cm sloja zemljita n - dubina setve (cm) 20C - temperatura potrebna da prvi zeleni list izae iz koleoptila SDT- srednja dnevna temperatura.primer: SDT= 15C n = 4 cm Izraunati broj dana od setve do nicanja:

X= (55+11 x 4+20) / 15 = 8 dana.

Razlike ita u fazi nicanja:Prava ita imaju uske, vertikalne listove, na poprenom preseku ravne.Prosolika ita imaju ire, poloenije listove (slabo povijene na dole), na poprenom preseku

levkaste (osim pirina).Penica - uski, vertikalni listovi, normalno zelene boje, koleoptila bela.Ra - koleoptil obojen antocijanom, list uzak, ravan, tamnozelen.Jeam - neto iri, poloeniji list, po obodu blago valovit, sivkastozelene boje (pepeljasta

prevlaka), ima najiru lisku od strnih ita, koleoptila bela.Ovas - list veoma slian listu penice, ali se uvre u smeru suprotno od kretanja kazaljke na

satu.Kukuruz - irok, poloen list, levkast na preseku.Sirak - list sitniji od kukuruza, svetlije boje, moe biti sa vie primesa antocijana.Proso - list maljav, jako obrastao dlaicama.Pirina - list sliniji listu pravih ita - uzan, vertikalan.

3.a) UKORENJAVANJE (meufaza) je faza brzog umnoavanja primarnog i sekundarnog korenovog sistema. U fazi 3-4 lista postojei korenov sistem se jo vie razvija i prodire u dubinu do 60 cm.

3. BOKORENJE je fenofaza koja se manifestuje pojavom sekundarnih korenova ili sekundarnih stabala (boni izdanci ili bone grane) iz vora bokorenja. Kaemo 'ili' zato to se sekundarni koreni i sekundarna stabla ne pojavljuju istovremeno:

Pojava sekundarnih korenovau fazi:

Pojava sekundarnih stabalau fazi:

Penica i jeamRa i ovas

4-5 lista3-4 lista

3 lista3-4 lista

Proso KukuruzSirak

3-4 lista5-6 lista 6-7 lista7-8 lista

Bokorenje u stvari predstavlja specifian nain grananja stabla kod ita (podzemno grananje) iz podzemnih kolenaca stabla najbliih do povrine zemljita. To grananje odvija se u jednoj taki, koja se zove vor bokorenja. Iz vora bokorenja obrazuju se sekundarna stabla (boni izdanci ili bone grane) i sekundarni korenov sistem.

8

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

vor bokorenja predstavlja ivotni centar biljke. Ako listovi preko zime izmrznu, ili iz bilo kojih razloga propadne nadzemna masa, a vor bokorenja ostane iv, biljka e se ponovo regenerisati. Uginue vora bokorenja povlai za sobom uginue cele biljke. vor bokorenja se nalazi na dubini 2-3 cm ispod povrine zemljita, a na njegovu dubinu utiu obrada i tip zemljita, vlanost, krupnoa zrna, temperatura, a naroito svetlost (u gustom sklopu zbog zasenjivanja i nedostatka svetla vor bokorenja se formira plie, pa zimi moe doi do ogoljavanja vora bokorenja i uginua biljke).

Pri optimalnim uslovima, bokorenje poinje oko 2-3 nedelje posle nicanja, i to u fazi formiranja 3-4 lista. Sva stabla po jednoj biljci ine bokor. U normalnim poljskim uslovima iz jednog zrna ozime penice moe se dobiti 5-7 izdanaka po jednom bokoru (pri emu je samo 1-3 produktivno), a kod jare 1-2. Istovremeno sa razvojem novih bonih izdanaka, formira se i sekundarni korenov sistem - svaki novi dobro razvijen boni izdanak moe da formira sopstveni korenov sistem.

Bokorenje se odvija u temperaturnom intervalu od 5-20OC (optimalna temperatura je 15-17OC).Sva sekundarna stabla u jednom bokoru ne donose cvast i plod, pa se razlikuje ukupno i

produktivno bokorenje. Ukupno bokorenje predstavlja prosean ukupan broj svih stabala (izdanaka) po jednoj biljci

(bokoru). Produktivno bokorenje je prosean broj onih stabala po biljci koja daju cvast i plod.U jesen se izbroji broj biljaka / m2 = 500.Na prolee brojimo prezimele biljke = 400.U fazi vlatanja brojimo sva stabla = 580.U fazi sazrevanja brojimo klasove = 480.Koeficijent ukupnog bokorenja = sva stabla / broj prezimelih biljaka = 580 / 400 = 1,40.Koeficijent produktivnog bokorenja = broj klasova / broj prezimelih biljaka = 480 / 400 =

1,20.Prema obliku bokori mogu biti uspravni ili leei, zbijeni ili rastresiti.Ozima ita bolje bokore od jarih. Najjae bokore ozima ra i jeam. Bokorenje ita odvija se

u jesen, ali se moe, pri povoljnim uslovima, produiti i u prolee. Izdanci koji u momentu vlatanja glavne vlati nemaju bar 2-3 lista i sopstveni koren, propadaju ili ne donose klas i plod. Broj produktivnih klasova kod penice treba da iznosi 500-700 / m2.

4. VLATANJE (porast u stablo, kolenenje) je pojava izduivanja lanaka glavnog izdanka, kada se unutar njegovog lisnog rukavca, na 2-5 cm iznad povrine zemlje, moe napipati prvo kolence stabla. U stvari to je fenofaza u kojoj poinje interkalarni porast stabla. Mora se razlikovati od lanog stabla koga ine prazni lisni rukavci jedan u drugom.

Jo u periodu bokorenja poinje se razvijati stablo sa vrlo kratkim lancima i zaetak klasa. Tada duina lanaka nije vea od prenika stabla. Kolenca su jako zbliena i izgledaju kao koncentrini prstenovi. Po zavretku bokorenja, lanci poinju da se izduuju interkalarno pa se stablo pojavljuje na povrini zemljita. Biljka tada ulazi u fenofazu vlatanja.

Poetkom vlatanja se smatra momenat kada je unutar lisnog rukavca glavnog stabla mogue napipati prvo kolence stabla, na visini 2-5 cm iznad zemlje.

Sve prethodne faze spadaju u vegetativnu fazu razvia. Sa poetkom vlatanja poinje generativna faza.

Period od poetka vlatanja do klasanja je faza najintenzivnijeg porasta, stvaranja velike vegetativne mase i formiranja generativnih organa - kritina faza (biljka mora biti optimalno snabdevena vodom i mineralnim materijama).

Obzirom da u ovoj fazi dolazi i do zainjanja generativnih organa, tj. do diferenciranja cvasti, ve u vlatanju moemo prognozirati potencijalni nivo prinosa (meutim, stvarna visina prinosa dalje e zavisiti od vremenskih uslova u kasnijim fazama, naroito u nalivanju zrna). U fazi

9

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

vlatanja se formiraju faktori prinosa: broj biljaka / m2, broj klasaka u klasu, broj cvetova (zrna) u klasku, masa 1000 zrna.

Razlike pravih ita u fazi vlatanja: ita se u periodu vlatanja najlake i najsigurnije razlikuju po grai ligule i aurikula:

Penica Ra Jeam Ovas

Ligula Srednje razvijenaSrednje

razvijena Slabo razvijena

Jako razvijena, izduena,

na ivicama nazubljena

AurikuleSrednje

razvijene, maljave

Srednje razvijene, ali

bez malja, brzo se sue i otpadaju

Jako razvijene, krupne, bez malja, srpaste i

meusobno se preklapaju (ukrtaju)

Nema aurikula

5. a) (meufaza) VRETENANJE je meufaza izmeu vlatanja i klasanja, kada se zapaa znatan porast klasa (metlice) u rukavcu vrnog lista, pa taj deo biljke dobija vretenast izgled (vrni lisni rukavac ima oblik vretena jer se u njemu nalazi potpuno formirana cvast).

5. KLASANJE (METLIENJE). Klas i klasii zainju se jo u fazi bokorenja. Nakon toga sledi intenzivan porast stabla (vlatanje), brzo izduivanje pojedinih internodija. i pojava klasa (metlice) iz lisnog rukavca vrnog lista. Klasanje je fenofaza u kojoj se klas (metlica) sa 1/3 duine pojavi iz rukavca vrnog lista.

Razlike pravih ita u fazi klasanja:

6. CVETANJE, OPLODNJA I FORMIRANJE ZRNA. CVETANJE je fenofaza koja se manifestuje pojavom pranika. Kod veine ita cvetanje nastupa odmah nakon klasanja. Izuzeci su ra (cvetanje nastupa 8-10 dana nakon klasanja) i jeam (cvetanje nastupa pre punog klasanja, dok je klas jo u rukavcu lista).

ita se dele na samooplodna (penica, jeam, ovas, pirina, proso, sirak) i stranooplodna (ra, kukuruz, i delimino sirak). Iskljuivi autogam je samo jeam, dok ostala ita mogu delimino biti i stranooplodna.

Kod penice cvetanje nastupa odmah nakon klasanja, a opraivanje se vri u momentu otvaranja cvetova (bubrenjem lodikula otvara se cvet, ali su pranici ve zreli, i u momentu otvaranja cveta pucaju prane kesice i vri se oplodnja, uglavnom u istom cvetu).

Kod rai cvet se otvara pod uticajem bubrenja lodikula i pranici izlaze izvan cveta. Kada prane kesice sazru, (posle 8-10 dana), iz njih izlazi polen i raznosi se vetrom na tukove drugih cvetova.

Kukuruz je jednodoma biljka, sa razdvojenom mukom i enskom cvasti na istoj biljci. Muka cvast je metlica, nalazi se na vrhu stabla i cveta 2-4 dana ranije u odnosu na ensku cvast - klip.

Klas cveta od sredine ka osnovi i vrhu. Metlica cveta od vrha prema osnovi, a klip od osnove ka vrhu (zrna u osnovi klipa su obino krupnija, jer se prva formiraju).

Nakon cvetanja nastupa OPLODNJA, polenova zrna padaju na igove tuka, klijaju i oplouju jajnu eliju.

Osobina Penica Ra Jeam OvasTip cvasti Klas Klas Klas MetlicaBroj klasaka na useku vretena klasa 1 1 3 1

Broj cvetova u klasku 3-5 (2-7) 2 (3) 1 2-4 (1)

10

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Nakon toga igovi se sue i odumiru, a zametak poinje da se razvija i postepeno dostie veliinu normalno razvijenog zrna. Obrazuje se klica sa svim svojim delovima. elije endosperma pune se rezervnim hranjivim materijama koje intenzivno prelaze iz stabla i listova u zrno. Ovaj period se naziva FORMIRANJE ZRNA. U ovoj fazi zrno intenzivno raste u duinu, boja zrna na poetku faze je beliasta, a na kraju zelena. Formiranje zrna traje od oplodnje, a zavrava se pred nastupanje mlene zrelosti, tj. do nalivanja zrna. Faza formiranja zrna traje 10-15 dana, i za to vreme se nakupi 15-20% ukupnog prinosa suve materije zrna. Sadraj vode pada sa 80-95% na 65% na kraju faze.

7. SAZREVANJE. Kada je zrno formirano po veliini i obliku, u njemu nastupa intenzivno nakupljanje rezervnih hranljivih materija, poinje nalivanje zrnaa) Nalivanje zrna (mlena zrelost) . U ovoj fazi je najintenzivnije nakupljanje hranjivih materija u zrnu, dakle i najvee poveanje suve mase zrna. Nalivanje ukupno traje oko 20 dana, a za to vreme nakupi se 60-70% ukupnog prinosa suve materije zrna. Nalivanje poinje od poetka mlenog stanja, preko testastog, a traje do poetka votane zrelosti. Sadraj vode u zrnu opada sa 65% na 40% (kod pravih) tj. do 35% (kod prosolikih ita). Nalivanje zrna deli se na 2 podperioda:

- Poetak - sadraj vode opada sa 65-50%. Biljke su jo uvek zelene, ali se u donjem delu zapaa uenje stabla i donjih listova. Lisna kolenca su zelena i sona. Zrna su zelena, a konzistencija im je itko-mlena. Pri pritisku na zrno istiskuje se mleno bela tenost (rastvorena skrobna zrna, jer u endospermu jo nisu formirani elijski zidovi). Ova faza traje 10-12 dana.

- Drugi period (period testastog stanja) - sadraj vode opada sa 50-40%. Traje 6-10 dana. Konzistencija endosperma je testasta ili sirasta. Pri pritisku na zrno sadraj se istiskuje. Biljke su ute, mada u povoljnim godinama zelenu boju jo imaju vrni listovi, lanci stabla i pleve.

b) Votana zrelost (uta zrelost) - biljka je skoro potpuno uta, listovi odumiru. Zelena su jo samo vrna kolenca i delovi klasa. Zrno dobija karakteristinu boju za sortu. Konzistencija zrna je voskasta, lako se gnjei i ree noktom. Sadraj vode u zrnu opada sa 40 na 20% (kod pravih) tj. sa 35 na 25% (kod prosolikih ita). Nakupljanje organske materije se zavrava. Faza traje 6-12 dana. Votana zrelost ima najvei proizvodni znaaj - u ovoj fazi nastupa optimalno vreme etve veine ita. Radi preciznijeg odreivanja momenta etve, votana zrelost se deli na 3 podperioda: poetak, sredinu i kraj votane zrelosti.

- Poetak - sadraj vode opada sa 40 na 36%,- Sredina - sadraj vode opada sa 35 na 25%- Kraj - sadraj vode opada sa 24 na 20%,

Optimalno vreme za etvu veine ita je kraj votane i poetak pune zrelosti.v) Puna zrelost - biljka je uta i suva, listovi odumrli (suvi). Klas i zrno imaju tipinu boju za sortu. Zrno otvrdnjava, puca pod zubima, na njemu ne ostaje trag nokta. Poveanja prinosa vie nema, u zrnu se smanjuje sadraj vode sa 20-14%. Puna zrelost obuhvata 2 podperioda:

- Poetak pune zrelosti - sadraj vode opada sa 20 na 18%,- Kraj pune zrelosti - sadraj vode opada sa 17 na 14%.

Sa manje od 13% vlage nastupa prezrelost useva i jako osipanje zrna. Pri vlanim uslovima, sazrevanje se produava i etva kasni. Pri suvim uslovima i poveanoj temperaturi sazrevanje se ubrzava.

PENICA - Triticum sp.

Red PoalesPorodica PoaceaePodporodica Pooideae

11

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Rod Triticum (22 vrste)Postoji vie klasifikacija penice, a ona koju mi koristimo je najrasprostranjenija (po

Flaksbergeru, a dopunio je ukovski). Osnova za ovu klasifikaciju je broj hromozoma u polnim odnosno u telesnim elijama n ili 2n.

Unutar ove klasifikacije postoje 4 grupe.

1. Diploidna (2n=14 - ima tri vrste):

- T. monococcoides (divlji jednozrnac)- T. monococcum (kulturni jednozrnac)- T. urartu (divlja penica urartu)

2. Tetraploidna (2n=28 - ima 11 vrsta):

- T. dicoccoides (divlji dvozrnac)- T. dicoccum (kulturni dvozrnac)- T. timophevi- T. paleocolchicum (kolhitski dvozrnac)- T. aetiopicum (abisinska penica)- T. turgidum (engleska penica)- T. persicum- T. chaldicum (haldska penica)- T. orientale (orijentalna)- T. polonicum- T. durum (tvrda)

3. Heksaploidna (2n = 42 ima sedam vrsta)

- T. vulgare (obina, meka)- T. spelta (krupnik)- T. compactum (patuljasta)- T. sphaerococum (okruglozrna)- T. macha- T. vavilovi- T. amplissifolium (irokolisna penica)

4. Oktoploidna (2n = 56 - ima 1 vrstu):

- T. fungicidum (penica otporna prema gljivinim bolestima)

Navedena klasifikacija je genetiko grupisanje vrsta penice. Sa praktinog stanovitva, pogodnija je podela na vrste sa lomljivim i nelomljivim vretenom klasa. Na Zapadu se koristi klasifikacija po Mek Keju (Mac Key), a glavni kriterijumi su:

1) Broj hromozoma u polnim elijama (n = genom), pa je n = 7 = genom A, n = 14 = AB, n = 21 = ABD.

2) Podela na divlje i kulturne vrste u okviru kojih se razlikuju:- vrste sa lomljivim vretenom klasa (pleviaste vrste),- vrste sa nelomljivim vretenom klasa (zrno se lako vri, to su gole penice).Za ovu podelu je karakteristino da se sve vrste heksaploidne grupe smatraju podvrstama T.

aestivum.

Analiza vrstaZa odreivanje vrsta potrebno je imati potpuno zrele i to tipinije klasove. Moramo znati

bonu i linu stranu klasa.

12

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Kod bone strane vide se naizmenino poredani klasci sa jedne i druge strane klasa. Ako gledamo pojedinano jedan klasak onda vidimo jednu plevu i u dubinu naizmenine cvetove, ali ne znamo koliko ih ima.

Kod line strane klasa vide se klasci sa samo jedne strane vretena klasa, a ako posmatramo jedan klasak, onda vidimo obe pleve i sve cvetove sa njihovim delovima.1. Vrna internodija (moe biti uplja, ispunjena ili delimino ispunjena),2. Odnos line i bone strane klasa,3. Poloaj i duina osja (dugako i paralelno ili kratko i razilazee),4. Lomljivost vretena klasa,5. Odnos duine pleva i plevica,6. Pleve,

- vrstoa (vrste, koaste, opnaste)- izraenost grebena- izraenost zupca (dugaak, kratak, povijen),- izraenost ramena (bez ramena, koso, uglasto, zailjeno),

7. Oblik zrna:- Oblik: izdueno, jajasto, ovalno, bokasto. - Struktura. - Izraenost bradice i brazdice.

1) Triticum spelta (krupnik). Vrna internodija uplja. Bona strana ira od line, sa osjem. Lomljiva vretena klasa. Pleve i plevice priblino iste veliine. Zrno je krupno i zove se jo i krupnik. Pleva krupna i vrsta.

2) Triticum monococcum (kulturni jednozrnac). Vrna internodija delimino ispunjena. Bona strana klasa je ira od line. Osje dugako i paralelno. Klas je pljosnat. Vreteno klasa lomljivo.

Triticum turgidum. Vreteno klasa nelomljivo i grana se, osje dugo i paralelno.3) Triticum persicum. Klas je crn, osje i na plevama i spoljnim plevicama.4) Triticum compactum. Jako zbijen klas sa najveim brojem cvetova u klasku.

Razlike tvrde i meke peniceU svetskim razmerama najvie se gaji meka, a posle nje tvrda penica.

Osobine Obina penica Tvrda penicaVrna internodija uplja Ispunjena

Osje Bez osja (a ako ima ono je kratko i lepezasto)Sa osjem koje je dugako i paralelno

Zbijenost klasa Rastresit ZbijenOdnos line i bone strane klasa Lina ira od bone Bona ira od line

Oblik pleva Uzduno naborane, a greben se u osnovi gubiGlatke pleve, greben jako izraen i ukoen

Veliina zrnaSitnije zrno, okruglasto, brazdica jako izraena i duboka ija dubina prelazi debljine zrna

Krupnije, izduenije zrno, na poprenom preseku trouglasto, brazdica plitka i uska

Struktura zrna Branasta StaklastaOblik klice Okrugla i udubljena Izduena i ispupena

13

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

Vreme setve Ozima Jara

Nia sistematska jedinica od vrste je podvrsta. Penica nema podvrste, nego jo nie sistematske jedinice, a to su varijeteti. Varijeteti T. vulgare se razlikuju na osnovu:

- boje klasa- boje zrna- osjatosti- maljavosti pleva

14

Posebno ratarstvo 2

Najraireniji varijetet je lutescens.VARIJETETI Boja zrna Boja klasa Osje Maljavost pleva

lutescens Crvena Bela / /erythrospermum Crvena Bela Belo /albidum Bela Bela / /graecum Bela Bela Belo /milturum Crvena Crvena / /ferrigeneum Crvena Crvena Crveno /velutinum Bela Crvena / Maljavo

Zbijenost klasa je prosean broj klasia na 1 cm duine vretena klasa.Zbijenost = ukupan broj klasia - 1

duina vretena klasa (cm)

Meka penica Tvrda penicaRastresit klas < 1,6 < 2,4Srednje zbijen klas 1,7 2,2 2,5 2,9Zbijeni klas 2,3 2,8 > 2,9Vrlo zbijen klas > 2,8 /

SPECIFINOSTI MORFOLOGIJE PENICEKOREN je iliast, prodire u dubinu 1,5 2 m, klija 3 - 5 korenia (ozime sa 3, a jare sa 5). STABLO je uspravno, cilindrino, lankovito, normalno zelene boje (ima 5 - 6 lanaka).LIST. Liska dugaka, uska, centralni nerv izraen, normalno zelene boje. Ligula srednje razvijena, aurikule srednje razvijene, maljave. List je uzan i linearan.CVAST je klas, na useku vretena klasa nalazi se klasak, a u njemu najee 3 - 5 cvetova (a moe ih biti i 2 7). Zrno golo, retko pleviasto. Masa 1000 zrna kree se od 30 - 50 grama.Sorte (najnia sistematska jedinica je sorta) :Pobeda, Renesansa, Pesma, Zlatka, Mina, LJiljana, Sofija, Vila, Balkan, Danica, Proteinka, Milica, Evropa 90, Kremna, Nevesinjka.

JEAM - Hordeum sativumRed: PoalesPorodica: PoaceaePodporodica: PooideaeRod: Hordeum

SPECIFINOSTI MORFOLOGIJE JEMAKOREN je iliast, prodire u dubinu 1,2 do 1,5 m, relativno slabo razvijen, najslabije od

pravih ita. Klija sa 5 - 8 klicinih korenia.STABLO je uspravno, lankovito, visine do 1,5 m. Najmanje otporno prema poleganju

meu pravim itima. Dobro se bokori, naroito je izraeno produktivno bokorenje. Jari jeam bolje bokori od ozimog.

LIST je iste grae kao i kod ostalih pravih ita, osim to je kod prvih listova posle nicanja liska neto ira, kraa i po obodu valovita, sivkasto zelene boje. Ligula je slabo razvijena, a aurikule su jako razvijene, srpaste i jako se meusobno preklapaju.

15

Posebno ratarstvo 2

CVAST je klas, a na svakom useku vretena klasa nalaze se po tri klaska, a u svakom klasku po jedan cvet.

Pleve su male, krae od plevica, slabo razvijene, veoma uske, ploaste, na vrhu prelaze u due ili krae maljaste izrataje.

Plevice su dobro razvijene, obuhvataju zrno i slepljene su uz njega (zrno je pleviasto). Kod golozrnih jemova plevice samo obuhvataju zrno i u vridbi spadaju sa njega.

PLOD. Zrno je iroko zaobljeno sa lene strane, ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je romboidan ili eliptian. U osnovi zrna, u njegovoj brazdici, nalazi se tzv. bazalna etkica koja predstavlja rudiment drugog, neplodnog cveta. Pokrivena je gustim ili retkim, duim ili kraim dlaicama, a slui za raspoznavanje dvoredih od vieredih jemova. Dvoredi jemovi imaju dugodlaku bazalnu etkicu, a vieredi kratkodlaku.

Dvoredi i vieredi jemovi mogu se razlikovati i po veliini, obliku i ujednaenosti zrna: Zrna dvoredog jema su sitnija, ali su po veliini ujednaena i simetrina, jer se slobodno

razvijaju na useku vretena klasa. Zrna vieredog jema su krupnija, ali neujednaena po veliini: srednje zrno je krupnije i

simetrino, a dva bona su sitnija i asimetrina, sa karakteristinim udubljenjem u osnovi, jer naleu na sredinje zrno.

SISTEMATIKA JEMA:U zavisnosti od broja plodnih klasaka na useku vretena klasa, izvrena je podela na sledee

3 podvrste:

1. Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum) vieredi (estoredi) jeam,Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska i sva tri su razvijena i plodna.

2. Hordeum sativum ssp. distichum - dvoredi jeam,Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska, ali je plodan samo sredinji. Ostali

(boni) klasci su neplodni, i u veoj ili manjoj meri reducirani. Sa svake strane vretena obrazuje se po jedan vertikalni red klasaka.

3. Hordeum sativum ssp. intermedium - prelazni jeam (nema privredni znaaj).Mogu da budu plodna od 1 - 3 klaska, bez pravila.Vieredi jemovi - (polystichum) se na osnovu zbijenosti klasa dele u dve grupe:

a) Aeljuale (hexastichum) - pravilni estoredac. Klas je zbijen, i od osnove do vrha klasa formira se est pravilnih redova zrna (2 puta po 3 simetrina reda). Na poprenom preseku klas ima oblik pravilne estokrake zvezde - to je pravilni estoredac.

b) Inaeljuale - nepravilni estoredac ili etveroredac. Klas je rastresit, naroito pri vrhu. Sredinji klasak je priljubljen uz vreteno, pa boni klasci imaju dosta prostora da mogu da se preklapaju. U osnovi, gde je klas neto zbijeniji, klas deluje kao pravi estoredac, a pri vrhu dolazi do preklapanja bonih redova, pa klas izgleda kao da ima etiri reda. Ako klas posmatramo od gore, na preseku on ima oblik pravougaonika.

Dvoredi jemovi se takoe dele na dve grupe i to na osnovu stepena redukcije neplodnih bonih klasaka:- Grupa Nutantia - kod nje neplodni boni klasci imaju razvijene pleve i plevice, ponekad i

pranike.

- Grupa Deficientia - reducirani boni klasci imaju razvijene samo pleve.

U proizvodnji su zastupljeni vieredi jemovi najee kao stoni, a od dvoredih (pivski) jemovi iz grupe Nutantia i to tipovi: Nutans, Erectum i Zeachriton.

16

Posebno ratarstvo 2

Varijeteti jemova odreuju se na osnovu zbijenosti klasa, pleviavosti zrna, nazubljenosti osja i boje klasa.

Varijetet Pleviavost zrna Osobina osja Zbijenost klasa Boja klasaHordeum sativum ssp. vulgare (polystichum), grupa Aeljuale

Parallelum Pleviasto Nazubljeno Zbijen utPyramidatum

Pleviasto Nazubljeno Zbijen, konian ut

Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum), grupa InaeljualePallidum Pleviasto Nazubljeno Rastresit utNigrum Pleviasto Nazubljeno Rastresit CrnTrifurcatum Golo Trorogi izrataj Rastresit ut

Hordeum sativum ssp. distichum, grupa NutantiaErectum Pleviasto Glatko Zbijen utNigricans Pleviasto Nazubljeno Rastresit CrnNudum Golo Nazubljeno Rastresit Crn

Grupa Deficientia u naim agroekolokim uslovima nije zastupljena ni sa jednim varijetetom i sortom.

Zbijenost klasa se kod jema odreuje na osnovu prosenog broja useka vretena klasa na 1 cm duine vretena.- Kod vieredih jemova klas je rastresit, ako ima < 3,5, a zbijen ako ima 3,5 7,50.

- Kod dvoredih jemova klas je rastresit ako ima < 2,65, a zbijen ako ima 2,66 3,25 useka.

Kod dvoredih jemova postoje 3 tipa klasa:1) Nutans. U punoj zrelosti klas je povijen nanie, rastresit je i u okviru njega postoje 2 podtipa:

- A ili Hana podtip . Bazalna etkica je jednoelijska, a dlaice na bazalnoj etkici su duge. Biljka je otpornija na nepovoljne klimatske uslove.

- C ili evalije podtip . Bazalna etkica ima kratke vieelijske dlaice, a biljke su manje otporne na nepovoljne klimatske uslove.

2) Erectum. U punoj zrelosti je uspravan i suava se od osnove prema vrhu.3) Zeocrithon. Klas je zbijen i ima lepezasto proireno osje.

PROSOLIKA ITA

KUKURUZ - Zea maysFamilija: PoaceaePodfamilija: PanicoideaeTribus (grupa): Maydeae ima 8 rodova od kojih su najznaajnija tri roda koja su najblii

srodnici kukuruza. Ovi rodovi se razlikuju od mnogih rodova iz porodice trava po tome to imaju ispunjeno stablo i razdvojene muke i enske cvetove.- Euchlaena (Teozinta) ima razgranato stablo i klip u vidu metlice. Zrno je relativno sitno i

javlja se kao korov u Centralnoj Americi. Moe da ima i jednogodinje i viegodinje forme. Lako se ukrta sa kukuruzom.

17

Posebno ratarstvo 2

- Tripsacum (Gamma grass). To su uglavnom viegodinje forme sa visokim stablom, uskim listovima i jednopolnim cvetovima koji se nalaze u jednoj cvasti. Ukrtanjem Tripsacuma sa kukuruzom dobijaju se forme sline Teozinti.

- Zea ima samo jednu vrstu i to kulturnu - Zea Mays sa 2n = 20 hromozoma. Nema divljih praroditelja u slobodnoj formi i za nju je karakteristino da je najpolimorfnija od svih ita (ima dosta oblika i karakteristika).

U okviru vrste Zea mays, razlikuje se devet podvrsta kukuruza. Osnovni kriterijumi za klasifikaciju je spoljni oblik zrna i unutranja graa zrna (odnos ronatog i branastog endosperma):

1) Zea mays ssp. indentata (dentiformis) zuban. Zrno je prizmatino, klinastog oblika, sa udubljenjem na vrhu. Ronati endosperm se nalazi na bokovima zrna, dok se branasti endosperm nalazi u sreditu i vrhu zrna. Krupnijeg je habitusa, najee formira samo jedan krupan, cilindrian klip, sa 14-18 redova zrna. Daje vee prinose, ali slabijeg kvaliteta, zbog malog udela ronatog endosperma (belanevina), jer ovde preovladava skrob.

Udubljenje na vrhu zrna se formira u fazi sazrevanja. Nastaje zbog razliite brzine suenja ronatog i branastog endosperma. Branjavi endosperm bre gubi vodu, smanjuje se zapremina i to se odraava formiranjem ulegnua.

VARIJETET BOJA ZRNA BOJA KOANKELeucodon bela belaAlborubra bela crvenaXanthodon uta belaFlavorubra uta crvena

2) Zea mays ssp. indurata tvrdunac. Zrno je ovalnog oblika, pljosnato, oblih ivica sa zaobljenim ispupenim vrhom i sjajne povrine. Kvalitetnije je od zrna zubana jer ima vie ronatog endosperma. Formira 1-2 klipa, koji su sitniji, tanji i imaju 8-12 redova. Ranije gajene sorte su se zvale osmaci (8 redova). Stablo je nie, sklonije formiranju zaperaka, krae vegetacije i manjeg prinosa. Preovladavaju rani i srednjerani hibridi. Varijeteti:

VARIJETET BOJA ZRNA BOJA KOANKEAlba bela bela

Erythrolepis bela crvenaVulgata uta bela

Rubropaleata uta crvena

3) Zea mays ssp. sacharata eerac. Ima povean sadraj eera u zrnu i obino se koristi u povrtarstvu. U punoj fiziolokoj zrelosti zrno je po celoj povrini smeurano (naborano), izduenog, klinastog oblika. eerac ima iskljuivo ronati endosperm (nema branastog), bogat je prostim eerima. Zrno je belo ili uto. Klipovi su srednje veliine. Stablo je nie sa vie zaperaka i klipova. Kratke je vegetacije.

4) Zea mays ssp. everta kokiar ili kokavac. Zrno je slino tvrduncu, ali sitnije. Preovladava ronati endosperm, a branavi samo oko klice. Boja zrna je od bele do crne. Stablo formira vie zaperaka, vie sitnijih klipova, ranostasan je je, pa je prinos mali, ali kvalitetan. Ronati endosperm je nepropusan za vodu i usled oslobaanja vodene pare iz branavog dela dolazi do raspadanja zrna. Zapremina kokice treba da je 20-30 puta vea od zapremine zrna. Prema obliku zrna postoje dva varijeteta:- oryzoides - pirinar (zrno izdueno, lii na pirina),- gracillina - biserac (ima pravilan loptast oblik).

18

Posebno ratarstvo 2

5) Zea mays ssp. amylacea - mekunac. Zrno je okruglasto ali bez sjaja i ima iskljuivo branasti endosperm, tako da je meko. Uglavnom se koristi u industriji skroba.

6) Zea mays ssp. ceratina votani kukuruz ili kineski kukuruz je slian tvrduncu s tim da ima mat boju i zrno je ispunjeno voskastim endospermom. Ovaj kukuruz potie iz Kine i koristi se za proizvodnju lepka.

7) Zea mays ssp. tunicata kukuruz pleviar. Svako zrno je potpuno obuveno sa plevama i plevicama. Nema neku privrednu vanost.

8) Zea mays ssp. amylosacharata meki eerac je kombinacija izmeu mekunca i eerca. Donji deo zrna je branast, a gornji deo je u tipu eerca.

9) Zea mays ssp. semiindentata poluzuban. Razlikuje se od pravog zubana po tome to ima slabije izraeno ulegnue zrna. Zrno je zaobljenije, ue i deblje i nije tako spljoteno. Ne gaji se na veim povrinama.

MORFOLOKE OSOBINE KUKURUZAKOREN je iliast, ide u dubinu od 2,5 - 3 m. Kod kukuruza imamo pet vrsta korenova:1.) Klicin koren - kukuruz klija sa jednim klicinim korenom, koji se razvija iz korenka klice,

dobro je razvijen, dobre usisne moi. Znaajan je u prvim fazama razvoja biljke dok se ne pojave korenovi vora bokorenja. Aktivan je tokom itave vegetacije i snabdeva biljke vodom i mineralnim materijama (posebno iz dubljih slojeva zemljita).

2.) Hipokotilni korenovi nazivaju se jo i boni klicini korenovi. Izbijaju na mestu gde stabaoce probija semenjau, a to je negde na oko 2/3 duine semena. Obino se formira 3 - 5 hipokotilnih korenova koji imaju veliki znaaj u ishrani biljke do pojave korenova vora bokorenja. Zajedno sa klicinim korenom ine primarni korenov sistem koji je do faze bokorenja jedini korenov sistem. Pojavom korenova vora bokorenja, smanjuje se znaaj hipokotilnih korenova, ali funkcija ostaje do kraja vegetacije. Ako se oteti klicin koren, neto jae se razvijaju hipokotilni korenovi, a u sluaju njihovog oteenja neznatno se poveava masa klicinog korena. Ako se oteti klicin i hipokotilni koren, biljka zaostaje u porastu. Ovaj koren je vrlo znaajan pri oteenju sekundarnog korena, prodire dublje u zemljite i snabdeva biljku sa vodom.

3.) Epikotilni korenovi se javljaju na epikotilu, odnosno delu stabaoceta izmeu hipokotilnih korenova i vora bokorenja. Slabo su razvijeni i nemaju vei znaaj za ishranu kukuruza. Sastoje se iz nekoliko korenovih dlaica.

4.) Sekundarni korenovi ili korenovi vora bokorenja - vor bokorenja se formira od 5 - 7 kolenaca klicinih listova koji se mogu videti u voru bokorenja. To je period kada biljka ima 3 - 4 lista (faza bokorenja). U poetku rastu priblino paralelno sa povrinom zemlje, a kasnije se geotropno orijentiu u dublje slojeve zemljita. Dinamika razvoja sekundarnog korena uslovljava dubinu meurednog kultiviranja i irinu zatitne zone. ine glavnu masu korenovog sistema kukuruza i najveim delom se nalaze u povrinskom sloju zemljita. Kod odrasle biljke imaju najvei znaaj u njenoj ishrani.

5.) Vazduni korenovi ili panxe nastaju od prvih kolenaca stabla iznad povrine zemlje. Oni su zadebljali, obino zelene boje i vre asimilaciju, a ako se pokriju vre funkciju pravog korena (dobijaju korenske dlaice i usvajaju hranljive materije i vodu iz gornjeg dela oraninog sloja). Ovi korenovi imaju potpornu ulogu.

STABLO kukuruza moe da bude visine od 1 - 5 m (u naim agroekolokim uslovima od 1,5 - 3,25 m), debljine je najee 2 - 3 cm, mada moe da bude i do 5 - 6 cm. Stablo je ispunjeno parenhimom u kom do faze cvetanja moe da bude i do 5 % eera i zbog toga je bitno da ukoliko

19

Posebno ratarstvo 2

se koristi za silau, silira pre metlienja (koristi se kao ugljeno-hidratna komponenta). Broj nadzemnih internodija je od 8 - 12, a moe biti i do 25. Broj internodija zavisi od podvrste i hibrida.

Sredinja internodija ima uzduno udubljenje koje nastaje zbog toga to se deo meristema te internodije preobraava u pupoljak iz koga u kasnijim periodima nastaje bona grana na ijem vrhu se nalazi enska cvast ili klip. Internodija iznad klipa nema to uzduno udubljenje, bonih grana i ne moe da formira klip. Na vrhu stabla formira se metlica - muka cvast.

Iz pazuha donjih, klicinih listova nastaju bone grane ili zaperci. Iz vora bokorenja se ne formiraju istovremeno sekundarni korenovi i sekundarna stabla. Sekundarna stabla se formiraju kada biljka ima 6 - 7 listova, a sekundarni korenovi kada biljka ima 3 - 4 lista. Iz pazuha najjaeg lista, formira se i najjae sekundarno stablo. Poeljno je da donje internodije stabla budu to krae i deblje, odnosno da kolenca budu to blia jedno drugom, jer je stablo otpornije prema poleganju i takvi hibridi se mogu sejati u guem sklopu.

LIST se sastoji iz lisnog rukavca, ligule, aurikule i liske. Liska je relativno iroka i dugog levkastog preseka sa jako izraenim centralnim nervom. Sa lica list je maljav, a sa nalija glatke povrine. Ivice lista su talasaste jer deo lista koji je blii sredinjem nervu sporije raste nego onaj koji je udaljeniji. Noviji hibridi nemaju ligulu. Broj listova zavisi od broja internodija. Ranostasniji hibridi imaju 8 - 10 listova, a kasnostasniji od 18 - 22 lista. Noviji hibridi imaju uspravne listove - erektofilni tip lista. Takvi hibridi se mogu sejati u guem sklopu. List zbog svoje veliine i grae moe da nakuplja rosu i manje koliine padavina. Prema ulozi koju imaju u formiranju prinosa, sve listove kukuruza delimo u dve kategorije:

1.) listovi ponika - klicini listovi - njihova kolenca formiraju vor bokorenja i ti listovi praktino izbijaju iz zemlje. Klicini listovi su zaeti jo u samoj klici. Kod ranostasnijih hibrida imamo pet, a kod kasnostasnijih sedam ovih listova.

2.) listovi stabla (pravi listovi) se nalaze iznad zemlje. U okviru ove grupe razlikujemo, donje, srednje i gornje lie. Za formiranje prinosa najvaniji su sredinji listovi ili listovi klipa (list u ijem se rukavcu formira klip, list iznad i ispod klipa). Biljka ima mogunost formiranja 10 klipova. Ako sua oteti list u ijem pazuhu nastaje klip, dolazi do drastinog opadanja prinosa. Vrni listovi su listovi iznad klipa. U pazuhu ovih listova ne moe da se formira klip i ovi listovi su odgovorni za formiranje metlice.

CVAST - Kukuruz je jednodoma biljka. Polovi su razdvojeni i nalaze se u dve cvasti. Muka cvast je metlica, a enska cvast je klip.

METLICA ili muka cvast se sastoji iz centralne ose i bonih grana prvog reda na kojima se nalaze u parovima dvocvetni klasci. Na centralnoj osi klasci obrazuju etiri reda, a na bonim granama dva reda. Klasak se sastoji iz dve iroko maljave pleve (koje po povrini imaju 3-8 uzdunih nerava), vretenceta klaska i dva cveta. Oba cveta su plodna. Cvet se sastoji iz dve veoma tanke opnaste plevice i tri pranika. Tuka nema. Na jednoj biljci moe biti i do 7000 pranika (u dve antere ima oko 2000 polenovih zrna), to znai da na jednoj biljci moe biti i do 14 miliona polenovih zrna. Opraivanje je anemofilno.

KLIP se sastoji iz:- Drke klipa koja predstavlja bonu granu i ima jako skraene internodije iz ijih kolenaca nastaju preobraeni listovi.- Komuina ili ovojni omota klipa. Komuinu obrazuju lisni rukavci listova koji polaze sa kolenaca drke klipa. Liske su jako reducirane i postoje samo kod vanjskih ovojnih listova. Ima zatitnu ulogu i od broja i debljine listova komuine, zavisi kojom brzinom e zrno gubiti vodu (sazrevati).- Koanka (oklasak, apurika, vreteno klipa). Na vretenu u parnom broju redova se nalaze klasci. Sastoje se iz dva cveta, s tim to je plodan samo gornji cvet (osim kod eerca gde su plodna oba). Klasak ima dve veoma vrste, zadebljale bele pleve koje grade grubu strukturu saa koanke u kojoj

20

Posebno ratarstvo 2

je smeteno seme. Plodni cvet se sastoji iz dve plevice (koje su tanke, opnaste i daju boju koanki), dve pleviice i tuka koji ima jako izdueni stubi koji se u vreme cvetanja klipa pojavljuje na vrhu klipa kao svila. Na svilu gde god padne polenovo zrno ono proklija. Na jednom klipu moe biti 500-1000 cvetova. Broj redova zrna u klipu je uvek paran i iznosi 8-20 (najmanje 4, najvie 32). Masa 1000 zrna je proseno 350-450 grama.

SIRAK - Sorghum vulgarePoznat je jo pod nazivima Andropogon sorghum i Sorghum bicolor.Unutar roda Sorghum postoji vie vrsta (32), a od interesa su:Sorghum halepense - divlji (korovski) sirak, viegodinja vrsta i razmnoava se rizomima.

Sorghum vulgare - obini jednogodinji sirak.

Sorghum sudanense - sudanska trava, koristi se zbog nadzemne mase (kao zelena masa, silaa ili seno).

Obini sirak se deli na dve podvrste i to prema grai i zbijenosti metlice na:1) ssp. effusum - metlica je rastresita, bone grane su veoma duge. Unutar ove podvrste razlikuju

se dve forme:

- pravi tehniki sirak (sirak metla) koji ima kratku centalnu osu i veoma duge bone grane.

- tehniki sirak van klase . Centralna osa je dugaka, bone grane su kratke i koristi se za proizvodnju akalica.

Nie sistematske jedinice su varijeteti i kod podvrste effusum razlikujemo sledea dva varijeteta:

a) cafer - bone grane su duine 15 cm, a pleve su ute boje,

b) tehnicus - bone grane su duine 70 - 90 cm, a pleve su crvene boje.

2) ssp. contractum - sirak za zrno ili zrna. Ima zbijenu metlicu sa kratkim bonim granama koje mogu biti razliito obojene. Unutar ove podvrste razlikuju se dve podforme i to po izgledu metlice:

- zrna koji ima zbijenu, uspravnu metlicu,

- eerac koji ima zbijenu, povijenu metlicu i gaji se u tropskim predelima.

Kod podvrste contractum takoe razlikujemo dva varijeteta:

a) usorum - metlica zbijena i uspravna, zrno je crveno, a pleve su bele,

b) cernuus - metlica zbijena i povijena, zrno i pleva su beli.

AGRONOMSKA PODELA SIRKA

Agronomska podela sirka je podela prema nainu upotrebe, i tu razlikujemo pet varijeteta:

1.) var. eusorghum (sirak zrna) ima relativno nisko stablo, slabo se bokori s obzirom da metlica daje samo primarno stablo. Metlica je zbijena, bogata zrnom, a zrno je samo delimino obavijeno plevama. Zove se jo golozrni sirak.

2.) var. tehnicum (tehniki sirak ili sirak metla) ima rastresitu metlicu sa dugim bonim granama. Ovde je zrno sporedni proizvod i ono se tek u metlarama odvaja od metlica. Poeljno je

21

Posebno ratarstvo 2

da bone grane budu iste boje, svetloute, a ako nisu onda se vri sumporisanje. Kod ovih metlica mogu se javiti sledea deformisanja:

a. kudrai - bone grane su skroz ufrkane,

b. lulai - bone grane savijene,

c. tehniki sirak van klase koji se koristi za akalice.

3.) var. sacharatum (eerni sirak) ima 8-15% eera. Biljka je bujnijeg habitusa, dobro se bokori, parenhim u stablu je soan (to je vano za ishranu stoke). Od njega se ne moe dobiti kristalni eer, nego samo eerni sirup.

4.) var. silosorghum ili sirak za silau,

5.) var. sudanense je slian sudanskoj travi.

SORTNE OSOBINE SIRKA1) visina stabla - postoje sledea stabla:

- patuljaste sorte - stablo nie od 1 m,- niske sorte - visoke od 1 - 1,5 m,- srednje sorte - visoke od 1,5 do 2 m,- visoke sorte - visoke od 2 - 2,5 m,- vrlo visoke sorte - visoke preko 2,5 m,

2) poloaj metlice - moe biti:

- uspravan,- povijen,

3) zbijenost metlice - zavisi od podvrste i moe biti:

- zbijena,- rastresita,

4) boja zrna i boja pleva - ova osobina je vrlo varijabilna, tako da boja moe biti:

- bela,- bledouta,- crvenkasta,- braon,- crna,

5) pleviavost - ovde se podrazumeva stepen pokrivenosti zrna plevama.

- zrno moe biti pokriveno plevama (kod tehnikog sirka),- srednje otkriveno,- jako otkriveno (odnosno 2/3 zrna je otkriveno),- otkriveno (kod sirka zrnaa).

SPECIFINOSTI MORFOLOGIJE SIRKA

22

Posebno ratarstvo 2

Sirak je vrlo slian kukuruzu, s tim to se oba pola formiraju u metlici, koja se nalazi na vrhu stabla.

KOREN je slian kukuruzu i ide u dubinu od 2,5 - 3 m, dobre je usisne moi i zbog takvog korena i postojanja votane prevlake na listu, sirak je veoma otporan na suu.

STABLO je visine oko 2 m kod sirka metlaa, odnosno 1,5 m kod sirka zrnaa. Donje internodije su znatno krae u odnosu na kukuruz i u vezi s tim listovi su prizemniji. Sirak se bokori, to je poeljno kod sirka za krmu, a nepoeljno kod sirka zrnaa. Stablo je ispunjeno parenhimom, koji moe biti suv i soan (podobniji za ishranu).

LIST je slian listu kukuruza, a ukoliko je centralni nerv bele boje, parenhim je suv. Na listu postoji votana prevlaka.

CVAST je metlica, razliite zbijenosti. Na krajevima bonih grana najveeg reda, nalaze se dva klaska. Jedan od ta dva klaska ima relativno dugu drku i u njemu se nalaze dva cveta. Donji cvet je u potpunosti reduciran, a gornji cvet ima samo pranike tako da je u celini taj gornji klasak neplodan. Drugi klasak je sedei i on je plodan. Obavijaju ga dve vrste, koaste i unaste pleve, koje mogu biti glatke ili maljave, razliito obojene. Unutar klaska se nalaze dva cveta: donji cvet je reduciran, a gornji cvet je plodan, tako da je u celini taj klasak plodan. Plevice tog cveta su tanke i opnaste i zbog toga se kod pleviastih formi zrno praktino nalazi u plevama.

ZRNO je okruglasto, blago spljoteno, mat povrine, a boja zrna zavisi od boje pleva i plevica. U zrnu moe biti tanina, to je nepoeljno u ishrani stoke.

ZRNENE MAHUNJAE

Fabaceae (leptirnjae, leguminoze). Seme ovih biljaka ima povean sadraj belanevina, a neke i ulja pa se prema tome dele u dve podgrupe:

1. Variva i lupine (pasulj, soivo, lupina, graak, bob, naut, sastrica),2. Za kombinovano iskoritavanje - imaju povean sadraj ulja (soja, kikiriki).

ZAJEDNIKA MORFOLOGIJA

SEME. Zrno je ovde seme i u botanikom i u poljoprivrednom smislu. Seme nastaje od semenog zametka i nalazi se u viesemenom plodu koji se zove mahuna.

- Graa: semenjaa, klica i dva kotiledona.SEMENJAA ili testa obuhvata klicu i kotiledone. Najee je tvrda koasta opna, izuzev

kod kikirikija. Moe biti glatka i sjajna (pasulj), glatka i mat (soja, soivo, lupina), naborana (graak, naut, sastrica). Na semenjai postoje tvorevine koje su bitne u sistematici vrsta, podvrsta, varijeteta i formi.

HILUM (pupak) je mesto preko kojeg je seme kratkom drkom bilo vezano za majinsku biljku. Na hilumu nema kutikule, lako proputa vodu, seme lake upija vodu po klijanju.

MIKROPILA je otvor na semenjai koji nastaje u toku oplodnje, na mestu gde polenova cevica probija integument. Okrenuta je prema klici. Pri klijanju kroz mikropilu izlazi korenak.

HALAZA se nalazi nasuprot mikropile u obliku nabora (kod pasulja u obliku dvojnog nabora ili pege). Kroz halazu u fazi klijanja izlaze kotiledoni.

Vrste se mogu razlikovati na osnovu boje, oblika, veliine i poloaja hiluma:Pasulj i soja - hilum sa bone strane,Graak - hilum iste boje kao semenjaa,

23

Posebno ratarstvo 2

Soivo - hilum je linearan, na otroj ivici se nalazi crvenkasta taka (halaza),Bob - hilum je na gornjem proirenom delu u udubljenju, ovalan je,Naut - hilum se nalazi u osnovi nosia.

KOTILEDONI su dve polovine semena koje su ravnim stranama priljubljene jedna uz drugu, a spojene na mestu gde se nalazi klica. Uloga kotiledona je ista kao uloga endosperma kod ita, a to je da hrani mladu biljku do prelaska na autotrofan nain ishrane. Oblik, veliina i boja kotiledona zavise od vrste.

KLICA se sastoji iz: - hipokotila,

- epikotila,- korenka,- prviog para pravih listova.

NICANJE ZRNENIH MAHUNJAASve dikotiledone biljke mogu da niu na dva naina:

1. Iznoenjem kotiledona (na slici a),2. Neiznoenjem kotiledona (na slici b).

1. Iznoenje kotiledona (pasulj, soja)

Kod ovog naina rasta prvo se aktivira hipokotil, a tek posle epikotil. Biljka iznosi kotiledone zahvaljujui rastu luno savijenog hipokotila koji se pod uticajem svetla ispravlja, kotiledoni zauzimaju vertikalan poloaj, a momenat kada se razdvoje i zauzmu horizontalan poloaj je faza nicanja. Dalji porast stabla se vri iz epikotila. 2. Bez iznoenja kotiledona (soivo, graak, naut).

Za razliku od prethodnog, epikotil se odmah aktivira i razvija se stabaoce sa sloenim listovima koji imaju manji broj liski u listu. U fazi nicanja (ako iznose kotiledone, mahunjae se razlikuju po obliku, veliini, debljini i boji kotiledona). Mogu se razlikovati i po prvim pravim listovima (prosti, sloeni, oblik, krupnoa, maljavost lista). Kod nekih vrsta prvi par listova je drugaiji od listova koji se pojavljuju kasnije.

KOREN zrnenih mahunjaa je osovinski, vretenast i prodire u dubinu do 2 m i vie. Od glavnog korena polaze boni korenovi koji proimaju veliku zapreminu zemljita. Prema tipu razgranavanja korena zrnene mahunjae se mogu svrstati u tri grupe.1. Tip lupine - jako izraen glavni koren, a slabo razvijeni boni korenovi,2. Tip graka - dobro razvijen i glavni i boni koren (graak, kikiriki),3. Tip pasulja - izuzetno dobro razvijeni boni korenovi, teko se razlikuju od glavnog korena,

koji je izraen samo u gornjem delu (pasulj, soja).Boni korenovi izbijaju po celoj duini glavog korena, ali najvie iz onog dela koji se nalazi

u oraninom sloju. Svaka vrsta zrnenih mahunjaa ivi u simbiozi sa odreenom vrstom kvrinih bakterija roda Rhizobium. Mahunjae od bakterija dobijaju azot, a bakterije od mahunjaa energetsko gorivo, tj. ugljene hidrate.

STABLO zrnenih mahunjaa raste pomou vrne vegetacione kupe. Grana se pomou pupoljaka koji se nalaze u pazuhu listova. Zeljasto je, ali sa sazrevanjem manje ili vie odrveni. Moe biti uspravno ili polegljivo. Kod nauta, boba, lupine, soje i uavih oblika pasulja stablo do kraja vegetacije zadri uspravan poloaj. Stablo graka, sastrice, soiva i povijuavih sorti pasulja je polegljivo i trai oslonac. Raste od 0,3-5 m, uplje je. Stablo moe imati ogranien ili determinantni porast (ako zavrava cvau, porast stabla prestaje u momentu cvetanja) i neogranien ili

24

Posebno ratarstvo 2

indeterminantni porast (cvetovi se javljaju u pazuhu listova, a vegetaciona kupa je aktivna do kraja vegetacije).

LIST je sloene grae tj. na jednoj lisnoj drci nalazi se vie listova. Tipovi:1.) Perasti listovi

- neparno perasti - na vrhu lista postoji vrna neparna liska (naut),- parno perasti - vrna liska je preobraena u raljiku (graak, soivo, bob, sastrica, kikiriki),- troper list - ima tri velike, krupne liske (pasulj, soja).

2.) Prstasti listovi - sve liske polaze sa jednog mesta i radijalnog su poloaja. Uvek ima neparan broj liski (lupina).

Veliina i oblik liske je razliit - moe biti maljava (samo sa donje ili obe strane lista), gola, obodom cela ili nazubljena, presvuena votanom prevlakom. Pored liske, zrnene mahunjae imaju i zaliske. Zalisci se mogu nalaziti u osnovi pojedinih liski ili u osnovi sloenog lista.

CVETOVI (5 K5 A9+1 G1) su leptiraste grae i sastoje se iz pet ainih, pet kruninih listia, deset pranika (devet srasli, a jedan je slobodan, izuzetak je lupina kod koje su svih deset srasli) i tuka sa dugim, blago povijenim stubiem i kuglastim igom. Svaki krunini listi ima specifinu grau i poseban naziv (zastavica - vexillum, dva krila - alae, laica ili dva srasla listia - carina ili navicula). Stvaranje cvetnih pupoljaka i cvetanje teku postepeno od osnove prema vrhu glavnog stabla i bonih grana. Opraivanje je ree autogamno, a ee ksenogamno - entomofilno. U plodniku se nalazi jedan ili vie semenih zametaka.

PLOD je mahuna (legumen) sastavljena iz jednog oplodnog listia. Prilikom sazrevanja mahuna puca po lenom i trbunom avu ovog listia. Samo mahune nauta i nekih sorti lupina ne pucaju prilikom sazrevanja. O ovoj osobini mahune se mora voditi rauna prilikom odreivanja momenta etve jer moe da prouzrokuje velike gubitke zrna. Sazrevanje plodova je postepeno kao i cvetanje. U mahuni se nalazi seme privreno kratkom drkom za njenu lenu stranu.

FENOLOKE FAZE ZRNENIH MAHUNJAAKLIJANJE poinje kad seme zrnenih mahunjaa upije odreenu koliinu vode to u

procentima od mase semena iznosi: pasulj 75-110%, soja 110-150%, graak oko 115%, soivo 100-110%, naut 90-100%, kikiriki 45-51%.

Upijanje vode je energinije ukoliko je via temperatura na kojoj seme bubri. Ova faza se zavrava pojavom ponika. Potrebe u toploti za izbijanje semena zavise od vrste. Najmanje vrednosti su od 1-3OC do 12-15OC. Za vreme klijanja vegetaciona kupa je u I etapi organogeneze.

NICANJE poinje pojavom kotiledona ili prvog lista na povrini, a zavrava se pojavom prvog para pravih listova ili formiranjem drugog pravog lista. Trajanje ove faze zavisi od temperature, vlage i dubine setve. Za postizanje to veeg prinosa potrebno je da ova faza traje to krae i da je sve biljke prou istovremeno. U ovoj fazi koren raste brzo. Vegetaciona kupa je u II etapi organogeneze. Period diferenciranja generativnih organa traje dugo i ukljuuje fenoloke faze grananja i formiranja cvetnih pupoljaka.

UKORENJAVANJE (GRANANJE) traje od pojave zaetaka cvetnog lista ili potpunog razvitka prvog lista, pa do pojave prvog cveta ili pupoljka. Zaeci grana se pojavljuju u pazuhu listova. Grane mogu biti prvog, drugog ili treeg reda u zavisnosti da li se odvajaju od glavnog stabla, bonih grana prvog ili drugog reda. Do pojave 2-3 stalna lista stablo raste vrlo sporo, zatim se ubrzava i neposredno pred cvetanje dostie najvei porast. Ova faza se odlikuje intenzivnim stvaranjem organske materije korena i nadzemnog dela. Za vreme ove faze mahunjae prolaze III-VII etapu organogeneze.

FORMIRANJE CVETNIH PUPOLJAKA poinje pojavom prvog cvetnog pupoljka, a zavrava se otvaranjem prvog cveta. Traje kratko (3-7 dana). Za vreme ove faze vegetaciona kupa je u VII etapi organogeneze.

CVETANJE kao faza se teko moe razgraniiti sa fazom zametanja plodova, jer traje veoma dugo, a formiranje mahuna poinje znatno pre zavretka cvetanja. Masovno cvetanje poinje

25

Posebno ratarstvo 2

4-6 dana od pojave prvog cveta i traje desetak dana. Za to vreme vegetaciona kupa je u IX etapi organogeneze. U ovoj fazi biljke zahtevaju izdano snabdevanje vodom i mineralnim elementima.

ZAMETANJE PLODOVA nastupa odmah po oplodnji. Kao poetak ove faze uzima se momenat formiranja zaetaka mahuna u donjem delu stabla, odnosno najnie mahune na stablu (moe i od pojave prvog uvelog cveta). Plodovi se zameu i rastu postepeno, pa ova faza traje dugo (oko mesec dana). Postepeno se poveava broj poutelih i uvelih cvetova. Intenzivno rastu plodovi i seme. Na kraju ove faze seme je u mlenoj zrelosti. Za vreme ove faze prolaze X i XI etapu organogeneze. Za ovu fazu je karakteristian prelazak mineralnih materija iz vegetativnih organa u plod i seme.

SAZREVANJE poinje sa intenzivnim nalivanjem semena u donjim mahunama i traje sve do pune zrelosti gornjih mahuna. Za to vreme seme prolazi votanu zrelost. Za poetak ove faze se uzima pojava mrke boje na donjim mahunama. Fizioloka zrelost se poznaje po otvrdlosti i boji semena, karakteristinoj za vrstu i sortu. Lie koje je do tada bilo zeleno naglo pouti i opadne. U ovoj fazi seme pree u XII etapu organogeneze.

PASULj - Phaseolus sp.Rod Phaseolus ima 230 vrsta, od toga 17 kulturnih, a za proizvodnju je znaajno pet:1. Ph. vulgaris - obian pasulj2. Ph. lunatus lima pasulj3. Ph. multiflorus mnogocvetni pasulj4. Ph. acutifolius otrolisni pasulj5. Ph. aureus trna pasulj 6. Ph. angularis uglasti pasulj7. Ph. mungo uva pasulj8. Ph. calcaratus areni pasulj

Zajednike karakteristike ovog roda su trolani sloeni listovi, spiralno uvijene kljove laice, zadebljanje sa gornje strane pupka na semenu, sposobnost puzanja stabla i uvijanja njegovog vrha sa leva na desno.

MORFOLOKE RAZLIKE IZMEU VANIJIH VRSTA PASULJA

Ph. vulgaris iznosi kotiledone, prvi pravi listovi krupni, srcasti, naspramni. Troperi listovi krupni, jajasti ili trouglasti sa otrim vrhom. Cvet je krupan, beo, ree ruiast. Mahune duge sa otrim, povijenim vrhom, cilindrine, spljotene. Seme je srednje krupno do krupno razliitih boja i oblika (4 - 10).

Ph. multiflorus ne iznosi kotiledone, prvi pravi listovi krupni, srcasti, izdueni, troperi listovi sa tupim vrhom i kratkim drkama. Cvet krupan u grozdovima, beo, ruiast ili crven. Mahune kratke, krupne, iroke. Seme krupno, pljosnato, eliptino, belo ili areno (2 - 6).

Ph. lunatus iznosi kotiledone, prvi pravi listovi srednje do krupni sa pepeljkom. Troperi listovi glatki, lancetasti, izdueni. Cvet sitan, beo ili ljubiast. Mahune kratke, iroke, srpaste, sa nosiem (2 - 3). Seme srednje do krupno, pljosnato eliptino, sa radijalnim brazdama od hiluma ka leima.

Ph. acutifolius iznosi kotiledone, prvi pravi listovi jajasto lancetasti. Troperi listovi 1,5 puta manji od obinog, sa kratkim svetlim maljama. Cvet beo, mahune kratke, uske, uspravne, seme sitno.

Ph. aureus iznosi kotiledone, prvi pravi listovi kopljasti, troperi listovi krupni, maljavi. Cvet zeleno ut, krupan. Mahune duge, cilindrine, bez nosia (7 - 10). Seme sitno, okruglo ili valjkasto, uto ili zeleno.

Varijeteti obinog pasulja

Prema obliku semena razlikujemo sledee varijetete:

26

Posebno ratarstvo 2

Varijetet Duina irina Debljinasphaericus (loptasto seme) 1 1 1elipticus (eliptino) 1,5 1 1oblongus (valjkasto) 2 1 1subcompressus (bubreasto) 2,5 1,5 1compressus (spljoteno) 6,25 2,5 1

Odreivanje varijeteta je dosta teko jer zbog stranooplodnje dolazi do ukrtanja varijeteta. U tom sluaju oblik zrna se oznaava kao sredina izmeu dva varijeteta (elipticus x sphaericus). Unutar svakog varijeteta moe biti vei broj tipova, odreenih na osnovu neke osobine. Tako imamo:

1. pasulj jednobojnog zrna,

2. pasulj arenog zrna sa sledeim podtipovima:- punctatus ravnomerno rasporeene take,- maculatus sa jednom krupnijom tamnijom pegom,- variegatus sa tamnim pegama razliite veliine,- zebrinus sa tamnim, uglavnom paralelnim linijama.

MORFOLOGIJA PASULJAKOREN je vretenast, sa bonim korenovima, tzv. tip pasulja. Grananje glavnog korena

poinje odmah po nicanju i traje do kraja vegetacije. Prodire u dubinu do 1 m, ali glavna masa korena je u oraninom sloju. Dobre je usisne moi.

STABLO je u poetku zeljasto, kasnije odrveni, na preseku je rebrasto i uplje. Po nainu porasta stabla razlikuju se:

- uavci do 60 cm- polupritkai do 130 cm- pritkai 130 - 150 cm

LIST je sloen, troper sa krupnim, sraslim liskama. Prva dva lista su proste grae, jajasto ovalnog oblika i pojavljuju se naspramno. Ostali troperi listovi su spiralnog rasporeda i ima ih od 8 - 18 po biljci. Liske su obino gole. Zalisci postoje, ali su sitni i neugledni. Pojavljuju se po dva ispod povrine liske i po jedan ispod bonih liski. Kotiledoni se iznose i bubreastog su oblika kao seme, zeleni su i smeurani.

CVET je leptiraste grae, beo, ljubiast ili zlatnout, zavisno od boje semenjae. Cvetovi se javljaju iz pazuha listova u grupi 5 - 6, dok se kod uavih formi cvasti javljaju na vrhu stabla. Cvetanje je postepeno i traje 20 - 25 dana.

PLOD je mahuna, koja moe biti razliitog oblika (prava, slabo povijena, sabljasta, cilindrina ili pljosnata). Duine 5 - 25 cm, najee 10 -13 cm, sa 2 - 7 semenki. Boja je zelena ili uta sa razliitim nijansama do maslinaste ili je arena. Mahuna za boraniju mora biti krta, sastavljena od parenhimskog tkiva (bez konaca, mehanikog tkiva u avovima) i pergamentnog sloja.

SEME je razliitog oblika (podela na varijetete),- razliite krupnoe: sitno do 350 g, srednje krupno do 500 g, krupno do 800 g,- razliite boje (bela, uta, mrka ili crvenkasta).

SOJA - Glycine hispidaSoja je jednogodinja biljka iz familije Fabaceae, rod Glycine. Ova vrsta se deli na est

podvrsta. U kulturi su najrasprostranjenije dve podvrste:- Mandxurijska

27

Posebno ratarstvo 2

- Slovenska Kulturna vrsta podeljena je na varijetete prema visini stabla, polegljivosti, olistalosti,

krupnoi listova, duini internodija, maljavosti, boji dlaica, cveta, semena, hiluma i drugim osobinama.

KOREN je vretenast, dosta razgranat, sa dobro razvijenim bonim korenovima (tip pasulja). Prodire u dubinu do 150 cm, a veina bonih korenova je do 70 cm. Na korenu, posebno u oraninom sloju, nalazi se dosta kvrica. Koren je jake usisne moi.

STABLO je bunasto, razgranato, sa 2 - 5 bonih grana koje izbijaju iz donjeg dela stabla i postavljene su u ravni normalnoj na pravac setve. Stablo je kolenasto, ima 14 - 25 lanaka, a visina je od 40 - 150 cm. Moe biti uspravno ili polegljivo - ako je tanje. Obraslo je maljama koje mogu biti svetlije ili tamne. Mlado stablo je zelene ili ljubiastozelene boje, a zrelo sivouto ili mrko, vrlo grubo i drvenasto, na poprenom preseku je okruglo i uplje.

LIST je sloen, troper, sa ovalnim ili srcastim liskama koje su maljave sa obe strane. Prvi par listova je prost, ovalnog oblika i maljav. U sazrevanju listovi se odbacuju ili ostaju. Ue liske oznaavaju otpornost na suu, a ire plodnije tipove koji se gaje u vlanijim rejonima. Sorte za ishranu stoke u zelenom stanju imaju finije i krupnije lie. Zalisci se kao kod pasulja, nalaze u osnovama liski. Sitni su i neugledni, po dva ispod vrne i po jedan ispod bonih liski. Kotiledoni se iznose na povrinu, po obliku su ovalni, a boja im je intenzivno zelena.

CVET je leptiraste grae, boja bela, ljubiasta ili plaviasta, dosta sitni, neugledni, bez mirisa. Izbijaju iz pazuha listova u grupicama 3 - 5. Prvi cvetovi se javljaju u pazuhu 5. ili 6. lista (nekad i 3.), na visini 5 - 30 cm iznad zemlje, to zavisi od sorte i gustine. Poeljno je da se javljaju na visini 10 - 15 cm zbog mehanizovane berbe. Na biljci se pojavljuje veliki broj cvetova, ali dosta ih opadne (30 - 80 %) zbog zemljine ili vazdune sue ili zbog same sorte.

Period cvetanja razliito traje:

2 rane sorte 15 - 40 dana,3 srednje kasne 40 - 60 dana,4 kasne 60 - 80 dana.Cvetanje je postepeno.

PLOD je mahuna, bledo ute do crne boje, jako maljava po povrini. Po obliku je prava ili srpasta, duine 2 - 5 cm, sa 2 - 4 semenke. Mahune su uglavnom ravnomerno rasporeene na stablu, a kod nekih sorti preteno na donjem delu stabla.

SEME je po obliku okruglo, ovalno, izdueno, poluspljoteno. Boja bledouta, uta, mrka, sivouta do crna. Povrina moe biti glatka, sjajna ili naborana bez sjaja. Hilum je iste boje kao semenjaa ili crn. MHZ = 80 - 280 g.

GRAAK - Pisum sativumGraak je jednogodinja zeljasta biljka iz roda Pisum, porodica Fabaceae. U ovom rodu

postoje 4 divlje i 2 kulturne vrste.1. P. abyssinicum prelazna vrsta izmeu divlje i kulturne.2. P. sativum koji se deli na 4 podvrste od kojih su za nas znaajne dve:

- P. s. ssp. sativum ljudski graak,- P. s. ssp. arvense stoni graak.

Ssp. sativum se deli na vei broj varijeteta prema osobinama stabla, cvasti, mahune i semena. Stoni graak ima sitnije seme, mrke boje, naborano. U osnovi zalisaka ima crvenu pegu, a boja cveta je crvena.

28

Posebno ratarstvo 2

KOREN je osovinski, glavni koren prodire u dubinu do 120 cm, jako je razgranat. Boni korenovi se ire u u preniku 50 - 80 cm. Najvea masa je u oraninom sloju. Velike je usisne moi. Na korenu se nalazi veliki broj kvrica.

STABLO je zeljasto, svetlozelene boje, tanko, uplje, na preseku etvrtasto, glatko, pokriveno pepeljkom. Stablo je razgranato (2 - 3 ili vie grana). Uvek se istie glavno stablo. U nekih sorti je na vrhu zadebljalo (tambovi graak). Visina se kree od 15 - 250 cm.

LIST je sloen, parno perast sa 1 - 3 para listia i zavrava se raljikom (viticom). Liske su ovalne, sitnije ili krupnije. Zalisci se nalaze u osnovi lisne drke. To su dva krupna zaliska, srcastog oblika, krupnija od listia u listu. Osnovom obuhvataju stablo. Kotiledoni se ne iznose.

CVET je leptiraste grae, srednje krupan, bele boje. Cvetovi se javljaju u pazuhu listova po jedan, dva ili vie njih u grupi. Cvetanje jednog cveta traje tri dana, a cvetanje cele biljke zavri se za 10 - 20 dana. Oplodnja je autogamna.

PLOD je mahuna razliitog oblika, duine i irine. Mogu biti glatke i mreasto naborane povrine. U njima se nalazi 1 - 10 semenki. Mogu biti bez pergamentnog sloja, te su dok su mlade pogodne da se kuvaju kao boranija (eerci) ili su sa pergamentnim slojem pa se za kuvanje koriste mlada, okrunjena zrna (krunci).

SEME je razliitog oblika, krupnoe, boje i izgleda semenjae. Moe biti glatko, loptasto ili naborano. Naboranost je posledica specifinog toka sazrevanja i naglog gubitka vode. MHZ = 100 - 500 g.

POSEBNO RATARSTVO 2

INDUSTRIJSKE BILJKE

I ULJANE KULTURESUNCOKRET - Helianthus annuus

Porodica Asteraceae. Rod Helianthus ima 108 vrsta, a za kulturu su znaajne:1. H. cucumerifolius kalifornijski (ima pancirni sloj),

2. H. agrophyllus srebrnasti (otporan na ru),

3. H. tuberosus ioka,

4. H. annuus vrlo polimorfna vrsta, smatra se zbirnom vrstom i u okviru nje imamo dve vrste:

4.1. H. a. ruderalis divlji suncokret (granat, sitno seme i glavice),

4.2. H. a. cultus kulturni (ima jednu glavu i krupno seme).

Dalja podela prema nainu upotrebe:

4.2.1. H. a. c. ssp. sativus obini suncokret, ima dosta varijeteta koji su svrstani u 4 prolesa (grupe varijeteta):

4.2.1.1. proles Medioruthenici srednjeruski,

- subproles Microcarpus sitnosemeni,- subproles Macrocarpus krupnosemeni,

29

Posebno ratarstvo 2

4.2.1.2. proles Austroruthenici junoruski,

4.2.1.3. proles Armeniaci jermenski.

4.2.1.4. proles Borealiruthenici severnoruski,

4.2.2. H. a. c. ssp. ornamentalis ukrasni.

Odreivanje varijeteta u prolesu vri se po pancirnosti i boji perikarpa.

Uljani suncokret je jednobojan - crn, postoji i bela boja zrna, srebrnasta, ljubiasto crna. Boja perikarpa moe biti i siva, smea, crnosiva, ugljeno crna. Druga podela je prema nainu upotrebe i prema krupnoi semena:

1. Sitnozrni - uljani, tanko stablo, visine do 2,5 m, procenat ljuske 22-35%.2. Krupnozrni - za grickanje (biljka krupnijeg habitusa - do 4 m), ljuska je jako debela i

uzduno naborana. Na ljusku otpada oko 40% od ukupne mase zrna, jezgro ne ispunjava u potpunosti prostor u ljusci (ima vazduni xep), ima vie belanevina, a manje ulja. Vazduni xep omoguava lake ljutenje.

3. Prelazni - biljka kao kod uljanih, a seme kao kod krupnozrnih.

MORFOLOGIJA SUNCOKRETAKOREN je vretenast, dobro razvijen, razgranat. Formira dobro razvijene bone korenove sa

spletom korenskih dlaica. Koren je dobre usisne moi i u zavisnosti od zemljita i vremenskih uslova prodire u dubinu (ernozem) 2-2,5 m, a u pojedinim sluajevima, pojedine korenske dlaice i do 3,25 m. U poetku vegetacije koren intenzivnije raste od stabla (stablo 70 cm, koren > 1 m), sve do momenta butonizacije. Glavna masa korena je u sloju do 40 cm.

U doba cvetanja i nalivanja zrna u povrinskom delu oraninog sloja, a nekad ak i na povrini zemljita pojavljuju se sitni mladi korenovi nazvani kini korenovi. Koren vrlo dobro koristi hraniva iz dubljih slojeva zemljita te je zato otporan na suu. Na tekim zemljitima sa obiljem vlage koren prodire plie u dubinu. Sa druge strane suncokret jako isuuje zemljite, pa je lo predusev, pogotovo za strna ita.

STABLO je visine od 70 do 400 cm. Uspravno, robusno, nerazgranato (najvie 1% razgranatih biljaka) i to ako se povredi temeni pupoljak. Seme hibrida suncokreta dobija se kao i seme hibrida kukuruza - ukrtanjem linija. Oinska linija se grana pri proizvodnji semena jer se tako produava period polinacije (cvetanja). Na poprenom preseku je blago rebrasto ili okruglo, ispunjeno parenhimom, po povrini prekriveno grubim i otrim maljama. U poetku vegetacije stablo je neno, krto, lomljivo, a kasnije ogrubi, ovrsne i odrveni. U poetku stablo sporo raste (ukorenjavanje) i do faze butona dostie svega 40% od svoje prave visine. Kasnije od butona do cvetanja stablo vrlo intenzivno raste, dnevno 7-12 cm, i u tom periodu postie punu visinu (19-20 dana). U pazuhu lista nalaze se mirujui pupoljci koji u sluaju oteenja glavnog pupoljka formiranju bone grane.

LIST. Prilikom nicanja iznosi na povrinu dva mesnata, obrnuto jajasta kotiledona koji uestvuju u procesu fotosinteze, sve do pojave petog - estog para listova. List je prost, sa relativno dugom lisnom drkom i srcastom liskom. Liska je po obodu nazubljena, grube nervature i prekrivena grubim maljama. Prva 1-3 para listova su naspramni, a ostali spiralni. Gornje i donje liske su due nego ire, a srednje su iste dimenzije. Najkrupnije lie je odgovorno za formiranje prinosa, dok je vrno lie odgovorno za procenat ulja u semenu.

CVETOVI su skupljeni u cvast glavicu koja se nalazi na vrhu stabla. Glavica se sastoji od:- listova glave - sitni su i nalaze se na obodu glavice,- loe cvasti,- cvetova.

Razlikujemo dve vrste cvetova:

30

Posebno ratarstvo 2

- Neplodni - jeziasti,- Plodni - cevasti (trubasti).Jeziasti su smeteni po obodu glavice sa izraenom sraslom krunicom u obliku jezika i

oni privlae insekte opraivae.Cevasti (trubasti) su rasporeeni po celoj unutranjoj povrini glavice. Sastoje se iz sledeih

delova:- Pricvetnika sa 1-3 zubasta izrataja koji posle oplodnje ovrsnu i tite od ptica. Pricvetnici ine

sae u kome se nalazi zrno. Sa unutranje strane su maljavi ime spreavaju osipanje zrna.- Dva aina listia koji su jako reducirani i lie na roie.- Pet kruninih listia utonaranxaste boje, koji su meusobno srasli kao truba, a vrh im je

slobodan. U donjem delu krunice nalazi se nektarski prsten.- Pet pranika koji su srasli anterama i nalaze se ispod krunice.- Jedan tuak sa dvoperim igom. Pre sazrevanja polena, ig sa neotvorenim perima se nalazi

izmeu pranikih konaca, to omoguuje kastraciju. Tokom sazrevanja i pucanja antera, stubi svojim rastom iznosi ig kroz anterski prsten iznad njih, i tek tada se pera iga otvaraju, to omoguuje stranooplodnju pomou insekata.

Cvetovi u glavici cvetaju postepeno po koncentrinim krugovima (prstenovima) od periferije ka centru. Prvog dana se otvaraju jeziasti, a narednih 8-10 dana cevasti cvetovi po prstenovima. Jedan prsten ini 2-3 reda cvetova i on procveta za jedan dan. Ovim se tumai razliita krupnoa semena (zrna koja se nalaze na obodu glavice su krupnija od onih koja se nalaze u sredini).

PLOD je jednosemena oraica - ahenija - koja u poljoprivrednom smislu predstavlja seme. Sastoji se iz:- Perikarpa (omotaa ploda)- Teste (semenjae) i klice sa dva kotiledona

U uljarstvu se seme deli na ljusku (perikarp) i jezgro (testa, klica i kotiledoni). Na poprenom preseku ljuske (perikarp) kod veine hibrida nalazi se crni sloj, koji sadri 75% C, a naziva se pancirni sloj i svojom mehanikom tvrdoom titi seme od suncokretovog moljca.

ULJANE REPICE - Brassica sp.Porodica Brassicaceae (krstaice). Najvanije vrste su:

1. Brassica napus oleifera kupusna uljana repica. Deli na dve forme:- Biennis ozima, uspeva u dve kalendarske godine. Uzgaja se kod nas.- Annua jara, uspeva u jednoj kalendarskoj godini.

2. Brassica rapa oleifera ogrtica. Kod nas se retko gaji, a ima 2 forme:

- Automnalis - ozima,- Praecox - jara.

MORFOLOGIJA ULjANIH REPICA

KOREN je vretenast, dobro razvijen i dobre usisne moi. Kod ogrtice je neto jae razvijen. Izmeu korena i stabla nalazi se zadebljanje - vrat korena, koji deblja u toku jeseni poto se gomilaju rezervne hranljive materije potrebne za prezimljavanje. Ide u dubinu 80 - 125 cm, to zavisi od tipa zemljita.

Uljana repica nie sa 2 kotiledona srcastog oblika, sa karakteristinim udubljenjem na vrhu (karakteristino za veinu biljaka iz familije Brassicaceae).

STABLO je zeljasto, uspravno, razgranato, na poprenom preseku okruglo, a po duini izbrazdano. Kupusna uljana repica ima stablo visine 50 - 150 cm, a ogrtica 20 -100 cm. Stablo ogrtice je bujno, slabije se grana, manje visine, maljavo i u vezi sa tim svetlozelene boje. Kod

31

Posebno ratarstvo 2

kupusne uljane repice je bujnije, jae se grana, vie pokriveno votanom prevlakom i plaviastozelene boje.

LIST je karakteristine grae. Osobine lista zavise od poloaja na stablu.1. Donji listovi (listovi rozete),2. Vrni listovi (listovi cvetonosnog stabla).

Listovi rozete su krupniji, nalaze se na dugoj lisnoj drci. U osnovi su renjevito useeni i najee sa zaobljenim vrhom. Po povrini mogu biti ravni ili blago valoviti (nazubljeni).

Vrni listovi se nalaze u vrnom delu cvetonosnog stabla, sedei su, sitniji i izdueno srcastog oblika, po obodu celi, nisu zaobljeni (kopljastog oblika).

Sredinji listovi se nalaze na prelazu ove dve vrste. Imaju skraene lisne drke, smanjen broj renjeva na liski, sa sitnijom liskom iji je vrh sve manji zaobljen.

Ozima uljana repica prezimljava u obliku lisne rozete.Ogrtica - listovi su maljavi samo sa donje strane, svetlozeleni. Vrni listovi osnovom

potpuno obuhvataju stablo. Kupusna uljana repica - listovi su plavozeleni, glatki, sa votanom prevlakom. Vrni

listovi ne obuhvataju stablo u potpunosti, ve samo naleu na stablo.CVETOVI se nalaze na vrhu glavnog stabla i na vrhovima bonih grana. Skupljeni su u

grozdaste cvasti. 4K4A4+2G(2). 4 pranika su na dugim, a 2 na kratkim nitima, tuak je sa kuglastim igom.

Kod kupusne uljane repice aini i krunini listii se preklapaju, a krunica je bledoute boje.

Kod ogrtice, aini i krunini listii se ne poklapaju, a krunica je zlatnoute boje.Kod kupusne uljane repice na vrhu pranika nalazi se mrlja crvenkaste boje.Repice su stranooplodne biljke i uglavnom ih oprauju pele. Cvetanje je sukcesivno i traje

25-30 dana.PLOD je ljuska (komuka), koja je uzdunom pregradom (tinom) podeljena na dva dela, a

za tin je privreno seme. Vrni deo ljuske je prazan i naziva se nosi. Kod kupusne uljane repice ljuska ima horizontalan poloaj na stablu, duine je 5-10 cm, i u

njoj se nalazi 25-30 semenki, a nosi je krai.Kod ogrtice ljuska je uspravna, duine 3-8 cm, u njoj se nalazi 20-25 semenki, a nosi je

dui.

SEME repica je sitno, okruglo.Kod kupusne uljane repice, seme je krupnije, pravilno okruglog oblika, tamnije boje (crno,

plavo, tamnosivo), apsolutne mase 3-5 g.Kod ogrtice seme je sitnije, nepravilno okruglog oblika, mrkocrvene boje.Kupusna uljana repica je plemenitija i rodnija od ogrtice, ali je osetljivija i ima vee

zahteve prema agrotehnici.

II BILJKE ZA PROIZVODNJU EERA, SKROBA I ALKOHOLAOvu grupu biljaka obuhvata vei broj vrsta koje imaju zajedniku osobinu da se preradom

njihovih zadebljalih podzemnih organa dobijaju eer, skrob i alkohol. Dele se u dve grupe:

a) Krtolaste biljke (krompir, slatki krompir, egipatski krompir i japanski krompir),b) Korenaste biljke (eerna repa i cikorija).

32

Posebno ratarstvo 2

EERNA REPA - Beta vulgarisBeta vulgaris, konvarijetet altissima, varijetet sacharifera - pun naziv. Porodica

Chaenopodiaceae, rod Beta (15 vrsta).Najstarija vrsta je Beta perennis, a jedina koja se gaji je Beta vulgaris. Ovih 15 vrsta repe

svrstano je u 4 sekcije:

1. Sekcija Vulgares (6 vrsta), gde spada Beta vulgaris. Vrsta Beta vulgaris deli se na dve podvrste:

1.1. Beta vulgaris ssp. cicla (lisnata repa). Zbog velikog broja varijeteta i formi, lisnata repa se deli na 3 grupe varijeteta ili konvarijeteta:

1.1.1. lisnata (salatna) repa,1.1.2. lisnata repa sa zadebljalom lisnom drkom,1.1.3. dekorativna lisnata repa.

1.2. Beta vulgaris ssp. crassa (korenasta repa). Korenasta repa se takoe deli na 3 konvarijeteta meu kojima je najznaajniji konvarijetet altissima sa varijetetom sacharifera:

1.2.1. cruenta (ima 10 varijeteta - stona repa),1.2.2. crassa (6 varijeteta - stona repa),1.2.3. altissima. Ima 2 varijeteta - eernata repa:

1.2.3.1. var. altissima. Ima sledee forme:1.2.3.1.1. rosea,1.2.3.1.2. grisea,1.2.3.1.3. nigra,1.2.3.1.4. alba.

1.2.3.2. var. sacharifera sa samo jednom formom:1.2.3.2.1. monospermae.

2. Sekcija Patellares (3),3. Sekcija Carollinae (5),4. Sekcija Nanae (1).

Najvaniji je konvarijetet altissima sa varijetetom sacharifera. eerna repa je dvogodinja biljka. U prvoj godini formira zadebljao koren i listove lisne

rozete prve godine vegetacije. U drugoj godini razvija listove lisne rozete druge godine vegetacije i cvetonosno stablo sa cvetovima, plodovima i semenom. Ponekad se deava da pojedini korenovi ve u prvoj godini vegetacije daju cvetonosno stablo i oni se se nazivaju proraslice.

Pri dvogodinjem nainu proizvodnje semena, neki korenovi ne formiraju cvetonosno stablo ni u drugoj godini vegetacije, pa se takvi korenovi nazivaju tvrdoglavci.MORFOLOGIJA EERNE REPE U PRVOJ GODINI VEGETACIJE

KOREN je vretenast, zadebljao, prljavo bele boje. Prodire u dubinu do 2,5 m s tim to se glavna masa korena nalazi u oraninom sloju. Na korenu se razlikuju sledei delovi:

- GLAVA se nalazi iznad povrine zemljita. Ona je vrni deo zadebljalog korena koji nosi rozetu lia. Glava predstavlja skraeno stablo prve godine vegetacije. Nastaje ra