1. 1. ( , )1. 1. 1. ( 2 )1. ( , , )1. 1. 1. 1. (451-726)1. 1. 1. ( )1. 1. 1. 1. 1. 1. 1054. 1. 1. 1. 1.

1.2.3.4. Vizantijska civilizacija, poeci.Periodizacija vizantijske istorije:Rana Vizantija: 324 610Srednja Vizantija: 610 1025Pozna Vizantija: 1025 1453Vizantija je, po definiciji Georgija Ostrogorskog, spoj rimskog dravnog ureenja, helenske kulture i hrianstva. Rimsko dravno ureenje je iz vremena Dioklecijana i Konstantina (svetsko carstvo i Mediteran kao rimsko jezero). Helenistika kultura podrazumeva grki duh. Podeljenost na Istok i Zapad postoji pre pojave hrianstva, jo od rimskog osvajanja Istoka (Horacije: Osvojena Grka je kulturom osvojila divljeg pobednika i unela svetlost u seljaki Lacijum). Glavna odlika je grki jezik.Hrianstvo Vizantija je prva hrianska drava, a Konstantin je prvi hrianski car. On je stvorio savez drave i crkve.Dioklecijanove i Konstantinove reforme su izazvane krizom 3. veka, a to je najvea ekonomska kriza svetske istorije. Kriza je naroito zaotrena nestankom dinastije Severa (235. godine) i vladavinom vojnikih careva. Uz krizu je ilo i demografsko opadanje (sa 70 na 50 miliona stanovnika) zbog ratova i epidemija. Lokalni dinasti su se uzdizali i proglaavali za careve. Bilo je velikih epidemija kuge u 3. veku (o emu svedoi sv. Kiprijan, episkop Kartagine).270-ih godina je dolo do poboljanja zahvaljujui Aurelijanu. 283. godine je stradao car Kar, a njegov sin Numerijan 284. godine. Tada je izabran Dioklecijan. Obeao je da e vladati 20 godina. Poeo je da strpljivo sprovodi reforme. Umesto principata je uveo dominat (car postaje gospodar svih svojih podanika, i svi su duni da mu ine proskinezu). Senat sve vie gubi na znaaju i postaje savetodavno telo. Dominat je odgovarao Rimljanima 3. veka zato to su bili vie varvarizovani nego njihovi preci iz 1. veka. Drugi vaan momenat je uvoenje tetrarhije. Uvodi se kolegijum 4 vladara: 2 avgusta i 2 cezara. Dioklecijan i Maksimijan su prvi avgusti. Dioklecijan je rezidirao u Nikomediji, a Maksimijan u Mediolanumu. 1. 3. 293. godine biraju se 2 cezara: Dioklecijan uzima Galerija (Sirmijum), a Maksimijan Konstancija Hlora (Trijer). Cezari su birani po zaslugama, i bili su oenjeni erkama avgusta. Kasnije se tetrarhija izrodila u graanske ratove, a Konstantin je odustao od nje. Rim gubi na svom znaaju.Reforme provincijske uprave284. godine carstvo je bilo podeljeno na 40-ak provincija, carske i senatske. Dioklecijan je prvo uinio neke predradnje kojima je eleo da ogranii mo provincijskog namesnika. Velike provincije je podelio na manje. Sama Italija je podeljena na provincije. Izbile su neke pobune, ali su one uguene. Sve provincije su proglaene za carske. Potom je uveo dijaceze (prvo 12, pa 14), a svaka je imala po nekoliko provincija. Razdvojio je civilnu od vojne vlasti. Civilnu vlast je vrio vikar, a vojnu duks. Civilna i vojna vlast su bile razdvojene do vremena Mavrikija.Poreske reformeDioklecijan je zatekao arenilo poreza. Ukida ih i zavodi jedinstven porez za celo carstvo annona, koja obuhvata zemljarinu (iugum) i glavarinu (caput). To je sistem capitatio-iugatio. To znai da ne moe da se oporezuje parcela bez vlasnika i ovek bez parcele. Za 5 godina je izvren popis svih parcela u Carstvu. Iugum je u ravnicama bio manji. Udovice su plaale pola poreza. Ove reforme se nisu svuda sprovodile istom brzinom. Zbog sunovrata novanog sistema, porez se plaao u naturi. Zbog demografske katastrofe, veliki broj parcela je ostao pust. Te parcele su prinudno dodeljene ekonomski jaem stanovnitvu (epibola ili adiectio sterilium). Ova praksa je postojala i u ptolemejskom Egiptu. 301. godine je donet Edikt o cenama propisao je jedinstvene cene za celo carstvo. Ova mera nije dala oekivane rezultate.Vojne reformeVojska je imala 60-70 legija (oko 400 000 vojnika) rasporeenih du granica. Morala je da uva granice i odrava red. Reformom je podeljena na dva dela: limitanei graniari, stacionirani na limesu, treba da spree napad neprijatelja, i comitatenses pokretne jedinice, prate cara, odravaju red i mir, u krajnjem sluaju pomau graniarima.1. 5. 305. Dioklecijan se povukao sa vlasti, u Salonu. Isto se i Maksimijan povukao. Hlor i Galerije su postali avgusti, a za cezare su izabrani Sever i Maksimin Daja. 306. godine Hlor umire, a Konstantin biva izabran za avgusta, ali ga Galerije priznaje samo za cezara. Ubrzo se i Maksimijanov sin Maksencije proglaava za avgusta. Zapoeo je graanski rat iz koga je Konstantin izaao kao pobednik. Maksencija je porazio 28. 10. 312. godine kod Milvijskog mosta. Pisci Laktancije i Evsevije pominju da mu se tada ukazao krst na nebu. Moderna nauka ovu pojavu tumai kao dvostruki solarni halo efekat (iluzija krsta koja se vidi kada se gleda u sunce). Konstantin je roen 27. 2. 273/5. u Medijani, iz veze Konstancija Hlora i Helene. Imao je 3 polubrata i 3 polusestre. Vojniku karijeru je zapoeo u Nikomediji kod Dioklecijana. Bio je svedok progona 303/4. Navukao je zavist kolega, a navodno je postajala zavera protiv njega, tako da je morao da bei kod oca. Konstantinove reformePodelio je Carstvo na 4 prefekture:Istona dijaceze: Egipat, Libija, Azija, TrakijaIlirska od Grke do DunavaItalijanska latinska Afrika, Dalmacija, Panonija, Italija, Norik, RecijaGalska Galija, Britanija, Hispanija, zapadni deo Severne AfrikeNa elu su bili prefekti koji su imali civilnu vlast. Vojnu vlast su imali magistri. Rim i Carigrad su bili izuzeti, i imali su svoje prefekte (u Carigradu, eparh). Smatra se da je eparh bio odmah iza cara (Psel kae da su mu samo nedostajale crvene cipele pa da bude car). Evnusi nisu mogli da postanu eparsi. Konstantin je uveo porez na trgovce i zanatlije koji se plaao u zlatu auri lustralis collatio ili hrisargiron. Osnovao je i carigradski Senat, ali on nije imao veliku ulogu. Uveo je nov novani sistem, iju je osnovi inio zlatnik solidus, teine 4,48 grama. Nie je bio srebrnjak seliqua, ija je teina bila 2,24 grama, te je stoga 1 zlatnik vredeo 24 srebrnjaka (odnos zlata i srebra je bio 1:12). Kasnije se naziva nomizma, iperpiron, i to je bio najbolji novac do XII veka (takozvani dolar srednjeg veka). Kozma Indikoplevst svedoi o njegovoj moi i kae da se koristio i na Cejlonu. Kvari se tek u XI veku za vreme Konstantina IX Monomaha (1042-1055). Zbog toga se Vizantija zaduivala kod drugih drava (29. 5. 1453. je Mletakoj republici dugovala 18 miliona vizantijskih, tj. 8 miliona mletakih zlatnika). Osnivanje CarigradaBilo je vie razloga. Istoni deo Carstva je lake podneo krizu III veka. Tamo je bilo vie gradova, gue je naseljen, bilo je vie hriana, a i glavni neprijatelj, sasanidska Persija, je na istoku. Bilo je vie kandidata za prestonicu: Tesalonika, Naisus (zbog Via militaris), Serdika, Efes, Troja. Na kraju je izabran Bizant na Bosforu, izmeu Crnog i Mramornog mora. Drevni Vizantion su 660. p. n. e. podigli Megarani prekoputa Halkedona. 196. godine ga je razorio Septimije Sever, a posle ga obnovio i nazvao Augusta Antonina. Konstantin je poeo da zida grad 8. 11. 324., a grad je sveano inaugurisan 11. 5. 330. Karakteristika grada je veliki broj manastira i crkava. Zbog snanih vetrova sa Crnog mora, Bosfor je veoma negostoljubiv, te je stoga Zlatni rog veoma pogodna luka. Istovremeno je i slaba taka Carigrada i nazvan je mekim trbuhom grada. Zbog toga je preko njega stavljen lanac. Bedemi su inili Carigrad neosvojivim. Prve je izgradio Konstantin, a druge Teodosije II (posle 410). Najvanija graevina u Carigradu je hipodrom. 359. godine Carigrad je zvanino izjednaen sa Rimom, a 380. je postao stalna prestonica. Pao je 1204. godine i 1453. godine. U 5. veku je imao 250 000 stanovnika, a za vreme Justinijana oko 600 000. Samo je Bagdad mogao da se uporedi sa njim. Osnivanje Carigrada se poredi sa osnivanjem Rima, Aleksandrije ili Petrograda.5.6. Hristologija i hristoloke rasprave 4. i 5. vekaPostoje 2 ocene o Konstantinu: da je bio bezrezervno odan hrianstvu, ili da je bio potpuno indiferentan prema njemu. Od majke je nasledio ljubav prema hrianstvu, dok Hlor nije vrio progone hriana. Bio je u prilici da vidi progone hriana. Progoni su bili s vremena na vreme, a izmeu njih su bile decenije mira. Neron ih je optuio za poar, Tacit govori o njima kao o grupi ekscentrika, Domicijan i Hadrijan su ih malo proganjali, a veliki progoni su bili za vreme Decija oko 250. godine. Hriani su bili veoma dobro organizovani u svakom gradu su imali episkopa ili svetenika, bili su dobro povezani i pomagali su jedni druge. Meu hriane su stupali otmeni i bogati ljudi. U paganskim predstavama hriani su predstavljani kao dobroudni i pomalo naivni. Filozofi nisu imali preterano visoko miljenje o Bibliji. Oni koji su odobravali hrianstvo su ga branili (apologetika, ili odbrana hrianstva). Oko 300. godine svaki sedmi Rimljanin je bio hrianin (tj. oko 15% ili 6-7 miliona). Paganstvo nije bilo jednistveno (bilo je oko 300 kultova). Mitraizam je takoe imao anse da pobedi, ali su hriani bili bolje organizovani, i nudili su ivot posle smrti. Imali su puno humanih ideala.Bili su veoma otvoreni za primanje novih lanova. Hriani su bili uvereni da e pobediti, i za to su se sistematski spremali. Iznutra su osvojili Carstvo. Konstantin je gajio naklonost prema hrianstvu. Bio je i pripadnik kulta Nepobedivog sunca (Sol Invictus). To nije nita udno, jer u 4. veku je prisutan verski sinkretizam. Paganstvo i hrianstvo utiu jedno na drugo. Veliki crkveni oci su uticali na to. U 4. veku hrianstvo je intelektualno inferiorno u odnosu na paganizam. Stoga su vodei bogoslovi savetovali da se deca daju u paganske kole. Psel kae da su hriani pagansko naslee delili na prihvatljivo i neprihvatljivo.313. godine je donesen Milanski edikt o verskoj toleranciji. Galerije je dve godine pre toga doneo takoe edikt o toleranciji, ali je to bio odocneli akt, donesen nekoliko dana pred smrt zbog grie savesti. Tekst Milanskog edikta donose Laktancije i Evsevije. Edikt predvia da se hrianima vrati imovina. Edikt je vanvremenskog znaaja. Teodosije I je oko 380. godine proglasio hrianstvo za dravnu religiju. 319. godine Konstantin je zabranio paganska rtvovanja u privatnim kuama. 324. godine je prekinuo kovanje novca sa paganskim amblemima. 318. godine je dao pravo crkvenim sudovima da sude i u nekim graanskim parnicama. 321. godine dozvoljeno je pobonim hrianima da ostavljaju crkvi imovinu. 434. godine Teodosije II je odluio da sva imovina bez testamenta ide crkvi. S druge strane, Konstantin je u Italiji podigao paganski hram svojoj porodici, i do kraja ivota je zadrao titulu pontifex maximus.Hrianstvo e ubrzo izrasti u veliku ekonomsku snagu. Odnos drave i crkve je jedno od najvanijih pitanja vizantijske civlizacije. Smatralo se da je Vizantija cezaropapistika drava (svetovna vlast nad duhovnom, suprotno je papocezareja). Vizantija je bila drava sa ravnoteom izmeu cara i patrijarha, mada su carevi bili malo moniji. Bilo je vremena i kada je crkva bila nadmona nad dravom (ikonoborstvo se zavrilo pobedom crkve). Savez Konstantina i hriana je donosio i odreene probleme. Neki su smatrali da je crkva izneverila svoje rane ideale. Konstantin je morao da se umea u crkvene sukobe. Sukob koji je obeleio 4. vek je arijanstvo. Arije je bio uenik Lukijana iz Antiohije. Negirao je boansku prirodu Isusa, tvrdio je da nije jednak ocu (ceo 4. vek su obeleila pitanja odnosa izmeu Oca, Sina i Sv. Duha). Protiv Arija je ustao aleksandrijski episkop. 318. godine Arije je na lokalnom saboru osuen. Arije se nije odrekao uenja, i stekao je veliki broj pristalica. Sukob se rabuktao. Konstantin je zamolio Osiju (episkopa Kordobe) da smiri situaciju, ali ovaj nije uspeo. Zbog toga je sazvan I Vaseljenski sabor u Konstantinovoj palati u Nikeji. To je skup svih epsikopa hrianske vaseljene, koji donosi odluke koje su obavezne za sve hriane. Sabor je poeo 20. maja. Bilo je oko 300 episkopa, preko 2 000 uesnika, a u tradiciji je ostao broj od 318 nikejskih otaca. Sabor je trajao do 25. 8. 325. godine. Arije je imao 20-ak pristalica, ali se reito branio. 14. 6. Konstantin se pojavio u purpurnom ogrtau i odrao govor na latinskom. Drao se pomalo ukoeno. Nikola iz grada Mire (potonji Sv. Nikola) je oamario Arija. Na ovom saboru se istakao Atanasije iz Aleksandrije. On je formulisao da je Sin jednakosutan Ocu. Arije je iskluen iz crkve i proteran u Ilirik. Njegove pristalice su se pokajale, osim dvojice. Arijevo uenje se brzo rairilo, i imalo je mnogo pristalica. Konstantin je popustio, ali mu se suprotstavio Atanasije, episkop Aleksandrije (od 328. godine). Konstantin je hteo da poniti ekskomunikaciju. Atanasije narednih decenija brani nikejsku dogmu. Ukupno je proveo 17 godina, 6 meseci i 10 dana u progonstvu (iz 5 puta). Jednom su ga napali u Tiru. Arije se vratio u Carigrad i umro u javnom nuniku. Godinu dana posle je umro i Konstantin u banji kod Nikomedije. Krstio ga je arijanac Evsevije Nikomedijski 21. maja. Umro je dan posle. Nastala je kolektivna histerija. Presto je ostavio trojici sinova: Konstantinu II, Konstansu I i Konstanciju II koji su bili iz njegovog braka sa Faustom. U prvom braku sa Minervinom je imao sina Krispa, (umro 326 godine, u Puli) . Naslednici su napravili pogrom ostalih lanova porodice. 342/3 godine na saboru u Serdiki, prevagu su odnele pristalice nikejske dogme zahvaljujui Konstansu. Arijanci su se razdvojili na radikalne i umerene Arijance (homoiuosis) po kojima je sin slian bogu.350. godine Konstans je poginuo u sukobu sa Magnom Magnencijem a njega je 351. godine kod Murse (Osijeka) pobedio Konstancije. Na saborima u Riminiju i Sirmijumu (359 godine) trijumfovalo je arijanstvo. Tada poinje i organizovani monaki ivot. Sv. Antonije (III vek je bio prvi monah). Atanasije Aleksandrijski je napisao i njegovo itije a u vreme Konstancija kree organizovanje prvih manastira. Sv. Vasilije Veliki pie tipike. Postoji 2 osnovna naina monakog ivota: kinovija (zajednica) i idiuritmija (individualni ivot). Eremiti (ive u pustinji), Dendriti (na drvetu), Filite (na stubu). Tada se takoe javljaju i prve monahinje.. Konstancije je 357. godine izabrao Julijana za savladara. On je od njega traio da poalje trupe ali su ga one proglasile Julijana za avgusta. Do sukoba nije dolo jer je Konstancije u meuvremenu umro. Julijan je potom prebacio svoju prestonicu u Antiohiju. Zabranio je hrianima da uestvuju u kolstvu. On je koristio sukob izmeu Nikejaca i Arijanaca. Hteo je da organizuje paganski kler poput hriana. Vladavinu je okonao 363. godine a nasledio ga je Jovijan (363-364). Ubrzo potom na prestolu su se nali Valentinijan (364 375) na zapadu i Valens (364 378) na istoku. Pojavljuju se i novonikejci: Vasilije Veliki, Grigorije Niski, Grigorije Bogoslov. Valens je poginuo u bici kod Hadrijanopolja pa je zapadnorimski car Gracijan (375 383) na istoku postavio Teodosija (378 395) koji se sporazumeo sa Gotima. 381. godine odran je II Vaseljenski sabor (oko 150 episkopa) u Carigradu. Na njemu je arijanstvo konano likvidirano. Hrianstvo je proglaeno dravnom religijom. Zatvoreno je proroite u Delfima a 394. godine su zabranjene Olimpijske igre. Spaljena je i Aleksandrijska bibiloteka ( Majka je stradala od Cezara a erka od Teodosijeve vladavine). Vladalo je pogreno miljenje da je stradala prilikom napada Arapa. Oko 400. godine, Avgustin Hiponski: ,,itav svet slavi Isusa.Poslednja paganska uzurpacija je bila 394. godine.U 5. veku se javlja dve kole u pogledu uenja o odnosu oveka i boga.1) Antiohijska kola: Teodor iz Mopsuestije, Teodoret iz Kira i Teodor iz Tarsa. Ova kola polazi od racionalistikih pozicija razdvajaju 2 prirode u Hristu. Smatrali su da je Marija rodila oveka, koji e tek posle stradanja postati Bog, jer Bog ne moe da strada. Ako je rodila oveka, onda nije Bogorodica, nego Hristorodica.2) Nasuprot, Aleksandrijska kola koja smatra da je Hrist i bog i ovek.- 428. godine patrijarh je postao Nestorije, predstavnik Antiohijskog uenja. Uz Nestorija je bio i Teodosije II i Atenaida Evdokija.Nestoriju se suprotstavio Kiril Aleksandrijski a papa Celestin I je stao na stranu carigradskog patrijarha.Na III vaseljenskom saboru (431.) u Efesu, 7. juna na praznik Duhova, car je blokirao Efes, pustio je da uu samo delegate, da ne bi izbili nemiri. Kasnili su Jovan, antiohijski patrijarh i 43 episkopa iz Sirije.22. juna je otvorena sesija. Nestorije je osuen kao jeretik a 27. juna su pristigli i Sirijci pa je tu dolo do napetosti. Kiril je reio da izvri pritisak, tj da ni jedan brod sa itom iz Egipta ne ide za Carigrad. 30 jula je Nestorije skroz osuen. Na ovom saboru je doneta i jako vana odluka a to je da Kipar ima autokefalnog arhiepiskopa. Novi carigradski patrijarh, Maksimijan se morao sloiti. Nakon Kirilove smrti, kola ide dalje. Dioskor, njegov naslednik i Eutihije su stvorili uenje po kojem se dve prirode spajaju u jednu, boansku. Papa Lav I je bio protiv toga i 449. godine je izdao Topos protiv monofizita. Sazvan je novi vaseljenski sabor u Efesu (crkva ga naziva razbojnikim). Navodno je Dioskor tukao Flavija. Pobeda monofizita je bila kratkog veka.28. jula 450. godine je pao s konja i poginuo Teodosije II (408 450) a car je postao Marcijan (450 457) koji je bio oenjen Pulherijom, sestrom svog prethodnika. Ona je organizovala IV vaseljenski sabor u Halkedonu 451. godine. Na njemu je bilo 630 episkopa (najvie ikad). On je trajao dve nedelje in a njemu je osuena monofizitska nauka kao jeres, a osueno je i nestorijanstvo. ,, Dve prirode su nedeljive. Kanon broj 28 ovog sabora izjednaava episcope Starog i Novog Rima.- Na II vaseljenskom saboru po treem kanonu idu: Rim, Carigrad, Aleksandrija, Antiohija pa Jerusalim a po 28. kanonu IV vaseljenskog sabora Rim i Carigrad su izjednaeni, a Rim je dobio prednost da se navodi kao prvi samo zato to je stariji. Monofizitizam e prihvatiti istone provincije da bi stavili do znanja Carigradu da ne ele potpunu centralnu vlast. Danas postoje: Koptska, Sirijska, Jermenska i Etiopijska crkva koje imaju monofizitsko uenje.9. Javni politiki ivot u ranoj Vizantiji.Ono to je za Atinu Agora, a Carigrad je hipodrom. On je meu duhovnicima negativno posmatran.Najpre su postojale navijake stranke deme koje su vremenom dobile politika obeleja. Prvo ih je bilo etiri: crveni, zeleni, plavi i beli. Vremenom su se zeleni (prahiti) i crveni spojili a potom plavi i beli. Na elu dema su se nalazili demarsi koje je postavljala carigradska vlada. U mirnim situacijama su uestvovali u gradnji bedema. U sluaju da ih neko napada dobijale su funkciju milicije a kada proe opasnost vraali oruije. itelji su stajali uz jednu ili drugu stranu.Plavi su podravali interese krupnih zemljoposednika, senatorske aristokratije a zeleni trgovce i zanatlije i inovniku aristokratiju. Plavi su bili pristalice nikejske dogme a zeleni monofizitizma. Zeleni su takoe podravali stare gradske autonomije. U vreme Anastasija (491 518) je bilo dosta nereda u kojima je 501. godine poginuo njegov sin i naslednik a kada je 512. godine u pesmu Sv. Trojice stavio jednu monofizitsku reenicu reagovao je magister militum Trakije, Vitalijan (513 515) sa ciljem da srui cara ali nije uspeo. Najveu snagu, deme su pokazale 532. godine kada je 11. januara izbila pobuna Nika (grka re pobeuj). Justinijan je eleo apsolutno da vlada. Prvo je podravao plave pa je hteo smanjiti njihov uticaj. On je usmeravao stranke jedne na drugu. Nika je bila lozinka pobunjenika. On je zelene nazvao Samarianima, Jevrejima i Manihejcima. Hteo je da kazni istaknute zelene i uhapsi nekoliko plavih. Monasi iz sv. Lavrentija su odveli dvojicu preivelih osuenika. Drugog dana je ostvaren savez plavih i zelenih. Trei dan su opet odrane trke gde su traili pomilovanje ali je Justinijan odbio. Stranke su napustile Hipodrom a uvee je nastalo pravo rasulo . Sve je krenulo da se rui, pre svega kue Justinijanovih saradnika. Gradski eparh, Eudemon se pojavio sa najamnikom vojskom ali nije uspeo smiriti situaciju. etvrtog dana su odrani pregovori; pobunjenici su traili smenu Eudemona, Trebonijana i Jovana Kapadokijskog. On je smenio njih ali su se neredi nastavili. Masa je sada elela novog cara. Anastasije je imao tri sestria: Proba, Ipatija i Pompeja. Jedan ih je odbio. esti dan, car je samo najblie saradnike ostavio na dvoru. Justinijan je potom odrao govor, gde daje oprost i trai isto. Masa mu ipak nije poverovala. On je napustio lou, a povorke su krenule prema Ipatijevoj kui da ga proglase za cara. Diplomatija evnuha Narzesa omoguila je tajne pregovore, mito i zavadu meu pobunjenicima. Velizar je doveo veliku vojsku kod hipodroma. Ipak je pogubio Ipatija i Pompeja, a usledile su represalije za ostale pobunjenike. Konjike trke su bile par godina zabranjene.Isidor iz Mileta i Antemije iz Ptava su obnovili Aja Sofiju koja je 26. decembra 537. godine zavrena.7.8.14. Zakonodavstvo u VizantijiVizantija je nasledila tradiciju rimskog prava. Bejrut je bio jedan od najznaajnijih centara.Dve privatne zbirke zakona rimskog prava: Codex Gregorianus ( carski zakoni od Septimija Severa do Dioklecijana) i Codex Hermogenianus (zakoni Dioklecijana)Prvi sistemski pravni zbornik je kodeks cara Teodosija II koji je sastavila komisija u periodu od 429 437 godine u 16 knjiga. To je zbirka vaeih carskih zakona od Konstanina do Teodosija II. On je donet u ime Teodosija II i Valentinijana III i predstavlja poslednji veliki zbornik objavljen u ime oba cara. On je imao veliki civilizacijski znaaj jer je uzicao na razvoj drava na zapadu.Mnogo vei je Justinijanov poduhvat u oblasti kodifikacije prava. To je njegova najvea tekovina. Njegovo delo se naziva: ,,Corpus iuris civilis i ono obuhvata nekoliko pravnih zbornika.Ve 528. goidne je napravljena komisija od 10 lanova (7 dravnika, 2 advokata i 1 profesor prava). Najpre su proverena prethodna 3 zbornika i 1) aprila 529. godine je objavljen Justinijanov kodeks (534. godine, drugo izdanje) koji predstavlja zbirku vaeih carskih zakona od Hadrijana do Justinijana. Radovima je rukovodio Trebonijan. 2) Drugi veliki zbornik su Digesta (533. godine) koja predstavljaju sistematizovane spise rimskog prava. To je sastavila komisija od 16 pravnika. Tu se nalaze spisi preko 40 pravnika a postoje i novine iz meunarodnog prava.3) Trei zbornik su Institutiones (533. godine) koje predstavljaju vrstu saetka/izvoda iz prva dva dela, sadre najee sluajeve i predstavljaju praktini prirunik. - Nakon 534. godine Justinijan je izdao niz novih zakona Novelae. Svi prethodni zakoni su na latinskom a Justinijan je te zakone doneo na grkom. Sve ovo predstavlja rimsko pravo uz primese hrianstva i obiajnog prava. U 7. veku je sve prevedeno na grki ali se javila potreba za novim zakonikom.Lav III (717 741) je 726. godine ili 742. godine objavio Eklogu (izbor iz zakona), zbornik od 18 lanova koji se dele na posebne paragrafe. Od tada se proiruju prava i na ostale lanove porodice u odnosu na patria potestas. Neke smrtne kazne se zamenjuju kaznama sakaenja. Takoe je zabranjeno rodoskrnavljenje i homoseksualnost.Iz tog perioda je i zemljoradniki zakonik iz kojeg vidimo kako je ivelo selo. On se vezuje za Justinijana II (685 695, 705- 711). Postoji i pomorski zakonik, 600 800 godineI vojni zakonik.Mojsijev zakon predstavlja 70 ispisa iz Septuaginte (stari zavet preveden sa hebrejskog na grki) i on se uglavnom svodi na 10 boijih zapovesti.Niifor I (802 811) je izdao ,,Eklogadion koji se vraa na Justinijana. U Italiji u 9. veku se pojavljuje privatna proirena Ekloga (primer: odlazak u manastir jednog suprunika dozvoljava razvod).On je bogatim robovlasnicima davao zajmove uz ogrnomnu kamatu (10%). Sredinom 9. veka se javila potreba za novu kodifikaciju jer je prolo mnogo vremena od starih kodifikacija a takoe i zbog jezika. Vasilije I (867 886), prethodno parakimomen, je zapoeo ,,ienje starih zakona. Smatra se da je objavio samo ,,Epanagogu (ili Isagogu), 885/6 godine (G. Ostrogorski pie drugaije). Zbornik je imao 40 lanova a patrijarh Fotije je pisao uvod i 2. i 3. lan kojim se definie odnos drave i crkve. Lav VI ( 867 912) je nastavio kodifikaciju. 886/7. je izaao Prohiron, to je bila preraena Epanagoga (izbaen je Fotijev uvod i jo neki delovi, isto ima 40 delova). Prohiron se oslanja na Institucije i Eklogu. Preveden je u Srbiji kao Gradski zakon. Prevod Zemljoradnikog zakona, Ekloge i Prohirona se u srpskoj dravni zajedno nazivaju Justinijanovi zakoni. Najvaniji zbornik Lava VI su ,,Vasilike (po caru a ne po Vasiliju), u 60 knjiga (6 tomova) i to je najvei zbornik vizantijskog prava. Posle toga nema vie velikih zbornika. Lav VI je napisao i zbirku proroanstava po kojoj je poznat. Tek su ,,Novele (113 na broju) neto novo. Epanagoga, Prohiron i Vasilike su samo proienje Justinijana. 1204 1261 godine nema niega, sve do renesanse Paleologa.Krajem 13. veka javio se pokuaj obnove sudstva. Andronik II (1282 1328) je uveo sud od 12 ,,Vaseljenskih Romeja, 1296. godine koji bi predstavljao vrhovni sud. Telo je dalo rezultate ali su ubrzo kompromitovani mitom.Andronik III (1328 1341) je 1329. godine utemeljio delo od etiri sudije. Telo je opstalo do kraja carstva ali je i ono imalo problema sa mitom pa su u telo inkorporirana duhovna lica. Dva zbornika sa kraja se vezuju za Solun (Nije ekonomski pritisnut kao Carigrad). ,,Priruni zakon'' ili ,,estoknjije'' je objavio Konstanin Armenopul 1345. godine a on je ostao i pod Osmanlijama.,,Sintagma, objavio je Matija Vlastar 1335. godine. On je preveden i na srpski. 10. Nastavak verskih sporovaCar Zenon (474 491) je 482. godine sa patrijarhom Akakijem izdao Henotikon (akt o ujedinjenju). Oni su izbegli da govore o prirodi i priznali su prva tri vaseljenska sabora. Papa Feliks III je 484. godine istupio protiv tog akta i bacio anatemu na patrijarha, to je ovaj uzvratio. Istoni patrijarsi su podrali patrijarha i papa je izbaen iz diptiha.Nakon njega je na presto stupio Anastasije, pristalica zelenih i on je 512. godine ubacio jednu monofizitsku reenicu u pesmu Sv. Trojice. Car Justin I (518 527) je stupio u odnos sa Rimom. Papa Jovan I je 525. godine posetio Carigrad. Justinijan je 529. godine zatvorio Platonovu Akademiju a 532. godine je sazvao sastanak na kojem su prisustvovali 6 monofizita i 6 pristalica halkedonske dogme. 553. godine odran je V Vaseljenski sabor od 5. maja do 4. juna gde je predsedavao patrijarh Evrihije. Tu se raspravljalo o 3 poglavlja: Teodora Mopsuestijskog, Teodoreta iz Tira i Ive iz Edese. Osuen je i bogoslov Origen. Justin II (565 578) je pitanje ostavio po strani a Tiberije I (578 582) je zauzeo antimonofizitski stav. Tada se javlja i antisemitizam. Vasilije I je 873/4. pokuao da pokrsti Jevreje. Car Mavrikije (582 602) je zabranio svojim slubenicima da budu monasi i time se sukobio sa crkvom a 594. godine se zamerio papi jer je patrijarh Jovan IV Posnik u svoju titulu uneo ,,Vaseljenski. Foka (602 610), da bi naao podrku priznao je primat papi Bonifaciju VIII.Iraklije (610 641) je doao na vlast 5. oktobra. Krunisao ga je patrijarh Sergije. On je uz pomo egipatskog uenja o dve prirode ali jedne volje pokuao da rei spor. Patrijarh Sergije je 638. godine u narteksu Aja Sofije izdao Ektesis sa monotelitistikim aspektima. Konstantin III je obeao da e ukloniti Ektesis ali je tada doao Iraklona a nakon toga Konstans II (641 668) (uz pomo senata i dema: plavih i zelenih). On je prvi car koji je nosio bradu a vodio je monotelitsku politiku. U meuvremenu su Arapi za 10 godina osvojili istone provincije Vizantije i reili Vizantiju monofizita. Rim je ustao protiv Ektesisa pa je on 648. godine izdao Typos kojim zabranjuje diskusiju to je odbio papa Martin i time doao u sukob sa carem. Jo opasniji je bio Maksim Ispovednik, svetovnjak roen oko 582. godine i iveo je do 662. godine. On se jo i sa patrijarhom Pirom sukobljavao i pobedio. Car je 18. juna 653. godine poslao Teodora Kaliopu, novog ravenskog egzarha da uhapsi papu i prebaci ga na Istok, prvo na Naksos dok se za njega spremala optuba. Njemu je sueno 654. godine u Carigradu da bi u decembru Konstans II proterao papu u progonstvo u Herzon (mesto za politike neprijatelje). Papa je iveo do 656. godine a sauvana su i njegova pisma. Naredne pape su podravale monotelitizam. Takoe je uhapen i Maksim Ispovednik i kako ga nisu osudili, proterali su ga u progonstvo meutim potom su ga vratili, ali kako nije priznao krivicu proteran je u Laziku gde je iveo do 662. godine. Konstans II je dva brata zamonaio a potom jednog zamonaio i ubio. Otiao je na zapad, u Atinu a zatim na Siciliju a 663. godine je 12 dana boravio u Rimu. Ubio ga je sluga 663. godine na kupanju a potom ga je nasledio Konstanin IV (668 685). Kako nije imalo u zemlji monofizita u novembru 680. godine do 11. septembra 681. godine je odran VI Vaseljenski sabor na kojem se osudio monofizitizam i monotelitizam. Justinijan II je odrao Peto esti ili Trulski sabor gde je doneto 102 kanona. Papa ga nije priznao ali je on jako vaan za hrianstvo. Istono hrianstvo je skrenulo panju na skretanje zapadne crkve. On je jaao misticizam i pokuao da se razrauna sa ostacima paganstva (Praznik Brunalije mukarci i ene ili maskirani). Dionis se slavio pred berbu groa a palila se i vatra pred mlad mesec. Ostaci starog sistema veoma su dugo iveli u novom. Justinijan II je sruen 695. godine a sledee 22 godine na prestolu je bilo 7 careva (Leontije (695 698), Tiberije Apsimar (698 705), Justinijan II, drugi put (705 711), Filipik Vardan (711 713), Anastasije II (713 715), Teodosije III (715 717) i Lav III (717 741)). Jermenin, Filipik Vardan je odrao jedan manji sabor gde je osudio odluke VI Vaseljenskog sabora. Poslao je papi monotelitski simbol vere i skinuo slike VI Vaseljenskog sabora. Papa nije to priznao a u tim trenutcima se javljaju i nagovetaji ikonoborstva. Vojskovoa Lav iz Sirijie je postavi car okonao krizu. Njegova porodica je preseljena prema granici sa Bugarskom a pokazao se kao dobar vojskovoa pod Justinijanom II kada je dogurao do stratega teme Anatolika. Sklopio je savez sa Artavazdom, strategom Armenijake da se 25. 3. 717. godine dokopaju vlasti. Lav III je krunisan pred Carigradom i ubrzo je morao da izdri opsadu Arabljana iz 717/718. godine. Na prelazu tih godina bila je ledena zima kao nikada do tada, a Vizanticima su pomogli Bugari i grka vatra. Lav III je 726/741 objavio Eklogu. U njegovo vreme poinje talas ikonoborstva. Politiki gledano to je bio sukob cara i patrijarha. Posle 120 godina pobedila je crkva. Takoe, sukob je imao i dimenziju sukoba sa monatvom (koje je bilo fenomen za sebe, velika ekonomska sila zbog poseda). 11.12. Ikonoborstvo 8. i 9. vekaRano hrianstvo nije volelo likovne predstavke. Tertulijan pominje slikara koji nije imao ta da slika. Hriani su teili za duhovnou. Posle 200. godine, taj stav se menja. Javljaju se likovne predstave po katakombama. Onda shvataju da nepismeni vernici bolje razumeju sliku nego re. Prvo su slikali jagnje, ribu, sidro, goluba sa maslinovom granicom. Onda se rasrpavljalo da li Isus Hrist moe da se likovno oslika.Na saboru u Elviri 305/312. su zabranjene slike. Polako je rastao broj slika mozaika, fresaka i ikona. U delu monatva dolazi do erozije morala broj nerukotvorenih ikona raste i u Maloj Aziji se javljaju prvi znaci nezadovoljstva. Smatra se da hrianstvo prelazi u idolatriju i povratak na paganstvo. 32. kanon Trulskog sabora je predvideo slikanje oveije strane Isusa Hrista. Evropa je ostala za ikone, a Mala Azija protiv. Deo stanovnitva smatra da se gubi duhovnost vere. Smatra se da je drugostepeni uticaj judaizma i islama. Sauvana su pisma patrijarha Germana (715 730) koji je predvideo veliku opasnost. Toma Klaudiopoljski Konstantin iz Nikoleje su ustali protiv kulta ikona. 722/3 godine, halifa Jazi II je zabranio ikone to je moda uticalo na Lava III. Car je eleo da kontrolite crkvu ali tek je 726. godine reio da ispita javno mnjenje. Poslao je vojnika da skine Hristovu sliku sa bronzane kapije carske palate ali grupa ljudi ga je ubila na licu mesta. Tu se nalazila i neka Teodosija (probili je rogom 29. maja, svetica). Nedaleko od Krita je proradio vulkan i stvorilo se novo ostrvo to je Lav III shvatio kao Boiji gnev. Aprila 727. godine tema Helada je proglasila Kozmu za cara i krenula ka Carigradu ali je Lav III unitio. U Italiji su takoe izbili nemiri a pape su podravale ikonofile. Car se pritajio neko vreme i pripremao teren za 730. godinu kada se opet pokrenuo. On je zapretio papi da e ga zatvoriti a 730. godine je sazvao silention. Patrijarh German je odbio da uestvuje pa je smenjen in a njegovo mesto je doveden Anastasije koji je potpisao edikt u kom su zabranjene slike. U Evropi je dolo do velikih pobuna. Car se sakrio iza silentiona. Prva generacija ikonoboraca tvrdila je da oboavanje ikona vodi u idolatriju. Jovan Damaskin je u svom delu ,,O izvorima vere brani kult ikona. U njemu navodi da vernik gleda ikonu kao simbol. Halifa ga je pustio jer je znao da e uneti razdor u Vizantiji. Delo je popularno u srednjem veku a koristio ga je i Toma Akvinski. Konstantin V (741 775), najvei car ikonoborac je nasledio Lava III a godinu pre je odneo i pobedu nad Arabljanima kod Akroniona 740. godine. On je 742. godine krenuo u pohod na Arabljane ali je na njega krenuo njegov zet, Artavazd. On ga je dobio u bici i uao u Carigrad gde ga je patrijarh Anastasije krunisao. Meutim743. godine Konstantin V ga je pobedio u dve bitke i potom uao u Carigrad. Tada je ponizio patrijarha tako to ga je postavio na magarca da ga vozi po hipodromu. Konstantin V je zakazao sabor za 754. godinu (Zakazan kao vaseljenski ali danas bez priznanja pa su onda ikonoborilaki sabori nazvani i bezglavi- ni jedan od 4 patrijarha nije bio prisutan). Ovaj je prvi ikonoborilaki sabor. Konstantin V je napisao 13 traktata protiv ikonofilstva ali su sauvana samo dva. Razili su se oko pitanja arhetipa (prauzora) ikona jer su ikonorobci smatrali da Isus mora biti isti prilikom slikanja. Ikonofili se poinju smatrati najveim neprijateljima a 760-ih godina su poeli progoni istih. Petar Stolpnik je stradao 761. godine a 764/5 je stradao i Stefan Novi. Strateg Trakesijanaca iz Male Azije, Mihailo Lahanodrakon se vatreno obraunavao sa monasima. Kako je Rim stao na stranu ikonofila, nije imao pomo od Vizantije pa se 754. godine za pomo obratio franakom kralju Pipinu Mlaem dok je Karlo Veliki potom 774. godine unitio Langobarde. Konstantin V je provinciju Ilirik (Solun) oduzeo papi i obustavio prihode iz June Italije. Pred kraj svoje vladavine je smatrao da ak i Bogorodica nije rodila Boga to je ujedno i nestorijanski element. Njega je nasledio Lav IV Hazar (775 780) koji nije mnogo mario za veru. Tada se javljaju i prvi znaci poputanja. Bitnu ulogu je tada dobila njegova supruga Irina (roena u Atini). Lava IV je nasledio Konstantin VI (780 797) ali je u njegovo ime vladala Irina, njegova majka. U periodu od 781 787. je pregovarala sa Francima (mogunost enidbe Rotrude, Karlove erke i Konstantina VI). Ona je odmah preuzela mere za uspostavljanje kulta ikona. Pisala je i papi koji je podrao. Smenila je patrijarha Pavla i 784. godine je postavila svog sekretara Tarasija koji je takoe pisao papi. Ona je sazvala 786. godine sabor ali je on rasturen privremeno. Ona se povukla ali je potom naredne godine vojsku poslala protiv Arabljana i dovela lojalne trupe iz Evrope. S je odran 24. 9 10.10. 787. godine koji se vodi kao VII Vaseljenski sabor gde je osueno ikonoborstvo. Tu su se stvorile i dve struje:1) politiari, koji su se zalagali na mogunost promene i2) ziloti, koji su bili za smenu ikonoboraca. Od 787. godine do naeg vremena te dve struje se dele po raznim pitanjima za pregovore. Karlo u Libri Carolini nije bio saglasan ni sa jednima ni sa drugima, pa je ak i papu doveo u nezgodnu situaciju, jer je prevode saborskih odluka dobio u loem prevodu, a nije razumeo ni tematiku.Oko 790. godine javljaju se savetnici Konstantina VI i navode ga da moe vladati sam. To se pre svega javljalo u vojsci jer su oni bili ikonoborci i imali pozitivno seanje na Konstantina V. Prvu zaveru je Irina otkrila ali nije i drugu pa je bila proterana. Njoj je Konstantin VI ipak dozvolio da se vrati 792. godine ali ona e ga ubrzo skinuti sa vlasti. Iskoristila je njegovu slabost prema enama. On se oenio erkom Filareta Milostivog, Marijom ali je dolo do dvorske afere sa Teodotom pa se car uprkos protivljenju patrijarha i majke razveo od Marije i oenio Teodotom. Venao ih je episkop Josif ali je ovim inom nastao mihejanski spor (spor o 2. braku Konstantina VI). Protiv njegovo braka su istupili ziloti, predvoeni monahom Teodorom Studitskim. Irena je u leto 797. godine zbacila sina koji je ubrzo ubijen dok je ona postala prvi car kao ena. Karlo se 25. decembra 800. godine krunisao za cara. Irinu su zbacili ikonoborci 802. godine koja je potom otila na Lezbos a za cara je doveden Niifor I (802 811) koji nije bio zainteresovan za verska pitanja ali je opozvao Irinine odluke. On je stradao u sukobu sa Bugarima. Naime, kada je Karlo poetkom 9. veka sruio Avare i stigao do Tise, Bugari su se proirili do Tise. Na vlast je tada doao Krum (803 814), panonski Bugarin. On je 809. godine zauzeo Serdiku ali je Niifor obnovio tvravu i 811. godine krenuo u pohod. Astrolozi su naime rekli da ne ide u pohod jer je Sirijus negativno ide ka sazveu psa. U poetku je bio uspean i Bugari su molili za mir, meutim on je opseo i Plisku. Malo posle toga je vojska upala u Verteki klanac gde je totalno potuena a prvi put nakon 500 godina je car poginuo u borbi sa varvarima.Nakon Niifora, na vlast je doao Mihailo I Rangabe (811- 813), prvi koji ima prezime. Krum je zauzeo itav niz gradova ukljuujui i Jedrene ali ziloti su uticali na cara da ue u bitku koji je kod Versinikije izgubio jer su maloazijske grupe napustile bitku koje je vodio budui car Lav V Jermenin (813 820). Mihailo I se zamonaio (i time sauvao ivot jer kao monah ne moe biti car). U pregovorima sa Lavom V Krum je otkrivi zaveru pobegao i sravnio odreene gradove a 814. godine je planirao napad na Carigrad ali je u meuvremenu umro. Mirom u Ahenu 812. godine Vizantija je Karlu priznala titulu cara ali samo cara Franaka. Nakon smrti Tarasija, na mesto patrijarha je doao Niifor koji se tada naao na zajednikoj strani sa zelotom Teodorom Studitskim jer su obojica bili ikonofili ali u to vreme, 815. godine u Carigradu poinje drugi talas ikonoboraca kada je car sazvao drugi ikonoborilaki sabor. Jovan Gramatiar postaje najvatreniji ikonoborac a za patrijarha je postavljen Teodot. Nakon Lava V, na presto je doao Mihailo II Amorijac (820 829) koji je shvatio da je ikonoborstvo ve dotrajalo i nije bilo veih progona. Njega je nasledio Teofil (829 843) koji je bio veliki intelektualac, oduevljen Arabljanima koji su tada na svom kulturnom vrhuncu. On je bio ostraen ikonoborac, pa shvativi da je ikonoborstvo oslabilo hteo ojaati progonima ikonofila. Teodor i Teofan iz Palestine su stradali. I pored progona Teofil je ipak ostao upamen kao jedan od najboljih careva a jednom nedeljno je navodno i izlazio meu narod. On je 830/1. sazvao sabor u Vlaherni, carskoj palati ali je samo ponovio prethodne argumente ikonoboraca. Svog sina je dao na uenje Jovanu Gramatiaru, koji je nakon Antonija, 837. godine postao patrijarh. On je i u svojoj kui imao opoziciju od supruge Teodore sa kojim je imao jednog isna i 5 krei. Teofilo je umro 842. godine od dizenterije i traio je zakletvu od supruge da e voditi ikonoboraku politiku koja je zakletvu i dala. Meutim, javila se opozicija sa njenim bratom, cezarom Vardom.Ferburara 843. godine je sazvala sabor gde je osueno ikonoborstvo. Sveano su sahranjene sve kosti ikonoboraca i spaljene moti Konstantina V. Tada postepeno poinje i udaljavanje od Rima jer je on geografski razdvojen.13. Pokrtavanje Bugara Bugari su bili pleme tursko onogurskog porekla, koje se poetkom 7. veka nalazi na Kavkazu. Orhan je 619. godine doao u Carigrad i primio hrianstvo. Avari i Sloveni su 626. godine opseli Carigrad. Jedan njihov voa se zvao Kuvrat koji je umro 665. godine kada se raspao plemenski savez Bugara, a deo njih je tada pod Bajanom potinjen Hazarima dok je deo pod Asparuhom 670 - ih godina stigao na donji Dunav. U vreme Avarske opsade 674/678. Vizantici nisu imali vremena da se fokusiraju na Bugare. Konstantin IV je 680/1. godine preao Dunav i napao Bugare ali se povukao pa su oni tada doli na prostor dananje severne Bugarske. Oni su tu zatekli Slovene u koje su se stopili (oko 850. su se potpuno slovenizirali). Tervel je pomogao Justinijanu II da se vrati na presto a 718. godine su potukli i Arabljane prilikom njihove opsade Carigrada. Nakon Kruma je na vast doao Omurtag (814 - 835) koji je zauzeo antihriansti stav jer se bojao uticaja crkve na politiku. Njegov sin Malamir je pogubio brata Envealotasa jer je primio hrianstvo. Boris (852 - 889) je prihvatio hrianstvo. Primanje hrianstva je znaajno jer se to tada posmatralo kao meunarodno priznanje i ulazak u civilizovani svet. Na unutranjem planu interesi su to to crkva podupire teoriju o bogoizabranosti vladara. Drugi vaan razlog je to to je dovodilo do homogenizacije drave i jaanja centralne vlasti zbog ega su se boljari bunili. Nakon zavretka ikonoborilake krize u Vizantiji dolazi do ,,Vizantijske epopeje'', perioda napretka. Tada je doao Mihailo III (843 867) a u carstvu znaajne uloge imaju cezar Varda i patrijarh Fotije. Varda je procenio da e doi do trke Rima i Carigrada u pokrtavanju varvara. U tom trenutku patrijarh je bio Ignacije, monah bez politikih vizija koji je ak zamerao i Vardi za njegov privatni ivot. Varda je svrgao Ignacija i doveo intelektualca Fotija, 858. godine. Smena ipak nije prola jednostavno pa je 859. godine sazvan sabor koji osuuje postavljanje Fotija ali je on saborom 860. godine potvrdio sebe. Poslao je i papi dopis da je patrijarh ali papa Nikola I nije odgovorio a 861. godine je odran jo jedan sabor gde je osuen Fotije u emu su uestvovali i papski legati ali nisu imali pravo rasprave.Papa je 863. godine odrao Lateranski sabor i osudio Fotija. Fotije je uputio protest na skretanja zapadne crkve: subotnji post, beskvasni hleb, postojanje istilita i rimokatiloka izmena simbola vere po kome sveti duh proizilazi i iz sina a ne samo iz oca to je doneto na drugom saboru u Toledu 589. godine i to je predstavljalo razliku u odnosu na istonu crkvu. Taj dogaaj se naziva Fotijeva izma.Boris je odluio da prevede narod i obratio se Rimu. Rastislav je 860. godine traio misionare iz Vizantije sa ciljem da zaobie Rim, a poslati su bili Konstantin i Metodije, braa iz okoline Soluna koji su znali slovenski. Oni su imali ve i misiju meu Hazarima u zaleu Crnog Mora ali nisu imali znatnog uspeha jer su Hazari ipak primili Judaizam. Braa su u Velikomoravskoj imali uspeha ali je 869. godine Konstantin umro a Metodije je nastavio propoved ali se sukobljavao sa nemakim klerom. Konstantinovi uenici su se vratili na Balkan ali su se Bugari bojali Carigrada kao i Velikomoravci Rima.863. godine, Vardin brat Petrona je naneo teak poraz Arabljanima od kada poinje velika ofanziva Vizantije prema njima.864/5 je opkoljena Bugarska gde je Boris morao da se povinuje. Vladarska porodica je primila hrianstvo, dok je hristijanizacija naroda dugotrajni proces. Boris je uzeo ime Mihailo. On je znao dosta toga o odnosu Carigrada i Rima, pa kako je hteo patrijarha za svoju zemlju okrenuo se Rimu. Papi je poslao 106 pitanja. U isto vreme je napisao i pismo patrijarhu Fotiju. U tom trenutku je dolo i do pobune boljara koju je Boris skrio i pobio lanove njihove porodice. Od pape je traio patrijarha ili autokefalnog svetenika to nije dobio pa je uao u pregovore sa Vizantijom. U meuvremenu, na presto je doao Vasilije I Makedonac (867 886). On je smenio Fotija i vratio Ignacija. Potom je 869/70 sazvao sabor protiv Fotja koji je potvrdio smenu ali je taj sabor vaan jer su bili prisutni i delegati Bugarske. Bugari su imali arhiepiskopa koji je iznad svih arhiepiskopa iz Vizantije to je samo neki vid autokefalnosti, ali ne i u punom smislu.Fotije je u meuvremenu vraen iz progonstva, a kada je Nikola umro on je vraen i na mesto patrijarha 877. godine. Posle 885. godine u Beograd su stigli uenici Metodija gde su se nalazili bugarski namesnici koji su ih odveli u Preslav. Poznati su petoislenici: Kliment, Naum, Sava, Angelar i Gorazd. Klimen je smislio irilcu, sliniju alfabetu za razliku od glagoljice koju je osmislio Konstantin. Vladimir (889 893) je pokuao pagansku reakciju ali ga je otac Boris porazio i oslepeo a na njegovo mesto je doveden Simeon (893 927) koji e 913. godine postati i Bugarski car.Srbi su tradicionalno pokrteni u prvim godinama vladavine Vasilija I, uzmeu 867 874 godine. Misionari us nepoznati ali su iz dalmatinskih gradova. Zakljuak se izvodi na osnovu pojave hrianskih imena, kao to je npr Gojnikov sin Petar, roen oko 870. godine koji je 892. godine doao na vlast u srpskoj dravi.Pokrtavanje Rusa Prvi pomen je 838. godine a 860. godine su napali Carigrad koji je branio patrijarh Fotije. Tada je bilo i pojedinanih sluajeva pokrtavanja. 950 ih godina, ruska kneginja Olga je primila hrianstvo. Nagovarala je i Svjatoslava (963 972, samostalna vladavina, prethodno majka Olga). da primi hrianstvo ali on je odbijao. Njegov sin Vladimir (972 1015) je primio hrianstvo nakon njegove pomoi Vasiliju II (976 1025) u graanskom ratu protiv Varde Foke. Vasilije II mu je za enu dao svoju sestru Anu ali pod uslovom da primi hrianstvo. Nakon pomoi, Vasilije II je ,,zaboravio da mu poalje se sestru pa je Vladirmir zauzeo Herson. Vizantici su tek tada poslali princezu i misionare i Rusi su 988. godine primili hrianstvo. 16. 17? Vizantijsko kolstvo Vizantija je nasledila kolstvo iz antike. Oni su prihvatali antiko naslee ukoliko se nije kosilo sa dogmom hrianstva. Onaj ko bi se obrazovao dobijao je prednost u drutvu. U Vizantiji je oko 10% stanovnitva bilo pismeno to je ogroman procenat u odnosu na ostale srednjovekovne drave. kole su bile privatne i plaale su se. Car Aleksije I je platio sinovima poginulih vojnika kolovanje. kola je praktikovala tkzv. kruni sistem:1. Elementarna kola u trajanju od 3 godine u koju se ilo sa 6-8 godina i uila se ortografija (itanje i pisanje), raun, pevanje i bez fizikog za razliku od antike. Za ueni jezik vaio je atiki dijalekat iz doba Perikla koji se nazivao katereusa, a narodni se zvao dimotika. Uitelji su se nazivali didaskali. Osnovna lektira je bio Homer.2. Sledeu stupanj je kola gramatike u trajanju od 6 godina. Uzori su bili Hesiod, Eshil, Sofkle i Euripid. Udbenici su bili: Dionisije Trakijski i Apolonije Diskol Uilo se naizust (napamet). 3. Stupanj je kola retora. Uzori su bili Demosten, Libanije, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Jovan Zlatousti. Udbenici: Dionisije iz Halikarnasa i Hermonid iz Tarsa.- Biblioteka u Alekandriji ,,majka je izgorela za vreme Cezara a potom je ,,erka stradala 380 ih godina. Nije nijedna stradala od Arapa.Najkvalitetnije kole: Aleksandrija za medicinu, Bejrut za pravo, Gaza za retorikuU 5. veku je osnovan Carigradski univerzitet, 27. februara 425. godine za vreme cara Teodosija II. Sainjavali su je 31 profesor: 10 grkog, 10 latinskog, 5 grke retorike, 3 latinske, 2 pravnika i jedan filozof.U 9. veku je postojala visoka kola na Magnavarskom dvoru koji je osnovao cezar Varda.Carigradski univerzitet je obnovljen 1047. godine za vreme Konstantina IX Monomaha (1042 1055). Bolonja je stvorena tek 1118. godine!!. Na obnovljenom univerzitetu dekan filozofije (sa titulom konzula/ipata filozofa) je bio Mihailo Psel, a prava (sa titulom nomofilaksa) Jovan Ksifilin. Prouavalo se 7 naunih disciplina u 2 stupnja:1) trivium: gramatika, retorika, dijalektika (danas je vie logika)2) kvadrivium: geometrija, aritmetika, muzika i astronimija.Mihaila Psela je zamenio Jovan Ital (jer je iz Italije). U Vizantiji se podrazumevalo da intelektualci moraju poznavati bogoslovlje.U ranoj Vizantiji postoje monake kole a onda je na IV Vaseljenskom saboru odlueno da e oni morati da se bave crkvenim poslovima.Potom se javljaju jo neke discipline: egzegeza tumaenje Biblije. liturgika bogosluenje, homilitika besednitvo i apologetika odbrana hrianstva.Posle 1204. godine nema vie univerziteta ali postoji intelektualna tradicija. Osnovne kole su postojale i u selima, a vie kole samo u veim gradovima. Svi intelektualci su se uglavnom slivali u Carigrad, dok u 14. i 15. veku idu na Peloponez ili u Italiju. Tada se pojavio i isihazam a isihasti su umeli da budu grubi prema laikim naukama. Mnogi rukopisi su preneti u Italiju. 18. Ishrana u Vizantiji U Vizantiji nisu postojali paradajz, plavi patlidan (Indija), paprika (Gvajana), kukuruz (Meksiko), pasulj (Meksiko). Stav crkve je bio da se umereno jede.750 1200, blage zime (jake 717/8 i 927/8). Opadanje poseda seljaka u 10. veku.Oko 1350. godine pojaana je vlanost. Mart jun su najvee stope smrti jer tad vlada oskudica hrane.ito (crni i beli hleb), maslinovo ulje i vino su osnovna sredstva za ishranu (takozvana tri stuba mediteranske ishrane). Siligitis (beli hleb), seilagilitis (manje bitan) i paksamas (dvopek, koji su jeli vojnici i monasi). Negde se sejala penica (toplije) a negde: jeam, ovas i ra.Maslina je smatrana za sveto drvo. to se vina tie: 75-95% ljudi u Makedoniji se bavilo vinogradarstvom. Ostali predeli: Palestina, Kilikija, Monemvasija, Egejska ostrva Trgovina vinom je bila dravni monopol, a trgovina se obavljala u amforama. Riba je esto u ishrani (kuvanja, suena, usoljena (uva se due), dimljena).Meso: svinjsko meso su jeli oni koji najvie rade.Leguminoze: neke vrste graka i pasulja kod nas zelje. Previe skroba i ugljenih hidrata, a malo vitamina i proteina. Oko 100 dana se postilo. 640. godine je izbila kuga. Zaini su bili preskupi.19. Raskol crkve 1054. godineNa zapadu je 11. Vek je veliki vek sa demografskim i gradskim usponom a u Vizantiji, posle 1025. godine. Vizantija je u period 1000 1020 godine najjaa drava ali ubrzo se pojavljuju Normani i Selduci. Manastir Klini je osnovan 910. godine u Burgonji u Francuskoj. Monasi su ustali portiv skretanja i protiv laike investiture, simonije (kupovine poloaja) i nepotovanja celibata.Simonija po Simonu koji je za novac pokuao da sazna svete tajne.860 - ih godina je bila Fotijeva izma. Vasilije i patrijarh Sergije su 1009. godine odluili da se oivi Fotijeva odredba da se papino ime izbrie iz diptiha. Sergijev naslednik, patrijarh Jevtimije je oko 1024. godine traio da se razgranie interesne zone ali do toga nije dolo.1043. godine na patrijarh je postao Mihailo Kerularije a za rimskog papu je izabran Lav IX. Konstantin IX Monomah je u to vreme imao problema sa Normanima. Na nagovor Mihaila Kerularija, ohridski arhiepiskop (osnovana poveljama iz 1019 i 1020) Lav je poslao otro pismo na zapad. Glavna pitanja oko kojih su se crkve sukobljavale su:1. filioque (Po II Vaseljenskom saboru, sveti duh proizilazi samo iz oca a na zapadu su 589. godine na II Toledskom saboru doneli da Sveti Duh proizilazi i z sina). 2. pitanje kvasnog i beskvasnog hleba3. subotnji post na zapadu i 4. istilite na zapaduPismo Lava je prosleeno u Rim koje je primio cardinal Humbert. Papa je odgovorio pismom u kome se odgovara na neslaganja a izmeu ostalog se naglaava da su oni koji ne potuju rimsko uenje jeretici i ne pripadaju crkvi. Mihailo Kerularije je poslao pismo Petru Antiohijskom u kojem mu zamera to pominje papino ime u diptihu. Poetkom 1053. godine vizantijski poloaj u Italiji je uzdrman pa je car bio u dobrim odnosima sa papom.Prolea 1054. godine trolana komisija koju su inili kardinal Humbert, Fridrih iz Lorana i Petar iz Amalfija. Papa Lav IX je preminuo 19. aprila to je dodatno zakomplikovalo stvari. Car je pokuao da izgladi situaciju. Nikita Skitat iz Studiona je napisao delo gde napada rimsku kuriju, ali se ubrzo odrekao traktata protiv kurije i 24. juna ga spalio. Delegacija je odbila da pregovara sa patrijarhom zbog uvreda. U subotu 16. jula u Aja Sofiji papski legati su stigli do oltara i spustili bulu kojom papa baca anatemu na carigradskog patrijarha. Pred izlazak su simbolino otresli prainu i rekli: ,,Neka bog vidi, neka bog sudi. Konstantin IX je poslao glasnike da ih vrati, meutim pregovori nisu usledili. On se morao izjasniti pa je naravno stao na stranu carigradskog patrijarha. Patrijarh je zatvorio sve latinske crkve i to poslao i istonim patrijarsima. Mijailo Kerularije je takoe odgovorio anatemom.21. IsihazamU 14. veku pape su od 1307 1378 godine u Avinjonu a kada se papa vratio poela je nova kriza jer se poeo birati i u Rimu i u Avinjonu. U jednom trenutku je bilo ak i 3 pape. Kriza je okonana 1415. godine. 1310 ih godina vlada velika glad. U Carigradu 1307. godine ljudi umiru od gladi. 1347. godine izbija kuga a kree i najezda Turaka dok na zapadu 1337 1453 sa prekidima traje stogodinji rat. U Vizantiji je bilo vie graanskih ratova a tada se obnavlja i isihazam u okviru vizantijske crkve. Sukob Varlaama iz Kalabrije i Grigorija Palame. Isihazam predstavlja duhovni pokret u kojem su monasi stremili da se okrenu bogu i razviju bezoseajnost za sve ovozemaljsko. Isihija znai spokoj, tiina, mir Oni su upravo bili ti: Molalnici utljivi ili oni koji ive u molitvi. Isihazam je tek u 14. veku postao pokret ali mu se koreni nalaze jo u 4. veku i vezuju se za Makarija Velikog i Evandrija Pontijskog. Potom: Vasilije Veliki i Grigorije Nazijanski, Jovan Lestvinik (6/7 vek), Teodor StuditskiIzvori isihastike misli se svode na dva izvorita:1) Praksa ivljenja isihasta i 2) Mistino uenje Pseudo Dionisije Areopagit. Pseudo jer je istoimeni bio 1. episkop Atine u 1. veku a oko 500. godine ivi bogoslov koji se isto tako potpisivao ali nije on.Pravi duhovni pretea je Simeon Novi (10/11 vek) Bogoslov koji ivi za vreme Vasilija II. On je bio monah u Studionu a potom i iguman Sv. Mamarta u Carigradu. Samo trojica su imali naslov bogoslov: Jovan, Grigorije i Simeon koji je najvei mistik Vizantije.Obnova isihazma u 14. veku vezuje se za Grigorija Sinaita. On je putovao u Kapadokiju, Kipar, Sinaj, Jerusalim i Krit gde je upoznao starca Arsenija. Potom je otiao na Sv. Goru a oko 1320. godine se preselio u Parov, planinsku oblast na granici Vizantije i Bugarske. Meu njegovim uenicima u Bugarskoj su: Teodosije Trnovski i poslednji bugarski patrijarh Jevtimije. Uenik mu je bio i Kiprijan, kasniji episkop Rusije kao i Romil Ravaniki i Grigorije Gornjaki u srpskoj dravi. Patrijarh Kalist je napisao itije Grigorija Sinaita.Posebna praksa isihasta jeste umna molitva u kojoj su trebali da dostignu viziju boanske svetlosti u tiini i odreenom poloaju (glavu na grudi, ka srcu uz usporeno disanje i izgovaranje: ,, Gospode Isuse Hriste, sine boiji, pomiluj me). Ta svetlost predstavlja svetlost sa Tavroske gore odakle se Isus Hristos javio. Grigorije Palama je imao dublje uenje.Obnova isihazma je bila i neka vrsta borbe za istotu vere.itav spor zapoeo je Grk Varlaam iz Kalabrije. On je bio upoznat sa idejama koje prethode humanizmu i doao je u Vizantiju. Napisao je i spise protiv rimokatolikih novina a imao je i veoma surov verbalni sukob sa Niiforom Grigorom oko 1330. godine koji ga je pobedio jer je bio vieg intelektualnog ranga a i argumenti su mu bili blii Vizanticima. Varlaam je putovao po Vizantiji i saznao je o isihazmu to je njemu izgledalo strano jer je na zapadu Bog nedostian. Poeo je optuivati isihaste i izazivao ih. Odgovor je doao sa Sv. Gore od Grigorija Palame, monaha velike uenosti. On je bio po Sv. Gori i u Solunu. Postao je i iguman manastira Esfigmen, najradikalniji manastir na Sv. Gori. On je napisao delo: trijada u odbranu isihazma gde je opisao hiljadugodinju tradiciju misticizma vizantijske crkve. (Sline su Toma Akvinski Summa theologica i Summa contra gentiles). Trijade sadre 3 puta po 3 traktata a vaan je 3. traktat 2. trijade. Svetogorski tomos je potpisan od svetog prota, uglednih staraca... Vizantija se podelila na pristalice i protivnike isihazma. Ovaj spor postoji dosta u nazad. Varlam je bio predstavnik nominalistikog agnosticizma (nominalizam svi opti pojmovi su apstraktni, agnosticizam smatranje da se neto ne moe saznati) dok je Grigorije Palama zastupao mistini realizam iji je cilj bio da se smanji ogromna razlika izmeu Boga i oveka i on se slae da se Bog ne moe saznati ali pojedini mogu osetiti njegovu energiju. Biblija je dvosmislena po tom pitanju jer: 1) Jevanelje po Jovanu kae: ,, Niko ga nije video dok2) Jevanelje po Mateju kae: ,,Blaeni i ista srca e ga videti.Grigorije Palama je 1348. godine sreo i srpskog cara Duana a kada je bio zarobljen 1354. godine srpska drava je platila njegov otkup.Isihastiki spor je pretio da podeli Vizantiju na dva dela kao u period ikonoborstva.Andronik III je sazvao sabor 10. juna 1341. godine u Aja Sofiji gde je prevagu odneo Grigorije Palama iako je Varlaam imao podrku patrijarha Jovana XIV Kalekasa.Ovaj sabor je uglavnom vodio Jovan Kantakuzin jer Andronik III nije bio puno zainteresovan za ovo pitanje. Varlaam je potom napustio Vizantiju a ovaj dogaaj predstavlja 1 od 6 sabora gde su pobedili isihasti. 6 od narednih 7 patrijarha su bili isihasti. 15. juna 1341. godine je umro Andronik III. Jovan Kantakuzin je bio za isihazam, a njegovi protivnici u graanskom ratu protiv. Kada je postao car 1347. godine organizovao je sabore u kojima je trijumfovao isihazam.Poslednji sabor odran je 1358. godine gde je osuen Prohor Kidon. Grigorije Palama je kanonizovan.U 15. veku je bilo predloga da se ovih 6 sabora proglasi IX Vaseljenskim saborom, a da se Fotijev proglasi VIII Vaseljenskim saborom.20. Lionska unijaU period 1204 1261 Carigrad se nalazio pod latinskom upravom. Obnovitelj, Mihailo VIII Paleolog (1261 1282) je imao za cilj da sprei ponovno osvajanje Carigrada i obnovu Latinskog carstva. Titularni nalsednik se i dalje prenosio narednih 100 godina, a birao se i dalje latinski patrijarh. Pretnju je predstavljao Manfred Sicilijanski (1254 1266) i Venecija, izazvana zbog vizantijskog okretanja enovi. Vizantija je takoe od Viljema II Viladruena, zarobljenog nakon bitke kod Pelagonije 1259. godine preuzela deo Peloponeza sa gradovima: Mistrom, Mainom i Monemvasijom. Mihailo VIII je vodio i pregovore sa Venecijom, kojoj je ustupio Koron i Modon dok su enovljani dobili Galatu a takoe je igrao na kartu sukoba Manfreda Hoentaufena sa papom. Papa Urban IV (1261 1265) je odmah po poetku pontifikata nagovetavao krstaki pohod i oslobodio je Vlijema Viladruena od zakletve poloene vizantijskom caru. Mihailo VIII je pokuao da pregovara sa Manfredom ali nije uspeo. Tu se potom naao i poslednji latinski car Balduin II Kurtene koji je posredovao izmirenju pape i Manfreda. Mihailo VIII je potom pokuao priama o uniji da olaka papine planove a ubrzo potom papa Kliment IV (1265 1268) je pozvao Karla Aujskog, brata Luja IX Svetog da preuzme Junu Italiju i Siciliju od Manfreda to je i uspeo nakon bitke kod Beneventa 1266. godine. On je potom osvojio neke blasti u Albaniji i uao u savez sa Vilijemom Viladruenom ija se erka Izabela udala za Karlovog sina, Filipa a svoju erku Beatrie je udao za Filipa Kurtenea, sina Balduina II Kurtenea.Rim je uniju traio pod svojim uslovima, to podrazumeva priznavanje pape za vrhovnog poglavara hrianske crkve. Karlo Anujrski je sklopio i savez sa Bugarskom i Srpskom dravom 1267/8. godine. Mihailo VIII je odgovorio tako to je favorizovao ohridskog arhiepiskopa protiv srpske arhiepiskopije i bugarske patrijarije. Jovan IV Laskaris (1254 1258), kako je bio svrgnut sa prestola otiao je na zapad i stao na stranu Karla Anujskog. Mihailo VIII se obratio Luju IX Svetom kome je slao izaslanike i obeanja za uniju. Delegacija je spomenula i pretnje njegovog brata Karla Anujskog meutim Luj IX je obeao da e ga povesti u krstaki pohod 1270/1. godine a poslao je i dva franjevca kao izaslanike.Mihailo VIII je 1273. godine sazvao sabor sa ciljem sklapanja unije ali mu se otro suprotstavio i oborio argument Jovan Vek. Papa Grgur X (1271 1276) je 1274. godine sazvao sabor u Lionu u svrhu reforme crkve, pomoi Grcima i osvajanja Jerusalima, a Mihailo VIII je dobio garanciju da e njegova delegacija neometano stii. Car je poslao sekretara Georgija Akropolita, biveg patrijarha Germana III i nikejskog mitropolita Teofana. Sabor je poeo sa radom 7. maja u hramu Sv. Jovana u Lionu. Rim rauna kao XIV Vaseljenski sabor. Vizantijska delegacija je kasnila zbog oluje na jugu Peloponeza, a ujedinjenje je potpisano 6. juna 1274. godine. Tu su prisustvovali i franjevac Bonaventura kao i dominikanac Toma Akvinski. Kako je proglaena unija, Karlo Anujski nije mogao da oekuje mogunosti napada na Vizantiju. Unija je u Vizantiji odbaena i od svetenstva i naroda. Protiv Mihaila VIII je ustala ak i njegova najblia porodica. Njegova ena Eulogija Paleologina je otila kod erke, Irene koja je bila udata za bugarskog cara Konstantina Tiha ( 1257 1277). Protiv cara su ustali i Arseniti, sledbenici zbaenog patrijarha Arsenija. Jovan Tesalijski (1268 1289) je sazvao sabor 1278. godine na kojem je Mihailo VIII ekskomuniciran iz crkve. I na zapadu su videli da se unija ne sprovodi (1277/1279) a i papino ime nije vraeno u diptih. Papa Nikola III (1277 1280) je mirnim putem pokuao sklopiti uniju ali nije uspeo a kada je on umro na tron Sv. Petra je doao Martin IV (1281 1285) koji je Mihaila VIII proglasio za jeretika i ekskomunicirao, a vizantijsku delegaciju je bacio u tamnicu. U Orvijetu, 1281. godine Venecija, Karlo Anujski i Balduin II stvorili su koaliciju protiv Vizantije. Mihailo VIII je naao saveznike takoe: Andronika II je oenio Anom Ugarskom, koji su zadrali Srbe, Bugare je pritisnuo Zlatnom Hordom na elu sa kanom Nogajem koji je bio oenjen Mihailovom vanbranom erkom Evrosinom. Ikonijski sultanat je pritisnuo mongolskom dravom kana Huluhaua, a Karla Anujskog je pritisnuo Pedrom III Aragonskim koji je bio neak Manfreda Hoentaufena i koji je avgusta 1282. godine preuzeo krunu Sicilije, posle ,,Sicilijanskog veernja.Mihailo VIII je umro u jesen 1282. godine u Trakiji gde su ga i u nekom selu sahranili i tek posle nekog vremena ga prebacili u Selimvriju (prvi veliki grad kad se krene iz Carigrada na Mramornom moru). Andronik II je na saboru osudio patrijarha Jovana Veka i Mihaila VIII Paleologa, a crkve su ponovo posveene.22. Firentinska unijaTurci u XIV veku potiskuju Vizantiju, stoga Jovan V ide na zapad po pomo 1365-66. u Budim, 1369-71. u Italiju. Ali, to nije dalo rezultata, uzaludan napor. Manojlo II je tokom Bajazitove blockade Carigrada (1394-1402) reio da ode na zapad po pomo (1399-1403). Posetio je Italiju, Francusku i Englesku, ali zbog Stogodinjeg rata nije nita postigao. Ipak, ovo putovanje je imalo veliki civilizacijski znaaj. Manojlu se nije vraalo u Vizantiju, ali je onda saznao za Angorsku bitku (ta bitka je produila ivot Vizantiji i Srbiji za pola veka). Manojla je nasledio sin Jovan VIII, kome je savetovao da ne sklapa uniju, ali Jovan nije imao drugog izbora.Za to vreme, papstvo doivljava svoje krize: Avinjonsko ropstvo (1305-1378) i Velika izma (1378-1418).Poljuljana je vera u papstvo i javila se ideja da Sabor moe da ogranii vlast pape. Zbog toga dolazi do sukoba pape Evgenija IV, Venecijanca, i Bazelskog sabora. Tada Jovan VIII opet pokree pregovore o uniji. Sabor je naloio papi da pone pregovore o uniji. Papa je bio dobar poznavalac prilika na istoku i bio je kivan na Vizantince zato to su uzeli neke mletake posede na istoku. Vodilo se rauna i o uticaju drugih linosti (Jelena Draga, ena Manojla II, iji uticaj raste posle njegove smrti, i koja je bila protivnik unije). Jo 1426. jedna vizantijska delegacija je ila u Rim da pregovara o mestu odravanja sabora. Zapadnjaci su eleli da to bude na zapadu, jer bi tada vizantijska delegacija zavisila od papinog novca. Vizantinci su eleli da to bude u Carigradu, ak se pominjala ideja da Ruska, Gruzijska i Srpska patrijarija uestvuju u finansiranju tog projekta. Pad Soluna 1430. je alarmirao zapad, tako da se ranih 30-ih godina XV veka vode intenzivni pregovori izmeu Jovana VIII i Rima i Bazela, kojom prilikom car pokuava da pomiri Rim i Bazel. Papa je pristao da sabor bude u Carigradu, ali da ne doe lino nego da poalje zamenika, dok Bazel predlae niz mesta od Budima do Savoje. Na kraju su se odluili za Feraru. Jovan VIII alje pozivare irom pravoslavnog sveta, i obavetava o planovima o unionistikom saboru (ura Brankovi nije poslao predstavnika jer se sabor ne odrava u Carigradu). Brodove koji e dovesti vizantijsku delegaciju su poslali i Bazel i papa. Novembra 1437. Jovan VIII je krenuo sa delegacijom, a u Carigradu je ostavio brata Konstantina koji je doao sa Peloponeza. U meuvremenu je umro car igmund. Unija je u Vizantiji ostavila muan utisak, a glavni protivnik je bio titularni efeski mitropolit Marko Evgenik. Voa unijata je bio Visarion Nikejski. Unijati i protivunijati su bili otro sukobljeni, unijati su bili pragmatiari i nudili su uniju zarad vojne i finansijske pomoi (jer je Vizantija u ogromnim dugovima). Mnogi su smatrali te nade uzaludnim. Jovan je tek poetkom februara stigao u Feraru jer je u meuvremenu svraao na neka ostrva zbog kostobolje. Pratili su ga patrijarh Josif II, Marko Evgenik, Visarion, ruski mitropolit Isidor, brat Dimitrije Paleolog, veliki eklesijesarh Silvestar Siropul, filozof Gerogije Gemist Pliton, Genadije Sholarije, i jo mnogi drugi, ukupno oko 800 ljudi (samo iz Rusije 200). Nijedan vladar se nije pojavio. Zbog kuge koja se pojavila u Ferari, pretnje armije Viskontija i poziva Kozima Mediija, a i papa je ostao bez novca, sabor se preselio u Firencu. 9. 4. 1438. je poelo zasedanje, zbog neznanja jezika je ilo sporo jer je moralo da se prevodi. Dugo se raspravljalo o filioque i istilitu. Marko Evgenik je bio voa nepokolebljivih pravoslavaca, nazvao je Latine jereticima. Maja 1439. Jovan je odrao patetini govor u kome je vapio za unijom. On se vodio vizantijskom ikonomijom (ideja da se zakoni zaobilaze zarad viih dravnih ciljeva). Juna iste godine umro je patrijarh Josif II, pristalica unije. Tada su zavrili pregovore o filioque, Grci su popustili. S druge strane patrijarsi nisu bili u obavezi da celivaju papinu papuu. 6. 7. je u firentinskoj katedrali proglaena unija, potpisali se je svi osim Evgenika i carevog brata Dimitrija, koji je otiao nezadovoljan tretmanom. Pre toga su otili Pliton i Sholarije. Ruski knez Vasilije je zatvorio, pa proterao Isidora zato to je potpisao uniju. Isidor i Visarion su kasnije postali kardinali. Kada su se vraali, u Veneciji, u crkvi Sv. Marka nisu itali filioque. Delegacija se vraala vrlo potitena, a na Lemnosu su saznali da je umrla careva trea ena Marija Komnina, trapezuntska princeza i velika lepotica. Ovaj gubitak je slomio cara. U Carigradu su unijati doekani vrlo hladno, a Evgenik kao heroj. Car je jedva naao zamenu za preminulog patrijarha, prvo je nudio Evgeniku, ali ga je ovaj odbio. Jovan VIII je umro 31. 10. 1448. 1450. je odran sabor istonih patrijaraha u Carigradu koji je osudio uniju. 12. 12. 1452. u crkvi Sv. Sofije je odrana zajednika misa kojoj su prisustvovalo car Konstantin XI i kardinal Isidor. Carigraani su protestvovali, a Luka Notares je izjavio da bi vie voleo da u Gradu vidi turski turban nego latinsku mitru. 23. Vizantijska geografijaGeografija se kao nauka razvija u XIX veku, a neka znanja i teorije su postojali i u antici. Vizantijska geografija se oslanja na antiku. Stari Grci su se bavili geografijom iz naunih, a Rimljani iz praktinih razloga (merili su daljine). Najznaajniji predstavnici antike grke geografije su Eratosten, Strabon i Klaudije Ptolemej. Eratosten je iveo u III veku pre Hrista, bio je upravnik Aleksandrijske biblioteke, pravi polihistor. Otac je naune geografije, a glavno delo mu je Geografija u 3 knjige. Strabon je iveo na prelazu 2 ere, proputovao je svet i napisao Geografiju u 17 knjiga, koja nije sasvim nauna. Klaudije Ptolemej je bio predstavnik geocentrinog sistema, i procenio je veliinu Zemlje. Arapska geografija je dostigla veoma visok nivo, produbila je antika znanja, a nije robovala Bibliji, kao evropska. Vano naslee je deskriptivna geografija zapisi putopisaca su vaan materijal za naunike. Postojali su razni prirunici za putnike. Vizantija je u poetku sa prezirom gledala na stalne putnike. Srednjovekovni ovek se vie kretao nego to se misli. Postoji nekoliko vizantijskih autora koji su vani za deskriptivnu geografiju: Prisk iz Paniona je u V veku putovao na Atilin dvor. Teodor Metohit je ostavio izvetaj o poslanstvu u Srbiju 1299. Teorijska geografija je zaostajala za antikom naukom. Postoji oseka kartografije sve do X veka i kasnije. Hijerokle (iz prve polovine VI veka) je napravio spisak 64 provincije i 923 grada, bez neke nove mape, nazvan Sinegdimos. U opisima putnika daljine se merila danima puta. 1310. jedan izvor pominje i Srbiju. Srednjovekovni putnici su poznavali busolu koristili su je prvo Italijani, pa Vizantinci. U poznim vekovima su pravili karte. Aleksije I je dao da se napravi jedna karta Jadrana. Georgije Amirucije je za Mehmeda II napravio mapu sveta koja se oslanja na Ptolemeja. Vizantinci nisu znali za Ameriku i Australiju, smatrali su da svet poinje kod Herkulovih stubova i da se zavrava kod Tanaisa (Don). Evropa je u oima Vizantinaca bila manja nego danas, granica je ila do Dona, ali su znali da je manja od Azije. Za sredite Zemlje u antici je smatrana provincija Srena Arabija, a u Srednjem veku Jerusalim. U Vizantiji je vladao geocentrini sistem. Aristarh sa Samosa je smatrao da se Zemlja okree oko Sunca, a tu tezu e tek Kopernik potvrditi. Hrianski mislioci su teoriju o geocentrinosti doveli u sklad sa Biblijom, tvrdili su da se Zemlja sastoji iz 5 toplotnih pojaseva, a da su samo severni i juni umereni podesni za ivot. Razvija se teorija o antipodima ljudi na suprotnoj strani planete koji hodaju naopake. Biblija daje nejasne i nepotpune podatke, i javili su se problemi sa tumaenjem. U Srednjem veku su smatrali da je Zemlja pljosnat krug ogranien nebeskim svodom u obliku kupole, koji poiva na stubovima. Postoje 2 neba, na donjem su zvezde, a na gornjem aneli. Postoje 4 rajske reke: Tigar, Eufrat, Geron i Fison. Raj su locirali negde severoistono od Kapadokije. Razvio se i poseban knjievni anr: estodnevi. To su komentari uz prvu knjigu Postanja, gde su bogoslovi pisali svoje vienje. Pisali su se od III do XVII veka, sauvano ih je oko 125, a bilo ih je i u Srbiji. Postojale su 2 kole o mestu, poloaju i izgledu Zemlje: antiohijska i kapadokijsko-aleksandrijska. Istovremeno, to su i 2 kole o kosmogoniji. Antiohijska kola je bukvalno tumaila neka mesta, i tvrdili su da je Zemlja pljosnata. Teodor Mopsuestijski je smatrao da je Zemlja cilindar preseen po osi. Smatrali su da se Zemlja ne kree, a kretanje su objanjavali tako to Sunce nou prolazi ispod velikih planina na severu. Okean su smatrali bedemom koji opasuje zemlju. Ovu teoriju je uobliio Severijan iz Galale, koji je napisao 6 slova o saznanju sveta, i doao je u sukob sa Jovanom Zlatoustim. Ova kola je odbacivala antiku nauku. Jo u antiko vreme veina je verovala da je Zemlja ploa koju dri Atlas. To je izvrilo uticaj na antiohijsku kolu.Kapadokijsko-aleksandrijska kola predstavnik je Vasilije Veliki. On je smatrao da je Zemlja lopta smetena unutar nebeske lopte, i ona lebdi u vazduhu. On je svoja uenja izneo u estodnevu. Ovu teoriju su sledili kasniji naunici. Jovan Filopont, iz VI veka, iz Aleksandrije je razradio neke Vasilijeve ideje. Smatrao je da su unutar Zemlje vetrovi koji dovode do zemljotresa (Aristotelovo miljenje), a takoe je tvrdio da je unutar Zemlje uarena masa. Evstatije Nikejski (oko 1100.), uenik Jovana Itala, daje slikovitu metaforu uporeuje Zemlju sa jajetom. Kozma Indikoplevst je napisao Hriansku topografiju. Iako je bio proseno obrazovan obiao je mnoge zemlje, bio je neumorni putnik, pisao o zanimljivim stvarima, pominje gde je sve putovao. Delo je bilo bogato ilustrovano i prepisivano do XVII veka. Arapski putnik Ibn Batuta je 1325-50. obiao svet.15. Borba za ouvanje sitnog poseda u 10. VekuUporedo sa jaanjem carskog apsolutizma, u zakonodavstvu Lava VI se ogleda i jaanje vizantijske aristokratije. Poeci ovog procesa su u VIII veku, a sto godina kasnije, plemstvo je toliko ojaalo da je poseban stale, i carska vlada podrava njegove tenje na politikom i ekonomskom polju. Uoljiva je i vea socijalna diferencijacija. Pride je veleposednicima olakano prisvajanje seljakih poseda, to je vodilo jaanju feudalnih snaga.Car Roman I Lakapin je preduzeo odlune mere u ouvanju sitnog poseda. On je uvideo da vojna i finansijska snaga carstva zavise od sitnih seljakih i vojnikih poseda, koji su uurbano prelazili u ruke veleposednika. Najpre je novelom iz aprila 922. uveo pravo prvenstva suseda pri kupovini seljakih imanja (protimisis). To bi znailo da, kada se prodaje imanje seljaka ili vojnika, prvi mogu da se jave sa ponudom njegovi roaci i susedi, pa tek onda feudalci. Takoe, velikaima je zabranjeno da kupuju imanja, ako i sami nemaju posede u dotinim selima, i zabranjeno im je nasleivanje od nekog s kim nisu u srodstvu. Uveden je rok zastarelosti od 10 godina (za vojnika imanja 30). Zbog jake zime 927/8. mnogi seljaci su prodavali svoja imanja po niskim cenama velikaima. Stoga Roman I izdaje novelu i 934. kojom osuuje velikae i nareuje da vrate imanja ili da plate pravednu cenu. To se nije dosledno potovalo jer su se centralnoj vlasti suprotstavljali i zemljoposednici i inovnici. Seljaci su zbog bede poklanjali svoja imanja feudalcima i kod njih radili kao parici. Drava se borila protiv toga jer su to mahom bili njeni seljaci koji su plaali dabine i ili u vojsku. Konstantin VII je nastavio sa Romanovom politikom. Marta 947. je naredio bezuslovno vraanje svih seljakih imanja koje su velikai prisvojili od poetka Konstantinove samovladde, i koje e ubudue prisvojiti. Pri prodaji vlasteoskih imanja, prednost je data seljacima. Za starije kupovine seljakih imanja je i dalje vaila odredba da mora da se plati pravedna cena. Drugim carevim zakonom se zabranjuje prodaja vojnikih imanja. Deoba imanja meu braom je dozvoljena pod uslovom da jedan vri vojnu slubu, a ostali da ga naoruavaju. Takoe je odreena minimalna vrednost mornarskih imanja. Dolazak na vlast Niifora II Foke predstavlja pobedu plemstva, a drava vie ne spreava porast veleposednitva. Plemstvo dobija sve vie zemlje kupovinom od seljaka i novim osvajanjima na Istoku. On je 967. opozvao odredbu da seljaci imaju pravo prvenstva pri kupovini vlasteoskih imanja. Stari zakoni ostaju na snazi, i prestaje pravo albe na imanja kupljena za vreme gladi 927. S druge strane, car je nastojao da povea vojnika imanja. Odredio je cenu po kojoj se imaju vraati kupljena imanja vojnika, i utrostruio minimalnu vrednost vojnikih imanja (ti stratioti sigurno nisu bili seljaci, nego nie plemstvo). Foka je takoe pokuao da sprei poveanje crkvenih i manastirskih imanja. Stoga je 964. doneo novelu kojom zabranjuje prelaz zemlje u vlasnitvo manastira i crkava, zabranjuje osnivanja novih manastira, a podstie osnivanje kelija i dozvoljava darivanje starih manastira. Jovan I Cimiskije se odluno borio sa svetovnom i duhovnom vlastelom oko seljakih i vojnikih poseda. Drava je ovom prilikom branila svoja prava nad ovim imanjima. Cimiskije je naredio inovnicima po temama da pretrae manastirske i vlasteoske posede, i da ukoliko nau bive stratiote na njima, da ih odmah vrate dravi. Time je nekada slobodne seljake pretvarao u dravne parike, oduzimajui im pravo kretanja i slobodnog raspolaganja imovinom. Cimiskije je ukinuo antimanastirski zakon svog prethodnika.Poto je slomio vlastelu graanskim ratovima, Vasilije II je stao na put i privrednom jaanju feudalaca. On je pootrio antiaristokratske mere, a nekada ak i konfiskovao imanja (kao to je to uradio Evstatiju Maleinu). Novelom iz 996. Vasilije je ukinuo pravo zastarelosti, to je znailo da drava sada moe da trai vraanje imanja koja su kupljena ak i u doba Oktavijana Avgusta. Takoe je istom novelom naloio da manastiri osnovani na teritoriji seoskih optina, a imaju manje od 8 kaluera, moraju da se potinjavaju seoskim vlastima i ne plaaju dabine episkopu. Manastiri sa vie od 8 kaluera ostaju potinjeni episkopu, ali ne smeju da ire svoja imanja. Nekoliko godina posle ovoga, Vasilije je naredio da vlastela sada plaa alilengion, tj. plaa porez za odbegle i siromane seljake koji nisu u stanju da sami plaaju porez. Ovo je izazvalo velike proteste vlastele, ali se Vasilije nije obazirao. Posle smrti Vasilija II, poeo je niz vladavine njegovih epigona. Oni nisu bili sposobni da se odupru snagama feudalne dezintegracije, tako da dolazi do ubrzanog propadanja seljakog i vojnikog poseda. U XI veku su nestale skoro sve tekovine Vasilijeve vladavine, a veina njegovih antivlasteoskih i antimanastirkih zakona je povuena.Vizantijska medicinaVizantijska medicina poiva na dostignuima antike grke medicine, koja pak poiva na dostignuima egipatske. Vizantinci nisu unapredili teoriju, ali su unapredili hirurgiju, farmakopediju (proizvodnja lekova), dijagnostiku, ali su bolesti smatrali Bojom kaznom. Imali su ambivalentan odnos prema lekarima (Aleksije III ih je kinjio, postojali su vicevi o lekarima). Uzori su im bili Hipokrat sa Kosa (V vek p.n.e.) i Galen (II vek p.n.e.). Medicina se izuavala u kolama i pripadala je kvadrivijumu. Najznaajniji centar za izuavanje medicine je bila Aleksandrija, tu su se kolovali Orivasije (lekar Julijana Otpadnika), Kesarije, Pavle sa Eginije, Aetije iz Amide (Justinijanov lekar). Udbenici su im bili Hipokratova i Galenova dela. Orivasije je napisao Lekarski zbornik u 70 knjiga od kojih je sauvano 27, a skraena verzija Zbornika je Sinopsis. Aleksandar iz Trala je zavetao svoje spise, Teofil je napisao jedan medicinski zbornik (u kome daje ulogu Bogu), a zbornik Pavla iz Egine je preveden na latinski. Vizantijska medicina je ouvala antiku, dokazuje njenu ispravnost i dopunjuje je. VII i VIII vek su mrano doba kada nestaju medicinski tekstovi, a vraaju se u IX i X veku, moda su prevoeni sa grkog na aramejski, pa ponovo na grki. Neki carevi poput Andronika III i Jovana V su cenili i arapsku medicinu. Sampson Ksenodorh je utemeljio prvu bolnicu u Carigradu za vreme Justinijana, i slavi se kao porovitelj lekara 27. 6. Ana Komnina je hvalila ksenodorane. Dimitrije Pepagamen je napisao jedan traktat o gihtu, pravi se razlika izmeu kostobolje i gihta, a u medicinske tekstove se razumeju Psel, Fotije i Ana Komnina. U XII veku je osnovana bolnica pri manastiru Pantokratoru. Obraa se panja i na klimatske uslove, zna se za anesteziju, prave se biljni lekovi (loza, vino, ipak, ljiljan, badem, mirta, susam...), a koristi se i sumpor. Farmakologija nije odvojena kao posebna nauka. Otvaraju se bolnice pri manastirima (za duevno bolesne kod crkve sv. Anastasije, pri Pantokratoru, bolnica kralja Milutina pri Sv. Jovanu Prodromu Kraljev ksenon). I u vojsci se pazi na zdravlje, tako da se ne podiu logori u movarama, niti blizu nedavnih bitaka. Nikola Mireps, dvorski lekar XIII veka je sastavio jednu zbirku recepata, a Jovan Argiropul je izuavao medicinu u Padovi.