13. Sumer i Vavilon – istorija, religija, umetnost

- u grupi civilizacija simbolicke kulture nalazi se i sumerska- prema organizaciji i ziotu ljudi, nacinu drustvenog rada i uprave, mitologiji, slicna je egipatskoj- sumerska civilizacija se pojavila u 5. i 4. milenijumu pre n.e. na uscu velikih reka Tigra i Eufrata- na jugu Mesopotamije doselili su se sa istoka Sumerani, bavili su se zemljoradnjom i imali slikarstvo na

keramici- kasnije je na severu dosao jedan drugi narod, semitski narod, i tako su vremenom formirana dva sredista,

zemlja Sumera na jugu i zemlja Akada na severu- sumerska civilizacija je potpuno formirana oko 3. milenijuma pre n.e. kada dostize svoj vrhunac- prvo je imala centralisticku vladavinu, zatim se podelila na brojna manja kraljevstva, “gradovi-drzave”- oko 2600. pre n.e. kraljevi Ura pokoravaju sve drzave-gradove i namecu centralnu vlast, vladali su 5

generacija- na severu Mesopotamije ziveli su semitski narodi, snazniji od juznjaka, koji su prihvatili sumersku kulturu i

pismo i organizaciju drzave- kralj Akada, Sargon 2385. je pokorio Sumer i proglasio sebe za kralja Sumera i Akada- vremenom snaze semitski narodi kao i njihov jezik koji potiskuje sumerski- oko 2000. invazije varvarskih plemena ruse trecu ursku dinastiju- vodecu poziciju Vavilon dobije 1783. kada je Hamurabi, 6. kralj vavilonske dinastije uspeo da porazi Sumer i

postao kralj Akada i Sumera. Uveo je nove zakone i poceo veliku gradnju arhitektonskih objekata.- Posle vladavine Hamurabija dolazi asirsko carstvo koje vremenom samo slabi upadom indoevropskih plemena- Ono zatim pada u ruke Asurbanipala, a nakon velike deobe carstva prelazi u ruke Vavilonjana na celu sa

Navukodonosorom. Bio je to novi polet Vavilona kao grada- Na ovom tlu sledi niz kratkotrajnih civilizacija :1. sumerska2. akadska3. vavilonska4. asirska

- sumersko klinasto pismo postepeno su prihvatili svi narodi. Kod svih ranijih civilizacija bila je razvijena kosmogonijska slika sveta.

- Vera je bila vezana za magiju i prirodne kultove, ponikla u htonicnoj osnovi zemljoradnickog naroda, bogovi vladaju svemirom i zemljom a funkcija ljudi je da im sluze.

- Vera je uprkos svemu bila jedinstvena. Vladar upravlja kao bozji namesnik, rukovodi svim aktivnostima u gradu-drzavi, raspolaze imovinom grada i prinosi zrtve bogu

- Svestenici su ujedno bili i citelji, lekari, sudije, posrednici izmedju ljudi i bogova- Osim sto su verovali u veliki broj bogova verovali su i u duhove i demone

- Vrhovni bog je Anu – gospodar neba, izvor svakog zakona i poretka- njegove naloge izvrsava Enlil – bog olujnog vetra, koji brani red i poredak protiv haosa, dobrocinitelj i

doprinosi blagostanju- Zemlja – treca velika sila, daje travu i zito, hrani coveka, neiscrpan izvor zivota

- verovali su u zagrobni zivot. Do 3. urske dinastije su ih sahranjivali na grobljima, oko 2000. pre n.e. kada je poceo da se neguje kult kucnih bogova pojavile su se kucne grobnice

- vajarsvto i arhitektura, delom i knjizevnost su bili jako razijeni. Sve do 1200. sacuvano je malo primeraka skulpture, osim ocuvanih likova kraljeva u pecenoj glini, ostale su stele i stubovi.

- motiv reljefa na zidovima asirskih palata je vladar u lovu i ratnim operacijama (poznati reljef “Ranjeni lav”). Retko se prikazuju zene u skulpturama, najvise se gradilo za vreme vladavine Hamurabija i Navukodonosora po kojima se ovo doba naziva “zlatnim dobom”

- gradjevine su bile u obliku stepenastog tornja kakva je i bila Vavilonska kula koju je oko 600. pre n.e. podigao Navukodonosor. Takva gradjevina se naziva zigurat – “vrhunac”. Osnovni materijali bili su opeka, trska,kamen i drvo. Vaviloneske palate bile su ukrasavane keramikom, slikama, skulpturama...poznti su bili i viseci vrtovi kraljice Semiramide. Vavilon je bio sagradnjen u pravougaonoj osnovi sa 8 gradskih kapija

- pored himni bogovima postojale su i molitve, legende, lirske, epske pesme, poslovice, izreke. Najpoznatiji je Ep o Gilgamesu, legendarnom sumerskom vladaru, govori se o njegovim delima.

14. Egipatska kultura – religija i umetnost

- egipatska civilizacija se formirala u dolini reke Nil u 5 milenijumu pre n.e.- stanovnistvo Egipta sacinjavali su :1. Libijci (severozapad)2. Semiti (istok)3. Nubijci (jug)

- od svih razlicitih etnosa stvoren je hibridni narod koji je cinio jedinstvenu celinu- egipat je podeljen na dva kraljevstva : juzno i severno- za razliku od Mesopotamije ovde je srecemo sa jedinstvenom centralizovanom drzavom kojom je vladao jedan

kralj. Pod uticajem, mahom Azije, vec u 5. milenijumu u Egiptu je cvetala neolitska civilizacija. Od 3. milenijuma koriste dva pisma : hijeroglifsko (za natpise na spomenicima) i hijeratsko (za verske i svetovne tekstove na papirusu)

- razdoblja egipatske epohe dele se na disnastije. U predinastickom i rano dinastickom periodu postavljeni su osnovi staroegipatske kulture i civilizacije.

- 322. pre n.e. postao je jedna od helenistickih provincija- Sa teokratskom politickom organizacijom (vladavina uz pomoc Boga) Egipat je uspeo da se ocuva u trajanju

od 3 milenijuma- Kulturni procvat je zamro u 6.veku n.e

- bile su razijene geometrija, matematika, astrologija, astronomija, ekonomija, znali su da godina ima 365 dana- u Egiptu je vladao hijerarhijski sistem kastinskog tipa. Na celu je bio faraon, kralj Sunca (Boga Ra), bio je

potpomognut kastom svestenika i dvorskim cinovnicima. Narod i robovi (do kojih se dolazilo cestim ratovanjem) obavljali su najsurovije poslove, navodnjavanj polja, kopanje kanala, izgradnja hramova i piramida.

- u najstarijoj epohi Egipat je prosao kroz totemizam. Najstarija egipatska bozanstva data su u zivotinjskom obliku : Soko (Hor), Bik (Apis), Krava (Hator)... u paleolitu Egipcani su bili lovci, u neolitu zemljoradnici kada se razvila vera u “kult mrtvih” (htonizam). U periodu robovlasnistva dolazi do sinteze totemizma (vere u zivotinju pretka) i ideje o bogocoveku. Ova vera dobija krajnji izraz u “sfingi”, sinteza teriomorfizma (tela zivotinje kao simbol vezanosti za zemlju) i antropomorfizma (glava zene, simbol vezanosti za socijalni poredak).

- S obzirom na vrstu privrede u Gornjem Egiptu su bila nomadska plemena astralna ili nomadska bozanstva a u Donjem Egiptu zemljoradnicka plemena htonicna bozanstva

- Sustinski elemenat ljudskog postojanja i jedini izvor zivota bilo je Sunce, zato je ono i personifikovano u vrhovno bozanstvo Amon-Ra

- Znali su oni i za druge bogove, najpre je postojao Atum (prvobitni oblik boga sunca) koji je sam sebe stvorio na cudesnom brezuljku, zatim on sacini boga vazduha Šu i boginju vlage Tefnut. Ovi bogvi potom rodise ostale bogove, Geba – boginja zemlje, Nut – boginja neba, koji su kasnije stvorili najznacajnije egipatke bogove, kasnije kultove, Ozirisa i Izidu. Faraon je predstavljao kult po sebi. Kult Nila i zagrobnog zivota otelovljavao je Oziris koji vremenom postaje univerzalni kult.

- Egipcani su verovali u zagrobni zivot, ali nisu mogli da zamisle bilo kakav oblik postojanja osim onog sto pruza fizicki zivot, nisu pravili sustinsku razliku izmedju zivih i mrtvih. Medjutim ta vera nije predpostavljala i mogucnost iskupljenja na onom svetu,kao sto je kasnije to bilo u hriscanstvu i islamu.

- Zahtev da se pobedi prolaznost postao je opsesija kolektivne egipatske duse, pa kamen postaje simbol vecnosti u svojoj hladnoci i tvrdoci (htonicno, mrtvo, zemno dobija sadrzinu zivota)

- Osim ljude, oni su balsamovali i zivotinje kao kultna bica kojima su se klanjali. Oni ne odaju cast mrtvima pogrebom nego visegodisnjim odrzavanjem lesa

- egipatska umetnost bila je podredjena postizanju odredjenih ciljeva, vezana je za dva izvora religioznosti, za htonicna ali i za personifikovana bozanstva. Postoje tri nivoa egzistencije : zemaljski, podzemni i nadzemni, a smisao je prodreti do onog najviseg, olicenog u simbolu Boga Ra sto je najbolje predstavljeno u piramidama, uspenje od htonicnog, vezanosti svom tezinom za tlo, da bi se iduci ka vrhu u jednoj tacki sve zavrsilo i okoncalo.

- Egipatsko slikarstvo ne poznaje perspektivu, telo je uvek prikazano na sledeci nacin : glava i noge u profilu, gurdi u anfasu. Reljefi i slike su uvek u nizu koji vodi ka cilju

- Osnovni principi gradjenja su zakon frontalnosti i monumentalnost, a osnovna esteticka kategorija je uzvisenost

15. Kineska kultura

- prvi spomenici materijalne kulture Kine datiraju iz 8.milenijuma pre n.e., u severnim delovima pronadjeno je polirano kamenje. Zemljoradnja pocinje da se razvija oko reke Hoang-Ho. Kao i u Egiptu i kineska istorija odvijala se u znaku borbe protiv poplava, kako bi uspeh bio zadovoljavajuci bilo je neizbezno stvaranje centralizovane vlasti

- istorija se posmatra kroz razdoblja dinastickih vladavina:1. Hsia 2. Šang – u 18. veku pre n.e. zamenjuje din. Hsia, sve do 1122. pre n.e.; postavljeni su osnovi ideografskog

kineskog pisma i pretpostavke umetnosti3. Čou 4. Čin – vladala od 221-206. pre n.e., pocinje izgradnja velikog Kineskog zida5. Han – vladaju 400 godina

- drevni mitovi Kineza su htonicnog karaktera, matrijarhatski obojeni koji pripovedaju o borbi sa elementarnim prabogovima i prademonima. Zbog prirodnih uslova imaginacija ovog naroda vise nego bilo gde bila je obuzeta nadmocnim znacenjem htonicnih sila.

- Kuca je pripadala zeni, a njen najstariji brat je rukovodio grupom

- Simbolicki broj “pet” ne odnosi se samo na 5 osnovnih elemenata :1. zemlju (u bliskoj vezi sa njom su : srediste,odnosno zuta boja)2. drvo (Istok, zelena boja, prolece)3. metal (Zapad, belo, jesen)4. vatra (Jug, crvena boja, leto)5. voda (Sever, crno, zima)vec i na socijalno-upravljacki sloj. U pet generacija iscrpljuje se kosmicka snaga vladarske porodice – dinastije. Car ne vlada ljudskim sredstvima vec zraci vrlinom, vlada magijskom harizmom.

- kinesko pismo je ideografsko(stilizovani crtezi), najstariji primerci ovog pisma poticu iz 14. veka pre n.e. za vreme vladavine dinastije Sang, pisano na kostima i oklopima kornjaca, tada je bilo poznato oko 2500 piktograma. Svaka rec je posebna celina, ista rec moze biti imenica, glagol, pridev, a razlikuju se po mestu u recenici

- u periodu 770-480. pre n.e. slabi htonizam i razvijaju se dve filozofske skole :1. taoizam 2. konfucijanstvo vremenom one su postale istoimene religije

- Kinu odlikuju dva drevna kulta : 1. kult predaka – koji dominira u konfucijanstvu2. kult prirodnih sila i pojava – koji je ocuvan u taoizmu

- car je vladao sa jos 9 svestenika, dok je on bio Prvi . Pored ostalih postojali su svestenici za obazovanje i pravna pitanja, za kult i muziku. Bilo je poznato 5 nota.

- mesto koje je filozofija zauzela u kineskoj civilizaciji moglo bi se uporediti sa mestom religije u drugim civilizacijama. Kineska misao je imala moralne i socijalne ciljeve

- pokretacki zivotni princip su Jang i Jin, koji predstavljaju odnos muskog i zenskog principa1. Jang savrsenstvo, otac, muskost, jedinica, nebo, svetlo i lakoca, izraz afirmacije i pokretackog principa2. Jin nesavrsenstvo, majka, zenskost, dvojnost, zemlja, tama i otezavanje, izraz negacije i pasivnog principa

- oba principa odgovaraju odnosu Aristotelovih pojmova forme i materije. Jang oznacava Nebo, Jin Zemlju, ova dva principa predstavljaju sustivnu simbola “pet”

- zemljoradnja je bilo ono Prvo – Koren stvari, dok je tehnika sve Drugo i sporedno – Grana- umetnost je bila autohtona i delovala na susedne klture. Dvorska drama osnovana za vreme dinastije Han. U

periodu din. Tang razvila se narodna drama a ovaj period je smatran epohom cvetanja likovne umetnosti i poezije kao i keramike, nije bilo tragedija

- umetnost se razvijala i za vreme din. Sang kada je priroda pod uticajem taoizma postala uzor i inspiracija, razvija se i arhitektura

- kaligrafija je cinila osnovu skolskog sistema i likovne umetnosti. Slike nisu visile na zidu vec su se cuvale u ostavama, postoje dve vrste slika, čuan (japanski kakemono, dugacak svitak sa celovitom slikom koji se gleda odmotavajuci odozgo nadole) i ćuan (japanski makimono, sirok svitak sa slikom u delovima)

- u vajarstvu su zastupljene teme zivotinjskog porekla

16. Taoizam

- bavi se pitanjem kosmosa i prirode, metafizickim i kosmogonijskim problemima

- taoizam je idealizacija jednostavnosti i jednostarnosti “primitivnog” drustva. Osudjivali su civilizaciju a idealizovali nevinost dece. Prezirali nauceno, skolsko znanje a divili se prirodi.

- Razlikuju ono sto je prirodno od onog sto je covekovo, neprirodno. Prirodno je izvor ljudske srece, a sve sto je covekovo koren jeljudske patnje

- Filozofija taoizma izlozena je u knjizi Tao te king (Knjiga o putu), koju je napisao Lao-Ce, savremenik Bude i Zaratustre.

- U knjizi opisuje Tao kao nesto bez imena, prazno, amforno, a ipak je izvor Neba i Zemlje, on je nevidljiv, necujan, neopipljiv. Tajnu zivota,Tao, mozemo dostici odbacivaljem culnog i strasti, do velike harmonije dolazimo oslobadjajuci se od spoljasnjeg sveta

- Praznina daje smisao svemu. Osnovni atributi Taoa : 1. nevidljiv – Ji2. necujan – Hsi3. neopipljiv – Vei

- Lao-Ce ne negira spoljasnju lepotu,ali ona je nize vrednosti. Ta spoljasnja lepota izrazava se terminima mej i šan i oznacava lepotu konacnih stvari koja se doseze culima. Unutrasnju lepotu, sam Tao, dosezemo samo na putu oslobodjenja od cula i strasti, od lepote uha i oka

17. Konfucijanstvo

- izvrsilo najveci uticaj na kinesku kulturu- u 18. veku nase ere Konfucije je postao kult postovanja u Kini- konfucijanstvo je svu paznju poklonilo problemima drzave i drustva – filozofija drustvene organizacije,

okrenuto ovozemaljskom zivotu za razliku od taoizma- Konfucije je napisao samo jednu knjigu Anali proleca i jeseni , a njegova ostala kazivanja sakupili su njegovi

ucenici i objavili pod naslovom Konfucijansko stivo . osnovao je skolu Ju- Ne odbacuje covekova osecanja kao taoizam, ali zahteva njihovu kontrolu. Za njega muzika i poezija imaju

veliku drustvenu snagu koja moze imati veliku ulogu u rukovodjenju i upravljanju drzavom, muzika izrazava harmoniju svemira i doprinosi razvoju karaktera. Zahteva povezivanje umetnosti i morala, lepote i dobroga

- On smatra da je najuputniji jednostavni stil u umetnosti – i kad imas mnogo da kazes, uvek reci manje no sto je potrebno, neka reci imaju postovanja prema delanju. Protivnik je kitnjastog stila, uzivsenog i romanticnog. Po njemu moralan covek ne voli napadne boje i raskosnost

- Preko poezije, obrazovanja, liturgije i muzike postize se savrsenstvo- Kultura i umetnost vode disciplinovanju coveka, pojesis (kreativnost) – pak, vodi haosu i anarhiji (covek koji

ima lepu dusu imace uvek nesto lepo da kaze, ali covek koji kaze nesto lepo ne mora nuzno da ima lepu dusu)- Narodom se upravlja putem obreda i muzike, kakva je muzika neke zemlje takvo je i stanje u njoj

28. Islamska kultura – istorija, umetnost

- jedna od tri najznacajnije, monoteisticke religije, koje se nazivaju “otkrivene” religije. Nastala na osnovu otkrovenja koje je u 7.veku propovedao Muhamed u Arabiji

- pre pojave islama postojao je “kult prirode” – obozavanje drveta, i posebno svetog kamena. Postepeno ovi kultovi ustupaju mesto lokalnim bozanstvima, sto je bilo korak blize ka monoteizmu

- najstarije plemensko bozanstvo Hubal bilo je predmet posebnog obozavanja, cilj hodocasca, pa su ga vremenom poceli nazivati Allahom = “svemoguc”

- pocetkom 7. veka ekonomska i duhovna kriza zahvatila je svet kao i Arabiju, zivot arapskih plemena je postao sve neizvesniji a gradovi siromasniji

- sa Muhamedom pocinje nova epoha islamske kulture i civilizacije. On je najpre ujedinio arapska plemena. Islam je primio elemente judaizma, preislamskih kulturnih tradicija i verovanja,i posebno hriscanstva

- oko 622. ljudi iz Jastriba su prihvatili Muhamedovo ucenje i tada on postaje centar nove vere i vernika pod imenom Medina. Preseljenje Muhameda i vernika iz Meke u Medinu (hidzra), muslimani smatraju odlucujucim trenutkom u delatnosti Muhameda Proroka, pa se ode te godine i racuna muslimanski kalendar

- u vreme kada se rodio Muhamed ustalilo se hodocasce u svetilistu u Ka’bi (Ćabi), gde je crni kamen bio predmet obozavanja, poistovecivan sa Allahom

- ujedinjeni Arapi pod Muhamedom osvojili su siriju i Egipat, dospevsi do spanske obale i francuske gde su bili porazeni. Na prostorima koje su osvojili zbog bitno drugacije kulture i stepena civilizacijskog zivota nisu bili u stanju da se adaptiraju

- islam polazi od stava da je ovu religiju Bog objavio Muhamedu oko 40. godine,meseca ramazana, preko andjela Gabrijela na planini Hira

- islam = “potcinjavanje” vernika Bogu, “ predavanje bozjoj volji”- muslim = osoba koja izvrsava cin potcinjavanja- musliman = osoba koja se potpuno predaje Jednom Bogu

- razlika Muhameda i Isusa je u tome sto je Muhamed skroz ovozemaljsko bice, dok je Isus polubozansko

- temelji islama nalaze se u Kuranu. On sadrzi elemente politike, morala, pitanja pravnog sistema, obredna pravila, mitologiju...Pored Kurana temelji islama se nalaze i u Muhamedovim sunnama (sunna – kult predaka, obicajno pravo, tradicija, plemensko pravo), Kuran ima 114 poglavlja - sura

- sveti zakon islama je šerijat koji sledi iz Kurana i sunna. Kuran se moze dopuniti hadisima – “kazivanjima” koja se odnose na Muhamedove izreke i dela. Vremenom Kuran je postao glavno intelektualno ostvarenje islama i te civilizacije. U osnovi serijat obuhvata sve strane drustvenog i licnog zivota muslimana, on je ujedno i kodeks moralnih, zakonskih i sudskih propisa

- islam je izlozen u Kuranu i polazi od sledecih dogmi – pravila u koja se ne sme sumnjati : 1. verovanje u postojanje jednog boga, Alaha2. u andjele3. u svete knjige4. u Alahove poslanike5. u kraj sveta6. u predodredjenje svega7. u uskrsnuce mrtvih

- musliman je duzan da postuje pet stubova vere :1. šehada – ispovedanje vere, nema drugog boga osim Alaha i da je Muhamed njegov poslanik2. molitva – postoje dve vrste : dua ( licna molitva) i salat (ritualna molitva koja se sprovodi javnim ritualom od

utvrdjenih reci,pokreta i radnji); moli se pet puta na dan, ko se moli mora biti religijski cist i okrenut prema Meki, zajednicka molitva je petkom u podne u mošeji – dzamiji

3. hodocasce – hadz, u toku svog zivota svaki muliman bar jednom treba posetiti dva sveta mesta, Meku i Medinu, hodocasce dostize vrhunac za vreme Velikog praznika Kurban-Bajram

4. post – u devetom mesecu muslimanske godine, i zove se ramazan, tog meseca se moraju uzdrzavati od jela, pica i sexualnih odnosa od jutra dok ne zadje sunce

5. zakat – finansijski prilog svakog muslimana koji daju drzavi i zajednici

- vera dopusta muslimanu da moze posedovati 4 zena i veci broj nevencanih, svinjsko meso i vino su zabranjeni. Najznacajniji praznici su Kurban-Bajram, Uraza-Bajram, Melvud

- u islamu postoje ucenjaci “uleme” – teolozi koji tumaceverske spise Kurana. Nema svestenicke hijerarhije

- Muhamedov naslednik se zove halif. Pristalice halifa Osmana nazivaju se suniti (shvatanje da se treba drzati opsteprihvacene tradicije koja se poistovecuje sa Prorokovom praksom), a sledbenici halifa Alije su šiiti( verovanje da je posle Muhamedove smrti bilo 12 imama od kojih jedan nije umro i ceka se njegov povratak)

- Postoji jos jedna struja u islamu pod nazivom sufizam – odlikuje je misticka orijentacija koja je tezila unutrasnjem ociscenju, oslobadjanju od telesnog i materijalnog zivota koji je izvor greha i zla

- Jedna od najrasirenijih i autenticnih formi muslimanske umetnosti je kaligrafsko arapsko pismo. Sledeca karakteristika islamske umetnosti je odsutnost skulpture i figurativne umetnosti zbog negativnog stava prema idolima. U tzv. narodnoj umetnosti nalazimo primere ornamentalne umetnosti sa geometrijskim crtezima, pejzazima,biljnim stilizacijama – dekorativna umetnost

- Osnovni objekat predstavlje dzamija, a njen fundamentalni elemenat je minaret (toranj), sa vrha minareta mujezin je pozivao vernike na molitvu

- Originalan doprinos arhitekturi islama jeste minare, odnosno arabeska. Bogomolje su spolja ukrasavali ornamentom u kome se vidi najdosledniji izraz spiritualnosti islamske religije koja ne trpi realizam

- Vokalna muzika najomiljeniji tip muzike

12. Pismo ranih civilizacija. Odlike kultura Istoka i Zapada

1. Sumeri - prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja, na tlu juzne Mesopotamije. Sumersko pismo bilo je klinasto, koje je vremenom prihvatio jedan broj drugih naroda medju kojima su bili semitski (akadski i vavilonski) osvajaci Mesopotamije, kao i Asirci koji prihvataju semitsku kulturu

- treba pomenuti hetitsko hijeroglifsko pismo od 220 znakova, neki su bili ideografski, neki fonetski, kao i slogovni. Pisali su s desna na levo. Nije se razvilo iz egipatskih hijeroglifa

2. stari Egipcani – imali su dve vrste pisma : hijeroglifsko ( za natpise na spomenicima) i hijeratsko (vrsta kurzivnog pisma kojim su se pisali verski i svetovni natpisi na papirusu). Nijedno od ova dva se nije ustalilo van Nilske doline. Sluze se pismom vec od oko 3.milenijuma

3. Kinesko pismo - najstariji primerci nadjeni su na kostima i oklopima kornjaca koje su se koristile za gatanje za vreme vladavine dinastije Šang. Poznato je oko 2500 piktograma, svaka rec je zasebna celina, ista rec moze biti i imenica i glagol i pridev, razlikuju se po mestu reci u recenici

- drevne civilizacije dostizu vrhunac tek posle 1200. pre n.e.. Izmedju 1500-1200. pre n.e. dogodila se jedna od najvecih masovnih seoba naroda koja je delovala na dalji razvoj civilizacija

- plemena indoevropsle rase, “konjicki narodi”, prelaze Kavkaz i krecu se prema istoku i zapadu. Ali oni nisu hteli da zive kao pokoreni narodi, doseljenici, vec kao gospodari na svojoj zemlji. Jedan ogranak pod imenom Kasiti, prodire u Akadsku drzavu (tle Mesopotamije). Drugi se zaustavlja na prostore severne Persije, a treci talas prodire u Indiju. Prema Alfredu Veberu konjicki narodi su se pojavili u velikim talasima na celom pojasu od Grcke do Kine.

- Sa kulturoloskog gledista bilo je znacajno to sto se njihov duh i stav radikalno sukobljavao sa prvobitno matrijarhatskim, jedino se u Kini ovaj patrijarhatski duh sporo probijao

- Vecina istrazivaca smatra da su se orijentalne kulture u visokim civilizacijama bitno razlikovale u pogledu resavanja problema coveka i bica. Na Istoku se Bice shvata kao “neprekidno trpljenje”, a smisao coveka je izbavljenje od toga ukidanjem individualnosti, sto je osnova budizma. Na Zapadu to izbavljenje vodi kroz individualnu aktivnost i odrzanje koji cine osnovu hriscanstva.

- U grckoj kulturi na delu je silna zelja za zivotom, zelja za svim ovostranim dusevnim ispunjenjima, te otuda i tragicno osecanje sveta koje je doslo do reci u grckoj tragediji. Istok nikada nije mogao da stvori tragediju, jer je posedovao tragicno osecanje zivota proisteklo iz volje za individualizacijom.